U sali Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) 2. jula odr`an je sastanak na temu„Proces pro{irewa Evropske unije i politike sindikata“ koji je organizovao Savezsamostalnih sindikata Srbije (SSSS) i Ujediweni granski sindikati „Nezavisnost“ (UGS).Prenosimo vam izlagawa i za pa ̀ awa

Na sastanku su pored Qu bisava Orbo -vi}a predsednika (SSSS), Branisla-va ^a nka pred se dnika (UGS), u~e -

stvovali i predstavnici Evropskih sindikata,kao i brojnipredstavnicis i n d i k a t aSSSS i UGS.S@S je na ov -om sastankupredstavqaozamenik pre d -sednika S@SJasminko Pijetlovi}.

U uvodnom izlagawu Orbovi} i ^anak, obra-zlo`ili su zna~aj ovog sastanka, uz pred-stavqawe izlaga~a sastanka.

Grigor Gradev iz Evropskog sindikalnog in-stituta je na po~etu sastanka naglasio, daSrbija ima veliku {ansu za odre|ivawe datumapo~etka pregovora za pristupawe EU, a sindikatmora da se izbori za u~e{}e na pregovorima.Pregovori su te`ak proces i imaju 35 poglavqakoja se moraju is-puniti za ulazaku EU.

Rekao je i da,prema wegovomiskustvu iz dru -gih zemaqa: „bi -}e pritisaka odstrane Vlade dase neki Zakonihitno realizuju po urgenciji EU, pa i ako te ur-gencije nema, zato vr{ite sve provere kodeksperata EU, da se posle ne kajete.“

SRBIJA NA PUTU KA EU, TRENUTNO STA -WE, PRISTUP EKS (Evropska konfe -deracija sindikata) I ISKUSTVO SLO -VE NIJE

Pavle Vrhovec ZSS Slovenije, smatra da jeSrbija na pravom putu za dobijawe datumapo~etka pregovora i da }e za prijem bitineophodan referendum.

„Ekspresnog puta za prijem u EU nema, jer jeto proces koji traje, a vama `elim da va{a

Vlada nastavi put ka EU, jer je Srbija dobilaviznu liberalizaciju i potpisan je ugovor opristupawu.

^itav proces prati referendum i one Vladekoje su ukqu~ile sindikalne organizacije upo~etku pregovora, postigle su pozitivan odjek,a Vlade koje su smatrale da je to stvarpoliti~kih partija imale su negativan odjek.

Evropska konfederacija sindikata (EKS)pridaje va`nost saradwi zemaqa nekada{weJugoslavije radi me|usobne saradwe. S obziromda se pojedinim sindikatima daje reprezenta-tivnost da bi aminovali Vladine predloge,EKS ne}e dozvoliti da SSSS i UGS ne u~estvujukao partneri u pregovorima.

Nevladine organizacije zavise od Vlade istranih institucija, jer se od istih finansiraju,pa s toga treba voditi ra~una u pregovorima,jer nisu finansijski nezavisni i uvek }e bitina strani Vlade.“

PROCES PRISTUPAWA KAO EVROPE I -ZACIJA RADA I SOCIJALNE POLITIKE

Grigor Gradev iz Evropskog sindikalnog in-stituta: „... misli se, da kad se postane ~lanEU, da je to raj, ali zemqe koje nemaju dobarprogram, dobijeni novac potro{e i ne znaju{ta }e. Zato, glavno pitawe treba da Vam bude,za{to se pridru`ujete EU, a ne kad }ete sepridru`iti.

Sve su stvari definisane u poglavqima itreba da vidite kako }ete ih najboqe iskori -stiti.

EU je nastala kao mirovni projekat, u komese ne radi samo o standardu, platama, penzijama,ve} i o tome da se `ivi u miru.“

OBLIKOVAWE NACIONALNE POLITI KE,VO\EWE PREGOVORA I ULOGA SIN DI -KATA – SLU^AJ MA\ARSKE

Marija Lado, direktor Instituta za rad,koordinator pregovara~kog tima Ministarstvarada je u izlagawu istakla, da je do{la sanamerom da podeli iskustvo procesa koji suoni imali, sa naznakom da, iako su u EU od2004. jo{ uvek odmeravaju prednosti i mane~lanstva u EU.

SSSS – S@S ME\UNARODNA SARADWA

PROCES PRO[IREWA EVROPSKEUNIJE I POLITIKA SINDIKATA

3Jul 2012.

20 godina

3

„Bila sam koordinator u pregovorima idajem Vam objektivan uvid, jer sam radila saVladom i sa reprezentativnim sindikatima.

Pregovori se vode na tehni~kom i po -liti~kom nivou, a za sindikat je uvek povoqnijitehni~ki nivo.

Pregovori sene vode za ok r u -glim stolom, ve}se pregovori vr -{e dopisiva wem.

Eksperti EUvam dostave do -kument i odrededatum za odgo -vor, a onda vi u

stotinama strana odgovorite ili sprovodite{ta vam se nalo`i.

Budite pa ̀ qi vi sa obe }awima, jer oni tone zabora vqa ju i stalno vas podse}aju, a kadzavr{ite, oni vam dostavqaju nove obaveze.

Proces je izuzetno slo`en i te`ak, zatodobro birajte pregovara~e u {to ve}em brojuiz {ireg spektra zanimawa (ekonomskog,pravnog, socijalnog) i da znaju strane jezike.

Kad otpo~nu pregovori, trudite se da sti~etesimpatije i prijateqstva sa ekspertima EU, aposebno sa predsedavaju}im.“

OBLIKOVAWE NACIONALNE POLI-TIKE I VO\EWE PREGOVORA I ULOGASINDIKATA – SLU^AJ BUGARSKA

Ivan Ne~kov biv{i ministar za rad Bugarskei koordinator radne grupe na poglavqu 13pravna tekovina EU:

„Do{ao sam iz razloga da Vam pomognem dane pravite gre{ke koje smo mi pravili. Obavezno od starta pregovora treba ma -ks imalno da u~estvujete. Period pre oficijalnog po~etka procesakoristite za re{avawe spornih pitawa.

Budite spremni za konstantan pritisaknovim uslovima i novim zahtevima.

Napomiwem da su Austrija i Finska priprijemu u EU imale jedan standard, druge zemqedrugi, Bugarska i Rumunija tre}i, a vi ~etvrti.

Bugarska gre{ka je {to smo smatrali da seproces odnosi na visoke funkcionere i iz tograzloga nismo bili potpuno u toku procesa.

Preporuka je da imate poverewe u eksperteEU i da ih privolite da budu va{i simpatizeri,jer }e tako postati va{i saveznci. Pregovori}e se voditi u va{oj zemqi i to je dobro, da senaprave li~ni kontakti. Ne treba potcenitieksperte EU, jer su visokokvalifikovani zaovu oblast, izuzetno organizovani, ~itaju sve{to im se da i zapisuju sve {to im se ka`e i tosve proveravaju kod nevladinih organizacija.Sindikat omogu}ava transparentnost toka pre-govora. Zato vrlo pa`qivo birajte eksperte,jer pre svega moraju da znaju strani jezik kaomaterwi, kojim }e mo}i da vr{e proces evroin-tegracije.“

Borijana Bo risova, koordinator tima kojipregovara na po glavqu 13 pra v nih tekovinaEU isti~e, da u radnoj grupi ima mnogo agencija

koje u~estvuju u pregovorima, ali i da u grupimora preovladati stav da su svi na istom za-datku.

„Razlog ovog sastanka je upravo pripremaza taj predstoje}i period.

Ako SSSS i UGS budu aktivno radili, Evrop-ski sindikat mo`e da pomogne, a ako se budesamo pri~alo, pomo}i nema. Zato se ne}e za vr -{i ti samo na ovom sastanku, ve} }e se sve pre-duzeti da ova dva sindikata imaju zajedni~kuulogu prilikom otpo~iwawa pregovora zaulazak u EU.“

Prema Pijetlovi}evom mi{qewu, iskustvadrugih zemaqa u procesu pridru`ivawa, su zana{e budu}e aktivnosti veoma zna~ajna, a nanama je da ih u svom daqem radu prilagodimoi iskoristimo na najboqi mogu}i na~in.

SA SAJTA – DRUGI O NAMA Subota 26.05.2012.

SAVETNIKU 400.000 EURBeograd - Javno preduze}e @eleznice Srbije objavilo je tender za izbor savetnika za pomo} urestukturirawu u holding kompaniji

Kako se navodi na sajtu Evropske banke za obnovu i razvoj, zadatak savetnika bi}e i razvoj novihkomercijalnih fukcija u holdingu, ukqu~uju}i i analizu i procenu imovine `eleznice za pripremuplana komercijalizacije. Dodaje se da }e zadatak savetnika biti izrada plana o upravqawu vi{komsredstava i nekretnina za budu}u kompaniju u okviru holdinga koja }e se baviti upravqawem imovinom@eleznice.

Maksimalan buxet za usluge savetnika je 400.000 evra, a o~ekuje se da }e biti finansiran izspecijalnog fonda EBRD. Potencijalni konsultanti mogu da po{aqu pisma o zainteresovanosti zau~e{}e na tenderu @eleznici Srbije do 13. juna, navodi se u oglasu. O~ekuje se da }e rad savetnikapo~eti u januaru 2013. godine i da }e trajati 12 meseci. EBRD je navela da je u @eleznici Srbije u tokutransformacija iz javnog preduze}a u zatvoreno akcionarsko dru{tvo i restrukturirawe iz vertikalnointervenisane kompanije u holding sa ~etiri odvojena preduze}a za upravqawem infrastrukturom,imovinom, putni~kim i teretnim transportom.

Izvor:BETA

Izme|u planina Ov~ar (985 metaranadmorske visine) i Kablar (889metara nadmorske visine), reka Za-

padna Morava oblikovala je i stvorila ov~ar-sko kablarsku klisuru u Srbiji. Zbog svoje

izuzetne lepote, bogatstva flore i faune, de-set manastira, o~uvanih sakralnih i memori-jalnih objekata i obele`ja, kao i drugih vred-nosti, ova ~arobna klisura, udaqena osamkilometara od ^a~ka, Uredbom Vlade Repub-like Srbije progla{ena je za za{ti}enoprirodno dobro-predeo izuzetnih odlika.

U „srcu“ ov~arsko kablarske klisure, u oazizelenila i ti{ine, nalazi se Ov~ar bawa.Sme{tena na 278 metara nadmorske visine,Ov~ar bawa ima bogate termalne izvore, avoda se koristi u terapeutske svrhe (za le~ewe

reumatizma, spondiloze, artritisa i sportskihpovreda). Priroda je u stvarawu ovog prirodnogdraguqa bila izuzetno izda{na, pa se u ovojoblasti nalazi mno{tvo brzih, bistrih planin-skih re~ica ~iste pija}e vode, strme litice,{umoviti predeli, pa{waci, proplanci isun~ani predeli od kojih zastaje dah.

U prelepom ambijentu Ov~ar bawe pod

sloganom „Upoznajmo Srbiju“, odbor JSO vu~evozova je organizovao odr`avawe svoje 14 re-dovne sednice 21. i 22. juna.

Qubazno osobqe restorana „DOM“ prvogdana je priredilo srda~an do~ek ~lanovimaodbora. Po dolasku pristupilo se razgledawui upoznavawu sa lepotama prirode, kao ibr~kawu u bazenima sa toplom vodom.

U ve~erwim satima, na sednici odbora,predsednik Maksimovi} Slobodan, upoznao jeprisutne sa aktuelnostima u S@S i preduze}u,o ~emu je vo|ena rasprava.

Doneta je odluka o organizaciji tematskekonferencije, a o terminu i mestu odr`avawa,odbor }e doneti odluku na slede}oj sednici.

Po zavr{etku sednice, dru`ewe je na -stavqeno uz zvuke harmonike.

Drugi dan na{eg boravka, iskoristili smoda posetimo manastir Nikoqe, jedan od naj -starijih manastira, sagra|en u 14. veku. Mana-stir se nalazi na ulazu u ov~arsko kablarskuklisuru, na samoj obali Zapadne Morave, kojase odatle pro{iruje u ve{ta~ko jezero. Do ma -nastira smo do{li splavom. U`ivaju}i u poseti,iskoristili smo priliku da ostavimo prikladnepriloge manastiru.

Ku}i smo se vratili puni utisaka sa ovogde{avawa, u nadi se da }e se naredne sedniceodbora organizovati van Beograda.

Miloje Peri}

JSO VU^E VOZOVA

UPOZNAJMO SRBIJU„... I Srbija ima svoj Monferato i svoj Atos. Samo on nije kao prvi koji je iz zemqeiznikao poput visoke kupe okru`ene bre`uqcima, ni kao drugi, koji je „planinskakatedrala anatolskog hri{}anstva“ gospodari valovima Strimonskog zaliva; u dubokojklisuri izme|u Ov~ara i Kablara le`e na obe obale reke po ~etiri manastira, sa svojimpri~ama o nekada{wim ~udima, tako skriveni od pogleda prolaznika da retko kadstranac zaluta do wih.“

Kanic Feliks

20 godina

4 Jul 2012.

5Jul 2012.

20 godina

Peta redovna sednica Odbora JSOSTP, odr`ana je 26. juna. Pored~lanova Odbora sednici su pris-

ustvovali zamenik predsednika S@S, Jas-minko Pijetlovi}, ~lan Komisije za informi-sawe, Zvonimir Mi{i}.

O de{avawima izme|u dve sednice govorioje predsednik JSO, Dragan Ran|elovi}. Osvrnuose na organizaciju Konferencije zemaqa Jugo-isto~ne Evrope, gde je u~estvovalo 13 zemaqa.S@S je ovaj zadatak uspe{no realizovao.Tako|e je bio uspe{an i u organizovawu Aka -demije povodom 20 godina S@S. Ispred OdboraJSO, plakete su dobili Dejan \or|icovi},Miroslav Vu~i} i Sne`ana Soldo.

Krsna slava S@S, Sv. car Konstantin icarica Jelena, obele`ena je 3. juna, uz prisustvooko 400 u~esnika, a sve je proteklo u najboqemredu.

Ran|elovi} je rekao da je odr`ana i sednicaSkup{tine AD „@eleznice Srbije“, na kojoj jedoneta jednoglasna Odluka o osnivawu ~etirizavisna dru{tva kapitala, sa ograni~enomodgovorno{}u i to: Dru{tvo za upravqawejavnom `elezni~kom infrastrukturom, Dru{tvoza javni prevoz putnika u `elezni~komsaobra}aju i odr`avawu `elezni~kih voznihsredstava u toj vrsti prevoza „Srbija voz“,Dru{tvo za javni prevoz robe u `elezni~komsaobra}aju i odr`avawu `elezni~kih voznihsredstava u toj vrsti prevoza „Srbija kargo“ iDru{tvo za upravqawe nekretninama @S„Imovina `eleznice Srbije“.

Po odluci Skup{tine AD „@eleznice Srbije“u Odbor direktora imenovani su MilovanMarkovi}, Predrag Jankovi} i Zoran Masal, ana konstitutivnoj sednici Odbora direktoraAD „@eleznice Srbije“ za predsednika Odboraimenovan je Milovan Markovi}.

Skup{tina je tako|e donela Odluku o izme-nama i dopunama novog Statuta AD „@elezniceSrbije“, koji je stupio na snagu 6. jula.

Predsednik JSO STP je dodao da se o~ekujeusvajawe Zakona o `eleznici, kao kqu~nogdokumenta za nastavak reforme `eleznice.

Odr`ana je sednica RO S@S, kojoj je pri -sustvovao kompletan menaxment preduze}a.Predsedni{tvo S@S je rukovodstvu postavqa-

lo unapred pripremqena najaktuelnija pitawa,sa posebnim akcentom na te{ku finansijskusituaciju u kojoj se nalazi na{e preduze}e.

Nakon detaqnog izve{taja Dragana Ran |e -lo vi}a, usledila je diskusija ~lanova Odbora

JSO.Cvijo Oparnica, je konstatovao da mere

{tedwe ne smeju da se sprovode tako {to }e segasiti radna mesta i otpu{tati radnici.

Nenad Golubovi} je izneo da se mere {tedwemoraju sprovoditi vode}i ra~una o bezbednostiradnika i saobra}aja, {to je Odbor JSO STP ipodr`ao.

Pod teku}im pitawima, na dnevnom redu jebilo i dono{ewe odluke o organizovawu Tema -tske konferencije i RSI planiranih u sep-tembru mesecu.

Ran|elovi} je rekao da iako jo{ nije od re -|ena destinacija, to ne spre~ava sin di kal neorganizacije da blagovremeno upla}uje sredstvana teku}i ra~un JSO.

Mirjana Panti} je na kraju sednice OdboraJSO STP, zamolila kolege da ne ispravqajupodatke na vau~erima, a da bi na svakom vau~erutrebalo, pored imena, upisati jedinstvenimati~ni broj gra|ana.

Sne`ana Soldo

ODBOR JSO STP

[TEDWOM DO LAK[EGIZLASKA IZ KRIZEOdr`ana i sednica Skup{tine AD „@eleznice Srbije“, na kojoj je doneta jednoglasnaOdluka o osnivawu ~etiri zavisna dru{tva kapitala, imenovan Odbor direktora za pre d -sednika Odbora imenovan je Milovan Markovi}, a Odbor JSO STP je podr`ao predlog dase mere {tedwe moraju sprovoditi vode}i ra~una o bezbednosti radnika i saobra}aja

Foto: Te~a sa Dunava

Sednica JSO GD je odr`ana 10. jula. Iz -ve {tavaju}i o de{avawima u pre-duze}u, predsednik Anti} je in-

formisao prisutne o situaciji, sa napomenom,da je odr`ana sednica predsedni{tva S@S i~lanova Republi~kog odbora, sa pred-stavnicima poslovodstva AD „@e le znice Sr-bije“. Rekao je da su postavqena brojna pitawakoja se ti~u daqeg rada i funkcionisawa pre-duze}a. Problemi su se nagomilali, a da seni{ta ili vrlo malo wih re{ava.

Dodao je da terenom kolaju pri~e (potekleod pojedinih sindikalnih funkcionera drugihsindikata u okviru AD „@eleznice Srbije“), oeventualnom upu}ivawu radnika na prinudneodmore, {to stvara nesigurnost i paniku me|uradnicima; o (dez)informacijama da nema paraza li~ne dohotke; o broju novozaposlenih rad-nika u prethodnom periodu; o sistematizacijii prijemu novih radnika; o otpremninama!

Iz Anti}evog izlagawa se moglo zakqu~itida na ve}inu pitawa nisu dobijeni konkretniodgovori. Izvesno je da stimulativnih otprem -nina ne}e biti, a ako se steknu uslovi u nekomnarednom periodu, zaposleni }e biti oba ve -{teni na uobi~ajeni na~in.

Re~eno je da je Bojan Ilki}, zadu`en za sek-tor finansija u preduze}u, obrazlo`io fina -n asijsku situaciju, isti~u}i da je realizacija

prihoda daleko mawa od o~ekivane, ali da zaplate ima obezbe|enih sredstava do kraja go-dine, a za period posle toga razmatra se i mo -gu}nost rebalansa buxeta i neke druge opcije.

Anti} je mi{qewa da lo{u obave{tenost~lanova prouzrokuje nedostatak slu`benihvozila i goriva za obilazak radnika na terenu.Organizaciona razu|enost gra|evinske delat-nosti, veliki broj pru`nih deonica van sedi{tasekcija i organizacionih celina, zahteva ve}upotro{wu goriva i vremena za obilazak. Uslednare|enih mera {tedwe u preduze}u, te{ko jeo~ekivati da }e se ne{to pro meniti na boqe uskorijoj budu}nosti.

[to se ti~e izmena i dopuna Uputstava iPravilnika o kojima je na prethodnoj sedniciJSO Gra|evinske delatnosti bilo re~i, nisuni razmatrani ni potpisani.

Po~etak juna obele`ilo je nekoliko doga|aja,kao {to su 22. stalna konferencija Evropskih`elezni~kih sindikata, sve~ana akademijapovodom dvadesetogodi{wice osnivawa S@Si 3. jun, slava S@S.

Predsednici sindikalnih organizacijaizvr{ili su dostavu spiskova za pozajmice izahteve ~lanova za solidarnu pomo} za jun.Konstatovano je da je drasti~no smawen brojzahteva ~lanova sindikata za solidarnu pomo},ne zato {to se materjalna situacija zaposlenihpopravila, ve} zato {to je brisan ~lan 9 (pomo}za slu~aj te{ke materijalne situacije) Pravil-nika o radu Fonda solidarnosti S@S.

^lan Komisije Fonda solidarnosti, Sini{aDimitrijevi} izvestio je ~lanove odbora JSOGD da se radi na izmeni boqeg definisawa~lana 9 u smislu odre|ivawa kategorija te{kematerijalne situacije.

Anti} je predsednicima sindikalnih orga-nizacija uru~io tabele na kojima je prikazanbroj pripadaju}ih vau~era za rekreativni odmorradnika, kao i broj pozajmica koji im sledujeprema broju ~lanova sindikalne organizacije.

[to se ti~e organizovawa RSI, predlo`enoje da se o vremenskom trajawu i destinacijigde bi igre bile odr`ane, ostavi za kasnije,eventualno za IX ili po~etak X meseca.

JSO GRA\EVINSKE DELATNOSTI

PREVI[E DEZINFORMACIJA NA TERENUOdr`ana sednica predsedni{tva S@S i ~lanova Republi~kogodbora, sa predstavnicima poslovodstva AD „@elezniceSrbije“. Anti} je rekao je da su postavqena brojna pitawakoja se ti~u daqeg rada i funkcionisawa preduze}a

20 godina

6 Jul 2012.

Pi{e: Biqana Kiki}

Foto: Te~a sa Dunava

7Jul 2012.

20 godina

Prema informaciji Biqane Krsti},predsednice Sekcije `ena JSO gra -|evinske delatnosti, u proteklom

periodu odr`ane su IV i V sednica JSO gra |e -vinske delatnosti.

Krajem juna i{lo se u organizovanu posetuKraqevskom i Belom dvoru, koji su u posledwojdeceniji otvoreni za posetioce. Za obilazakdvorskog kompleksa, protokol je nalagao dagrupa ne mo`e biti ve}a od 50 posetilaca.Ispo{tovana je procedura prijave i identi-fikacije, pa su koleginice provele par sati uobilasku dvorskog kompleksa i fotografisalese sa princom Aleksandrom II i princezom

Katarinom.Kraqevski dvor je

bio dom kraqa Alek-sandra I i kraqa PetraII, a danas porodiceprinca Aleksandra II.

Sagra|en je od belogmermera u srpsko – vi -zantijskom stilu. U we-govom sastavu je i dvor -ska kapela posve }enaSv. Apostolu Andrejuprvozvanom, koji jeza{titnik i krsna sla-va kraqevskog doma.

Hol kraqevskog dvo - ra je ukra{en kopijamafresaka iz De~ana iSopo}ana. U dvoru se na -laze biblioteka, kra - q ev kabinet, plavi izlatni salon.

Deo kompleksa je i

Beli dvor. Zgradu zidanu od 1934. do 1937. go-dine projektovao je arhitekta Aleksandar\or|evi}. U centralnom holu Belog dvoranalazi se portret kraqa Aleksandra I, radslikara Paje Jovanovi}a.

V sednica Sekcije `ena JSO gra|evinskedelatnosti je odr`ana u Somboru, na pozivpredsednice sindikalne organizacije RadmileBun~i}.

Na sednici su po dnevnom redu razmatraneakutelnosti u preduze}u i analiziran dosa-da{wi rad Sekcije `ena i utvr|en plan ak-tivnosti za naredni period.

Zbog lo{ih `elezni~kih i autobuskih veza,put do Sombora, za ve}inu koleginica bio jeizuzetno naporan. Po zavr{etku sednice, sobzirom na veoma visoke temperature, Radmilase potrudila da doma}inski ugosti koleginicekoje su stigle sa raznih strana.

Na kraju gostovawa u Somboru, uprili~enaje vo`wa fijakerom, za{titnim znakom ovoglepog grada, a o znamenitostima je pri~aovoza~ fijakera koji je pokazao znawe dostojnoturisti~kog vodi~a.

Biqana Kiki}

SEKCIJE @ENA JSO GRA\EVINSKE DELATNOSTI

U POSETI DVORU I SOMBORUKrajem juna i{lo se u organizovanu posetu Kraqevskom i Belom dvoru, a 5. sednicaSekcije `ena JSO gra|evinske delatnosti je odr`ana u Somboru

Biqana Krsti} i Radmila Bun~i}Biqana Krsti} i Radmila Bun~i}

20 godina

8 Jul 2012.

Redovna, 24 sednica Odbora JSO ZOVSodr`ana je 24. jula. Sednicom jepredsedavao Marjan Jankovi}, pred -

sednik JSO ZOVS. Nakon uobi~ajenog usvajawazapisnika pre{lo se na aktuelnu situaciju ide{avawa izme|u dve sednice.

Jankovi} je izneo da se trenutno o~ekujeformirawe Vlade RS i da, dok se to ne re{i,nema ni velikih de{avawa u preduze}u.

Po odluci Skup{tine AD „@eleznice Srbije“,u Odbor direktora imenovani su MilovanMarkovi}, Predrag Jankovi} i Zoran Masal, ana konstitutivnoj sednici Odbora direktoraAD „@eleznice Srbije“ za predsednika Odboraimenovan je Milovan Markovi}.

Skup{tina je tako|e donela Odluku o izme-nama i dopunama novog Statuta AD „@elezniceSrbije“, koji je stupio na snagu 6. jula.

Aktuelno de{avawe u sindikatu je vezanoza odre|ivawe mesta i datuma odr`avawa Te -matske konferencije JSO ZOVS. Po ovoj ta~ki,izvestioci su bili Zoran Kirixi} i DragoqubMaxar. Ponu|ene su ~etiri destinacije i to:Bawa Vrujci, Prolom bawa, \erdap i Vrwa~kabawa. Razmatrawem svake ponude ponaosob,Odbor JSO ZOVS se slo`io da je najpri hva -

tqi vija ponuda data od Bawe Vrujci, za periodod 8. – 11. septembra. Omogu}eno je pla}awe iu vi{e rata, s tim da se celokupno dugovaweizmiri do 31.12.2012.

U okviru ove Tematske konferencijeodr`a}e se i RSI, pa je dogovoren broj u~esnikau takmi~arskim disciplinama: mali fudbal(6 plus 3 u~esnika), pikado (3 takmi~arke),stoni tenis (3), {ah (3) i konopac (6, iskqu~ivotakmi~ari). Dogovoreno je da iz SO sa mawimbrojem ~lanova mogu na Tematsku konferencijupovesti do 18, a one sa ve}im brojem ~lanova,do 22 u~esnika.

Diskutovalo se i o na~inu isplate pozajmica.Preporuka je da se one ispla}uju preko teku}ihra~una, ali je ostavqena i mogu}nost isplate„na ruke“.

Sne`ana Soldo

JSO ZOVS

TEMATSKA KONFERENCIJA UBAWI VRUJCIJankovi} je izneo da se trenutno o~ekuje formirawe Vlade RS i da dok se to ne re{i nemani velikih de{avawa u preduze}u. Odbor JSO ZOVS se slo`io da je najprihvatqivijaponuda za odr`avawe Tematske konferencije, Bawe Vrujci, u periodu od 8. – 11. septembra

Mole se kolege koje mogu nov~ano dapomognu (iako nisu iz ZOVS-a) koleginiciBracanovi} Sne`ani, radi pla}awa tro{ -ko va le~ewa, uplatom donacije na brojra~una 360–0049521701004–85

SPORTSKI SUSRETI KOLEGA SO JSO ZOVS

TRADICIONALNO, SPORTSKII KOREKTNOKolege tri sindikalne organizacija JSO ZOVS, depoa iz Novog Sada, „15. aprila“ izMaki{a i „25. maj“ iz Zemuna, nastavile tradicionalno dru`ewe ~lanova sindikata nafudbalskom terenu

Nastavqaju}i tradicijonalno, go di -{we okupqawe fudbalskih ekipasindikalnih organizacija JSO ZOVS,

fudbaleri sindikalne organizacije ZOVSNovi Sad, do~ekali su svoje kolege iz depoaMaki{ i Zemun. Predsednik JSO ZOVS, MarjanJankovi}, na{ao je vremena da svojim pris-ustvom pored terena, podr`i napore zovsovacana sportskom terenu.

Jo{ jednom se pokazalo da uz malo dobre

voqe, skromnim sredstvima sindikalnih or-ganizacija, `elezni~ari, ovog puta zovsovci,umeju da na|u vremena za okupqawe.

U balonu, u Novosadskom Novom nasequ, togvrelog 12. juna, majstori po struci, zamenilisu alat fudbalskom loptom.

Fudbalski entuzijasti, veterani i oni malomla|i, wih ~etrdesetak, okupilo se oko i nafudbalskom terenu, da poka`u i doka`u dajo{ uvek umeju da barataju „bubamarom“. Iako

9Jul 2012.

20 godina

[esta redovna sednica Sekcijemladih JSO STP odr`ana je 22.juna, u stanici Po`arevac, uz go-

tovo stopostotno prisustvo ~lanova, osimstalno odsutnog ~lana iz Zrewanina.

Doma}in je bio Igor Lazarevi}, predsednikSekcije mladih sindikalne organizacijePo`arevac, a sednici su prisustvovali MilosavPanti}, po~asni ~lan ove Sekcije (odnedavnopenzioner) i Dragan Ran|elovi}, predsednikJSO STP.

Qubo Risti} je upoznao sve prisutne ode{avawu izme|u dve sednice. Ve}i deo izla-gawa se odnosio na pitawa razmatrana naposledwoj sednici RO S@S, kojoj je prisustvo-vao generalni direktor sa kompletnim menax-mentom preduze}a.

Predsednik Risti} je podneo i {estomese~niizve{taj o radu Sekcije mladih JSO STP, kon-statuju}i da je plan rada u potpunosti ostvaren.

U kratkim crtama predlo`ene su smerniceo planu aktivnosti predvi|enih za drugu polo -vinu godine, o ~emu }e se detaqnije govoritina septembarskoj sednici.

Nakon odr`ane sednice, starije kolege iz

SO Po`arevac su se potrudile da ugoste~lanove Sekcije mladih. Uprili~ili su im od-lazak na ergelu Qubi~evo, gde su obi{li muzejsa trofejima, slikama i zapisima vrednimpa`we.

No, tu se nije zavr{ila poseta Po`arevcu.Obi{li su i u manastir „Zaova“ i upoznali sesa wegovom istorijom, a zatim im je na jezeruZaova, u drugarskoj i opu{tenoj atmosferiprire|en ru~ak u prirodi.

Sne`ana Soldo

SEKCIJE MLADIH JSO STP

USPE[AN [ESTOMESE^NI RAD

rezultat nije bio imperativ, u sve tri utakmice,vi|eno je dosta lepih poteza, akcija, duela,golova. Bilo je i „iznu|enih startova“, „kratkihnogu i plitkih plu}a“, jer letwa vrelina nikomod ovih rekreativaca nije odgovarala, naro~itoonim malo puna~kijim i starijim po godinama.Bilo je svega {to dolikuje ovakvim susretimakolega, ali svakako treba naglasiti, sportskii korektno.

Ipak treba re}i da su fudbaleri iz Maki{a

bili najubedqiviji i najefikasniji, drugi subili Zemunci, a doma}ini iz Novog Sada tre}i.Za fudbalere ovih sindikalnih organizacija,odigrane utakmice, puno }e zna~iti pred pred-stoje}e utakmice na RSI ZOVS, planiranim zaseptembar.

Kako to i dolikuje dobrim doma}inima,posle napornih utakmica, predsednik sin di -

kalne organizacije ZOVS Novi Sad, DraganMarjanovi} je sa kolegama iz Odbora, za gosteiz Beograda i svoje fudbalere, priredio prigod-no osve`ewe i ru~ak.

„Tre}e poluvreme“ je bilo prilika „za anali -zu utakmica, propu{tenih {ansi i dobrih paso-va“ i prise}awe anegdota sa terena, ali i dakolege razmene po koju re~ o nekim pro{limvremenima i svakodnevnim problemima u poslu.

Na kraju dru`ewa, Dragan Marjanovi} i Mar-jan Jankovi} su se zahvalili prisutnima nakorektnom i fer pona{awu za vreme utakmicai po`eleli im da se u dobrom zdravqu i raspo-lo`ewu, ponovo sretnu u septembru slede}egodine, istim povodom, u Beogradu.

Razloga za zadovoqstvo, posle ovakvogdru`ewa imaju svi u~esnici, i gosti i doma}ini!

Dragan Vasiqevi}

20 godina

10 Jul 2012.

U`eqi da odr`e tradiciju okupqawakolega JSO TKS na RSI, a u vreme{tedwe na svakom koraku, u~esnici

dvadeset prve tekaesijade, sami su isfinan-sirali organizaciju, uz ne se bi~nu finansijskupomo} dela tro{kova iz pripadaju}e ~lanarineJSO i sindikalnih organizacija.

Takmi~ewa su se odvijala u ~etiri tradi-cionalne discipline: {ahu, stonom tenisu,nadvla~ewu konopca i malom fudbalu. Tokomdvodnevnih, fer i korektnih nadmetawa, kojasu se odvijala po grupama, postignuti su slede}irezultati.

Prvo mesto u {ahu osvojila je ekipa Ni{a,drugo mesto pripalo je {ahisti Lapova, dok jetre}e mesto zauzeo Zaje~ar.

Za najboqeg {ahistu progla{en je ObradVuka{inovi} iz Ni{a.

Najboqe plasirana ekipa u Stonom tenisuje iz Ni{a, drugo mesto pripalo je Lapovu, dokje na tre}em mestu Beograd. Najboqi stonoteni -ser je Goran Filipovi} iz pobedni~ke ekipe.

U najatraktivnijoj disciplini - nadvla~ewekonopca, neprikosnovena je bila ekipa sna`nihmomaka iz Novog Sada, druga ekipa iz Ni{a,dok je tre}a bila Ruma. Najja~i konopa{ me|unajja~ima je Sa{a ^ovi} iz pobedni~ke ekipe.

Takmi~ewe u najzanimqivijoj sporednojstvari na svetu, malom fudbalu, donelo jedosta iznena|ewa, lepih poteza, odbrana igolova. Prvo mesto osvojila je Ruma, druga jebila ekipa Lapova, a Zaje~ar je osvojio tre}emesto. Najboqi golman je Mihajlo Ne{kovi} izRume, najboqi strelac je Milosav Miladinovi}iz Lapova, odakle je i najboqi igra~ turnira

Branislav Filipovi}. Najboqi igra~ finalnogme~a je Radomir Ili}, iz Rume.

Sveukupni pobednik ovogodi{wih 21. sport-skih susreta su bili sportisti TKS Ni{, ekipaLapova je druga, dok je tre}e mesto pripaloRumi.

Susreti su protekli u fer i korektnim bor-bama i {to je najbitwe bez povreda.

Drugog dana susreta odr`ana je tre}a tema -tska konferencija iz Bezbednosti u `e le -zni~kom saobra}aju.

Interesantnom predavawu na tematskoj kon-ferenciji, na kojem su pomenute brojne teme izove oblasti, prisustvovao je veliki broj u~e -snika, a izlaga~ je bila Tamara [kembovi}.

Vladimir Radojevi}

JSO TKS – XXI - TEKAESIJADA I TRE]A TEMATSKA KONFERENCIJA

NI[LIJE OPET NAJBOQETradicija se po{tuje, neguje i ~uva, pa su svoje dvadeset prve sportske susrete ~lanoviJSO TKS organizovali u periodu od 20. do 23. juna na Srebrnom Jezeru kod VelikogGradi{ta. Tro{kove organizacije snosili sami u~esnici, JSO i sindikalne organizacije

11Jul 2012.

20 godina

Nastavqaju}i, davno zapo~etu tradi-ciju u ~voru, ~lanovi sindikalne or-ganizacije ZOP, doma}ini ovo-

godi{we slavskog okupqawa, po z va li sukolege iz sindikalnih organizacija Odbora~vora S@S i drugih registrovanih sin dikatau `elezni~kom ~voru Kraqevo, da uveli~ajuobi~aj primopredaje slavskog kola~a povodomobele`avawa `elezni~ke slave „Sveti CarKonstantin i carica Jelena“.

Kako to i dolikuje dobrim doma}inima, uzfinansijsku pomo} sindikalnih organizacijaOdbora S@S Kraqevo, predsednik Odbora~vora, Branislav Banovi} i predsednicasindikalne organizacije ZOP, Dobrila Bojani},pripremili su poslu`ewe za goste, u sali ZOPu zgradi uprave u Kraqevu.

Oko {ezdesetak koleginica i kolega, tognedeqnog jutra, prisustvovalo je predaji slav -skog kola~a predsedniku sindikalne organi-zacije Vu~e vozova Kraqevo, Dobrosavu Mitro-vi}u. Uz dobrodo{licu gostima, Dobrila Bo-jani}, po`elela je dobro zdravqe i svaku sre}usvim `elezni~arima, vi{e sloge i razumevawame|u kolegama i sindikatima i uspeha u zaje -dni~kim akcijama pokrenutim za dobrobit za-poslenih u ~voru Kraqevo.

Ovo sve~arsko okupqawe bilo je prilikada se zaslu`nim pojedincima, koje su p red lo -`ile jedinstvene sindikalne organizacijeS@S, uru~e priznawa – plakete, povodomobele`avawa jubileja 20 - to godi{wice po -stojawa S@S. Plakete S@S za rad u sindikatu

u predhodnom periodu, iz `elezni~kog ~voraKraqevo, dobili su, sada penzioneri, a neka-

da{wi potpredsednik S@S Slavko Kova~evi},predsednik JSO ZOP Mirko Ne{ovi} i predsed-nik JSO STP Novica Mirkovi}. Ovo priznaweS@S, uru~eno je i sada aktivni ~lanovima uRO S@S iz JSO ZOP, Dobrili Bojani} i pot -pre d se dni ku JSO Vu~e vozova, Dobrosavu Mi -trovi}u, ko ji zbog po me nutih oba ve za u ~voru,ni su prisu stvo va li sve ~anoj aka demiji u Beo - gra du.

Vredni do -ma }ini su sepo tru dli dapri pre mqe -nim po slu ̀ e -wem ugostepri sutne ko le -gi ni ce i ko le -ge iz svih slu -` bi i si n di -kata. Prijatnoje bilo vi detikolege i ~u tirazgo vor, oku -pqe nih okoikone, o svimproble mima koji bri nu zaposlene u `elezni~kom~voru Kraqevo. Budu}i kola~ar i doma}in, Do-brosav Mitrovi}, pozvao je prisutne da seslede}e godine u ve}em broju okupe u pros-torijama Vu~e vozova, sa nadom da }e makarproblema biti mawe.

D. V.

ODBOR ^VORA S@S KRAQEVO

OKUPQENI OKO IKONE^lanovi sindikalnih organizacija Odbora ~vora S@S Kraqevo, sa kolegama iz drugihsindikata, obele`ili `elezni~ku slavu „Sveti Car Konstantin i carica Jelena“. Doma}iniiz Sindikalne organizacije ZOP predali kola~ kolegama iz Vu~e

20 godina

12 Jul 2012.

Obilazak Belog i Starog dvora za Sek-ciju `ena S@S uprili~en je 29. juna.Oko sedamdeset `ena, u zakazano

vreme i uz pratwu vodi~a, razgledalo je ovozdawe. Ovo je bila izuzetna prilika da se ~ujeceo istorijat nastanka dvora, kao i detaqinovije istorije.

Posebnu dra` je imao susret koleginica saprestolonaslednikom Kara |o r |evi}em i wego -

vom suprugom. Pri nceza Katarina je govorilao svom radu i funkcionisawu humanitarne fon -dacije na ~ijem je ~elu. Prijatno se iznenadilakada joj je predsednica Sekcije ̀ ena S@S, Sne -`ana Soldo, iznela da su upravo humanitarneakcije jedan vid aktivnosti Sekcije `ena. Do-

govoren je kontakt o zajedni~koj organizacijijedne od narednih humanitarnih akcija.

Prestolonaslednik je sa velikim zadovo-qstvom predstavio svoje uva`ene goste, japan-skog ambasadora, koji je dvoru donirao putni~kiautomobil.

Po zavr{etku po sete, qubazni do ma }i ni suuprili~ili sli kawe sa svim `enama, kao i is-puwewe poje dina ~nih `eqa za sli kawem sa

prin~evskim parom.@ene su obi{le i

ku}u cve}a, Etnograf-ski muzej i muzej „25maj“. Mnoge koleginicesu i ranije obi{le ovazdawa, a ovo je bilaidealna prilika da sepodsete detaqa.

Posle skoro pe to -~asovne {etwe po izu -zetno lepom vremenu,razi{le su se sa `e -qom da se ponovo or-ganizuje neko novo dru -`ewe (predlo`en jeobilazak avalskog tor-wa, Kalemegdana, pa- noramsko razgle daweBeograda). Idealne

prilike da se Beograd do`ivi na druga~ijina~in.

Za sada su to samo `eqe... Potrebno je dapredsedni{tvo Sekcije `ena te `eqe pretvoriu stvarnost.

Sne`ana Soldo

SEKCIJA @ENA S@S

@ENE SA @ELEZNICE U POSETIBELOM I STAROM DVORU

@elezni~ko udru`ewe dobrovo-qnih davalaca krvi „Beograd“,organizovalo je 10. jula akciju

prikupqawa krvi. Sve pohvale za kolege ikoleginice koji su imali voqe da u ovim vre-lim danima doniraju dragocenu te~nost.

No, `eqe su jedno, a mogu}nosti drugo, pa jetako prikupqeno 47 jedinica krvi, od 68 pri-javqenih davalaca.

Pove}ava se i broj na{ih koleginica kojedaju krv; ovoga puta ih je bilo 18. Prvi put jekrv dalo wih ~etvoro, a nakon davawa, gotovo

jednoglasno su rekli da }e nastaviti sa davawemkrvi i ubudu}e. Za svaku pohvalu je i nesebi~noanga`ovawe Vojislava Radosavqevi}a u orga-nizaciji ove humane akcije. Voja je sada pen-zioner, no kada su humanitarne akcije u pitawu,sebe uvek vidi kao aktivistu i kako ka`e: „Tunema odmora“.

Odziv bi sigurno bio jo{ ve}i, da nisu ovakonepovoqni vremenski uslovi, kao i periodgodi{wih odmora.

Sne`ana Soldo

DAVAOCI KRVI

HUMANI I NA +40OS

13Jul 2012.

20 godina

Da bi `eleznica ostvarila svojuulogu, neophodno je pre svega jasnoopredeqewe dr`ave da li je `e le -

znica potrebna ili ne, kao i anga`ovawe vladena poboq{awu efikasnosti `eleznice kaosistema. Korak napred, dva nazad, to je na{arealnost, sudbina ili {ta ve}?!

Ve} je pro{lo dosta vremena od kako jezapo~elo restrukturirawe `eleznica Srbije.Gde smo bili na po~etku, gde smo sada i kada}e se restrukturirawe okon~ati, odgovori sukoji `elezni~are najvi{e interesuju. Ekspe -rimentima nikad kraja!!!

Najpre su izdvojene }erke firme, ~iji jestatus do danas ostao nejasan, naro~ito za-poslenima u wima! Potom su formirane dvapreduze}a sa ~vornim sekcijama. Onda je ura|enanova organizacija, formirawem akcionarskogdru{tva, sa ~etiri zavisna dru{tva kapitala,koja usput budi re~eno, nikako da pro-funkcioni{u kao zasebne obra~unske celine.

Sve bi to bilo u redu, ka{wewe i prolon-girawe rokova iz ovog ili onog razloga, me|utimpostavqa se jednostavno pitawe: da li je ikada, izvr{ena analiza i kakvi su efektisvih dosada{wih reorganizacija? Anga`ovanisu visoko obrazovani i stru~ni kadrovi, panema mesta panici, rekao bi neko!

Me|utim, makar je `elezni~arima poznatoi kristalno jasno da je `eleznica lanac, asvaki organizacioni deo predstavqa kariku utom lancu. [ta se dobija ili gubi kada jednakarika nedostaje? Koji je pravi odgovor?

Prema nekim saznawima mnoge `eleznicekoje su poku{ale sa sli~nim eksperimentima,

vra}aju se na stari na~in organizovawa ilite`e ne~emu ve} vi|enom. Za{to ne u~iti natu|im gre{kama? Kod nas se uporno insistirana ~etiri dru{tva, pa se sti~e utisak da se nezna {ta se `eli posti}i i koliko je to realnomogu}e, sa trenutnim stawem infrastrukture,voznih sredstava i ...

Ako se vratimo na analize, zakqu~ke i pre-poruke konsultantskih ku}a (koje su to dobronaplatile) i na politi~are, koji su o svemudonosili „politi~ke odluke“ tokom dosada{wegrestrukturirawa, ne treba se ~uditi {to smotu gde jesmo. Sve je vi{e glasnih razmi{qawazaposlenih, ali i nekada{wih `elezni~ara,da je,,`eleznica u rasulu“ i da „od `eleznicenije ostalo ni @“! Za{to je tako, koji su pro -blemi i kako ih prevazi}i?

@eleznicu godinama vode partijske li~nos-ti, sa, `elezni~arima (ne)jasnim ciqevima izadacima! „@elezni~ki kadrovi“ su skrajnuti,pa otuda gubici, izraubovana vozna sredstva ikomercionalne brzine bez komentara...! Olakose prelazi preko „rak rane“ – broja izvr{ilacau izvr{nim slu`bama, majstora u deonicama idepoima, ~iji nedovoqan broj uti~e na bezbe -dnost i redovitost `elezni~kog saobra}aja![ta re}i o uslovima rada, za{titnoj ode}i iobu}i, wihovom kvalitetu? O zaradama `e le -zni~ara ne treba tro{iti re~i. One su godinamaispod republi~kog proseka! Pri tom, zdrav -stvene i stomatolo{ke usluge Zavoda zazdravstvenu za{titu radnika „@eleznice Sr-bije“ (koji je `eleznica osnovala za pru`awezdravstvene za{tite zaposlenima, prvenstvenopo Pravilniku 655 i opremila najsavremenijimmedicinskim aparatima), zaposleni na `elezni-ci pla}aju u punom iznosu. Zakon o `eleznicine postoji, niti se mo`e pretpostaviti kada}e on biti na dnevnom redu Skup{tinskogzasedawa. To govori koliko su sve dosada{wevlade Republike Srbije bile zainteresovaneza stvarno re{avawe nagomilanih problema`eleznice.

Odugovla~ewe sa formirawem skup{tinskeve}ine i budu}e Vlade, predugo je trajalo iprevi{e ko{talo. Mo`e li `eleznici bitivra}en ugled i mesto koje joj pripada udr`avi?

Vladimir Radojevi}

VREME SADA[WE

@ELEZNICA, OGLEDALODR@AVEOdugovla~ewe sa formirawem skup{tinske ve}ine i budu}e Vlade, predugo je trajalo iprevi{e ko{talo. Mo`e li `eleznici biti vra}en ugled i mesto koje joj pripada udr`avi?

20 godina

14 Jul 2012.

Dugo toplo leto, poznato je, pogodnoje za odmore, rekreacije, lake do ga -|aje svake vrste, za obele`avawe

razli~itih jubileja. Ali, kada je u pitawuobele`avawe protoka vremena od 45 godina odzavr{etka {kolovawa, onda to zavre|uje po -se bnu pa`wu i divqewe.

Svr{eni u~enici @elezni~ko tehni~ke{kole, saobra}ajno transportnog smera uBeogradu, koji su zavr{ili {kolovawe 1967.godine, odlu~ili su da obele`e 45 godina ma-ture, 30. juna u Novom Sadu. Na inicijativuMilivoja Beri}a formirali su Odbor za orga-nizaciju i u relativno kratkom roku uspeli dasazovu skup.

Bilo je dirqivo na peronu `elezni~ke sta -nice videti sa koliko se emocije susre}u, ve}vreme{ni, sada biv{i radnici-penzioneri, ikoliko se raduju susretu sa drugarima iz naj -lep{eg doba, {kolskog! Naravno, ve}ina wihsu radni vek u na{em biv{em preduze}uodslu`ili kao otpravnici vozova u jednomdelu karijere, da bi kasnije radili na slo`eni-jim poslovima, zajedno sa kolegama koji suzavr{avali visoke {kole.

Zahvaquji}i {efu stanice Novi Sad, JovuMilanovi}u, koji je odobrio kori{}ewe jedneprostorije maturantima, Branko Milanovi} jeizvr{io prozivku i tom prilikom je utvr|enoda su prisutni: Du{an Oparnica, Gradimir An -|el kovi}, Dragan Nikoli}, Slobodan Nikoli},Nikola Pan~i}, Krsta Ratkov, Velimir Tra-jkovi}, Milivoje Beri}, Mile Daki}, Petar Li-vaja, Slobodan Petkovi}, Dragoslav Petrovi},Dragoqub Popovi}, Miodrag [eguqev, DaniloCvetkovi} (Tomqenovi}), Krsta Veqkovi}, Du -{an Vrgovi}, Jovan Vu~ini}, Predrag @iva no -

vi}, Zdravko \uki}, Mile Jovan~evi}, VladoKezi}, Branko Milanovi}, Negovan Stama nko -vi}, i \or|e Stoj{i}. Prozivkom je tako|e utvr -|eno da je, na `alost, veliki broj kolega pre-minuo, gotovo ~itavo jedno odelewe. Wima suprisutni pre po~etka cesije, minutom }utawaodali po{tu.

Programom manifestacije su bile previ|eneposete Petrovaradinskoj tvr|avi i SremskimKarlovcima. Sa velikom zadovoqstvom, to jei ostvareno, a posebno zanimawe pobudila jeposeta Riznici SPC u Sremskim Karlovcima,gde su prisutni imali prilike da upoznaju za-ista vredne eksponate, koji su na sve ostavilinezaboravne utiske. Sve~anost je nastavqenau poznatom novosadskom gurmanskom i boemskomrestoranu „Domino“, gde su stari drugari, uzzvuke violina, dobru hranu i rujno vino, evo-cirali uspomene iz {kolskih dana i naravnoiz kasnijih dana provedenih u preduze}u.^ulisu se i stihovi pesme Branka Radi~evi}a „\a -~ki rastanak“, a i pesme „Karlova~ki nokturno“od Dragoquba Popovi}a, {to je stvorilo posebnuatmosferu. Mislilo se i na budu}e susrete,pa je dogovoreno da se naredni susret uprili~ive~ slede}eg juna na Mokroj gori.

Odbor za organizaciju je poku{avao da us-postavi kontakt sa biv{im mati~nim pre du -ze}em, odnosno, pojedinim rukovodiocima, uciqu eventualne materijalne podr{ke oko or-ganizacije susreta, me|utim, odbijeni su saobra zlo`ewem da je preduze}e u te{kom ma-terijalnom polo`aju, {to su organizatori pri-hvatili! Ostaje nam nada da }e mo`da nekogslede}eg puta materijalni polo`aj na{e biv{efirme biti boqi, a i nas }e biti mawe!?

Dragoqub Popovi}

GENERACIJA *67 PROSLAVILA ZNA~AJAN JUBILEJ

VESELO U NOVOM SADUSvr{eni u~enici @elezni~ko tehni~ke {kole, saobra}ajno transportnog smera u Beogradu,koji su zavr{ili {kolovawe 1967. godine, obele`ili 45 godina mature

15Jul 2012.

20 godina

20 godina

16 Jul 2012.

Z A N I M q I V O S T I

@ELEZNI^KE STANICE U EVROPIPriprema: Vladimir Radojevi}

t @ELEZNI^KA STANICA U ANTVERPENU, BELGIJASvoju bogatu arhitekturu i ogroman broj umetni~kih dostignu}a i talenata, Belgija pokazujekroz svoju `elezni~ku stanicu, staru 107 godina. Ova gra|evina prikazuje veli~inu Belgijekada je umetnost i arhitektura u pitawu.

t GAR DI NORD („SEVERNA STANICA“) U PARIZU, FRANCUSKA Nalazi se u ovom predivnom gradu qubavi i jedna je od najprometnijih `elezni~kihstanica u Evropi. Ova `elezni~ka stanica, 150 godina stara, koju je projektovao francuskiarhitekta @ak Hitorf, slu`i godi{we preko 190 miliona putnika.

t @ELEZNI^KA STANICA ATO[A U MADRIDU, [PANIJAOva zgrada je sve~ano otvorena 1851. godine, me|utim u jednom po`aru je bila jako o{te }e -na, a ponovo je otvorena nakon restauracije 1892. godine. Tada je i dobila ime Ato{a, pobaziliki koja se nalazi u blizini. Godine 1985. ova stanica dobija novi izgled, premadizajnu arhitekte Rafaela Moneoa. U se}awe na bombardovawe madridskog voza iz 2004.,postavqen je 11 metara visok toraw sa porukama sau~e{}a `rtvama poginulim u ovomnesre}nom doga|aju.

t CENTRALNA STANICA U LAJPCIGU, NEMA^KASistem `eleznica predstavqa jako va`an sistem transporta u Nema~koj. Centralnastanica u Lajpcigu pre`ivela je i II Svetski rat. Najve}a `elezni~ka stanica u Evropi, usrcu Nema~ke, je istorijsko mesto i svakako je vredno posete.

t @ELEZNI^KA SANICA ROSIO U LISABONU, PORTUGAL Ova `elezni~ka stanica se po svom izgledu vrlo lako mo`e pome{ati sa nekom palatomili pozori{tem. To se vrlo ~esto i de{ava. Svojom romanti~arski inspirisanom fasadom,koju je projektovao Hoze Luis Monteiro, ova 125 godina stara stanica je jedno od najve}ihdela portugalskog in`ewerstva 19. veka. Nalazi se na lisabonskom trgu Rosio, do kojevozovi sti`u 2.600 metara duga~kim tunelom koji je prokopan ispod grada.

^EFJRIZMI^edomir J. MiTi}

M Pratimo mi savremene svetske trendove, ali trenutno imamo va`nija posla.M Pardon, kako vi to sa mnom? Pa, ja nisam sa vama ovce ~uvao - ~uvao sam ih sam.M Kako se na{ ~ovek odnosi prema problemima koji mu `ivot zagor~avaju - ma

boli ga za sve.M I od pqa~ke se mo`e po{teno `iveti.M Mnoge stvari u `ivotu su nam na dohvat ruke - treba samo da ih ukrademo.M Takvi smo mi: nismo ni svesni koliko smo nesvesni.M Isuvi{e kratak nam je `ivot dat, da bi smo shvatili o ~emu se tu radi.

M Ni{ta meni ne zna~i {to {tap ima dva kraja - ja }u uvek da izvu~em debqi.M U~i sine, savetuje otac sina, pa kad zavr{i{ {kole - do~eka}e{ penziju

na birou za nezaposlene.M Na{ narod nema ni{ta, ali mu je svega preko glave.M [to re~e pesnik: „Nama je uvek dobro, ali nikad boqe“.

M Kod nas je sve nemogu}e - pa i ono {to je mogu}e.M I nesre}an ~ovek ima pravo na sre}u.M Na Marsu je hladno, na Veneri pretoplo, zna~i nema uslova za

`ivot. Nema ni ovde kod nas, ali jo{ se dr`imo.M Izbori su zavr{eni, {to smo glasali, glasali smo -

koliko para toliko muzike.M U `ivotu sre}a se ne ~eka, sre}i se ide u susret.

17Jul 2012.

20 godina

ПРЕГЛЕД РЕГИСТРОВАНИХ СИНДИКАТА У ЈП „ЖЕЛЕЗНИЦЕ СРБИЈЕ“

СА БРОЈЕМ ЧЛАНОВА ЗАПОСЛЕНИХ У ПРЕДУЗЕЋУ ЗА ЈУН 2012. године

БЕОГРАД 13.07.2012. год.

РЕД. БРОЈ НАЗИВ СИНДИКАТА ИДЕНТИФИКАТОР БРОЈ ЧЛАНОВА

1 СИНДИКАТ ЖЕЛЕЗНИЧАРА СРБИЈЕ 1,5,6,7, А, К 5912

2 СИНДИКАТ ИЗВРШНИХ СЛУЖБИ СРПСКИХ ЖЕЛЕЗНИЦА L 2815

3 СИНДИКАТ РАДНИКА ЖЕЛЕЗНИЧКЕ ИНФРАСТРУКТУРЕ СРБИЈЕ 9, Đ, M 2618

4 НЕЗАВИСНИ СИНДИКАТ ЖЕЛЕЗНИЧАРА СРБИЈЕ 4 1841

5 НЕЗАВИСНИ СИНДИКАТ МАШИНОВОЂА 2 1597

6 СИНДИКАТ ИНВАЛИДА РАДА ЖЕЛЕЗНИЦЕ СРБИЈЕ 3 40

7 СИНДИКАТ ОПЕРАТИВНЕ СЛУЖБЕ БЕОГРАД 8 61

8 СИНДИКАТ УДРУЖЕНИХ ЖЕЛЕЗНИЧАРА 7 40

9 АСНС – ГРАНСКИ СИНДИКАТ ЗАПОСЛЕНИХ У ЖЕЛ. САОБРАЋАЈУ N 16

10 РЕГИОНАЛНО ГРАНСКИ СИНДИКАТ ЖЕЛЕЗНИЦЕ СРБИЈЕ C 530

11 АСНС ЖЕЛЕЗНИЧКИ СИНДИКАТ T 222

12 СИНДИКАТ ЖТП – БГД НЕЗАВИСНОСТ E 242

13 СИНДИКАТ СТРУЧНИХ СЛУЖБИ ЖЕЛЕЗНИЦЕ СРБИЈЕ J 254

14 СИНДИКАТ МАШИНОВОЂА 245

15 СИНДИКАТ НОВИНАРА ЖТП БЕОГРАД B 9

16 УЈЕДИЊЕНИ НЕЗАВИСНИ ГРАНСКИ СИНДИКАТ ЖЕЛЕЗНИЦЕ СРБИЈЕ U 12

17 СИНДИКАТ ПРЕВОЗА ПУТНИКА СРПСКИХ ЖЕЛЕЗНИЦА M 0

18 СИНДИКАТ ИНФРАСТРУКТУРЕ ЖЕЛЕЗНИЦЕ СРБИЈЕ X 255

19 СИНДИКАТ РАДНИКА ПРЕВОЗА РОБЕ Đ 0

20 СИНДИКАТ ВУЧЕ СРПСКИХ ЖЕЛЕЗНИЦА Ž 0

21 СРПСКИ СИНДИКАТ ЖЕЛЕЗНИЧАРА 1884 D 65

22 НЕЗАВИСНИ СИНДИКАТ ЖЕЛЕЗНИЧАРА ВОЈВОДИНЕ 6

23 ЖЕЛЕЗНИЧКИ СИНДИКАТ ПРВИ МАЈ 13

24 НЕЗАВИСНИ СИНДИКАТ МАШИНОВОЂА ВОЈВОДИНЕ 63

25 СИНДИКАТ СОЛИДАРНОСТ 1

26 СИНДИКАТ МАШИНОВОЂА СОЛИДАРНОСТ УЖИЦЕ 19

27 СРБИЈА КАРГО СИНДИКАТ ЖЕЛЕЗНИЧАРА 24

28 СИНД. ОРГ. ЕЛЕКТРОТЕХНИЧКЕ СТРУКЕ ЕТП НИШ 0

НИСУ ЧЛАНОВИ 2115

УКУПНО ЗАПОСЛЕНИХ 18453

BROJ: 06 BEOGRAD, 18.06.2012. godine

Na sednici održanoj 18.06.2012. godine, Komisija za fond solidarnosti radnika donela je slede u:

O D L U K U

1. Odobravaju se pozajmice lanovima SŽS-a, za mesec jun 2012. godine po spiskovima dostavljenim iz JSO-a i to:

NAZIV JSO BROJ POZAJMICA IZNOS JSO STP 213 4.260.000,00JSO ZOP 121 2.420.000,00JSO ZOVS 172 3.440.000,00JSO ETP 75 1.500.000,00JSO UP-ZS 58 1.160.000,00JSO TKS 53 1.060.000,00JSO VV 48 960.000,00U K U P N O 740 14.800.000,00 2. Spiskovi JSO-a su sastavni deo ove odluke.

BROJ: 07 BEOGRAD, 18.07.2012. godine

Na sednici održanoj 18.07.2012. godine, Komisija za fond solidarnosti radnika donela

je slede u: O D L U K U

1. Odobravaju se pozajmice lanovima SŽS-a, za mesec jul 2012.godine po spiskovima dostavljenim iz JSO-a i to:

NAZIV JSO BROJ POZAJMICA IZNOS JSO STP 217 4.340.000,00JSO ZOP 124 2.480.000,00JSO ZOVS 177 3.540.000,00JSO ETP 77 1.540.000,00JSO UP-ZS 60 1.200.000,00JSO TKS 54 1.080.000,00JSO VV 51 1.020.000,00U K U P N O 760 15.200.000,00 2. Spiskovi JSO-a su sastavni deo ove odluke.

PREDSEDNIK PREDSEDNIK

KOMISIJE FONDA SOLIDARNOSTI SINDIKATA ŽELEZNI ARA SRBIJE MILANOVI SLOBODAN MIRKO LAZI

20 godina

18 Jul 2012.

SINDIKAT ŽELEZNI ARA SRBIJE KOMISIJA ZA FOND SOLIDARNOSTI RADNIKA

Odobrena solidarna bespovratna nov ana pomo za JUL 2012. godine, na sastanku održanom

18.07.2012. godine.

R.broj Po lanu Ime i prezime JSO Iznos

1. 4.3 Risti Saša VV Beograd 20.000,002. 4.3 Misirli Ranko ZOP Beograd 6.950,003. 4.3 Janošik Jano ZOP Zrenjanin 6.500,004. 4.4 Jovanovi Dragoslav ZOP Kraljevo 8.400,005. 4.3 Miljkovi Nebojša ZOVS V.Plana 12.300,006. 4.3 Neši Zoran ZOVS 15. april 30.000,007. 4.3 DZerfi S. Dragoljub ZOVS 15. april 8.300,008. 4.3 Todorovi Zoran ZOVS 15. april 8.300,009. 4.3 Stefanovi Dragan ZOVS Lapovo 8.300,0010. 4.3 Maksimovi Miroslav ETP Kraljevo 8.300,0011. 4.3 Jovi i Marko ETP Beograd 7.350,0012. 4.5 Radulovi Stojadin SP Niš 9.500,0013. 4.3 Risti Dragana SP Novi Sad 24.900,0014. 4.3 Jovanovi Goran SP Zaje ar 20.000,0015. 4.3 Teodorovi Jovan UPZS NSP Ruma 15.000,00

U K U P N O 194.100,00

PREDSEDNIK PREDSEDNIK KOMISIJE FONDA SOLIDARNOSTI SINDIKATA ŽELEZNI ARA SRBIJE

MILANOVI SLOBODAN MIRKO LAZI

BROJ: 06 BEOGRAD, 18.06.2012. godine

Na sednici održanoj 18.06.2012. godine, Komisija za fond solidarnosti radnika donela je slede u:

O D L U K U

1. Odobravaju se pozajmice lanovima SŽS-a, za mesec jun 2012. godine po spiskovima dostavljenim iz JSO-a i to:

NAZIV JSO BROJ POZAJMICA IZNOS JSO STP 213 4.260.000,00JSO ZOP 121 2.420.000,00JSO ZOVS 172 3.440.000,00JSO ETP 75 1.500.000,00JSO UP-ZS 58 1.160.000,00JSO TKS 53 1.060.000,00JSO VV 48 960.000,00U K U P N O 740 14.800.000,00 2. Spiskovi JSO-a su sastavni deo ove odluke.

BROJ: 07 BEOGRAD, 18.07.2012. godine

Na sednici održanoj 18.07.2012. godine, Komisija za fond solidarnosti radnika donela

je slede u: O D L U K U

1. Odobravaju se pozajmice lanovima SŽS-a, za mesec jul 2012.godine po spiskovima dostavljenim iz JSO-a i to:

NAZIV JSO BROJ POZAJMICA IZNOS JSO STP 217 4.340.000,00JSO ZOP 124 2.480.000,00JSO ZOVS 177 3.540.000,00JSO ETP 77 1.540.000,00JSO UP-ZS 60 1.200.000,00JSO TKS 54 1.080.000,00JSO VV 51 1.020.000,00U K U P N O 760 15.200.000,00 2. Spiskovi JSO-a su sastavni deo ove odluke.

PREDSEDNIK PREDSEDNIK

KOMISIJE FONDA SOLIDARNOSTI SINDIKATA ŽELEZNI ARA SRBIJE MILANOVI SLOBODAN MIRKO LAZI

SI@E l List Sindikata `elezni~ara Srbije l Osniva~ i izdava~: Sindikat `elezni~araSrbije l Glavni i odgovorni urednik: Mirko Lazi} l Adresa: 11000 Beograd, Nemawina 6 lTel./faks: 011/36-18-354 l www.szs-railsyn.org l E-mail: ztp_szs@yahoo.com;

Ure|iva~ki odbor: Komisija za informisawe, obrazovawe i izdava~ku delatnost Sindikata`elezni~ara Srbije: Vladimir Radojevi}, Biqana Kiki}, Goran \or|evi}, Zvonimir Mi{i},Miloje Peri}, Mile Uro{evi}, Jelena Milinkovi} l Saradnici: Vera Arsenijevi}, Sne`anaSoldo, Dragan Vasiqevi} i Zoran Mi l e nko vi} l Tehni~ka priprema: Darjan Miti}, DraganVasiqevi} i Vera Arsenijevi} Izvr{ni izdava~: @elnid Beograd l Adresa redakcije: 11000 Beograd, Nemawina 6 l Tel:011/36-18-354; l[tampa:@elnid, Beograd lCIP - Katalogizacija u publikaciji Narodne bibliotekeSrbije, Beograd 331.105.44(497.11) l ISSN 1451-7035 l COBISS.SR.ID 135437063

SINDIKAT ŽELEZNI ARA SRBIJE KOMISIJA ZA FOND SOLIDARNOSTI RADNIKA

Odobrena solidarna bespovratna nov ana pomo za JUN 2012. godine, na sastanku održanom

18.06.2012.godine. R.broj Po lanu Ime i prezime JSO Iznos

1. 4.8 Palibrk Olivera VV Kraljevo 5.000,002. 4.8 Petrovi Tanja VV Kraljevo 5.000,003. 4.8 Timotijevi Cmiljana VV Kraljevo 5.000,004. 4.8 Šiljkovi Radan VV Kraljevo 5.000,005. 4.8 Staševi Rade VV Kraljevo 5.000,006. 4.8 Kršanin Zoran VV Kraljevo 5.000,007. 4.8 Jovi i Nenad VV Kraljevo 5.000,008. 4.8 Staji Miodrag STP Kraljevo 5.000,009. 4.8 Popadi Dragana STP Kraljevo 5.000,00

10. 4.8 Marinkovi Goran STP Kraljevo 5.000,0011. 4.8 Markovi Jelica STP Kraljevo 5.000,0012. 4.8 Star evi Desimir STP Kraljevo 5.000,0013. 4.8 Šekularac Dejan STP Kraljevo 5.000,0014. 4.7 Miloševi Nebojša STP Niš 15.000,0015. 4.3 Zdravkovi Dragana STP Niš 20.000,0016. 4.6 Veselinovi uro STP Valjevo 15.000,0017. 4.3 Anti Miodrag STP Niš 20.000,0018. 4.4 Savi Vanja ETP Kraljevo 5.000,0019. 4.4 Petkovi Sr an ETP Niš 10.000,0020. 4.6 Ili Milovan ETP Niš 15.000,0021. 4.3 Kokotovi Božidar ETP Novi Sad 14.000,0022. 4.3 Kneževi Ljubiša ZOVS Beograd 11.350,0023. 4.4 Markovi Rade ZOVS TOPK 20.000,0024. 4.3 Tanasijevi Snežana ZOVS Vel.Plan. 12.000,0025. 4.6 Veli kovi Vlastimir ZOP Niš 15.000,0026. 4.8 Jovi evi Radovan TKS Kraljevo 5.000,0027. 4.8 Ra i Miodrag TKS Kraljevo 5.000,0028. 4.8 Kamidžorac Mom ilo TKS Kraljevo 5.000,0029. 4.8 Aritonovi Branislav TKS Kraljevo 5.000,0030. 4.8 Cvetkovi Aleksandar TKS Kraljevo 5.000,0031. 4.8 Živkovi Radmila UPZS Kraljevo 5.000,0032. 4.8 Petri Nadežda UPZS Kraljevo 5.000,00

U K U P N O 272.350,00

PREDSEDNIK PREDSEDNIK KOMISIJE FONDA SOLIDARNOSTI SINDIKATA ŽELEZNI ARA SRBIJE

MILANOVI SLOBODAN MIRKO LAZI