VISOKA KOLA MODERNOG BIZNISABEOGRAD

SEMINARSKI RAD

PREDMET: POSLOVNO PRAVO

TEMA: UGOVOR O OSIGURANJU

BeogradApril 2014.g.

0. UGOVOR O OSIGURANJU 1. Pojam ugovora o osiguranju i zakljuenje ugovora1) Pojam ugovora o osiguranju. - Pod ugovorom o osiguranju smatra se takav ugovor na osnovu kojeg se jedna ugovorna strana (osiguralac, osigurava, osiguratelj), uz naplatu odreene cene - sume novca (premije osiguranja), obavezuje da drugo ugovornoj strani (saosigurau, ugovarau osiguranja) da e odreenom licu (osiguraniku )ili njemu - samougovorau osiguranja, naknaditi tetu do odreene visine( svote, sume osiguranja, osiguranine) koja nastane na stvarima-robi ili licima (predmetu osiguranja), a koja se dogodi usled ugovorom previenih uzroka (rizika). lanom 897. Zakona o obligacionih odnosima data je definicija ugovora o osiguranju koji se odnose i na imovinska osiguranja i osiguranja lica, prema kojoj definiciji se ugovorom o osiguranju, ugovara osiguranja obavezuje da plati odreeni iznos organizaciji za osiguranje (osiguravau), a ista se organizacija obavezuje da ako se desi dogaaj koji predstavlja osigurani sluaj, isplati osiguraniku ili nekom treem licu naknadu, odnosno ugovorenu svotu ili uini neto drugo. U vezi sa pravnom prirodom ovog ugovora, u pravnoj teoriji ostoji vie gledita. 1337 Tako neki autori, smatraju da se radi o aleatomom ugovoru, tj. da se radi o ugovorima na sreu jer se izvrenje inidbe od strane osiguraa vezuje za nastupanje neizvesnog budueg dogaaja koji je predvien ugovorom o osiguranju. Drugi autori su miljenja, da se i pored izvesnih slinosti sa aleatornim ugovorima, oni ne mogu smatrati ovom vrstom ugovora iz razloga to se kod ugovora o osiguranju postie ekonomski cilj zatite osiguranika na principima naknade tete. Tree gledite, prihvata stanovite da je u pitanju poseban ugovor "sui generis" pa kod imovinskog osiguranja - ima karakter ugovora o naknadi izgubljene vrednosti, a kod linog osiguranja - da je u pitanju poseban ugovor o obezbeenju ili tednji. (Balog dr N, Poslovi privrednog prava, Beograd, 1952., str. 246-254 i uleji dr P, Pravo osiguranja, Beograd, 1980, str. 146-150. ). Profesor Antonijevi je smatrao, da ovaj ugovor predstavlja posebnu vrstu ugovora kod kojeg dolaze do izraaja komponente mnogih graansko-pravnih ugovora (Antonijevi dr Z, ibid, str. 375.). Smatramo da ugovor o osiguranju ima vie komponenti i osobina drugih graansko-pravnih ugovora i njegove glavne karakteristike bile bi dvostranost, oneroznost, aleatornost, trajnost i sl. Dvostranost ugovora o osiguranju podrazumeva da odnosi izmeu osiguraa i ugovaraa osiguranj, nastaju izjavom volje strana ugovornica. Izuzetak od ovog principa jesu sluajevi stvaranja odnosa osiguranja po osnovu zakona. Oneroznost (teretnost) posla, podrazumeva da se radi o odreenim inidbama i protivinidbama stranaka, gde se svaka stranka pojavljuje kod ovog ugovora o osiguranju u ulozi dunika i poverioca. Tako je osigura dunik za isplatu sume osiguranja, a ugovara osiguranja - za plaanje premije. I obrnuto, osigura je poverilac za premiju, a osiguranik (koji svoje pravo izvodi iz ugovora o osiguranju) poverilac za sumu osiguranja ili osigurninu. Premija osiguranja koju plaa ugovara osiguranja i suma, svota osiguranja koju isplauje u sluaju nastanka osiguranog sluaja - osigura, predstavljaju glavna prava i obaveze iz odnosa osiguranja. Meutim, tu postoji i niz drugih prava i obaveza koji nisu glavni, ali koji su od znaaja za izvrenje osnovnih obaveza po osnovu osiguranja. Ugovor o osiguranju, kao to je istaknuto, ima i karakter aleatornosti i taj karakter proizilazi iz prirode posla osiguranja, tj. da u vreme sklapanja ugovora nije poznato da li e ugovara osiguranja plaenu premiju izgubiti ili e odreeno lice - osiguranik dobiti naknadu koja je mnogo vea od premije. Takoe, ni osigura nije siguran kako e se posao zavriti, da li e on dobiti premiju ili e morati da isplati osiguraniku i znatno vei nos od premije. Jedna od sledeih karakteristika ugovora o osiguranju je i njegova trajnost, to podrazumeva da isti ugovor traje due vreme, sve dotle dok je osigura u obavezi da naknadi tetu. Ugovor o osiguranju se raskida i od momenta raskidanja deluje u:budunost, a ne i retroaktivno. 1338 Stankovi prof. dr M, Meunarodni transport, pedicija i transportno osiguranje, Beograd, 1980, str. 216 i 217. 2) Zakljuenje ugovora. - U naem pravu se smatra, da je ugovor o osiguranju konsesualni ugovor, tako da se on moe zakljuiti i bez posebne forme. Meutim u praksi dolazi, po pravilu, do zakljuenja ovog ugovora pismenim putem uz izdavanje polise osiguranja, odnosno drugih isprava koje predstavljaju dokaz o postojanju i sadrini ugovora. Meutim, ugovor je punovaan i kad nije dolo do izdavanja ovakvih isprava. Zakon o obligacionim odnosima predvia da je ugovor o osigura ju zakljuen kad ugovarai (osigura i ugovara osiguranja) potpiu polisu osiguranja ili istu pokria. 1339 lan 901. ovog Zakona. Pismena ponuda koja je uinjena osiguravau, osigurau za zakljuenje ugovora o osiguranju obavezuje ponudica, ako on nije odredio krai rok, od roka od 8 dana, od dana kada je ponuda prispela osiguravau. Kada osigurava u tom roku ne odbije ponudu koja ne odstupa od uslova pod kojima on vri predloeno osiguranje, smatra se da je prihvatio ponudu i da je ugovor zakljuen. 3) Polisa i lista pokria. - U polisi koju izdaje osigurava, osigura, moraju biti navedeni: ugovorne strane, osigurana stvar, odnosno osigurano lice, rizik obuhvaen osiguranjem, trajanje osiguranja i period pokria, svota osiguranja (suma osiguranja) ili da je osiguranje neogranieno, premija ili doprinos, sa datumom izdavanja polise i potpisima ugovornih strana. Polisa osiguranja moe biti privremeno zamenjena listom pokria, u koju se unose bitni sastojci iz ugovora o osiguranju. Prilikom zakljuenja ugovora o osiguranju, osigurava je obavezan upozoriti ugovaraa osiguranja da se opti i posebni uslovi osiguranja sastavni deo ugovora i prrdati mu njihov tekst kada takvi uslovi nisu ostampani na samoj polisi (najese, na poleini polise). Ako doe do neslaganja nekih odredbi optih ili posebnih uslova sa odredbama iz polise, u i tom sluaju primenie se odredbe iz polise, a u sluaju neslaganja neke tampane odredbe polise i neke njene rukopisne odredbe, primenie se rukopisna odredba. Prema sporazumu ugovoraa, polisa moe glasiti na odreeno lice, po naredbi ili na donosioca. Uslovima osiguranja mogu biti predvieni sluajevi kada ugovorni odnos iz osiguranja nastaje samom injenicom plaanja premije. 1340 Detaljnije o polisi u delu o hartijama od vrednosti. 4) Dodatak polisi osiguranja. - Kada se ugovor o osiguranju izmeni ili dopuni, tada se iste izmene i dopune iz ugovor.a o osiguranju, unose u poseban. dodatak polise. To je potrebno iz razloga, to se nastale izmene i dopune ne mogu unositi u obrazac polise, jer bi bile nepregledne. U tom sluaju, se sainjava ovakav dodatak polisi, koji sadri sve izmene i dopune koje se ele uiniti. 5) Sertifikat o zakljuenom osiguranju. - U praksi se moe dogoditi (i to samo u inostranstvu) da se umesto polise izda sertifikat o zakljuenom osiguranju. U odnosu na polisu osiguranja, sertifikat o zakljuenom osiguranju ne sadri sve elemente koje sadri polisa osiguranja, nego samo osnovne podatke o uslovima pod kojima se obavlja osiguranje. Sertfikat o zakljuenom osiguranju se ispostavlja u sluajevima, kad postoji jedan opti ugovor, sa detaljnim uslovima osiguranja. Ovde se za svaku pojedinu poiljku koja se prevozi, ispostavlja sertifikat o zakljuenom osiguranju, ali se vezuje za opte uslove iz ugovora o osiguranju. Ovakav sertifikat o osiguranju se ispostavlja i kod pojedinanih osiguranja, kad se iz tehnikih razloga ne moe odmah ispostaviti polisa osiguranja, a ugovarau osiguranja je potrebno da odmah dobije dokazni dokument o sklopljenom ugovoru o osiguranju. Sertifikat o zakljuenom osiguranju, prema tome, predstavlja potvrdu - dokaz de je izvesno osiguranje zakljueno, ali se iako to nije polisa osiguranja, vrlo esto, prihvata kao i sama polisa, ali nema ulogu hartije od vrednosti. U naoj zemlji se ne ispostavljaju sertifikati osuguranja. Nae osiguravajue organizacije, vrlo esto, na prijavi, odnosno nalogu za osiguranje, stavljaju klauzulu kojom potvruju da je osiguranje sklopljeno, pod uslovima i premijskoj stopi koje su navedene u samoj prijavi. 2. Elementi ugovora o osiguranju. - Bitni elementi ugovora o osiguranju su: ugovorne strane, predmet osiguranja, osigurani sluaj, osigurana suma i premija osiguranja.Ugovorne strane, kod ugovora o osiguranju. - Strane kod ugovora o osiguranju su osigura (osigurava) i ugovara osiguranja. Pored ovih strana, mogu se kod ugovora o osiguranju pojaviti jo i korisnik osiguranja i osigurano lice. Pod osiguravaem, osiguraem, podrazumeva se u nas, najee, osiguravajua organizacija, osiguravajue drutvo, a ugovara osiguranja je lice koje je ugovorilo osiguranje i koje se obavezalo na plaanje premije osiguranja. Pored napred navedenih lica, kod ugovora o osiguranju mogu se pojaviti jo i: korisnik osiguranja (beneficijar) i osigurano lice. Korisnik osiguranja (beneficijar) se pojavljuje kada je osiguranje ugovoreno za neko tree lice, a ne za samog ugovaraa osiguranja. Osigurano lice je ono lice kojem, moe da se dogodi osigurani sluaj (odreeni rizik) zbog ijih posledica se zakljuuje osiguranje, a ono moe da bude razliito od samog ugovaraa osiguranja. Pod predmetom osiguranja, podrazumeva se sam rizik koji preti nekoj imovini ili licu i koji je pokriven ugovorom o osiguranju. Znai, predmet osiguranja je lice ili stvar koje se osigurava zbog odreenih rizika. . -Osigurani sluaj, predstavlja budui neizvestan dogaaj i nezavisan od volje stranaka, koji je predvien ugovorom o osiguranju, koji treba da nastupi da bi osigurava imao obavezu da plati osiguranu sumu, sumu osiguranja, odnosno da naknadi tetu. -Osigurana suma ili suma osiguranja, predstavlja najvei mogui novani iznos naknade koji treba da bude isplaen ugovarau osiguranja (osiguraniku) ili korisniku osiguranja kad nastupi osigurani sluaj. Kada se radi o imovinskom osiguranju, osigurana suma ne moe da pree vrednost osigurane imovine. Ako je u pitanju lino osiguranje, suma osiguranja je ugovorom predviena odreena novana suma koju mora da isplati osigurava kad nastupi osigurani sluaj. Jedna vrsta ogranienja kad je u pitanju suma osiguranja je i franiza, pod kojom se podrazumeva posebna odredba u ugovorvu o osiguranju ili u pravilima o osiguranju, na osnovu koje se utvruje da e se po nastaloj teti, u odreenom procentu ili u odreenom iznosu odbiti od osigurane sume, tj. da se deo franize odbija od naknade. -Premija osiguranja je novani iznos koju ugovara osiguranja (osiguranik) plaa osiguravau unapred, prilikom zakljuenja ugovora ili u ratama, sukcesivno u odreenim vremenskim razmacima. Premija osiguranja koja se isplauje odjednom naziva se "miza". Kao vrste premije, kod osiguranja ivota lica, pojavljuju se i "riziko premija" i "tedna premija". "Riziko premija", postoji kod osiguranja iji je rok trajanja krai od jedne godine i izraunava se matematikim metodama, dok se "tedna premija", pojavljuje kod osiguranja koje traje due od jedne godine. 3. Izvori prava o ugovoru o osiguranju. - Na meunarodnom planu postoje izvesna tipska pravila, kao to su York-Antverpenska pravila o generalnoj havariji, koja su doneta od Udruenja za meunarodno pravo, Incoterms pravila, donetih od strane Meunarodne trgovinske komore u Parizu i pravila londonskog Instituta pomorskih osiguraa, tzv. Institute Cargo Clauses, Lojdova polisa pomorskog osiguranja i dr. U naoj zemlji, pored Zakona o obligacionim odnosima koji regulie ugovor o osiguranju u odredbama postoji i Zakon o osiguranju imovine i lica, na saveznom nivou, kao i zakoni iz ove oblasti, na nivou republika. 1341 lanovi 897-965. ovog Zakona 4. Vrste osiguranja Postoji vie vrsta osiguranja i zavisno od kriterijuma mou se izvriti vie klasifikacija osiguranja: 1) Tako se s obzirom na transportne puteve i osiguranja robe u tim putevima moe razlikovati: kopneno, pomorsko, reno, vazduno osiguranje i sl. 2) Jedan drugi kriterijum podele osiguranja, bio bi prema predmetu osiguranja, pa se moe izvriti klasifikacija na: imovinska i lina osiguranja kao i osiguranje od odgovornosti. 3) S obzirom na nain nastanka osiguranja, moe se ono podeliti na: dobrovoljno(fakultativno) i obavezno osiguranje. Pored ovih podela osiguranja, poseban oblik osiguranja predstavlja reosiguranje. 1) Transportno osigurtznje. -Kao to je istaknuto, ovaj oblik osiguranja zavisi od transportnih puteva, tj. od vrsta prevoznih sredstava, tako da ono moe da bude kopneno, pomorsko, reno i vazduno. Zavisno od predmeta transportnog osiguranja postoji: a)osiguranje robe (cargo osiguranje) i b) osiguranje prevoznih sredstava (kasko osiguranje). -Osiguranje robe (cargo osiguranje robe). - Pod ovim osiguranjem, podrazumeva se osiguranje imovine koja se prevozi u pojedinim vidovima transporta koja se prevozi po osnovu ugovora o prevozu (najee, osiguranje robe i prtljaga). U pomorskom transportu, osiguranje robe kod veine zemalja, spada u dobrovoljno osiguranje i to je jedna od najstarijih i najrazvijenijih grana osiguranja. Kod meunrodnog prevoza robe morem, upotrebljavaju se dve polise: engleska pomorska polisa i transportna polisa koja se izdaje na naem jeziku. Razlika izmeu engleske i transportne polise u tome to se na engleskoj polisi sve odredbe daju u originalnom, neskraenom obliku i to na engleskom jeziku, dok se u naoj transportnoj polisi pojedine odredbe iz engleske samo pominju. Engleska pomorska polisa koju izdaju naa osiguravajua drutva, u potpunosti odgovaraju polisama koje se upotrebljavaju u engleskoj. Engleska pomorska polisa, sastoji se iz osnovne polise i jedne ili vie tampanih (ili na drugi nain) umnoenih klauzula, koje se dodaju osnovnoj polisi lepljenjem ili na drugi nain. Tekst engleske polise nije se menjao jo od XVII. veka. Karakteristike engleske, odnosno Lojdove polise su u tome, to ista slui za osiguranje broda i robe i to sadri odredbe o pokriu pomorskih i ratnih rizika. Lojdova polisa je danas isto pomorska polisa i po njoj se pokrivaju od pomorskih rizika samo roba i brod, to znai da su ratni i politiki rizici iskljueni specijalnim klauzulama kkoje su umetnute u tekst Lojdove polise. U praksi naih osiguravajuih drutava, primenjuju se i odreene dopunske klauzule koje je izdao Institut londonskih osiguraa, kao to su opte klauzule za pomorske rizike, specijalne klauzule o osiguranju izvesne robe (klauzule za ito, drvo, stoku i dr. ), klauzule za izvesne dopunske rizike, kao to su: krada, neisporuka, lom i dr. , i klauzule za ratne i politike rizike. 1342 Opte klauzule za pomorske rizike skraeno se nazivaju FPA (franko od partikularne havarije), WA (sa havarijama) i "All Riscs"(protiv svih rizika). Klauzule "FPA", "WA" i "All Riscs" su ustvari kompleti koji se sastoje iz 14. razliitih klauzula kojima se menjaju i dopunjuju razne odredbe Lojdove polise. Dodavanjem ovih klauzula osnovnoj polisi prilagoavaju se odredbe iz polise dananjim potrebama. -Osiguranje po FPA uslovima su ustvari osiguranja po engleskim pomorskim polisama kojima je dodat komplet optih klauzula FPA (franko od partikularne havarije). Ovim osiguranjem su pokriveni osnovni rizici kao to su: rizici mora, poar, krae, bacanje robe u more i baraterija zapovednika i mornara. 1343 Pod rizicima mora, podrazumevaju se sudar brodova, nasukavanje, potonue, brodolom nevreme na moru i dr. Bacanje robe, predstavlja takoe pomorski rizik, bilo da to bacanje ini zapovednik ili posada namerno da bi se izbegla odreena opasnost na brodu ili teretu koji se prevozi. (Bacanje robe u more usled spreavanja kvarenja druge robe, ne predstavlja pomorski rizik i nije obuhvaeno osnovnom polisom). -Baraterija predstavlja zlonamerna dela zapovednika broda ili lanova posade zbog kojih je naneta teta vlasniku broda ili robe. 1344 Detaljnije o barateriji i o drugim rizicima koji su pokriveni po FPA uslovima, kao i osigurane tete i trajanje osiguranja u knjizi Stankovi prof. dr M, ibid, stro, 260-265. -Osiguranje po WA uslovima, tj. po engleskoj pomorskoj polisi kojoj je dodat komplet optih uslova WA, razlikuje se od osiguranja po FPA uslovima, samo u pogledu klauzule broj 5, po kojoj su pokrivene sve zasebne havarije nasale zbog osiguranih rizika. Po odredbama ove klauzule (broj 5) zasebne havarije su pokrivene uz primenu integralne franize, predviene u tekstu osnovne polise i ta franiza iznosi 5% za eer, duvan, konoplju, lan i kou, a za sve ostale proizvode 3%, to znai da tete do tog procenta od vrednosti osigurane robe nisu pokrivene osiguranjem, a preko ovog procenta nadoknauju se u potpunosti. Ugovorne strane mogu sporazumno da izmene franizu za pojedine proizvode. 1345 Pod integralnom franizom podrazumeva se teta do odreenog iznosa koja se ne nadoknauje, a kad iznos tete pree iznos franize teta se ima nadoknaditi u potpunosti. U naem pravu najee se integralne franize primenjuju kod pomorskog karga i protiv izvesnih osnovnih transportnih rizika. Za razliku od integralne franize, postoje i odbitne franize koje predstavljaju iznos franize koja se uvek odbija od utvrene tete. -Detaljnije o franizi u knjizi Stankovi prof. dr M, ibid, str. 235 i 236. ). -Osiguranje po engleeskoj pomorskoj polisi, kojoj je dodat komplet "All Riscs" (protiv svih rizika), razlikuje se po irini pokria predvienog u klauzuli broj 5. osiguranja sklopljenih po WA uslovima i FPA. Klauzula broj 5. (u kompletu) "protiv svih rizika" osiguranja, pokriva sve rizike i gubitke i oteenja kojima je osigurana roba izloena za vreme prevoza. Roba je pokrivena ne samo protiv osnovnih pomorskih rizika nego i protiv ostalih rizika kojima je roba izloena za vreme prevoza u kopnenom saobraaju (eleznicom, kamionima i drugim prevoznim sredstvima), protiv manipulativnih rizika (za vreme ukrcaja, iskrcaja, pretovara i dr. ) kao i protiv ostalih dopunskih rizika specifinih za neke vrste roba. Vrednost klauzule "All Riscs" je u tome to ugovara osiguranja (osiguranik) kad doe do tete za vreme transporta, nije duan da dokae ta je uzrok tete, nego je bitno da je teta nastala usled vanrednog spoljnjeg dogaaja, tj. rizika. 1346 Detaljnije o osiguranju "All Riscs" u knjizi Stankovi prof. dr M, ibid, str. 264-266. Pored ovih osiguranja u pomorskom transportu se jo pojavljuju osiguranja ratnih i politikih rizika, a po engleskoj pomorskoj polisi, sa dodavanjem osnovnoj polisi posebnog kompieta klauzula. 1347 Pod ratnim rizicima se podrazumevaju ratna neprijateljstva, revolucije, ustanci, graanske borbe, tete usled mina, torpeda, bombi ili ratnih oruja i sl. , a pod politikim rizicima se podrazumevaju razna ogranienja i zadravanja, zaplene i oduzimanja robe. Pored ovih rizika, u pomorskom prevozu se roba osigurava i od rizika teta, sa dodavanjem engleskoj pomorskoj polisi, posebnog kompleta klauzula koje se odnose na takve i sline rizike. Po ovim klauzulama za rizik trajka, osiguravaju se gubici, oteenja osigurane robe koji su trajkai, radnici izbaeni sa posla i lica koja uestvuju u radnikim neredima, graanskim nemirima i lica koja su radila zlonamemo. -Osiguranje po novoj engleskoj polisi MAR -Instituta londonskih osiguravaa. -Sa uvoenjem nove engleske polise MAR od strane Instituta londonskih osiguravaa, pojavljuju se nove klauzule ".4 ", "B". i "C". Tako se klauzulom "A" pokrivaju rizici zbog vanrednog dogaaja protiv svih rizika (kao po klauzuli All Riscs). -Klauzula "A", pokriva osiguranje zbog vanrednih dogaaja i to protiv svih rizika, bilo oteenja ili gubitka osiguranog predmeta sa izuzetkom teta koje su izriito iskljuene iz osiguranja. Po ovoj klauzuli su iskljuene tete kao to su: gubitak, oteenje ili trokovi koji se mogu pripisati namernom postupku osiguranika, uobiajeno curenje i gubitak u masi ili zapremini, uobiajeno habanje osiguranog predmeta, tete zbog neodgovarajueg pakovanja, tete zbog unutranjih mana robe ili prirodnih svojstava robe, zbog zaplene ili zarobljavanja prevoznog sredstva, ograniavanja ili zadravanja (sa izuzetkom piraterije), kao i posledice pokuaja i sl. -Po klauzuli "B", pokriveni su rizici koji se pripisuju poaru, eksploziji, nasukanju, potonuu, brodolomu, prevrtanju broda, prevrtanju ili iskliznuu kopnenog vozila, sudaru ili dodiru, bilo sa drugim prevoznim sredstvom ili ma kojim drugim predmetom osim sa vodom, vulkanskoj erupciji ili gromu, tete usled generalne havarije, izbacivanje robe u more, tete usled prodora mora, rene ili jezerske vode u brod, kontejner ili skladini prostor, potpunog gubitka svakog koleta koji je nastao zbog pada u more ili pada za vreme ukraja ili iskrcaja sa broda ili drugog plovila. Od ovog osiguranja su iskljuene tete usled namemog oteenja osiguranog predmeta ili namemog potpunog ili deliminog unitenja osiguranih predmeta protivpravnim delovanjem bilo kojeg lica, kao i tete zbog zaplene, ogranienja ili zadravanja prevoznog sredstva i sl. -Klauzula "C', pokriva rizike gubitka ili oteenja osiguranog predmeta koji se moe pripisati poaru, eksploziji, brodolomu, nasukavanju, potonuu ili prevrtanju broda ili drugog plovila; prevrtanju ili iskliznuu kopnenog vozila, sudaru brodova i drugih plovila, kao i sudaru vozila sa spoljnim predmetom; usled generalne havarije i usled izbacivanja tereta u more. Od ovog osiguranja su iskljueni isti rizici koji su navedeni i kod klauzule "B". Svim napred navedenim klauzulama (" A ", "B"i "C"), pokrivena je generalna havarija a takoe i nagrada za spasavanje. Pored toga, ovim klauzulama su iskljueni i drugi rizici, odnosno tete kao to su: rizik trajka, ratni rizik i dr. 2) Osiguranje prevoza robe kopnom i renim transportom. - Polise koje se upotrebljavaju za osiguranje robe pri prevozu kopnom su posebni obrasci bez odtampanih klauzula, tako da se elementi osiguranja utvruju unoenjem odgovarajuih odredaba u sam formular polise. Ovakvim polisama u kopnenom saobraaju, vrlo esto se pridodaju umnoene klauzule koje su kratke i koje reguliu odreena pitanja koja se tiu konkretnog osiguranja. Kod nas se kod osiguranja robe u kopnenom saobraaju najee, primenjuju uslovi i odredbe za osiguranje robe u prevozu, kao i klauzule "protiv svih rizika". Odredbe i uslovi za osiguranje robe u prevozu, primenjuju se kad se roba prevozi eleznicom, renim brodovima i vazduhoplovom. Kad se radi o rizicima kod prevoza robe rekom, odredbe i uslovi za osiguranje robe u prevozu predviaju najue pokrie kod prevoza robe renim brodovima. Kod ovih prevoza, roba je pokrivena samo protiv osnovnih transportnih rizika koji su izriito navedeni u uslovima, kao i protiv krae i neisporuke celih koleta. Tu se kao osnovni transportni rizici pojavljuju: poar, sudar brodova, brodolom, nasukivanje, prodor vode u brod i dr. Ostali transportni rizici nisu pokriveni ovim osiguranjem. U uslovima se izriito izuzimaju iz osiguranja tete koje su nastale usled zime i posledica zime (led, mraz i dr. ), osim ako se takvi trokovi priznaju kao zajednika havarija. Kad se radi o pokriu osiguranja koje se odnosi na prevoz robe eleznicom, u uslovima se posebno predviaju pokria osnovnih transportnih rizika (sudar vozova, iskliznue iz koloseka, poar, poplave, snene lavine i dr. ), zatim kraa, delimina kraa i neisporuka robe, kao i svaki drugi gubitak i oteenje koji se pripisuju eleznici. Veliki obim pokria u pogledu osiguranih rizika, odnosi se na robu koja se prevozi vazduhoplovima. Ova roba je pokrivena protiv svih rizika, gubitaka i oteenja. Tu su pokriveni ne samo osnovni, nego i dopunski transportni rizici. Kada se radi o prevozu vazduhoplovima, osiguranje poinje da tee od momenta kad se roba preda vozaru i traje sve dok vozar ne isporui robu primaocu (takav je sluaj i kod eleznikog prevoza). Kad osiguranik eli ira pokria u kopnenom saobraaju, kao i u vazdunom saobraaju pri prevozu roba, on mora u ugovoru o osiguranju da unese i dodatnu klauzulu "protiv svih rizika" u kojem je sluaju roba osigurana protiv osnovnih i dopunskih rizika. Tu su iskljuene samo one tete koje su posledica prirodnih osobina ili mana robe. 3) Osiguranje odgovornosti vozara za tete na robi. - Kao to je navedeno osiguranjem robe pri transportnom osiguranju, obezbeuju se interesi osiguranika - vlasnika robe i drugih lica koja imaju interes na robi. Ali osiguranjem robe obezbeuju se i vozari koji i dalje ostaju odgovorni za tete koje bi nastale njihovom krivicom. Na taj nain vozari bi, ukoliko su za tetu odgovorni, bili duni da istu naknade bilo direktno - vlasniku robe ili njegovom osiguravau, kada je ovaj isplatio vlasnika robe po osnovu ugovora o osiguranju. S toga vozari, posebno kod prevoza skupljih roba, mogu svoju odgovornost u izvesnim sluajevima osigurati, nezavisno od osiguranja robe, tako da ukoliko bi dolo do teta na robi, vozar se pokriva preko osiguravaa za svoju odgovornost. To se osiguranje sprovod i najee sklapanjem optih tipskih ugovora. U nas, ovakvi ugovori postoje za osiguranje odgovornosti vozara u renom, drumskom i vazdunom saobraaju. Kod odgovornosti pomorskog brodara, vri se osiguranje putem posebnih organizacija koje to ine na uzajamnoj osnovi.1348 Osiguranje putnika u svim vidovima javnog saobraaj, u naoj zemlji je obavezno jo od 1947. godine. -Osiguranje prevoznih sredstava (kasko osiguranje). - Po naim propisima, kasko osiguranje obuhvata osiguranje pomorskih brodova, drugih plovnih objekata, renih brodova i drugih plovnih objekata na unutranjim vodama, a takoe i osiguranje vazduhoplova. Kad je u pitanju osiguranje drugih prevoznih sredstava (motorna vozila, inska vozila i dr. ) smatra se da se radi o imovinskom osiguranju u uem smislu rei. 5. Osiguranje imovine, lica i osiguranje od odgovornosti. - Ova podela osiguranja uinjena je prema predmetu osiguranja, a inae je od praktinog znaaja. a) Osiguranje imovine. - Obuhvata osiguranje stvari i prava koja ine imovinu jednog lica i ista se odnosi na osiguranje imovinske vrednosti. Cilj ovog osiguranja je da u sluaju nastupa tete obezbedi odreenu naknadu osiguraniku kada nastupi osigurani sluaj. b) Osiguranje lica. - Ugovorom o osiguranju lica obavlja se osiguranje ivota i osiguranje od nesrenog sluaja. Istim osiguranjem, osigurava se obavezuje da isplati osiguranu sumu kad nastupi osigurani sluaj. Osiguranje ivota se odnosi za sluaj smrti, za sluaj doivljenja odreenih godina ivota, za sluaj smrti i doivljenja odreenih godina ivota (kombinovano osiguranje) i dr. Osiguranje ivota moe da se odnosi i na ivot ugovaraa osiguranja, ali moe i na ivot nekog treeg lica. c) Osiguranje od odgovornosti. - Ovo osiguranje postoji u sluaju da se neko lice osigura od odgovornosti za eventualnu tetu koja moe da nastane od opasnih stvari ili opasne delatnosti. Tada se ugovor zakljuuje u korist treih lica, koja nisu poznata u momentu zakljuenja ugovora o osiguranju. Najee se ovo osiguranje zakljuuje za vlasnike motornih vozila i njihove korisnike i odnosi se na graansko-pravnu odgovornost za tete koje nastanu zbog smrti ili telesne povrede nekog lica, odnosno zbog unitenja ili oteenja neije imovine, kad je teta nastala kao posledica korienja motornog vozila. Kod osiguranja od odgovornosti, osigurava odgovara za tetu koja nastane osiguranim sluajem samo kad tree lice koje je oteeno, zahteva naknadu po ovom osnovu. 6. Dobrovoljno (fakultativno) i obavezno osiguranje-Ova klasifikacija je uinjena prema kriterijumu da li je ugovara osiguranja obavezan da za odreene sluajeve i za eventualne rizike koji se javljaju kao potencijalna opasnost zakljui sa osiguravaem ugovor o osiguranju. Ukoliko ta obaveza postoji po zakonu, onda se radi o obaveznom osiguranju, gde ugovara osiguranja nema nikakvog izbora da i zakljui ili ne zakljui ugovor o osiguranju, ve je snagom imperativnih propisa u obavezi da takav ugovor zakljui. Nasuprot, dobrovoljno osiguranje podrazumeva potpunu slobodu odluivanja od strane budueg ugovoraa osiguranja da li e da zakljui ugovor o osiguranju sa osiguravaem. a) Dobrovoljno (fakultativno) osiguranje. - Predstavlja oblik osiguranja koje nije zakonom predvieno kao obavezno osiguranje i podrazumeva potpunu slobodu volje samog ugovaraa osiguranja da li eli ili ne eli da zakljui ugovor o osiguranju. Ovakav oblik osiguranja uvode samostalno osiguravajua drutva koji mogu da vre jedno ili vie vrsta osiguranja, zavisno od toga ta je predvieno aktom o osnivanju drutva. U praksi postoje sledea dobrovoljna osiguranja: osiguranje imovine, osiguranje lica i osiguranje od odgovornosti. b) Obavezno osiguranje. - Ovo osiguranje predstavlja oblik osiguranja po kojem osiguranici su obavezni da zakljue ugovor o osiguranju, na koju ih obavezu nateruje sam zakon. Kao vidovi obaveznog osiguranja pojavljuju se: osiguranje putnika u javnom prevozu od posledica nesrenog sluaja; korisnici, odnosno sopstvenici motornih vozila i prikljunih vozila od odgovornosti za tete priinjene treim licima i korisnici odnosno sopstvenici vazduhoplova, inskih vozila i lokomotiva od odgovornosti za tete priinjene treim licima, kao i depoziti, graana kod banaka i drugih finansijskih organizacija. 1349 lan 73-108. Zakona o osiguranju imovine i lica ("Slubeni list SRJ", br. 30/96. 7. Obaveze osiguravaaOsiguravajua drutva imaju vie obaveza kao to su: objavljivanje Optih uslova osiguranja, izdavanja polise osiguranja, isplatu naknade iz osiguranja i naknadu trokova. 1) Objavljivanje optih uslova osiguranja. - Osnovna obaveza osiguraa, osiguravaa je da na bazi imperativnih propisa donese opte uslove poslovanja, pravila osiguranja i tarife kod osiguranja. Zakonska je obaveza da svoje opte akte kojima se ureuju poslovanje (pravila, tarife, uslove osiguranja i dr.) uine dostupnim javnosti. Pored toga, obaveza osiguravaa je da upozna ugovaraa osiguranja o uslovima osiguranja. 2) Izdavanje polise osiguranja. - Osigura (osigurava) je u obavezi da prilikom zakljuenja ugovora o osiguranju izda polisu osiguranja ili drugu odgovarajuu ispravu. Napred je istaknuto da je Zakonom o obligacionim odnosima je predvieno koje elemente mora da sadri polisa, a pored toga i uslove pod kojima se sprovodi osiguranje. 1350 l. 902. ovog Zakona. 3) Isplata naknade iz osiguranja - sume osiguranja. - Obaveza osiguravaa je da naknadi tetu, tj. da isplati ugovorenu osiguranu sumu ili svotu osiguranja. Ova obaveza podrazumeva da je nastupila teta odnosno osigurani sluaj i da je on osnov za obavezu osiguravaa da isplati osiguranu sumu. 4) Naknada trokova. - Osigurava je u obavezi da naknadi trokove koje je imao ugovara osiguranja prilikom pokuaja spasavanja predmeta osiguranja. Naknada trokova podrazumeva i odreene gubitke i druge tete prouzrokovane razumnim pokuajem da se otkloni neposredna opasnost nastupanja osiguranog sluaja, kao i pokuaja da se ogranie njegove tetne posledice, ak i onda kada su ti pokuaji ostali bez uspeha. 8. Obaveze ugovaraa osiguranja - Ugovara osiguranja iz ugovora osiguranju ima takoe niz obaveza. Njegove obaveze, odgovaraju pravima osiguravaa. 1) Obaveza prijavljivanja. - Ugovara osiguranja je obavezan da prilikom zakljuenja ugovora o osiguranju prijavi osiguravau sve okolnosti koje su od znaaja za ocenu rizika, a koje su mu poznate ili mu nisu mogle da budu nepoznate. Kada je ugovara osiguranja namerno sainio netanu prijavu ili preutao neku okolnost, koje da su osiguravau bile poznate, ne bi zakljuio ugovor o osiguranju, tada osigurava moe da zahteva ponitenje ugovora. 2) Plaanje premije osiguranja. - Ugovara osiguranja je obavezan da plati premiju osiguranja, odjednom - prilikom zakljuenja ugovora o osiguranju ili u ugovorenim rokovima (u ratama). 3) Obavetavanje o promenjenim okolnostima. - Ugovara osiguranja je u obavezi da za vreme trajanja ugovora o osiguranju, obavetava osiguravaa o svim promenjenim okolnostima koji su od posebnog znaaja za ocenu rizika. Tako na primer, kad je u pitanju osiguranje lica mora se osiguravau prijaviti i promena zanimanja osiguranog lica, ako njegovo novo zanimanje nosi i poveani rizik.4) uvanje predmeta osiguranja. - Ugovara osiguranja je obavezan da uva predmet osiguranja sa dunom panjom i da preduzima mere u cilju spreavanja nastupanja rizika i dogaaja koji je odreen u zakljuenom ugovoru o osiguranju. 5) Spasavanje osigurane stvari. - U sluaju nastanka osiguranog sluaja, ugovara osiguranja je obavezan da preduzme sve mere koje su u njegovoj mogunosti u cilju otklanjanja ili smanjenja tete i da se pri tom pridrava uputstava koje mu daje osigurava. 6) Prijavljivanje nastale tete. - Ugovara osiguranja je obavezan, sem kad se rad o osiguranju ivota, da obavesti osiguravaa o nastupanju osiguranog sluaja odmah, a najkasnije u roku od tri dana, od dana kada je za to saznao. Ugovara osiguranja je u obavezi da osigurau naknadi tetu u sluaju da ne izvri ovu svoju obavezu na vreme. 9. ReosiguranjeOsigurai, osiguravai kod osiguranih predmeta velike vrednosti, kao to su na primer, brodovi, vazduhoplovi i sl. , po pravilu retko snose sami rizike koje su preuzeli osiguranjem. Ovo iz razloga, to bi sa nastankom osiguranog sluaja osiguravai sa isplatom sume osiguranja bili toliko finansijski "iscrpljeni" da bi se dovelo u pitanje njihovo dalje poslovanje. S toga se oslguraci u ovakvim sluajevima meusobno povezuju sklapajui ugovore o osiguranju sopstvenih rizika. Tako se jedan osigurava obavezuje drugom da e snositi deo osigurane sume koju prvi osigurava treba da plati osiguraniku. Takvo meusobno osiguranje osiguravaa zove se reosiguranje, a ugovor koji se izmeu njih zakljuuje ugovorom o reosiguranju. Moe se dogoditi, da se ovi ugovori ne ogranie samo na dva osiguraa, nego na vie njih - na itavu mreu osiguravaa, tako da reosigura koji je sklopio ugovor sa osiguravaem, za svoj deo rizika zakljui dalje ugovor sa drugim reosiguraem, a ovaj dalje sa treim reosiguraem itd. Ovakav nain reosiguranja, naziva se retrocesija. Pored ovog naina zakljuenja ugovora o reosiguranju moe se pojaviti jedan drugi oblik reosiguranja gde vei broj reosiguraa zakljui ugovor o reosiguranju sa jednim osiguraem, tako da svaki od njih preuzima na sebe jedan deo rizika. To se isto odnosi i na reosiguraa koji svoj deo rizika prenosi ugovorom o reosiguranju na vie drugih reosiguraa. Na ovaj nai, velike tete snosi vie osiguravajuih drutava i oni po pravilu snose tete u manjem iznosu. Ovo je svakako od vanosti i za osiguranika jer se na taj nain bolje obezbeuje, da e mu teta biti lake nadoknadena. Reosiguranje, kao pravni institut, treba razlikovati od viestrukog osiguranja i suosiguranja. Kod viestrukog osiguranja i suosiguranja, osiguranik stupa u direktan odnos sa osiguraem, dok kod reosiguranja nema ovakvog odnosa izmeu osiguranika i osiguraa (osiguravaa). Kako je ugovor o reosiguranju interna stvar osiguravaa, iz toga proizilazi da osiguranik nije ni u kakvoj vezi sa tim ugovorom. Ovo i sa razloga, to se osiguranik kad nastupi osigurani sluaj za tete obraa direktno osiguravau. Tako na primer, kad se dogodi da je osigurava insoloventan (pa ne moe da namiri nastalu tetu osiguraniku iz ugovora o osiguranju), osiguranik ne moe se obratiti reosigurau, kao ni obratno - reosiguraeva insoloventnost ne oslobaa osiguraa da naknadi tetu osiguraniku iz ugovora o osiguranju. To znai, da je osigurava u obavezi da isplati sumu osiguranja u sluaju nastanka tete bez obzira da li je ugovor o reosiguranju zakljuen ili nije. 1351 Detaljnije o reosiguranju i preuzimanju rizika od strane reosiguraa u knjizi Stankovi prof. dr M, ibid, str. 270 i 271. 1) Osnovni oblici ugovora o reosiguranju. - Postoji tri vrste ugovora o reosiguranju i to: ugovor o kvotnom reosiguranju, ugovor o ekscedentnom osiguranju i ugovor reosiguranju vika tete. a) Ugovor o kvotnom reosiguranju. - Kod ovog ugovora, reosigurava (reosiguratelj), preuzima odreeni postotak (kvotu) od svote ili sume osiguranja svih ugovora koje zakljui osigurava ili pojedinih vrsta osiguranja. Tako na primer, reosigura se obavezuje da e snositi 50% tete koju bude platio osigurava iz svih ugovora o osiguranju. U takvim sluajevima, reosigurava ima pravo na odgovarajui procenat svote osiguranja i od tog postotka odbija jedan iznos na ime osiguraevih trokova administracije. b) Ugovog o ekscedentnom osiguranju. - Karakteristika ovog oblika ugovora je to osigurava sam snosi rizik do odredenog iznosa, a reosigurava pokriva reosiguranjem odreeni procenat iznad toga dela. Taj se viak zove ekscedent, pa se zbog toga i ovaj oblik ugovora tako i zove. 1352 Na primer, osigurava sam snosi rizik do svote osiguranja od 500. 000 novanih jedinica, a reosigurava iznad ove sume sudeluje sa 50%. Ili drugi sluaj osigurava od svote osiguranja sam preuzima 50%, a od ostalih 50% reosigura snosi 25%. Detaljnije o ugovoru o ekscedentnom reosiguranju, u knjizi Stankovi prof. dr M. , ibid, str. 272 i 273. 1) Kod prvog sluaja, kad je naprimer, svota osiguranja 1, 000. 000. novanih jedinica, tada za tete od 500. 000. novanih jedinica, osigura sam plaa svotu osiguranja. Iznad ovog iznosa od pet stotina hiljada novanih jedinica, osigura i reosigura, plaaju na podjednake delove. Tako naprimer, za tetu do jedan milion novanih jedinica, do pet stotina hiljada novanih jedinica, snosi sam osigugura, a preko ovog iznosa na podjednake delove osigura i reosigura. Tako bi izalo, da iznetom primeru, osigura snosi ukupno 750. 000. novanih jedinica (500. 000 po osnovu osiguranja i 250. 000, po osnovu reosiguranja), a reosigura 250.000 novanih jedinica. Tu je odnos, izmeu osiguraa i reosiguraa 75% prema 25%. 2) U drugom sluaju, za tetu koja bi iznosuikla dva miliona novanih jedinica, osigura bi imao platiti jedan milio, kao osigura i 750. 000 kao deo reosiguranja, odn. ukupno 1, 750. 000, dok bi re osigura platio 250. 000 novanih jedinica. Ako uzmemo da bi teta, na primer, iznosila 400. 000 novanih jedinica, onda bi u iznetom primeru modaliteta ugovora o reosiguranju, napred navedenim pod 1) reosigura nikakv iznos ne bi platio (jer je teta ispod 500. 000 novanih jedinica), a kod modaliteta ugovora o reosiguranju pod 2) platio bi 25%, odn. 500. 000 novanih jedinica prema ugovoru (jer osigura od svote osiguranja, sam preuzima 50%, dok reosigura snosi 25%). Vrlo esto se dogaa, da izmeu osiguraa i reosiguraa, uz ugovor dodaju tzv. maksimalne tablice gde se daju iznosi koje osigura preuzima na sebe kod pojedinih vrsta osiguranja. Ponekad nema ovih tablica, nego se to ugovorom utvruje od sluaja do sluaja, a premija se deli izmeu osiguraa i reosiguraa u odreenoj srazmeri. c) Ugovor o reosiguranju vika tete (reosiguranje na drugi rizik). - Na osnovu ovog ugovora, osigurava snosi tetu do odreene visine koju mora platiti posle nastupa osiguranog sluaja. Iznad toga, tetu snosi reosigurava. 1353 Na primer, osigurava se ugovorom o reosiguranju obavezao da e platiti svotu osiguranja do iznosa 1, 000. 000 novanih jedinica, a kad teta iznosi 3, 000. 000 novanih jedinica, onda je reosigura (reosigurava) duan da plati 2, 000. 000 novanih jedinica, dok 1, 000. 000 novanih jedinica snosi osigurava. 10. Prestanak ugovora o osiguranjuPo pravilu, ugovor o osiguranju najee prestaje u sledeim sluajevima: ispunjenjem; protekom ugovomog roka ako je ugovor zakljuen na odreeno vreme; otkazom; propau osigurane stvari iz razloga koji nije obuhvaen osiguranjem; sporazumnim raskidom ugovora ili jednostranim raskidom ako je takvo pravo dato jednoj strani; neplaanjem premija kod dobrovoljnog osiguranja na neodreeno vreme; prestankom rizika zbog kojih je ugovor zakljuen; po sili zakona i iz drugih razloga