Međunarodna konferencija za investicije i ekonomski razvoj

Kako do regionalne platforme za privlačenje investicija?

dr Jelica Minić, Evropski pokret u Srbiji

Sarajevo, 7. i 8. decembar 2015.

Da li je moguće:• Povećati vidljivost i interes za Zapadni Balkan;• Stvoriti povoljnu klimu za investicije širom regiona

koristeći iskustva najuspešnijih;• Podići samopouzdanje u regionu;• Negovati prijateljstva, saveznike, zagovornike interesa

regiona;• Mobilisati dijasporu koja se sklonila od ratova,

produženih etničkih tenzija i siromaštva; • Doprineti bržem procesu integracije WB6 u EU 28;• Delovati zajednički na poboljšanju imidža regiona?

1. Kako nas vide međunarodne finansijske institucije?

• Kraj 2008-2014 - 6 godina niskih/negativnih stopa rasta BDP u zemljama Zapadnog Balkana;•Perspektive nisu ohrabrujuće: trajniji oporavak u nekim zemljama još nije na vidiku; •Fiskalni problemi - smanjeni prihodi, rast javnog i spoljnog duga;

• Strukturni problemi izbili na površinu 2009.g. a prisutni i ranije;•Ekonomska integracija sa EU - tokom perioda prosperiteta (2001-2008) podsticala je rast, ali je tokom krize snažno pogodila zemlje Zapadnog Balkana.

3

Efekti ekonomske krize Stope rasta BDP, 2004-8 & 2009-14

4

Albania B&H Croatia Kosovo Macedonia Montenegro Serbia

-8

-6

-4

-2

0

2

4

6

8

2004-8 avr. 2009 2010 2011 2012 2013 2014

(1) Izvoz roba & usluga/BDP (%), 2013Zemlje ZB manje izvozno-orientisane od CEEB

5

(2) Tržište rada: 2012-13Stope zaposlenosti (uzrast 15-64): ispod 50%

Stope nezaposlenosti: 2-3 puta veće od proseka EU28 (osim Alb.)

6

Kosovo BiH Maced Monten Serbia Albania0.0

10.0

20.0

30.0

40.0

50.0

60.0

Employment rates (%) (15-64 years)

2012 2013 AlbaniaMontenegro Serbia BiH Macedonia Kosovo EU 280.0

5.0

10.0

15.0

20.0

25.0

30.0

35.0

Unemployment rates (%)

2012 2013

(3) Strukturne promene: Učešće prerađivačke industrije (% BDP), 2012 Zemlje ZB znatno više deindustrijalizovane nego mnoge zemlje članice EU

7

(4) Rast realnog BDP-a, 1989-2013 (1989=100) Nivo BDP-a iz 1989 jesu dostigle & prestigle Albanija (2000), Hrvatska

(2005) i Makedonija (2008), ali ne i CG, BiH, Srbija

8

1990 1991 1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 20130

20

40

60

80

100

120

140

160

180

200

Real GDP growth, 1989-2013(1989 = 100)

Albania Maced

Croatia Monten

BiH Serbia

9

2. Kontekst odnosa EU – Zapadni Balkan1. Marginalizacija pitanja proširenja na agendi EU, uz smanjeni

fokus na ZB na institucionalnom nivou (poziv CG za NATO i otvaranje prvih pregovaračkih poglavlja za Srbiju dobre vesti);

2. “Nacionalizacija” politike proširenja EU;3. Negativan imidž Zapadnog Balkana i opadanje podrške za dalje

proširenje u zemljama članicama.; Opadajuća podrška za integrisanje u EU u nekim od zemalja ZB;

4. Ograničen napredak u usvajanju i primeni acquis-a uz veliki jaz u nivou razvijenosti u odnosu na prosek razvijenosti u EU.

Sve prethodno ima kumulativno dejstvo na spor napredak ZB zemalja u predpristupnom procesu.

Novi pristup u strategiji proširenja EU

• Tri stuba strategije - važno mesto dato ekonomskim pitanjima:– Vladavina prava– Ekonomsko upravljanje– Reforma državne administracije

• Zemlje ZB: Nacionalni programi ekonomskih reformi – Makroekonomski programi– Programi strukturnih reformiRešavanje strukturnih problema postaje ključno!

11

3. Kako nas vidi Turska?

1. Ciljani dijalog o politikama privredne transformacije i diversifikacije;

2. Saradnja u korišćenju pretpristupnih i fondova i za njih vezanih resursa EU;

3. Uspostavljanje specijalnih ekonomskih zona;4. Povezivanje preduzetničkog ekosistema ZB sa

preduzetničkim ekosistemom Turske;5. Ciljani programi direktnih susreta gradova i komora;6. Razvijanje obuhvatne istraživačke agende;7. Identifikovanje brzo rastućih kompanija u ZB6.

4. Viđenje Kine• Od 2000. godine dolaze veliki kineski investitori u region;• 2008. potpisivanje Sporazuma o koncesiji na 35 godina sa grčkom lukom Pirej, za

istovar kineske robe i njihovu dalju distribuciju na evropskom tržištu;• Kina je postala jedan od deset najvećih trgovinskih partnera zemalja u regionu (u

2014. godini vrednost izvoza Srbije u Kinu iznosila je 14,4 miliona dolara, dok je u istom period vrednost uvoza Srbije iz Kine iznosila 1,7 milijardi dolara - u ukupnom izvozu iz Srbije, Kina je učestvovala sa 0,1%, a u ukupnom uvozu sa 8,3%);

• Uspostavlja se politika „1+16“, saradnje Kine sa zemljama Centralne i IstočneEvrope (Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Republika Češka, Estonija, Mađarska, Letonija, Litvanija, Republika Makedonija, Crna Gora, Poljska, Rumunija, Srbija, Slovačka i Slovenija) - samiti u Varšavi (2012), Bukureštu (2013), Beogradu (2014) i Sudžou (2015) - cilj Kine je da se do 2018. godine međusobna trgovinska razmena dostigne 120 milijardi dolara i da se realizuju kapitalni infrastrukturni projekti;

• Razvojni projekti, poput Ekonomskog pojasa Novog puta svile, zatim Azijska infrastrukturna i investiciona banka i Nova razvojna banka grupe BRIKS.

5. Balkanski barometar 2015 – pregled stavova poslovnih ljudi

Pregled se zasniva na odgovorima dobijenim iz 200 kompanija u regionu, koje su različite veličine i područja delovanja, a nisu u većinskom državnom vlasništvu - Albanija, BiH, Crna Gora, Hrvatska, Kosovo, Makedonija i Srbija.• Preovlađujuće raspoloženje predstavnika biznisa nije naročito optimističko – očekivanja su skromna i ne vidi se značajno poboljšanje situacije na kratak rok. Perspektive su posebno obeshrabrujuće u BiH, Hrvatskoj i Srbiji.• Glavni problem se ne vidi u domenu tražnje. Smatra se da, pre svega, ograničenja vezana za ponudu stoje na putu investicijama i privrednoj ekspanziji.• U poslovnim krugovima regiona generalno postoji podrška regionalnoj integraciji. Veruje se da komercijalne, trgovinske veze među zemljama regiona treba ojačati.• Visoki trgovinski deficiti većine članica CEFTA izgleda da ne utiču na opštu pozitivnu ocenu njene uloge. • Prilikom angažovanja stranaca, bilo da su iz regiona ili van njega, izgleda da nema dovoljno iskustva u poslovnom sektoru. Veruje se da bi, u tom pogledu unapređivanje regionalnog tržišta radne snage doprinelo poboljšanju stanja.

• U većini, firme nisu dovoljno inovativne ili internacionalizovane i ne koriste u većoj meri moderne komunikacione tehnologije u trgovini i platnim transferima.

• Poslovni ljudi prvenstveno ističu problem putne mreže i neophodnost njenog unapređivanja, dok se slabosti železničkog transporta vide kao još mnogo teži problem.

• Mada postoji razumevanje da je zaštita životne sredine važna, nema indicija da je to prevedeno u odgovarajuće politike, propise i neophodne investicije. Nema mehanizama da se mobilišu investicije koje bi bile usmerene u tom pravcu, što je tipično za javna dobra i sve što je vezano za eksternu ekonomiju kod poslovnih delatnosti.

• Poslovni ljudi smatraju da je javna uprava suviše skupa. Takođe, opšta je pritužba da gotovo ne postoji input biznisa prilikom pripreme zakona i politika koje se na njega odnose.

• Opšti je zaključak da je u čitavom regionu potrebna obuhvatna i održiva regionalna politika usmerena ka EU kako bi se ubrzali privredni rast i razvoj.

BALKANSKI BAROMETAR

Indeks raspoloženje javnog mnjenja (scale from 0 to 100)

*This designation is without prejudice to positions on status, and is in line with UNSCR 1244 and the ICJ Opinion on the Kosovo declaration of independence.

BALKANSKI BAROMETAR

Balkanski indeks raspoloženja poslovnih ljudi (scale from 0 to 100)

*This designation is without prejudice to positions on status, and is in line with UNSCR 1244 and the ICJ Opinion on the Kosovo declaration of independence.

BALKANSKI BAROMETAR

Koja su dva najvažnija problema po Vašem mišljenju?

*This designation is without prejudice to positions on status, and is in line with UNSCR 1244 and the ICJ Opinion on the Kosovo declaration of independence.

6. Preduzetnice za novo doba: Nove mogućnosti za oživljavanje privrede u regionu Privredna komora Srbije, 25-26.09.2015.

Zaključci međunarodne konferencije udruženja poslovnih žena i preduzetnica

1. Neophodno je i opravdano zajedničko delovanje udrženja poslovnih žena i preduzetnica na regionalnom nivou kako bi se poboljšalo preduzetništvo žena i rezultati ženskog biznisa.

2. Kako bi se obezbedilo njihovo zajedničko delovanje treba formirati Mrežu udruženja žena preduzetnica Jugoistočne Evrope (South East Eauropean Network of Associations of Women Entrepreneurs – SEE NAWE) koje bi se bavilo:

– definisanjem zajedničkih tema za javni zagovaranje na regionalnom nivou;– formiranjem baze podataka – sektorskih klastera preduzetništva žena u regionu;– poslovnim povezivanjem;– razmenom iskustava i dobre prakse;– osmišljavanjem zajedničkih akcija;– delovanjem ka vanregionalnim (prvenstveno evropskim) partnerima i donatorima;– zajedničkim apliciranjem za regionalne projekte iz domena razvoja preduzetništva žena;– određivanjem partnera godine (Nemačka, Italija, Turska, SAD itd.) - odgovarajuće zemlje koja

bi svojim iskustvom doprinela unapređivanju infrastrukture za razvoj ženskog biznisa na regionalnom nivou.

3. SEE NAWE ima za cilj:– obezbeđivanje lične i porodične egzistencije članicama asocijacija koje

konstituišu ovu regionalnu mrežu;– privredni rast i povećanje zaposlenosti;– afirmisanje regionalnih dobavljačkih lanaca;– afirmisanje alternativnih vidova finansiranja;– razvoj i promovisanje inovacija i ulaska ženskog biznisa u nove oblasti

ekonomije.

4. Regionalna mreža će se prvenstveno oslanjati na:– preduzetničke asocijacije i asocijacije poslodavaca;– komorske sisteme;– banke, fondove, međunarodne finansijske institucije i fondove EU, budžetsku

podršku, donatore;– zakonodavnu vlast;– izvršnu vlast;– medije.