Pravo,obaveze i odgovornosti kod ugovora o prevozu putnika u domaem i meunarodnom drumskom saobraaju Seminarski rad

Uloga i znaaj ugovora o prevozu putnika u drumskom saobraajuSeminarski rad* Ovde unesite naziv Vae vie kole ili fakulteta

SEMINARSKI RAD

Tema : Uloga i znaaj ugovora o prevozu putnika u drumskom saobraaju

Mentor : Student:*ime i prezime *ime i prezime

2014.

Sadraj :UVOD31Prevoz putnika i njihove robe41.1Poslovi osiguranja robe41.2Osnov odgovornosti prevozioca kod prevoza putnika51.3Period trajanja odgovornosti51.4Pravna priroda odgovornosti61.5Odgovornost prevoznika za sposobnost broda u prevozu robe71.6Odgovornost eleznice101.7Obaveze i prava prevoznika101.8Naknada tete121.9Nain procenjivanja visine tete121.10Ugovor o prevozu putnika13ZAKLJUAK17LITERATURA18

UVOD

Poznato je da meunarodna trgovina obuhvata razmenu dobara i usluga sa inostranstvom u obliku trajne i profesionalne delatnosti. Meunarodna trgovina predstavlja deo prometa u kome se razmena obavlja na taj nain to predmet kupoprodaje, prelazei carinsku liniju, naputa teritoriju zemlje prodavca ili ulazi u teritoriju zemlje kupca. U okviru meunarodne trgovine posebna se panja poklanja izvozu i uvozu roba. Roba, kao predmet kupoprodaje u meunarodnom prometu, se pojavljuje sa vrlo irokom nomenklaturom proizvoda razliitih po stepenu obrade (sirovine, polufabrikati, gotovi proizvodi) i nizu drugih karakteristika koje, na odreen nain utiu kako e se njima trgovati, manipulisati i uvati na skladitu i pri prevozu u zemlji i inostranstvu. Od toga zavisi kako izvriti pripremne radnje za kupoprodajni posao sa inostranim partnerom. Uloga peditera je da izabere najpovoljniju kombinacija raspoloivih transportnih mogunosti, koja e obezbediti najnie trokove transporta, s jedne, i njegovu brzinu i sigurnost, s druge strane. Takoe je bitno da pediter isporui robu u pravo vreme, na pravom mestu, u pravoj koliini, odgovarajueg kvaliteta, i naravno po pravoj ceni, tako da korisnik bude zadovoljan obavljenom pediterskom uslugom. Bitno je da obe strane budu zadovoljne i komitent i pediter, kako bi se ta dobra poslovna saradnja, po potrebi nastavila i u budunosti. Sve to utie na dobar imid peditera ime e on pridobiti nove korisnike svojih usluga i tako proiriti svoj posao. Konkurencija na tritu je velika, pa je bitno da se pediter probije na pravi nain, svojim kvalitetom.

Transport robe i putnika ve odavno ima veliki znaaj u sistemu kretanja roba. Tranja za transportnim uslugama u konkretnom regionu zavisi od razvijenosti svih oblika transporta, njihove integrisanosti u jedinstvenu celinu, nivoa cena po oblicima transporta, asortimana i kvaliteta usluga koje se obavljaju potencijalnim klijentima, prilagoenosti specifinim zahtevima klijenata, itd. Transport je poslednjih 20-tak godina uz pomo tehnolokih i informacionih promena znaajno doprinio dinamizaciji privrednog ivota i postao najvanija karika logistikog lanca. Transportne usluge imaju strategijsku ulogu i primarni znaaj u primeni logistike (koja ima cilj da optimizuje kretanje tereta, odnosno da povea efikasnost transportnih tokova, preko smanjenja trokova i veeg zadovoljenje korisnika transportnih usluga). Pod transportnim uslugama se podrazumevaju prevozne i sve ostale usluge koje su povezane sa njegovom pripremom i realizacijom (prevoz tereta i putnika, istovar, utovar i pretovar, presedanje putnika, unutar skladine operacije, uvanje tereta, priprema prevoznih sredstava, davanje prevoznih sredstava pod zakup, dostavka novih i remontovanih transportnih sredstava i druge usluge). Iz navedenog nabrajanja raznih oblika transportnih usluga, moe se primetiti da one predstavljaju delatnost premetanja tereta i putnika u prostoru i vremenu, a isto tako i prateih uslunih delatnosti kao to su pakovanje, markiranje, kodiranje, specijalno oznaavanje, korienje unifikovane transportne tare, formiranje jedininih tereta, paletiranje, kontejnerizacija, itd. Meutim kako bi sve ovo funkcionisalo u praksi bilo je potrebno i sa pravne strane ovaj kompleksan niz sloenih poslovnih operacija urediti kako bi se zatitili svi uesnici ovog, nazovimo ga slobodno logistikog lanca.

Prevoz putnika i njihove robePoslovi osiguranja robeOsiguranje je zatita od tetnih posledica izazvanih vanrednim dogaajima, koji se mogu predvideti i kojima su izloeni imovina, ivot i telesno zdravlje ljudi.Osiguranje je ekonomski posao, jer se nadoknauju tete nastale usled ruilakog dejstva prirodnih sila ili nesrenih sluajeva. Sutina osiguranja kao ekonomske kategorije sastoji se u udrivanju svih koji su izloeni opasnostima (tzv. rizine zajednice), sa ciljem da zajedniki podnesu tetu koja je zadesila samo neke od njih. Na taj nain svaki lan rizine zajednice, umesto cele tete koja bi pogodila samo njega, snosi samo mali deo svake tete koja pogaa bilo kojeg lana zajednice.Transportno osiguranje je posebna oblast osiguranja koju ine osiguranje prevoznih sredstava, osiguranje robe u prevozu, osiguranje odgovornosti vozara i osiguranje drugih interesa koji se pojavljuju u transportu. Osiguranje prevoznih sredstava (kasko osiguranje) posebna je oblast transportnog osiguranja i pokriva rizike kojima je izloeno prevozno sredstvo, ali ne i roba koja se prevozi.Osiguranje robe u transportu (kargo osiguranje) je grana transportnog osiguranja koja se bavi osiguranjem robe koja se prevozi. Stvari ili ive ivotinje koje se prevoze sa jednog mesta na drugo (od mesta proizvodnje do mesta skladita u mestu prodaje ili potronje) bilo kojim transportnim sredstvom ine robu, kargo ili teret u prevozu. Prevoz robe unutar pogona, fabrike, skladita i sl. nije predmet ovog osiguranja. Za robu, odnosno teret, i kod nas je uobiajen naziv kargo (p. cargo - brodski tovar, teret). pediter, u svoje ime a za raun izvoznika, zakljuuje ugovor o osiguranju sa osiguravajuom ustanovom za robu na putu na odreenoj relaciji. Vee pediterske kue primenjuju tzv. predosiguranje (generalno osiguranje) na osnovu unapred zakljuenog ugovora sa osiguravajuom ustanovom koja, pod odreenim uslovima, unapred osigurava sav teret poveren konkretnoj pediterskoj firmi na obradu. im teret bude predat prvom vozaru i pediter doe do potrebnih podataka i dokumenata, on po ustaljenoj praksi, bez odlaganja, vri konano osiguranje robe prijavom odgovarajuih podataka i uplatom ugovorene premije u korist origuravajue ustanove. Dobijenu polisu o osiguranju, kao dokaz o zakljuenom ugovoru o osiguranju robe po konkretnom poslu, pediter prikljuuje ostalim dokumentima o poiljci i dostavlja nalogodavcu na dalje korienje[footnoteRef:2]. Obaveza i zadaci osiguranja robe na putu, u zemlji i inostranstvu, imaju mesta samo u sluajevima kad je roba prodata sa klauzulom takvog pariteta isporuke. U svakom sluaju nalogodavac u dispoziciji obavetava svog peditera ko je od stranaka (kupac ili prodavac) duan da osigura robu na putu, mada je to za peditera vidljivo iz same klauzule o paritetu isporuke koja je sadrana u dispoziciji. [2: Tei Milorad, Spoljnotrgovinsko poslovanje, Savremena administracija, Beograd, 1993. str. 310]

U poslove osiguranja spada naknada tete transportnom osiguranju. Potrebni su uslovi:1. da je teta nastala kao posledica osiguranih rizika,2. da je osiguranik imao ili stekao interes na osiguranoj robi,3. da je osiguranik ili ugovara osiguranja ispunio sve dunosti u toku trajanja osiguranja i u momentu nastanka tete,4. da do tete nije dolo krivicom osiguranika ili lica za koje on odgovara,5. da su ispunjeni svi posebni uslovi iz ugovora o osiguranju,6. da je osiguranik podneo odgovarajui odtetni zahtev.U poslove osiguranja robe spada i posao naknade tete kao dunost osiguraa. Odtetni zahtev treba da sari sledeu dokumentaciju:1. dokument o osiguranju (polisa, sertifikat ili potvrda osiguranja),2. transportni dokument (tovarni list, konosman),3. zapisnik o teti na robi,4. komercijalna faktura,5. cesija prava prema licima odgovornim za tete.

Osnov odgovornosti prevozioca kod prevoza putnika

Prevoznik (vozar) je lice koje obavlja transportnu uslugu kao svoju delatnost. U skladu sa Zakonom o obligacionim odnosima, prevoznik moe biti i svako lice koje se ugovorom obavee da e izvriti prevoz robe uz odredjenu nadoknadu.

Iz delatnosti prevozioca mogu nastati razni oblici tete za lica koja se prevoze ili ije se stvari prevoze, ili za trea lica koja nisi u ugovornom odnosu sa prevoziocem.Prema izvoru nastanka obaveze na naknadu tete odgovornost prevozioca moe biti: ugovorna ili deliktna- vanugovorna. Ugovorna odgovornost nastaje usled neizvrenja ili neurednog izvrenja ugovorne obaveze koja se sastoji u tome da se stvar primi na prevoz, uva u toku prevoza i u ispravnom stanju i na vreme preda primaocu. Deliktna odgovornost pevozioca nastaje iz neke njegove nedozvoljene radnje koja ima za posledicu nastupanje tete na licima ili stvarima van ugovorna odnosa: kao npr. saobraajni udesi uslijed kojih nastaje teta na treim licima, zagaivanje okoline, isputanjem tetnih materija iz prevoznog sredstva itd.

Za ostale sluajeve, tj., za tete na licima i stvarima van ugovora o prevozu, primjenjuju se pravila deliktne odgovornosti.

Period trajanja odgovornosti

Odgovornost prevozioca za tetu moe da nastane na licu ili stvari koje se prevoze prostire se na period u kome traje izvrenje obaveze prevoza.

U eleznikom i drumskom domaem meunarodnom prevozu za tetu nastalu usled smrti, oteenja zdravlja ili povrede putnika, prevozilac odgovara ako je takva teta nastala dok putnik ulazi u voz, dok se nalazi u vozu ili izlazi iz njega; za tetu na stvari koju je primio na prevoz sa tovarnim listom prevozilac odgovara na celom pevoznom putu sve do izdavanja stvari pevoziocu.

U pomorskom i unutranjem plovidbenom prevozu brodar odgovara za oteenja, manjak ili gubitak tereta od preuzimanja do predaje, a za tetu zbog smri ili povrede putnika odgovara ako se ona dogodila u toku prevoza. U vazdunom prevozu kao vreme prevoza putnika smatra se vreme od poetka radnje otpreme putnika, do svretka radnje prihvata putnika. Kao vreme prevoza stvari smatra se vreme od preuzimanja stvari na aerodromu polaska radi odpreme do predaje stvari licu koje je ovlaeno da njome raspolae na aerodromu ili nekom drugom mestu na koje sleti vazduhoplov.

Pravna priroda odgovornosti

Odgovornost prevozioca po pravnoj prirodi moe biti subjektivna i objektivna. Subjektivna odgovornost moe da bude sa dokazanom krivicom ili sa pretpostavljenom krivicom. Zakon o obligacionim odnosima predvia objektivnu odgovornost prevozioca u sluaju gubitka ili oteenja poiljke kao mi za sluaj kanjenja poiljke, jer se prevozilac moe osloboditi odgovornosti samo ako dokae da je teta prouzrokovan radnjom ovlaenog lica, svojstvima poiljke ili stranim uzrocima koji se nisu mogli predvideti ni izbei ni otkloniti. Isto je i u sluaju odgovornosti prevozioca za tetu koja nastane oteenjem zdravlja, povredom ili smru putnika, gde se prevozilac moe osloboditi odgovornosti samo kao dokae da je teta prouzrokovana radnjom putnika ili stvarnim uzrokom koji se nije mogao predvideti, jedino u sluaju zakanjenja prevoza putnika zakon o oblogacionim odnosima predvia odgovornost za krivicu tj. on odgovara i za najmanji propust. Smatra se da odgovornost prevozioca za gubitak ili oteenje stvari proizilazi iz njegove obaveze uvanja stvari koje je primio na prevoz i koja mu nalae da stvari preda primaocu u onakvom stanju u kakvom ih primi.

U eljeznikom ili drumskom saobraaju zastupljene su sve vrste odgovornosti. Prevozilac se moe osloboditi odgovornosti samo ako dokae da je teta nastala:1. Zbog radnje ili propusta korisnika prevoza2. Usled svojstva stvari3. U sluaju vie sile

U pomorskom prevozu, za razliku od eleznikog i drumskog, preovlauje princip odgovornosti za krivicu. Kod ugovorne odgovornosti, za sluaj tete koja pri prevozu stvari moe nastati usled gubitka ili oteenja stvari, kao iz zbog zakanjenja, prevozilac se moe osloboditi odgovornosti ako dokae: da oteenja, manjak, gubitak ili zakanjenje potiu od uzroka koja nisu mogli da se spree, niti otklone panjom urednog brodara. U sluaju tete usled smrti ili telesne povrede krivica brodara se pretpostavlja samo u sluajevima koje zakon nabraja.

Odgovornost prevoznika za sposobnost broda u prevozu robe

Sklapanjem ugovora o prevozu pomorski prevoznik preuzima glavnu obavezu urednog prevoza ugovorenih stvari od polazne do odredine luke. Tu je glavnu obavezu prevoznik ispunio ako je na odreditu u dogovorenom roku predao primatelju stvari u koliini i stanju kako ih je primio na prevoz. S druge strane, ta obaveza nije ispunjena ako je za vreme prijevoza dolo do gubitka, oteenja odnosno manjka stvari ili ako su primatelju stvari predane sa zakanjenjem. Neispunjenje te ugovorne obaveze prevoznika moe izloiti odgovornosti za tetu prema primatelju tereta. Ustanovi li se ta prevoznikova odgovornost, nastaje za njega nova obaveza - obaveza naknade tete primatelju.[footnoteRef:3] Ispunjavanje glavne obaveze urednog prevoza stvari nuno zahteva da prevoznik izvri niz drugih obaveza (npr. primanje tereta na prevoz, slaganje, uvanje za vreme prevoza, iskrcaj). Jedna njegova obaveza, meutim, posebno se izdvaja po svojoj vanosti i sloenosti. Re je o obavezi prevoznika da uloi dunu panju kako bi osposobio brod za plovidbu odnosno za izvrenje ugovorenog prevoza. Hronoloki gledano, to je obaveza koju prevoznik mora izvriti i pre nego to otpone prevoz. Ta je obaveza u gotovo svim nacionalnim i meunarodnim pomorskim propisima uvek posebno naglaena i ureena zasebnim odredbama. Ipak, njezino znaenje, obuhvat i posledice neizvrenja i danas su esto predmet spora u sudskoj praksi i strunoj literaturi. [3: Jasenko Marin: Odgovornost prijevoznika za plovidbenu sposobnost broda, Zagreb, 2007.]

Sposobnost broda za plovidbu (engl. seaworthiness, njem. Seetchtigkeit, franc. navigabilit) jeste sposobnost broda i njegove posade da se suoe s pomorskim rizicima.[footnoteRef:4] U kontekstu prevoza stvari morem, pod pojmom sposobnosti broda za plovidbu razume se da je brod prema svom stanju sposoban da obavi ugovoreno putovanje i sigurno preveze i sauva teret do odredita. To obuhvata fiziko stanje broda i njegovu opremljenost, odgovarajui broj struno osposobljenih lanova posade i njihovu uvebanost, opskrbljenost broda gorivom i zalihama kako bi se obavilo ugovoreno putovanje (plovidbena sposobnost u uem smislu), ali isto tako i tzv. cargoworthiness, odnosno sposobnost da se teret moe ukrcati, sloiti, uvati, prevesti i iskrcati u stanju u kakvom je primljen na prevoz. [4: William Tetley, Glossary of Maritime Law Terms, 2nd Edition, 2004., dostupno na http://www.mcgill.ca/maritimelaw/glossaries/maritime/, stranica poseena dana 11.05.2010.]

Dakle, plovidbena sposobnost u irem smislu obuhvata i cargoworthiness.[footnoteRef:5] U teoriji se plovidbena sposobnost broda deli na: [5: Drago Pavi, Pomorsko imovinsko pravo, Knjievni krug, Split, 2006., str. 127. Tezu da plovidbena sposobnost u irem smislu obuhvata i cargoworthiness potvrdila je i engleska sudska praksa u sporu The Eurasian Dream, (2002) 1 Lloyds Law Reports, str. 719. U odluci suda u tom sporu navedeni su sledei aspekti plovidbene sposobnosti broda: fiziko stanje broda i opreme, odgovarajui broj i osposobljenost lanova posade, odgovarajue stanje skladita i potrebna dokumentacija te cargoworthiness. Moe zbuniti to Meunarodna konvencija za izjednaenje nekih pravila o teretnici iz 1924. (Haka pravila), u odredbi l. 3., st. 1. posebno navodi prevoznikovu obavezu ulaganja dune panje kako bi brod osposobio za plovidbu, potom obvezu primerenog opremanja, popunjavanja posadom i opskrbe zalihama te konano osposobljavanja skladita i ostalih delova broda u koje se roba ukrcava radi preuzimanja, prijevoza i uvanja. Iz pripremnih tekstova te Konvencije moe se zakljuiti da se takvom formulacijom elelo obuhvatiti sve aspekte plovidbene sposobnosti broda, o emu je meu tvorcima Hakih pravila postojalo neslaganje, usp. The Travaux Prparatoires of the Hague rules and of the Hague-Visby Rules, CMI Antwerpen, 1997., str. 145-181.]

optu plovidbenu sposobnost, koja se odnosi na opte stanje broda, i posebnu plovidbenu sposobnost, koja je dodatno potrebna da se obavi konkretno (ugovoreno) putovanje.

U sudskoj praksi koja se odnosi na prevoz stvari morem sposobnost broda za plovidbu definisana je kao odgovarajue stanje broda s obzirom na njegovu grau, popunjenost posadom, opremom i ureajima imajui u vidu konkretno putovanje i prirodu konkretnog tereta. Prema tome, brod mora imati i optu i posebnu plovidbenu sposobnost. Sposobnost broda za plovidbu institut je koji je ureen ne samo odredbama pomorskog imovinskog prava nego i pomorskog upravnog prava. Naime, upravo su pomorski upravno-sigurnosni propisi oni koji sadravaju konkretne zahteve kojima pojedini brod mora udovoljiti kako bi bio plovidbeno sposoban. Radi poboljanja sigurnosti plovidbe, ti su uslovi sve brojniji i sloeniji. U pogledu meunarodnih izvora prava, posebno je vana Meunarodna konvencija o sigurnosti ivota na moru (SOLAS), ukljuujui posebno njene delove: Meunarodni kodeks o sigurnom upravljanju (ISM) i Meunarodni kodeks o sigurnosti brodova i luka (ISPS).

Pomorski zakon odreuje da sposobnost za plovidbu utvruje priznata organizacija, i to posvedouje izdavanjem odgovarajuih brodskih isprava, zapisa i knjiga. To posvedoenje ne treba shvatiti tako da se sposobnost broda za plovidbu dokazuje potvrdom o klasi, to je jedna od isprava koje izdaje priznata organizacija.[footnoteRef:6] Naime, iako su jasne tendencije formalizovanja postupka dokazivanja plovidbene sposobnosti broda, u kontekstu imovinske odgovornosti prevoznika bitno je utvrditi tu sposobnost broda u odreenom relevantnom trenutku i ta se sposobnost, kad je ona sporna, mora utvrivati s obzirom na taj odreeni trenutak. [6: Drago Pavi, op. cit. u bilj. 2, str. 129. Isto tako, ni nedostatak potvrde o klasi ne znai nuno da je brod nesposoban za plovidbu. Ipak, u praksi, svi naruitelji prevoza kao uslov za sklapanje ugovora s konkretnim prevoznikom navode da brod mora imati potvrdu o klasi odgovarajueg klasifikacijskog zavoda. Utvrivanje sposobnosti broda za plovidbu priznata organizacija provodi obavljanjem tehnikog nadzora, odnosno ta se sposobnost proverava inspekcijskim nadzorom, u skladu l. 77. Pomorskog zakona.]

Definisanje (ne)sposobnosti broda za plovidbu nije vano samo kod ugovora o prevozu nego i kod nekih drugih ugovora povezanih s brodarskim poduzetnitvom. Na primer, kod ugovora o osiguranju broda, tete na brodu prouzrokovane posredno ili neposredno zbog nesposobnosti broda za plovidbu iskljuene su iz osiguranja broda. U tom kontekstu, Pomorski zakon u lanu 729., st. 3. nesposobnost broda za plovidbu definie kao njegovu optu nesposobnost te nesposobnost za odreeno putovanje i prevoz koje brod obavlja, bilo zbog tehnikih nedostataka bilo zbog njegove nedovoljne opremljenosti, neodgovarajue posade, prekomjrnog ili nepravilnog ukrcavanja tereta, ukrcaja putnika iznad doputenog broja, bilo iz drugog razloga. Nadalje, kod ugovora o gradnji broda, brodograditelj je duan obaviti gradnju u skladu ugovora i pravilima struke te na nain da se brodu mogu izdati, meu ostalima, i isprave o sposobnosti za plovidbu, v. l. 433. Pomorskog zakona. Kod ugovora o zakupu broda, zakupodavac odgovara za tetu nastalu zbog mana koje ine brod nesposobnim ili smanjuju njegovu sposobnost za ugovoreno ili uobiajeno iskoritavanje, ako su te tete postojale u vreme predaje broda zakupoprimatelju. Zakupodavatelj je, naime, duan predati zakupoprimatelju brod u takvom stanju da se moe iskoritavati prema ugovorenoj ili uobiajenoj nameni.[footnoteRef:7] [7: v. l. 662. u Zbornik PFZ, 58, (1-2) 489-507, 2008.]

Svaka mana broda ne mora nuno znaiti i da je brod plovidbeno nesposoban. Prevoznik moe svesno ostaviti odreeni nedostatak na brodu i dopustiti da brod krene na putovanje jer je re o nedostatku koji se lako moe otkloniti za vreme trajanja prevoza, a ne utie na plovidbenu sposobnost broda i ne ugroava teret.[footnoteRef:8] Pri odluci o tome je li odreeni nedostatak na brodu znaio i da je brod bio plovidbeno nesposoban, treba odgovoriti na pitanje bi li ga paljivi prevoznik, da je znao za taj nedostatak na poetku putovanja, otklonio pre nego to bi dopustio da brod otplovi. Ako je odgovor potvrdan, tada je brod bio plovidbeno nesposoban.[footnoteRef:9] [8: Takvo stanovite izraeno je u odluci suda u sporu The Fjord Wind, (1999) Lloyds Law Reports, str. 319. Sudska praksa kreirala je listu nedostataka broda koji dovode do plovidbene sposobnosti broda, v. Martin Dockray, Cases & Materials on the Carriage of Goods by Sea, Routledge-Cavendish, 2004., str. 47, kao i D. Pavi, op.cit. u bilj. 2, str. 132-133. Ipak, tu tzv. listu treba prihvatiti s rezervom jer kod svakog odgovora na pitanje je li brod zbog nekog nedostatka plovidbeno nesposoban treba uzeti u obzir specifine okolnosti svakog pojedinog sluaja.] [9: Carvers Carriage by Sea, Volume 1, London, 1971., str. 109-110. Takvo stanovite u sudskoj je praksi zauzeto jo u sporu FC Bradley & Sons Ltd v. Federal Stean Navigation Co iz 1926., citirano prema M. Dockray, op.cit. u bilj. 9, str. 46. Slino je stanovite potvreno u novijoj sudskoj praksi u sporu The Eurasian Dream, (2002) 1 Lloyds Law Reports, str. 719.]

Odredbe relevantnih meunarodnih konvencija - Hako-Visbyjskih pravila (lan 3., st. 1.), Hamburkih pravila (l. 5., st. 1.), kao i Pomorski zakonik (l. 460., st. 1.), imaju sadrajno jednoznano pravilo o obavezi prevoznika s obzirom na plovidbenu sposobnost broda.[footnoteRef:10] Isto pravilo postoji i u pogledu obaveze prevoznika u unutranjoj plovidbi, u skladu odredbi l.3., st. 3. Budimpetanske konvencije o ugovoru o prevozu robe unutranjim plovnim putovima (CMNI). Prema tome pravilu, prevoznik je obavezan uloiti dunu panju kako bi brod osposobio za plovidbu. Dakle, prevoznikova obveza nije apsolutna - on ne mora brod osposobiti za plovidbu, nego mora uloiti dunu panju kako bi brod osposobio za plovidbu.[footnoteRef:11] [10: Hako-Visbyjska pravila jedinstveni su tekst Meunarodne konvencije za izjednaenje nekih pravila o teretnici iz 1924. (Haka pravila) kako je izmijenjena Protokolom iz 1968. o izmjeni Meunarodne konvencije za izjednaenje nekih pravila o teretnici. Osim toga, postoji i Protokol iz 1979. o izmenama Meunarodne konvencije za izjednaenje nekih pravila o teretnici iz 1924., kako je izmenjena Protokolom iz 1968. ] [11: A. Messent, David A.Glass, CMR: Contracts for the International Carriage of Goods by Road, 3rd edition, LLP, London--Hong Kong, 2000., str. 136-139.]

Odgovornost eleznice

eleznica odgovara za nastalu tetu shodno pravilima medjunarodne konvencije za prevoz robe COTIF-CIM i to od momenta primanja robe u otpremnoj stanici sve do izdavanja iste u uputnoj stanici. eleznica odgovara za prekoraenje rokova, i za tete solidarno odgovaraju sva transportna preduzea koja su uestvovala u prevozu.

Odgovornost eleznice zbog gubitka ili oteenja robe eleznica je duna danaknadi tetu zbog deliminog ili potpunog gubitka robe koja je primljena na prevoz, kao i zbog oteenja robe.Smatra se da je roba izgubljena kada ista nije izdata primaocu, niti pripremljena za izdavanje u roku od 30 dana od dana isteka roka isporuke. Lice koje je navedenao kao primalac, primie odtetu za izgubljenu robu. Ako se roba u roku od godinu dana pronadje, primaoc je moe preuzeti ali uz vraanje odtete. Odgovornost zbog zadocnjenja u prevozu Ako dodje do prekoraenja rokova koji su utvrdjeni zakonom, ugovorom ili tarifom, eleznica snosi odgovornost. Kada imalac prava-korisnik dokae da je usled prekoraenja roka pretrpeo tetu, eeznica mu isplauje dokazanu tetu, najvie u visini etvorostruke prevoznine. U sluaju deliminog gubitka stvari, naknada ne moe biti vea od trostruke prevoznine za deo poiljke koji nije izgubljen. Zahtev za naknadu tete mora se podneti u roku od 30 dana, od dana izdavanja stvari jer se u protivnom gubi pravo na naknadu. Oslobadjanje eleznice od odgovornosti eleznica je u sledeim sluajevima oslobodjena od odgovornosti:1. Kada obavlja prevoz u otvorenim kolima na osnovu vaeih propisa ili ugovora naznaenih u tovarnom listu zakljuenog sa poiljaocem2. Usled nepakovanja ili nedovoljnog pakovanja stvari koja je usled tih nedostataka sklona oteenju3. Usled nepravilnog utovara i istovara, ako to ini poiljalac, odnosno primalac4. Usled postojanja svojstava stvari zbog kojih je stvar naroito podlona potpunom ili deliminom oteenju (rdjanje, trulenje, lomljenje idr.)5. Usled predaje na prevoz sa nepotpunim ili netanim oznaenjem stvari koja je iskljuena od prevoza ili se prima na prevoz pod posebnim uslovima6. Posebne opasnosti kojim su izloene ivotinje prilikom prevoza7. Prevoza ivih ivotinja i drugih stvari za koje su potrebni pratioci, a ko zbog propoutanja pratioca dodje do gubitka ili oteenja

Obaveze i prava prevoznika

Najznaajnije pravo je pravo naplate vozarine odredjene ugovorom ili drugim obavezno objavljenim aktom. Kada je roba prevezena samo odredjenim delom puta, prevoznik ima pravo na srazmerni deo vozarine, a kada je za to odgovoran korisnik prevoza, prevoznik ima pravo na punu vozarinu.

Obaveze prevoznika su: primanje robe na prevoz, kad prevoz nije zabranjen zakonom prevoz robe vozilom koje je ugovoreno ili koje ima svojstva predvidjena ugovorom prijem robe na prevoz svakog komitenta, jer on obavlja javnu slubu. postavljanje vozila na ugovorenom mestu radi utovara vrenje utovara roba kada je ugovorom to predvidjeno izdavanje tovarnog lista na zahtev poiljaoca prevoz robe ugovorenim putem, ili kad put nije ugovoren, biranje puta najpovoljnijeg za poiljaoca prevoz robe u ugovorenom roku, a ako rok nije ugovoren, prevoz se mora izvriti za vreme uobiajeno za prevoz takve robe. preduzimanje mera za ouvanje robe predate na prevoz.

Odgovornost za pomonika:

Zakon o oblogacionim odnosima predvia obavezu prevozioca da odgovara i za lica koja su po njegovom nalogu radila na izvrenju prevoza. Odgoovornost prevozioca za tetu koju prouzrokuju lica koja su po njegovom nalogu radila na izvrenju prevoza odnosi se i na lica koja su radila po nalogu drugih prevozilaca koje on koristi za prevoz. Krivica moe biti u izboru pomonika, ili u nadgledanju njihovog rada ili u davanju loih uputstava. Osnovni uslov za ovu odgovornost prevozilaca je da je pomonik radio u okviru svojih funkcija tj. po nalogu prevozioca. U pomorskoj plovidbi kada je re o tzv.naunim grekama, brodar ne odgovara za tete na terenu kao i zbog zakanjenja u predaji tereta koji su prouzrokovani radnjama ili proputanjem u plovidbu i rukavanju brodom od strane zapovednika broda,drugih lanova posade i ostalih lica koja rade za brodara.

Odgovornost brodara:Brodar odgovara za uredan prevoz robe koju je preuzeo od krcatelja. Pre svega odgovara za oteenja ili gubitak robe koji nastaju od preuzimanja robe naprevoz pa sve do predaje. Brodar se moe osloboditi odgovornosti ako dokae da je do oteenje ili gubitak usledio nakon dogadjaja koji se nisu mogli spreiti ili ukloniti. Ne odgovara za tetu pri prevozu robe kad se uini verovatnim da je teta nastala iz razloga: smetaja tereta na palubi broda, kada je takav nain slaganja tereta ugovoren i naveden u prevoznoj ispravi, nedostatka ili slabog stanja ambalae za robu podlonu rasturu ili oteenju. Brodar odgovara i u sluaju kanjenja.

Obaveze brodara:Prijem robe na prevozPostavljanje brodaUkrcaj robeIzdavanje prevozne isprave teretniceuvanje robeIzvrenje prevozaPredaja robe primaocuNaknada tete

Odredba ugovora kojom se odreuje najvii iznos naknade punovana je ako tako odreeni iznos nije u nesrazmeri sa tetom iako za odreen sluaj nije ta drugo zakonom odreeno. Prema izvoru naknada moe biti:1. Zakonom odreena 2. Ugovorom odreena.

Prema obliku u kome se ovi iznosi odreuju mogu biti:1. Fiksni2. Maksimalni ili minimalni

Prema metodi odreivanja mogu biti:1. Vezani za jedan dogaaj2. Za vreme trajanja prevoza3. Broj i teina predmeta

Pravilo je obligacionog prava da prevozilac gubi pravo na ogranienu odgovornost ako je teta nastala usled njegove nepanje (Zakon o oblogacionim odnosima). U momentu zakljuenju ugovora teta moe biti: Predvidljiva Nepredvidljiva.

teta moe biti stvarna i izgubljena dobit. teta zatim moe biti neposredna ili posredna, razlikuju se takoe apstraktna i dokazana teta. Oblik naknade moe biti razliit. teta se moe nadopknaditi u novcu, u naturi putem tzv. Abadona tj. preputanjem oteene stvari prevoziocu uz potraivanje njene kupovne cene, a zatim u izvravanju obaveze prevozioca od strane drugog lica. Naprotiv, abandon kao nain naknade nije uvek prihvaen, neka zakonodavstva ga uopte ne prihvaaju ili ak iskljuuju.

Nain procenjivanja visine tete

Odrediti naknadu praktino znai proceniti visinu tete. U pogledu procenjivanja visine tete vana su pitanja: vremena kada se vri procenjivanje, mesta u kome se to ini, metoda-naina na koji se to ini. Promene u visini tete mogu nastati iz dve vrste uzroka. Do promene moe doi u elementima same tete - kao pogoranje ili poboljanje stanja oteenog lica ili stvari, to ima uticaja na naknadu tete samo kada su u uzronoj vezi sa prvobitnim oteenjem, kada se javljaju kao dalja posledica ponaanja dunika. Do promjena dolazi kada elementi tete ostanu nepromenjeni, ali se menja njen novani izraz, tj. menja se visina sume novca koja je potrebna da se teta nadoknadi.

U naem pozitivnom pravu uzimaju se u obzir za procenjivanje naknade tete razliiti momenti, zavisno od prevoza. Zakon o obligacionim odnosima najprije sadri opte pravilo po kome ako nije drugaije ugovorena visina naknade, odreuje se prema trinoj ceni poiljke u vreme i mestu predaje za prevoz. Norma je dispozitivna, primenjuje se ako se za pojedine vrste prevoza nije drugaije odreeno.

Zakon o pomorskoj i unutranjoj plovidbi predvia se visina tete za gubitak stvari odreuje prema prometnoj vrednosti druge stvari iste koliine i svojstva u luci, odnosno pristanitu, odredita na dan kada je brod stigao u tu luku, odnosno pristanite, ili ako nije stigao kada je morao da stigne. Ako se visina tete ne moe odrediti na ovaj nain, odreuje se prema prometnoj vrednosti stvari u luci, odnosno pristanitu ukrcaja vreme odlaska broda, poveanoj za trokove prouzrokovane prevozom.

U eleznikom prevozu ako je prevozilac obavezan da imaocu prava plati odtetu za potun ili delimian gubitak, u vrednosti stvar se rauna po trinoj ceni, a ako je cena stvari odreena po odreenoj ceni cena se odreuje po mestu i vremenu prijema stvari na prevoz.

U drumskom prevozu, meutim, prihvata se momenat otpreme stvari: iznos odtete za gubitak i oteenje stvari predate na prevoz odreuje se prema odreenoj, odnosno trinoj ceni koju je stvar imala u vreme i mestu otpreme.

U vazdunoj plovidbi : u sluaju, gubitka ili oteenja stvari, vrednost stvari se odreuje prema odreenoj, odnosno trinoj ceni stvari iste koliine i svojstva u mestu i u vreme predaje primaocu.

Ugovor o prevozu putnika

Ugovorom o prevozu obavezuje se prevozilac da preveze na odredjeno mesto- neko lice ili neku stvar, a putnik, odnosno poiljalac se obavezuje da za to isplati odredjenu nadoknadu u vidu vozarine. U privredi postoje vie vrsta ugovora o prevozu, i svi su regulisani posebim zakonskim propisima.

Opta karakteristika za sve ove ugovore je da za predmet imaju obavljanje transportnih usluga, tj. Odnose se bilo na prevoz stvari, na prevoz lica i da se kod njih kao ugovorne strane pojavljuju pored poiljaoca i prevoznika i primalac robe (kada je u pitanju prevoz robe). Poiljalac moe da bude fiziko ili pravno lice, a kod ugovora u privredi poiljalac je najee pravno lice-privredni subjekt.

Prevoznik (vozar) je lice koje obavlja transportnu uslugu kao svoju delatnost. U skladu sa Zakonom o obligacionim odnosima, prevoznik moe biti i svako lice koje se ugovorom obavee da e izvriti prevoz robe uz odredjenu nadoknadu.Primalac je lice kojem je upuena roba.

Ugovori o prevozu u privredi imaju poseban ekonomski znaaj jer doprinose boljem poslovanju privrednih subjekata, a posebno boljem snabdevanju odredjenim robama pravnih lica.

1. Obaveza prevozioca u linijskom prevozu ZOO obavezuje prevozioca koji obavlja linijski prevoz da redovno odrava objavljenu liniju, i duan je da primi na prevoz svako lice i svaku stvar kada ispunjavaju uslove koji su odredjenu u objavljenim optim uslovima.2. Odustanak od ugovora Poiljalac (putnik) moe da odustane od ugovora i pre nego to je zapoeto njegovo izvrenje, ali je duan da vozaru nadoknadi tetu koju bi pretrpeo. Druga ugovorna strana moe odustati od prevoza i traiti da joj se vrati vozarina kada prevozilac kasni sa zapoinjanjem prevoza toliko da ona nema vie interes za ugovoreni prevoz ili kad prevozilac nee ili ne moe da izvri ugovoreni prevoz.3. Visina naknade za prevoz U skladu sa lanom 651. ZOO visina naknade ne moe da bude ugovorena u iznosu veem od iznosa odredjenog tarifom ili kojim drugim objavljenim aktom. Ukoliko iznos nakanade nije utvrdjen tarifom ili obaveznim aktom, a ini ugovorom, prevozilac ima pravo na uobiajenu naknadu za takvu vrstu prevoza.

Ugovori o prevozu robe (stvari):1. Predaja stvari Prevozilac je obavezan da stvar, koju je primio u cilju prevoza, preda na odredjenom mestu primaocu. Poiljalac je duan da prevozioca obavesti o:a) vrsti poiljke, sadrini i koliini, mestu gde se roba isporuuje, adresi primaocab) kad se radi o poiljci u kojoj se nalaze dragocenisti, HOV i druge skupocene stvari da obavesti vozara na vreme kako bi on mogao preduzeti posebne merec) u sluaju prevoza opasnih stvari ili stvari kojima su potrebni posebni uslovi prevoza da obavesti vozara na vreme kako bi on mogao preduzeti posebne mere2. Tovarni list Ugovarai prevoza mogu se sporazumeti da se o poiljci predatoj na prevoz, saine tovarni list. U njega se unose: ime i adresu poiljaoca, vrsta sadraj i koliina poiljke, vrednost dragocenosti, mesto opredeljenja, izvor naknade za prevoz. Ovakav tovarni list mora biti potpisan od obe ugovorne strane i moe sadrati odredbe po naredbi ili na donosioca. Tovarni list ne predstavlja ugovor jer je on nezavisan od postojanja tovarnog lista.

Odnos poiljaoca i prevozioca:1. Pakovanje Poiljalac je duan da stvar upakuje kako ne bi dolo do oteenja. Vozar mora ukazati na nedostatke pakovanja ukoliko ih primeti, u protivnom on odgovara za bilo kkava oteenja koja bi se desila usled nedostatak pakovanja. Prevozilac moe odbiti prevoz stvari ukoliko smatra da e biti ugroena sigurnost lica ili dobara ili prouzrokovana ikakva teta. Usluaju tete, za vreme dok se roba nalazi kod vozara, odgovara vozar, a on ima pravo regresa naknade tete od poiljaoca.2. Naknada za prevoz i trokovi u vezi sa prevozom Poiljalac je obavezan da isplati naknadu, kao i trokove. Kad u tovarnom listu nije navedeno da e poiljalac platiti naknadu, podrazumeva se da e je platiti primalac.3. Raspolaganje poiljkom Poiljalac ima pravo da raspolae poiljkom i menja naloge sadrane u ugovoru, tj. moe naloiti prevoziocu da obustavi prevoz, da mu poiljku vreti, ili preda drugom vozaru ili da poiljku uputi u drugo mesto. Ovo pravo rasplaganja prestaje posle prispea poiljke u mesto odredita, kad vozar primaocu preda tovarni list.4. Pravac prevoza Vozar ima obavezu da prevoz izvri ugovorenim putem. Ako prevozni put nije ugovorom definisan, onda vozar treba odabrati put koji odgovara interesima poiljaoca. Ukoliko postoje smetnje, prevozilac mora obavestiti poiljaoca o tome, i da postupi u skladu sa dobijenim uputstvima.5. Naknada za izvreni prevoz, u sluaju prekida prevoza ako je prevoz prekinut iz razloga za koji vozar ne odgovara, on ima pravo na srazmeran deo naknade za izvreni prevoz, ali je obavezan da nadoknadi tetu drugoj strani koja bi nastala usled prekida putovanja. Prevozilac nema pravo na naknadu ako poiljka propadne ili usled vie sile pri prevozu.6. Postupanje kad poiljka ne moe da bude predata Moe se desiti da primalac ne bude obaveten o prispeu poiljke, ili odbije da je primi, ili kad primalac odbije da isplati prevoziocu naknadu, tada je prevozilac duan da obavesti poiljaoca i da zahteva od njeg uputstva. Kad u primerenom roku ovlaeno lice ne preduzme nita sa poiljkom, vozar ima pravo da je proda po pravilima o prodaji dugovane stvari i namiri svoja potraivanja iz postignute cene, a ostatak sume da poloi kod suda za ovlaeno lice.

Odnos prevozioca i primaoca:1. Obavetavanje o prispeu poiljke Prevozilac je duan da obavesti primaoca o prispeu i da mu je stavi na rapolaganje kako je ugovoreno i podnese mu tovarni list.2. Pravo primaoca da zahteva predaju poiljke primalac moe da zahteva predaju poiljke i da zahteva predaju tovarnog lista, kada poiljka stigne u mesto destinacije. Prevozilac moe osbiti dsapreda poiljku ukolliko mu se ne izda duplikat tovarnog lista na kojem je primalac potvrdio prispee.3. Obaveza isplate naknade za prevoz Preuzimanjem poiljki i tovarnog lista, kada je izdat, primalac se obavezuje da isplati prevoziocu naknadu za prevoz prevozninu, pod uslovom da neto drugo nije ugovoreno, kao i da isplati svote kojima je poiljka optereena.4. Odgovornost prevozioca za gubitak, oteenje ili zadocnjenje poiljke Gubitak ili oteenje - Prevozilac odgovara za oteenje ili gubitak koji bi se dogodili od trenutka preuzimanja do njene predaje, osim kada su prourokovani radnjom ovlaenog lica, svojstvima poiljke ili spoljnim uzrocima koji se nisu mogl ipredvideti, niti izbei ili otkloniti. Visina naknade se odredjuje prema trinoj vrednosti u vreme i mestu predaje poiljke. Usluaju gubitka HOV ili dragocenosti, vozar je duan da ih nadoknadi samo ako je bio obaveten o njima. Preuzimanje poiljke bez prigovora Odgovornost vozara prestaje kada primalac preuzme poiljku bez prigovora i isplati prevoziocu potraivanja, sem ako je zapisniki utvrdjeno oteenje pre preuzimanja poiljke. Odgovornost prevozioca za zadocnjenje Prevozilac je odgovoran za tetu koja nastane zbog zadocnjenja u prevozu, izuzev kad je zadocnjenje pruzrokovano nekom injenicom koja iskljuuje njegovu odgovornost. Pravo zaloge Prevozilac ima pravo zaloge na robi koje su mu predate radi prevozai u vezi sa prevozom dok sa njim raspolae radi isplaenja naknade za prevoz i nunih trokova koje je imao u vezi sa prevozom. U sluaju da postoji vie prevoznika, poslednji prevozilac ima pravo da naplati sva potraivanja po tovarnom listu. U sluaju da istovremeno postoje i zalona prava komisionara, peditera, skladitara prvenstvo naplate imaju potraivanja ma kojeg od ovih poverilaca nastal prevozom, a po obratnom redu kojim su nastala. Ostala potraivanja nastala davanjem akontacija, naplauju se tek po isplati potraivanja koja su nastala pravom komisionara, otpremnika skaditara i to pr redu kojim su nastala.

ZAKLJUAK

Intezivno osavremenjivanje prometa jedan je od osnovnih ciljeva ekonominijeg i rentabilnijeg razvoja ukupne privrede. Iz toga proistie potreba da se razvoj transportne tehnike, tehnologije i organizovanja kontinuirano istrauje radi usklaivanja potranje ukupne privrede s veliinom, nivoom, strukturom i kvalitetom potranje za prometnim uslugama u domaim i inostranim relacijama. To tim vie to promet nove tehnologije transporta znatno utie na cenu robe, na lociranje pojedinih proizvodnih objekata s odrazom na normalno funkcionisanje ukupne drutvene reprodukcije, na rentabilnost investicionih ulaganja te na nivo i strukturu meunarodne razmene.

Zbog toga promet robe treba posmatrati u sklopu svih meusobno zavisnih drutveno-ekonomskih kategorija i inilaca politike zemlje, privrednog sistema, drutvenih planova razvoja, plansko-trinih proporcija i instrumentarija regulative ponude i potranje proizvodno-potronih dobara, sredstava za proizvodnju itd., to sve zajedno predodreuje, usmerava i kontinuirano obnavlja ukupnu drutvenu reprodukciju. Sva ta kretanja potrebno je posmatrati, istraivati i optimalno usklaivati i povezivati sa savremenim kretanjima na svetskom tritu materijalnih dobara gde se u poslednjih dvadesetak godina dogaaju velike i temeljite promene, tj. transformacije iz konvencionalnih u nove savremene transportne tehnologije.

Savremena industrijalizacija, ubrzani privredni rast, inteziviranje podele rada na unutranjem i meunarodnom tritu, strukturne promene privrede u eri integracija, ne zahtevaju od prometnih sistema samo velike uinke nego i kvalitativno prilagoavanje tih uinaka savremenim promenama i sve intezivnijim i izotrenijim zahtevima razvijenih svetskih trita. Te neminovne i savremene globalne tendencije trino-robne razmene koja je u poslednje vreme znatno poveana, jedino su nale svoje postupno razreenje primenom savremenih transportnih (integralnih, multimodalnih i kombinovanih) integralnih sistema.

LITERATURA

1. Milan Stoki, "Meunarodni transport i pedicija", Via ekonomska kola, Beograd, 1985.2. Ljubinka arkovi, "Privredno pravo",Savremena administracija,Beograd, 1987.3. Miodrag Trajkovi, Pomorsko pravo, Nauna knjiga, Beograd, 1989.4. Zoran Antonijevi, Privredno pravo, Savremena administracija, Beograd, 1975.5. Jasenko Marin, "Odgovornost prijevoznika za plovidbenu sposobnost broda", Zagreb, 2007.6. Slavko Cari, Pravni poloaj i odgovornost peditera po engleskom pravu, Meunarodni transport, Beograd, broj 12/1963. 7. Milorad Tei, Spoljnotrgovinsko poslovanje, Savremena administracija, Beograd, 1993.8. Mirko Vasiljevi,Privredno pravo,Via poslovna kola,Beograd, 1994.9. Slubeni list SFRJ broj 71/1980, dop. 69/1981, 42/1983.10. Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju, Sl. List SRJ.,29.12.2000.

18