Ugovor o Radu Seminar Ski 1111111111

8/8/2019 Ugovor o Radu Seminar Ski 1111111111

1/14

SEMINARSKI RAD

Predmet: Radno pravo

Tema Ugovor o radu

Mentor: Student: ______________ ___

1


2/14

UVOD

Radni odnosi su ugovorni odnosi i ugovorom o radu zasniva se radni odnos.Osnovne obaveze iz radnog odnosa su da je poslodavac obavezan radniku datiposao te mu za obavljeni rad isplatiti platu, a radnik je obavezan prema uputstvimaposlodavca datim u skladu sa vrstom rada, samostalno obavljati preuzeti posao.Poslodavac ima pravo blie odrediti mesto i nain obavljanja rada, potujui pritomprava i dostojanstvo radnika. Takoe, poslodavac je duan osigurati radniku usloveza siguran rad, u skladu s posebnim zakonom i drugim propisima.U radnom odnosu poslodavac i radnik duni su se pridravati odredbi Zakona o

radu, drugih zakona, meunarodnih ugovora, drugih propisa, kolektivnih ugovora ipravilnika u vezi s radnim odnosom. Pre stupanja radnika na rad, poslodavac mumora omoguiti da se upozna s propisima o radnim odnosima te ga je duan

upoznati s organizacijom rada i zatitom na radu.Na sklapanje, valjanost, prestanak ili drugo pitanje u svezi s ugovorom o radu koje

nije ureeno Zakonom o radu, ili drugim zakonom, primenjuju se opti propisiobveznoga prava. Ugovorom o radu, pravilnikom o radu i kolektivnim ugovorommogu se ugovoriti uslovi rada koji su za radnika povoljniji od uslova odreenihZakonom o radu. Nepovoljniji uslovi mogu se ugovoriti samo kolektivnim ugovorom isamo ako za to izriito ovlaenje daje Zakon o radu ili drugi zakon. Ako je nekopravo razliito reeno ugovorom o radu, kolektivnim ugovorom, pravilnikom o radu ili

zakonom, primenjuje se za radnika najpovoljnije pravo, ako zakonom nije drukijereeno.

Radni odnos se zasniva ugovorom o radu, koji se zakljuuje u pismenom obliku, prepoetka rada. Zakonom je propisan i sadraj ugovora o radu. Ugovor mora da sadri:odredbe o danu poetka rada, zaradi, uslovima rada, radnom mestu za koje sezasniva radni odnos, mogunosti rasporeivanja na drugo radno mesto u tokutrajanja radnog odnosa i o drugim pitanjima, obavezama i odgovornostima na radu iu vezi sa radom. Zaposleni ostvaruju prava, obaveze i odgovornosti iz radnog

odnosa danom poetka rada.Osnovna prava iz radog odnosa su sledea: pravo na odgovarajuuzaradu,materijalno obezbeenje za vreme privremene nezaposlenosti, zatitu naradu, zdravstvenu zatitu i druga prava u sluaju bolesti, smanjenja ili gubitka radnesposobnosti i starosti, kao i prava na druge oblike zatite u skladu sa zakonom ikolektivnim ugovorom. Pored toga, zaposlena ena ima pravo na posebnu zatitu naradu za vreme trudnoe, poroaja i materinstva, a zaposleni mlai od 18 godina izaposleni invalid imaju pravo na posebnu zatitu na radu. Zaposleni i Poslodavac susaglasni da se na sva prava, obaveze i odgovornosti koja nisu utvrena ovim

ugovorom primenjuju odgovarajue odredbe zakona i opteg akta.

2


3/14


4/14

Ugovor o radu ne moe zakljuiti lice koje nije navrilo 15 godina ivota i kojenema optu zdravstvenu sposobnost za rad. Lice koje ima izmeu 15 i 18 godinaivota moe zakljuiti ugovor o radu pod uslovom da pribavi uverenje da posedujeoptu zdravstvenu sposobnost za rad i saglasnost zakonskog zastupnika. Lice mlaeod 18 godina ivota ne moe zakljuiti ugovor o radu za obavljanje poslova na kojimapostoji poveana opasnost od povreda ili poveani tetni uticaj za zdravlje radnika.

OSOBINE UGOVORA O RADU

Ugovor o radu je formalan ugovor. Zakljuuje se u pismenon obliku i smatra sezakljuenim kada ga potpiu zaposleni i poslodavac. On je dvostrani ugovor,dvostrano obavezan, jer stvara uzajamne obaveze uesnika u zakljuivanju ugovora.Zatim je dvostrano teretni ugovor jer se njegov cilj sastoji u odreenoj koristi za obestrane, i svaka ugovorna strana vidi ispunjenje nekog svog interesa. Istovremeno onje i komutativni ugovor jer su u trenutku njegovog zakljuenja poznati ne samo vrstanego i obim inidbe, a poznato je i ko je obavezan da inidbu izvri i ko je ovlaenda zahteva njeno izvrenje

Ugovor o radu je individualan ugovor jer stvara obaveze samo za njegove uesnike

(zaposlenog i poslodavca), i zakljuuje se s obzirom na linost (aktom o organizaciji isistematizaciji poslodavac utvruje vrstu poslova, vrstu i stepen strune spreme idruge posebne uslove).

SADRINA UGOVORA O RADU PREMA ZAKONU O RADU

Ugovor o radu se zakljuuje u pisanom obliku i sadri:

naziv i sedite poslodavca

ime i prezime zaposlenog, mesto prebivalita, odnosno boravita zaposlenog

vrstu i stepen strune spreme zaposlenog

vrstu i opis poslova koje zaposleni treba da obavlja

mesto rada

nain zasnivanja radnog odnosa (na neodreeno ili odreeno vreme)

oekivani period trajanja ugovora, u sluaju ugovora o radu na odreenovreme

4


5/14

dan poetka rada

radno vreme (puno, nepuno ili skraeno)

novani iznos osnovne zarade i elemente za utvrivanje radnog uinka,naknade zarade i uveanje zarade i druga primanja zaposlenog

rokove za isplatu zarade i drugih primanja na koja zaposleni ima pravo

pozivanje na kolektivni ugovor, odnosno pravilnik o radu koji je na snazi trajanje dnevnog i nedeljnog radnog vremena

otkazni rok kojeg se mora pridravati radnik, odnosno poslodavac

SADRINA UGOVORA O RADU

Radno vreme

Optim aktom moe da se utvrdi radno vreme krae od 40 asova nedeljno, aline krae od 36 asova nedeljno. Ugovor o radu moe se sklopiti i za nepuno radnovreme. Radnik na zahtev poslodavca moe raditi due od punog radnog vremena(prekovremeni rad), najvie 10 sati nedeljno. O rasporedu radnog vremena odluujeposlodavac pisanom odlukom. Poslodavac mora obavestiti radnike o rasporedu ilipromeni rasporeda radnog vremena najmanje 7 dana unapred, osim u sluaju hitnogprekovremenog rada.

Prekovremeni rad

Na zahtev poslodavca, zaposleni je duan da radi due od punog radnogvremena u sluaju vie sile, iznenadnog poveanja obima posla i u drugimsluajevima kada je neophodno da se u odreenom roku zavri posao koji nijeplaniran - prekovremeni rad. Prekovremeni rad ne moe da traje due od osam

asova nedeljno, niti due od etiri asa dnevno po zaposlenom.

Raspored radnog vremena

Radni dan, po pravilu traje osam asova. Poslodavac kod koga se rad obavljau smenama, nou ili kad priroda posla i organizacija rada to zahteva - radnu nedelju iraspored radnog vremena moe da organizuje na drugi nain. Poslodavac je duanda obavesti zaposlenog o rasporedu i promeni rasporeda radnog vremena.

5


6/14

Preraspodela radnog vremena

Poslodavac moe da izvri preraspodelu radnog vremena kada to zahtevapriroda delatnosti, organizacija rada, bolje korienje sredstava rada racionalnije

korienje radnog vremena i izvrenje odreenog posla u utvrenim rokovima.Preraspodela radnog vremena vri se tako da ukupno radno vreme zaposlenog uperiodu od est meseci u toku kalendarske godine u proseku ne bude due od punogradnog vremena. U sluaju preraspodele radnog vremena, radno vreme ne moe datraje due od 60 asova nedeljno. Preraspodela radnog vremena ne smatra seprekovremenim radom.

Odmori i pauze

Radnik koji radi najmanje est sati dnevno ima svakoga radnog dana pravo naodmor (pauzu) od najmanje 30 minuta, osim ako posebnim zakonom nije drukijeodreeno. Vreme odmora ubraja se u radno vreme. Izmeu dva uzastopna radnadana radnik ima pravo na odmor od najmanje 12 sati neprekidno. Radnik ima pravona nedeljni odmor koji je najee nedeljom u trajanju najmanje 24 sata neprekidno,a ako je preko potrebno da radi nedeljom, mora mu se za svaku radnu nedeljuosigurati jedan dan odmora.

Godinji odmor

U svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo na godinji odmor u trajanjuutvrenom optim aktom i ugovorom o radu, a najmanje 20 radnih dana. Duinagodinjeg odmora utvruje se tako to se zakonski minimum od 20 radnih danauveava po osnovu doprinosa na radu, uslova rada, radnog iskustva, strune spremezaposlenog i drugih kriterijuma utvrenih optim aktom ili ugovorom o radu. Pri

utvrivanju duine godinjeg odmora radna nedelja rauna se kao pet radnih dana.Praznici koji su neradni dani u skladu sa zakonom, odsustvo sa rada uz naknaduzarade i privremena spreenost za rad u skladu sa propisima o zdravstvenomosiguranju ne uraunavaju se u dane godinjeg odmora.Ako je zaposleni za vremekorienja godinjeg odmora privremeno spreen za rad u smislu propisa ozdravstvenom osiguranju - ima pravo da po isteku te spreenosti za rad nastavikorienje godinjeg odmora.

6


7/14

Plaeno odsustvo

Zaposleni ima pravo na odsustvo sa rada uz naknadu zarade (plaenoodsustvo) u ukupnom trajanju do sedam radnih dana u toku kalendarske godine,usluaju sklapanja braka, poroaja supruge, tee bolesti lana ue porodice i udrugim sluajevima utvrenim optim aktom i ugovorom o radu. Vreme trajanja

plaenog odsustva utvruje se optim aktom i ugovorom o radu. Pored prava naodsustvo iz stava zaposleni ima pravo na plaeno odsustvo jo: 1) pet radnih danazbog smrti lana ue porodice; 2) dva dana za svaki sluaj dobrovoljnog davanja krvi,izuzimajuidan davanja krvi. lanovima ue porodice smatraju se brani drug, deca,braa, sestre, roditelji, usvojilac, usvojenik, staratelj i druga lica koja ive uzajednikom porodinom domainstvu sa zaposlenim. Optim aktom i ugovorom oradu moe da se utvrdi pravo na plaeno odsustvo u trajanju duem od pet radnihdana.

Neplaeno odsustvo

Poslodavac moe zaposlenom da odobri odsustvo bez naknade zarade(neplaeno odsustvo). Za vreme neplaenog odsustva zaposlenom miruju prava iobaveze iz radnog odnosa, ako za pojedina prava i obaveze zakonom, optim aktomi ugovorom o radu nije drukije odreeno.

Mirovanje radnog odnosa

Zaposlenom miruju prava i obaveze koje se stiu na radu i po osnovu rada,osim prava i obaveza za koje je zakonom, optim aktom, odnosno ugovorom o radudrukije odreeno, ako odsustvuje sa rada zbog: 1) odlaska na odsluenje, odnosnodosluenje vojnog roka; 2) upuivanja na rad u inostranstvo od strane poslodavca iliu okviru meunarodno-tehnike ili prosvetno-kulturne saradnje, u diplomatska,konzularna idruga predstavnitva; 3) privremenog upuivanja na rad kod drugog

poslodavca; 4) izbora, odnosno imenovanja na funkciju u dravnom organu,sindikatu, politikoj organizaciji ili drugu javnu funkciju ije vrenje zahteva daprivremeno prestane da radi kod poslodavca; 5) izdravanja kazne zatvora, odnosnoizreene mere bezbednosti, vaspitne ili zatitne mere, u trajanju do est meseci.Zaposleni kome miruju prava i obaveze ima pravo da se u roku od 15 dana od danaodsluenja, odnosno dosluenja vojnog roka, prestanka rada u inostranstvu,odnosno kod drugog poslodavca, prestanka funkcije, povratka sa izdravanja kaznezatvora, odnosno mere bezbednosti, vaspitne ili zatitne mere - vrati na rad kodposlodavca. Prava ima i brani drug zaposlenog koji je upuen na rad u inostranstvou okviru meunarodno-tehnike ili prosvetno-kulturnesaradnje, u diplomatska,konzularna i druga predstavnitva.

7


8/14

Zabrana otkaza

Za vreme trudnoe, porodiljskog odsustva, rada u skraenom radnomvremenu roditelja, odnosno usvojitelja, usvojiteljskog odsustva i odsustva za negu

deteta sa teim smetnjama u razvoju te 15 dana nakon prestanka trudnoe, odnosnokorienja tih prava, poslodavac ne moe otkazati ugovor o radu trudnici, odnosnoosobi koja se koristi nekim od tih prava. Otkaz je nevaei ako radnik u roku od 15dana od dostavljanja otkaza obavesti poslodavaca o navedenim okolnostima tepreda potvrdu ovlaenog lekara ili drugog ovlaenog tela. Navedene okolnosti nespreavaju prestanak ugovora o radu sklopljenog na odreeno vreme, istekomvremena na koje je sklopljen taj ugovor.

Otkaz od strane zaposlenog

Zaposleni ima pravo da poslodavcu otkae ugovor o radu. Otkaz ugovora oradu zaposleni dostavlja poslodavcu u pisanom obliku, najmanje 15 dana pre danakoji je zaposleni naveo kao dan prestanka radnog odnosa. Ako zaposleni otkaeugovor o radu zbog, od strane poslodavca uinjene povrede obaveza utvrenihzakonom, optim aktom i ugovorom o radu, zaposleni ima sva prava iz radnogodnosa, kao u sluaju da mu je nezakonito prestao radni odnos.

Otkaz od strane poslodavca

Poslodavac moe zaposlenom da otkae ugovor o radu ako za to postojiopravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponaanjei potrebe poslodavca, i to:

1) ako zaposleni ne ostvaruje rezultate rada, odnosno nema

potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi;

2) ako zaposleni svojom krivicom uini povredu radne obaveze

utvrene optim aktom ili ugovorom o radu;

3) ako zaposleni ne potuje radnu disciplinu propisanu aktom

poslodavca, odnosno ako je njegovo ponaanje takvo da ne moe da nastavi rad kod

poslodavca;

4) ako zaposleni uini krivino delo na radu ili u vezi sa radom;8


9/14

5) ako se zaposleni ne vrati na rad kod poslodavca u roku od 15

dana od dana isteka roka za neplaeno odsustvo ili mirovanje radnog odnosa u

smislu ovog zakona;

6) ako zaposleni zloupotrebi pravo na odsustvo zbog privremene

spreenosti za rad;

7) ako zaposleni odbije zakljuenje aneksa ugovora o radu;

8) ako usled tehnolokih, ekonomskih ili organizacionih promena

prestane potreba za obavljanjem odreenog posla ili doe do smanjenja obima

posla.

Evidencija zarade i naknade zarade

Poslodavac je duan da vodi mesenu evidenciju o zaradi i naknadi zarade.Evidencija sadri podatke o zaradi, zaradi po odbitku poreza i doprinosa iz zarade iodbicima od zarade, za svakog zaposlenog. Evidencija ne moe da sadrinepopunjena i brisana mesta i naknadno upisane podatke. Evidenciju overavadirektor, odnosno preduzetnik ili zaposleni koga oni ovlaste. Evidenciju potpisujezaposleni kome je izvrena isplata zarade, odnosno naknade zarade.

Zatita zarade i naknade zarade

Poslodavac moe novano potraivanje prema zaposlenomnaplatitiobustavljanjem od njegove zarade samo na osnovu pravnosnane odlukesuda, usluajevima utvrenim zakonom ili uz pristanak zaposlenog.Na osnovupravnosnane odluke suda i u sluajevima utvrenimzakonom poslodavac moe

zaposlenom da obustavi od zarade najvie do jedne treine zarade, odnosnonaknade zarade, ako zakonom nije drukije odreeno.

9


10/14

POSTUPAK U SLUAJU OTKAZA

Rok zastarelosti

Otkaz ugovora o radu poslodavac moe dati zaposlenom u roku od tri mesecaod dana saznanja za injenice koje su osnov za davanje otkaza, odnosno u roku odest meseci od dana nastupanja injenica koje su osnov za davanje otkaza. Otkazugovora o radu poslodavac moe dati zaposlenom najkasnije do isteka rokazastarelosti utvrenog zakonom za krivino delo.

Dostavljanje akta o otkazu ugovora o radu

Ugovor o radu otkazuje se reenjem, u pisanom obliku, i obavezno sadriobrazloenje i pouku o pravnom leku. Reenje mora da se dostavi zaposlenom lino,u prostorijama poslodavca, odnosno na adresu prebivalita ili boravita zaposlenog.Ako poslodavac zaposlenom nije mogao da dostavi reenje, duan je da o tomesaini pismenu beleku a reenje se objavljuje na oglasnoj table poslodavca i poisteku osam dana od dana objavljivanja smatra se dostavljenim. Zaposlenomprestaje radni odnos danom dostavljanja reenja osim ako ovim zakonom ili

reenjem nije odreen drugi rok. Zaposleni je duan da narednog dana od danaprijema reenja u pisanom obliku obavesti poslodavca ako eli da spor reava predarbitrom u smislu

Obaveza isplate zarade i naknade zarade

Poslodavac je duan da zaposlenom, u sluaju prestanka radnog odnosa,

isplati sve neisplaene zarade, naknade zarade i druga primanja koja je zaposleniostvario do dana prestanka radnog odnosa u skladu sa optim aktom i ugovorom oradu. Isplatu obaveza poslodavac je duan da izvri najkasnije u roku od 30 dana oddana prestanka radnog odnosa.

Oblik, obrazloenje i dostavljanje otkaza

10


11/14

Otkaz mora imati pisani oblik, a poslodavac mora otkaz obrazloiti. Otkaz semora dostaviti osobi kojoj se otkazuje. Otkazni rok poinje tei od dana dostavljanjaotkaza. Otkazni rok ne tee za vreme trudnoe, korienja poroajnog odsustva,odsustva za negu deteta s teim smetnjama u razvoju, korienja prava na rad uskraenom radnom vremenu roditelja, odnosno usvojitelja, korienja usvojiteljskogodsustva, bolovanja, godinjeg odmora, plaenog odsustva, vojne slube...

U pogledu prestanka ugovora o radu, radi se o sledeim nainima prestanka:sporazumni raskid ugovora o radu ili jednostrani otkaz ugovora od strane zaposlenogili poslodavca.

Zaposleni moe raskinuti radni odnos u bilo koje doba, jer zakon o tome nitane govori, i nije duan da svoje razloge za raskid ugovora na bilo koji nain inavodi i daje.

Redovni otkaz ugovora o radu

Poslodavac moe otkazati ugovor o radu uz propisani ili ugovoreni otkazni rok(redoviti otkaz), ako ima opravdanih razloga za to, u sluaju:

ako prestane potreba za obavljanje odreenog posla zbog gospodarskih,

tehnikih ili organizacijskih razloga (poslovno uslovni otkaz), ako radnik ne moe uredno izvravati svoje obveze zbog odreenih trajnih

osobina ili sposobnosti (lini uslovni otkaz), ili

ako radnik kri obveze iz radnog odnosa (otkaz uslovljen ponaanjemradnika).

Poslovno i lino uslovni otkaz doputen je samo ako poslodavac radnika ne moezaposliti na nekim drugim poslovima. Pri odluivanju, poslodavac mora voditi raunao trajanju radnog odnosa, starosti i obavezama uzdravanja koje terete zaposlenog.

Poslovno i lino uslovni otkaz doputen je samo ako poslodavac ne moe obrazovatiili osposobiti radnika za rad na drugim poslovima, odnosno ako to nije opravdano odnjega oekivati. Ako poslodavac redovno zapoljava 10 ili manje od 10 radnika ili akootkazuje ugovor o radu koji traje krae od est meseci duan je otkazati radni odnosuz propisani ili ugovoreni otkazni rok, osim ako otkazuje vanrednim otkazom.Poslodavac koji je zbog drutvenih, tehnikih ili organizacionih razloga otkazaougovor o radu zaposlenom, ne sme est meseci na istim poslovima zaposliti drugogradnika (ta povreda ne dovodi do nezakonitosti odluke o otkazu).

Radnik moe redovno otkazati ugovor o radu uz propisani ili ugovoreni otkazni rok,

ne navodei za to razlog.

11


12/14

Vanredni otkaz ugovora o radu

Karakteristike su:

nema otkaznog roka

otkaz vredi od trenutka dostavljanja radniku

mora biti doneen u prekluzivnom roku od 15 dana

moe biti doneen zbog naroito teke povrede obaveze iz ugovora o radu ilineke druge vane injenice zbog koje nastavak radnog odnosa nije mogu.

Stranka ugovora o radu koja vanredno otkae ima pravo od stranke koja je kriva zaotkaz da trai naknadu tete zbog neizvrenja ugovorom o radu preuzetih obaveza.

Nije opravdani razlog za otkaz:

o bolovanje

o podnoenje albe ili tube, odnosno uestvovanje u postupku protiv

poslodavca odnosno obraanje radnika nadlenim telima izvrne vlasti.

IZMENA UGOVORA O RADU

Prema Zakonu o radu poslodavac moe zaposlenom da ponudi izmenuugovorenih uslova rada (aneks ugovora):

radi premetaja na drugi odgovarajui posao, zbog potreba procesa iorganizacije rada

radi premetaja u drugo mesto rada kod istog poslodavca, u skladu sazakonom

radi upuivanja na rad na odgovarajui posao kod drugog poslodavca

ako je zaposlenom koji je viak obezbedio ostvarivanje prava drugim sluajevima utvrenim optim aktom, odnosno ugovorom o radu

Na ovaj nain zakonodavac je precizirao razloge koji daju poslodavcu pravo dazahteva izmenu ugovorenih uslova rada. Odredio je i pravne posledice razlog zafakultativni osnov prestanka radon odnosa u formi otkaza od strane poslodavca ako zaposleni odbije zakljuenje aneksa ugovora o radu. Sama promena okolnostijo nije dovoljna za izmenu ugovora, potrebno je da ona za posledicu ima opravdanirazlog na strain poslodavca. Ponuda poslodavca je predlog zaposlenom koji je duan

da se izjasni o ponudi za zakljuivanje aneksa u roku koji odredi poslodavac, akoji nemoe biti krai od 8 radnih dana.

12


13/14

ZAKLJUAK

Prema podacima koji su bili dostupni a koji su uglavnom zasnovani napozitivno pravnim propisima (Zakon o radu, Kolektivni ugovor) moemo zakljuiti daje radni odnos pitanje oko kojeg se koncetrie itava materija radnog prava. Najireposmatrano radni odnos je odnos ljudi u procesu rada sa odgovarajuom pravnomnadgradnjom. Ta pravna nadgradnja je sam ugovor o radu koji je po svojoj sadrini iosobenostima specifian u odnosu na predmet koji regulie. Iako ugovor o radu nijestrogo formalan akt, jer forma nije condicio sine qua non za njegovo postojanje,zakljuuje se u pisanom obliku, pre nego to zaposleni stupi na rad. Ugovor mora bitiu skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom. Zakljueni ugovor znai da su se stekli

svi uslovi i osnovi za zasnivanje radnog odnosa.

Ugovor o radu koji je dugi niz godina bio svesno izbegavan od strane zakonodavcase vratio u velikom zamahu u nau pravnu teoriju i zakonodavstvo i zauzeo znaajnomesto u pitanjima regulisanja radnog odnosa predstavljajui osnov za nastajanjeradnog odnosa kome je ipak neophodno da bude ostvaren stupanjem zaposlenog narad.

Oslobaanjem forme ugovora o radu dolo je do liberalnijeg zakljuivanja ovogugovora i mogunosti da poslodavac i zaposleni ugovore i druga prava i obaveze iz

radnog odnosa i time doprinesu individualizaciji radnih odnosa.

Smatra se da je ugovor o radu akt zasnivanja radnog odnosa ali on takoe moe bit iiakt kojim se supstituie pojedinani kolektivni ugovor. On je jedna od dve mogunostizamene pojedinanog kolektivnog ugovora kod poslodavca ali samo u zakonomodreenom sluaju.

Obaveza usklaenosti ugovora o radu sa zakonom ogleda se u tome to seugovorom o radu ne mogu utvrditi manja prava i nepovoljniji uslovi rada od prava i

uslova koji su utvreni zakonom i kolektivnim ugovorom, a istovremeno utvrivanjeovih prava podlee obavezi usklaenosti sa zakonom zabrana suprotnosti sazakonom.

Potreba za vrenjem rada je i ekonomske i socijalne prirode, gde ugovor o radupredstavlja pravni akt koji je kreacija dveju ugovorenih stranaka, koji oni zakljuuju saciljem da njegovom primenom proizvedu pravna dejstva u ekonomskoj i socijalnojsferi svog drutvenog ivota.

Raskid ugovora predstavlja nain prestanka ugovora o radu voljom njegovihstranaka, moe biti posledica volje obe stranke ili samo jedne od ugovornih strana(ne predpostavlja se saglasnost druge ugovorene stranke). Tradicionalno pravilo da

13


14/14

se obe ugovorne stranke u postupku raskidanja radnog odnosa tretiraju na jednaknain je naputeno u svim iole demokratskim zemljama, te u tom smislu dolo je doogranienja slobode otkazivanja od strane poslodavca.

LITERATURA

JERINI, Dragoslav, Radni odnosi u Srbiji, Cekom books 2009, Novi Sad

www.zakoni.rs/zakon-o-radu

14

Documents

Ugovor o Radu Seminar Ski 1111111111