UDRU@EWE DRAMSKIH PISACA SRBIJE

UDRU@EWE DRAMSKIH PISACA SRBIJE

BEOGRAD 2016.

EDICIJA

IZABRANE DRAME

Izdava~:Udruèwe dramskih pisaca Srbije

Beograd, Gospodar Jevremova 19,[email protected]

Odgovorni urednikMiladin [evarli}

UrednikSneàna Kutri~ki

KorektorBiqana Ostoji}

Likovno, tehni~ko re{ewe, dizajn koricai priprema za {tampu

Svetozar Stanki}

ISBN 978–86–85501–48–7

[tampa i povezSlu`beni glasnik, Beograd

Tira`: 300 primeraka

BRATISLAV PETKOVI]

SEDAM

JEDNOÎNKI

Miodrag – Mija Ili}, Virtuozitet scenskog jezika– Sedam drama Bratislva – Brace Petkovi}a,

Predgovor . . . . . . . . . . . . . . . 7

Legion d’ honneur . . . . . . . . . . . . . . . 13Kritike . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39

Kaskader . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55Kritike . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93

Grand prix . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105Kritike . . . . . . . . . . . . . . . . . 133

Sporting life . . . . . . . . . . . . . . . . . . 151Kritike . . . . . . . . . . . . . . . . . 192

Les fleurs du mal (Cvetovi zla) . . . . . . . . 199Kritike . . . . . . . . . . . . . . . . . 227

O tempora! O mores! (O vremena! O morala!) . . . 253Kritike . . . . . . . . . . . . . . . . . 280

Mitrovdan . . . . . . . . . . . . . . . . . 281

Bele{ka o autoru . . . . . . . . . . . . . . 303

5

SADR@AJ

Bratislav – Braca Petkovi} je po mnogo ~emu jedinstvena

li~nost u kulturnom ìvotu Beograda i Srbije, jedan od onih

na{ih vrednih sugra|ana koji svojim prisustvom i raznovrsnim

delawem „~ine so svakodnevice“, daju}i na svoj na~in osobit

beleg celokupnoj savremenosti i koji toj savremenosti ulivaju

optimizam, ose}awe ugodnosti i smisla, ali koji istovremeno

vode ka nemirewu sa destruktivnim i nehumanim pojavama danas

i u bliòj i daqoj pro{losti. To nemirewe, taj latentni, kat-

kad eksplicitni bunt, svojevrsna gor~ina zbog svetogr|a i izne-

veravawa nacionalnih ideala i zanemarenih zasluga velikih

qudi, ~ine bitnu komponentu wegovog dramskog opusa. Druga

preokupacija Petkovi}a – dramskog autora jeste duboko i iskre-

no sau~estvovawe sa nevoqama i sudbinom malog ~oveka, onog na

margini ìvota, koji vapi za sre}om, za afirmacijom neprizna-

tih kvaliteta, koji se o~ajni~ki, nemo}no ~upa iz bezizlaza i

biva poraèn, ~ak ponièn u sredini koja ga odbacuje. Najzad, on

pi{e i drame koje se mogu nazvati teatarskim reminiscencijama

nostalgi~ne vrste, a u kojima pisac oìvqava neke velike qude

srpske istorije i zbivawa koja su se ugradila u povest starog

Beograda.

Rediteq po obrazovawu (diplomirao 1972. na Akademiji za

pozori{te, film, radio i televiziju, u klasi ~uvenog profeso-

ra Huga Klajna), Bratislav Petkovi} se opredequje za dramsko

spisateqstvo kao svoju osnovnu vokaciju. ôvek mnogostrukih

sposobnosti i interesovawa, osniva Teatar Moderna garaà u

sklopu Muzeja automobila koji je isto tako wegovo veliko li-

7

Miodrag – Mija ILI]

VIRTUOZITET SCENSKOG JEZIKA

Sedam drama Bratislva – Brace Petkovi}a

~no postignu}e, ~ime ostvaruje de~a~ki san da, s jedne strane,

prikaè javnosti svoju retku i bogatu kolekciju starih auto-

mobila, a s druge da svojim dramskim tekstovima i tekstovima

drugih pisaca omogu}i ìvot na sceni. Uspe{an u svemu ~ega se

lati, ovaj pomalo ekscentri~ni umetnik oboga}uje Beograd je-

dinstvenim Muzejom – turisti~kom atrakcijom i znamenito{}u

koja beogradskoj ponudi zanimqivosti dodaje jednu va`nu ~i-

wenicu, i ujedno okupqa pisce i glumce da se iskaù, u vremenu

hermeti~ne zatvorenosti takozvanih popularnih pozori{nih

ku}a. Razume se, prikazuje svoje komade u sopstvenoj reìji, ne-

zavistan, o vlastitom tro{ku, i postiè uspeh. Petkovi} je tako

jedan od retkih podvi`nika u na{oj kulturi, koji deluje samo-

niklo, autohtono i originalno.

Sedam dramskih tekstova, objavqenih u ovoj kwizi – Legion d’

Honneur (Legija ~asti), Kaskader, Grand Prix, Sporting lajf,

Les Fleurs du Mal (Cvetovi zla), O tempora, o mores i Mitrov-

dan – objediwuje Petkovi}ev moralni pogled na svet, i u tom

pogledu ovi tekstovi ~ine celinu. To je pogled pisca koji umet-

ni~ki sazreva u godinama politi~ke represije i jednoumqa, od-

nosno u godinama kada su teme nacionalno-patriotskog predawa

bile potisnute. I tada i docnije, kada su se politi~ke prilike

promenile, on nalazi odu{ka u iskazivawu duboko zapretanih

poriva, po{teno dosledan svojoj privrènosti tradicionalnim

eti~kim vrednostima srpskog nacionalnog bi}a.

U drami Legion d’ Honneur (~iji naslov na francuskom jeziku

– Legija ~asti – ozna~ava visoko savezni~ko odlikovawe u Pr-

vom svetskom ratu, ali i zasluèno priznawe herojskih vojni-

~kih vrlina) Petkovi} iznosi na videlo poraàvaju}u istinu o

sramnom odnosu vlasti i novih generacija prema legendarnoj

ratnici Milunki Savi}, koja je – uprkos izuzetnoj hrabrosti i

podvizima, uprkos toga {to je oven~ana najva`nijim srpskim i

stranim ordewem – pala na dno dru{tva, primorana da se kao

~ista~ica nu`nika jedne beogradske kafane bori za opstanak,

svoj i svoje dece! U trouglu, koji ~ine èna uzvi{enog morala i

dobre narodske du{e, ve} ostarela Milunka, wen ratni drug,

biv{i kapetan kraqevske vojske Blagoje, povratnik iz zatvora

zbog politi~ke „gre{ke“, i brutalni, okoreli agent Ozne Ta-

8 Bratislav Petkovi} / Sedam jedno~inki

nasko, izraèno je suprotstavqawe nedostojnom odnosu prema

herojima i `rtvama Velikog rata, ta~nije prema sirovo{}u ak-

tuelnog reìma. S druge strane, pak, dolazi do izraàja pono-

sita, uspravna privrènost ~asnim podvi`nicima u prolivawu

krvi za ideale slobode. Ironi~no, paradoksalno i osu|uju}e

deluje podatak da je surovi progoniteq „ostataka nenarodnih

elemenata“, Tanasko, zapravo sin junaka u Prvom svetskom ratu,

oven~anog „Zlatnim Obili}em“!

Ovom misaono-estetskom krugu pripada i drama Mitrovdan

u kojoj patrijarh srpski Gavrilo Doì}, oslobo|eni zato~enik

nacisti~kog logora u Nema~koj, i vladika Nikolaj Velimiro-

vi}, emigrant, razgovaraju o neizvesnoj sudbini naroda i pravo-

slavqa u otaybini nad kojima se nadnosi pretwa komunisti~kog

terora. Wihov dugi dijalog te~e – paradoksalno, ali istorijski

ta~no – u vili Vilhelma Krauta, Nemca, biv{eg logorskog ku-

vara koji ih sad opsluùje srpskim jelima i ~ak uspeva da umesi

slavski kola~! Crkveni velikodostojnici ostaju nepokolebqi-

vo odani su{tini svetosavske tradicije i etike, s tim {to pa-

trijarh Doì} ne odustaje od namere da se vrati u otaybinu i

podeli istorijsku sudbinu sa svojim narodom.

Dramom O tempora, o mores Petkovi} oduùje dug prema

velikoj srpskoj glumici @anki Stoki}, osu|enoj na izolaciju i

bojkot zbog u~estvovawa u pozori{nim, kabaretskim i radio

programima tokom Drugog svetskog rata, i tako|e iznosi na sce-

nu op{tu mu~ninu nepravde i represije, podvla~e}i jo{ jednom

svoju indignaciju prema novostvorenom pritisku straha i pri-

nude, kao i svoju osudu nehumanih metoda revolucionarne vlasti.

@anka i wena slu{kiwa, Magda, i @ankin stari prijateq, le-

kar dr Kosti}, seku slavski kola~, bez sve{tenika koga je grupa

„mla|ih dripaca“ napala na ulici, pretukla i odvezla nekamo

policijskim vozilom...

U ovim dramama Bratislav Petkovi} se koncentri{e na

slomqene ìvote ~asnih i vrednih qudi, pripadnika uniène i

uni{tene gra|anske klase, koji pla}aju cenu svog porekla, pret-

hodnih iskustava i uloge koju su imali u vreme dominacije tra-

dicionalnih dru{tvenih vrednosti. Autor je o{tar, beskom-

promisan u svom idejnom obra~unu, on sa prezirom i sarkazmom

Miodrag Mija Ili} / Predgovor 9

prikazuje vinovnike zla i prilike jednog surovog perioda nove

istorije.

Drugi ciklus Petkovi}evih dramskih tekstova posve}en je

~udacima polusveta, miqeu periferije i neostvarenih snova

malog ~oveka. U drami Kaskader figurira izvesni Mile [ejn,

ruina koja zdravqem i izlomqenim kostima pla}a fanati~nu

hrabrost veterana kaskaderske profesije. Tokom jednog dana

snimawa, pripremaju}i uslove za opasan pad sa velike visine,

superioran formalno, a opusto{en su{tinski, u stalnoj je za|e-

vici sa drugim statistima, sa rediteqem Giletom koji je po

wegovom sudu nedorastao poslu, sa ènama problemati~nih o~e-

kivawa i promiskuitetne pro{losti, Mile evocira uspomene i

razotkriva ceo jedan svet iluzija i neostvarenih nada koji se

godinama vrzma oko snimawa filmova, traju}i na samoj ivici

egzistencije.

Tom ànru pripada i drama Sporting lajf, neka vrsta duho-

vite freske periferije velikog grada, tamo gde otrajavaju svoj

paralelni ìvot tre}erazredni fudbalski klubovi, sa drama-

tikom svojih neva`nih utakmica, i likovima koje greju uspomene

na „biv{u slavu“ i „propu{tene prilike“ da se u Nema~koj i

drugde u svetu ostvare veliki uspesi i zaradi veliki novac.

Mnogo je nada, èqa, uloènih snova u neophodnost postizawa

uspeha, ta~nije te male fudbalske pobede. Fudbalere sirotiw-

skog kluba prati ~itav jedan sloj wihovih satelita – trenera,

funkcionera, navija~a, devojaka koje osim qubavi trè i po-

tvrdu vrednosti svojih izabranika. Ovaj autenti~no vi|en, go-

tovo faktografski snimqen ambijent, proèt je svojevrsnom

poetikom koja lebdi nad odnosima i iskazima junaka pri~e. Oni

su iscrtani rukom ~oveka koji je umeo da se identifikuje s

wihovim emocijama.

U celom svom opusu, a u ovim dvema dramama (Kaskader, Spor-

ting lajf) posebno, Bratislav Petkovi} ne pokazuje velike

literarne pretenzije u uobi~ajenom smislu re~i. Ove tekstove

napisao je rediteq, vi{e kao skice ili scenarija budu}e scenske

radwe, koji ih stvara sa sopstvenim vi|ewem realizacije. On,

dakle, ne filozofira, ne postavqa teze niti otvara krupna

pitawa smisla qudskog postojawa, ne pi{e poetizovanim sti-


lom iznad realnosti, kloni se metafora i verbalne akrobatike.

Me|utim, svaki wegov dramski tekst odlikuje se retkom i su-

{tinski najbitnijom literarnom (dramatur{kom) komponen-

tom: virtuoznom karakterizacijom likova i dijalogom koji te

wegove karaktere ~ini ìvovernim, stvarnim, uzbudqivim i

potresnim. Petkovi} o~ito nije pisac koji stvara u biblioteci,

niti u laboratoriji dubinskog promi{qawa budu}nosti ~ove-

~anstva; ne, on je ~ovek od ma{te, pronicqivosti i duha, koji

komunicira svakodnevno, iz godine u godinu, s velikim brojem

qudi najrazli~itijeg kova, iz svekolikog {ara zemqe Srbije,

koji strasno pristupa hri{}anskim, pravoslavnim i gra|ansko-

-demokratskim vrednostima, srpskoj istorijskoj tragediji i in-

sistira na moralnoj obnovi nacije. On iskustveno i razu|enom

ma{tom dopire do psiholo{kih tan~ina svojih junaka, razot-

kriva wihove opsesije, mane i vrline, sudbinsku osu|enost na

stawe u kojem jesu, bilo da ih bira iz sloja gra|anske inteli-

gencije, politike, umetnosti i sve{tenstva, bilo iz redova iz-

gubqenih, marginalizovanih, ~ak jurodivih spodoba predgra|a,

ulice, kafane. Wegovo osnovno, najva`nije sredstvo je DIJA-

LOG, proistekao iz samosu{te vnutrine wihovog bi}a. Dijalog

koji svaku li~nost ~ini individualnom, posebnom, razli~itom i

samosvojnom. I ujedno pitoresknom, vidqivom, gotovo opipqi-

vom. Petkovi} je majstor jezi~ke distinkcije, poznavalac svih

na{ih àrgona, a usto i dobronamerni humorni opservator }udi

i odnosa me|u qudima. U wegovom humoru nema prizvuka zlura-

dosti, wegova satira je humana, prijateqska, on voli svoje ju-

nake, prihvata ih kao proizvod izopa~enosti sveta u kome ì-

vimo, kao nataloènu nu`nost wihove opake sudbine.

Najzad, iz Petkovi}evog dara proistekla su i dva pozori{na

komada, zasnovana na anegdotama o zanimqivim i zna~ajnim qu-

dima pro{losti: Grand prix i Les Fleurs du Mal (Cvetovi zla).

Prva, mawe uspe{na kao dramsko tkivo, ali za~udna po lepoti

uzdizawa sportskog i civilizacijskog uspona na{e prestonice

tridesetih godina pro{log veka, posve}ena je zaboravqenom asu

automobilizma, trka~u Lazaru Radi}u, povratniku iz Amerike,

biv{em beogradskom dendiju i qubavnom trijumfatoru, koji u

svojoj 75. godini ìvota, u Muzeju automobila, u susretu sa mla-

dom diplomantkiwom pozori{ne reìje Narcisom i kustosom

Miodrag Mija Ili} / Predgovor 11

Raspopovi}em, doìvqava uzbu|ewe, zamalo vredno smrti – mo-

gu}nost da sedne za volan svog BMW-a br. 42 s kojim je nekada

startovao u trci oko Kalemegdana. Petkovi} je iskoristio {an-

su da ovu pri~u smesti usred svog Muzeja zajedno sa publikom i

glumcima, {to je imalo snagu oìvqenog dokumenta.

Druga, po skromnom mi{qewu potpisnika ovih redova, komi-

~na igra Les Fleurs du Mal (Cvetovi zla), jedno je od najboqih

Petkovi}evih dela, kako po strukturi radwe, kompoziciji, tako

i po smehotvornim efektima i majstorskom do~aravawu karak-

tera u susretu mladog Branislava Nu{i}a i srpskog suverena,

kraqa Milana Obrenovi}a. U tom susretu sadràna je i tragika

pozicije mladog buntovnog umetnika, slomqenog zato~eni{t-

vom po sudskoj kazni zbog ~uvene satiri~ne pesme, ali i {iroko-

grudost, ina~e autokratskog vladara evropske kulture, impre-

sioniranog obrazovawem i lukavo{}u talentovanog mladi}a,

koji je nadigrao zatvorske vlasti tobo`wom ro|a~kom vezom sa

ministrom pravde Gigom Ger{i}em. Naslov na francuskom je-

ziku zasnovan je na onome {to je od prvog trena spojilo kraqa i

budu}eg komediografa – zajedni~ko poznavawe poezije [arla

Bodlera, to jest Nu{i}ev besprekorni francuski jezik, a potom

re~itost i prirodna bistrina. Nu{i} dobija svoju prvu diplo-

matsku slu`bu, u kontekstu detaqnog razlagawa politi~kih

prilika u Srbiji i wenog sloènog me|unarodnog poloàja, kad

je umorni kraq, bonvivan i qubiteq umetnosti, ve} doneo odlu-

ku o abdikaciji i bio re{en da se prepusti lagodnom ìvotu u

Parizu i Be~u. U ovom komadu ve} zrelog pisca i dijalog i

preokreti teku bez zastoja, sa istinskim ose}awem za ritam i

scensku atraktivnost, uz jasno nagla{ene motive budu}ih ne-

nadma{nih Nu{i}evih komedija.

Drame Bratislava – Brace Petkovi}a i wihovo izvo|ewe na

sceni Moderne garaè (Cvetove zla imalo je priliku da vidi i

milionsko televizijsko gledali{te) ~ine zna~ajan doprinos ra-

znovrsnosti beogradskog pozori{nog ìvota. [ire lepezu tema

i motiva, donose}i nam zanimqive pri~e, zasnovane mahom na

istinitim doga|ajima i qudskim sudbinama, uz sna`no eti~ko

prizivawe savesti i nacionalno-patriotskog ose}awa.


Legion d’ honneur

LICA

MILUNKA SAVI],oko 60 godina

BLAGOJE PETROVI],oko 70 godina

TANASKO TOPALOVI],oko 40 godina

Legion d’ honneur 15

Dok publika ulazi, sa radija tipa „Kosmaj“ svira splet pesama iz1955. godine. Preovla|uju ruske pesme i {lageri. Kada se gleda-li{te zamra~i, muzika se prekida i po~iwu vesti. Spiker: Dajemonajnovije vesti „Predsednik Republike drug Tito i istaknutijugoslovenski rukovodioci Petar Stamboli}, Jovan Veselinov,\uro Pucar, Lazar Koli{evski, Anka Berus, Milo{ Mini} idrugi, do~ekali su pre desetak minuta delegaciju Saveza Soci-jalisti~kih Sovjetskih republika, na ~elu sa drugovima Hru-{~ovom, Bulgawinom, Mikojanom, [epilovim i Gromikom. Prenos}e vr{iti Dragutin Trailovi}, reporter Radio-Beograda, ukqu-~ujemo se u direktan prenos“... Ide govor Nikite Hru{~ova; uprostoriju ulazi Blagoje, osvr}e se, zastaje na sredini prosto-rije, kao da oslu{kuje govor sa radija, osmehne se i zavrti glavom,nastavi ka vratima nu‘nika, ulazi. Nekoliko trenutaka za wimu prostoriju ulazi Milunka, nose}i kofu sa vodom i metlu.

MILUNKA: (Zastaje kod radija, slu{a, zatim o{trim pokretomgasi radio)E, ne}e{ vi{e... Gadovi... Samo la‘u...(Po~iwe da ~isti)Sa~uvaj Bo‘e i sakloni, {ta je ovom narodnu... To svepoludelo, samo srqa, i stoka ima neki red... Svezabrqaju i zasviwe, mogu du{u da ispustim bri{u}i iopet ni{ta... Nema tu pomo}i, nema...

Blagoje tiho izlazi iz nu‘nika. Milunka okrenuta le|ima. Bla-goje zastane. Milunka se okre}e, ugleda Blagoja i trgne se.

BLAGOJE: Dobro jutro.

MILUNKA: Uh, {to ste me upla{ili...

BLAGOJE: Izvinite...

MILUNKA: Kuda ste pro{li?

BLAGOJE: Kroz kafanu, nije bilo nikoga...

MILUNKA: Promakli ste dok sam ~istila iza {anka...

BLAGOJE: ... Zaista vas nisam primetio...

MILUNKA: Drugi put se javite...

BLAGOJE: Ho}u, sigurno.

MILUNKA: Beograd je pun sva~ega, otkud ja znam kakve su ~ije na-mere... [ta je te{ko da se javite.


BLAGOJE: Moja gre{ka, oprostite... Mogu li da operem ruke?

MILUNKA: ... Ho}ete sapun?

BLAGOJE: ... Ako ima...

MILUNKA: Di sme da nema.

Blagoje uzima sapun, pere ruke, Milunka stoji sve vreme, u jednojruci dr‘i plehano tawir~e za sapun, u drugoj ~ist pe{kir. Bla-goje vra}a sapun na tawir, ona mu pru‘a pe{kir, on bri{e ruke.

BLAGOJE: Puno vam hvala.

MILUNKA: Nema na ~emu.

BLAGOJE: ... Mnogo mi je neprijatno... To mi nije obi~aj, ja vam seduboko izviwavam... Znate...

MILUNKA: A {to se vi meni toliko izviwavate?

BLAGOJE: ... Ne znam da li mo‘ete da razumete, kako se ose}a~ovek koji nema jedan dinar u yepu?...

MILUNKA: A to, ma nemojte da se pravdate, niste vi meni ni{tadu‘ni, pobogu...

BLAGOJE: Jesam, za va{u qubaznost... Trenutno sam u stra{nimnevoqama, verujte, ~ak i ovo odelo na meni, cipele,kravata, sve je pozajmqeno, iza{ao sam iz apsa pre petdana, al’ ne bojte se, nisam ni lopov ni ubica, oficirsam biv{e vojske, li{en gra|anskih i svih ostalihprava. U ovom momentu sam niko i ni{ta. Stid me jepred vama.

MILUNKA: Nemate ~ega da se stidite...

BLAGOJE: Imam, imam i te kako...

Ulazi Tanasko udba{.

TANASKO: Kevo, di je gazda Gojko?

MILUNKA: Jutros je sa {pediterom oti{ao na Kaleni} pijac poprovijant i kod Rodi}a za soda-vodu.

TANASKO: Ne}e on skoro, od Slavije nagore je sve blokiranozbog do~eka.

MILUNKA: Kakav do~ek?

TANASKO: ... Ceo Beograd je na do~eku. Kevo ti ne slu{a{ radio.Danas je kod nas stigla najve}a delegacija, koja je ikaddo{la u na{u zemqu.


MILUNKA: Nisam upoznata.

TANASKO: Vrh Sovjetskog Saveza sa Hru{~ovom na ~elu i ceoprezidijum, do{li da se poklone Mar{alu, da priznajui isprave gre{ku Staqina, koji nas je nepravednooptu‘io. E, moja kevo, ni{ta ne zna{... A da li je bioNajdan?

MILUNKA: Koji Najdan. Krsti} ili Milenkovi}?

TANASKO: Najdan kelner, kevo.

MILUNKA: A, Krsti}, nije od jutros.

TANASKO: Koji prvi do|e, ka‘i da se kafana danas ne otvara.Stolice da ostanu na astalima.

MILUNKA: A ba{ta?

TANASKO: Ma kaka ba{ta, {ta je tebi, ama ni{ta ne sme da seiznosi! Sve da se proveri od nu‘nika do {anka po triputa, da nije ne{to postavqeno! I niko da ne ulazi ukafanu... Jasno? Ko ti je ovaj?

MILUNKA: ... Pere ruke...

TANASKO: [ta tra‘i{ ovde?

BLAGOJE: ... Oprao sam ruke...

TANASKO: Prao si ruke... Kako se zove{?

BLAGOJE: Blagoje Petrovi}.

TANASKO: Blagoje Petrovi}.

BLAGOJE: ... Da, Blagoje Petrovi}...

TANASKO: Mi se odnekud znamo?

BLAGOJE: Ne bih rekao...

TANASKO: Blagoje Petrovi}. Svejedno, tvoja wu{ka mi se mnogone dopada, ~isti se odavde {to pre... Kevo, do}i }ukasnije da proverim stawe. Gojku poru~i da se kafanadanas ne otvara, jasno!(Iza|e)

Milunka i Blagoje se nekoliko trenutaka gledaju, zatim Milunkastane u stav mirno i strogo vojni~ki.

MILUNKA: Narednik Milunka Savi}, komandir juri{nog bomba-{kog odelewa, tre}e ~ete, Topli~kog pe{adijskogpuka Moravske divizije prvoga poziva.


BLAGOJE: (Pomalo zbuwen)... Kapetan Blagoje Petrovi}, komandir Tre}e ~etePrvog bataqona, u sastavu drugog gvozdenog puka kwa-za Mihajla Moravske divizije, Moravske divizije pr-voga poziva...(Stoje jedno naspram drugog)... Milunka... Da li je mogu}e... Posle toliko godina...

MILUNKA: ... Jo{ mrdam, moj kapetane...

BLAGOJE: ... Kako ste me poznali?

MILUNKA: ... Nije mi bilo te{ko, rekli ste kako se zovete...

BLAGOJE: Zadwi put smo se videli septembra {esnaeste naSolunskom frontu... Kad ste raweni na Kajmak~a-lanu...

MILUNKA: ... Bugarski metak mi je pro{ao pored samog srca.

BLAGOJE: ... Znate da smo plakali kao mala deca, vojska vas jemnogo volela, bili ste maskota Moravske divizije,‘iva legenda, srpska Jovanka Orleanka... Bodrili smovojnike va{im primerom, va{om hrabro{}u, ve{ti-nom... i posle svega, mislim da vas kao nacija nismozaslu‘ili...

MILUNKA: ...Nemojte kapetane... Ja sam ‘iva i zdrava, {ta }emo saonima {to ostado{e u gudurama da im se ni grob nezna.

BLAGOJE: ... Ne, nismo sigurno. Da vas je rodila jedna Francuskaili Engleska, panteon bi Vam podigli...

MILUNKA: Kad bi mi dali malo ve}u penziju, da ne moram da~istim kafanu, da budem vi{e sa decom. Ni{ta drugomi ne bi trebalo...

BLAGOJE: ... Dve Kara|or|eve zvezde s ma~evima, dve Legije~asti, Francuski ratni krst sa zlatnom palmovomgranom, najve}i francuski orden... Georgijevski krst,car me|u ruskim ordenima.... engleski Sveti Majkl, agde su zlatni Obili}i za hrabrost i jo{ ~udo toga...nema vojnika koji je sve to poneo na svojim grudimaMilunka...

MILUNKA: ... Jeste li vi za kaficu?


BLAGOJE: ... Ako vas ne zadr‘avam, sa osobitim zadovoqstvom...

MILUNKA: ... Evo, sedite kapetane...

BLAGOJE: Zahvaqujem... Trenutak kad ste raweni nikada ne}uzaboraviti... Krv lipti ispod koporana, povla~imovas u prvi zaklon, sanitetlija kida dugmad i {ok...ukazuju se, izvinite, bujne devoja~ke Boti~elijevskegrudi, u trenutku tajac... Sti‘u nosila i odnose vas...Saznali smo da ste preba~eni u Tunis.

MILUNKA: U Bizertu... Bolnica Fare...

BLAGOJE: Jel istina da je o vama brinuo li~no admiral Geprat?

MILUNKA: Dolazio je ~esto, donosio cve}e i pomoranye, ~o-kolade i neko ~udno tropsko vo}e. Zaboravila sam muime... Dolazio je skoro svaki dan.

BLAGOJE: ... Emil Geprat, guverner Tunisa, „srpska majka“.

MILUNKA: ... Da, tako smo ga zvali, bio je sed, visok...

BLAGOJE: ... Odahnuli smo kad se saznalo da }ete prezdraviti...Ne znam dal ste svesni koliko ste doprineli slavina{eg puka.

MILUNKA: ... Bilo je tu div junaka...

BLAGOJE: ... Od 80 srpskih pukova, drugi gvozdeni je bio naj~u-veniji, delom zahvaquju}i vama.

MILUNKA: ... Nikom to nije va‘no kapetane, druge stvari se sadagledaju, na{u decu to ne zanima...

BLAGOJE: ... Mislite da je sve bilo uzalud?

MILUNKA: Bojim se da jeste!

BLAGOJE: Ne prihvatam, niti }u to ikada prihvatiti...

MILUNKA: ... Tu smo gde smo, moj kapetane, ‘ivot nas nije mazio...

BLAGOJE: Mo‘da smo i krivi.... Ne znam... Verovali smo qud-skim vrlinama i slu‘ili im... Ako je to gre{ka, ondasmo pred vratima pakla...

MILUNKA: ... Dal’ biste zapalili jednu cigaru?

BLAGOJE: ... Da ne bude previ{e?

MILUNKA: Sad }u da donesem.

BLAGOJE: ... Kud rekoh, Milunka, molim vas...(Milunka istr~i iz prostorije, vrati se sa tricigarete)Nije trebalo... Sad mi je neprijatno.


MILUNKA: Kako }ete kafu bez cigare?... Dozvolite.(Pripaquje mu cigaretu {ibicom)

BLAGOJE: Vi ste ~udo Milunka... Koliko se mi dugo znamo?

MILUNKA: ... Od dvanaeste...

BLAGOJE: ... Dvanaesta, a sad je pedeset peta, pune ~etrdeset trigodine.

MILUNKA: ... êtrdeset tri, jel ima toliko?

BLAGOJE: ... A bilo je ko ju~e... Ni{, prva polovina septembra,prvi dan mobilizacije...

MILUNKA: Nije Ni{, nego Prokupqe, Ni{ je bio mesto sta-novawa puka, a Prokupqe mobilizacijsko.

BLAGOJE: Tako je... Na prvoj prozivci Tre}e ~ete prozovem,Milun Savi}, ~ujem resko „ovde“, odakle si vojni~e,selo, kako be{e...

MILUNKA: Koprivnica, srez Ra{ki...

BLAGOJE: Zagledamo se ja i poru~nik Tovarevi}, moj zamenik,znate, zbunilo nas je va{e besprekorno vojni~ko dr-‘awe... Nama kao vojnicima od zanata, to je impo-novalo... Ipak, nikako mi nije bilo jasno kako steprevarili regrutnu komisiju?

MILUNKA: ... Htela sam da sa~uvam mla|eg brata, da nam se ku}a nezatre... Odsekla kosu, utegla grudi, pri~ala malo kroznos, prijavila se uz dobrovoqce kao Milun Savi}...Nisu me mnogo ni zagledali, to je bila dvanaesta.Svetilo se Kosovo.

BLAGOJE: Tovarevi} se dvoumio, a meni je odmah sve bilo jasno...

MILUNKA: [ta vam je bilo jasno?

BLAGOJE: ... Pa to, da ste ‘ensko... Vojska je malo {u{kala, aliposle bomba{kog kursa kad smo videli koga imamo, sveje prestalo... Prihvatili smo va{u odluku da budetemu{ko dok rat traje... A drugo, taj va{ uro|eni dar dabacate bombu i pogodite gde zamislite...

MILUNKA: Ja sam ~uvala ovce pored Ibra, od malih nogu samve‘bala ga|awe, svi smo to radili, stavimo beleg nalivadu, pa udri po ceo dan... Kamena koliko o}e{...Ga|ali smo krqe i sve {to je nosio Ibar... O}etesla|u ili gor~u?


BLAGOJE: Skuvajte kao za sebe... Cela Moravska je bila sastav-qena od ~obana, ali taj talenat i preciznost niko nijeimao. Vi ste mogli komotno da nosite ‘enske haqine,i niko ne bi rekao da ste ‘ensko...

MILUNKA: ... Morate to da mi objasnite...

BLAGOJE: Nema tu {ta da se obja{wava, ne}e Srbin da prizna daje ‘ena boqa od wega... Oni bi vas i sami proglasiliza mu{ko, naro~ito posle Sko~ivara {esnaeste, kadste sami zarobili sto Bugara.

MILUNKA: ... [ezdeset...

BLAGOJE: ... Kakvi {ezdeset, bilo je mnogo vi{e...

MILUNKA: Na Sko~ivaru {ezdeset, vaqda ja znam, i na Gruni{tujo{ ~etrdeset tri, a to je bilo posle.

BLAGOJE: Dobro, {ezdeset... Urakqili ste ih bombama. Kako,nikad mi ne}e biti jasno.

MILUNKA: ... Iznena|ewe, nisu se nadali...

BLAGOJE: ... Nisu se nadali u sred bitke!... I me|u wima je biojedan poru~nik, brka, zvao se Georgi Dimitrov...

MILUNKA: Ime ste mu zapamtili...

BLAGOJE: ... Kako je on kumio i molio da se ne sazna da ga je ‘enazarobila...To je bilo komi~no, sve vreme se dr‘ao zaglavu... „Ja sam aktivni poru~nik carske bugarskevojske, sve }u da vam ka‘em, samo nemojte da se sazna dame ‘ena zarobila, ode mi karijera“. A mi ga ube|u-jemo, ma kakva ‘ena, to je narednik Savi}... Nismouspeli da ga ubedimo... Georgi Dimitrov je ostao pot-puno slu|en...

MILUNKA: ... Mo‘e li jedna rakijica uz kafu?

BLAGOJE: ... Kafa, cigara pa jo{ i rakijica. Da ne bude mnogo?

MILUNKA: ... Mnogo je kad biju, ovu {qivku je peko jedan na{ bom-ba{, Mikajlo Todi} Mu{tiklar.

BLAGOJE: ... Mu{tiklar iz @abara, be{e...

MILUNKA: Svake godine mi donese balon~e i plus mi spremi drvaza zimu, da mi nije ratnih drugova, ne znam {ta bi... Iovaj Gojko, gazda kafane je solunac. Peti puk kraqaMilana... Primio me ko ro|enu sestru... Ne{to se{u{ka da }e ovi oduzimati privatne kafane... Vidim,on se prili~no uzortirao...


BLAGOJE: ... Sve }e da oduzmu moja Milunka, de oni pro|u, ni{tane ostaje...

MILUNKA: ... Osta}e mi ovi deset prstiju, metlu i krpu jo{ moguda dr‘im, a to ne}e niko da mi uzme...

BLAGOJE: ... A di je vama ~a{ica?... Dajte da se kucnemo, da na-zdravimo za na{ susret posle ~etrdeset godina.

MILUNKA: Ja ne pijem...

BLAGOJE: Onda ne}u ni ja...

MILUNKA: Dobro kapetane, sipa}u.

(Nato~i)

BLAGOJE: ... @iveli Milunka i nek nam je Bog u pomo}i.(Kucaju se)

MILUNKA: Uzdravqe kapetane...

BLAGOJE: ... Bogami, Mu{tiklar se nije obrukao, prava „mu-~enica“...

MILUNKA: ... Meni je svaka rakija ista...

BLAGOJE: ... Gre{ite Milunka.

MILUNKA: ... Boga mi ne gre{im, alkohol je alkohol...

BLAGOJE: ... Ima tu ogromnih razlika... Jo{ pamtim buke onogkowaka koji vam je general Saraj poklonio, a vi gadoneli nama u ~etu.

MILUNKA: ... Ja donela kowak?

BLAGOJE: Ceo sanduk... U Solunu u na{ puk je do{la ~itava de-legacija, Saraj, na{ ministar vojni, Mihajlo Ra{i},puno oficira... Tra‘ili su da vide tog ~uvenog bom-ba{a, legendu Moravske divizije, jedva smo vas iz-gurali...

MILUNKA: ... Bila sam premrla od straha...

BLAGOJE: ... Ordonans Morisa Saraja otvori sanduk sa kowakom,postavi bocu na ~etrdeset metara, okupi se ceo na{puk za tren oka...

MILUNKA: ... Videla sam da nemam kud, jedino sam tra‘ila da nebacam francusku bombu, jerbo ona se otkotrqa, nemogu da je zakujem u mestu kao na{u „vasi}evku“, lepomi je le‘ala u ruci... êtvrtasta... lako sam sa womnani{anila.


BLAGOJE: Mi nismo disali... a va{e lice, mirno bez gr~a, nitraga od napora.

MILUNKA: ... To tako samo izgleda, uvek sam bila napeta kaostruna...

BLAGOJE: ... Leti „vasi}evka“ kao iz katapulta... Prvo se ~ulalomqava boce, zatim eksplozija, merewe je pokazaloda je bomba eksplodirala osam santimetara iza fla-{e, idealna parabola... Prolomi se aplauz, MorisSaraj je uzviknuo: „bravo ser‘an“, poklonio se inaredio ordonansu da preda preostalih devetnaestfla{a kowaka i vi lepo sanduk na rame, pa u ~etu...

MILUNKA: Meni je sve izlbledelo, kod vas je to sve‘e kao da jebilo ju~e... Bila sam sre}na {to se nisam obrukala.Se}am se i tog sanduka s pi}em... Jedva sam ~ekala da gase oslobodim. Dobro mi je na‘uqio rame...

BLAGOJE: ... Nastade rusvaj... Dok sam se okrenuo, ve} su selomili grli}i i kowak „San rafael“ iz 1880. izlivaose u plehane mawerke kao brqa... Jednu fla{u uspem daspasem... kako sam gegulama mogao da objasnim {ta jekowak star trideset pet godina.

MILUNKA: ... êga se vi sve ne se}ate?...

BLAGOJE: ... Bokasta fla{a, bez etikete, zalivena voskom. Samoje na sanduku pisalo pa‘enim slovima: „appellasioncontrole“ 1880... Da nije bilo vas, nikad ga ne bihokusio, mnoge kowake sam probao, ali ni jedan nijebio ni blizu onom... Moris Saraj je bio znalac, nijepio makar {ta... Znate li s kim sam popio fla{u kojusam spasao?

MILUNKA: Otkud bih znala...

BLAGOJE: S jednim na{im velikim prijateqem. Istinskim...Znali ste je.

MILUNKA: Flora...

BLAGOJE: Flora Senas... Nau~ila me je kako se pije kowak...

MILUNKA: ... Znala je ona da pije...

BLAGOJE: ... Morate ga {to du‘e zadr‘ati u ustima, da se ugreje,izdahnuti kroz nozdrve, tek kad se oseti puno}a bu-kea... superior bouqet... kako bi rekla Flora, ~inila jeto sa velikim u‘ivawem!... Te jesewe ve~eri pred


proboj, dugo smo sedeli u pri~i, gustirali kowak,naposletku je recitovala.

MILUNKA: ... Vas sam slu{ala mnogo puta kako deklamujete, wunikad... Pred Kumanovsku bitku, pod Rujnom ste predcelim pukom...

BLAGOJE: ... After great pain, a formal feeling comesThe nerves sit ceremonious like tombs;The stiff heart questions was it He that bore,And yesterday of centuries before?

Emili Dikinskon je o‘ivela na onoj mese~ini krozFloru, zvu~alo je bo‘anstveno, iako sam malo toga tadrazumeo, engleski sam savladao tek u ropstvu... Teno}i sam nau~io dve va‘ne stvari: kako se pije kowaki da Amerika, pored kauboja i indijanaca, ima i sjajnepesnike... Ona mi je otkrila Volta Vitmena, Long-feloa, Emili Dikinson... U logoru sam ih sve nau~ionapamet... Samo, mnogi su mi lep{e zvu~ali kad ni{tanisam razumeo i kad ih je ona recitovala... Samo dandva kasnije vi i ona ste raweni od istog rafala...

MILUNKA: Bila je na metar-dva od mene i u Bizerti smo bilekrevet do kreveta...

BLAGOJE: ... Voleo bih da je vidim...

MILUNKA: Nije vi{e ovde.

BLAGOJE: Nije vi{e ovde?...

MILUNKA: Pre deset godina je oti{la za Englesku, stra{noquta, do{la je kod mene na Vo‘dovac da se oprosti,nova vlast joj je oduzela oficirsku penziju, mnogo ju jeto uvredilo, grdila ih je na sva usta... @ao me je {to jetako oti{la...

BLAGOJE: ... Videla je s kim ima posla, zar da dozvoli da jemangupi poni‘avaju, drugo smo mi, mi nemamo kud. Wojje ipak Engleska domovina. Ko iza nas stoji... Mi smomoneta za potkusurivawe, moja Milunka.

MILUNKA: Oladi}e vam se kafa.

BLAGOJE: Ja ladnu i pijem... Pustite me da u‘ivam, ovo mi jeprva kafa posle osam godina i jo{ da mi je skuva mojratni drug Milunka Savi}, danas me je Bog pogledao...

MILUNKA: Gde stanujete?


BLAGOJE: Spavam tu u Pop Lukinoj, preko puta kafane sa nekimArnautima, u podrumu... Be‘e qudi od mene kao da samgubav... Boje se vaqda.

MILUNKA: êga se boje?

BLAGOJE: Narodnog neprijateqa... Vi ste Milunka danas ugosti-li jednog gnusnog reakcionara i narodnog neprija-teqa...

MILUNKA: Vi narodni neprijateq? Pa ko je onda prijateq?

BLAGOJE: Tako u presudi pi{e... Ja se pre rata nisam bavio poli-tikom, nisam ni smeo kao aktivni oficir... Kad sam sevratio iz ropstva, vidim sve se okrenulo, nije onavojska, zakletvu nisam hteo da pogazim...

MILUNKA: ... I zbog toga, narodni neprijateq...

BLAGOJE: ... Simpatisao sam Demokratsku stranku i Qubu Davi-dovi}a... Pa pomognem nekim momcima da se od{tampajedan letak... Sve nas pohapse, meni sudili odvojeno,dobijem osam godina koje sam odle‘ao do dana...

MILUNKA: Osam godina!

BLAGOJE: Osam stra{nih godina... Nema~ko ropstvo je sanato-rijum prema wihovim kazamatima, pre pet dana samiza{ao... u~im da idem ulicom, grad ne prepoznajem, tosu neki drugi qudi...

MILUNKA: Navuklo se svakakvog sveta, niko nikog ne po{tuje...

BLAGOJE: ... Jutros sam tu u Brankovoj imao jedan neprijatansusret, sudarim se sa narodnim sudijom [eferom kojime je poslao na robiju, znali smo se pre rata izSarajeva... Bilo mu je neugodno, pitao sam ga, zar jemoralo onako i onoliko?... Pravdao se da su mu pre-sude stigle na ceduqi i da je bio nemo}an, ne{to jo{promrmqao i pobegao uz Brankovu... Stajao sam igledao za tim ~ove~uqkom, za tom vucibatinom... Do-bio je presude na ceduqi... a mog advokata Veqka, kojise borio kao lav, poslao u zatvor zbog uvrede ~astisuda... Ovo odelo na meni je Veqkovo, kravata, cipele,sve...

MILUNKA: ... Ima jo{ plemenitih qudi...


BLAGOJE: Da... nije ba{ sve izgubqeno...

MILUNKA: Imam jedan grombi kaput od pokojnog mu‘a, prevrnut,kao nov, done}u vam ga sutra ovde...

BLAGOJE: Hvala vam Milunka, nemojte ‘uriti, tek je maj... a inemam ga gde, ovaj podrum gde spavam je jeziv, do zimebi ga sigurno pojeli moqci...

MILUNKA: Stavila sam ja naftalin u yepove...

BLAGOJE: ... Od nedeqe }u po~eti da radim, ovi Arnauti miobe}ali neki posao na drvari... A kad povratim gra-|anska prava, poku{a}u da studiram, upisao bih kwi-‘evnost vanredno...

MILUNKA: Jel’ imate dece?

BLAGOJE: Nisam se ‘enio... Da je potrajala ona Jugoslavija,verovatno bih se o‘enio, bilo je prilika, nisamrazmi{qao... Osamnaeste sam prekomandovan u Druguarmiju, u Sarajevo, kod Stepe... Tih dvadesetak sara-jevskih godina su ne{to najlep{e {to ~ovek mo‘e dado‘ivi... Divno dru‘ewe, lepe devojke... êtrdesetprva me zati~e sa ~inom majora... Izdaja, [vabe mezarobe u Visokom... logor Osnabrik, vratim se u zem-qu, aps, i evo me gde sam... @enidba je posledwa stvar okojoj razmi{qam... Imate li vi dece?

MILUNKA: êtvoro. Udovica sam, penzija mizerna, ne sti‘e ni zahranu. Zgadilo mi se sve, verujte... Pre rata sam ~i-stila u Hipotekarnoj banci, di je sad Narodni muzej...Ipak je bilo drugo... Ova kafana „Dule“ je na lo{emglasu. Dolaze svakojaki, tuku se...

BLAGOJE: Zna~i, ima i toga?...

MILUNKA: Skoro svakodnevno. Koliko sam razbijenih glava pra-la pod ovom ~esmom... Savamalci su najgori... Dolazeposle, izviwavaju se, mislim se, idite s milim Bo-gom... Posao mi nije te‘ak, qudi su te{ki... Pogotovokad se napiju, napravi se ~ovek u pi}u na ni{ta...

BLAGOJE: Sve {to je preterano ne vaqa.

MILUNKA: Bog me osudio da celog ‘ivota vodim rat s pijancima.Ko da me neko prokleo.


BLAGOJE: ... Ko bi vas prokleo, ja u te stvari ne verujem. Sve je tou nama... i raj i pakao...

MILUNKA: ... Mo‘da sam ja to i sama utuvila... Ni{ta nijeslu~ajno. Kad god vidim pijanog ~oveka, pred o~i miizlaze oni Bugari kod sela Cerova.

BLAGOJE: ... Gorni~evska bitka...

MILUNKA: ... Gorni~evska bitka... tad mi je bilo najte‘e.

BLAGOJE: ... Predstra‘e na{ih kom{ija Dunavaca su isekli nakomade, kao besne zveri...

MILUNKA: Se}ate se kako su na nas navalili kao sumanuti,wihovi oficiri ih poterali pi{toqima u napadispred sebe... Talas za talasom je srqao ka nama...Quqaju se buquci pijanih Bugara, sapli}u se, padajusami...

BLAGOJE: ... Kad su i{li u napad, uvek su pevali himnu „[umiMarica krvava“...

MILUNKA: ... Samo su se drali i urlali „ure, ure“... Pustimo ihbli‘e, pa udri brzom paqbom, stra{no smo ih namla-tili...

BLAGOJE: Ja Gorni~evo pamtim samo po tim gomilama bugarskihle{eva...

MILUNKA: Koji su zaudarali na rakiju... U jednom trenutku, pre-kinem paqbu, nisam vi{e mogla da pucam u pijanequde... Prestade da puca ceo moj odred... Stra{no mi jebilo... Tu sam du{u ogre{ila...

BLAGOJE: Niste Milunka, niste nikako, rat je to...

MILUNKA: ... Greh je pucati u pijanog, nisu znali kud udaraju...

BLAGOJE: Greh je od wihovih stare{ina {to su ih gonili onakopijane... Dobro sam upamtio wihova iske‘ena licapuna mr‘we i straha... Izgledali su kao aveti. [tamislite, {ta bi radili da su se dokopali na{ihrovova i na{ih vratova?...

MILUNKA: ... Posle Gorni~eva sam izgubila onaj polet, voqu,nije mi bilo vi{e do ratovawa, na{a pobeda je bilasigurna... Par dana docnije na Kajmak~alanu, stigne mebugarski metak... Tu je za mene rat bio gotov... Devet-naeste sam skinula uniformu, na|oh se na ulici savojni~kim kuferom punim ordewa i sa 12 dinara u


ruci... po~iwe borba za ‘ivot... Kad u}ute topovi,dolaze lopovi...

BLAGOJE: Potpuno ste u pravu, samo lopovi su ve} bili tu.

MILUNKA: Yabe na{i ideali.

BLAGOJE: Trebalo je sve ovo da nam se desi, da neke stvarirazumemo i shvatimo...

MILUNKA: Ja ovo ni{ta ne razumem... a tako je lepo po~elo.

BLAGOJE: Lepo je bilo jer smo bili mladi, puni energije, nacio-nalnih ideala. Po{li smo da svetimo Kosovo... pet ve-kova se ~ekalo, a na{oj generaciji je pripala ta ~ast.Bili smo poneseni.

MILUNKA: ... Pred Kumanovsku bitku, pod planinom Rujan, dekla-movali ste jednu divnu pesmi...

BLAGOJE: ... Kumanovo za Kosovo... Vidite, ni u jednoj vojsci toganije bilo, da iza naredbe oficir recituje rodoqubivupesmu... Dvanaeste je to bilo pravilo, bar u na{empuku.

MILUNKA: Upijali smo svaku va{u re~... To je bilo ne{to mnogolepo... Zauzeli ste pozu hajduk Veqka na topu. U desnojruci ste dr‘ali uzdignut bode‘... se}am se samo prvihre~i „I ovaj kamen zemqe Srbije“... Pokazivali ste naplaninu Rujan... Svi smo plakali... Bili smo potre-{eni... Dugo posle toga nisam mogla da se smirim.

BLAGOJE: Ne se}am se da sam zauzeo pozu hajduk Veqaka na topu...Bode‘ sam dr‘ao kao neki [ilerov junak...

MILUNKA: Ta va{a deklamacija me je pratila kroz sve ratnegodine... I kad se setim tog momenta, obuzme me neko~udno ose}awe... Ne umem da objasnim... Vi ste tu pesmusigurno zaboravili...

BLAGOJE: Nisam, to je \urina „Otaybina“, ~esto sam je reci-tovao dvanaeste, trinaeste, pa i posle... Ma{tao samda postanem glumac... obo‘avao sam Dobricu, BogobojaRucovi}a, Cveti}a, Gavrilovi}a... imitirao sam ihpred ogledalom... nisam izbijao iz Narodnog pozo-ri{ta... Zbog oca sam oti{ao na Vojnu akademiju... a udu{i mi je pozori{te. U logoru sam okupio dru‘inu,pa smo logora{ima davali predstave. Sit sam se na-glumio...


MILUNKA: ... Dal biste ne{to mogli da mi u~inite?

BLAGOJE: Draga moja Milunka, u ovom trenutku zaista malo togamogu, ali da}u sve od sebe, recite...

MILUNKA: ... Dal biste mogli da mi izrecitujete tu pesmu?...

BLAGOJE: \urinu „Otaybinu“.

MILUNKA: Da...

BLAGOJE: ... Nemojte, molim vas, nisam u stawu... Posle svega, uovim okolnostima, ta pesma je izgubila smisao, a istar sam...

MILUNKA: Poku{ajte...

BLAGOJE: Razo~ara}ete se Milunka...

MILUNKA: Molim vas!...

BLAGOJE: ... I ovaj kamen zemqe Srbije... Ne mogu... Mo‘danekom drugom prilikom...

MILUNKA: Dajte sve od sebe kapetane...

BLAGOJE: I ovaj kamen zemqe Srbije.[to, prete} suncu, dere kroz oblak,Sumornog ~ela mra~nim boramaO Vekove~nosti pri~a dalekoj,Pokazuju}i nemom mimikomObraza svoga brazde duboke.Vekova tamnih to su tragovi,Te crne bore, mra~ne pe}ine;A kamen ovaj, ko piramida[to se iz praha di‘e u nebo,Kostiju kr{nih to je gomila,[to su u borbi protiv du{manaDedovi tvoji voqno slagali,Lepe} krvqu srca ro|enogMi{ica svojih kosti slomqene.Da unucima spreme busiju,Oklen }e nekad smelo, preziru},Du{mana ~ekat ~ete grabqive.I samo dotle, do tog kamena,Do tog bedema,Nogom }e{ stupit, mo‘da, poganom.Drzne{ li daqe?... û}e{ gromoveKako ti{inu zemqe slobodneSa grmqavinom stra{nom kidaju;


Razume}e{ ih srcem stra{qivim[ta ti smelim glasom govore,Pa }e{ o stewa tvrdom kamenuBrijane glave teme }elavoU zanosnome strahu lupati...Al’ jedan izraz, jednu misao,û}e{ u borbe stra{noj lomwavi:„Otaybina je ovo Srbina!“...

MILUNKA: Hvala vam kapetane...

BLAGOJE: ... Vama hvala {to postojite...

MILUNKA: Znate, na te krupne re~i nisam navikla, to uz mene ne-kako ne pristaje.

BLAGOJE: ... Poemu zaslu‘ujete.

MILUNKA: ... Previ{e... sami ste rekli, {to je preterano, nevaqa...

BLAGOJE: ... Ta va{a skromnost me prosto vre}a, ostao mi je uSarajevu „Ilustrasion“ sa reporta‘om o vama, na {eststrana sa slikama, pravio sam se va‘an {to ste bili umojoj ~eti... Na naslovnoj strani vi silazite s voza naGar d’Lion, u narodnoj no{wi, a ispred vas, u stavumirno, kapetan prve klase koga je dodelilo pred-sednik francuske Republike da vam bude po~asni a|u-tant, dok ste na teritoriji Francuske...

MILUNKA: Ne mogu da ka‘em, rado su me primali i lepo pazili...

BLAGOJE: Kako da vas ne paze, vi ste jedina ‘ena nosilac Ratnogkrsta sa zlatnom palmovom granom i dvostruki Vitezlegije ~asti. Bila je i slika gde vr{ite smotru naMarni, a zastave slavnih francuskih pukova spu{teneu po~asni poklon...

MILUNKA: Nudili su mi da ostanem u Francuskoj, davali mi vilui penziju, da mi {koluju decu... Odbila sam, ja bez mognaroda ne mogu...

BLAGOJE: Ja sam iz Osanbrika mogao da odem u Englesku, kaomnogi, ali nisam hteo... U zatvoru sam se mnogo putapokajao...

MILUNKA: ... Ja se nikad nisam pokajala. Meni je mesto ovde, paneka mi je i sto puta te‘e...


BLAGOJE: ... U pravu ste, nama je mesto ovde i treba da izdr-‘imo... Jutros sam bio na ivici samoubistva... U|em uovu kafanu i na|em vas... Mnogo ste mi pomogli Mi-lunka...

MILUNKA: ... [ta sam vam pomogla, moj kapetane?

BLAGOJE: ... Ne da ste mi pomogli, nego ste me spasli... I moliobih vas da mi u~inite jednu ~ast... Vi imate dve Kara-|or|eve zvezde s ma~evima.

MILUNKA: Da...

BLAGOJE: Ja imam jednu, hteo bih da makar malo ispravim ne-pravdu koja vam je nanesena...

MILUNKA: ... Nepravde nisam brojala, to je moje isku{ewe, samoda su mi deca i unuci zdravi, to mi je najve}a nagrada.Kraj nepravdama ne}e nikada do}i, moramo biti us-pravni, to sam od vas nau~ila, ja svoj krst spremnonosim i nikad nisam bila zate~ena...

BLAGOJE: ... Tu je va{a snaga, ja sam mnogo puta bio potpuno za-te~en... Svim i sva~im... êsto mi se u~ini da sam sena{ao u nekom tu|em ‘ivotu u kom uop{te ne umem dase sna|em... Sve sami tesnaci...

MILUNKA: ... Mogla bih da vam na|em sobu gore kod mene na krajuVo‘dovca, ne mora odma da se plati, zdrav je kraj,zelenilo, vi ste dosta iscrpqeni, treba vam i boqahrana... Mislim da ste malokrvni.

BLAGOJE: Pa ne izgledam vaqda tako stra{no!...

MILUNKA: Imam ja iskustva... Dr‘ala sam u ku}i za vreme drugograta jednu vrstu bolnice. Desetine qudi se kod meneoporavilo. Nisam gledala ni kakvu kapu nosi, ni {taje na kapi... Pomagala sam nevoqnivima koliko sammogla... Kad se saznalo, zatvore me u logor na Ba-wicu...

BLAGOJE: Bili ste na Bawici?...

MILUNKA: [est meseci... |eneral Nedi} me izvuko iz logora...Posle se naqutio na mene jer nisam htela da pri-sustvujem nekoj ceremoniji, hteli Nemcima da me pri-kazuju ko me~ku...

BLAGOJE: ... Va{e dve Kara|or|eve zvezde, pored ostalog, za-slu‘ili ste dovo|ewem 103 Bugarina i 20 [vaba... jelgre{im?


MILUNKA: Ne gre{ite...

BLAGOJE: Apsolutni rekord u srpskoj vojsci, a ja sam moju dobioza 12 dovedenih Bugara... Brojke su neumoqive, vi stedoveli deset puta vi{e, eto gde je nepravda. Li~no samzamerio Milanu [anti}u {to va{e podvige nije uneou kwigu „Vitezi slobode“. Za mene potpuno nerazum-qiva surevwivost, pravdao se neubedqivo, ~ini mi seda vas nije uvrstio samo zato {to ste ‘ena... A za meneste ba{ zbog toga veli~anstveni. Sve ste nas nad-ma{ili...

MILUNKA: Radila sam samo ono {to sam ose}ala da mi je du‘nost,niko me nije primoravao... to je moj put...

BLAGOJE: Ako me zdravqe i pam}ewe podr‘i, poku{a}u na svojna~in da pribele‘im sve {to znam o vama, to ne sme dase zaboravi...

MILUNKA: ... Nisam ja tako va‘na kapetane...

BLAGOJE: (Raskop~ava ko{uqu, skida preko glave Kara|or|evuzvezdu vezanu obi~nim kanap~etom)Ova Kara|or|eva zvezda je jedina stvar koju sam sa~u-vao kroz sve ove godine. I u~inite mi ~ast da vam jepredam, nema za wu boqeg mesta od va{ih grudi, a niboqeg dru{tva. Bi}e uz dve Legije ~asti sa SvetimGeorgijem Pobedonoscem, Svetim Majklom, Ratnimkrstom, Zlatnim Obili}em, u~inite mi to.

Milunka stoji mirno. Blagoje joj polako stavqa orden, ona sa-lutira, on salutira. Zagrle se.

BLAGOJE: Ovo sam ‘eleo da u~inim jo{ pre 40 godina predcelim na{im pukom...

MILUNKA: ... Drugi gvozdeni sa Kumanova smo danas samo vi i ja, imo‘da poru~nik Tovarevi}, ako je ‘iv...

BLAGOJE: ... Tri puta smo mewali sastav od 12-te do 18-te... dvakompletna puka izginula... Drugi gvozdeni iz prvog sa-stava smo zaista samo nas dvoje... Drugi gvozdeni pukkwaza Mihajla Moravske divizije prvog poziva... Naj-slavniji puk srpske vojske... Stra{na me tuga obuzmekad se setim tih divnih momaka, kakav je to kvalitetbio, nikad se ne}emo oporaviti...


MILUNKA: Gotovo je, moj kapetane, moramo ‘iveti u sada{wo-sti... ne mo‘emo ‘ivi oti}i na Zejtinlik. Moramomisliti {ta da ostavimo na{oj deci. Kako da ihsa~uvamo... To mi je jedina briga... Bitke koje sadavodim su te‘e od onih ratnih, u ratu mi je bilo lak{e,sve je bilo jasno, ko na dlanu... Neprijateq je ispredtebe, pa kom opanci, kom obojci... La‘, podlost, za-vist, dvoli~nost, zloba, tu Vasi}evke ne poma‘u...

BLAGOJE: ... One su tu nemo}ne, kao i mi, u ratu umemo i znamo,pobe|ujemo, a i miru smo gubitnici. Ni{ta nam ne po-lazi za rukom...

MILUNKA: Ne}emo se predati...

BLAGOJE: Naravno da se ne}emo predati...(Blagoje i Milunka u glas:)... da}emo sve od sebe

MILUNKA: ... Izgleda da je neko u{ao u kafanu, slu{ajte vi radiodok se ne vratim... Mo‘da je gazda Gojko.

(Iza|e)

Preko radija idu vesti o poseti Hru{~ova... „Posle ru~ka po~e}ebilateralni razgovori... austrijski kancelar Julijus Reb je pozavr{etku posete Sovjetskom Savezu, na be~kom aerodromu izja-vio da je od Sovjeta dobio garancije da }e posledwi savezni~kivojnik napustiti Austriju krajem oktobra ove godine. Gra|aniaustrijske prestonice su sa odu{evqewem primili ovu vest, za-tim su se na talasima radio Be~a ~uli zvuci [trausovog valcera’Na lepom plavom Dunavu’. Uz zvuke ove himne Be~a i mi se pridru-‘ujemo dobrom raspolo‘ewu gra|ana Austrije.“ Milunka ulazi.

BLAGOJE: (Za sebe)Ne}e biti vi{e ~etvorice u yipu.

MILUNKA: ûdi me da ga jo{ nema, nikad se nije toliko zadr‘ao.

BLAGOJE: Sigurno su ga zadr‘ali zbog do~eka, poja~ajte malo...Mogu li da vas zamolim za jedan valcer?

MILUNKA: ... Molim!?

BLAGOJE: ... Da odigramo valcer...

MILUNKA: ... Nemojte, ko Boga vas molim...

BLAGOJE: ... Ja sam vama recitovao, a vi sa mnom ima da igrate.


MILUNKA: ... Ja... da igram!

BLAGOJE: Ne}ete se izvu}i, jo{ u Solunu na savezni~kom balu, jasam ‘eleo da vas zamolim za igru, ali znate kako bi seto tuma~ilo. Vi ste zvani~no bili mu{ko. Ispunitemi tu ‘equ posle ~etrdeset godina...

MILUNKA: ... Kako }u kapetane, nikad nisam igrala.

BLAGOJE: Dajte sve od sebe. Ja }u da vodim.

Blagoje se nakloni, lupi petama. Milunka ustaje snebivaju}i se,po~iwu da igraju, na desnim vratima se pojavquje udba{ Tanasko,koga oni ne prime}uju. Udba{ posmatra prizor, zatim po~iwe datap{e. Milunka, spaziv{i ga, priska~e radiju i uti{ava ton,jako joj je neprijatno.

TANASKO: ... Da li mogu da pi{am?

Milunka i Blagoje stoje kao ukopani, udba{ prolazi pored wih,ulazi na mala vrata u klozet.

BLAGOJE: Ko je ova prosta~ina?

MILUNKA: ... Topalovi}... visoki oficir UDBE...

BLAGOJE: Visoki oficir, pre bi se reklo da je neki uli~ar.

MILUNKA: ([apatom)Stalni je gost kafane, svi ga se boje, prvoborac.

BLAGOJE: Prvoborac...

MILUNKA: ... Nemojte, izgubi}u posao...

BLAGOJE: Ako je neko borac, to ste vi Milunka, {ta zna~o prvo-borac, il je borac ili nije. [ta mu zna~i taj prefiksprvoborac, ako je prvi, mo‘e da bude samo jedan, a nesvi, a ako su svi, to nije ta~no. Dra‘a je prvi gerilacEvrope, trinaestog maja na Ravnu Goru...

MILUNKA: (Poku{ava da sti{a Blagoja)Pusti te sad to kapetane...

BLAGOJE: Najboqe {to znaju je, da la‘u... Tu su najja~i...

TANASKO: (Prodere se iz klozeta)Ne seri...

BLAGOJE: Alal vera vi{i oficiru...


TANASKO: U}uti, pi~ka ti materina lepa!

BLAGOJE: Kako vas nije stid, ova ‘ena je dvostruki vitez Legije~asti i Kara|or|eve zvezde s ma~evima, pred wom jegeneral [arl de Gol stajao mirno!

TANASKO: Jebo te [arl de Gol.

BLAGOJE: Slu{ajte vi, vucibatino jedna, ovo je srpska JovankaOrleanka, epski junak, pazite kako se pona{ate predovom heroinom koja je sedam godina sabqu nosila.

TANASKO: (Izlazi iz klozeta zakop~avaju}i pantalone)Ne mo‘e ~ovek na miru ni da se popi{a.

BLAGOJE: Sram vas bilo, niste svesni pred kim stojite.

TANASKO: Ona Kosovka devojka, a ti si mi Orlovi}u Pavle, iku{, vi{e ne}u re~ da ~ijem.

BLAGOJE: Sram vas bilo.

TANASKO: Ma ku{ bre, daj isprave.

BLAGOJE: O}u da znam ko me legitimi{e.

MILUNKA: Koga ti zajebava{.

(Izvadi pi{toq, prisloni ga Blagoju na ~elo)... Mozak }u da ti prospem ovde...

MILUNKA: Dru‘e Tanasko nemojte... Molim vas, kapetane!

TANASKO: Kapetane! Daj isprave kad govorim!(Blagoje vadi potvrdu, udba{ polako vra}a pi{toq,uzima ceduqu, vrti glavom)... Pa ti si pod uslovnom na dve godine, a ovo malo~as{to si srao je najmawe {est godina bajbokane. Ti }e{ceo ‘ivot da provede{ iza re{etaka... Kako ti je ime?

BLAGOJE: ... Sve tu pi{e...

MILUNKA: Kapetan Blagoje Petrovi}...

TANASKO: Tebe nisam ni{ta pitao... [ta je Blagoje? Mrzi{novu narodnu vlast. A?

BLAGOJE: Ja nikog ne mrzim...

TANASKO: Mrzi{ nas Blagoje, mrzi{, to je ja~e od tebe, nemo‘e{ da se uzdr‘i{...

BLAGOJE: Samo vas ‘alim i prezirem...


TANASKO: ... Vidi{ i da nema ovog papira, mogao bih da te ubijemko zeca, i da ne dajem ni usmenu izjavu... Eto di si ti...[ef me ne bi ni pohvalio, jer to smatra normalnim,kad nai|e{ na ovako ne{to, ~isti govna... [ta si pozanimawu?

BLAGOJE: Biv{i oficir...

TANASKO: Boqe ka‘i biv{i ~ovek, ostatak starog, reakcija,trula, nepopravqiva, sve }emo da vas potamanimo,seme }emo da vam zatremo... [ta ka‘e{, Dra‘a prvigerilac Evrope, lepa si mi ti tica... Biv{i oficirzaklet kraqu... Jel zna{ di ti je kraq?... Vidi{, iwega }emo da skratimo za glavu, sti}i }e i weganarodna pravda...

BLAGOJE: Ja sam je dobro osetio.

TANASKO: ... Tek }ete da je osetite... i ne govori dok te se nepita!... Pomirili smo se sa velikim Sovjetskim Sa-vezom, imperijalistima se tresu ga}e, padaju za godinudana, najdaqe... Engleska }e biti Sovjetska Republika.Di }e kraq onda da ti se sakrije... Je li Blagoje...Dove{}emo ga ovde, zakaza}emo ve{awe na stadionuJNA, mesto predigre za finale Kupa mar{ala Tita,da se narod malo razveseli pred utakmicu, pa prekoSlavije, do Kalemegdana i nazad... [to me gleda{ takocini~ki?

TANASKO: Sre}a tvoja {to sam po{o bez vaspitne palice... Slat-ko bi te ispendre~io... Mnogo volim da izbijem deka-denta... Naplavi}u te ko {qivu po‘ega~u... Sad su namsve „marice“ na terenu... Ne mo‘emo pe{ke do \u-{ine... [ta sad da radim s tobom... ili da te ostavim zapopodne...(Gleda ceduqu)Pa ovde nema adresa, nema ni rejon di si prijavqen, niodakle si rodom?...

BLAGOJE: Adrese nema, a rodom sam iz Lebana.

TANASKO: ... Iz Lebana?!

BLAGOJE: Iz Lebana.

TANASKO: ... Lebane... Temeqko Topalovi}, jesi ~uo za to ime...?


BLAGOJE: Temeqko Topalovi} – opan~ar, moj ispisnik, zna ga igospo|a. Bio sam mu komandir ~ete od 12-te do 17-te. Aovoj gospo|i i wemu sam istog dana prika~io ZlatnogObili}a za hrabrost. Rawen u borbama za oslobo|eweSkopqa, daqe ne znam.

Udba{ se prene, nervozno {etka i gleda Blagoja, baci ceduqu napod, krene ka vratima, okrene se.

TANASKO: Zaboravi}u ti ime i gledaj da se vi{e nikad nesretnemo.(Zalupi vrata i ode)

Blagoje pokupi ceduqu, stavqa u yep, polako seda za sto. Milunkagleda za udba{em zgranuta.

MILUNKA: ... Temeqkov sin...!

Sedne za sto. Sa radija kre}e izve{taj o vodostawu, zavr{ava sena francuskom i po~iwe na ruskom.

Lagano zatamwewe.

KRAJ


Kritike



\uza Stojiqkovi} i Svetlana Bojkovi} u predstavi Legion d’Honneur

Miki Krstovi}, \uza Stojiqkovi} i Svetlana Bojkovi}u predstavi Legion d’Honneur

LEGIJA ÂSTI

Beograd je od nedavno bogatiji za jo{ jednu pozori{nu scenu. Toje kamerni prostor u „Modernoj garaì“ u ulici Majke Jevrosime.Veliki entuzijasta – Bratislav Petkovi} – tu prikazuje svoj novikomad Legija ~asti.

Asketska jednostavnost nove, Kamerne scene „Moderne garaè“najta~nija je scenografija za komad Legion d’honeur – Legija ~asti.

Po jednoj od mnogih zaboravqenih pri~a o junacima pro{losti,ovoga puta to je proslavqeni bomba{ srpske vojske – Milunka Sa-vi}, Bratislav Petkovi}, s naklono{}u i qudski, ispisuje tihikomad za qude koji se ne pla{e se}awa. Diskretno ga i reìra. Triglumca, dve stolice, ~iviluk, re{o na kojem vri kafa... to je do-voqno za ìvot na koji je spala na{a Jovanka Orleanka. Sa dubo-kim simpatijama za heroinu, ènskog narednika kome su se klawalisvetski dràvnici (a sada ~isti podove) – Svetlana Bojkovi}, kaou molitvi, svim bi}em, oìvqava ènu pomirenu sa òvotom.Kakav je, takav je, na{ je. U pogledu, u pokretu ruke \uze Stojiq-kovi}a, naslu}ivala se veli~ina herojstva o kojem se propoveda.

Efektno je Miki Krstovi} odigrao izabranika novog doba.Ovaj gluma~ki trio svakako treba videti.

Branka Krilovi},Dnevnik RTS, 18. novembar 1998.



Kamerna scena usred grada

GLUMAC I SVETLO

Beogradu nedostaju kabare i male forme – kaè pozori{nirediteq i kolekcionar starih automobila Bratislav Pet-kovi}, koji je otvorio kamernu scenu pozori{ta „Modernagaraà“

Iz foajea „Moderne garaè“ uramqene fotografije starih au-tomobila i plakati ~etvoroto~ka{a iz prvih decenija ovog veka,vode posetioce do mesta na kome se {epure ovi eksponati u pri-rodnoj veli~ini. Dru{tvo lepotanima na ~etiri to~ka, koje ve}trideset pet godina ~uva od zaborava pozori{ni rediteq Bra-tislav Petkovi}, odnedavno pravi i – pozori{te.

Kamerna scena pozori{ta „Moderna garaà“ se smestila u pod-rum, u kome se Petkovi} sa prijateqima dve godine borio sa vodomi prqav{tinom, da bi po principu urbane reciklaè od jednog na-izgled neupotrebqivog prostora u centru grada (Ulica Majke Jev-rosime) stvorio yepni teatar. Mala scena, 120 mesta i glumci uprvom, krupnom planu.

– Ovo je siroma{no pozori{te, bez komplikovane ma{inerije.Samo glumac i svetlo. Akcenat je na majstorstvu gluma~ke igre izato ovde ne}e mo}i svako da nastupa. Kamerna scena glumcu nepra{ta ni{ta – kaè Bratislav Petkovi}, koji je reìrao Raz-

bojnike, Sporting lajf, Kaskadera, Gran pri (izvo|en je od 1995.godine u „Modernoj garaì“ igra}e se jo{) i sada Legiju ~asti,predstavu kojom je otvorena ova nova pozornica.

Interesantno je da je prvo nastala Legija ~asti, pa tek ondakamerna scena. Petkovi} je èleo da se krene ba{ sa komadom oMilunki Savi} (odli~na uloga Svetlane Bojkovi}), a i ubudu}e }ekao rediteq negovati ànr dokumentarne scene. Dobrodo{li su iostali rediteqi, jer }e ovo biti pozori{te projekata.

– Beograd nema pravi kabare i male forme. @eleo bih da saminimalnim sredstvima ostvarim kvalitet jer je ~esto utisak opredstavi obrnuto srazmeran uloènom novcu. Budu}nost teatra sukamerni komadi koji se uvek isplate.

Uz Legiju ~asti, koju }e na{i sugra|ani mo}i da vide pet putamese~no, ovde }e se prire|ivati koncerti i kwièvne promocije.Moderna garaà namerava da postane sredi{te urbane kulture i


zato }e biti otvorena i preko leta kada se ostala pozori{ta od-maraju. Predstave ne}e trajati duè od sat i deset minuta i po-~iwa}e u 21 ~as.

Ko poèli da zakora~i u ovaj inspirativan prostor, ima}e pri-liku da pored pozori{ta obi|e i – muzej! Muzej augomobila s po-~etka pri~e osnovan je pre ~etiri godine, u saradwi sa Skup-{tinom grada i u wemu se za sada nalaze 24 modela. Neobi~an spojkolekcionarstva i pozori{ne umetnosti, ali za{to da ne?!

Maja Vukadinovi},„Politika“, 18. novembar 1998.


Svetlana Bojkovi} i \uza Stojiqkovi} u predstavi Legion d’Honneur

Pozori{te

OPIS RODOQUBQA

Naziv: Legion d’HonneurAutor: Bratislav Petkovi}Rediteq: Bratislav Petkovi}Pozori{te: „Moderna Garaà“ – Kamerna scena

U srcu Beograda, u Ulici majke Jevrosime, ispod garaè koju je,kad je pre dvadesetak godina cvetao ambijentalni teatar, za po-zori{te otkrio Jovan ]irilov, Bratislav Petkovi} je, ne tra-è}i pomo} ni od koga, uredio malo, udobno pozori{te, prikladnoza izvo|ewe nevelikih scenskih produkcija.

On je tu odmah prikazao svoj komad Legion d’Honneur, kamernudramu s tri lica, u osnovi narativnu i anegdotsku sa svega ne-koliko pravih dramati~nih momenata, koja u potpunosti pripadarealisti~kom teatru, u kojoj su strogo po{tovana tri klasi~nadramska jedinstva. Taj komad je, zapravo, pozori{ni oma` MilunkiSavi}, ~ije ime ni{ta ne govori ogromnoj ve}ini dana{wih gle-dalaca, a koja je bila legendarna li~nost u srpskim oslobodila-~kim ratovima s po~etka stole}a. Sve {to je iz predawa i doku-menata saznao o wenom juna~kom ratovawu, o wenoj mu~noj borbi zagoli opstanak u poratnim vremenima, u razdobqu dugom bar ~etiridecenije, Bratislav Petkovi} je, i kao pisac, i u ulozi rediteqa,saèo u jednu efektnu, dobro poentiranu ìvotnu situaciju: uslu~ajni susret, posle ~etrdeset godina, nekada{we ratnice iwenog ratnog komandanta ~ije su se sudbine u me|uvremenu dra-sti~no izmenile.

Taj susret je dat iz pateti~ne, sentimentalne perspektive, alije osen~en i gorkom ironijom, koja nas podse}a kako je kod nas sveprolazno, kako se olako zaboravqaju pro{le zasluge. On se odi-grava u podrumskim prostorijama neke od beogradskih kafana,ispred toaleta, gde se sre}u dvoje qudi ~ija je pro{lost odba~ena iprezrena, sada{wost mu~na, a budu}nost neizvesna i verovatnomra~na, koji mogu da ìve jedino u uspomenama. Oni su sada ba~enina dno dru{tva: to su iznurena ~ista~ica, s mokrom i prqavomkrpom u rukama, i ~ovek koji dolazi s vi{egodi{weg tamnovawa upartizanskim zatvorima, i daqe osu|en na gra|ansku smrt, koji ve}na prvim koracima u takozvanoj slobodi jedva izbegava da ga nelikvidira jedan visoki funkcioner svemo}ne Udbe.


U tu pri~u, u kojoj se neprestano sukobqavaju istinito i melo-dramsko, dvoje odli~nih glumaca, Svetlana Bojkovi}, u ulozi Mi-lunke Savi}, i Vlastimir Stojiqkovi}, koji igra kapetana BlagojaPetrovi}a, unose kvintesenciju ìvotnosti, uspevaju da u woj prvonadvlada drugo. Oni, dabome, postupaju sasvim razli~ito: dok Svet-lana Bojkovi} iza spoqa{weg, iza bezrazlo`ne osmehnutosti, izaprividne vitalnosti postepeno pokazuje unutra{wu muku li~nostikoju oblikuje, Vlastimiru Stojiqkovi}u polazi za rukom da pri-gu{eni, skriveni, dubinski ìvot lika koji tuma~i progovorikroz pateti~ne gestove, kroz pobune koje se okon~avaju ~im seza~nu, ~ine}i tako vidqivim ono {to je unutra ve} odavno uga{enoi mrtvo. I ba{ zato ova vrsta pozori{ta nailazi na lep odziv ikod gledalaca, koji mu, u na~elu, ina~e nisu mnogo skloni.

U su{tini, predstava na kojoj se igra komad Legion d’Honneurnajvi{e deluje na publiku time {to pruà veran opis iskrenog,skromnog rodoqubqa, u kome se podrazumeva da se sluèwe otay-bini ne napla}uje, {to se pojavquje u trenutku kad oko nas la`nipatrioti bivaju odmah i u gotovom ispla}ivani za svoje tobo`weusluge naciji, koju su odveli u istorijsku katastrofu.

Vladimir Stamenkovi},NIN, 19. novembar 1998.



Dobar po~etak sezone Teatra „Moderna garaà“

POSLEDWE „VOQNO“

Legija ~asti autora Bratislava Petkovi}a o sudbini zabo-ravqene ratne heroine Milunke Savi} samo je uvod u zanim-qiv program ove kamerne scene

Premijera predstave Legion d’Honneur�(Legija ~asti) kojom jeotvorena sezona kamerne scene „Moderna garaè“ – Muzeja automo-bila u Beogradu, nije bila tempirana ba{ za 12. novembar, dan za-vr{etka Prvog svetskog rata. Desilo se, me}utim, da je odlagawedo tog dana, konvenciji i hronologiji godi{wice dodalo sim-boliku dokumentarnosti.

Jer, pri~a je to o susretu dvoje veterana Prvog svetskog rata –legendarnog narednika Milunke Savi} i kapetana kraqeve vojskeBlagoja Petrovi}a, pred kafanskim klozetom, posledwim wenimradnim mestom, na koje je redovno navra}ao i prvoborac, udba{Tanasko Topalovi}. Dan tog susreta je bio mirnodopski i mirovni:27. maj 1957. Na radiju, prenos dolaska Hru{~ova u Jugoslaviju...Koga je, tog dana, bilo briga za ratne zasluge troje aktera Legije

~asti?

Wih troje, tri majstorski svedene emocije Svetlane Bojkovi},\uze Stojiqkovi}a i Mikija Krstovi}a, vi{e u verbalnom nego ufizi~kom odnosu, gotovo da nisu gluma~ke tvorevine! Svetlanin –Milunkin pogled, kad u neznancu prepoznaje ratnog druga ili kadse, nagonski brane}i ono malo egzistencije, postavi izme|u dva mu-{karca, \uzino – Blagojevo melanholi~no kolebawe sa uspome-nama o èni bomba{u, ili trenutni poziv na ples, Mikijev zau-stavqeni dah poraza, sa kojim „gasi“ Tanaska... scene su zbog kojihje svako suzno oko u gledali{tu imalo razlog.

Nije to bila sladuwava melodrama, ali ni suvoparna dokumen-tarna drama. Sa stanovi{ta dramskog sukoba, ~ak ni drama, u {kol-skom smislu re~i. Ali, gledajte, svakako! Kostimograf je SlavicaLalicki, majstor tona Zoran Jerkovi}. Recimo i ovo: na premijerije bilo 14 potomaka Milunke Savi}, iznena|enih saznawem o wenojstvarnoj veli~ini...

âr i prijem~ivost ove predstave, naravno, inicirao je wenautor, pisac i rediteq Bratislav Petkovi}, koji nepogre{ivo ose-


}a boju vremena i sluì se wome „iz kontre“. Kada je, pre trigodine, prvu „Modernu garaù“ na Balkanu, u Ulici Majke Jevro-sime, pretvorio u Muzej automobila i pozori{nu scenu, govorilisu da je u~inio nemogu}e. I ovog puta je, dakle, bio – realan: naistom mestu, u zapu{tenom gradskom jezgru, latio se prave urbanereciklaè i tako je donedavni podrum, smetli{te okolnih stanova,postalo kultivisan, u{u{kan scenski prostor sa 120 mesta. Imasmisao!

Uskoro }e nove predstave. Dok pregovara sa mogu}im autorima,Petkovi} dramatizuje Sarojanovu zbirku pri~a Mama, ja te volim.Sam }e reìrati, a zaigra}e, ve} oko Nove godine, majka i }erkaSvetlana Bojkovi} i Katarina @uti}. Istovremeno, Petkovi}planira i kabare, kojem je vreme ba{ sada, u sezoni sive boje isivog ìvota u najuèm centru Beograda.

Sl. Vu~kovi},„Novosti“, 20. novembar 1998.


\uza Stojiqkovi} u predstavi Legion d’Honneur

Posle premijere

VEÊ DOBRE GLUME

Bratislav Petkovi}: Legija ~asti; reìja Bratislav Pet-kovi}; „Moderna garaà“ – Kamerna scena

U prostoru koji je ve} kor{}en za igrawe predstava, beograd-skoj „Modernoj garaì“, otvorena je nova, kamerna scena. U graduse malo pozori{nih scena ovakav doga|aj mora da nas iskrenoobraduje: ovaj se prostor moè vrlo dobro iskoristiti, pogotovukada se zna da je danas u svetu, pre svega u Rusiji, sve prisutnijitrend igrawa predstava za mali broj gledalaca (u {ta je mogla da seuveri i na{a publika na pro{logodi{wem i ovogodi{wem Bitefusa ruskim predstavama Avantura Kazanove i Metamorfoza). Na-ravno, taj kamerni, intimisti~ki karakter scene mora biti op-ravdan razvojem odgovaraju}e pozori{ne poetike.

Idejni tvorac ovog prostora, Bratislav Petkovi}, odlu~io jeda novu scenu otvori svojim komadom Legija ~asti, koji razlaèìvotnu sudbinu „srpske Jovanke Orleanke“, ~uvenog bomba{a izPrvog svetskog rata i nosioca brojnih na{ih i savezni~kih odli-kovawa, Milunke Savi}. Petkovi} dobro postavqa osnovnu dram-sku situaciju: tokom pedesetih godina, Milunka radi u toaletujedne beogradske kafane i tu slu~ajno sre}e svog kapetana iz rata,koji je upravo pu{ten na slobodu iz zatvora nove Jugoslavije. Ve}sama ova situacija jasno postavqa ve~nu srpsku temu „sve }e tonarod pozlatiti“, temu nebrige za qude koji su se borili zaotaybinu, kao i podjednako jasan kriti~ki stav prema toj pojavi.Me|utim, osim ovog osnovnog situacionog okvira, koji, kao {tosmo rekli, radi sam za sebe, komad nema razvijeniju dramsku struk-turu, svodi se na narativne deonice u kojima se, kroz se}awe dvojequdi, skrupulozno izlaè biografija Milunke Savi}, a ne{toizraèniji dramski naboj stvara se uvo|ewem lika udba{kog ofi-cira Tanaska, ali i tako uspostavqen sukobni odnos prolazi mimoglavnog lika i ~ini ga gotovo posmatra~em u vlastitoj drami. Ali,ne treba strogo suditi, jer komad nema velike ambicije: on po-{teno i romanti~arski intonirano razlaè jednu pojedina~nuìvotnu sudbinu kroz koju se prelama jedno od op{tih mesta na{enacionalne sudbine.


Neosporno najve}a vrednost predstave nalazi se u odli~nojigri tro~lanog gluma~kog ansambla, koji ~ine Svetlana Bojkovi},Vlastimir \uza Stojiqkovi} i Miodrag Krstovi}. Oni su uspelida ubedqivo gluma~ki odbrane i ponekad diskretno humorno osen-~e, i tako ublaè, neka dramatur{ko-rediteqska re{ewa koja biina~e mogla da deluju predvidqivo, pojednostavqeno, pa i pate-ti~no. Tako, na primer, od prvih taktova [trausovog valcera saradija jasno je da }e u toaletu beogradske kafane biv{i kraqevoficir zamoliti svog biv{eg vojnika za igru. Me|utim, re{ewekoje je o~ekivano, a i pateti~no, Svetlana Bojkovi} i \uza Stojiq-kovi} su gluma~ki tako ubedqivo pripremili i realizovali, daova scena zaista postaje jedno od najuzbudqivijih mesta predstave.

Svetlana Bojkovi} je, kori{}ewem redukovanih, ali bri`qivoprobranih gluma~kih sredstava, napravila jedan plasti~an, bogat ivi{eslojan lik. U vojni~kom stavu wene Milunke Savi}, u na~inuna koji gleda i obra}a se svom kapetanu, koncentrisano je iskreno,ali nenapadno po{tovawe i qubav prema pretpostavqenom, izu-zetno li~no dostojanstvo, trezvenost i odlu~nost ène iz naroda.Sa \uzom Stojiqkovi}em ostvarila je odli~nu partnersku igru,koja dostiè vrhunac u sceni kapetanovih ne`nih uspomena na en-glesku bolni~arku Floru, kada stameni srpski bomba{ jedva pri-metno pokazuje dozu komi~no-dirqive ènske qubomore.

Najteì gluma~ki zadatak imao je \uza Stojiqkovi}, jer su we-gove pripoveda~ke deonice bile najduè, a on je trebalo i da na-pravi temeq na kome }e wegove kolege graditi svoje efektnijenapisane uloge. On je taj zadatak uspe{no ostvario i pri tom doneonekoliko, zaista, uzbudqivih teatarskih momenata. Ovo ve~e dobreglume upotpunio je Miodrag Krstovi} odli~nom epizodom auten-ti~no opasnog udba{kog oficira Tanaska.

Ivan Medenica,„Politika“, 21. novembar 1998.


Pozori{na kritika

NOSTALGIJA S UKUSOM GORÎNE

Legion d’Honneur, tekst i reìja Bratislav Petkovi}, „Mo-derna garaà“ – Kamerna scena.Igraju: Svetlana Bojkovi}, Vlastimir \uza Stojiqkovi} iMiodrag Krstovi}

Kao i u predstavi Grand prix, koja svedo~i o auto-trci odrànoju Beogradu pred Drugi svetski rat, i u Legion d’ Honneur�(Legija ~a-

sti), Bratislav Petkovi} pokazuje da zaboravqaju}i vlastitu pro-{lost ostajemo ve~iti ponavqa~i kod U~iteqice ìvota – Is-torije. Na scenu on sada izvodi slavnog narednika Milunku Savi},jedinu ènu dobitnika najvi{ih vojnih odlikovawa savezni~ke voj-ske iz Prvog svetskog rata, ali ne vi{e ratnog heroja kojem sedivila Evropa, ve} ostarelu ènu koja u socijalisti~koj Jugosla-viji napla}uje upotrebu kafanskog klozeta. Suo~iv{i je s wenimratnim komandantom, Petkovi} otkriva kako izgledaju pravo rodo-qubqe, autenti~ni heroizam i istinska ~ast ratnika, ali svedo~ii o spremnosti ovog naroda da uvek iznova zapo~iwe pisawe po-vesti, kao da se ju~e ni{ta nije desilo. Na tu na{u osobinu ukazujei doga|aj koji je obeleìo dan kada su se sreli ratni drugovi.Radwa komada se, naime, de{ava 1955, na dan Hru{~ovqevog do-laska u Beograd, u ~asu apsolutnog trijumfa Titove politike, kadase ~inilo da je, kao gumicom, izbrisan sukob s Informibroom i svewegove posledice.

Neoptere}en spisateqskim i rediteqskim ambicijama, Petko-vi} formira dramatur{ki okvir u kojem anga`man glumaca odre|u-je adekvatnu teatarsku meru pri~e. Ume}e Svetlane Bojkovi} (Mi-lunka) i Vlastimira \uze Stojiqkovi}a (kapetan Petrovi}) uma-wuju nagla{enu pateti~nost drame, obezbe|uju}i joj scensku snagu.Svetlana Bojkovi} je unutra{wom energijom i redukovanim sred-stvima oìvela lik Milunke, a Stojiqkovi}ev kapetan je, i poredneda}a, sa~uvao ~vrstinu predratnog oficira, {arm i prefiwe-nost ~oveka koji je u mladosti prièqkivao karijeru glumca.Miodrag Krstovi} je ta~no odigrao ulogu udba{a Tanaska iza ~ijegnaivnog pogleda na politiku i osionosti slutimo budu}eg ranko-vi}evca, dakle jo{ jednog gubitnika. Diskretne intervencije ko-stimografa Slavice Lalicki, uokvirene bri`qivo aranìranom


scenografijom, obezbedile su autenti~nu boju karakteristi~nu zapedesete.

Premda paralelna pri~a o kapetanu relativizuje poziciju glav-nog junaka, bezrazlo`no komplikuje dramu i uvla~i je u digresije, akraj predstave, kao noèm odse~en, vi{e prili~i ske~u, Legija ~a-

sti je {armantna predstava koju }e voleti pre svega oni kojeli~no ili porodi~no iskustvo povezuje sa sudbinom glavnih junaka.Ovom predstavom otvorena je Kamerna scena „Moderne garaè“.Neka je sa sre}om.

Aleksandar Milosavqevi},„Glas“, 26. novembar 1998.


Miki Krstovi} i \uza Stojiqkovi} u predstavi Legion d’Honneur

PLES BOMBA[A

Pribijena uz zid, uz dva sjajna partnera, igra MilunkuSvetlana Bojkovi}

Uz miris cimeta i vanile, na o~igled {ampita, Braca Pet-kovi} je elaborirao istoriju iz zaborava: pri~ao je o herojkiMilunki Savi}, najpreciznijem zamahu me|u bomba{ima u srpskimratovima. Pri~ao je Bratislav Petkovi}, zaneto, s detiwim div-qewem, ne obra}aju}i pa`wu na yinovski „Pajero“ koji se upravoparkirao ispred wegovog poslasti~arskog kombinata. Pozori{nomentuzijasti o~igledno nije smetao susret novotalasnih ideala ise}awa na odlikovanu junakiwu koja je karijeru zavr{ila u klo-zetskom predvorju. „Ceca se izgleda, ba{ vezala za lik“, odu{ev-qavao se Braca {to je Svetlana Bojkovi} prihvatila ulogu Mi-lunke Savi} u komadu Legion d’honneur.

I zaista, na novoj, kamernoj sceni takozvane „Moderne garaè“pred publiku je iza{la pri~a o na{oj Jovanki Orleanki. U pub-lici dosta gospode u godinama, mo`da Milunkine ispisnice, mo-`da generalice koje je, za razliku od Milunke, stiglo sve onozasluèno. Ili su, dolaze}i kod Petkovi}a po slavsko ìto, sa-znale za Milunku. Nova scena, uglavnom gledali{te a mawe scena,ne pruà mogu}nost za tamo i ovamo, nije za mizanscenske egzi-bicije. Vi{e je bina za velike glumce koji su u stawu da bezvelikih pomagala i dekorskih atrakcija publiku ubede u dramu.

[ta }e Svetlani Bojkovi} da se, posle silnih kostimiranih,gra|anskih ili Karmela osvaja~ica, stiska u hladnom prolazu zaWC i pri tom sve vreme riba beton mokrom krpom? Te{ko jeglumicu kojoj pristaju skupocena krzna zamisliti u ruralnom izda-wu. Ipak, su{tina glume pobe|uje ènsku sujetu. U vi{e mu{komnego ènskom {trikanom yemperu, u vunenim soknama, u jeftinojobu}i za broj mawoj, u kariranoj sukwi, prstiju crvenih od pisane istvarne studi, Svetlana Bojkovi} ìvi Milunku kao da je Milunkali~no. Bliskost na koju primorava kamerna scena omogu}ava da sevidi svaka glum~eva bora, mlade`, ali i prevara. Svetlana, {tavam bi? Eej, Ceco! Me|utim, duboko uìvqena u lik, kao u molit-vu, Svetlana Bojkovi} biva Milunka od prostog, qudskog materi-jala, Milunka kojoj nemila sudbina ne}e oteti zahvalnost za to{to je ìva, ma kakav taj ìvot bio.

Milunka je konkretni, demago{ki primer kako se ìvot moèodigravati bez i~ega, samo uz ~a{icu qute i jednu kafu, ali u


prisustvu miline koju stvara po{ten, stvarno ~ovek kakav je wennekada{wi pretpostavqeni. Dijalog s wim wena je najve}a pokreta-~ka snaga, te }e ona i stati~na, skr{tenih ruku, odigrati bitke izamahivawa bombom, evociraju}i eksplozije i ratnu gungulu. Jednakovelike su wene civilne, uti{ane detonacije koje se doga|aju unutra,u telu, u etapama, uz miris kafe i uspomene koje greju. Iz tog plamapokrenu}e se i ples wih dvoje kojima su oteli sve izuzev emocija imalih ovozemnih radosti.

Ono {to je za Milunkine savremenike bila nevi|ena hrabrost,za wu je ~asni, familijarni gest; uniformu je obukla umesto bratakojeg nema ili oca kojeg nije htela da izgubi. Petkovi}ev komadmemorijskog tipa, pisan iz pijeteta a mawe iz dramskih, zanatskihpobuda, traì da se pri~a odìvi bez rekonstrukcije. Vremena,okr{aji, prijemi i balovi, odlikovawa, sve je to sad u evocirawu,zna~i mora se do~arati minimalisti~kim na~inom, bez rekvizite iscenografskiih iluzija. A to moè odvaàn glumac, jakog motiva iobilatog ìvotnog iskustva, kao, recimo, Svetlana Bojkovi}.

Branka Krilovi},„LUDUS“, pozori{ne novine br. 62, 25. decembar 1998.


\uza Stojiqkovi}, Svetlana Bojkovi} i Miki Krstovi}u predstavi Legion d’Honneur

VREME BE[Â[]A

Legion d’honneur na Kamernoj sceni „Moderne garaè“.

Tekst i reìja Bratislava Petkovi}a

Pri~a u dramskoj formi. To bi bila Legija ~asti. Forma je,

pak, dokumentarna. Fikcije ima tek toliko da bi se povremeno

stavilo do znawa da smo u pozori{tu. Dvoje qudi sre}u se posle

pola veka, se}aju se, svode ra~une svojih ìvota, propituju jedno

drugo, ne{to iz radoznalosti ali vi{e da bi gledaoce uputili u

svoje sudbine. Ona je ~uveni srpski bomba{ iz ratova s po~etka

veka, on wen nekada{wi komandant. Mesto susreta: toalet neke

beogradske kr~me, pedesetih godina, dno wihovog dna.

Ne obja{wava nam se kako je Milunka Savi}, nosilac dveju

Legija ~asti i svih najve}ih srpskih i savezni~kih odlikovawa,

dospela da zavr{i kao ~ista~ica. Po{to sama kaè da nepravde

nikada nije brojala, ostaje samo da na wenu istoriju gledamo kao na

surovo nali~je pravde. O tome je zapravo ova setna, poka{to gorka i

pi{~evom svesnom namerom pateti~no intonirana dijalo{ka ras-

prava. Moèmo komad shvatiti i kao malu istorijsku pou~nicu o

qudskoj nezahvalnosti i kratkom pam}ewu, jo{ ta~nije o be{~a{}u.

Milunku Savi} igra Svetlana Bojkovi}, a kapetana Blagoja

Vlastimir Stojiqkovi}. To je pravi izbor. Samo glumci takve

sugestije i takve sposobnosti samosavla|ivawa mogu u isti mah da

pokazuju svoje likove, kao da ih izlaù sopstvenom pogledu, i da ih

prisvajaju, kao da su iz wihove najdubqe intimne drame. Od teksta

koji je u osnovi didakti~ki, otvoren u aluzijama a bez iluzija o

nekom sloènom scenskom dejstvu, Bojkovi}ka i Stojiqkovi} pra-

ve pozori{te po meri ove nove beogradske kamerne pozornice, ali

pre svega po meri iskrenog umetni~kog svedo~ewa o sudbinama

koje, odba~ene na marginu istorije, istoriji ne sude ve} su wena

moralna opomena. Miodrag Krstovi}, u epizodnoj ulozi zaslep-

qenog vernika revolucije, relativizuje tu opomenu ili, boqe re}i,

dovodi u pitawe wen smisao, s obzirom na na{a blià i daqa

istorijska iskustva.

Feliks Pa{i},„Pozori{na scena“, 1998.


Kaskader

LICA:

MILE [EJN,kaskader oko 50 godina

VAL,statista oko 20 godina

VENESA,statiskiwa oko 20 godina

CACA,oko 40 godina

GILE,rediteq oko 50 godina

CINE,kamerman oko 50 godina

LARI,vo|a snimawa oko 50 godina

KLAPER

REKVIZITER

DEKORATER

Kaskader 57

Na sceni nema nikoga... Ulazi Val, statista u uniformi ‘andarastare Jugoslavije, razgleda kulisu, na u{ima ima slu{alice „Vok-mena“ koji se nalazi u yepu {iwela. Za wim ulazi Venesa obu~enakao partizanka, {eta se i razgleda kulisu.

VENESA: Jel’ ovo studio 6, meni su rekli da do|em u {esticu ida ~ekam. El zna{ ko je re‘iser ovog filma?...(Val ne ~uje. Ona prilazi, skida mu slu{alice)El zna{ ko je re‘iser ovog filma?

VAL: Vaqda onaj crni s bradom... [to te to tangira?

VENESA: Veoma mi je va‘no da to znam, sutra mo‘e neko da mepita, glupo bi se ose}ala, kapira{...

VAL: Ja ne znam ni kako se film zove a kamoli ko jere‘iser.

VENESA: ûdi me da ne zna{ ni u kom filmu nastupa{...

VAL: Kad bi dali vi{e od dve cigle mo‘da bi znao, ovakonemam ra~una...

VENESA: Od malog se po~iwe, ne zna{ kad }e neko da te zapazi.

VAL: Pazi da te ne zapazi Kurosava.

VENESA: Stvarno si bezobrazan.

VAL: To ti je najpopularniji japanski re‘iser.

VENESA: Daj, oladi malo.

Ulazi [ejn u ~etni~koj uniformi, donosi kartonske kutije ire|a ih iza ograde, Venesa i Val ga }ute}i posmatraju. On odme-rava visinu balkona, ne obra}a pa‘wu na wih, peva „Yambolaju“ izsveg glasa.

[EJN. „Zna{ li Yo, za{to vo nema muda?Jer se Yambolaja igra svuda!Yambolaja, koki{ paja, vise jaja!Yambolaja, Yambolaja, svrbe jaja.“(Primetio je da se Val popeo na balkon)Pa silazi dole, jebem ti ... vidi gde se popeo! Jebo teonaj koj te pustio! O{ se polomi{? Nema gde dasedne nego tu. Posle ja da odgovaram. Dobro brede~ko, jesi li ti normalan? Ko te nau~io da pu{i{ ustudiju! [ta gleda{ koji moj, o}e{ da pogorimo kosve}e?


VENESA: Izvinite, jeste vi glumac?...([ejn ne odgovara, donosi i re|a kutije)... Zna~i nije. On je statista ko i mi...

[EJN: Koji bre statista? Idi bre dete pi~ku materinu.

VENESA: Niste glumac, niste statista, {ta ste onda?

[EJN: Vidi{ vaqda da sam ~etnik.(Mala pauza [ejn re|a kutije)[ta tebe ima da interesuje ko sam?

VENESA: Mene li~no ne, samo sam htela da vas pitam ko...

[EJN: To te {aqu oni iz ekipe, na{li mene da zajebavaju.

VENESA: Ma ne, ja sam samo htela da vas pitam...

[EJN: Znam i ko te poslo, samo kad sam ja radio na filmu,on nije znao {ta je to film, a ni sad ne zna...Slobodno mu ka‘i da mnogo ne sere da mu ne biulubio pi~ku.(Iza|e sa scene)

VENESA: ûdan tip...

VAL: Kaskader.

VENESA: Molim?!

VAL: Kaskader ili dubler.

VENESA: Nisam se odma setila...

VAL: To ti je isto u su{tini...

VENESA: A {ta on radi sem {to unosi kutije....?

VAL: ... Na primer re‘iser naredi da glumca opale ciglompo glavi, ali po{to glumac vi{e ko{ta, to im se neisplati pa opale kaskadera.

VENESA: [ta }e im kaskader to mo‘e bilo ko sa ulice.

VAL: Ska~u oni i sa tre}eg sprata, padaju pod auto i takestvari...

VENESA: To je stvarno bez veze.

VAL: U Americi ima i ‘ena kaskadera.

VENESA: Sad me pali{.

VAL: îto sam u „Zabavniku“. Pitaj wega ako ne veruje{.

VENESA: Pitaj ga ti vi{ da o}e da me bije...

Kaskader 59

Ulazi [ejn sa gomilom praznih kutija.

[EJN: (Za sebe)Pustio bradu, natakario nao~are za sunce i misli daje re‘iser, umetnik, serem mu se u umetnost... Ja samtog {to te poslo tri godine u~io da ne zija u kameru.Ko som.

VENESA: Vi mene niste razumeli...

[EJN: Jo{ kako sam te razumeo...

VENESA: Tela sam da vas pitam samo ko je re‘iser ovog filma.

[EJN: Mala, sre}a tvoja {to si ‘ensko, ina~e ve} bi bilana drugu hirur{ku... Pitaj ga ko je re‘iser, drugimre~ima ja sam re‘iser a ti si niko i ni{ta. Ono {tosam ja u jugoslovenskoj kinematografiji on ne}e bitinikada. Ko u Holivudu, il da ne idemo daqe od]ine}ite, zna tog, nekog Maleti}a? Niko. A zaMileta [ejna svi znaju, svaki ozbiqniji svetskiproducent... Sem Pekimpo ne mo‘e da snimi filmbez mene, Levin me molio da igram u Marku Polu,imam svedoke... A kako on dobija re‘ije, to se zna...[ta blene{, ne pipaj te kutije, bre.

VAL: Izvinite, za ~ega }e vam te kutije?

[EJN: Vi{ onaj balkon gore, odatle treba da se strmeknemi da se ne bi razbio postavim kutije i amortizujempad, el ti sad jasno?...

VAL: S onog balkona }ete da sko~ite?

[EJN: [ta se ~udi{, to nije ni{ta, pre petnaestak godinasve do drugog sprata sam skako na golom betonu bez ijedne kutije... Bio sam ko stena... Ali jo{ uvek imamdobre mi{i}e, evo pipni.(Val pri|e i pipa mi{i}e)... Sad malo godine, malo bojler, ali mi{i}i su okej.Kome ja zeznem {amar, taj mora da iza|e iz rezervnihcipela... Pipni, pipni slobodno...

VAL: Bogami, nije lo{e.

[EJN: Mi kaskaderi smo nekad bili zvezde. Sad napravi{kaskadu, uve~e ve} ceo Beograd bruji, pro{eta{ se{traftom, a raja {apu}e „eno ga [ejn“... Bili smojunaci dana, uvek sam {lepovo najboqe trebe... Kog japozdravim na {trafti, odmah mu u gradu ska~e cena...


A imo sam i love, uvek dobro perje, prve leviske uBeogradu sam ja pro{etao, i crni ko‘ni mantil, safrancuskom kragnom, li~ni poklon Alena Delona,posle jedne {orke sa wim pred Ma‘estikom.

VENESA: Poznavao si Alena Delona?

[EJN: [ta bre poznavao? Pa ja sam I dan, danas drugar sawim... ovako. Zove me u Pariz. Znam ga bre tridesetgodina. Kad se samo setim ... bio sam klinac, tek sampo~iwo karijeru. On do{o, snimio tu neki film.Zgodan. I svi, Alen Delon ovo, Alen Delon ono;Alen pa Alen! I meni tu ba}o malo zasmrdelo.Maznem ja neku ribu; ve~era, aperitiv, }evapi, si-fon, sve po propisu. A ona meni, gde radite? Mala,radim na filmu. Jao, jeste upoznali Alena Delona?Pa mislim se, mamicu ti jebem, da vidimo ko je tajDelon. Znam, jeba}u mu majku.

VAL: [ibao si se sa Alenom Delonom?

[EJN: Ma jok, to je bila name{taqka. Po{aqem ja Bineta iFakira, moje drugare, kao fol da ga prebiju. Pre-padnu ga, navale da ga dequ... A onda, kao, sko~im ja iuzmem ga u za{titu. Posle me je Delon zvao na pi}e uMa‘u, nudio mi lovu, nisam hteo da primim... Imaosam love, mogao sam krave da ranim. A onda je skinuomantil sa le|a i poklonio mi ga. E to naravno nisammogao da odbijem. Nudio mi je da mu budem gorila uParizu, odbio sam ga zbog jedne trebe – sisura~e,mnogo smo bili vezani; ali sam mu preporu~io Ste-vicu Markovi}a... To je onaj {to je karao ‘enuMikija Runija, i posle ga na{li u kanti za |ubre usred Holivuda. Mo‘da ste ~itali o tome u {tampi?

VENESA: Ja sam ~itala roman o tom slu~aju.

[EJN: Nisam upoznat, kako se zove?

VENESA: Da, da, od Savkovi}a, Gorila. Tu se mnogi pomiwu.

[EJN: Sigurno se i ja tu pomiwem.

VENESA: Ne mogu da se setim, iako sam ga pro~itala od re~i dore~i.

[EJN: Mora da nabavim taj roman, Stevica mi je bio stra-{an drugar. Kaza}e{ mi gde si ga kupila.

Kaskader 61

VENESA: Bilo je kod mene u samoposluzi, na Ceraku.

[EJN: Nikada u ‘ivotu nisam pro~itao roman. Koliko tosrawe ima strana?

VENESA: Pa tako, oko dvesta.

[EJN: Dvesta strana!? Ko telefonski imenik. Jebote, {taje palamudio koj moj? Ja taj slu~aj znam u prste. Dasam ja bio tamo, Stevica bi bio ‘iv, i taj kreten nebi napisao ni stranicu... Sudbina, jebi ga, tako mubilo pisano.([ejn naglo izlazi)

VENESA: ... Ej, on }e zaista da sko~i sa onog balkona! On nijenormalan...

VAL: ... Dobro mu pla}aju. Ne radi on kao ti i ja, za dvecigle.

VENESA: Ja se uop{te nisam poga|ala.

VAL: Dobi}e{ isto ko i ja...

VENESA: Nisam ja stala za lovu.

VAL: Tu se razlikujemo, tebi je do slave, a meni do love,ima}u pquge za nedequ dana, ne moram da ‘ickam odkeve. Morali bi da nam daju ~im se zavr{i snimawe...pro{li put sam ih jurio, ako zajebavaju zapali}u uovoj uniformi, pa je posle utopim na Buvqaku... [tamisli{, dal ovo vredi pet kowa?

VENESA: Reko je onaj debeli sa nao~arima da mu se javim poslesnimawa, vaqda radi isplate.

VAL: Ma jok, o}e da te opali.

VENESA: Mnogo si duhovit.

VAL: Znam ja wih, to su |ubreta, sve fino dok ti ga neuvaqa. ... El si u {emi s nekim?

VENESA: [ta te briga! Idem ja da vidim kad }e da po~ne.

VAL: Imam ose}aj da }u te zagotivim... Ej stvarno kako sezove{?

VENESA: Venesa.

VAL: Venesa, ja sam Val.

VENESA: Samo to mi nije pravo ime...


VAL: Odma sam znao da je umetni~ko, ja sam ina~e Vla-stimir, Val je skra}eno... El ti ovo prvi put?

VENESA: A ne, nastupala sam u Soku od {qiva, al su gre{kommoju scenu isekli, re‘iser mi se posle izviwavao...

VAL: Ja sam statirao {est puta i nijednom se nisam vido ubioskopu, ve} sam se pomirio da }u ostanem ano-niman.

VENESA: Nikad ne zna{ kad }e ti uleteti {ansa.

VAL: Pazi da ti ne uleti ne{to drugo... O}e{ pqugu?

VENESA: Fala, ne pu{im.

Ulazi [ejn, unosi kutije. Venesa izlazi.

[EJN. [ta je sinovac, gde ode ova riba?

VAL: Vaqda da vidi kad }e snimawe.

[EJN: Kad }e snimawe da po~ne? Jel joj se ‘uri?.. Zna{ kad}e? Kad ja ka‘em. Nego da vidimo mi od ~ega se ‘ivi.

VAL: El treba pomo}?

[EJN: Hvala sinovac. Lepo je {to se nudi{, al ovo uvekradim sam. To je odgovoran posao, nije zajebavawe.Mora da se pazi mnogo. [to, jel bi ti voleo da u~i{zanat?

VAL: Pa, voleo bih.

[EJN: O{ da postane{ kaskader? Pa ni{ta burazeru, re|ajove kutije; velike dole, male gore, svaka da dihtuje...I ne ‘uri, polako. Tako. Tako... Oh, bo‘e!(Opipava nogu).. Mora da }e da se promeni vreme.

VAL: ... [ta vam je s nogom?

[EJN: Esi gledo film Ratnici sa Bertom Lankasterom?

VAL: Mislim da jesam...

[EJN: Kad bombarduju most, ako si zapazio jednog sa motor-ciklom kako pada u reku, e taj sam ja li~no... Zaka~iomi se motor za nogavicu, nisam stigo da ga odgurnem,padne mi preko noge, i smrska kost... I Bert Lan-kaster i Yek Palans me posetili u bolnicu, iza{laslika u novinama... Zna{ kakva slika? Ja ovako, ugipsu, raskre~en... a oni kao gledaju u moja jaja...Ugradili mi {ipku od dvaipo kila... ûdi me da si

Kaskader 63

primetio, normalno se slu‘im, do sad niko ni{tanije reko... Jedino {to je ladnija, a to se vidi samokad se pipne, metal je ladan te{ko se zagreje, ovadruga noga mi je toplija za pet stepeni najmawe...Mene ~udi da si ti to primetio.

VAL: Pito sam tek onako, vrlo se malo primeti.

[EJN: Niko po meni ne bi reko da imam jedno 19,5 kilametala u sebi i ne{to plastike. Imam jezivo otpo-ran organizam, kako bi druk{e i mogo da se bavimkaskadom tolike godine...

VAL: Deset kila, to jo{ nisam ~uo.

[EJN: I ne}e{, ja sam medicinski fenomen... [est ~eli-~nih rebara, dve {ipke u desnoj i jedna u levoj ruci,{ina u desnoj nozi, plasti~ni kuk, trbu{na ma-ramica tako|e, ovde na glavi imam platinu mestokoske, mo{ me bije{ kolko o}e{ samo }e da se ulubia bola nema, evo pipni.(Val pipa)Vidi{ kako je ladno... Uradio ~ovek posao, jebem ti.Sa tim se samo {ibam, koga tresnem, ode u pizdumaterinu... Ne znam dal ima neka koska da je nisamlomio...(Podme}e glavu Valu)... Ajde, udari slobodno, slobodno!

VAL: Jel treba ja~e?

[EJN: Ti mene zajebava{? Udari ja~e, jebote! Iz sve snage.Ajd!... Idi bre u pi~ku materinu. Al si ga odvalio, dokurca.(Uzima veliki ekser)... Vidi, ekser mi ne mo‘e ni{ta...(Dodaje Valu dasku)... Udri bre!

VAL: Ne smem.

[EJN: [to ne sme{? Kakve veze ima...(Treska sebe daskom)... Vi{, ni{ta bato, nema bola. Pipni.

VAL: Rupa.


[EJN: Nije, samo sam glavu ulubio...(Zagleda kako je Val pore|ao kutije)... [ta si to uradio? Dao sam slepcu kutije da re|a.Ni{ta bre ne mo‘e{ da upamti{.

VAL: A od Doza, za tu rupu, nisi ni{ta dobio?

[EJN: Ni filera. Nas kaskadere niko ne}e da osigura.

VAL: Svaka ~ast, ja sam jedanput pao s mopeda i vi{e se u‘ivotu ne vozim. A tako da se slomim, nema te lovekoja bi me naterala da sko~im.

[EJN: Sine, nije lova u pitawu, e zato vi ne}ete nikadni{ta da stvorite {to mislite samo na lovu. Lova palova. Di su ti ideali, zanos, slavoqubqe... Bez toganema velikih dela.

VAL: Jebe{ zanos kad se sav skr{im.

[EJN: Da su tako mislili na{i stari kurac bi mi danasbili slobodni.

VAL: To je ta~no.

[EJN: Vi samo znate da nataknete te slu{alice na u{i ijebe vam se... To su va{i ideali.

VAL: Zna{ kako ka‘e Bora ôrba, „Za ideale ginu bu-dale.“

[EJN: Da sam ja tako mislio u Jugoslaviji nikad ne bi bilokaskade.

VAL: Pre‘iveli bi vaqda.

[EJN: Mali, el ti zna{ s kim razgovara{? Ja sam bre prviJugoslovenski kaskader, bez mene ne bi bilo ratnogfilma u Jugoslaviji... Ja sam dublirao sve na{eglumce, a strane bi mogo da ti nabrajam do sutra...(Zadi‘e ko{uqu)Na ovaj pupak se rodila Jugoslovenska filmska kas-kada... A u svetu sam prvi po broju skokova, ovajdana{wi mi je tristoti. To jo{ ni jedan kaskadernije do~ekao, i do‘iveo, i ne}e.

VAL: Bogami, treba da ~astite.

[EJN: Misli{ da ne}u. [ejn nikad mufquz nije bio. Imada nazdravimo i da zamezimo.

Kaskader 65

VAL: Za toliku brojku vredi.

[EJN: (Venesi)Idi sad ti wega, onog debelog, pitaj kolko je on fil-mova snimio?... Jedan i po film. Uticaj londonskemagle na pubertet kod pacova.(Smeje se).A ja preko dvesta.

VAL: Sad ne{to da mi ka‘ete al iskreno, dal vas je nekadabilo strah?

[EJN: Nikad.

VAL: Od trista skokova nikad! Ondak stvarno alal vera...

[EJN: La‘em, la‘em, samo jedan put sam se upla{io, al tonije bilo pred kamerom pa se ne ra~una. I nisam seupla{io zbog sebe, ni govora.

VAL: To mora da je bilo mnogo ~upavo...

[EJN: I sad kad se setim, smrznem se. Slaga}u te, {esete il{esetprve, snimali smo Vinetu jednu mnogo dobrukoprodukciju, dublirao sam Stjuarta... Prekinemosnimawe zbog prolaska {tafete kroz Plitvice. Do-ma}i glumci se odma ukqu~e u do~ek, ne{to su re-citovali, pevali, ko je {ta spremio. A ja sam biojedan od nosioca {tafete... Dogovorim se sa organi-zatorom da sa najvi{eg slapa sko~im u jezero sa{tafetom radi atrakcije. Napravim nevi|enu lastui ko ekser bu} u vodu. Al u sudaru s vodom ispadne mi{tafeta, jebo te bog, i odma potone ko kamen, ja zawom a na dno pra{uma od trave... êtiri minuta samronio, ma najmawe dvanaest minuta, dok je nisamnapipo, bez we nisam smeo iz vode, za tih 12 minutasve mi pro{lo kroz glavu... To je bio ko{mar bura-zeru, u zadwim sekundama sam je natrapo. Iznesem{tafetu i odma se sru{im ko sve}a, posle mi je jedvai{~upali tolko sam je bio stego... Neki su i naje-bali,.. sad o}e da ga vade iz groba... zna{ {ta bi voloda na|u? Jednu {tafetu a u {tafeti osu{eni kuracsa crvenom ma{nicom, a na ma{nici da pi{e: „Pro-leteri svih zemaqa jebite se“. ... To bi mi bio }ef.

VAL: Moj te~a ka‘e da tamo nema ni{ta.


[EJN: Pri~a se da je svoju saranu gledo na televiziji. Akoje to uradio, svaka mu ~as... Nego zna{ {ta?

VAL: A {ta da je nisi na{o?

[EJN: O tome nisam razmi{qo...

VAL: Mora da je bila rezervna {tafeta.

[EJN: [ta lupa{, kakva rezervna {tafeta.

VAL: Pa za take slu~aje... da si se udavio.

[EJN: Izvadili bi je drugi, ona bi nastavila svoj put, {ta-feta mora da ide... To je mogo da mi bude stra{ankiks u ‘ivotu, za dlaku sam se izvuko... Pri~alo seposle godinama o tom mom podvigu. Vidi{ kako jemala granica izme|u tragedije i uspeha, o tome sampuno razmi{qo... I sad, jebi ga, ovi po televiziji inovinama, {to kewaju; kao, ho}e da ga otkopaju, pa daga sele, i bezveze, narod nema leba da jede, a oni teinvesticije, gra|evinske, muda... O mrtvima sve naj-lep{e. Nego {ta }emo mi sa ovim mangupima danas?Jedan tekst u Politici me stra{no iznervirao; Kao,on, Tito, gledo svoju saranu na televiziji. Sva{ta!Jebe{ ti de~ko politiku, mnogo opasna stvar. Nijeza qude. To je vi{e za, ‘ivotiwe, razume{ {ta ho}uda ka‘em... Nego, zna{ {ta, evo ti lova(Daje mu hiqadarku)Idi i kupi za mene dva unu~eta viwaka i dva piva, zatebe i ‘ensku {ta o}e{... A za meze uzmi sremsku izdenku, mo‘e{ neki grisini i napolitanke.

VAL: A {ta ako me zovu?

[EJN: Ko ih {i{a, tu sam ja, ni{ta nemoj da brine{.

VAL: ... Dobro...(Iza|e)

Mala pauza. Glas iza scene.

GLAS: Svi statisti i statiskiwe za scenu batinawa naobjekat... Svi statisti i statiskiwe za scenu bati-nawa po‘uri na objekat.

VENESA: Jao sad }e Val da zakasni.

[EJN: Idi ti a za wega ne beri brigu.

Kaskader 67

Venesa iza|e. [ejn ostaje sam, odmerava razdaqinu od zida, zatimse pewe na balkon, dugo stoji zami{qen, silazi ne{to meristopama, izmi~e se posmatra.

[EJN: (Za sebe)Mora malo levo i ka zidu...

Opet se pewe na balkon i posmatra. Ulazi Val sa kesom.

VAL: Sve sam uzo i ostao je kow kusura.

[EJN: Kusur zadr‘i.

VAL: Fala... De je Venesa?

[EJN: Zvali su na objekat.

VAL: Zna~i moram i ja...(Istr~i)

[ejn silazi s balkona i odlazi po kutije, donosi pregr{t, vra}ase ponovo i opet donosi kutije, re|a ih pa‘qivo u nekolikoredova... Val se vra}a.

VAL: Jebiga, dali mi nogu.

[EJN: [to nisi po{ao na vreme, pa ti ne bi dali nogu.

VAL: Jeste, zakasnio sam.

[EJN: Jo{ boqe za tebe, ne}e niko da te zajebava.

VAL: Da al nema ni love.

[EJN: Kolko su ti obe}ali?

VAL: Dve cigle.

[EJN: ... Da}u ti ja pare, pi{am ti se na dve cigle.

VAL: Ma nije mi tolko za lovu...

[EJN: Pa naravski, osta}e{ ovde, posle }e do}i Krofna iFakir, a mo‘da i Bine moje kolege i prijateqi...Bi}e zezawa, oni sigurno znaju da mi je tristotiskok... Namerno im nisam reko da vidim dal }e sesete... Idemo posle u neku kafanu, love imam slobod-no mo‘e{ da povede{ i ono rip~e... Da se zezamo.

VAL: El bi mogo malo da se uslu‘im iz kese?

[EJN: ... Mo‘e{, al ja sam mislio posle snimawa... da pro-slavimo jubilej...

VAL: Oke, nije mi frka.


[EJN: ... El kre{e{ ti onu malu?

VAL: ... Jo{ ne....

[EJN: [ta ~eka{ vi{ da se nabacuje sama.

VAL: Znam je tek pola sata.

[EJN: [to, treba da je vodi{ na more? Budalo. Ako je tipropusti{, ovim dripcima iz ekipe ne}e da pro-makne... Ne zna{ ti kakvi su to le{inari. Kao fol,obe}aju ulogu, zaka‘u no}no snimawe, navataju dve,tri statiskiwe i onda grupwak... Tako oni dolaze doribe... To je stara {ema... ]api ti wu ~im se zavr{isnimawe.

VAL: Sad kad su me ka{irali, {anse su mi nula...

[EJN: Nemoj da se quti{, al slabo si navalentan... Ja tu nemogu mnogo da ti pomognem... Jedino da joj ka‘em dasi mi prosto asistent. Tu dobija{ dva boda. A re‘i-sera }u pred svima da po{aqem u pizdu materinu, Ieto jo{ dva nova boda... Bod po bod I eto pi~ke natawiru.

VAL: Molim?!

[EJN: El te ja davim?

VAL: Ma ne...

[EJN: Vidim ne slu{a{...

VAL: Sve sam slu{o. ne{to sam se zamislio.

[EJN: Da mi je tvoja mladost i ova pamet, burazeru... Ni{tane bi propu{to... ûo si za Anitu Ekberg? Kakva jeto ribetina bila... ûvena glumica i jo{ boqa ‘en-ska... sreli smo se na Dugim brodovima... Ja bio mlad,lep, kurat. Bila poludela zbog mene, ostavila mu‘a uRimu i do{la za Beograd, nudila mi sve, lovu, kola...A ja glumio gamena, kao ko te {i{a i take stvari,zajebavao sam je, na kraju se pokupila natrag... I {tasam od toga imo? Ni{ta. Ispo sam dileja... Zato kadgod mo‘e{ obraduj budalu jer, jebo, ne jebo, kurcuvreme prolazi...

CACA: Ti to najboqe zna{, kod tebe su i parastosi pro{li.

[EJN: Mnogo si duhovita.

Kaskader 69

CACA: Kad bi te slu{o neko ko te ne zna, mislio bi da sineki dasa...

[EJN: Za mnoge sam i te kakav dasa.

CACA: Od tolikih {tangli, mogli su bar jednu da ti ugrademe|u nogama, da slu‘i ko fi{bajn. Ovako si invalidsto posto. Duplo golo.

[EJN: Alal vera! Ru‘ina {kola. Ne ide iver daleko odklade... Samo jo{ crveno fewer~e da se oka~i naragasto...

CACA: [to se ne iseli{ iz kupleraja.

[EJN: Misli{ da ne}u. Zgadila si mi se i ti i ona matorapeza.

CACA: Ne diraj mi u kevu!

[EJN: Kakva bre keva. Matora podvoda~ica.

CACA: Ne vre|aj mi kevu, jo{ jedanput ti ka‘em!...

[EJN: U o~i }u to da joj ka‘em. Koja keva, otrov bre.

CACA: To joj fala {to te primila ko sina bez pare i dinara.

[EJN: A ko je pro{log meseca platio zajedni~ku vodu i ra-dio, i de su te pare od socijalne pomo}i?...

CACA: Ona ako tro{i, tro{i svoje i ne daje posledwu kintuna alkohol. Ko neki ovde prisutni.

[EJN: Ja ne pijem ve} dva meseca ako nisi znala.

CACA: (Izvadi iz kese „unu~i}e“)A {ta je ovo!

[EJN: To nije moje. Momak je to kupio za sebe...

CACA: (Pretura daqe po kesi)A za tebe su sokovi i napolitanke... Mene si na{o...

[EJN: ... Tu mu je i wegova devojka, i nemoj da pretura{ potu|im kesama. Ostavi te namirnice!

CACA: De~ko, jel ovo tvoje?

[EJN: ... Ostavi to i ne trkeqaj.

CACA: El ti nema{ usta il si gluv.

VAL: ... Pa ovaj, ja sam kupio za jubilej...

CACA: Kakav jubilej? El opet tristoti skok.

VAL: ... Tristoti skok ~ika [ejna...


CACA: Pa ti si patolo{ki la‘ov... Koji put slavi{ tri-stoti jubilej, smisli ne{to boqe kad si re{io da{qema{.

[EJN: Ostavi te namirnice.

CACA: Ko je dao pare za ovo?(Gleda Vala)

Val pogleda ka [ejnu.

CACA: Koje si ti govno od ~oveka. Evo ti.(Baci kesu)Najedi se, betoniraj se, naroqaj se ko sviwa paproma{i kutije ko pro{li put... Al ne dolazi da tele~im i da le‘i{ kod moje keve...

[EJN: Ja od we nisam ni{ta tra‘io.

CACA: Dvori te, slu‘i, a posle „Matora peza“, ako kad jebudala imala je koga i da le~i... Sve }u da joj ka‘em{ta si izjavio.

[EJN: El mo‘da nije istina da je dr‘ala kupleraj za vremeokupacije i do ~etresosme... pa i posle.

CACA: [ta fantazira{...

[EJN: Li~no mi pri~o kum \oka Runda wen kupler majstor.

CACA: Koji \oka Runda, esi blesav.

[EJN: Onaj iz Lomine, {ta se pravi{ mutava. Ru‘a da bisebe oprala wega prijavi u Udbu i ~ovek najebo.

CACA: [ta sere{, ona je bila ilegalac za vreme rata, ako teneko pita.

[EJN: Pod jorgan planinom.(Iza|e)

CACA: To joj je fala {to te iz mrtvih izvadila...(Nervozno pali cigaretu. [etka se)(Valu)Dal si ~uo kolko se pogodio za kaskadu?

VAL: Nemam pojma...

CACA: Uvek ga u{tinu organizatori... On je govedo ne zna dase cenka... Mene la‘e, uvek saznam od drugih... Ovakaskada ne sme da bude ispod tri „cigle“... Vi{ di jebalkon... Ako proma{i kutije, ne gine mu Novo grob-

Kaskader 71

qe. On je sav havarisan, prsi se tu a sto posto je in-valid...

[EJN: Invalid si ti u glavi. Ja sam jo{ uvek broj jedan uJugoslaviji, {to bi tolko zvali...

CACA: Zovu te {to se nikad ne poga|a{.

[EJN: Moja cena se zna, a tu je i cenovnik udru‘ewa, zna sekolko {ta ko{ta...

CACA: Ko danas radi po cenovniku, samo kreten mo{ da sedr‘i cenovnika u ovoj inflaciji.

[EJN: Ja sam ~ovek umetnik a ne piqar.

CACA: Udele ti ko prosjaku, to nisu qudi, to su yukele, a tisi nevi|ena budala.

[EJN: Za tebe su svi yukele i budale samo si ti uredu.Nemoj tu da tandr~e{!

CACA: Da su iole qudi nikad te ne bi zvali, tebi svakakaskada mo‘ da bude posledwa. Ti bre ska~e{ nasre}u, da se ne la‘emo.

[EJN: Caco, goni se u pizdu materinu! Prestani ve} jednomda me gu{i{. Ja ska~em na sre}u? Mar{ bre!

CACA: Ja te gu{im! Koji si ti bednik kad bi se samo vido.

[ejn raspakuje ciradu, i prebacuje je preko kutija.

[EJN: Do|e samo da te zajebava, da te dekoncentri{e...(Valu)De~ko pridr‘i ciradu, mora dobro da je na{pa-nujemo, vuci tvoju stranu...

CACA: ([eta oko kutija)Razbi}e{ se ko lubenica, to je mnogo tanko za ovu vi-sinu... I najmawe metar mora ka zidu, nema{ ti vi{eodraz za tu parabolu... uostalom bole me }o{e...

[EJN: (Valu)Vi{ {ta mi radi. @ene treba tu}i ko stoku...

CACA: Taj se nije rodio koji }e mene da bije, samo kad bi mepipno, sipala bi ti ‘ivu sodu u o~i.

[EJN: [to Iki ~okaliji nisi sipala sodu u o~i.

CACA: On je gospodin, ti mu nisi ni za mali prst.

[EJN: Gospodin ne di‘e ruku na ‘enu...


CACA: Na svaki sudar mi je donosio cve}e, dvaput smotaksijem i{li u „Golf“ na kafu...

[EJN: Lako je wemu da se kur~i kad je {ibicar. Ja po{tenozara|ujem lovu.

CACA: Ne radi se o lovi nego o kavaqerstvu...

[EJN: Jo{ bi ti pi{ala krv da te ja nisam uzo u za{titu, elte neko pipno otkad si samnom, ajde jednom budi po-{tena.

CACA: Sad si me jo{ i spaso.

[EJN: Ja sam jo{ uvek autoritet za ovaj grad... Begaju tigelipteri od mene na kilometar...

CACA: Samog sebe la‘e{.

[EJN: Jo{ se pri~a o mojim {orkama na Lazarcu... Ja iKrofna protiv cele sale i orkestra, a averi stojenapoqu i ne smeju da se me{aju... Nisu me yabe zvaliMile – stena.

CACA: Pa tebe averi nikad nisu ni dirali a zna se i za{to...

[EJN: Misli{ da te ne ~itam {ta o}e{ time da ka‘e{...Para nemam al obraz imam i nikad ga nisam usro...

CACA: [ta kewa{, pa Fakir mi je sve reko.

[EJN: [ta ta pijana budala mo{ da ka‘e, to me ba{ ‘ivointeresuje. On od viwaka ne zna ni kako se zove...

CACA: Provalio te ~ovek u totalu.

[EJN: Slu{a{ jednog delirka, kako uop{te mo‘e{ da op-{ti{ s wime...

CACA. On je tvoj drug, preko tebe sam ga upoznala... Nikadme nije lago...

[EJN: On je dobio dupli delirijum tremens od pi}a... Ro-|enu kevu je po~o da davi i da ja nisam nai{o, keva bibila pokojna a on na robiji.

CACA: To je drugo.

[EJN: Kako drugo, triput je primo antabus... Jel primo?

CACA: Pa i ti si kolko znam jedanput...

[EJN: Ali ja nisam imo halucinacije, ja sam stabilna li-~nost.

Kaskader 73

CACA: Halucinacije su jedno a drukawe policije je drugo.

[EJN: Caco, ovo su te{ke re~i... Kevinog mi groba... Tinisi normalna. Pazi {ta sere{, mo‘e da mi seotka~i feder.

CACA: Ovom se kola~u nisi nado, poga|a te istina...

[EJN: O}e{ da idemo u sup da pitamo Pavlovi}a?...

CACA: Pokri se, sve se zna... Ti si wihova drukara.

[EJN: (Valu)[ta blene{! Idi do ekipe i ka‘i da sam spreman.Vidi ga, celu dowu usnu opustio i kao slu{a.(Val iza|e)... Ja preko svega mogu da pre|em, preko svih uvreda,poni‘ewa i ostalih bquvotina sa tvoje strane...Nikad ti nisam ni{ta prebacio, a {to sam trebo,pogotovo za tvoje avanture... Samo dve re~i ima da tika‘em; sou long, {to na francuskom zna~i: Zavila sime u crno. Ali sve to nije ni{ta prema ovome da mena ovaj na~in nazove{... Preko toga ne mogu i ne}u dapre|em, ‘ao mi je sve sam to druk~e zami{qo... Aliod ovog momenta ja sam za tebe umro, vi{e ne po-stojim, kao ni ti za mene...

CACA: Prvo }e{ da vrati{ pare {to si du‘an pa ondaumiri, lukavo si to smislio, al kod mene te fore neprolaze... Imam sve crno na belo a i Ru‘a je pisala...

[EJN: Sad si se skroz ofirala... Nema ‘ivota s nekim ko tiu startu ne veruje... Ja sam ~azben ~ovek, uvek ot-kop~an i iskren i vrlo dobro znam kolko sam i komedu‘an... A to {to ste pisale mo{ da oka~ite ma~ku okurac.

CACA: Pisale smo {to znamo s kakom firmom imamo posla,evo sad se lepo ispostavilo.

[EJN: Nemoj ja da presavijem list, ne}e da vam ostane nikonac u dupetu...

CACA: Kad si tako bahat i drzak a crno ispod nokta nisidao, kakav bi tek kabadahija bio da si se stvarnopretrgo.

[EJN: Ja nisam ni{ta dao, kako vas nije stid. To da mika‘e{? Dve godine podnosim sve re‘iske tro{kove!Jesam li ja letos tebe, matoru I va{u tetku vodio 15dana, pun pansion, u Vrwa~ku bawu? Ko je jebe,


matora, 70 godina bre ima; sama kilo sladoledapo‘dere po jednom danu bawskog le~ewa. Pa gde toima? Da sam ja piso, moj spisak bi bio podu‘i, samo janisam ciketan... Boqe da ja dam, nego meni neko dadaje, na te grane jo{ nisam spao...

CACA: Spa{}e{ ti tamo di ti je mesto. Koja si ti mizerijaod ~oveka... Ja se poni‘avam, jurim te po objektima davrati{ {to si du‘an, {eta{ me ko majmuna, reko sida radi{ kod Baleta, ja odem na objekat i pitam aqudi me gledaju ko da sam pala s Marsa, krije{ se kopizda.

[EJN: Bila je izmena, nisam ni ja znao... Uostalom {ta jatebi ima da se pravdam.

CACA: La‘e{, petqa{, muva{... Da ~ovek mo{ tolko dabude qigav, da mi neko pri~o ne bi verovala...

[EJN: Pa {to onda pri~a{ sa mnom kad sam takav.

CACA: Pri~a}u ja s tobom jo{, al preko suda. Lepo je menirekla Ru‘a.

[EJN: Ti ne zna{ ni da ode{ na sud! Za sud treba bre op{takultura. To je va{ stil, {ta sam i o~ekivo koj moj...Samo za sud trebaju dokazi i svedoci ako nisi znala.

CACA: Imam i jedno i drugo, kad te potkupim ima da sepu{i{.

[EJN: Da vidimo i to ~udo...(Usiqeno se smeje)

[ejn prite‘e ciradu, Caca se nervozno {etka. Ulazi rediteq satamnim nao~arima i kamerman, odmeravaju, posmatraju objekat.

REDITEQ: Obrati pa‘wu, treba mi balkon i cela fasada, da seu kadru prati pad niz ceo zid... Ovaj zid je siv a treboje da bude beo zbog kontrasta... [ta radi taj scen-ograf... Qudi, ja ovako ne mogu da radim...

KAMERMAN: Gile, nama zid i nije toliko va‘an...

REDITEQ: Kako nije va‘an, o}u da dobijem kontrast, siv zid,uniforma siva... Koju pizdu materinu onda snimamoovu scenu...

KAMERMAN: Za{to vi~e{ na mene nisam ti ja scenograf.

Kaskader 75

REDITEQ: Zar je bilo te{ko da se okre~i taj jebeni zid, triputsam ga potsetio... Ovako ne mo‘e da se radi, okru‘ensam saboterima...

KAMERMAN: Daj, smiri ‘ivce uradi}emo.

REDITEQ: Uradi}emo... Gubim ceo efekat... Ako nemam kon-trast, ode vizuelna dramatika.

KAMERMAN: El smem ne{to da ti ka‘em, za to {to ti o}e{ malaje visina, balkon bi moro da bude bar pet metaravi{e.

CACA: Este vi normalni, pa i ovo je previsoko za ovakotanak dekung, razbio bi se ko pi~ka.

[EJN: [ta se ti trpa{... Ja se ovde pitam... Mo‘e i s krovaal za duplu tarifu...

REDITEQ: ... Onda ostaje sve isto a pad ide kao „slou mou{n“.

KAMERMAN: Bravo, tako mo‘e, samo kamera mora da ide malonazad, otprilike ovde...

REDITEQ: Mora da bude efektno...

KAMERMAN: Bi}e super efektno.

[EJN: Karu }e da bude efektno ako tu metne{ kameru, morada vata{ najmawe pola parabole a odatle nema{ni{ta.

KAMERMAN: Esi ti kamerman ili ja?...

[EJN: Burazeru, kolko sam ja kaskada izveo ti u ‘ivotunema{ {anse da snimi{...

KAMERMAN: Daj Mile ne lupaj vaqda znam {ta radim.

[EJN: Vidim kako zna{... U Jugoslaviji je bio samo jedankamerman a to je Slavko Vorkapi}...

KAMERMAN: Gile, ka‘i ovome da }uti ili }u da napustim objekat.

REDITEQ: Ako neko treba da pizdi to sam ja... Ova scena je presat vremena trebala da se snimi, ru{i se ceo plansnimawa a vi me jo{ zajebavate... Gde je ekipa, nikognema...

[EJN: Ja sam jo{ jutros ovde, ~ekam ko budala, ovo neko imada plati...

REDITEQ: A i ti ne seri vi{e, ovde si mi se popo...


[EJN: Gile, fala ti za ovo „Ne seri“. @ao mi je {to si svezaboravio... Ja to nisam zaslu‘io.

REDITEQ: ôve~e ti si zreo za ludnicu.

[EJN: Hvala ti i za ludnicu Gile, samo tako nisi govoriokad si po~iwo, kad sam te u~io {ta je film...

REDITEQ: Boqe bi ti bilo da mawe pije{ i da pazi{ {ta ba-qezga{...

[EJN: Nek me pqune u usta svaki koj me vidi da radim utvom filmu.

REDITEQ: Ne}e{ vi{e to ti garantujem...

[EJN: ... [aqe{ statistkiwu da me pita ko je re‘iserfilma... Koji su to {tosovi, za {ta ti mene sma-tra{...

REDITEQ: Ti si ozbiqno bolestan...

[EJN: Burazeru, zdrav sam ko stena, a ti si se grdno zajebo,nagazio si na tvrd orah... Jer ako ja po~nem da pri~am,ima da ti se kotrqa glava niz Balkansku...(Gile ga zapaweno gleda)Samo od mene nemoj da cvikuje{ nisam od te fele, alsi me ‘ivotno razo~arao... Od sada ja i ti razgo-varamo samo slu‘beno preko asistenta.

REDITEQ: ... Gospodine kaskaderu, da li mo‘emo da nastavimosa snimawem?

[EJN: Ne}e{ mo}i da me isprovocira{... Ja sam bre go-spodin glumac.

REDITEQ: (Van sebe)ûje{ ti! Ako jo{ ne{to prosere{ prekinu}u sni-mawe zbog tebe a to zna~i da }e{ biti i krivi~nogowen za tro{kove.

KAMERMAN: Gile smiri se.

REDITEQ: On je lud.

KAMERMAN: Ne obra}aj pa‘wu on to svima pravi.

REDITEQ: Ovo nije rad...

KAMERMAN: Nije on kriv, fali mu pola glave, ima plehano teme...

REDITEQ: Bi}e dobro ako mi danas ne pukne ~ir...

Kaskader 77

KAMERMAN: O}e{ fosfalugel?

REDITEQ: Taj bi mi bio {esti danas...

KAMERMAN: Ti si gori od mene.

REDITEQ: Cone, dodaj mi kwigu snimawa molim te.

KAMERMAN: Izvoli.

REDITEQ: Cone... To sam jo{ prekju~e, kad smo po~eli snimawehteo da ti ka‘em, moramo naslov da promenimo...„Tito putevi Avnoja“, srawe... mora da se mewa,ina~e smo najebali.

KAMERMAN: Tvoj je scenario, radi kako ho}e{.

REDITEQ: Prodao sam ga televiziji osamdesetprve, to je bilodrugo vreme.

KAMERMAN: Vreme te pregazilo...

REDITEQ: ... Ako ovako ostavim, optu‘i}e me da dr‘im stranurastura~ima Jugoslavije... Ovako, izbacujemo AVNOJ,pa nek ostane „Tito... brisani put“, mislim da tomo‘e, „Tito, brisani put“, {ta misli{?

KAMERMAN: [ta ti to zna~i?

REDITEQ: Boqe da ne zna~i ni{ta, brisani put, mo‘e da budeda je obriso put ili da nas je izveo na brisani put,ili kao on je na brisanom putu....

KAMERMAN: Ako si izbacio AVNOJ koj }e ti kurac Tito, tojedno bez drugog ne ide.

REDITEQ: ... Da, da u pravu si... stavi}emo, „Stari, brisaniput“...?

KAMERMAN: To je isto, svi znaju ko je „Stari“... A i glupo je„Stari brisani put“, srawe.

REDITEQ: ... Da stavimo „î~a brisani put“?....

KAMERMAN: Ni to nije mnogo boqe, vi{e je u trendu sad î~adolazi u modu ali to ti je skroz druga stvar.

REDITEQ: Sla‘em se, malo se pomera te‘i{te u naslovu alitreba biti realan, mi smo ~etnike mnogo ocrnili,isuvi{e smo stvar pojednostavili, posle nekih sa-znawa evo uzmi samo posledwe „Poglede“... Ja samosto paf, partizani sara|ivali sa Nemcima, doku-menti, slike sve... Uostalom pobednik ne pi{e isto-riju, propaganda nas je zaslepila... Evo ova scena,


scena 14, Blagojeva pogibija... êtnik vi~e: „Predajse izdajni~e i narodna krvopijo“. Pa onda Blagoje:„Titov partizan se ne predaje olo{u i protuvama, gdeste izdajnici.“ Izlazi na balkon, puca, nestaje mumunicije, dovikne: „@iveo Kapejot“, ~etnici ga iz-re{etaju i on pada s balkona, ide muzi~ka tema „Po{umama i gorama“.... Em tanko, em pase...

KAMERMAN: Ipak moramo da se dr‘imo scenarija, {ta }e da ka‘uoni u redakciji.

REDITEQ: Oni tek ne znaju gde im je glava, a i da znaju mnogo ihbriga, ja sam autor uvek mogu da se vade, nego daj da semi sad izvadimo... Uradio bi ovo kako pi{e, al bisnimio i drugu varijantu pa montiramo {ta se boqeuklapa...

KAMERMAN: Kako to misli{?

REDITEQ: Rokada. Sve isto, samo se promene kape i uniforma...Sad partizan ka‘e: „Predaj se izdajni~e i narodnakrvopijo“, to ostaje, pa mala izmena teksta: „Kraqevoficir se ne predaje olo{u i protuvama, gde steizdajnici“, Sve je isto, iza|e na balkon, puca, nestajumu meci, vikne: „@iveo Kraq!“ A umesto „Po {u-mama i gorama“, ide motiv... To sad ne znam dal„Spremte se spremte“, ili „Mar{irala mar{iralakraqa Petra garda“, bez re~i samo melodija, {taka‘e{?

KAMERMAN: Ti si gazda.

REDITEQ: Burazeru, pro{lo je vreme Mirka i Slavka, u ovommomentu slaviti partizane i AVNOJ, zna~i nematini trunke sluha za politi~ki trenutak. To je real-nost burazeru.

KAMERMAN: Ja s politikom veze nemam.

REDITEQ: Snimi}emo i jednu i drugu varijantu, za svaki slu~aj.Nije vi{e vreme Neretve i Sutjeske, sam si rekaotreba biti u trendu... Kad se sve ovo zavr{i vide}emo{ta }e da se notira.

KAMERMAN: Ni{ta ja nisam reko, nego daj da po~nemo snimawepa{}e blenda.

REDITEQ: Zovi vo|u snimawa.

Kaskader 79

LAKI: (Dolazi)Evo me samo bez panike, tu je i cela ekipa.

Dolazi ekipa, klaper, rekviziter, dekorater, postavqa se kamera,monitor, itd.

REDITEQ: Jel dogovoreno da posle scene u logoru ide Blagojevapogibija... Na{ta ovo li~i, ~ekam na lokaciji ko maj-mun, umesto da je sve spremno, ovo je krajwi bezo-brazluk, organizacija je nula... Slede}i put }u na-pustiti snimawe...

LARI: @ivqe momci, vu~ete se ko creva... lak{e s tomkamerom nije ti to }aletovo, monitor postavi ovde,dajte da po‘urimo ako ovako gwavimo ima da ostane-mo do ujutro... Mali, ti u uniformi, {to se nisiskinuo, {eta{ se ko usran golub, skidaj taj kostim igubi se sa objekta, treba za u{i da te izbacujem.

[EJN: Mali, ostaje{ na objektu, do|i ovamo.

LARI: [ta se ti me{a{, ajde tutaw.

[EJN: On je moj asistent, i ostaje dok ga ja ne otpustim, eljasno.

LARI: Tvoj asistent, mene si na{o da zajebava{, od kad tokaskosi imaju asistente!?

[EJN: Od sad.

LARI: [to se mene ti~e, uzmi deset asistenata ali znaj danema ni kinte preko dogovora.

[EJN: Dobi}e od mene, a za toliko }e da se pove}a mojaga‘a.

LARI: O tome nema ni govora jedva sam i tebe ukalkulisao.

[EJN: Ja na asistenta imam pravo, a dal }e{ da plati{ to}emo da vidimo... Dosta sam za slavu radio...

LARI: ... Mali, ti u uniformi, {to se nisi skinuo, {eta{se ko usran golub, skidaj taj kostim i gubi se saobjekta, treba za u{i da te izbacujem.

CACA: (Ulazi)]ao Lari.

LARI: Di si Cale, ne da{ se videti.

CACA: Opet neka frka...


LARI: Davi me ovaj tvoj. Koj je to te‘ak ~ovek.

CACA: Sad vidi{ kako je bilo meni, taj kad ti legne naki~mu ne misli na boga...

LARI: Otka~i ga, ko ga {i{a... Ti si jo{ riba ipo.

CACA: Odavno je to mrtav kow...

LARI: Sigurno, nije on tvoj nivo... Rekvizita, ‘ivqe, po~i-wemo za koji minut.

CACA: Lari, da te pitam ne{to? Namesti za sestru jednostatirawe ovde...

LARI: [to nisi do{la jutros, imamo samo jo{ ovu scenu. Ani masovki vi{e nema... Javi mi se posle, imam ne{toda ti ispri~am upi{a}e{ se...

CACA: Nemoj da me folira{, uguraj me negde totalno samdekintoza...

LARI: Kroz mesec ipo ima jedna koprodukcija, bi}e love dokrova.

CACA: Znam da mo‘e{, nemoj da me farba{.

LARI: Ovo radi televizija nema love ni za glumce, ti barzna{ kako na{a televizija pla}a.

CACA: Kolko ste dali Miletu za ovo.

LARI: Vaqda tri soma, bemli ga.

CACA: El ne misli{ da je to malo.

LARI: To je tarifa, prvi sprat se toliko pla}a, a i to }edobije po golubu.

CACA: Du‘an mi je za gajbu, tu lovu }e{ meni da da{...

LARI: Nema teorije, to ide preko udru‘ewa.

CACA: Ne{to izmisli nisi od ju~e...

LARI: Nek ostane me|u nama, dopisa}u jedno statirawe i toje od mene sve za danas.

CACA: Uvek si bio kavaqer, nemoj sad da me razo~ara{.

LARI: Idi u klub i sa~ekaj me posle snimawa, sve }emo dasredimo, dolazim za pola sata.

Dolazi Gile rediteq.

LARI: ... Svi na svoja mesta...

Kaskader 81

REDITEQ: Gde je Raka?

LARI: Sad je bio tu.

REDITEQ: Sad ga vidi{ sad ga ne vidi{...

LARI: Sigurno je oti{o da pi{a...

REDITEQ: Zovite ga, vi~ite, donesite ga, nacrtajte ga, stova-rite ga, bez wega ne mo‘emo da radimo...

LARI: (Vi~e)Rakooo... Rakooo... Ko da je u zemqu propao...

KAMERMAN: Qudi, pada blenda, mo‘emo samo jo{ 20 minuta daradimo... Neka Mile – [ejn ka‘e tekst nema mnogo,ina~e nam propade dan. [ta misli{ Gile?(Gile se dr‘i za glavu)Nema druge, kaza}u da }emo da ga metnemo na {picuko glumca, posle nahsinhronizujemo, a po{to je to-tal, lice ne}e ni da se vidi, ja }u da ga smuvam nemajbrige.

REDITEQ: Radi {ta zna{, ja sam na kraju nerava.(Cone ode iza kulise kod [ejna)... Trideset godina sam na filmu, al ovako rasulo jo{nisam video, kakva je ovo ekipa, koji si ti vo|asnimawa kad ti nestane glavni glumac pred zadwuscenu...

LARI: ... Ne dr‘im ga u yepu.

REDITEQ: Da sabotira, da sabotira...

LARI: Stalno mewa{, ovo je po planu pre dva dana trebaloda bude slikano, mo‘da se ~oveku smu~ilo, puko mufilm, a mo‘da ima ranije zakazanu tezgu...

REDITEQ: Zakazanu tezgu, ko o tome treba da vodi ra~una?!

LARI: Ja qude da teram korba~em ne mogu i ne}u.

REDITEQ: To me ne zanima, ho}u Raku, po~etak snimawa i nor-malne uslove a ne haos.

LARI: Od {est sati radimo bez prestanka, li~no sam im daopauzu.

REDITEQ: Ovde ja dajem pauzu i niko vi{e, ko si ti da daje{pauzu!?

LARI: Ne bi dao ni da pi{aju.


REDITEQ: Ostavi te {tosove za tvoje @arkovo, i radi onoza{ta si pla}en.

LARI: Ja sam pla}en do dva sata kao i ovi qudi, zbog tvojihdublova kasnimo, mewa{ tekst, mewa{ objekat predsamo snimawe, ne zna{ {ta ho}e{, nisam ja ma|io-ni~ar.

REDITEQ: Do dva sata! Pa nije to ovo {alterska slu‘ba, zalu-tao si ti ovde, zbog takvih dripaca nam i ide ovako.

LARI: Ko je dripac majke ti ga spalim.

Poleti ka Giletu, prisko~e rekviziter i dekorater i razvadeih.

REDITEQ: Lete}e{ ti sa televizije zbog ovoga, to ti garan-tujem, ne}e{ mo}i ni kablove da vu~e{.(Uhvati se za stomak i savije uz bolnu grimasu)

LARI: Ja bar mogu kablove da vu~em a ti nisi ni za to spo-soban. Gori je onaj ko ti dade re‘iju...

KAMERMAN: (Ulazi)Gile {ta je, opet ~ir... ôve~e sve sam sredio, sedi ismiri se... [ejn }e da ka‘e tekst ina~e nema mnogo...da probamo... Lari ti ~itaj prvi tekst, evo ovo,„Predaj se izdajni~e i narodna krvopijo...“ gde pi{e~etnik.

[EJN: Ja ~itam di pi{e Blagoje.

KAMERMAN: Bravo, ajde jedna probica pa da slikamo, Lari kreni.

LARI: Predaj se izdajni~e i narodna krvopijo.

KAMERMAN: Mora{ ja~e!


KAMERMAN: Mile, ne spavaj.

[EJN: (Sri~e)Ti – tov se pa – r – ti – zan ne pre – daje o – o – lo – {ui pro – pro – tu – vama...

KAMERMAN: Ima jo{.

[EJN: Evo, gde se, gde ste iii – iz – daj – ni – ci, mnogo jesitno.

KAMERMAN: Moj Duca boqe ~ita u {kolici.

Kaskader 83

[EJN: Neko je ovde ‘vrqao...

KAMERMAN: Idemo ponovo, Lari izvoli.

LARI: Predaj se izdajni~e i narodna krvopijo!

[EJN: Ne mogu bez nao~ara.

KAMERMAN: Onda ponovo za mnom:(Urla)Titov se partizan ne predaje olo{u i protuvama, gdeste izdajnici!!!

[EJN: Titov se partizan ne predaje olo{u i protuvama, gdeste izdajnici.

KAMERMAN: Bravo, onda vadi{ pi{toq, Piros samo dva metkastavi kod [ejna, puca{ dvaput, pi{toq {kqocne,baca{ ga i vikne{ ‘iveo Kapejot, odozdo ide rafal,malo se trza{, to zna{ i pada{ odozgo, tekst morabr‘e, Lari ajde da snimamo.

LARI: Svi spremni, ton ide, kamera ide, klapa.

KLAPER: Scena 14 kadar prvi put.

KAMERMAN: Ek{n!


[EJN: Titov se partizan ne predaje olo{u i protuvama.

Vadi pi{toq i puca.

KAMERMAN: Stoj, stoj.

[EJN: [ta sad ne vaqa?

KAMERMAN: Prvo opet sri~e{, drugo zaboravio si jo{ jednu re-~enicu...

[EJN: Koju, sve sam reko.

KAMERMAN: Ti si stvarno kre~ana, nisi rekao, gde ste izdajnici,posle toga puca{ dva puta, {kqoca{, baca{ pi-{toq, ka‘e{ ‘iveo Kapejot, rafal i pada{ dole, eljasno?

[EJN: Jasno.

KAMERMAN: Onda idemo kamera, ton.

LARI: Klapa.


KLAPER: Scena 14, kadar 134, drugi put.

KAMERMAN: Ek{n!

LARI: Predaj se izdajni~e, narodna krvopijo!

[EJN: Titov se partizan ne predaje olo{u i protuvama, gdeste izdajnici.(Pi{toq samo {kqoca ne}e da opali)

KAMERMAN: Gde je Piros?!

LARI: Oti{o je u kombi po municiju.

KAMERMAN: Ovo nije rad, ovo je srawe.

LARI: Ja }u mesto wega da pucam jedina~no, a posle i rafala ti Mile fingiraj.

[EJN: Va‘i... Ej, ka‘i mi ono: bam, bam – da znam.

KAMERMAN: Pada blenda qudi idemo.

LARI: Kamera, ton, klapa, ti{ina.

KLAPER: Scena 14 kadar 134 tre}i put.

KAMERMAN: Ek{n!


[EJN: Titov partizan se ne predaje olo{u i protuvama, gdeste izdajnici.(Fingira pucawe, Lari kasni, puca drugi put, bacapi{toq)@iveo Kapejot!

Rafal, [ejn se trza posr}e, pada sa balkona.

KAMERMAN: Kat... Kilavo, da vidimo {ta smo snimili, vratitraku.(Svi gledaju)Kupqeno, pucwi kasne, al nemamo vi{e vremena.Idemo sad to isto samo sa drugim tekstom.

LARI: Koji drugi tekst, to nema u kwizi snimawa.

KAMERMAN: Lari ne zadr‘avaj, garderoba obucite [ejna u ~et-ni~ku uniformu i da se nalepi brada.

REDITEQ: Ne mora brada, nisu svi ~etnici bili bradati.

REDITEQ: Ne}emo da pravimo ~etnike kao do sad u filmovima,on je oficir kraqeve vojske u Otaybini, samo bluzui {ajka~u sa kokardom.

Kaskader 85

KAMERMAN: [ejn, sa druge strane ti je tekst pro~itaj ga.

[EJN: Kra – qev ofi – cir se ne pre – da – je olo{u i protu-vama, gde ste izda – jnici...

KAMERMAN: Sve je isto samo mesto Tito, Kraq i mesto ‘iveoKapejot, ‘iveo Kraq. Jasno? Jedna proba pa slikamo,Lari, kod tebe se ni{ta ne mewa, kreni.


[EJN: Titov oficir se ne predaje olo{u...

KAMERMAN: Stop, stop, Mile stvarno si mentol, ti si sad ~etnik,Kraqev oficir a ne Titov.

[EJN: To su dve uloge, nagla je promena...

KAMERMAN: Nema{ ti {ta da se mewa{, sve je isto samo je kapadruga i nije Tito nego Kraq, {ta ti tu nije jasno?

[EJN: Ipak, to su dve uloge, to je gluma~ka transfor-macija...

KAMERMAN: Ne seri [ejn, pada blenda, proba!


[EJN: (Polako)Kraqev oficir se ne predaje olo{u i protuvama, gdeste izdajnici.

KAMERMAN: Odli~no, slikamo.

LARI: Ti{ina, kamera... Ton... Klapa.

KLAPER: Scena 14 kadar 134 ~etvrti put.

KAMERMAN: Ek{n!


[EJN: Titov partizan... Zajebo sam se priznajem.

LARI: Stoj, ponovo, kamera, ton, klapa.

KLAPER: Scena 14, kadar 134, peti put.

KAMERMAN: Ek{n!


[EJN: Kraqev partizan se ne predaje olo{u i protuvama.

KAMERMAN: Stoj, stoj.


[EJN: [ta je opet?

LARI: Reko si Kraqev partizan.

KAMERMAN: Kraqev oficir, zapamti ve} jednom!

[EJN: Dobro, zbog jedne re~i.

KAMERMAN: Ponovo.

LARI: Ti{ina na objektu! Kamera, ton, klapa.

KLAPER: Scena 14 kadar 134 {esti put.

KAMERMAN: Ek{n!


[EJN: Kraqev oficir se ne predaje olo{u i protuvama, gdeste izdajnici.

KAMERMAN: (Za sebe)Hvala bogu.

[EJN: (Puca dva puta zatim pi{toq {kqoca, on ga baci ivikne)@iveo Kapejot!

KAMERMAN: Stooooj! [ejn, da se nosi{ u tri lepe... Ne Kapejotnego Kraq, ‘iveo Kraq [ejn, s kim ja radim...Blendu skoro da nemam, ovo }e biti pogibija crnca utunelu, Lari imamo li ne~im da dosvetlimo?

LARI: Cone to zaboravi.

KAMERMAN: Otvori}u do kraja pa {ta ispadne.

LARI: Deco, samo jo{ jedan dubl i gotovo, molim ti{ina,kamera, ton, klapa.

[EJN: Zna~i ‘iveo Kraq, izvini Cone nisam vido.

LARI: Kreni klapa!

KLAPER: Scena 14 kadar 134 sedmi put.

KAMERMAN: Ek{n!


[EJN: Titov... Kraqev...

KAMERMAN: Ti izgleda Tita ne mo‘e{ da zaboravi{ nikako.

[EJN: Nemoj da me zajebava{...

KAMERMAN: Ka‘i bilo {ta samo da zavr{imo jedared.

LARI: Mir, idemo klapa.

Kaskader 87

KLAPER: Scena 14 kadar 134 osmi put.

KAMERMAN: Osam mu ga majke, ek{n!


[EJN: Kraqev oficir se ne predaje olo{u i protuvama, gdeste izdajnici.(Puca, baca pi{toq)@iveo Kraq!(Pada poko{en)

KAMERMAN: Kat... Gile mislim da je kupqeno.

REDITEQ: Sporo je govorio, ionako }emo da nahsinhronizujemo.

KAMERMAN: Ne razilazite se, moramo da pogledamo materijal.

Svi se skupe oko monitora.

REDITEQ: Dobro je.

LARI: Ajd vide}emo sutra, qudi, ujutro u 7 sati ~eka auto-bus ispred crkve Svetog Marka, lokacija Pan~e-va~ki rit, svi sem [ejna.(Odlazi)

KAMERMAN: Bilo je ko pu{ka!

Ekipa odlazi, ostaju [ejn i Val.

VAL: Odo{e...

[EJN: Nek idu, ne mogu vi{e da ih gledam...

VAL: Da se niste povredili, u drugom skoku ova noga vamostala me|u kutijama vido sam...

[EJN: [ta si ti vido koj moj kurac...

VAL: Mogu da vam pomognem da odete ku}i.

[EJN: Kome ti da pomogne{... Nemoj da sere{.

VAL: Mislim zbog noge, te{ko ste ustali, primetio sam...

[EJN: Ti si primetio, ne zna{ bre ulicu da pre|e{, nezna{ odakle si {upaq... Nego daj onu kesu da me-znemo.

VAL: (Tra‘i kesu)... Nema je...

[EJN: Kako bre nema!? Jebote!

VAL: Izgleda neko je drpio...

[EJN: Di si gledo koj kurac.

VAL: To je mogo samo neko iz ekipe...


[EJN: Pa nije moj pokojni deda, ja sam kriv, dao gulamferuda ~uva...

VAL: Nisam znao da napoqu, izgledaju ko gospoda.

[EJN: Mnogo si naivan sine.

VAL: Snimio me kad sam kesu meto pod klupu, pratio me i~eko momenat...

[EJN: Film je to krade se...

VAL: Mogo je mazne samo kad smo bili iza kulise...

[EJN: [to ga nisam vido, to bi mu bio zadwi zalogaj,grkqan bi mu i{~upo... Samo da sam ga ja uvatio ko je.

VAL: On se sad negde gostira i smeje se kako nas je navuko,a mi nemamo ~ime ni glad da upla{imo...

[EJN: Eto sad si vido {ta je na{ film, beda, gladno majkemu ga nabijem... i s wima da pravi{ umetnost, kradeti zalogaj ko ker... Nema tu sre}e sine.

VAL: Mogu od keve da posudim lovu.

[EJN: Nije meni za klopu i pi}e, nego {to me zajebo...

VAL: Nisi mi reko, ~uvo bi ja.

[EJN: [ta da ti ka‘em el ne vidi{ sam, to je sve sitnadu{a govnarija {ta ima da se pri~a... zajebali sumene i vi{e u ‘ivotu... Samo ovo su mnogo niskegrane burazeru... u ovakvom filmu za mene budu}no-sti nema... Esi vido danas, ne zna{ dal si partizanili si ~etnik, wima je isto i kokarda i petokraka...Da ustane moj pokojni }ale {ta bi reko... Nemampojma. Ja s wima nisam razgovarao do smrti, a Iposle. Jesam ti pri~o o }aletu? Ja bio klinac. I,pedeset i neke, idem ja na radnu akciju. Ora – brat-stvo, jedinstvo, ribe ko {a{e; samo promi~u levo –desno. Jedan dan do{o neki magarac I ka‘e mi:Dru‘e Mile, ~estitam. Ja ga gledam onako – mislimzajebava me. Jok, ka‘e, vi ste postali ~lan partije;tras rukovawe, tras jednu veliku kwigu – ovoliku, Iajd zdravo... Do{o ja ku}i, predve~e. Ve~era, keva I}ale za stolom. Qubimo se, i tako to – al si poraso,{ta ima novo? Ni{ta. Ja da se pohvalim ka‘em:]ale, ja sam postao ~lan partije... Kad mi je udario{amar – Ej, bato, seo sam na dupe. Ja nisam znao, on seizgleda zakleo kraqu... A ja, mlad, blesav. Jebi gaburazeru, ustanem ja, jaknu preko le|a I pravo nizulicu... Kako sam tad iza{o iz ku}e, vi{e se nisam

Kaskader 89

vratio. Keva vri{ti. Idi bre, ja karakter. Ne}u da~ujem... Nije pro{lo dva, jebem li ga, tri meseca...do|e Fakir i ka‘e : Mile, rikno ti }ale... Ja ni nasahranu nisam bio... Posle pola godine do|e na redkeva, izqubio sam je, tako, mrtvu. Jebi ga, ‘ivot...[ta da radim, mislim se, jebi ga... vrati}u se naBulevar, vaqa}u {tofove seqacima, ko nekad saKrofnom... ima}u vi{e love, od umetnosti se ne‘ivi... Da sam bio negde u inostranstvu, karijeru binapravio. Ovde sve go lopov I la‘ov. Seratori... Amogo sam ne{to da napravim, vido si mogu da glumimboqe nego svi oni zajedno, a ni za kaskadu nisamcvikator, di niko ne sme nogom ja idem glavom...Danas sam im pokazo da sam kompletan umetnik,gluma, kaskada, sve... Ja sam danas spaso stvar, danisam teo ne bi snimili ni{ta.

VAL: Ni{ta....

[EJN: Samo ne bi ti savetovao da bude{ „Stancmen“.

VAL: [ta da budem?

[EJN: „Stancmen“.

VAL: [ta je to?

[EJN: ôvek je veliko govedo kad ne zna strani jezik. Ja sadgledam tebe, ko sebe da vidim. Kada sam bio klinac,odvedu me u inostranstvo. Oni svi tamo znaju stranijezik. Kewaju. Ja ih ni{ta ne razumem. Ali, nikad ni-sam hteo da priznam da ih ne razumem ni{ta. Sedim jatako, klimam glavom, foliram kao sve kapiram, sme-jem se kad se i oni smeju. Nisam hteo da oni provaleda smo mi seqaci I da ne znamo strani jezik. A to, danau~i{ taj strani, to ti je lako, kao da nau~i{ kolada vozi{. Jedna re~ danas, druga sutra, tre}a, i takoto. Govorim strani bez zamuckivawa. A {ta je „stan-cmen“? E, to ti je kaskader na engleskom... Kolkoputa sam u inostranstvu potpisivo ugovore a nisamimo pojma {ta potpisujem, tek na snimawu vidim {tatreba da se radi, vi{e puta su me nasadili ali nikadnisam odusto, {ta bi posle mislili o nama... SveYems Bondove sam radio sa Rene Zulijanom, to ti jeveliki kaskader samo prema meni je ispo velikidripac... Sko~im ja sa 40 metara iz helikoptera nagumeni ~amac, kad sam krenuo – nema vi{e nazad.Roknem ja u wega jednom nogom, mudima opau~im


ogradu, pocepam ga i malo uganem nogu, al se pravimkao nije mi ni{ta, Rene primetio, pa me vrati prvimavionom za Beograd. Odem na {traftu, svi me gledajubelo, kao kroz mene. Odem posle u udru‘ewe, i onime gledaju belo, vade strane novine, sekretarica miprevela od re~i do re~i, pisalo: „ûveni jugoslo-venski kaskader te{ko povre|en pri skoku iz heli-koptera i ubrzo podlego povredama....“ Ja podlegopovredama. Posle ukapiram da su oni akonto menepodigli osigurawe, ‘ivog me sahranili, to ti jezapad burazeru... Nije mi krivo za lovu, nego me nikovi{e ne zove od sedamdesete, misle da sam mrtav...Zareko sam se, prvu ve}u lovu {to zaradim ima daodem u Pariz. Zna{ kakvu senzaciju ima da napravim,Rene Zulijanu }u da ka‘em, jeli bre buba{vabo, na{ta ti ja li~im? Ti si jedna pi~ka od ~oveka,(Hvata Vala za kragnu i drmusa ga)ti si govno... Izvini uvek se uzrujam kad se togasetim... Potpuno sam ‘iv~ano odlepio kad god po-mislim na tog ~oveka.(Vadi sliku iz ko{uqe, i pokazuje Valu)El zna{ ko je ovaj ~ovek do mene?

VAL: Nemam pojma, ]ale....?

[EJN: Kuper!

VAL: Ko da sam negde ~uo....

[EJN: Dal je mogu}e da ne zna{ ko je Gari Kuper!?

VAL: Vaqda nije stari glumac....

[EJN: Najve}i,.. Ve}i od svih... To je legenda, legenda na dvenoge. Idol moje generacije... Zamisli Knez Mihaj-lovu 1962 – maj mesec, ta~no u podne, i jedno desetiqada Gari Kupera kako se gega iz kukova, a rukeovako... Svi smo i{li ko on... Tebi je sme{no, ti tone kapira{, svi su ga imitirali... A [ejn jedini imasliku sa wim, kolko sam treba povalio na ovu sliku...To ti je bilo u Rimu, ]ine}ita... Posle jedne strao-balne kaskade zove me Gari Kuper li~no preko {o-fera na pi}e, ja se oduzo, {ofer nas odveze u Rim ujedan bife, nije teo da pije u studiju zbog ‘ene,izgleda da je cvikovo od we, neki te‘ak skot od ‘ene,tu me malo razo~aro... Smlatimo kilo viskija dok sireko piksla, pri~ali smo nisam ga sve razumeo, jel

Kaskader 91

on, zna{, brzo pri~a... al tap{o me po ramenu... I kadsmo krenuli ja imam {ta da vidim, idol moje gene-racije, legenda na dve noge, }opa.([ejn po~iwe da pla~e)Vidim da je jedna noga kra}a i kruta u kolenu, nisammogo da verujem... On je zato onako i{o, Gari Kuper –bangeja, jebem ti ‘ivot, jedna noga kra}a pet santi-metara... Ja i {ofer ga unesemo u kola... Gari Kuper}opav, to mi niko ne bi poverovo, zato nisam nipri~o nikom, ti si prvi koji je to sazno. Kako me topogodilo, nema{ pojma. Na filmu sve druk~ije iz-gleda... Nemoj nekom da sere{ okolo, razbi}u te kozve~ku. Muvi je to...(Bri{e suze, neprijatno mu)

VAL: Kolko je sati?

[EJN: Nemam sat.

VAL: Morao bi da palim.

[EJN: De }e{?

VAL: Nigde.

[EJN: [to onda ‘uri{, ’el te ja davim?

VAL: Ma jok, ba{ mi je super.

[EJN: Pa onda ostani jo{ malo da pri~amo... Tako ti je to...Na filmu sve druk~ije izgleda....

VAL: ... Ne vredi }ale ~eka me keva na ve~eru.

[EJN: Onda furaj i pozdravi kevu, ka‘i pozdravio te [ejn.

Val izlazi. [ejn poku{ava da mu jo{ ne{to ka‘e, dovikuje Valukoji je ve} iza kulisa.

[EJN: I to ti ka‘em, film je to!(Vi{e za sebe)Ja, Jova ôrbayija, Yimi, Bata kameni, Zvonce; ka-kvi smo mi klinci bili... Zna{, kad mi krenemo krozBeograd, pa to ti je kao u „Vajld ban~“ – Divqa horda– Pekimpo... Ja samo ka‘em – „LEC GOU“, i krenemou ‘ivot – le|ima glumimo bre!

Okre}e le|a i odgega se kao Gari Kuper – nisko oka~enih re-volvera.

KRAJ


Kritike

Kaskader 93


Goran Sultanovi} u predstavi Kaskader

Premijere

KASKADER

Pisac i rediteq: Bratislav Petkovi}

Teatar: Beogradsko dramsko pozori{te

Autorsko ostvarewe Bratislava Petkovi}a Kaskader�je kome-

dija koja na dokumentaristi~ki i duhovit na~in obja{wava vreme u

kojem smo ìveli i u kojem biti{emo.

Kako danas snimiti u studiju scenu iz ratnog filma u kojem bi

partizanski oficir trebalo da baci posledwu bombu i sko~i kroz

prozor opkoqene zgrade? Rediteq i cela ekipa ose}aju da je ovaj

tekst pomalo prevazi|en i da je cela pri~a izmi{qena u nekom

vremenu i od naru~ilaca za koje vi{e niko nije siguran ni da li }e

gledati ovo {to se danas snima. Re{ewe je na|eno u tome da se

snimi u dve verzije isti tekst u kojem glavno lice moè da bude

partizanski ali i kraqevski oficir. Nevoqa je, me|utim, kad

glavni glumac izgubi strpqewe, ode iz studija, a treba da ga zameni

ve} umorni, izlomqeni, ali jo{ pun iluzija, poznati kaskader.

Pri~a sama po sebi je skromna, a mo`da i prepoznatqiva, ali je

mnogo zanimqiviji dijalog izme|u kaskadera Mileta [ejna, mla-

dih statista i ~lanova ove filmske ekipe. To je na izvestan na~in

i humorna crna hronika onog {to se doga|alo u na{em glavnom

gradu kad su se mladi qudi zanosili filmom, sawali o nekakvom

lep{em ìvotu, ìveli u iluzijama da }e se jedanput na}i u

blizini velikih zvezda i da }e sebe videti u èqenom ambijentu

svetskih metropola. To su ispovesti ~oveka koji duhovito pri~a o

sebi i svojoj generaciji, a tragikomi~nost izbija iz svake wegove

re~i. Jer je ogroman kontrast izme|u onog {ta on sad radi i kako

radi i onog u {ta je verovao i ~emu je ceo ìvot posvetio. Tu ima

asocijacija na modu, èqu da se nabavi lepo odelo, da se iza|e u

poznati lokal, na igranku, da se bude najja~i i najlep{i. I to sve

po~iwe od onog trenutka kada nije bilo ni~ega, kada su svi momci,

bez obzira da li su jaki i lepi, bili siroma{ni, isto obu~eni i

dolazili na ista mesta. [ta su tada zna~ile farmerke, pojava na

Ta{u i bilo kakav vizuelni otpor socrealisti~kom vaspitawu!

Mo`da su to, kako veruje sam autor, bili yentlmeni sa kaldrme,

imali su ponosa i kad su se rastajali od iluzija. Tog druèwa i

Kaskader 95

morala vi{e nema, a u maglovitim slikama ostalo je tek nekodaleko se}awe na dostojanstvo asfalta.

Bratislav Petkovi} je darovit pisac, novelista i portretistaìvota generacija koje je poznavao, izvanrednih zapaàwa, lepihdetaqa i iskrenog humora. On ume svima da se nasmeje, nije zao nitimaliciozan, a to wegovim duhovitostima obezbe|uje jo{ ve}u pro-dornost i potpunije zna~ewe.

Petkovi}eva reìja je u skladu sa wegovim autorskim koncep-tom komedije, a sme{tena je u sasvim odgovaraju}em scenskom ambi-jentu koji je osmislio Sava A}in, a kostimima opremila DijanaMiketi}. Kori{}eni su scenski efekti i pokazan sasvim vernoambijent filmskog studija. Sve je na izgled realisti~no, a utisakje kao da gledamo nali~je stvarnosti. Otud sve ono spoqno postajesme{no, a ponekad i groteskno. U takvoj atmosferi Goran Sulta-novi} je ostvario zreo, sadràjan i potpuno ubedqiv lik Mileta[ejna. Sav je u iluzijama presecanim trenucima slabosti u kojimaje iskren do potresnosti. I u izrazito komi~nim prizorima jeozbiqan i realisti~an, ali sve to {to ~ini neodoqivo navodi nasmeh i parodiju. To je svakako jedna od wegovih najupe~atqivijihuloga i potpun teatarski uspeh.

Sultanovi}evi partneri su bili Nade`da Mirkovi} koja jeveoma plasti~no ocrtala lik Cace. Boìdar Sto{i} je bio kamer-man Cone, zanimqiv i uvek efektan. Aleksandar Hrwakovi} jetuma~io rediteqa Gileta, razbacanog na sve strane, galamyiju i~oveka koji iz scene u scenu mewa mi{qewe i raspoloèwe.Hrwakovi} to radi superiorno sa leèrno{}u i ubedqivo{}u. Tuse pojavquju i dvoje mladih. Ne`nu Venesu, koja sawa da }e prekostatirawa do}i do uloge i slave, igra precizno Sandra Nogi}. VukPavlovi} je do~arao mladog i nezainteresovanog kaskadera Valakoji postaje blizak sa Miletom [ejnom i ispoqava divne osobinekoje u po~etku ni~im nisu bile nagove{tene pa je dokumentarnowegova igra sasvim ubedqiva.

Kaskader je neosporno uspeh Bratislava Petkovi}a, ali i Sce-ne na Crvenom krstu, slika ìvota i na{ih izgubqenih iluzijakojima se sada u postepenom osve{}ivawu moèmo samo smejati.

Petar Volk,„Ilustrovana Politika“, 18. jul 1992.


SAVREMENICI

Sve je apsolutno prepoznatqivo. Kaskader Bratislava Petko-

vi}a (Nova scena Beogradskog dramskog pozori{ta) uvodi nas u

jedan studio u kome se snima neki film. Snimawe tek {to nije

po~elo, ali, kao {to to biva na na{im snimawima, nikako da

po~ne. Tu su dvoje mladih qudi koji su do{li da zarade neki dinar

kao statisti, ali se te{ko snalaze u haosu u kome su se na{li. Tu je

kaskader koji se sprema da izvede svoj jubilarni tristoti skok, i

donosi na scenu beskrajan broj kutija od kartona na koje }e pasti

(Petkovi} je dobro pro~itao Joneska). Pojavi}e se i Caca, dama iz

mawe nego polusveta, zatim nervozni rediteq, snimateqi, i, najzad

vo|a (ili kako se to ve} u svetu filma zove) snimawa, obi~an dri-

pac... Snimawe moè da po~ne.

Tu neposrednu i jednostavnu prepoznatqivost situacija i liko-

va glumci su do kraja iskoristili za~iniv{i je dobro probranom i

nesputanom komikom.

Predstavu je nosio Goran Sultanovi} kao kaskader Mile [ejn.

To je bio jasnim potezima ocrtan i nenametqivo komi~no osvetqen

lik koji ìvi pred nama svoj neveseo ìvot negde pri samom dnu

ble{tavog sveta filma, i mi ta~no znamo koliko on laè u svojim

pri~ama o nekada{wim slavnim danima koje je proveo sa zvezdama

umesto kojih je skakao u vodu ili na kutije od kartona, pri~ama

kojima èli da zaseni naivnog statistu Vala. Vidimo ne samo we-

govu sumwivo slavnu pro{lost, nego i izvesno jadnu budu}nost koja

}e se izgubiti u alkoholu i u nekoj periferijskoj uyerici.

Prelomni trenutak izme|u te pro{losti i budu}nosti Brati-

slav Petkovi} precizno je odredio. Mile [ejn {aqe Vala da kupi

nekoliko boca piva, nekoliko „unu~i}a“ i ne{to „grisina“ za ban-

ket kojim }e proslaviti svoj tristoti skok. Kesu sa tim |akonijama

neko }e tokom snimawa ukrasti, a na banket iovako ionako niko ne

bi do{ao.

Mladi i naivni Val sve vreme slu{a pri~e Mileta [ejna. Vuk

Pavlovi} umeo je da slu{a, i da nam stavi do znawa do koje mere

veruje tim pri~ama, i do koje mere zna da su one izmi{qene. On jo{

govori kao amater, ali ve} slu{a kao pravi glumac, i kao pravi

glumac iskrao se iz studija kada, posle zavr{enog snimawa, Mile

[ejn ponovo po~iwe sa beskrajnim pri~ama o svom druèwu sa

slavnim zvezdama.

Kaskader 97

Caca zna Mileta [ejna kao zlu paru. I kako se Nade`da Mir-kovi}, gotovo neprimetno, pojavi u studiju (u odli~no pogo|enomkostimu Dijane Miketi}), mi znamo ko je i {ta je Caca. Nade`daMirkovi} nepogre{iva je i pre nego {to izgovori prvu re~.

Nepogre{iv je i Boìdar Sto{i} kao snimateq Cone. Mislimda ne}u zaboraviti wegovo piskavo: Action! – znak da snimawe po-~iwe – koje nam otvara prozor u svu la`nost i izve{ta~enostfilmskog sveta.

Aleksandar Hrwakovi} bio je dobar i prepoznatqiv preten-ciozni i prazni rediteq. Kao vo|a snimawa Ivan [ebaq bio jetako|e prepoznatqivi mangup. Dobro im se pridruìla SandraNogi} kao statistkiwa Vanesa koja je ve} na najnièm stepenikulestvice filmskog uspona izabrala umetni~ko ime koje }e je,predvidqivim putevima, odvesti na vrh.

Kao rediteq, Bratislav Petkovi} umeo je da sigurno vodi{aroliki skup svojih likova i da odredi {ta je sme{no, a {tatu`no u wihovim sudbinama.

Sava A}in na~inio je dobar filmski studio u kome smo moglida vidimo {ta je sve privid u ovoj umetnosti na celuloidnoj traci.

Ko se jo{ se}a Sporting life Bratislava Petkovi}a i Vojina Kaj-gani}a koji smo, pre dvanaest godina, videli u ovom istom pozo-ri{tu? Taj komad uveo nas je u svla~ionicu jednog nièrazrednogfudbalskog kluba, i pro{ao je nezasluèno nezapaèn. Sa Kas-

kaderom, Petkovi} je pokazao da vlada jednim ànrom koji je upozori{tu uvek dobrodo{ao, i {to pre treba da napi{e i tre}ikomad.

Jovan Hristi},„Kwièvnost“, (8–9–10) 1992.


Kaskader 99

Scena iz predstave Kaskader


Razgovor:

TEATAR URBANE TUGE

Bratislav Petkovi}, pisac i rediteq Kaskadera.Ro|en: 26. 9. 1948. u BeograduObrazovawe: Reìja na FDUDelo: napisao ~etiri komada, reìrao {est pozori{nihpredstava.Bra~no stawe: oèwen, dva sina.

Bratislav Petkovi}, pisac i rediteq Kaskadera, nekada{wehit-predstave koja je nedavno ponovo postavqena u beogradskom„Dadovu“, osniva~ je i Muzeja starih automobila u ulici MajkeJevrosime, u ~ijem prostoru se ve} dve sezone igra wegova pred-stava Gran prix.

– Prostor Moderne garaè dobio sam od Skup{tine grada. Onnije bio namewen pozori{tu, ali sam èleo da promovi{em iMuzej i pozori{te, da napravim jedno kulturno sredi{te. Kada jetaj prostor napravqen 1929. godine, zvao se Moderna garaà. @e-leo sam da tu stvorim teatar urbane tuge. Tako sam od dokumen-tarne gra|e napisao Gran prix. Bila je to ozbiqna avantura. \uzaStojiqkovic koji tuma~i glavnu ulogu, i ja pla{ili smo se da }e tobiti predstava samo za otvarawe Muzeja. Ali evo, igrali smo je 60puta i to je postalo pravo pozori{te.

Poznati ste kao pisac predstave „Sporting lajf“, koja se krajemsedamdesetih igrala u Beogradskom dramskom pozori{tu neko-liko sezona.

– Kada se ekipa predstave „raspala“, skinuta je s repertoara –Predrag Pepi Lakovi} je oti{ao u Jugoslovensko dramsko pozo-ri{te...

Otkuda Vam gra|a za „Kaskadera“, za tog junaka koji treba nasnimawu filma da preìvi i tristoti skok sa visine?

– Uvek sam pisao o qudima sa margine. Kako sam se muvao posnimawima, izdaju}i automobile za razne filmove (vlasnik samjednog dela starih automobila koji su u zbirci Moderne garaè),susretao sam razne qude. Najupe~atqiviji su mi bili kaskaderi,qudi s de~jim du{ama. Druè}i se sa Zvoncetom, Pigijem, Batom


kamenim, Yimijem i ostalim kaskaderima, napisao sam lik koji je

sinteza svih wih i wihovih interesantnih pri~a. Oni su bili

urbani momci, vitezovi asfalta i ja taj miqe poznajem. U vreme

kada smo bili mladi, tu~e su bile po{tene, nije bilo pi{toqa, ni

noèva. Postoji tu jedna dimenzija koju ni oni nisu ose}ali – biti

kaskader bilo je oblik protesta.

Jedno vreme je kaù, bila moda biti kaskader?

– Da, kada je iza{ao oglas u „Politici“ uo~i snimawa filma

Dugi brodovi, traìli su Vikinge. Svi momci, koji su sawali o

Zapadu, izblajhali su kosu i nadali se da }e da ih povedu na Zapad.

Time su, zapravo, otkrili ko su. I moj brat Mirko, izrazito crn

momak, oblajhao se, pa je sa tom plavom kosom i crnim obrvama

izgledao kao |avo! Kaskaderi su bili obeleèni, kao i oni koji su

u to vreme igrali rok, koji su i{li na Zvezdin stadion na igranke,

koji su nosili kravate... Ro|en sam na Paliluli i poznavao sam te

momke. Posle snimawa [ejna, u Beogradu je bilo bar petnaestak

momaka koji i danas imaju taj nadimak. To ovim klincima danas

ni{ta ne zna~i.

Za po~etak Va{e karijere vezan je i jedan mali skandal u pozo-ri{nom ìvotu Beograda....

– Za diplomsku predstavu davne 1972. godine reìrao sam [ile-

rove Razbojnike, u Beogradskom dramskom. Mu~io sam se i{~ita-

vaju}i taj tekst i sre}om odem u Kinoteku i pogledam film Divqak

s Marlonom Brandom i Lijem Marvinom – oni na motociklima.

Kako sam i ja motociklista, a shvatio sam [ilerove junake kao

buntovnike bez razloga, na{ao sam „kqu~“. Smestio sam na scenu

momke u crnim ko`nim jaknama, rokere na motociklima, uz muziku

tada popularnog sastava „Emerson, Lejk i Palmer“... Onda se pobu-

nio Velimir @ivojinovi} – Masuka, prevodilac, rekav{i da sam

oskrnavio wegov prevod (tre}inu teksta sam izbacio). Predstava je

igrana samo sedam puta, pa je skinuta.

Kakvi su Vam planovi?

– U „Modernoj garaì“ u septembru }e iza}i premijera mog

teksta Pisoar. Igra}e sigurno \uza Stojiqkovi}, a za ostale ne

mogu jo{ precizno da kaèm.

Svetlana \oki},„Varijete“, 13. maj 1997.

Kaskader 101



Odbrana Beograda

@ESTOKI MOMCI

„Grozim se kada danas vidim automobile, sa zatamwenim stak-lima, tima koji se kriju nije ~ista savest. Mladi qudi nose po dvapi{toqa, a se}am se svoje mladosti kada je glavna vest u gradumesec dana bila kako je neki Bosanac na Dor}olu ubo noèmmladi}a na igranci. Nije bilo neravnopravnih tu~a, nije se ko-ristilo oru`je, ko padne nisu ga {utirali. Bilo je to vremeko~opernog dokazivawa koje nema veze s dana{wim, grad je izgubiotaj {arm. @estoki momci su nekada bili vitezovi asfalta, aliqudi de~je du{e. Takmi~ili su se ko }e da sko~i sa vi{e ta~kestarog savskog mosta. Brat ko{arka{a Rice Gordi}a, Top su gazvali, skakao je s najve}e visine jer se peo na bratovqeva ramena.@estoki su starije pozdravqali s ’qubim ruke’ i zastajali dakom{iji pomognu da unese ugaq. Po{tovao se taj neki patri-jarhalni moral, nasle|en od o~eva i dedova. Imao sam ~ast i dapoznajem neke kojima sam i posvetio Kaskadera. Hteo sam da obe-leìm to vreme, se}awe na wih.

Beograd je, na samom kraju pedesetih, imao najvi{e poten-cijalnih kaskadera na svetu. U „Politici“ je iza{ao oglas da setraè qudi svetle puti za uloge Vikinga u koprodukciji Dugi

brodovi. U trenutku su ispra`wene sve radwe koje su imale oksi-èn. Desetak hiqada beogradskih momaka pojavilo se na kapijiFilmskog grada, a Ada Ciganlija je tog leta izgledala kao nekaplaà u Stokholmu. Mali broj ih je izabran za snimawe, a drugi,kao obeleèni u to vreme ideolo{ke iskqu~ivosti i prezirawazapadne kulture, nisu mogli da dobiju ni jedan posao. I pobegli suna taj Zapad. Ne znam koliko je ta koprodukcija bila uspe{na, alije stvorila profesiju kaskader – onaj koji mewa glumca u opasnimscenama. Na{i kaskaderi su jedno vreme bili najboqi u Evropi jersu bili najhrabriji, Bata Kameni, Pigi, Zvonce... Zbog wih sam ~aknapravio patent, fla{e od {e}era, jer su stalno o glavu razbijaliprave – staklene. U predstavi je na Crvenom krstu igrao GoranSultanovi}, tako|e jedan takav ~ovek, grub, ali ~astan.

Hrabar je bio i Bo{ko Milenkovi}, kada je iza{ao ’na crtu’ na’Gran priju’ 1939. ~etvorici svetskih prvaka: Fon Brauhi~u, Nuvo-lariju, Langu i Mileru. Nije u svom ’Bugatiju’ imao nikakvih{ansi, ali se tada nije dokazivalo novcem, kao danas. A Bo{ko jebio jedan od najbogatijih qudi toga vremena, kada je Beograd ìveo

Kaskader 103

ìvot svetske metropole i kada je qubav Beogra|ana prema gradukulminirala – sve lepe gra|evine Beograda napravqene su do 1941.Bo{ko je posle rata vozio trolejbus na liniji 13 za Du{anovac, urukavicama u kojima je vozio trku. Tragi~no je zavr{io ìvot ’56,ubio se jer nije mogao da istrpi da je skrivio nesre}u u kojoj jepovredio de~aka. Ne postoji danas ni wegov grob, samo bele{ka daje sahrawen o tro{ku GSP. Predstava Gran pri je wemu posve}ena.Ima Beograd takvih pri~a na svakom }o{ku, poku{avam da ihotkrijem. Mnoge su skrivene i namerno. Trpeo je grad stalnonajezde do|o{a, ali sloj Beogra|ana je sve tawi i sve teè podnosite udarce. Moramo da se borimo.“

Ispri~ao mi je to jednom Bratislav Petkovi}, diplomiranirediteq, dramski pisac, kolekcionar starih automobila, poslasti-~ar. Beogra|anin koji svoj grad voli.

Sr|an Popovi}.„Danas“, 16. april 1998.


U prvom planu pisac i rediteq predstave KaskaderBratislav Braca Petkovi}

Grand prix

LICA

LAZAR RADI],biv{i trka~ dobro dr‘e}i,

oko 75 godina.

RADE RASPOPOVI],kustos, oko 50 godina.

NARCISA LUKI],apsolvent re‘ije, 25 godina.

KAJA,~ista~ica, oko 60 godina.

Grand prix 107

Publika ulazi u prostoriju sa automobilima, kustos je sve vremeprisutan, do~ekuje publiku kao doma}in i, ako je potrebno, dajeinformacije o eksponatima. Kada se publika smestila, kustosgleda na sat.

KUSTOS: Najstariji eksponat u na{em Muzeju, a i na Balkanu, jeovaj tricikl, marke Marot Gardon iz 1897. godine.Pojava lakog Dedijonovog jednocilindri~nog motoraomogu}ila je brojnim proizvo|a~ima bicikla da po-ku{aju sa pravqewem motornog vozila za svakodnevnuupotrebu. Motor ima jednu i po kowsku snagu, (Kar-burator je takozvana kapaqka, bez mogu}nosti regula-cije) zna~ajno da je prvi koji se zavrteo preko 1000obrtaja, i prvi kod koga se koristio aluminijum zaizradu ku}i{ta motora. Usisni ventil je automatski,otvara ga podpritisak koji stvara klip koji krene kadowoj mrtvoj ta~ki. Izduvni ventil je mehani~ki,vo|en bregom direktno sa radilice. Obrti su se regu-lisali smawewem zazora izduvnog ventila, prakti~nogu{ewem motora. Podmazivawe je bu}kawem, a gorivodolazi slobodnim padom. Startuje se okretawem pe-dala, ne postoji spojnica ili kuplung. Kad stane mo-tor, stane i vozilo. Ga{ewe je dekompresijom. Pri-sustvo diferencijala ovo vozilo udaqava od motor-cikla i pribli‘ava ga automobilu. Marot Gardon nijestigao da postane pravi auto jer firma bankrotira1902. godine, upravo kada nastaje ovaj primerak For-dovih karuca sa motorom, dodu{e jo{ uvek se luta, alito se ve} mo‘e nazvati automobilom, bele‘imo pri-sustvo mewa~a brzine i spojnice. Karoserija i {asijasu napravqene od drveta sa metalnim okovima sli~nozapre‘nim kolima i fijakerima. Jasenovo drvo senajvi{e koristilo. Prvim voza~ima i putnicima ova-kva vrsta karoserije nije nudila naro~it konfor i si-gurnost, jer karuce su bile predvi|ene za brzinu kojomide kow, a sa motorom od 7 kowa stvar se kre}e 4 putabr‘e, samim tim i mogu}nost ispadawa i svih ostalihrizika je bar 4 puta ve}a. Horizontalni bokser motorsme{ten je ispod sedi{ta. Maksimalna brzina je oko35 kilometara na sat. Upravqa se pomo}u ove poluge,


kurble ili kozjeg repa. Pe{aci se upozoravaju zvonom.Postoje dve brzine – za napred i jedna za nazad.Diferencijal je otvoren i pogowen lancem. Kao go-rivo koristi petrolej i sve niskooktanske benzine.Ispod poluge upravqa~a nalazi se ru~ica za regu-laciju paqewa, takozvani „for“ kojom se pomera ugaomagneta i tako odabira ta~ka paqewa, ve} premakvalitetu benzina, jer u to vreme, po~etkom 20. vekanije se mogao dobiti benzin ujedna~enog kvaliteta. Sate strane ovo vozilo bi danas bilo vrlo aktuelno...Ovom autu rumunski benzin ne mo‘e da naudi. Slede}ieksponat u na{em Muzeju, na koji treba obratitipa‘wu je ovaj automobil marke „[aron“ iz 1908. go-dine u kome se vozio na{ Kraq, Petar I Kara|or-|evi}. Motor ovog automobila...(Primeti Narcisu koja ga gleda)

KUSTOS: [ta Vi radite ovde?

NARCISA: Sedim i ho}u da upalim cigaretu.

KUSTOS: Molim Vas da odmah sklonite cigaretu. Ovde je pu-{ewe strogo zabraweno.

NARCISA: Izvinite.

KUSTOS: Kako ste u{li?

NARCISA: Najnormalnije, kroz vrata.

KUSTOS: E onda }ete najnormalnije istim putem napoqe, i koVam je dozvolio da se verete po eksponatima?

NARCISA: Nikog nije bilo, samo sam u{la i sela, ni{ta nisamdirala, majke mi...

KUSTOS: Mlada damo, nije mi do {ale.(Dolazi do auta, otvara vrata, rukom joj pokazuje daiza|e)Na{e radno vreme i strpqewe isti~e, izvolite napus-titi gara‘u...

NARCISA: (Hvata ga za ruku)Narcisa Kuli}, apsolvent re‘ije, s kim imam ~ast?

KUSTOS: ... Rade Raspopovi}, kustos...

NARCISA: U|ite,(Uvu~e ga u auto)Samo jedan minut, molim Vas.

Grand prix 109

KUSTOS: ... Jedan minut...

NARCISA: ... Pet minuta...

KUSTOS: Da li Vi to mene ho}ete da silujete? Ako mora, nemamni{ta protiv...

NARCISA: (Smeje se)Zar se Vi mene bojite?

KUSTOS: Za{to bih, milicija je preko puta, vika}u...(Narcisa se i daqe smeje)Sa~eka}u da se ismejete pa da saznamo za{to sedimo uovom „[aronu“?

NARCISA: Otkrila sam da je pravi do‘ivqaj va{ih auta tek kadsednete u wih, a jo{ boqe bi bilo provozati se, ovakoje sve nekako stati~no, mrtvo...

KUSTOS: Vi ste ustvari do{li da mi odr‘ite predavawe izmuzeologije...

NARCISA: Mora se uneti vi{e ma{te. Pro{lo je vreme vikto-rijanskih muzeja. Stvar morate o‘iveti. Ukqu~itesve medije, film, video, pozori{te...

KUSTOS: Bogami, pregr{t ideja. Ima li jo{ ne{to {to stezaboravili, pa da idemo polako?

NARCISA: Znam da ‘urite. Ja Vas davim, nije Vam prijatno.

KUSTOS: Nimalo ne ‘urim. Vrlo mi je prijatno i uop{te me nedavite, al’, ako bi ste to mogli drugi put. Od jutrossam ovde.

NARCISA: Please!

KUSTOS: Dobro... Recite {ta imate, pa da idemo...

NARCISA: U‘ivam da otkrivam nove ambijente... kao speleolog, aovo mesto me provocira u smislu jednog sasvim po-sebnog sadr‘aja, ne toliko sa estetske strane, mada mije estetika primarna... Bizarni prosedei su ono {tome u prvom trenutku op~ini... Najstra{nija stvar jeprose~nost, toga se grozim...

KUSTOS: I ja se grozim...

NARCISA: Zna~i, mislimo isto, ne treba te‘iti ekscentri-~nosti po svaku cenu, ve} samo onoliko koliko pred-met ili pojava kao takva sama inicira, razumete...?


KUSTOS: Sve sam razumeo i sasvim mi je sve jasno, jedino mi nijejasno za{to ste do{li ovamo i kog vraga tra‘ite. Daniste dama druk~ije bih sa Vama pri~ao. Ostavite teglupe floskule i recite za{to ste ovde?

NARCISA: Verujte, nisam do{la da kradem delove.

KUSTOS: Jel treba da naga|am...

NARCISA: ... Vidite, ja treba da radim diplomsku predstavu iovaj ambijent bi mi stra{no odgovarao, ho}u da na-pravim ne{to izuzetno, hit sezone...

KUSTOS: ... Hit sezone...

NARCISA: Italijanska scena kutija me sputava...

KUSTOS: Ovde su Vam igrane neke predstave Bitefa, prostor jeotkriven, stvar je ve} vi|ena, i za{to ba{ ovde?

NARCISA: Ovo je idealno mesto za Arabalovo Grobqe auto-mobila...

KUSTOS: ... Te‘i slu~aj... Bojim se da to ne}e i}i glatko. Potra-‘ite Vi neko drugo mesto za Va{eg Arabala.

NARCISA: Ali ovde imam gotovu scenografiju.

KUSTOS: Ovo ne mo‘e biti scenografija za Va{ komad.

NARCISA: Za{to?

KUSTOS: îst proma{aj. Grobqe automobila Fernanda Ara-bala se de{ava na otpadu, a ovo je ipak nekakav muzej, uosnivawu dodu{e. Zna~i nije otpad.

NARCISA: Meni ba{ ovo treba. Ovo je ta autenti~na atmo-sfera...

KUSTOS: Autenti~na atmosfera Va{eg komada je otpad.

NARCISA: Sve zavisi kako se komad pro~ita.

KUSTOS: Pro~itajte ga Vi malo boqe, pa nai|ite da popri-~amo, i ja volim pozori{te, a sad bih Vas molio dakrenemo.

NARCISA: Ceo komad znam napamet. Imam odbrawenu ekspli-kaciju. Moj profesor je odu{evqen idejom.

KUSTOS: Izvinite, a ko Vam je profesor?

NARCISA: Nikola Jefti}.

Grand prix 111

KUSTOS: Niya! Znam ga iz Teatra levo.

NARCISA: Mogu li da ga dovedem da i on pogleda prostor?

KUSTOS: Bio je odli~an glumac. Godinama ga nisam video. Neknavrati, rado }u popri~ati sa wim...

NARCISA: Napravi}u doga|aj sezone, sigurna sam.

KUSTOS: Nemojte tr~ati pred rudu, razmislite malo.

NARCISA: Ne}ete me vaqda razo~arati. Dozvoli}ete da igramoovde?

KUSTOS: Ne pitam se ja. Tu postoji upravni odbor. Koliko ihznam, ne}e biti odu{evqeni da se ska~e po ekspo-natima.

NARCISA: Nema tu nikakvog skakawa, verujte.

KUSTOS: Ipak Vi potra‘ite neki otpad. Nije ovo ambijent zaArabala.

NARCISA: Ceo semestar prou~avam Arabala, a Vi mi od prvedajete korpu.

KUSTOS: Izvinite, kad ste ro|eni?

NARCISA: 1971!

KUSTOS: Taj komad sam gledao tri godine pre nego {to ste se Virodili.

NARCISA: Zaista?

KUSTOS: [ezdesetosme, drugi Bitef, kompanija Viktora Gar-sije, na sceni Ateqea igrala je Grobqe automobila.Posle predstave smo ostali da razgovaramo sa glumci-ma i rediteqem. Ceo Beograd je te {ezdesetosme biopozori{te. Iz Ateqea smo i{li u Kapetan Mi{inozdawe da slu{amo Stevu @igona i Roberspjerov govoru Konventu...

NARCISA: I moja mama je u~estvovala u tim demonstracijama, do-bila je batine kod nekog podvo‘waka...

KUSTOS: Ja bogami nisam dobio batine. ûjem, digli se studen-ti, po{to sam i sam bio student, potr~im da vidim {tase de{ava, ru{i se komunizam ili tome sli~no... kad jatamo a ono me|utim... Znate {ta je pisalo na KapetanMi{inom zdawu? „Crveni univerzitet Karl Marks“,vidim sprdwa, vratim se ku}i, neki su se i navukli...~ekajte, za{to sam po~eo o tome?... To je znak starosti,i{~ili tema...


NARCISA: Arabal...

KUSTOS: Da, da Grobqe automobila i Arabal, on je odli~nolegao u tu atmosferu, wegova ‘estoka ali primitivnaosuda kapitalizma... Dobio je Viktor Garsija prvunagradu na tom drugom Bitefu, uz glupavo obrazlo-‘ewe, da je najboqe zastupao nove pozori{ne ten-dencije... Meni su li~ili na naj obi~nije amatere...

NARCISA: Bilo bi mi dragoceno da ~ujem kako je ta predstava iz-gledala.

KUSTOS: Na ‘alost, ostao mi je samo op{ti utisak. Verovatnou pozori{nom muzeju postoji snimak...

NARCISA: Vi fenomenalano dobro poznajete pozori{te?

KUSTOS: Hteo sam da studiram re‘iju... Padnem na prijemnom{ezdesetpete i odem na istoriju umetnosti... Pratim{ta se de{ava, ne propu{tam premijere, gledam ~ak iamaterske predstave...

Ulazi Lazar Radi}.

KUSTOS: Ko je to?

LAZAR: Dobro ve~e.

NARCISAi KUSTOS: Dobro ve~e.

LAZAR: Izvinite {to smetam, video sam otvorena vrata inatpis „Moderna gara‘a“, da li to ovde treba da budeMuzej automobila.

KUSTOS: Da, uskoro!

LAZAR: Ba{ lepo... A Vi ste ovde?

KUSTOS: Kustos.

LAZAR: Ja sam Lazar Radi}, pre pola veka od strane Narodnevlasti izba~en sam iz ove gara‘e a bila je moja... Da libi ste dozvolili koji minut da pogledam?

KUSTOS: ...Izvolite... Lazar Radi}, trka~, bokser, skifist...

LAZAR: ... Od svega po malo i na kraju ni{ta...

KUSTOS: Pobednik trke antante, evropskog kupa u skifu, Bu-dimpe{ta tridesetosme, {ampion u polute{koj tri-desetdevete...

Grand prix 113

LAZAR: Otkud Vam to?

KUSTOS: O Vama dosta toga znam, a nisam znao da ste ‘ivi izdravi.

LAZAR: Zdrav nisam, a jo{ sam pomalo ‘iv... Da li je ovo Sa-vati}ev aero?

KUSTOS: ...Radovana Savati}a...

LAZAR: S’ wim je pobedio na reliju Beograd – Sofija –Beograd. [ta je ovo?

KUSTOS: Maro Gardon iz 1897... Mnogo puta sam poku{avao daVas na|em.

LAZAR: Malo je qudi znalo gde sam. Skoro se nikom nisam jav-qao... êtrdesetosme sam poru{io sve mostove, pobe-gao na skijama u Austriju, posle u Ameriku... OvajFord iz koje je godine?

KUSTOS: Iz hiqadu – devetsto – druge! Vrlo originalan pri-merak.

LAZAR: A „[aron“?

KUSTOS: Hiqadudevestoosma...(Narcisi)Gospo|ice Narcisa, s ovim gospodinom sam se godi-nama lepo dru‘io i dosta o wemu znam, a vidim ga prviput u ‘ivotu...

NARCISA: Zanimqivo.

KUSTOS: Ispratio sam Vas do odlaska u Austriju, a daqe Vam seizgubio svaki trag.

LAZAR: Vi mene ispratili? [alite se...

KUSTOS: êtrdesetosma, zima, Va{ kolega motorciklista JuleLapajne Vas sprovodi na skijama izme|u karaula i Viskidate s’ ruke „Filip Patek“ i poklawate mu.

LAZAR: Ta {toperica je bila jedina moja imovina... Jule La-pajne, sodayija iz Ceqa. Kako ste to saznali?

KUSTOS: Pre desetak godina sam ga sreo na Grobniku na trciveterana, pokazao mi je „Filip Patek“ i raspitivaose o Vama.

LAZAR: ... Ne znam {ta da ka‘em... Potpuno sam zate~en...


KUSTOS: Gospo|ice Narcisa, upozna}u Vas sa jednim gospo-dinom koji je bio najboqa prilika u Beogradu.

LAZAR: Molim Vas, ne preterujte, ako je ne{to i bilo, bilo jepre pedeset i kusur godina.

KUSTOS: Sportista, obrazovan, imu}an, Beogra|anke su ga obo-‘avale.

LAZAR: E dragi moj, od onog Lazara nije ostalo ni{ta.

KUSTOS: Vi ste deo istorije ovoga grada.

LAZAR: Svi smo mi deo neke istorije.

KUSTOS: Dozvolite gospo|ica Narcisa Luki}. Diplomant po-zori{ne re‘ije.

NARCISA: Drago mi je(Pru‘aju}i ruku)

KUSTOS: Gospodin Lazar Radi}.

Lazar joj poqubi ruku uz blagi naklon.

KUSTOS: Izdanak beogra|anskog gra|anskog dru{tva, kome jeoduzeta {ansa...

LAZAR: ûjte, ja nikog ne krivim, bili smo potpuno nesprem-ni, pometeni brutalno{}u, osu|en sam bio na dvegodine robije, sve mi je oduzeto, ~ak i gra|anska prava,jednostavno mrtvac koji hoda. Trebalo je to izdr‘a-ti... Optu‘en sam za saradwu sa okupatorom, ali qudija sam ~etiri godine bio u logoru u Osnabriku... Oniizvade program trke iz tridesetdevete, slika, a naslici ja, Fon Brauhi~, Nojbauer, Nuvolari, sve samiokupatori...

KUSTOS: Imam tu sliku, pokaza}u vam je!

LAZAR: Ja, pa Staqin je te godine potpisao pakt sa Hitlerom!Strpa{e me u zatvor, konfiskacija imovine... Znateda je Velizar Jankovi}, ministar i predsednik kra-qevskog autokluba, dobio je {est godina zbog te slike,na kojoj se vidi on kako ~ita govor na otvarawu trke, au pozadini se vidi zastava sa kukastim krstom...

KUSTOS: Tako|e, saradwa sa okupatorom. Imam i tu sliku! A dali Vam je poznato da govor nije napisao on nego IvoAndri}?

Grand prix 115

LAZAR: Zanimqivo... U osnovi je ipak bila pqa~ka. I meni iVelizaru je imalo {ta da se uzme. Mene su dr‘alisvega {est meseci, pa su me pustili. Obratio sam seMo{i Pijade, znao sam ga pre rata, nije hteo da meprimi... Posle me je zvao wegov {ef kabineta, ja seobradujem, kad on mi nudi da mu budem {ofer, mo‘dabih i pristao, ostao sam na ulici, ali kad sam video datreba da ga vozim u Pakardu otetom od moga kuma Voje,odustanem...

KUSTOS: Gra|anski moral...

LAZAR: Hteli su i obraz da mi uzmu!

KUSTOS: Nemojte, mnogi su se prilagodili.

LAZAR: Prodali gospodine. Ja sam pobegao glavom bez obzira.Nisam mogao da podnesem teror sankilota. Mo‘da jetrebalo ostati, tada je meni izgledalo da je to pitawe‘ivota i smrti... Ne znam... U svakom slu~aju bilansnije sjajan...

KUSTOS: Kako se uzme, ~ovek nikad nije zadovoqan, to je sad fi-lozofsko pitawe...

LAZAR: Nema tu nikakve filozofije, proveo sam pola veka uAmerici, preturio nekakve pare kroz ruke i imaoutisak da ne{to stvaram, radio sam sva{ta, ~etirigodine kao doker, dawu teglio a no}u u~io jezik da bise zaposlio kao agent osiguravaju}eg dru{tva, {to jebio san svakog doseqenika. Verujte mi, nema idiot-skijeg posla. Godinama sam za firmu „Gardner&Cross-

white“ nudio telefonom osigurawe. Od sto poziva,devedesetdevet se zavr{i sa fuck off, u najbla‘oj va-rijanti, a ja jo{ moram da se zahvalim thank you, you

are welcome i tako godinama... Nemam za ~im da seosvrnem, porodicu nemam, kad podvu~em crtu, stra{no,te{ko je to priznati. Sve {to je lepo ostalo je ovde,mladost sam proveo u ovom krugu, Majke Jevrosime,Kosovska, Vlajkovi}eva, Kondina, Cetiwska, KnezaPavla... Nemojte i}i, ovde je najboqe i kad je najgore...Malo sam pateti~an, oprostite.

KUSTOS: Niste pateti~ni, delim Va{e mi{qewe.


NARCISA: Ja se uop{te ne sla‘em. To je lokalpatriotizam. Samomoja avlija i ni{ta drugo! Dosta mi je taraba. Trebada se ugledamo na svet, svi idu napred a mi zaostajemo.Beograd se odvratno poseqa~io, ‘ivimo kao u getu.Mi mladi nemamo {ansu, jedino {to ‘elim je da odemi da se nikad ne vratim u ovaj kavez...

KUSTOS: Znate {ta je rekao ~uveni doktor Aca Kosti}, kad sumu nudili da ide u inostranstvo: „Nek idu oni, oni nevaqaju.“ Izvinite!(Kustos ode)

NARCISA: Ne}ete me pokolebati! Oti}i }u ja u Wujork, na Brod-vej, predala sam vizu, dala sam i intervju, jo{ mi nisuodgovorili. îm diplomiram idem, makar ilegalnopreko Meksika. Ne}u da ostanem na ovom |ubri{tu.

LAZAR: Idite, samo kao turista, sa povratnom kartom u yepu,al’ nemojte ostajati tamo, ja Vas molim! Evo, kleknu}upred Vama.(Klekne)Vi ste tako lepi i pametni, nemojte misliti da towima treba. To wima ni{ta ne zna~i, pogotovu neodavde...

NARCISA: Ustanite, molim Vas, meni je neprijatno.

LAZAR: Ja sam odsawao svoj san o Americi dok sam bio ovde.Tamo za to nema vremena.

NARCISA: Mnogi moji prijateqi govore sasvim druk~ije!

LAZAR: Ili nisu shvatili, ili ih je sramota da priznaju.Mo‘da gaje la‘nu nadu. Verujte, taj svet nije skrojenpo na{oj meri.

NARCISA: Ovako ne{to prvi put ~ujem, ali mene ne mo‘ete poko-lebati.

Ulazi ‘ena u mantilu – ~ista~ica Kaja. Otvorenih usta gleda uLazara i Narcisu.

LAZAR: Tamo sam pola veka i nemam nikakvih iluzija. Ostaosam nepopravqivi evropejac. To je dru{tvo skoro-jevi}a, melting pot otu|enih i usamqenih qudi, tele-vizija, pivo i kikiriki u ve~erwim satima, strah odjutra do ve~eri, strah od poslodavca, od poverilaca,kredita, od crnaca, gangstera, od bolesti i skupogle~ewa, od starosti, siroma{tva, gladi...

Grand prix 117

NARCISA: Siroma{tva, gladi! O ~emu Vi govorite!?

LAZAR: O zemqi kauboja gde je jedino bo‘anstvo dolar... Te-{ko je me|u kaubojima do~ekati starost... Mrzim kau-boje.

KAJA: I ja.(Brzo govori)Mnogo ih, bre, mrzim. Ubivaju one jadne Indijance.Ajd sad {to ubivaju krave i drugu stoku, to i miradimo. Mora da se jede. Al {ta im smetaju jadniIdijanci. I mi, u na{e Rga~evo, imamo cigani, polasela, pa ih ne ubivamo. Na{i Cigani su mnogo finsvet, rade u Austriji i Francuskoj, da im vidi{ ku}e –sve na dva i tri sprata; dobroj ~ista~... higijeni~arkije potrebno najmawe deset sati da je po~isti. A ja samto ~istila i za pet sati. Nema kod mene stajawa...(Zagleda se u Narcisu)...Vidim, sad primate ove sa velikom {kolom, filozof-kiwe, {ta li su? Eh, jadna im majka. [kolovala ih,negovala pametne da budu, a one, {ta }e, nema drugogposla, pa konkuri{u za ~ista~ice. Da ti ja ne{toka‘em, to uop{te ne vaqa. Evo, ja sam do pre ~etiridana radila kao pomo}na higijeni~arka i kafe ku-varica, zamewivala sam jednu moju iz Rga~eva, devojkaje u drugo stawe zapala – bez svoje krivice. Navrzo sena wu nekakav ko{tuwavi komitetlija, pa po~eo da jezaska~e. Zasko~i ovamo, zasko~i onamo, u kancelarijikomiteta, na duboreznom stolu... i, eno, sad je predporo|ajem, neudata, a taj komitko nestao zajedno sa svezgradom... Ja, da zna{, ne trpim nikakva zaskakawa,po{tewe je na prvo mesto.

LAZAR: Gospo|o, znate...

KAJA: (Prekida ga)Znam ja sve, do{la demokratija, tako sad zovu ove {tosu uzeli vlast i spalili moje radno mesto. Priznajem,radila sam u onoj ~uvenoj zgradi komiteta SPS-a, naStudentskom trgu, jadna im majka – mnogo sam se seki-rala i isplakala kad su jadnu decu batinali – svestudenti i {kolarci. Al sad, da vidi{, kad su u~etvrtak, ti {kolarci {to ovako pesnicu pokazuju ivi~u „gotov je“, navalili na moju zgradu, lele, u zgradisamo ja i plavci – wi dvadeset i Brka, branili se dok


su mogli, posle ih ovi sa stisnutu pesnicu nabilinajpre u podrum, u restoran, a onda u {pajz – e tu im semalo napquva{e obraza pa ih pusti{e... Iza|em i ja sawima, lele, sve polomqeno, po~upano, pokradeno, os-mu|eno pa ga{eno, neko ispoganio one velike slike saglavowu, one male nisu dirali. Ete, tako mi iza|osmoiz zgrade komiteta a u|e demokratija, {ta li je...

LAZAR: Molim vas, ~ekajte...

KAJA: Nema ja {ta da ~ekam! Krpa i runduqa su moja sudbina.(Vadi iz torbe krpu i po~iwe da glanca auto)îstila sam ja u komitet i kompjutere, pa mogu i oveaute. Jedino mi zamerili {to sam vla‘nom krpom bri-sala one mu{emice {to po wih idu mi{evi. Kako da ihne bri{em kad, to se zna, mi{evi se upogane. Posle miobjasnili da su to nekakvi elektri~ni mi{ovi i daoni, mnogo su pametni, ni{ta ne upogane.

NARCISA: Oprostite, ne znam vam ime...

KAJA: Kaja.

NARCISA: Drago mi je, Narcisa... Kajo, moram ne{to da vaspitam. Pomenuli ste „runduqu“, {ta vam je to run-duqa?

KAJA: To je ona motka koja ima na kraju jednu rundu froncli,ovako vise, gusto, umakaju se u vodu sa deteryent i perese...

Nailazi Kustos s peharom u jednoj ruci i bombowerom i vinom udrugoj. Gleda s interesovawem u Kaju – koja energi~no bri{e ipri~a.

KUSTOS: Dobar dan! Vi ste?

KAJA: Kaja, ~ist... higijeni~arka i kafekuvarica.

KUSTOS: A, vi ste ta? Odli~no, tri meseca ja dr‘im taj konkursza ~ista~icu. Evo vam kqu~evi, tamo, iza onog stuba suva{e prostorije, garderoba i sve ostalo, upoznajte sesa va{im radnim mestom, smestite se i skuvajte namkafu...(Gleda na sat)... za pola sata. U redu?

Odlazi Kaja.

Grand prix 119

KUSTOS: Gospodine Lazare, izviwavam se, al ovo sa ~ista~icommi je bilo mnogo va‘no... pra{ina se ne obazire nadobre izgovore.

LAZAR: Ba{ mi je drago sam upoznao Kaju. Od we sam ~uonajboqu kriti~ku analizu zapadne demokratije...

KUSTOS: ... Se}ate li se ovog pehara?(Izvolite)Pro~itajte {ta pi{e na wemu.(Narcisi nudi bombone)ôkoladne – bombone sa {erijem.

LAZAR: Pro~itajte mi Vi, ovo su mi nao~are za {etwu.

KUSTOS: (îta tekst sa pehara)Pobedniku trke Beograd – Sarajevo – Beograd, gospo-dinu Lazaru Radi}u Automobilski klub KraqevineJugoslavije, 25. 05. 1936.

LAZAR: Knez Pavle mi ga je li~no predao...

KUSTOS: Oborili ste rekord Radovana Savati}a. Posle je bilagala ve~era u Francuskoj 7, u prostorijama Auto –kluba.

LAZAR: Ostali smo do jutra... Da li ta zgrada jo{ postoji?

KUSTOS: Naravno. Tu je sad Klub kwi‘evnika.

LAZAR: Klub kwi‘evnika? Znate kakva je tu bila kafana!

KUSTOS: I sada je tu dobra kafana.

LAZAR: Vodim Vas tamo na ve~eru.

KUSTOS: Prihvata se sa zadovoqstvom. Ho}ete li jednu bom-bonu sa {erijem?

LAZAR: Ne smem slatko, ali jednu mogu.

KUSTOS: Ovu srebrnu {katulu ste dobili sa peharom. U woj subile ~okoladne bombone u obliku automobila.

LAZAR: Nije vaqda da su i bombone iz trideset{este?

KUSTOS: Bombone su ovogodi{we. Qubostiwsko crno, iz 1982,dobra godina.(Sipa vino)

LAZAR: Nisam mogao da sawam da }e to nekoga interesovati,da }e time da se zanima. Mi smo se samo lepo za-bavqali.


KUSTOS: Vi ste pioniri auto trke kod nas.

LAZAR: Ma kakvi pioniri, nisu to bile bog zna kakve trke.Lepo je bilo to na{e dru‘ewe... \ur|evski uranciautomobila na Avalu, pa ko pre stigne...

KUSTOS: Trenutak.(Donosi plaketu)Ovu plaketu niste dobili na |ur|evskom uranku.

LAZAR: Grand prix, 1939!

KUSTOS: Drugi u klasi do dva litra.

LAZAR: (Qubi plaketu)Velika nagrada Beograda!.. Trka oko Kalemegdana.Znate li Vi {ta je to onda zna~ilo?...

KUSTOS: Beograd je postao evropska varo{ te jeseni.

LAZAR: Mesecima smo bili u groznici. Ceo grad je bio opsed-nut trkom.

KUSTOS: Toliko da niste primetili da je po~eo Drugi svetskirat.

LAZAR: Nije da nismo primetili...

KUSTOS: Rat je po~eo prvog septembra, u petak a trka je odr-‘ana tre}eg, u nedequ.

KUSTOS: Jedini Grand pri odr‘an za vreme rata.

LAZAR: Ta~no u toku treninga Fon Brauhi~ iz Mercedesovogtima saznaje za po~etak rata, napu{ta trening, juri nazemunski aerodrom da uhvati avion za Berlin, jer,kako on, potomak riterskog plemstva, da je vozio dostanervozno...

KUSTOS: Skoro sam otkrio da je avion leteo za Cirih a ne zaBerlin. Mo‘da je slu~ajno pogre{io.

LAZAR: A so! Manfred Fon Brauhi~, ve~iti drugi...

KUSTOS: Proteran je iz Zapadne Nema~ke kao komunista i doru{ewa berlinskog zida bio je komesar sporta i pred-sednik olimpijskog komiteta Isto~ne Nema~ke...

LAZAR: Nuvolari, il maestro, je pobedio u visokom stilu, aFon Brauhi~ drugi, Miler je bio tre}i.

KUSTOS: Bio je to potpun trijumf autouniona nad mercedesom.

Grand prix 121

LAZAR: Nemci su tad bili bez konkurencije.

KUSTOS: Mercedesova ekipa je imala peh. Herman Lang je dobiokamen u nao~are i odustao...

LAZAR: Mesto wega je usko~io Zac Farer Urlih Bigalke. Iposle nekoliko krugova, dole kod Neboj{e kule, poko-sio nekoliko topola naki}enih gledaocima. Sre}om,niko nije poginuo.

KUSTOS: Jedine ‘rtve te trke ste bili Vi i Velizar Jankovi}.

LAZAR: Ta~no, naknadne ‘rtve, tek posle deset godina...

KUSTOS: Bila je to uzbudqiva trka. Nuvolari je opravdaonadimak „Il maestro“, odu{evio je Beogra|ane.

LAZAR: To je wegova posledwa grand pri pobeda.

KUSTOS: Pre toga je bio prvi na „Velikoj nagradi Francuske“i to su bile dve jedine pobede autouniona te sezone.

LAZAR: Mercedes im je uzeo meru u Tripoliju, Monci, navelikoj nagradi Rumunije...

NARCISA: Velika nagrada Rumunije?

LAZAR: Bukure{t je imao jednu od najboqih staza, sva svetskaelita se tamo skupqala. Bili su boqi od nas, mora sepriznati.

KUSTOS: Komunizam ih je unakazio mnogo gore od nas, bar dosad.

LAZAR: Sve {to bi se pojavilo u Parizu ili Be~u mogli stena}i i u Bukure{tu. Ni mi nismo zaostajali. Ovde stemogli kupiti model auta koji se prvi put pojavio tesezone u svetu.

KUSTOS: I to na kredit.

LAZAR: Na kredit, dabome, ovde u Nu{i}evoj, De~anskoj, Kne-za Pavla bilo je najmawe desetak zastupnika svetskihfirmi.

KUSTOS: Bra}a Novakovi}...

LAZAR: Ne{ Studebeker, pa Laza Mili}evi}...

KUSTOS: Yeneral motors, doy, Branko Nedi}.

LAZAR: îka Branko Nedi} je dr‘ao najve}i stok rezervnihdelova. Sve ih je znao napamet kao kompjuter.


KUSTOS: Smajt, Amerikanac, dobrovoqac iz Prvog svetskograta, zastupao je pakarda i Krajslera...

LAZAR: Smajt, dvorski liferant, sreo sam ga u Wujorku pede-setih godina...

KUSTOS: ... \or|e Vlasenko, Sekula Ze~evi}, \oki} i Vu~o,Aleksi} – ford, bra}a Na{inbeni za italijanskavozila, Aran|elovi} iz Kneza Pavla broj 1...

LAZAR: Aran|elovi} zastupnik autouniona dru‘io se s Nuvo-larijem.

KUSTOS: Pa Aca Stefanovi} iz Nu{i}eve osamnaest...

LAZAR: Pontijak, oldsmobil, {enarvoker...

KUSTOS: ... Plus Hanomag i reks...

LAZAR: Bravo! Da li znate {ta je sa Du{anom Suvajyi}em?

KUSTOS: Zastupnik {kode i u~esnik trke tridesetdevete? Mi-slim da nije me|u ‘ivima.

LAZAR: Bili smo veliki drugari, na stazi se nismo {tedeli.On je bio veliki tehni~ar. Zihera{. Ja sam uvekrizikovao. Taj na{ entuzijazam je te{ko danas zami-sliti, trku trideset devete smo napravili sa Poli-tikom, koja je bila glavni pokroviteq. Nismo ‘alilini snage ni novca. Trka je uspela sto posto...

KUSTOS: Na ‘alost, beogradsko gra|ansko dru{tvo je tr~alosvoju posledwu trku...

LAZAR: Shvatio sam to ~etrdesetpete, kad sam do{ao iz rop-stva. Posle trke je nastalo slavqe, u Francusku sedamsu se sjatile sve beogradske dame, gala ve~era, po-zdravni govori... igranka je trajala do jutra. Ba{te subile pune. Beograd je tre{tao od svirke...

KUSTOS: ... Kao „Titanik“, orkestar svira...

LAZAR: Nama se ~inilo da se ni{ta ne}e promeniti, sve jebilo tako lepo, najnoviji {lageri Marike Rek i ZareLeander, igrali smo lambetvok. Pao sam bio s nogu...(Narcisi)Znate {ta je lambetvok?(Kustos odlazi po stari gramofon. Narcisa zaigralambetvok)Bravo, otkud znate?!

NARCISA: Baka me nau~ila...

Grand prix 123

Kustos se vra}a, donosi stari gramofon i pu{ta plo~u sa lam-betvokom.

KUSTOS: Dame biraju...

Narcisa prilazi Lazaru, igraju, muzika polako utihne, Lazar qubiNarcisi ruku.

LAZAR: Hvala Vam... Podse}ate me na jednu moju veliku simpa-tiju... Bila je plavu{a, ni‘a od Vas. Otac joj je dr‘aoparfimeriju u Knez Mihailovoj. Zvala se Jelena Krs-ti}... Izvinite {to Vas gwavim mojim uspomenama. Uovim godinama se polako gubi kompas...

NARCISA: Ne, zaboga. Za mene je ovo jedan lep hepening. Volim daVas slu{am. Kao da sam oti{la u Kinoteku...

LAZAR: ... Ipak je to bilo drugo vreme... Pogledajte ovu for-mulu. ôvek se upakuje, stavi kacigu i nema ga nigde...A vidite ovaj stari sportski auto. Sasvim druga pri-~a. Mi smo u toku trke mahali damama, vijorili su sesvileni {alovi, pre trke je obavezno odr‘avan kon-kurs elegancije, najboqe odeveni voza~, najlep{a ko-la, najelegantnija dama, ‘iri je bio sastavqen odslikara, glumaca, pesnika...

NARCISA: Zvu~i romanti~no, al ja vi{e volim nova kola.

LAZAR: Znam, i ja vozim leksusa, ali nije to ono... Pogledajteovog {arona... to je trijumf zanatstva, primeweneumetnosti ako ho}ete...

NARCISA: Da, al kako }u s tim na ulicu?

LAZAR: Za mene je automobil i ne{to vi{e od prevoza, to jepitawe stila. Poku{a}u da Vam objasnim... Mene novauto nikad ne mo‘e da odu{evi. Pogledajte danas, to jesve nekako isto! Auto je rezultat prora~una, kompju-teri i ostalo, vi{e se ne razlikuju marke. Nemaindividualnosti...

NARCISA: Dajte Vi meni micubi{i galant, a Vi lepo uzmiteneku krntiju sa karakterom!

LAZAR: Mislim da se nismo razumeli...

NARCISA: Auto je ipak samo potro{na roba.


LAZAR: A, ne samo to. Vilijem Fokner je zapisao da je bar10 000 000 Amerikanaca za~eto na zadwem sicu modelaT. To je onaj tamo,(Pokazuje rukom)~uveni Tin Lizi.

NARCISA: Ja bih Vam radije citirala Arabala...

KUSTOS: Mislim da ste suvi{e u Arabalu, a on je pomalo jedno-stran.

NARCISA: Auto je metafora propasti qudskog duha i civili-zacije u HH veku, simbol potro{a~kog dru{tva.

KUSTOS: U autu su sadr‘ani svi izumi ~ove~anstva, od to~ka pado kompjutera. To je najta~niji odraz vremena u kome jenastao... A po Vama i Arabalu sredstvo da se stigne izta~ke A u ta~ku B.

NARCISA: Samo to. Neko je rekao da je najboqi uvek i samo novauto.

LAZAR: To je rekao Henri Ford, a ja se predajem... Izvinite, a{ta bi ste Vi u Americi radili?

NARCISA: Ja sam apsolvent pozori{ne re‘ije i htela bih ne{tovi{e da nau~im. Da se usavr{im. Ovde je kraj, ovdevi{e nema {ta da se vidi. Poku{ala bih na Brodveju...

LAZAR: Na Brodveju... Mo‘ete Vi tamo grdno da se razo~arate.

NARCISA: Od ovoga ovde nema gore.

LAZAR: Ima, ima i te kako. Ne ‘elim da se li~no u to uverite,ali...

NARCISA: Ovde vlada psihologija palanke, samodovoqnosti,potpune nekriti~nosti. Atmosfera nacionalne is-kqu~ivosti, {ovinisti~kog ludila, svet nas je s pra-vom iskqu~io.

LAZAR: Ja mislim da je to bo‘ji blagoslov.

NARCISA: Vi mo‘ete da pri~ate {ta ho}ete. Vi ‘ivite u Wu-jorku.

LAZAR: Ogradili su nas od sebe. To treba iskoristiti uve-ravam Vas. Tu je {ansa...

NARCISA: I pored najboqe voqe, ja ne mogu da Vas razumem.

Grand prix 125

LAZAR: Ja sam jedan razo~aran, yangrizav starac, koji je tamoproveo neko vreme i koji nije nikakvo merilo uspeha.Samo ‘elim da Vas upozorim na mogu}i rizik i razo-~arewa iz li~nog iskustva...

NARCISA: Ni malo ne sumwam...

LAZAR: Ima toliko {arma u toj Va{oj samouverenosti.

NARCISA: Jelte? Ba{ Vam hvala!

LAZAR: Imate li nekog ko bi Vas primio za prvo vreme tamo?

NARCISA: Va‘no je da stignem. Lako }u se ja sna}i, ne brinite.

LAZAR: ... Imam ku}u i firmu na Long Ajlendu. Evo Vam mojaposetnica, jo{ nedequ dana }u biti ovde, a posle samna toj adresi, bilo {ta da Vam zatreba javite se molimVas, rado }u Vam pomo}i.

NARCISA: Pa dobro... Hvala Vam.(Stavqa podsetnicu u torbicu)

KUSTOS: (Gura na kolicima pove}i televizor)Imam za Vas jedno iznena|ewe.

LAZAR: Ne znam {ta bi moglo vi{e?

Kustos pu{ta video, na ekranu se vidi snimak ~uvene trke iz1939. godine.

LAZAR: Neverovatno...(Ovo je previ{e)Jo{ u boji... Sjajno. Niste svesni {ta ste mi prire-dili ve~eras... êkajte, ovaj BMW broj 42... Da limo‘ete da vratite traku?

KUSTOS: Odmah.

LAZAR: Ne vidim dobro. Da li je to stvarno broj 42?

KUSTOS: Da. Va{ startni broj.

LAZAR: Zna~i to je moj BMW!

KUSTOS: I Vi u wemu.

LAZAR: Morate mi ovo presnimiti. Ne pitam koliko ko{ta.

KUSTOS: Sa zadovoqstvom, bi}e Vam presnimqeno za sutra.

LAZAR: ...Pu{ta}u to svako ve~e pred spavawe. Ne mogu daverujem. Moj BMW. [ta bih dao da mogu ponovo dasednem u wega...


KUSTOS: (Vadi stare brojeve „Politike“ i stare fotogra-fije)Ovo su slike sa starta, a ovde primate plaketu... Nuvo-lari, Bata Milenkovi}...

LAZAR: Bata je vozio glavnu trku na svom bugatiju i sjajno sedr‘ao...

KUSTOS: Ali pored ~etiri svetska {ampiona zaista nije imao{anse.

LAZAR: Auto mu je bio deset godina stariji. Ne znam ko bi utoj situaciji boqe od wega pro{ao.

KUSTOS: Bilo je hrabro {to je uop{te u~estvovao.

LAZAR: Bata je bio divna priroda i izuzetno plemenit ~ovek~etiri godine rata ga nisam video, do|em iz ropstva izateknem ga nekako oronulog i odsutnog, kao da je rattrajao celih dvadeset godina...

KUSTOS: Wegova porodica je bila jedna od najbogatijih u Beo-gradu, a komunisti su im sve uzeli.

LAZAR: To kod wega nije bilo presudno. Po izlasku iz zatvoravozio sam sa Batom trolebus broj trinaest za Du-{anovac. Najgora linija. Okretnica je bila kod bio-skopa „[umadija“... Zamislite Batu koji vozi tro-lejbus u rukavicama sa kojima je vozio grand pri itrpi maltretirawe kojekakvih bitangi i geaka...

KUSTOS: Ja sam stanovao kod „Te{i}evog kupatila“ u VojvodeGligora. Dobro se se}am tih trolebusa. Bili su na-pravqeni prete‘no od drveta, marke fiat, nisam nisawao da su ih vozila dva grand pri voza~a.

LAZAR: Pune dve godine... Zima ~etrdeset i sedme, sedim u tro-lebusu na okretnici „Du{anovac“ i ~ekam vreme po-laska, otprilike svakih petnaest minuta, kad iz bio-skopa “[umadija” izlazi ruqa posle nekog kaubojskogfilma, ‘eqne tu~e... Otprilike pet {est mangupaule}e u trolejbus, i zahteva da odmah krenem. Poku-{am da objasnim da postoji red vo‘we i da ne mo‘e dase kre}e kad kome padne napamet... Naravno, oni mojeargumente nisu uva‘ili, izbije tu~a, bio sam jo{ usnazi, posla‘em ih pored trolebusa kao snopqe...Bacim rukavice koje su bile krvave od wihovih wo-kalica... Ta tu~a s mangupima na Du{anovcu bila jeonaj trzaj koji je pretegao u mojoj odluci da pobegnem.

Grand prix 127

Te ve~eri sam se spakovao i pravac Slovenija, Aus-trija i tako daqe... A Bata Milenkovi} se kasnijeubio...

KUSTOS: (Pokazuje sliku koju dr‘i Bo{ko)To je sa kru‘nih trka Du{anovac – Strahiwi}a Bana.

LAZAR: Kako smo bili mladi i lepi, sigurni u sebe.(Narcisi)Kao Vi sada, ceo svet je bio na{... Ovaj moj BMW,model 328 iz tridesetdevete i{ao je kao muwa. Kupiosam ga kod Sekule Ze~evi}a odmah posle sajma 1939.godine...

KUSTOS: Velauto! pored BMW-a zastupao je Doya i Citroena.Znate li da je wegov sin \or|e o‘iveo firmu. Tre-nutno zastupa Micubi{i.

LAZAR: Bio je to sjajan auto. Do Novog Sada za mawe od satvremena. Kraq drumova. Bio sam najbr‘i u Beogradu.Auto je tada jo{ uvek bio vi{e zabava nego potreba,najnormalnije je bilo voziti se bez naro~itog ciqa,ajmo da se provozamo... Parkirate auto pred svojomomiqenom kafanom, provozate se izme|u dva mar-tinija, izluftirate se do Top~idera, pa se opet vra-tite u dru{tvo... Moja kafana je bila Moskva i u wojjedno }o{e koje se zvalo Port Artur, gde su sedeliboemi, Raka Drainac, To{a Manojlovi}, Ivo ]ipiko,Tin Ujevi}... Sa wima je bilo lepo dok se ne napijupo~nu da Vas pritiskaju olovom boemske tuge, ja ondasednem u BMW-a, raspalim novosadskim drumom ioslobodim se sve te turobnosti... Taj mi je auto biopravo uto~i{te. Kad sam imao ozbiqnih problema,krenem da vozim potpuno mahinalno. To mi je bilaneka vrsta terapije, oslobo|ewa... Dok sam bio u lo-goru mnogo puta sam sawao da ga vozim ... êtrdeset-pete, kad sam se vratio iz ropstva, zateknem u stanupartizansku porodicu, wih osmoro. Majku na|em kodrodbine, otac umro ~etrdeset tre}e. Ku}u na Sewakuzaposeo jedan visoki oficir, vozi mog BMW-a. Sret-nem ga pred „Moskvom“ i zamolim da mi bar autovrati. On izvadi pi{toq i zapreti uz najgore psovkeda }e me slede}i put ubiti, to je bilo kao najru‘nijisan. U mom Beogradu, da me jedan dripac ispsuje, nazovebur‘oaskim {qamom, izdajnikom... Pomi{qao sam da


odem u ku}u i da ubijem |ubre... îni mi se da sam te‘eauto pre‘alio nego ku}u, ali {ta }ete, bilo pa pro-{lo.(Narcisi)Ko o ~emu, baba o u{tipcima. Ne qutite se, mi samo okolima.

NARCISA: O ~emu bi ste drugom pri~ali u ovoj gara‘i? @iveli!

KUSTOS: A sad {lager ve~eri!

LAZAR: Samo me nemojte terati da igram.

KUSTOS: Samo se nemojte okretati... Tako, i sa~ekajte moj znak.(Kustos skine prekriva~ sa jednog auta koji stoji sadesne strane u dubini i pusti ga prema publicinekoliko metara)Gospodine Radi}u! Okrenite se.

LAZAR: (Stoji zbuwen)... ako mi sad ka‘ete...

KUSTOS: (Otvara i klima glavom)Broj 42!(Pokazuje vrata sa br. 42)

LAZAR: Ne, to nije mogu}e!

KUSTOS: Sasvim je mogu}e. Va{ BMW iz trke oko Kalimegdana!

Lazar, kao u transu ide oko auta i opipava ga.

KUSTOS: Da li su ovo, Va{a kapa i nao~ari?

LAZAR: Ovaj ~ovek je ~arobwak...

KUSTOS: Izvolite.(Otvara vrata BMW-a)

LAZAR: (Stavqa kapu i nao~are, Narcisi)Kako izgledam?(Ode)

NARCISA: (Smeje se)Pa tako... Neobi~no. Super.

LAZAR: (Otvara vrata od BMW-a Narcisi)Budite mi suvoza~! Vozimo grand pri oko Kalemeg-dana.

Narcisa, smeju}i se ulazi u kola.

Grand prix 129

KUSTOS: Nemate ni{ta protiv da napravimo nekoliko sni-maka. Ovo je jedinstven trenutak. As u svom autu poslepola veka! Ta~no 61 godina!

LAZAR: Uz jedan uslov. Pustite malo muzike...

KUSTOS: Avec pleasure!Pu{ta muziku, pu{ta stroboskop kao da ih slikablicem. Lazar imitira vo‘wu, nagiwe se u krivinama,Narcisa prihvata igru.

Ne~ujno i tiho u{la je Kaja – nosi poslu‘avnik sa kafom i~a{ama vode.

Opona{aju trku, sti‘u na ciq; Lazar trijumfalno sedne nanaslon sedi{ta, pozdravqa gledaoce, u jednom trenutku se spustiniz naslon i stavi glavu na volan. Narcisa shvati da ne{to nije uredu, pokazuje kustosu da je Lazaru pozlilo. Kustos staje sablicom, uti{a muziku.

KUSTOS: [ta je bilo?

NARCISA: Pozlilo mu je! Zovite lekara!

KUSTOS: (Pritr~ava, pridi‘e Lazara s volana, naslawa glavuna wegove grudi)Di{e!

NARCISA: Zovite hitnu pomo}!

KUSTOS: (Tr~i na telefon, okre}e broj)Alo, Hitna pomo}!... Da li je to hitna pomo}?!... Alo~oveku je pozlilo!... Izgubio je svest!.. Nije u stanu!...U kolima je! Ne, nisam saobra}ajac!... Nisam ni ro|akni suvoza~!... Ja sam kustos... Kustos! Nismo zvalimiliciju! Pa nije udes, kola stoje! Ali, nisu na ulici,molim? îme da ga dovezem? Molim Vas po‘urite,~ovek je u nesvesti! Otkud znam da li je penzioner?Trka~, biv{i, ne ‘ivi ovde... u Americi. Kola suBMW, bele boje... Nema registraciju! Model iz 1939!...Ne zafrkavam se iz trideset devete... Majke Jevrosimetrideset. Gara‘a!... Muzej... Po‘urite... ~ovek je unesvesti!

Narcisa, sva u panici, kru‘i oko Kaje i Lazara, prosto ne zna kakoda pomogne. Gura mu svoj yemper pod glavu, di‘e mu noge, ma{eispred lica.


Kaja energi~no dejstvuje. Ostavqa tacnu sa kafama, uzima sa we~a{u s vodom, otpije iz ~a{e, napuni usta, a zatim duva kapqicevode na Lazarevo lice... Blago ga {amara i govori:

KAJA: E moj gospodine, kakva je va{a mladost bila kad jestarost ovako te{ko podnosi. Bogami i ja sam tako,pro{le godine, zaboravila da virnem u kr{tenicu.Uhvati se Kaja u kolo, dala ruku najple}atijem rga-~evcu, nekakvom Manojlu... lele, kad je on po~eo davitla kolo, molila sam boga da stane, posle sam muvikala kolko sam mogla, Manojlo, }u platim, zaustav-qaj kolo... Jok more, on tera svoje i kliberi se ko ludana bra{no... Kako me je ispustio iz one ru~erde, takosam pala na zemqu i sve mi se zamantalo... Mislilasam da sam spavala pet sati; kad, posle mi ka‘u da nijebilo du‘e od dva-tri minuta. Ne boj se gospodine, sad}e tebe Kaja da o‘ivi, eve, ‘ila kucavica ti treperi,ajde, blago Kaji, namigni...

Trqa mu vodom prsa. Lazar otvara o~i.

KAJA: More }u te poqubim u obraz, al nemoj opet da se za-nestvesti{.(Poqubi ga u obraz... sva posti|ena brzo odlazi)

NARCISA: Dolazi svesti! Dajte {e}er i vodu! Brzo!

LAZAR: (Dolazi svesti)...Ko je ugasio svetlo?... Gde je muzika?... [ta se todesilo?... Jesmo se sudarili?...

NARCISA: Vi ste vozili, ja sam bila suvoza~, onda je Vama malopozlilo.

LAZAR: Gde sam vozio?... [ta sam vozio?...

KUSTOS: Grand pri oko Kalemegdana. Ja sam Vas slikao. Je liVam boqe?

LAZAR: Kako da ne. Samo da se sredim! Ni{ta mi nije jasno.

KUSTOS: Ho}ete ~a{u vode!

LAZAR: Kakva voda! Gde je {ampawac za pobednika? Nemate{ampawac?... Kakva ste Vi to firma?... Za{to me takogledate? ... [ta se desilo?...

KUSTOS: Zvao sam hitnu pomo}... Bili ste u nesvesti. Evo ~a{avode. Hvala bogu, boqe Vam je. [ta Vam je bilo?

Grand prix 131

LAZAR: Levitacija... Ja sam samo malo bio u bezte‘inskomstawu. Da ste me stavili na vagu, pokazala bi nulu. Toje moj slu~aj... Levitacija...(Kustos i Narcisa ga gledaju za~u|eno, velika pauza)A sad Vas vodim na ve~eru, u kraqevski autoklub, uFrancusku 7, po dogovoru... Usput }u Vam ispri~atine{to o ovom gradu, {to sigurno niste znali...(Odlaze)

KUSTOS: Pri~ekajte trenutak, molim Vas!(Publici)Pri~e o kraqevom [aronu ~u}ete nekom drugom pri-likom. Hvala Vam za ve~eras i laku no}.(Odlazi)Sti‘em.

MRAK


Kritike

Grand prix 133


Boìdar Sto{i}, Milena Pavlovi} i ]uza Stojiqkovi}u predstavi Grand prix

Milena Pavlovi} i Boìdar Sto{i}, u predstavi Grand prix

Pozori{te u garaì

\UZA AUTOMOBILISTA

Premijera predstave Gran pri Bratislava Petkovi}a, pisca

i direktora Muzeja automobila, u novom scenskom prostoru

„Moderna garaà“ u ulici Majke Jevrosime 30

Premijerom komada Gran pri Bratislava Brace Petkovi}a, ve-~eras u 21 sat, u Ulici majke Jevrosime broj 30, po~iwe ìvot noviscenski prostor – „Moderna garaà“ – sme{ten u Muzeju auto-mobila. Petkovi}, ina~e pisac i rediteq popularnog Kaskadera uBeogradskom dramskom pozori{tu sa Goranom Sultanovi}em u glav-noj ulozi, svoju strast sakupqawa starih automobila (ima ih 18)pretvorio je u Muzej koji je osnovala Skup{tina grada i u kojem jeon direktor. Jo{ ve}a mu je strast – pozori{te.

Zato je i ovih 1.500 kvadratnih metara, gde se nekad nalazilaprva moderna garaà na Balkanu, pretvorio u scenski prostor gde}e se osim predstava odràvati i yez koncerti, kwièvne ve~eri,izlo`be... Garaà je u pozori{ne svrhe prvi put kori{}ena prvihgodina Bitefa.

– @elim da ovo bude nekakva urbana oaza – kaè pisac i rediteqPetkovi}. – Igra}emo komade mawih formi i bi}e to na neki na~inrepertoar urbane tuge, jer èlim da beogradska gra|anska klasa do-bije dostojno mesto, jer su je, od Nu{i}a pa sve do Svetlane Velmar--Jankovi}, uvek ismejavali. @elim da se slavi vrlina, po{to nasiqegledamo svaki dan na ulici, ili kad ukqu~imo TV-prijemnike. Upredstavi Vlastimir \uza Stojiqkovi} igra autenti~nu li~nost,Lazu Rodi}a, vlasnika garaè i ~uvenog automobilistu, koji je 1939.u~estvovao na Gran priju u Beogradu, pa je oti{ao u Wujork. Poslepola veka, vra}a se u Beograd, u svoju garaù... U predstavi igra iBoìdar Sto{i} a debituje voditeqka sa TV-ekrana Milica Gacin.Kostimi su Mire ôhayi}, koreograf je Sowa Lapatanov, kompozi-tor Zoran Simjanovi}, a kori{}en je i prvi kolor film snimqen uBeogradu, kamermana Vladete Limi}a. Reprize ovog komada, u auten-ti~nom ambijentu i scenografiji lepotana na ~etiri to~ka, iz pro-{lih vremena, bi}e 14, 15. i 18. novembra.

M. Rado{evi},

„Politika“, 14. novembar 1995.

Grand prix 135

GRAN PRI�U „MODERNOJ GARA@I“

Pri~a o gradu i o qudima, kakvi su bili i kakvi bi opet,mo`da,mogli biti

Pro{le nedeqe, u utorak, u kasnim ve~erwim satima, jedan ele-gantno odeven stariji ~ovek u{ao je u staru garaù, u Ulici majkeJevrosime i prekinuo svojom pojavom prepirku izme|u kustosa „Mu-zeja automobila“ i jedne studentkiwe reìje, koja je htela ba{ tu dapostavi svoju diplomsku predstavu Arabalovo Grobqe automobila.Na proteste kustosa da je muzej zatvoren, rekao je da ho}e samo maloda razgleda, jer je ta garaà bila wegova, pre pedeset pet godina.

Sve se ovo odigralo pred mnogobrojnom publikom koja je i do{lada prisustvuje opisanom doga|aju, kojim po~iwe predstava Gran pri,premijerno izvedena toga dana u Muzeju automobila, koji je kao scen-ski prostor, jo{ jedan u na{em gradu, nazvan – „Moderna garaà“.

Opet nas je lepo iznenadio beogradski poslasti~ar BratislavBraca Petkovi} (sin, u tom zanatu mnogo poznatijeg, îka Bogdana,pokoj mu du{i) pisac i rediteq pomenute predstave i vlasnik sviheksponata, ~iju poslasti~arnicu krasi diploma rediteqa, a redi-teqski rabo{ predstave Razbojnici, Sporting lajf i Kaskader.ôvek od mnogo talenta, poznat u Beogradu kao dramaturg, rediteq,poslasti~ar, pansionirani qubiteq starih automobila (i majstorsvih zanata koji su potrebni za wihovu izradu) dobio je, poslemnogo godina nastojawa, qubazno{}u Skup{tine grada, ba{ ovajprostor za svoju kolekciju.

[to ste bili zapeli ba{ za tu garaù, a i za{to Moderna

garaà?

– Ova garaà je va`na jer je 1929. godane napravqena kao prvanamenska garaà, prakti~no, prva moderna garaà na Balkanu. Za-to sam sceni i dao takvo ime. Malo zvu~i blesavo, joneskovski, ali,tu bi, {to kaù, „trebalo da se doga|a kultura“. Da se qudiobrazuju za ìvot u gradu. Znate, „Zlatni Prag“ delo je zlatnihruku. Mi stalno ~ekamo da ne{to padne s neba. Da padne embargo!!!Najve}i embargo je u na{im glavama. Treba raditi, samo raditi.Eto, ja sam uradio {to sam mogao. A ovde je nekada zaista bilaEvropa. Napredak se brzo usvajao. Mi smo bili me|u prvim potpis-nicima Po{tanske i Metarske konvencije. Devetsto dvanaestegodine, ameri~ko vazduhoplovstvo imalo je dva aviona, a srpsko –dvanaest. Imali smo ~etiri fabrike aviona i jednu automobila...


A 1939. ve} smo imali prvu Gran pri trku.

– Ta~no, ali treba se setiti da 1918. nismo imali vi{e od ki-lometar asfaltnog puta. To je veliki skok. Ta trka je zna~ila vi{enego danas. Bilo je osamdeset hiqada gledalaca. Bili su tu Nuvo-lari, Miler, Fon Brauhi~, Lang, Bojmer... sve {ampioni. Nisu do-{li Francuzi, jer je rat ve} po~eo. Prvog septembra Nemci suu{li u Poqsku, a trka (jedini Gran pri voèn za vreme rata)voèna je tre}eg. Formule su imale 550 kowa, ali na neodgova-raju}im gumama. Gume su kasnile u razvoju bar dvadeset godina. Onisu oko Kalemegdana pocepali svaki po barem ~etiri kompleta.

Zna~i istinita je ~iwenica da je Lazar Radi}, biv{i vlasnik ovegaraè, u~esnik tog Gran prija, posle toliko godina do{ao u

Beograd, ili ste ga vi doveli, samo u drami?

– Ne. On je zaista do{ao. Ja sam ga sreo. Istina je da je bioskifist i bokser, da je vozio BMW 328... Ja sam ga upotrebio kaometaforu. Odavao je utisak vrlo plemenitog ~oveka, bez ikakvegor~ine. Ipak, bio je pre rata bogat i sve mu je oduzeto... Dakle, sve~iwenice su ta~ne, a najta~niji je wegov moral. Bio je gra|anskogporekla, plemenit ~ovek.

Vozio je u klasi do dve litre.

Da. Oni su vozili petnaest krugova, a formula pedeset. U for-muli je sve vreme vodio Fon Brauhi~, dok se nije okrenuo kodFrancuske ambasade. Tada ga je pretekao Nuvolari, tri kruga prekraja. Po{to nije bilo ozvu~ewa, vest se prenosila usmeno, utalasima. Bilo je veliko odu{evqewe {to nije pobedio [vaba,nego Talijan. Sa wima je vozio na{ Bo{ko Milenkovi}, ali on jeimao „Bugati“ iz 1928. godine, dobar, ali star. Za wega je bilova`no da u~estvuje. Start je bio kod „Srpske krune“, vozilo seuzbrdo pored Francuske ambasade prema Zoolo{kom vrtu. Tamo jebila napravqena rampa od drveta, da bi krivina bila pogodnija. Otome svedo~i i prvi film u boji koji je snimqen u Beogradu.Snimio ga je Vladeta Limi}. I wegova }erka je bila na premijeri.

Tako se Laza Radi}, biv{i trka~, koji je ~etrdeset {este voziodrveni trolejbus na Du{anovac, a slede}e godine na skijama (kaèpri~a) prebegao iz Slovenije u Austriju, vratio jo{ jednom u Beo-grad u liku \uze Stojiqkovi}a, da vidi film o svojoj posledwojtrci, koji }e mu pokazati kustos muzeja automobila, Boìdar Sto-{i}, i da mladoj studentkiwi reìje, Milici Gacin, kaè, „Detemoje, u Ameriku treba i}i samo sa povratnom kartom“.

B. Petkovi},„Radio TV revija“, 23. novembar 1995.

Grand prix 137

Premijere

GRAND PRIX

Pisac i rediteq: Bratislav Petkovi}Pozori{te: Moderna garaà

U Beogradu je zatvoreno dvadesetak dvorana u kojima su nekadodràvane razne kulturne priredbe. Neke se pretvaraju u mini-jaturne tr`ne centre a nikom i ne pada na pamet da u wima pravinova pozori{ta. Zato odluka poznatog dramskog autora BratislavaPetkovi}a, vlasnika Muzeja starih automobila, da u Modernoj ga-raì, koju mu je ustupila Gradska skup{tina Beograda za izlagawemuzejskih eksponata, ovde napravi novu pozori{nu scenu, delujeneobi~no ali i izazovno.

Sve je ovde neobi~no a opet krajwe jednostavno i kultivisano.Nema bahatosti ni egzibicionizma. Povod je pri~a o prvim me|u-narodnim auto-trkama koje su organizovane u Beogradu 3. septembratrideset devete godine na stazi oko Kalemegdana. U glavnoj trciformula za „Grand prix“ u~estvovala su ~etiri svetska {ampiona.U dve kategorije nastupala su i dva Jugoslovena i wihovi automo-bili su upravo sada me|u muzejskim eksponatima. Sve ovo obja-{wava kustos muzeja koga igra Boìdar Sto{i}. On daje mnogo-brojne informacije o automobilizmu u nekada{wem Beogradu. Toje dru{tvena hronika u kojoj se evociraju mnoge uspomene prekoautenti~nih dokumenata. Prema zamisli Bratislava Petkovi}akustos to govori publici a kada ostane sam sa zaprepa{}ewemnastavqa da se obja{wava sa devojkom {to je zaostala i sedi u~uvenom originalnom automobilu marke „[aron“ iz devetsto osmekoji je bio vlasni{tvo kraqa Petra I Kara|or|evi}a. Devojka sepredstavqa kao Narcisa Luki}, apsolvent pozori{ne reìje. Onatraì ambijent za svoju diplomsku predstavu u kojoj bi prikazalaGrobqe automobila Arabala i stupa u zanimqiv dijalog u kome jojkustos obja{wava da su ovde ve} igrane bitefovske predstave i daona ne}e tu na}i ni{ta novo. Scena je krajwe jednostavna, ali nijeli{ena unutarweg doìvqaja, s tim {to je u svakom gestu na|enamera verodostojnosti pa ceo prizor dobija neku ~udnu dokumen-taristi~ku autenti~nost.

U taj muzej ulazi Lazar Radi}, nekada{wi vlasnik ove garaè,koga sada predstavqa Vlastimir \uza Stojiqkovi}. Ostareli go-spodin se vratio iz izgnanstva i posle dugogodi{weg boravka uAmerici sa potrebom za nostalgi~nim se}awima, ali li{enim sen-


timentalnosti i bole}ivosti. On o svom ìvotu vlasnika garaè isportskot {amapiona Beograda pri~a kao o nekom tre}em sa nizomasocijacija na poratno vreme i mu~nu hroniku koja ga je pratila odpovratka iz zarobqeni{tva do beàwa preko granice. Vlastimir\uza Stojiqkovi} to ~ini spoqa krajwe opu{teno, mada se iz sva-kog wegovog pogleda na izloène automobile, posle pauze koju~ini ili po gestu, ose}a kako kroz tu mirno}u probijaju dubokopotisnute emocije. Stojiqkovi} to gradira, postepeno mewa inten-zitet govora, opisi mu postaju plasti~niji a komentari subjektiv-niji. To, me|utim, ne prerasta u monodramu jer je prisustvo MiliceGacin-Petrovi} i Boìdara Sto{i}a tako ukomponovano da seRadi}evim kazivawima neprekidno {ire prostori i upli}u noveasocijacije. Vrhunac toga je kada kustos Rade dovla~i pred gostatelevizor i pu{ta kasetu sa autenti~nim filmom koji je snimqen~ak u boji amaterskom kamerom za vreme prve „Grand prix“ trke okoKalemegdana. U jednom trenutku se jasno na snimku vidi automobilsa brojem 42 u kome Lazar Radi} prepoznaje sebe. Sve to pomaèBratislavu Petkovi}u da spaja razli~ite sfere emotivnog ìvotasa faktima iz pro{lih i sada{wih vremena, pa ova dokumentari-sti~ka drama dobija u slojevitosti. Devojka opservira aktuelnusituaciju i iznosi svoje razloge: za{to treba sada po svaku cenubeàti iz zemqe i traìti bilo gde spokojstvo i oslonac zadruga~iji ìvot. Sve se u ovoj drami zgu{wava u ìvu materiju idve hronike – jednu sastavqenu od subjektivnih doìvqaja i opser-vacija i drugu koju ~ine goli fakti i prise}awa. Zgu{wava seprema finalu koje dobija formu istinske dokumentarne drame.Pred Lazarom Radi}em, dok pri~a kako mu je neki oficir poslerata oteo sportski automobil, skida se pokrov sa jednog eksponatai ukazuje originalan automobil koji je ovaj poznati as vozio nasvojoj trci oko Kalemegdana. Za trenutak zaèli da sve troje sednuu automobil. Tada za ovog ~oveka nastaje prava drama ìvota ismrti u kojoj on za trenutak gubi svest. Sve to, me|utim, poprima usvom intenzitetu nova zna~ewa tako da se dokumentaristi~ki ele-menti prosto gube u strukturi pravog dramskog tkiva.

U su{tini, Petkovi} je krajwe jednostavnim sredstvima oddokumentarnog materijala do{ao do izvorne drame koja ima psiho-lo{ko zna~ewe, slojevitost i u kojoj autenti~na scenografijadobija funkciju vremena i samog ambijenta. Ovo je prava beo-gradska drama! U woj je vi{e re~eno o ovom gradu, urbanoj tra-gediji nego u mnogim drugim tekstovima.

Epilog pruà publici istinsko zadovoqstvo. U prisustvu glu-maca mogu posle ove divne i uzbudqive predstave da razgledaju mu-

Grand prix 139

zejske eksponate – prave automobile koji su se od kraja pro{logveka pa skoro do na{ih dana kretali ulicama ovog grada.

Bratislav Petkovi} je darovit, ali neobi~an pisac. Jo{ u svomKaskaderu je pokazao izuzetan smisao za saìmawe qudskih sud-bina i autenti~nih dokumenata uzetih iz ìvota. Ovde pokazujevidan napredak, ali i ambiciju da Modernu garaù pretvori uistinski originalan kamerni teatar. ôveku koji je osmislio ovajambijent i stvorio predstavu Grand prix treba verovati.

Petar Volk,„Ilusrovana Politika“, 23. decembar 1995.


Milena Pavlovi} i ]uza Stojiqkovi} u predstavi Grand prix

Muzej za pozori{te

AUTO KRAQA PETRA NA SCENI

Vozila iz 19. i s po~etka 20. veka akteri pozori{ne pred-stave.Automobil kraqa Petra ustupqen za polovni traktor. Pr-va i jedina YU formula u DMB. U garaì nova beogradskascena

Predstavom Grand prix u reìji Bratislava Petkovi}a, Beogradje odnedavno postao jedinstveni grad u svetu. U „Modernoj garaì“,u Ulici majke Jevrosime, spojene su gotovo nespojive stvari –automobilizam i pozori{na umetnost. U autenti~noj scenografijisa starim automobilima, me|u kojima su i oni s kraja 19. veka,glumci Vlastimir \uza Stoiqkovi}, Milica Gacin-Petrovi} iBoìdar Bole Sto{i} ve} nekoliko nedeqa kod publike budeemocije i izmamquju suze. Svojom briqantnom glumom, a po origi-nalnoj zamisli rediteqa, pisca teksta i tvorca scene BratislavaBrace Petkovi}a, nekada{wem gra|anskom Beogradu uspeli su davrate du{u.

Petkovi}eva ideja da dokument o prvoj me|unarodnoj autotrcikoja je odràna 3. septembra 1939. godine u Beogradu, pod pokrovi-teqstvom kraqa Petra II Kara|or|evi}a, preto~i u pozori{nupredstavu nije bila nimalo slu~ajna. Ovaj strasni kolekcionarnajstarijih modela automobila i vlasnik najbrojnije zbirke kodnas, ima danas neosporne argumente da smo ve} tih 30-ih godinabili – Evropa.

– Dugo godina, nekih tridesetak, od svoje rane mladosti, baviosam se sakupqawem studijskog materijala i vozila koji na nekina~in imaju istorijski zna~aj – kaè nam Bratislav Petkovi}. –Smatrao sam da bi bilo dobro da Beograd pored postoje}ih, dobijei muzej automobila. Zahvaquju}i qudima iz Skup{tine grada kojisu za to imali sluha, 21. februara 1994. godine jedan deo „Modernegaraè“ je pretvoren u muzej. Tu sam uneo ve}i deo moje kolekcijekoji sam prethodno drào po {upama i hangarima Grocke. Ina~e,ova garaà datira iz 1929. kada je bila prva moderna garaà naBalkanu, a koja je evidentirana kao kulturno tehni~ko dobro.Ro|eni Beogra|anin, koji nema nameru da ide iz svog grada, Pet-kovi} je odlu~io da napravi ne{to {to }e trajno ostati i imatitrajnu vrednost.

Grand prix 141

– Ova garaà je bila vlasni{tvo Laze Radi}a koga sam imaopriliku da upoznam pre desetak godina, a koji je emigrirao uAmeriku i tamo, pre ~etiri godine, zavr{io ìvot. Autenti~nupri~u ovog sportiste i nadasve plemenitog ~oveka, o prvim me|una-rodnim trkama oko Kalemegdana na kojima je i sƒm u~estvovao,preto~io sam u hepening. Komad o Lazi Radi}u koji posle 50 godinadolazi u Beograd i zati~e u svojoj garaì muzej, gde prepoznaje ~aki svoj automobil postaje ovovremenska i bri{e minule decenije.Publika posle predstave kao oma|ijana kre}e ka automobilima daih opipa i uveri se da nije prevarena. âk je i \uza ne samo svojomglumom ve} i likom potpuno oìveo glavnog junaka.

– Poku{ao sam da dramatur{ku gra|u organizujem tako da odjednog suvoparnog muzeolo{kog materijala napravim umetni~ki do-ga|aj i proizvedem emocije – dodaje na{ sagovornik. – I kolor filmkoji emitujem u predstavi je iz tog vremena. To je ina~e, prvi kolorfilm snimqen o Beogradu. Kustos Muzeja sporta Vawa Petrovi} mije dao film da ga presnimim na video-traku, tako da u predstavini{ta nije izma{tano i ni{ta nije la`no.

Ovo je pozori{te koje nema kulisu, bar ne u klasi~nom smislu.Jedina kulisa je neiscrpna pri~a o kolekcionarstvu BratislavaPetkovi}a. Svakom automobilu koji bi negde na otpadu prona{aoili od nekoga kupio vra}ao bi mu wegov prvobitni izgled i doveo uvozno stawe. Pogled nam zastaje pred automobilom, kakav smomogli da vidimo samo u nemim filmovima. Saznajemo da je to„Ford model T“ iz 1925. godine, me|u prvima u Petkovi}evojkolekciji.

– Uzeo sam ga od nekog ~ika @areta Papagaja, kako su ga zvali,jer se obla~io u {arena odela. Dao sam mu za auto komplet plo~aMijata Mijatovi}a, predratnog tenora. Nisu to bile klasi~nekupovine. Va`nije je bilo da pokaète da niste preprodavac, da }eauto biti u sigurnim rukama i da one koji su sticajem okolnostiposedovali takve automobile ili bili wihovi vlasnici, ubediteda to radite iz qubavi i pasije.

Od pre deset godina u vlasni{tvu ovog rediteqa i strasnogzaqubqenika automobilizma (sam kaè da je pripadnik generacijekoja je stasala s automobilizmom kod nas i krala iz Ameri~ke~itaonice ~asopise da bi saznala {ta se u toj sferi de{ava usvetu) na{ao se automobil kraqevskog dvora u kojem se vozio kraqPetar II Kara|or|evi}.

– Znao sam da se taj automobil nalazi negde u Vojvodini. Tragaosam za wim godinama. Taman kad sam hteo da odustanem, slu~ajno gaprona|em na jednom sala{u kod Subotice. Stajao je pod jednom


{upom koja se sre}om provetravala. Kaèm sre}om, jer je automo-bil drvene konstrukcije i nekim ~udom je preìveo. Doveo sam ga uvozno stawe, ali ga jo{ nisam do kraja restaurirao i renovirao.Vlasniku sam u zamenu za taj auto kupio polovni traktor.

Tu je i „Mercedes 300 C“, ne{to novijeg datuma. Ta~nije, iz1956. u kojem se vozio Hru{~ov sa Titom kad je do{ao u (biv{u)Jugoslaviju na pomirewe. Kupio ga je na vojnom otpadu.

Kuriozitet je i na{a formula izra|ena u rakovi~kom DMB1969.

– Jedna grupa inèwera entuzijasta iz DMB konstruisala je svedelove i auto je kompletno ovde napravqen. Ideja je bila da senapravi klasa YU formule. Me|utim, nikad nije voèna. Bila jezaboravqena. Znao sam da je negde u krugu fabrike, ali kad samsvratio u fabriku niko nije znao da mi kaè gde je. Na{ao sam jena |ubri{tu potpuno rasturenu. Pre dve godine uspeli smo da je uistoj radionici gde je i napravqena – restauriramo. To je prva ijedina formula napravqena kod nas i potpuno na svetskom nivou.

Koliko automobila toliko pri~a. Jedna s kraja 19. veka vezanaje za jedan tricikl, proizveden u jednoj francuskoj fabrici bi-cikala, kao prototip nekog mogu}eg budu}eg automobila.

– Taj auto sam na{ao potpuno rasturen u dve ve{ korpe i moraosam deset godina da ga rekonstrui{em da bi do{ao do autenti~neforme i doterao ga da moè da se vozi. To je, ina~e, najstarijiautomobil na Balkanu.

Nasuprot wemu postavqen je beli BMW, ba{ onaj koji je LazaRadi} vozio na autotrkama oko Kalemegdana. One poratne modeleBratislav je kupovao od taksista, ne slute}i tada da }e danas i onibiti neophodni rekviziti u poslu kojim se profesionalno bavi.

– Mi smo generacija koja jo{ moè da sa~uva ono {to je Beogradnekad imao – kaè Bratislav Petkovi}. – Ova predstava je spome-nik urbanom Beogradu koji je pro{ao kroz sve kataklizme i uspeoda sa~uva du{u. Ona je u slavu lepote i vrline gra|anskog dru{tva.

Danica Boòvi}-Manojlovi},„Nova Nada“, 27. decembar 1995.

Grand prix 143

LAZA RADI] PONOVO VOZI

Doga|a se to u „Modernoj garaì“, pozori{tu koje je osnovaoBratislav Petkovi}, rediteq, pisac i strasni kolekcionarstarih automobila, sve u èqi da gradu vrati urbani duh

Bez pompe i medijske buke, u Beogradu je krajem pro{le godineotvorena „Moderna garaà“, pozori{te koje, mada to nije u stan-dardnom smislu re~i, ima plemenitu svrhu: da gradu vrati urbaniduh. Nalazi se u zgradi koja je od podizawa, krajem dvadesetih,sa~uvala izgled, naziv i namenu (garaè), u ulici Majke Jevrosime,najuèm jezgru Beograda. Tvorac pozori{ta, rediteq, pisac (Kas-kader, Razbojnici na motociklima) i strasni kolekcionar starihautomobila, Bratislav Petkovi}, dobio je taj prostor da u wemuuredi muzej automobila, a kasnije su se ideje logi~no nizale... doprve predstave, Grand prix, pri~e o nekada{wem suvlasniku garaè,automobilskom asu, autenti~nom Beogra|aninu Lazi Radi}u.

„@eleo sam da napravim predstavu koja }e afirmisati ple-menitost gra|anina, ovo mesto i muzej“, kaè Petkovi}. „E sad,pozori{te jeste jedna stvar gradska, ali je ipak kulisa, la`. Kakostvoriti iluziju u stvarnim zidovima, pomo}u originalnih rek-vizita (Radi}evi trofeji, automobil...) i dokumentarne gra|e? Jo{postoje ìvi svedoci, qudi koji su posmatrali Grand prix u Beo-gradu, 1939. godine, koji se mo`da i wega se}aju. Jedino {to upredstavi nije ta~no, to je da \uza Stojiqkovi} nije Laza Radi} ida Laza Radi} nije poìveo toliko da do|e u ovaj muzej. Za{ao samu sferu koja je mo`da van pozori{ta, u modernu muzeologiju, kojase sluì raznovrsnim sredstvima ne bi li privukla publiku. Po-zori{te u muzeju automobila jo{ nigde u svetu nije otvoreno. Aautomobil je najta~niji odraz vremena u kojem je nastao, i u soci-jalnom i statusnom smislu. Trebalo je, dakle, iz nespojivog stvo-riti pozori{ni ~in, proizvesti emociju u tehni~kom muzeju, porednekakvih limenih krntija. Izveli smo vi{e od deset predstava isvaki put su qudi sa suzom u oku izlazili.“

Da li imate specifi~nu publiku?

„Meni se Laza Radi}, koga sam poznavao, sam po sebi nametnuokao pozori{ni lik. Nije on bio neka istorijska li~nost, ali je bioeminentni, plemeniti predstavnik gra|anskog duha koji je, na-àlost, razoren i prema kojem se, nepravedno, odnosimo sa podsme-hom. Moj ciq je da ovde, u gradskom jezgru, gde sam i sam odrastao,


ponovo po~nem da ga uspostavqam, da negujem i stvorim pravo beo-gradsko pozori{te. Razo~arao sam se kada sam ~uo da na turbo folkkoncerte ide sedamdeset odsto gradske dece, iz samog centra. Samopo|ite od ikonografije tog pokreta! Ona je prava rokerska. Slu-{ajte {ta pevaju, a evropski izgledaju, mora se priznati. Hibrid jedoveden do savr{enstva. Treba ponuditi ne{to {to }e pro{iritikrugove urbanosti.“

Da li je ta~no da ste, pi{u}i „Grand prix“, pisali za \uzuStojiqkovi}a?

„Da, kao {to sam Kaskadera pisao za Gorana Sultanovi}a...Morao sam da se odreknem obiqa podataka. Ostavio sam samo ono{to je elementarno za pri~u o gra|anskoj tradiciji, jer je pitawegra|anskog dru{tva, kao i umetnosti, u stvari pitawe mere, a onoje u direktnoj vezi sa gluma~kim doìvqajem. Sa \uzom sam ve}sara|ivao i ta~no znam kako izgleda wegova re~enica. Tekst mu je,legao, otprve. \uza nije voza~, a deluje kao {ampion, kao Fan|o una{im okvirima, gospodin i sportista, yentlmen sa {armom.“

U prole}e otvori}e se ponovo vrata „Moderne garaè“. [taPetkovi} priprema?

„I daqe }e obrazovawe za grad biti osnovno. Imam u planutekst Luisa Karlina Prodajem stari auto, koji je jo{ 1968. godineSava Mrmak reìrao za televiziju, sa Milivojem @ivanovi}em.Lep komad, primeren gorwem prostoru ’Garaè’. Postepeno }e seure|ivati i dowi nivo, oko 200 kvadratnih metara, gde }e mo}i dase izvode kabaretski i mawi komadi. Po~e}u sa jednim Bukovskim,razmi{qam i o Pinterovom Nastojniku. To je tako|e drama ur-bane tuge. Bi}e dobrodo{li i novi tekstovi. Nemam nameru daprevrnem svet, ali ne zaboravqam da je ovo ipak jedan ekskluzivanbeogradski prostor u kojem moè da se za~ne embrion beogradskedrame. Toliko ima zaboravqenih likova, kao izbrisanih gumicom,koji bi pri~u ispri~ali iznutra, umesto {to se wihove pri~epostepeno gase i po ku}ama. Stra{no je {to se uni{tava tkivoBeograda, ali jo{ vi{e ono strada u drugim gradovima, u unu-tra{wosti. A mi stalno ne{to kopiramo, ne vide}i oko sebe pri~esvojih gradova. Takva je, recimo, bila ona o zenitizmu i Mici}u,Ne{a Ili} je to radio u Beogradskom dramskom. Specifi~nobeogradska, a opet prava evropska pri~a.“

Sl. V.,LUDUS, 5. mart 1996.

Grand prix 145

Pozori{tarije

NOSTALGIJA U GARA@I

Kada se kaè za neku predstavu da je muzejsko pozori{te, timho}e da se kaè da je re~ o zastarelom teatru. Tako je to bilo dosada, do predstave Gran pri u „Modernoj garaì“ u Ulici majkeJevrosime 30.

Naime, rediteq i dramski pisac Bratislav Petkovi} je na-pisao pomenuti komad i izreìrao ga je u svom malom muzeju starihautomobila.

Petkovi} je napisao komad o sudbini predratnog automobilskogasa Lazara Radi}a, koga tuma~i Vlastimir \uza Stojiqkovi}. Ukomadu u~estvuju jo{ dva glumca: Boìdar Sto{i}, kao kustos mu-zeja starih automobila Rade Raspopovi}, i Milica Gacin-Petro-vi}, kao mlada studentkiwa reìje Fakulteta dramskih umetnostiu Beogradu.

Neponovqivu lepotu ve~eri stvara susret nostalgi~ne pri~e oBeogradu koga vi{e nema, s kraja pro{log i prve ~etiri decenijeovog veka, kao i sudbina jednog asa, i blistavo izglancani stvarniautomobili iz tog vremena, koje je skupio strasni kolekcionarBratislav Petkovi}.

Mi netremice slu{amo tehni~ke pojedinosti o tim starim auto-mobilima, zami{qamo starog kraqa Petra I u rasko{no dizajnira-nom „[aronu“ u kome se on stvarno vozio i gledamo prvu kolordokumentarnu storiju u istoriji na{e kinematografije – „Gran pri“trku oko Kalemegdana 1939. godine. A za koji minut pred namarediteq otkriva original BMW koji smo malo~as videli na ekranu.

Nalazimo se usred dokudrame specifi~ne teme koja je stepe-novana na kvadrat realno{}u automobila o kojima je re~. Najle-lujavija je qudska sudbina, ali koja nas najvi{e interesuje. Ba{prema dramskoj teoriji uvek je najuzbudqiviji trenutak kada seemocija ra|a pred nama, u ovom slu~aju kada nekada{wi as LazarRadi} u finalu predstave ugleda automobil u kom se trkao u svojojmladosti. Nije mogao biti izabran boqi glumac nego \uza Sto-jiqkovi} sa svojom tipi~nom otmeno{}u na{eg gra|anstva i {ar-mom qudi tog profila.

Bole Sto{i} uspeo je da unese u ovu kamernu predstavu entu-zijazam koji dobro reprezentuje zanos samog Bratislava Petko-vi}a, koji je stvorio u Beogradu ovu u evropskim razmerama jedin-stvenu privatnu zbirku starih automobila (po~ev od „Marogar-doma“ iz 1897), a sada i predstavu o tome. Milica Gacin-Petrovi}dobro predstavqa dirqivu bezazlenost prvih koraka u umetnosti.


Tokom ove predstave preporu~ujem jednim okom s vremena navreme pogledati stare Beogra|ane u publici koji sa bri`qivo skri-vanom suzom u o~ima posmatraju mile „metalne aveti“ pro{losti iparalelno slu{ati starinsku, {armantnu pri~u o prvim godinamaurbanizovanog Beograda. Kada iza|ete bi}ete svesni da ste gledaline{to nepretenciozno ali jedinstveno. Nije za qude tvrda srca.

Jovan ]irilov,„Politika“, 25. maj 1996.

Grand prix 147

Boìdar Sto{i}, u predstavi Grand prix

Predstava o kojoj se govori

„GRAND PRIX“ STAROM BEOGRADU

Laza Radi} je autenti~na li~nost. Umro je pre dve godine. Isve, ama ba{ sve, ~ak i Kondina, Majke Jevrosime, Kosovskaulica, obeleàvaju wegovo detiwstvo ~ime Grand prix postajegotovo ekskluzivna beogradska predstava na koju u najve}embroju dolaze, tako|e „autenti~ni“, primerci Beogra|ana

Da li je mogu}e da jo{ uvek niste bili u „Modernoj garaì“?!Kako, kojoj garaì? „Modernoj“! U Majke Jevrosime, preko putamilicije, broj 30. Bila je „Moderna“ i pre „onog“� i posle „ovog“rata. U woj je ro|enim Beogra|anima po hiqaditi put drago {to tojesu a, oni drugi, po hiqaditi put zaàle {to to nisu.

O pozori{tu je re~. Grand prix od Bratislava Petkovi}a. Ma,kakva avangarda, performansi, nove tendencije... Nema veze. Vaqase samo ~uvati ~arolije. Vreba ve} na ulazu! Kad prekora~i prag,~ovek, zaboravqa odakle je do{ao a nije mu jasno gde ide. (Nepo-znato, volim te nepoznato!) Fotografije starih automobila iwihovih ponosnih vlasnika na zidu nevelikog kafea, plakati kojinajavquju trke od pre vi{e od pola veka, neobi~ni automobilskidelovi na sve strane, makete, nao~ari, rukavice, ko`ne kape sanau{nicama... Pa, ovo je muzej! Naravno. Najmla|i u Beogradu. Os-novan je 1994, ali u drugoj, ove}oj sali, predstava samo {to nijepo~ela. Blizu 150 sedi{ta je ve} popuweno.

„3. septembra 1939. godine u Beogradu su odràne prve me|u-narodne auto-trke pod pokroviteqstvom kraqa Petra II Kara|or-|evi}a a u organizaciji Kraqevskog automobilskog kluba i lista’Politika’. Na stazi oko Kalemegdana u glavnoj trci formula zaGrand prix u~estvovala su ~etiri svetska {ampiona – Lang, Miler,Brauhi~ i Nuvolari. U trci je u~estvovao i Jugosloven Bo{koMilenkovi} na svom ’Bugatiju“. Glavnu nagradu – pehar i 15.000dinara osvojio je ’Lete}i Italijan“ Nuvolari. Trke je posmatralo80.000 gledalaca. Ovo je ujedno i jedina ’Grand prix’ trka odrànaza vreme II svetskog rata“.

Sve je po~elo pre tridesetak godina qubavqu prema starimautomobilima. Bratislav Petkovi}, autor scenarija i pozori{nirediteq, skupqao ih je po otpadima ili kod vreme{nih kom{ija,usput im vra}aju}i stari sjaj i otmenost. BMW-a 328 iz 1939.godine, oko koga se u stvari i, vrti pri~a Grand prix-a je, recimo,pre dvadesetak godina dobio trampom za – televizor! Na{ao je


na~in da do|e i do autenti~nog filmskog snimka pomenute trke,ura|enom na prvom filmu u boji kod nas!

– Ogromna ve}ina eksponata je moja – kaè Bratislav Petkovi}bez èqe da tome prida ve}u va`nost – a ideja za scenario me je„dotakla“ u trenutku kad je Skup{tina grada re{ila da ovaj pro-stor, nekada{wu garaù, pretvori u Muzej. Pozori{na predstavaje, dakle, u neku ruku, samo nastavak te kulturne misije. LazarRadi} je, kaè Petkovi}, autenti~na li~nost. Umro je pre dvegodine. I sve, ama ba{ sve, ~ak i Kondina, Majke Jevrosime,Kosovska ulica, ogra|uju wegovo detiwstvo ~ime Grand prix postajegotovo ekskluzivno beogradska predstava na koju u najve}em brojudolaze, tako|e „autenti~ni“, primerci Beogra|ana.

– Moj stav o pozori{tu ili estetski kredo je: pozori{te kaostvarnost, kao ìvot – nastavqa Petkovi}. – Svi zajedno, poku{alismo da spojimo dve gotovo nespojive stvari: autenti~nost (dokument– prava garaà Laze Radi}a, pravi pehari, prava kola) i pozori{tekoje je, ipak, fikcija, la`, kulise.

I uspeli su, jer, niko posle predstave nije ravnodu{an. Tonajboqe znaju \uza, Bole i Milica. Aplauzi traju do duboko u no}.Moè i u ciframa: do sada je svih 30 odigranih predstava raspro-dato! Avantura je, dakle, uspela.

– Kad sam prvi put pro~itao tekst, pomislio sam: pa, ovo je zajednokratnu upotrebu! – kaè \uza Stojiqkovi}. – Me|utim, Bracaje „{meker“. Znala~ki je ubacio faktografiju u predstavu i, goto-vo kao na dlanu, izneo na videlo nekada{wi Beograd i propastgra|anske klase. I upravo je to ono {to privla~i publiku.

– Profesor Ma{inskog fakulteta Mika Borisavqevi} nam jezna~ajno pomogao u pripremi ove predstave – kaè \uza Stojiq-kovi}. – Obja{wavao je onda{we vreme, qude, wihov na~in razmi-{qawa, manire, interesovawa... I on je u~estvovao u trci ali i biozaduèn da ~uvenog automobilskog asa Nojbauera sa ekipom „Merce-desa“ do~eka na Pali}u. Nije ga do~ekao. Morao je li~no da ga po-traì. I na{ao ga je u Segedinu. Nojbauer je, naime, oboàvao ma-|arski gula{ a gospodin Borisavqevi} znao za tu wegovu slabost...

– Kako je predstava zasnovana na istinitom doga|aju, svakogputa smo prinu|eni da je igramo precizno – obja{wava BoìdarSto{i}. – Improvizacija nije dozvoqena. Ta ~iwenica, u izvesnomsmislu, dovodi do paradoksa: stekao sam, naime, utisak da qudi sveovo shvataju samo kao uspe{nu i ubedqivu predstavu. Gotovo da neveruju u autenti~nost onoga {to ~uju i vide.

Ni sam Bole Sto{i} nije ni{ta mawe ubedqiv. O tome naj-re~itije govore pitawa u stilu: da li ste imali posebne ~asove izistorije automobilizma!

Grand prix 149

– Ne vidim u ~emu je „problem“ – redovno odgovara Sto{i}. –To je samo deo posla kojim se bavim ne ra~unaju}i „male ku}nemajstorije“ oko privatnog automobila. A kustos mora da voli svojeautomobile, da wima bude „zalu|en“. Dok smo pripremali pred-stavu, Braca mi je rekao: na|i gospodina Srejovi}a i zahtevaj da tipri~a o Gamzigradu. Kad ga bude{ ~uo, shvati}e{ smisao onoga {totreba da govori{.

Blago re~eno, shvatio je. Boqeg kustosa, gotovo je sigurno,pomenuti Muzej nikada vi{e ne}e imati!

Milica Gacin – Petrovi} nije profesionalan glumac. Ona jevoditeq na Prvom kanalu RTS-a. U predstavi se to, me|utim, neprime}uje. Pojavom, manirima, interpretacijom, i ona je deo auten-ti~nosti predstave.

– Neke stvari ~oveku prosto padnu sa neba pa je i meni, vero-vali ili ne, tako „pala“ ova uloga. Kako sam je dobila, zaista neznam. \uza i Bole su izuzetne li~nosti, s puno takta i strpqewauspeli su da me „rasterete“ nekih predube|ewa i pruìli prilikuda na sceni uìvam u radu sa wima. Beskrajno sam im zbog togazahvalna, a ova predstava je fantasti~no iskustvo i jedna od naj-lep{ih stvari koja mi se u ìvotu dogodila.

Sve u svemu, Grand prix sa \uzom, Botetom i Milicom je fina,topla, qudska pri~a, „gra|anski“ orijentisana u kojoj svako na svojna~in, uìva.

A kad akteri uìvaju, onda je i publika odu{evqena.

Zoran Stani{i},„Ana“, avgust 1996.


Milica Gacin i ]uza Stojiqkovi} u predstavi Grand prix

Sporting life

LICA

LAZA, prva rezerva FK „Mladi radnik“

SMIQA, navija~ FK „Mladi radnik“

PIKA, centarfor FK „Mladi radnik“

TO[A, trener FK „Mladi radnik“

MILE, predsednik FK „Mladi radnik“i {ef OOUR-a „Vrewe“ u kombinatu „Progres“

DUDA, wegova }erka

SELE, predsednik FK „Mladi ugostiteq“i vlasnik motela „Qubavna pri~a“

BO[WAK, golman FK „Mladi radnik“

PISKA, half FK „Mladi radnik“

GRBI], krilo FK „Mladi radnik“

ÛPA, bek FK „Mladi radnik“

i ostali fudbaleri FK „Mladi radnik“

Doga|a se u svla~ionici FK „Mladi radnik“za vreme trajawa utakmice izme|u

FK „Mladi radnik“ i FK „Mladi ugostiteq“u prole}e 1973. godine.

Sporting life 153

Scena predstavqa svla~ionicu ni‘erazrednog fudbalskog kluba.U desnom uglu nalazi se olupani sto za masa‘u, ulaz WC-a i tablasa ucrtanom polovinom terena. U levom uglu je prozor, ulaz u tu{i stari orman. îtavom slobodnom du‘inom zida pru‘a se niskaklupa iznad koje je pri~vr{}en ~iviluk. U svla~ionicu ulaze Lazau {u{kavac kompletu i Smiqa u ki{nom mantilu. On se polakoskida, seda na klupu i rasprema izbledeli sportski sak, ona {etapo svla~ionici.

SMIQA: Al smrdi ovde!... Kako ne pocrkate u ovaj amonijak?([etka se)Danas ima da izgubite!

LAZA: Nije iskqu~eno, da zna{. Mo‘da eventualno izvu~emoi bod.

SMIQA: Ccc. Nema tu leba... „Kelneri“ se bore za beogradsku,nemate vi motiv.

LAZA: Oni imaju lovu. Kupili Ka}a iz Obrenovca...

SMIQA: Qudi rade poso, a vi ga mrsite.

LAZA: To je... To{i ne treba moje iskustvo, nego se zeza saklin~urijom.

SMIQA: A i ti si mi ja~a marka!

LAZA: [ta? Samo jedno poluvreme, vidli bi oni ko je LazaDoki}. Meni je dosta petnaest, dvajes minuta da imo~itam vakelu. Samo {to ne}u da se uvla~im.

SMIQA: (Zastane ispod klupske fotografije na zidu)Kad ste premestili sliku?

LAZA: Kako premestili?

SMIQA: Pro{li put je bila onamo.

LAZA: Nije, visi tu jo{ pre nego {to sam i{o za Nema~ku.

SMIQA: [to sam ja uobrazila da je bila tamo?

LAZA: Ne znam.

SMIQA: Idem ja, sa}e i klinci da do|u.

LAZA: (Sedi na klupi i razmotava polako zavoj sa cevanice)Idi vataj mesto pod tribinom, vidi{ da se sprema naki{u.


Smiqa izlazi, gotovo se sudari u vratima sa Piskom. Piska ulazii po~iwe da se svla~i.

PISKA: Zdravo }ale!

LAZA: Mali, samo ~uvaj noge! S krqa~ima nema fudbala. Evomeni sjeba{e znawe. Taman sam bio nabio cenu u Ne-ma~koj, po~ela i lova da kapqe, a ondak mi Rupke izKajzerslauterna ulete klize}i start, uvatio me u ras-koraku, pu~e cevanica ko staklo. Otvoren prelom. Asudija peder nije ni faul sviro! Da je sviro, mogo sambarem da podignem osigurawe, ovako petlova muda! Nezna{ jezik, dok protuma~ih zakone, mene [vabe zavr-nu{e mu{ki... Kod wih se igra na snagu, a ja samtehni~ar... Oni tr~e celu utakmicu, ne zna{ ko jekrilo, a ko bek. Mora da si trka~...

PISKA: [to nisi oti{o u Francusku?

LAZA: Zvali me qudi... Al ja, reko, najboqe da se skrasimme|u svojima. I tu sam se zajebo. Debelo. I velikiigra~i pa se ugase u malim klubovima. Eto, Markovi}i BSK-a, pedeset{este s Vukasom i Toma{evi}em bionajboqi strelac. îm je Beara do{ao u „Zvezdu“,nabio mu je tri komada sefte. Ondak ode u „Vo‘do-va~ki“ i niko vi{e nije ~uo za Markovi}a [ifowera.I ja da sam osto u Nema~koj, igro bih sigurno uGladbahu za prvi tim, posle ulo‘im lovu u nekiposli}, {ta fali Perici Radenkovi}u?... Ma nije mikrivo, nisu ni [ekija u „Zvezdi“, a ni Milo{a i[oleta u „Partizan“ hteli da prime. Nekako ti jelak{e kad nisi usamqen slu~aj. Jo{ ovu sezonu igram,a posle upi{em predwa~ku {kolu. Miqan nije bioneki fudbaler, a vi{ kako se podigo. Lova. I sve...

Ulazi Bo{wak i po~iwe da se svla~i.

BO[WAK: Di si Lazo, jel jo{ curi?

LAZA: Zaraslo je to ko {vajsovano, al {ta vredi kad se To{akrpari s decom, a mene me ne}e.

BO[WAK: Dete ti ga mete!

LAZA: Mali, zna{ di si ti bio kad sam ja igro fudbal?

BO[WAK: To ne znam, al znam koga zovu Laza Pegla.

LAZA: Ja sam bio klasa, nisu me yabe zvali Sindelar! O menije Quba Vukadinovi} napisao pola strane!

Sporting life 155

BO[WAK: Kad je radio u „Je‘u“ honoralno!

LAZA: Jel treba da se smejemo sad? Svi ste vi sirovine.Pitajte To{u da vam ka‘e. Pre povrede bio sam br‘iod Vojkana Meli}a. Na armiskom prvenstvu {ezdeset-~etvrte ostavqo sam ga za tri du‘ine.

BO[WAK: Da si reko Labudovi}a iz „Po{tara“, pa ajde, alMeli}a...

LAZA: Burazeru, ja sam s wim i s Jo{kom Skoblarom biokrevet do kreveta u kasarni. Te godine sam bio u‘ivotnoj formi. To{a zna, kad srozam {tucne nijebilo beka da me dr‘i. U finalu armiskog prvenstvanabijem dva komada, a Jo{ka jedan. Otad je i on po~o dasrozava {tucne, vido od mene. Osvojimo pehar, a meniJo{ka ka‘e: „Lazo, kako ja da uspem, kad ti sa takimtalentom nisi uspeo?“ A ja mu ka‘em: „Uspe}e{,Jo{ka, vide}e{.“ I uspeo je. Eno ga, prva kopa~kaEvrope, navato milione, a ja peglam klupu u „Mladomradniku“ za prevoz i hranarinu.

BO[WAK: Ko te tero da se vra}a{ iz [vabije?

LAZA: Trebo sam ja da odem u Ameriku kad me nagovaro AcaObradovi}. Nego bio budala. [ta bi i meni falilo daimam devizni ra~un.(U|e u WC)

BO[WAK: E Laza kad la‘e, ne misli na boga!

PISKA: Poznaje on Miqana.

BO[WAK: Nemoj si naivan!

PISKA: Nije, stvarno.

BO[WAK: Ma idi bre...

Ulaze Cvetanovi}, Grbi}, Abaz i Gamba. Presvla~e se.

GRBI]: Kelneri nabacili nove trenerke i torbe „Adidas“.

BO[WAK: Zna~i Sele odre{io kesu.

GRBI]: Do{li im navija~i, dva autobusa!!

BO[WAK: Bi}e ~upavo!

GRBI]: Puvaju se ko da su ve} u{li u beogradsku. Ka‘u da }enas o{i{aju na nulu.

BO[WAK: Igra im i onaj Ka}.

GRBI]: Taj peder kod mene ne}e da pro|e!


BO[WAK: Nemoj da te vrti ko u Obrenovcu.

PISKA: îm primi loptu, kqucnem ga u cevku. To je penicilinza wega!

Ulaze Pika i ûpa.

GRBI]: Poru~io ti Quba kelner da }e ti uzme meru!

Pika pokrije {akom biblijsko mesto uz zvu~an coktaj usana.

ÛPA: Pika }e ga ve‘e u ~vor, keve mi!

PISKA: Ima da ih nabijemo, ose}am!

BO[WAK: Mo‘e{ ti da ose}a{ {ta o}e{, al wima Sele obe}opo 100 krpa, najmawe! Pa ti vidi... Para dupe vrti!... Ami slepci igramo za gajbu piva.

PISKA: Sele misli da }e u beogradsku. Samo, danas }e se zezne.Ko }e se kladi da }emo i oladimo?

BO[WAK: Pitaj me ko sudi.

PISKA: Ko?

BO[WAK: Omerbegovi}!

PISKA: Refik!!!

ÛPA: To onaj sa Umke {to nas iskezio protiv „Vodovoda“?

BO[WAK: Pitaj îku, kad ne zna{!... [ta je, radi guza?! Ako iz-vadimo bod, puna kapa!

ÛPA: Dakle nemamo sre}e sa sudijama!

Ulazi To{a u normalnim pantalonama i gorwem delu trenerke.

TO[A: Dobro {ta je ovo, „Ugostiteqci“ se ve} zagrejali, a viniste ni mrdnuli dupe! Br‘e malo to, br‘e majkovi}u!

GRBI]: îka To{o, kako da igram u ove kopa~ke, ispa{}e mipapci.

TO[A: Bio je Munir u „Radni~kom“, obe}o je ekonomat da }enam daju i dresove i kopa~ke.

GRBI]: To sve neke lokere sigurno!

TO[A: Dobro, nije novo, al ko bog, {ta fali.

Laza izlazi iz WC-a.

LAZA: Dokle da obla~imo mokre dresove. To{o ti si uupravi, ka‘i da ih ne peru pred utakmicu.

TO[A: Nema veze, ionako po~iwe ki{ica, a ti nemoj ni da seobla~i{, ~uvamo te za posle.

Sporting life 157

LAZA: Ovo sam teo da ~ujem!(Besno {utne kopa~ke)

TO[A: Pa {to se sad quti{, majkovi}u?

LAZA: Daj, To{o, nemoj da tupi{.

TO[A: Lazo, pazi kako se pona{a{, ti treba da si primerovdi!

Ulazi Mile, otresa ki{obran i ostavqa ga u uglu.

MILE: Vi jo{ niste spremni?! Dakle, ja }u da ukinem prevoz,pa }ete pe{ke da {ip~ite. To{o, ti si ih razmazioskroz, {to ne podvikne{. Kake su to stvari!! Mi kadsmo bili u „Na{a krila“ nismo imali ni prevoz, akamoli hranarinu ko gospoda. Treba ve} da ste izi{lina teren! Znate vi {ta zna~i faza zagrevawa predsusret? Kolko puta vam je pri~ano! Ladan mi{i},nema sprinta, nema skoka, eto kako se gube utakmice.Vi ne}e se opametite dok neki ne pokida meniskos!Jo{ ne{to o zalagawu samo; nemoj slu~ajno da teratestaru praksu, jedan vu~e vodu, a tri se zezaju! Jeste~uli?! Grbi}u, {ta se ~e{e{ tu! To{o, molim te, odmana teren!(Iza|e iz svla~ionice)

TO[A: (Pri|e tabli)Momci, pazite, igramo ko pro{le nedeqe, s malim iz-menama u napadu. Evo smo mi, evo ga wiov go. DanasSeki} ide na beka, a Piska na halfa. Di je Piska?

PISKA: (Iz WC-a)Tucam!

TO[A: Pisko dolazi ovamo, ne}e{ znati taktiku, pa }e{ dami luta{ po terenu posle!

PISKA: Ja sve slu{am!

TO[A: Vas dvojicu zadu‘ujem za Ka}a, ne}u da ga vidim kodna{eg {esnaesterca. Pisko, jesi ~uo?!

PISKA: Ahaaa!

TO[A: Od starta mora da dr‘imo igru u svojim nogama.Kelnere onemogu}ujemo u kontra-napadu i pariramona svim punktovima. Bitka se dobija na sredini te-rena! Oni }e organizovati jaki bunker u najmawe trilinije, a kontra-napadima }e poku{ati da izazovupometwu. Di je Pika?


Pika lewo podigne ruku.

TO[A: Igra}e{ povu~enog centra, a sad }emo videti za{to.Piska }e dr‘ati wegovog centra. Ovdi }e odbraneodigrati glavnu rolu. Piska, Jawi}, Grbi} i Abazubacivaju parabole u bekovskom prostoru, a svi igra-~i navale }e juri{ati na svaku parabolu. Krila }emorati da su malo povu~ena, da sa~ekaju odbivenuloptu. Evo di }e stajati bekovi i stvarati Pikiprostor za {ut. Svi utr~avate i polutke utr~avaju,Grbi} i krila u zasedi prate manevar, odbivena lopta,Pika i go! Kad budemo vodili s jedan nula, oni }epoja~ati navalu da izjedna~e, a mi }emo onda kon-trirati. Krila }e sad i}i napred i centrirati predwiovim golom. Samo pazite na ofsajd zamke, kumimvas! Nemoj da bude ko protiv „Vodovoda“.(Posmatra {emu)To je sli~no dubl ve sistemu.

LAZA: Seri, seri...

TO[A: Fala, Lazo.(Odgleda ga zna~ajno)Jel jasno momci!?

SVI: Jasno!!

TO[A: Idemo!

Svi istr~e kao stampedo, Laza izlazi polako, posledwi. Svla~io-nica nekoliko trenutaka ostaje prazna. Fon ki{e, po~iwe na-vijawe. U svla~ionicu ulazi Sele i zastaje pred To{inom tablomsa ucrtanom takti~kom varijantom. Ulazi Mile, uputi se Se-letu, zastane oprezno.

MILE: Zdravo, Sele, otkud ti ovdi?... Ne gleda{ utakmicu?

SELE: Ima kad, pogleda}u.

MILE: Vidim imate nove dresove, „Adidas“ kopa~ke... A Ka}vatra ‘iva. Opasno je brz. Dobar pazar, nema {ta.

SELE: Ne stajem ja na trulu dasku. Al ti {to brqa{, to jeskandal.

MILE: Nemoj tako Sele!

SELE: Mile, nemoj da se igramo!

MILE: Misli{ {to Pika... Za to ne brini, sve je u redu.

SELE: U redu!?

Sporting life 159

MILE: Sa~ekaj desetak minuta i vide}e{, sve ima da klapa.Pika }e da iza|e... Nisam mogo druk{e, mali ima nekebubice.

SELE: Mo‘e on da ima bubice kake o}e, al poso je poso.Uostalom, ako on ima neke bubice, ja imam neke pa-pire.

MILE: Sele, razo~aran sam stra{no! Jesmo dotle do{li?Moje drugarstvo...

SELE: Nakupilo se toga. Banketi, proslave i ona svadba.

MILE: êkaj... Jel to bilo za Rajka?

SELE: Sav si mi plafon izbu{io.

MILE: Pa, kum sam bio...

SELE: Preko ~iji le|a!? Ru~kovi poslovni, ve~ere poslovne,no}ewa, sve potpisano i {tambiqi udareni. Ne bismeo da se zeza{, Mile!

MILE: êkaj da ti objasnim, molim te, sve }e biti u redu. Jasam s Pikom sve uredio, samo zna{ kakav je on, mora{da se oguli{ ‘iv dok ga ubedi{. Ne brini ni{ta, onsamo {to nije iza{o, sve }e da bude oke. Razumi i mene,Sele, moro sam da mu dozvolim tih desetak minuta.

SELE: A {ta ako ne iza|e, ako mu prorade bubice?

MILE: Iza}i }e, imam i ja aduta.

SELE: Dobro, Mile, po~eka}emo. Zna~i za nekih osam mi-nuta.

MILE: Osam do deset najvi{e.

SELE: Toliko jo{ mogu da ti u~inim. Skroz neozbiqno,majku mu!

MILE: Jesi za viwa~i}?(Ode do ormana po viwak)

SELE: Jesi ti razgovarao o transferu.

MILE: To jo{ nisam.

SELE: „To“ da si obavio pod hitno. Ja da sam tako radio,odavno bi bio truba! Uslove zna{, kad vidim Piku u„Mladom ugostitequ“, artije likvidiramo automacki,dobija{ 800 soma za poso, a ti s wim vidi.

MILE: A Bo{wak?

SELE: [ta sad Bo{wak?


MILE: Ti ko da nikad nisi igro fudbal?

SELE: Ko ti reko da vrbuje{ Bo{waka?

MILE: I sam zna{ {ta zna~i golman u timu, to je kqu~ni~ovek...

SELE: Ko kqu~ni ~ovek, nemoj da se zajebavamo ovdi!

MILE: El sad treba ja da financiram de~ka?

SELE: Dobro {to pla}am talentovanog momka, al ko je vidoda podmazujem kojekakve {umidere, ajde bre ko je tovido!

MILE: êkaj, Sele, samo da te pitam ne{to! Ko je jo{ {ti-movo bez golmana?! Meni nije poznat taki slu~aj.Nemoj, molim te! Druga jedna stvar... Ne bi bilo lepoda ga prevarimo, nije qucki. Kod mene je re~ sve. Da minisi napomeno, ja ne bi ni obe}avo, ne bi ga anga‘ovo!

SELE: ôvek vam pru‘i prst, a vi odma celu ruku... Ajde bre!

MILE: Ja mislim da nije puno milion~e s Bo{wakom? To jesasvim solidno!

SELE: E, jesi mufquz, alal vera!

MILE: Sele, ja mislim da je to fer...

SELE: Ne misli{ ti ni{ta, ba}o. Da misli{, Pika ne bi nibio sad na terenu. Na {ta to li~i?! Di ti je obraz?!

MILE: Samo malo strpqewa. Evo...(Prinosu viwak u kafenim {oqicama)Izvoli.

SELE: (Otpije)Kakav ti je ovo pi{owak?

MILE: (Eksira {oqicu)Izvetreo malo, To{ina posla. A, vi{ ~ep ima lufta,pa u{o vazduh... Evo di pusta!(Kra}a pauza)Ova ki{a ima da nas upropasti. I to ti je prole}e!Ranije se znalo kad je leto, a kad jesen, a sad ubi bo‘e!

SELE: Potpuno se poremetila atmosfera. Stalno eksperi-menti{u, ispaqivaju bombe! Zna{ ti jedan kosmonaut{ta napravi gore?! Kaki su to zrakovi, to je u‘asjedan!!...

MILE: Ve} ne pamtim qucki sneg... Da zabeli...

Sporting life 161

SELE: Ja kramponke nisam ni me}o, evo mi nove u gara‘i.

MILE: Jel bi mo‘da prodo?

SELE: [ta }e ti? Ide leto.

MILE: Nije za mene.

SELE: A {ta vozi{ sada?

MILE: Pa onaj trista}.

SELE: Koji?

MILE: Onaj, se}a{ se, prve godine kad si otvorio motel, {tosmo doterivali meso. Jo{ se vide fleke na sicevima.

SELE: [to ga ne mewa{?

MILE: Ofarbo sam ga zaleno za prodaju, al ne mo‘ ga utopi{,ma{ina pu{i, limarija propala...

SELE: Baci ga ondak u Dunav.

MILE: Lako je tebi da se zeza{, kad vozi{ novog „Renola“.

SELE: Al ti si ga brzo izako, Mile.

MILE: Doma}e vozilo, slab materijal. Nije to [vaba pravio.

SELE: [to ne tra‘i{ od "Progresa" kola?

MILE: Ma di... Blokirali nam ra~un, sedamdesetpet posto do-hodak...

SELE: Udarili o ledinu, a?

ûje se urlik publike, Sele i Mile prisko~e prozoru.

MILE: Ka}!

SELE: Gulanfer!

MILE: Nije ni on na struju.

SELE: [to puca napamet!

MILE: Trebao je malo da je smiri, imo je vremena.

SELE: Lepo je mogo da ga da... [ta mrsi{ tamo!!

MILE: [ta se kida{, Sele, tek je {esnaesti minut.

SELE: Oho!!

MILE: Pa... ~ek da vidim...(Gleda na sat)

SELE: Pika treba da je ovdi, bar kako ti re~e.

MILE: Sele, za u{i }u da ga dovu~em, ako treba.


SELE: Ako treba!... Nema{ ti karakter ~oveka! Slu{aj, ba-}o, dosta smo se majali. êkam jo{ dva minuta i odo!

MILE: Jebem ga u glavu blesavu! Sa}e on...

Sele od{eta preko scene, mahinalno se zagleda u To{inu tvo-revinu na tabli. Mile mu prilazi.

MILE: Uvek je ne{to ‘vrqao. E jeste smotan, tu se ne bisna{o ni Alfred An{tajn.

SELE: Zaboravio je da nacrta ki{u.(Kredom lagano povla~i mno{tvo vertikalnih cr-tica po tabli)Dobar je To{a ko leba.

MILE: Kad smo igrali u „Na{a krila“, stalno smo ga zezalizbog notesa... Jel se se}a{?

SELE: Je li bogati, kako ti se zva{e ona svastika?

MILE: Ko?

SELE: Ona {to je radila na blagajnu, dole...

MILE: Aaaa, Miq~e!

SELE: Miqa!! Bila je dobra!!

MILE: Samo da si mi reko dve re~i...

SELE: Dan danas mi ‘ao.

MILE: Udala se u Svetozarevo.

SELE: Ajde!

MILE: Ima i sin~i}a... Leti vreme, nije nam vi{e dvajesgodina, Sele!

U svla~ionicu ule}e Laza i ‘urnoi skupqa kopa~ke.

LAZA: Mile, Pika se povredio, reko mi To{a da u|em!

MILE: Jel ozbiqna povreda?

LAZA: Otkud znam!(Izjuri)

MILE: Vidi{, Sele, zamalo da se ogre{i{ o bata-Mileta!!

SELE: Dobro, dobro, vidimo se kasnije i da sredi{ ono zatransfer!

Sele iza|e, Mile rasprema viwak i {oqice sa stola. U svla-~ionicu uhrama Pika, ugleda Mileta, zastane.

PIKA: Idem na teren, Mile.

Sporting life 163

MILE: Dobro, o}e{ sad na kraju da se izbrukamo?! Piko,smiri se, znam kako ti je. Misli{ da je meni boqe?

PIKA: Ose}am se ko govno.

MILE: Ti si mlad. To ti je tako u sportu.

PIKA: Ovo ne bi nizakoga vi{e uradio.

MILE: Ti dobro zna{ da bi ja za tebe i u vatru i... Uostalom,to je sve za tvoje dobro. Prevashodno.

PIKA: Ovo je debelo srawe i gotovo.

MILE: Ja ti govorim kao otac sinu, a ti...

PIKA: Te pri~e mo‘e{ da uvaqa{ novajlijama, mene si ve}navuko!

MILE: Jo{ si ti zelen da tako razgovara{ sa mnom!... U‘asnosi se iskvario, Piko!

PIKA: Ti si me u~io, Mile.

MILE: Dobro, Piko, {ta ti o}e{ od mene?

PIKA: Sve mi ovo smrdi.

MILE: Opet po~iwe{?

PIKA: Ne po~iwem, nego }u da zavr{im.

MILE: [ta da zavr{i{?

PIKA: Ne}u vi{e da igram.

MILE: Kako to misli{?

PIKA: Najozbiqnije.

MILE: Sad bi ti ne{to reko.

PIKA: Mo‘da }u i da igram, samo u „Mladom radniku“ nikad.Ja vi{e u ovu svla~ionicu ne ulazim.

MILE: Tvoja budu}nost je u fudbalu, Piko! Ne sme{ dauprska{ talenat. A, ako si pametan, mogo bi ve}najesen da zaigra{ i u beogradskoj.

PIKA: Ne dolazi u obzir!

MILE: Nemoj dvaput da ka‘e{...

Prekine ga urlik publike. Pika se naglo okrene od prozora.

PIKA: Nabi{e nam!

MILE: Nabi{e.

PIKA: Bo{wak nije ni trepno, kroz u{i mu pro|e!


MILE: Spremili se „Kelneri“, imaju boqe uslove. Sporttra‘i svoje. Presvuci taj dres, sav si mokar.

Pika po~ne da se presvla~i.

MILE: Zna{ {ta, Piko, da ti ne uvijam mnogo; Sele je jakozainteresovan za tebe, to ve} zna{... Zamolio me da tepitam...

Pika se kratko nasmeje i nastavi }utke da se presvla~i.

MILE: Gledaj realno, ti od To{e vi{e nema{ {ta da nau~i{,a kod wih bi mogo stvarno da napreduje{... A, o}e i daplati, razume se.

PIKA: Bole me uvo.

MILE: Dobro sad, nije to neka lova, al oni idu u beogradcku.Zna{ ti {ta zna~i beogradcka. Pre dve godine ovdi semuvo Toplak. A, {ta misli{ tamo? Samo se {uwaju i{mekuju talente.

Pika ga }utke gleda.

MILE: Nemoj da si lud, navrati na utkamicu „Zvezdin“ ili„Partizanov“ {pijun i ti si probio led! Evo BlagojaKrezojevi} bio kandidat za „B“ tim, a poniko je ovdi u„Mladom radniku“. Uop{te nije imao ja~i talenat odtebe. Ma kaki, ni blizu... Sad, ako o}e{ ceo ‘ivot sabude{ {ef pakovawa kvasca u „Progresu“, molim!... Otebe }e danas, sutra da se otimaju, da te slikaju za{tampu. Sredi{ financije, stan, kolica, sve... Di suti ideali, Piko!

PIKA: Mo‘da }u idem kod burazera u [vecku...

MILE: Trista komada, na ruke!

Pika sedi na klupi }ute}i.

MILE: Bi}e posle i vi{e.

PIKA: Kao prvo, ispod pola cigle ne razgovaram.

MILE: Pazi ga sad! mali, on tebi ~ini, a ne ti wemu. Da tinije dao ni kinte, trebo bi da pre|e{. Ja ti ne bi daoni toliko. Nije ni vaspitno.

PIKA: Za tu lovu ne diskutujem.

MILE: Ja te pustam iz kluba zbog karijere, Piko.

PIKA: Nek se zakiti sa trista soma.

Sporting life 165

MILE: Uvredio si me do sr‘i. Ja sam sve ovo zbog tebepreduzeo... Smatrao sam da treba da ti pomognem.

PIKA: Dobro, ~etrsto soma, ni kinte mawe.

MILE: Di da na|em sto komada?!

PIKA: Sna|i se, Mile.

MILE: Odakle mi, Piko. Ti bar zna{ kako stojim u zadwevreme. Evo pogledaj: trista komada od Seleta i pe-deset {to sam uzo od ‘ene za lavabo.

Pika od{eta do prozora, okrene se.

PIKA: Va‘i!

Mile spremno prisko~i i hitro mu zgrabi ruku.

MILE: Toliko mi je ‘ao, kad pomislim, stvarno. Zna{ da mije krivo {to ide{.

PIKA: Pa svrati}u ja...

MILE: Taman smo te podigli i eto... Ajde, okupaj se da nenazebe{. Navu~e{ neki bronhitis, posle ti se izrazina astmu, ~as posla.

PIKA: Ma nema veze...

MILE: Po‘uri, sa}e poluvreme.

Urlik publike, Mile i Pika gledaju kroz prozor.

PIKA: Peder~ina!!

MILE: Alal vera, Lazo! E do mojega!...

Mile iza|e ‘urno iz svla~ionice. Pika sedne na klupu ipo~iwe da skida {tucne. Ne primeti Dudu koja u|e usplahireno.

DUDA: Piko, {ta je bilo?!

PIKA: Esam ti reko da ne dolazi{ ovamo!

DUDA: Jesi se mnogo povredio?

PIKA: Nije ni{ta...

DUDA: Da nisi istego tetivu?

PIKA: Nije stra{no, ka‘em ti.

DUDA: Pola me nestalo kad sam vidla da te nema na terenu.

PIKA: Ajde bri{i sad i ~ekaj me ve~eras kod „Turista“.

DUDA: Pa da me zavrne{ ko ju~e, jelda?

PIKA: Ju~e je za ju~e.


DUDA: êkaj stvarno, i de si ti sino}?

PIKA: I{o sam na Dunav da pqunem.

DUDA: Misli{ da si {meker? Ne mrdam odavde dok mi neka‘e{ de si bio.

PIKA: Ajde tutaw!

DUDA: Ovo vi{e nema svrhe, Piko, keve mi.

PIKA: Keve ti?!

DUDA: Sino} sam ~ekala skoro sat ko dileja pred „Turistom,‘iv me sram pojeo.

PIKA: [to nisi u{la?

DUDA: Nisam tela iz kaprica i da zna{ da ti je to posledwiput {to sam te ~ekala.

PIKA: [ta ti je odjedared, Dudo?

DUDA: Ti misli{ da te ja samo palim...

PIKA: Sino} je bio sastanak kluba...

DUDA: Tebi je sve va‘nije od mene!

PIKA: Ajde nemoj si taka, ve~eras te vodim na }evape.

DUDA: Odakle ti lova?

PIKA: Ajde sad, moram da se perem!

DUDA: Al ako i ve~eras zakasni{, raskidamo da zna{!

PIKA: êkaj me u pola sedam, dolazim sa taksijem.

Pika u|e u tu{, odakle po~ne da dopire {um tu{a i zvi‘dukawe.Duda ostane ispred vrata.

DUDA: Piko, ti zna{ da najgore od svega mrzim dvoli~nostkaraktera!

Iz tu{a ne dolazi nikakav odgovor.

DUDA: Ja jesam moderna devojka, al ne}u nikom dozvoliti dame vu~e za nos, to treba da ti je jasno!

PIKA: (Iz tu{a)[ta ti je, {ta bunca{?

DUDA: Ako misli{ da izigrava{ neodoqivog frajera, po-gre{io si adresu! Zna{ ka}e{ da me napravi{ qu-bomornu!?

PIKA: Ti kad ne bi srala!

Sporting life 167

DUDA: Zaista me ~udi tvoj stav! Ja sam prema tebi uvek bilaiskrena! Lep{e je i da se rastanemo ko qudi, akonemamo {ta da pru‘imo u smislu qubavi, nego da sela‘emo!

PIKA: Ko te la‘e, o ~emu ti pri~a{?

DUDA: Dosta mi je tog zalu|ivawa! Jo{ od ekskurzije mi totreba da raspravimo! O}u da znam na ~emu sam!!

U svla~ionicu se tiho u{uwa Mile. Po svemu je o~ito da je pri-slu{kivao dobar deo razgovora. Na zvuk wegovog glasa u tu{unaglo nastupi ti{ina.

MILE: Tu li se sklawa{ }ero majkina! Sad sam te uvatio nadelo!!

DUDA: Ki{a... Pa se sklonila...

MILE: Ja }u tebe u popravnom domu, pa }e vidi{ na ~ega si!

DUDA: Ali, tata...

MILE: Ja delikvente da ranim ne}u! Nare|ala ke~eve, a ova-mo!... Moderna devoja! Moderno govno!!(Pojuri da je {amara)Ku}i se vuci...

PIKA: (Isko~i iz tu{a)Mile! Pusti Dudu!!

MILE: [ta ka‘e{?!

PIKA: Ne sme{ da je bije{...

MILE: Jel zna{ {ta si sad reko, jebem li ti sunce bogovo!Noge }u ti polomim!

PIKA: Aj probaj!

DUDA: Nemoj, Piko, molim te!

MILE: Sad si potpiso presudu, barabo!

DUDA: Nije on baraba!

MILE: Ti }e da mi ka‘e{!(Okrene se da je o{amari)Kujo jedna!

PIKA: Dosta, Mile!(Zgrabi Mileta za ramena)

MILE: Ima da vas poubijam!

Poku{ava da {utne Piku koji ga eskivira dr‘e}i ga za kravatu.


PIKA: Ne}e{, Mile!(Uhvati Mileta u „kragnu“)

MILE: Ovdi }e krv da pada!(Bezuspe{no se otima)

DUDA: Piko, nemoj...

MILE: Auuu... Sunce... Akhhh... Jebem...

DUDA: Jao, tata!

PIKA: Begaj, Dudo!

DUDA: Jao, Piko!

PIKA: Begaj odma!

Posle kra}eg kolebawa Duda izjuri iz svla~ionice.

MILE: Pu{taj... Pi~...

Pika pusti Mileta koji poku{ava da ga {utne.

MILE: Propalico! O}e{ da je upropasti{...

PIKA: Kako te nije sramota, Mile?

MILE: Dok sam ja ‘iv ne}e{!

PIKA: Te{ko si ti |ubre...

MILE: Duda je jo{ dete, strvino!

PIKA: Dovodio si ti kod Seleta i mla|e, Mile.

Mile zamahne {i{te}i.

PIKA: [ta je, infrakt te strefio?

MILE: Samo da te jo{ jedared nagazim sa mojom Dudom...Zapamti}e{ ti ovo... Od nedeqe te vra}am na utovar...Ima da ti pukne grba~a pod kvascom, barabo jednaordinarna!(Po|e, pa zastane na izlazu svla~ionice)Da se otka~i{ Dude, upropasti}u te!

PIKA: Ko te jebe.

Po{to je ostao sam, Pika prilegne na sto za masa‘u. Tu gaiznenadi nagli To{in ulazak.

TO[A: Piko, vra}aj se u igru, kumim te!

PIKA: To{o, keve mi...

TO[A: Makar da statira{!

PIKA: Ma ne mogu, To{o.

Sporting life 169

TO[A: Kam da vidim.(Proverava mu i opipava nogu)

PIKA: Auuuuh! Sad se jo{ oladilo...

TO[A: Bez tebe nas nituju garantovano!

PIKA: Pazi, To{o, polako!

TO[A: [ta pazi! Di ti je mladost?

PIKA: Uuuuh, jao, jao, pusti...

TO[A: Mora{, Piko!

PIKA: Pusti me! Sredi se, To{o!

TO[A: Jel tolko bole?

PIKA: Pocepo mi mi{i}, izgleda...

TO[A: Ondak smo gotovi...

PIKA: Pa ima jo{ celo poluvreme.

TO[A: Kako poluvreme, kad ne mo‘ da mrdnemo iz {esneaes-terca!

PIKA: [ta vredi da se nervira{?

TO[A: Za{ta sam vas spremo onoliko, crto vam...

PIKA: To ti je fudbal.

TO[A: Ovo fudbal?! Ne mogu centar da pre|u. Vi{e sam jatr~o uz aut nego vi.

PIKA: Vi{ kolko je blato.

TO[A: A „Ugostiteqima“ nije blato?

PIKA: Nawu{ili pi~kin dim, pa grizu.

TO[A: Nijedna linija ne funkcioni{e!

PIKA: Lo{ dan, {ta mo‘e{. I ti si igro fudbal. Kad poterapeh...

TO[A: Grbi} zatajio potpuno, odbrane ko da nema.

PIKA: A i Bo{wak {uper, onaj prvi je moro da brani.

TO[A: Dobro za prvi, a Laza? Ja onaki autogo nisam vidootkad radim u fudbalu. te‘ak {uper.

PIKA: Mator je Laza vi{e...

TO[A: Kako mator?! Kad raspuca volej~inu!!

PIKA: Ne ose}a loptu.

TO[A: S kim ja pravim tim!


PIKA: Nema, To{o, ne mo‘e{ danas da radi{ u fudbalu bezuslova.

TO[A: Ne vredi vi{e ovako. Kazo sam i Miletu, ja ovo samozbog wega jo{ radim, zato {to je ~ovek.

Pika ne{to neodre|eno promrmqa.

TO[A: I on se satro ‘iv da na|e pare, nesretnik, {ta vredi...Boqe da se rasturimo i gotovo!

PIKA: Mile je reko da }e vidi za pare u „Progresu“.

TO[A: Razgovaro je jo{ pro{le nedeqe. Ovako ne daju, morobi radni~ki savet da odobri srestva.

PIKA: Pa o}ete da tra‘ite?

TO[A: [ta da tra‘imo... Od slepca o~i?!

PIKA: Trebo bi Mile da poku{a u podsavezu!

TO[A: Ne}e oni da igraju mesto nas!

PIKA: Pazi, To{o, pisalo je u novine; SOFKA sada okre}edrugi list, nema vi{e ko {to je bilo. Sa}e lova odtiketa da ide za omasovqavawe fizi~ke kulture. Tozna~i da }e i ni‘erazredni klubovi da dobiju sred-stva. To je me|uop{tinska akcija, keve mi. Ja sve znam,pri~o mi jedan iz op{tine. Sprema se veliki bum.Vide}e{, nije ba{ tako crno... Ovo {to sam ti ispri-~o nemoj niko, molim te, nek ostane me|u nama...

Urlik publike, Pika sko~i do prozora. To{a sedi kao uko~en.Pika se lagano vra}a, seda do To{e.

PIKA: Ako ovako nastavimo, bi}e ko u rukometu! Do|e miprosto...

TO[A: Nije lepo, Piko...

PIKA: [ta?

TO[A: Nije lepo.

To{a i Pika sede u neprijatnom }utawu. Ulazi Smiqa.

SMIQA: Au al pqu{ti. Vi ovde ‘urku pravite, ja navijam kobudala tamo.

PIKA: E, Smiqo, daj produ‘i.

SMIQA: Trener i centarfor u{li da ne iskisnu, a {to }e imtim do‘iveti nezapam}enu katastrofu, to nema veze...

PIKA: Obi|i nas, ‘ivota ti!

Sporting life 171

SMIQA: Vas bole }o{e {to ste primili tri komada. Nijednalinija ne funkcioni{e. Piska ubaciva parabole, acentarfor se sklonio od ki{e. [to niste pozvali iBo{waka da ne kisne bez veze na go. [ta vam je, ko daste pi{ali uz koprive, ovako lo{e jo{ niste igrali?

To{a ustane i }utke napusti svla~ionicu.

PIKA: [ta se ti petqa{, vidi{ da si oterala ~oveka! Za-mi{qa{ da si tehniko!

SMIQA: Za bekove mu nisam ni kazala.

PIKA: Ko tebe pita, mnogo ti zna{.

SMIQA: Pokazo si ti fino {ta zna{!

PIKA: Lepo ti ka‘em ne zabadaj nos di ti nije mesto.

SMIQA: A di je tebi mesto, ovdi ili tamo? Ka} te fintirokako je teo, {to si moro da pimpluje{ onoliko poredauta? Nisi ti nikakva klasa, samo su te naduvali,danas se lepo vidlo. Sad ti krivo, a, vre|a te istina!

PIKA: Iza|i iz svla~ionice!

SMIQA: Ajde izbaci me, centarforu!... ôvek vam uka‘e onakodrugarski, usmeno kao navija~ na nedostatke u igri...

PIKA: Uka‘i ti tvom Lazi!

SMIQA: Pusti ti Lazu... Ne mo‘e{ da se odlepi{ od zemqe, koda ima{ dve leve noge. A i igra glavom, boi{ se da nepokvari{ frizuru. Upropastio si onu stopostotnu{ansu!

PIKA: Vi{ da se cepaju ko besni...

SMIQA: Ne mo‘e{ da se sastavi{ s loptom, ono bi i ja dala!

PIKA: Kaza}u To{i da te metne na halfa.

SMIQA: E, sad i ti!... Nije, nego mi krivo {to gubimo kobudale... [ta ti je s nogom?

PIKA: Mi{i}.

SMIQA: E, fino! Ccc, dakle, ne}e nas, pa to ti je!

Kra}a pauza.

SMIQA: Jesi ~uo onaj vic za crnca i nafta-pe}?

PIKA: Pri~o mi Bo{wak. Ono kad mu se upale ga}e...


SMIQA: @ivi upi{! Ja sam se odu{evila... E, a zna{ ono kad suse vra}ali s rada iz Nema~ke Era, Bugarin, Lala,Talijan, ne, ne, ne, ustvari su i{li u dva vagona. Uku{et kola su bili Lala, Bugarin i Talijan, da, a uvagon restoran su doru~kovali Lala, ne, ne, ne Lala,~ekaj... Grk, Era... Grk, Era i Bosanac! êk da vidim.(Mrmqa, broji)Treba da su sedam! Samo da se setim, ovi su bili isto uku{et, pa su iza{li na doru~ak, a ovi su se pravili daspavaju, e da i Tur~in je bio! Evo ovako: Tur~in, Lala,da i Bugarin su bili u isti kupe, a ovi su oti{li uvagon restoranu i onda do|e kondukter, ne carinik...êkaj, ko do|e... Kako sam zaboravila,,, Ba{ sam kre-tenka, stra{an vic! Na kraju nasankaju Bugarina...Seti}u se posle sigurno. Znam da zakqu~aju Bugarinau klozetu... Stvarno sam kre~ana, potpuno mi se zakqu-~ao mozak!... Ti ne vole{ viceve?

PIKA: Jebem li ga.

SMIQA: Pa zavisi kako ko prima {alu... El zna{ da Pelaguostavila ‘ena?

PIKA: Stvarno? Di si ~ula?

SMIQA: Gotovo, razvode se.

PIKA: Zna~i puko fudbal.

SMIQA: I to je jedna vrsta porodi~ne tragedije. Tolko ima tihslu~aja, to je stra{no. Oni se razi|u, a deca su ‘rtve.

PIKA: Jel se zna ko je krivac?

SMIQA: On sto posto! Popularnost, iza{la mu plo~a...

PIKA: ûdi me, ipak je on ~ovek kapacitet.

SMIQA: To ti je najgora fela. [to muzi~ar mo‘e da te... Naj-opasnije je kad ne pro~ita{ ~oveka odma. Izneveri te~as posla i to kad se najmawe nada{...

PIKA: E, idem ja da se tu{iram.

SMIQA: Bar smo se ispri~ali malo.

Pika ode pod tu{, a Smiqa iza|e iz svla~ionice. Pikino tu{i-rawe me{a se sa fonom ki{e i navijawa u praznoj svla~ionici. Kadtu{ utihne, pi{taqka oglasi kraj poluvremena. Malo zatimpo~iwu da ulaze premoreni kaqavi igra~i. Sedaju na klupe, izdu-vavaju se, neki po~iwu da se skidaju i bri{u od znoja.

Sporting life 173

BO[WAK: E jebi ga!

PISKA: E jebi ga! Nisi moro ni da stoji{ na golu!

ÛPA: Yabe si pokiso.

BO[WAK: Ti ne seri!

PISKA: Mogo si da spava{ i tu na astalu

BO[WAK: Daj, pustili ste Ka}a da se {eta ko na korzo!

PISKA: U{eto ti ga Ka} dvaput!

ÛPA: Boqe da smo metli Smiqu na go. Bar bi neku loptuuvatila u sukwi!

BO[WAK: Mali, }uti, otkinu}u ti glavu, pi~ka ti materina!!

ÛPA: [to psuje{?

BO[WAK: ]uti, bre!!

GRBI]: Dobro Ka}, al Laza {to ti ga uguro...

BO[WAK: To wega pitaj!

PISKA: Di si gledo kad ti vra}o for?!

BO[WAK: Ono for?!

PISKA: Trebo si da pazi{ Lazu vi{e nego Ka}a!

BO[WAK: E, do mojega, ako treba da pazim svoje igra~e!!

PISKA: Nemoj, Bo{wak, leba ti!

BO[WAK: Jebi ga, bekove ko da nema{, Grbi} me stalno mar-kiro...

GRBI]: [ta Grbi}, {ta Grbi}, pokri se {uperu!

BO[WAK: Prvi go je tvoj, ba}o, a ti seri {ta o}e{.

GRBI]: Sad smo svi pametni.

BO[WAK: Pazi Ka}a, pazi bekove, pazi Lazu, pa nemam ni ja storuku!

PISKA: Tebi su uvek drugi krivi.

BO[WAK: Ja sam kriv i {to niste pre{li centar!

GRBI]: [ta ima sad tu, svi smo krivi!

BO[WAK: Rade vas „Kelneri“ ko somove, a posle Bo{wak kriv!

ÛPA: Kriv ti }ale {to te napravio!

Bo{wak iz voleja zvizne ûpi {amar~inu. Piska prisko~i.

PISKA: Jes ti lud, mogo si mu istera{ oko!


ÛPA: Idi na posmatrawe!

PISKA: [to si udario de~ka?

BO[WAK: Skini mi se.

U svla~ionicu ulazi Laza i odgurnuv{i ûpu seda.

ÛPA: [ta se gura{, misli{ da si Yek?

PISKA: (Odgleda Lazu i ûpu, Bo{waku)Vide}e{ ti za ovo!!

BO[WAK: Ha, ha, ha!

PISKA: (ûpi, pokazav{i na Lazu)Pitaj ga da nije pogre{io svla~ionicu?

GRBI]: Pusti ~oveka, nije namerno.

PISKA: Smiqi boqe nemoj da izlazi{ na o~i.

ÛPA: Ne}e mu Smiqa vi{e da, sto posto!

PISKA: Zato }e ga „Kelneri“ zovu na banketu!

LAZA: Svi ste vi obi~ni pi~kini dimovi!

TO[A: (S vrata)Lazo!... Lazo, sram te bilo! Ovako izra‘avawe ovdivi{e ne sme da se ponovi!!

LAZA: Pi~kini dimovi!(Sedne)

TO[A: Kakvi ste vi to qudi?(Ode do table i bri{e je)Pa jel smo se lepo dogovorili. Potpuno su vas zbuniliigrom iz drugog plana. Dobro za{to ste onako zgusnu-li manevar?... Nemate {ta da ka‘ete, a?... A ko jetrebo da dr‘i Ka}a? ]uti{, Pisko, }uti{...

PISKA: Samo ste mene vidli, ~ika-To{o, a Grbi} {to nijemrdno...

GRBI]: ]uti boqe, nisi mogo vola da ubode{!

PISKA: Ko mi ka‘e, vezaro!!

TO[A: Dosta! Sram vas bilo! Jednog dana }ete i da se potu-~ete ovdi. Omladinci!... O Bo{waku nemam {ta daka‘em...

BO[WAK: Ka‘ite ondak o bekovima i o Lazi!

TO[A: Znam ja {ta }u da ka‘em, a s tobom }u nasamo.

Sporting life 175

BO[WAK: [to nasamo, ka‘ite odma!

TO[A: Bo{wak, molim te! To mi je hvala {to sam ko drug svami. Kaki }ete sutra qudi da budete? Kolko sam putaponovio da je fudbal kolektivna igra... Samo jednoima da vas pitam: O}emo mi da igramo ovu utakmicu, ilda je predamo parfofe, pa da se obla~imo i da be-gamo?... Mo‘da je i boqe da se ne zamajavamo. A ipo{tenije je... Ne ka‘em, ima tu i moje krivice, alovako ne ide.

PISKA: Pa ima jo{ celo poluvreme...

ÛPA: Treba samo da se u{topuje Ka}. Evo ja }u da ga dr‘im!

TO[A: Tri nula je za wih! Centarfora nemamo, parabolelete u publici, bekovi spavaju... Ja sam na kraju snage.

PISKA: Evo da}emo sve od sebe, ~ika-To{o, ka‘ite samo {tatreba da radimo! Nije nas htelo, {ta mo‘emo.

TO[A: Mogli bi vi da ste igrali kako sam nacrto! Svakovodi svoju politiku! Jel vami jasno da mi preko krilanemamo {ta da tra‘imo? Sad mora da idemo na sve ilini{ta!

GRBI]: Nema {ta da izgubimo!

TO[A: Jedino nas vade brzi kontranapadi i klin igra! Ako ihklin igrom ne sredimo, gotovi smo. Na tu kartu morasve da bacimo. Oni od nas to ne o~ekivaju u ovojsituaciji i tu nam je {ansa. Sigurno }e sad da seopuste i tu mora da ih ~ekamo! Al ne ko „Zvezda“protiv „Karl Zeisaa“ da razvijamo klin igru na {iro-kom sektoru, nego ko „Totenhem“ kad je lupo „Liver-pula“ u Kupu, zna~i preko polutki...(Crta kredom)Stisnimo manevar i su‘avamo prostor, krila tr~e usredinu, a polutke su ti takozvani klinovi i dejstvujuuz pomo} izvu~enih halfova. Krila samo tr~e napredradi zavaravawa wihove odbrane. Piska, ti }e{ dagleda{ Grbi}a, ne sme{ pre wega da juri{a{, sa~ekajda te pretr~i i leva polutka. Grbi}u, evo di se tinalazi{. Pazi sad, pustate krila da navuku wiovebekove, halfovi }e da vas prate, ule}ete u {esnaeste-rac, loptu vra}ate nazad do halfova i juri{ u kazne-nom prostoru! I opet da ponovim: Nemoj da vas vataju uofsajd zamke, jer nam ondak klin igra ne vredi ni{ta.


Odbrana nek se jo{ vi{e zgusne, igramo svi napred isvi nazad, jel to jasno?!... Ajde, Piska, ka‘i di ide{kad halfovi oduzmu loptu?

PISKA: Pa, ja idem... U sredini!

To{a se uhvati za glavu.

PISKA: Ustvari levo... Natrag na halfove!

TO[A: Cvetanovi}u, gde ide Piska?

Cvetanovi} u‘asnuto ustane, }uti, o~ima tra‘i pomo} od dru-gova, koji poku{avaju da mu pomognu.

TO[A: Vidim da ni{ta ne sva}ate. S vami jedino prakti~no.Idemo!

Svi izjure iz svla~ionice. Laza ostane na klupi.

PIKA: Auf, skroz sam se smrzo, dobi}u galopiraju}u...(Iza|e iz tu{a)

LAZA: El si ~uo ovu budalu? Dal se on zeza, il je stvarno lud?

PIKA: Nemoj tako!

LAZA: Jes ti ~uo sad ovo za klin igru? To je tebi normalno?!

PIKA: On je ve~iti optimista. Da je vi{e takvih...

LAZA: Daleko bi dogurali!

PIKA: Nemoj, Lazo, da nije To{e, ovo ne bi ni postojalo.

LAZA: Ko {ta pita To{u? Uprava ga vrti kako o}e!

PIKA: A ko okupqa klince, ko radi sa wima?

LAZA: To{a je laik, bar ja znam {ta je trener.

PIKA: ôvek je entuzijasta, on to voli, ne intereseuje galova!

LAZA: Pa i mene ne interesuje, a zna{ za{to? Zato {to ne}unikad da je imam.

PIKA: Nikad nije kasno.

LAZA: Za tebe i nije! Ako mene pita{, najboqe ti je dabri{e{ odavde {to daqe.

PIKA: Nije ni to tek tako. Upozna{ qude, zbli‘i{ se...

LAZA: Ja sam godinama ovdi i skim sam se zbli‘io? Nemoj silud, sarani}e{ talenat, vidi{ kaka je ovo ‘abo-kre~ina!

PIKA: To mi je i Mile reko.

Sporting life 177

LAZA: On je jedini pametan ovdi.

PIKA: Wega bole uvo za klub, ja da ti ka‘em.

LAZA: Gledaj od ~ega ‘ivi{! I samo ~ist ra~un, plati, paklati, ba}o, {ta meni sve nisu obe}avali.(Izvu~e fotos)Pogle!... Zna{ ko je ovo/!

PIKA: Znam.

LAZA: El zna{?

PIKA: Ma znam... Onaj tvoj...

LAZA: Sindelar!! Pogledaj, uzmi slobodno!! A... [ta ka-‘e{?!

PIKA: Nije lo{.(Vra}a mu fotos)

LAZA: A vidi dres!

PIKA: Na {trafte.

LAZA: (Gest)S reverima, ba}o! Kad tr~i{ samo radi!... To je biocentarfor! Klasi~na lepota!(Spremi fotos)Da sam na tvom mestu, ja bi dobro razmislio. Kolikosam te ocenio dobar si dribler, u poqu ne igra{lo{e, {ut solidan, ima{ pregled igre, samo da popra-vi{ igru glavom. Svi uslovi da ne{to napravi{, akobude{ pametan i ima{ nekog da te gurne naravski. AMile poznaje puno qudi u podsavezu... Nemoj pogre{noda me svati{, ali najboqe ti je da se dr‘i{ Mileta...

PIKA: Jebe{ Mileta!

LAZA: Nemoj, pa to ti je budu}i tast, ha, ha!

PIKA: Na{o si mene da lo‘i{?!

LAZA: Ja ne znam, pri~a se da ne{to muti{ sa Du{icom!

PIKA: Ko pri~a?

LAZA: Opasan si! Samo dobra mala, svaka ~ast, Jel si mr~io?

PIKA: [to to tebe ‘uqi, koji moj?!

LAZA: Dobro, Piko, izvini, nisam znao da je to ozbiqno.Ako, gaji ti to u svakom slu~aju, ne daj mangupima datasla~e. Znam ja te ose}aje... Zna{ da me Du{icapodse}a na jednu moju... To tebi sad ovako pri~am...


Pqunuta Du{ica...]ale joj bio precednik kluba, jataman igrao prvi sezonu. Zagledala se u mene ko ku~e.Ja bio mlad, mewo ‘enske. Ne mogu da ka‘em i ona semeni svidla prili~no. Zna{ kako to ide, pose senismo razdvajali. ]ale industrijalac, tamo ne mo‘eda bude precednik kluba ko o}e. On ne{to na~uo, pa mubilo krivo {to sam ja Jugovi}, al {ta mo‘e, i{o sam iku}i kod wih, to je bio zamak, ba}o! Ja joj kupio iprsten, dao sam ~etri iqade maraka, imo sam lovetada... Ondak me wen }ale zovne u ured, imao je fab-riku tapeta, te‘ak kapitalista. U|em unutri, kadvidim i Sigi sedi na otomanu i gleda me zanosno. Ja jojnamignem, kao nema veze. Kad matori Hajnc izbaciostomak, onako zvani~no: Her Laza, vidim da se voletei to je lepo, al mi smo adventisti, a Sigi se sme{ka imrda glavom, mo‘ da pravimo veridbu samo ako pre-|e{ u na{u veru. Ja za‘murim, ne znam dal sam dobro~uo! Odbrusim mu po srpski, ne prodaje se Laza Doki}tako lako! Sigi po~ela da pla~e, samo zbog we nisampravio ispad. Otad se vi{e nismo sastajali. Dolazilaona i daqe na utakmice, ja se pravio ladan, pose sepovredim i... Mo‘da sam i pogre{io, nisu ti subotarilo{i, mirni qudi, al da se pokrstim, jebo te bog!...Bio bi gospodin, ko bi znao {ta sam, vera ne pi{e nanosu. Ni Sigi nije li~ila na subotarku. Pro{legodine dolazila ona u Makarsku s decom, javila mi sesa dopisnicom, samo nisam teo da idem...

SMIQA: (S vrata)[to nisi oti{o, {to se mene ti~e, mogo si! Jel topri~a za Sigi? Jebala te Sigi!

Pika iza|e iz svla~ionice.

LAZA: Smiqo, kolko puta sam ti reko da mi ne dira{ u uspo-mene!

SMIQA: Kake uspomene, {ta la‘e{ tu!

LAZA: O}e{ da ti poka‘em razglednicu iz Makarske?

SMIQA: Aj poka‘i!

LAZA: Nemam je kod mene. stoji mi u nahtkasni. Ba{ }u ti po-ka‘em.

SMIQA: Kako ti izmi{qava{, pa to je stra{no.

Sporting life 179

LAZA: Izmi{qavam? Ima i datum na razglednicu, to si zabo-ravila!

SMIQA: Bole me dupe za tvoje razglednice!

LAZA: Znao sam da }e{ to da ka‘e{.

SMIQA: Po{la mi ‘ica!

LAZA: Kakav ti je samo re~nik! Cico, ti si toliko ogru-bila...

SMIQA: Otvori mi ovaj lak!

Laza uzima od we bo~icu laka za nokte, otvara je i vra}a joj.Smiqa zamackava rupu na ~arapi.

LAZA: Ti ne li~i{ vi{e na onu divnu devojku...

SMIQA: Ju~e sam ga kupila. Ne mo‘e da mi traje ni dva dana!

LAZA: Ko da je to sad va‘no!

SMIQA: Briga tebe {to ja idem ko slepica okolo! To nijeva‘no!

LAZA: Kupi}u ja tebi drugi mini-hop, ali sada...

SMIQA: Ko i dosad {to si mi kupovo! Od tebe ne bi niprimila...

LAZA: A bluza i miris iz Rumunije?!

SMIQA: Vrati}u ti! Ja tu krpu ni po ku}i ne nosim!

LAZA: Tako mi i treba! Ja lud, pa kupujem.

SMIQA: [ta si mi kupio, {ta, ajde ka‘i, {ta?!

LAZA: Fala, Cico, posle svega {to sam...

SMIQA: Kad si me zadwi put izveo negde na ro{tiq?

LAZA: Kako si povr{na! @alosno je to kako ti gleda{ na‘ivot i budu}nost. Samo da se provodi{...

SMIQA: Ko se s tobom provodi, boqe da se obesi odma.

LAZA: Za mene su najva‘nija ose}awa.

SMIQA: Da sam bila pametna, ja bi se i danas provodila!

LAZA: Ti vrlo dobro zna{ da te nikada nisam za tvojupro{lost ispitivao!

SMIQA: Ti da me ispituje{?!

LAZA: Cico, ja smatram da smo se mi sreli u godinama kada~ovek druga~ije ose}a. Teo sam da ti ka‘em...


SMIQA: Ko si ti da me ne{to pita{?!

LAZA: Molim te, saslu{aj me prvo...

SMIQA: Moja roba, moj du}an!!

LAZA: Cico, nemoj da si vulgarna, nije re~ o tome!

SMIQA: Ma nosi se!

LAZA: Jel sam te zamolio lepo da me saslu{a{? Kada smo seti i ja na{li, mislim kad smo po~eli... i to, ja samodma uvidio da }e to biti...

SMIQA: Nemoj da se usudi{ da mi pomene{ jo{ jedared...

LAZA: Pa nisam ti ni reko... Otkako si do{la ja ho}u da tika‘em ne{to va‘no, al ti si nemogu}a!

SMIQA: Ja sam se sklonila od ki{e ovdi, nisam do{la tebe daslu{am!

LAZA: Cico, molim te... Za{to si taka?!

SMIQA: Da me ostavi{ na miru, jes ~uo?! Ne interesuje{ meuop{te, jel ti jasno? Ti si meni gadan!

LAZA: Smiri se, Cico, molim te! Nemoj da se sva|amo vi{e...

SMIQA: I ne}emo! Samo nemoj da mi opet kuka{ i da tezati~em kod mene! [ta ti ima{ s mojom kevom danaklapa{?

LAZA: Ja wu po{tujem, to je ‘ena mu~enica!

SMIQA: [ta to tebe briga! Nemoj slu~ajno da opet seretene{to!

LAZA: O majki tako! Ja ako sam i govorio ne{to, to je bilozato {to ti ‘elim dobro. Ti ne zna{ kaki su mojiose}aji. Mene du{a bole kad pomislim na tebe!

SMIQA: Tebi su ‘ivci propali.

LAZA: Kako ti mene ne sva}a{! Nije meni za mene. Ti ne zna{kako su qudi neiskreni i sebi~ni, svako samo gleda date iskoristi! Zbog toga me i stra za tebe. Nikadane}e{ da poslu{a{! kad si napu{tala poso, reko samti: „Nemoj, Cico, seti}e{ se mojih re~i“ i izvolte,evo di si sada! [ta vredi {to se ja brinem, kad ti samanisi tolko inteligentna da vidi{!

SMIQA: Nemoj ti da vre|a{!!

LAZA: Uvek se quti{! Kako mo‘emo da budemo sre}ni, kad sene razumemo. [to ne bi i mi mogli da ‘ivimo lepo?!

Sporting life 181

SMIQA: Zato {to si goqa!

LAZA: @ao mi je {to moram ovo da ti ka‘em, al nije sve uparama. Ja sam se uvek di~io sa mojim obrazom!

SMIQA: Da ima{ obraza, ne bi tolko baqezgao i ne bi se brukoovdi.

LAZA: Ti nisi svesna {ta pri~a{.

SMIQA: Ti nisi svesan da si otpisan odavno! Vidi{ da ti curunoge! Ne bi trebalo da ti daju da cepa{ karte ovdi nastadijonu.

LAZA: Meni cela uprava priznaje zasluge za „Mladog rad-nika“!...

SMIQA: Zadu‘io si ti „Mladog radnika“ malopre!

LAZA: Nisam kriv, legla mi na bolesnu nogu!

SMIQA: Mene bi kao ‘enu bilo stid, pokri se baksuzu!

LAZA: Do{li smo do uvreda i do poni‘ewa!

SMIQA: Ja sam do{la do poni‘ewa, kad sam na tebe spala!Imala sam prilike da biram!

LAZA: [to te nije Spasa odveo za Kanadu?!

SMIQA: Samo da sam tela, poslo bi mi ~ovek garanciju odma!

LAZA: Yukela harmonika{ka!

SMIQA: Ti nekog da naziva{?! Pogledaj se, pacovu drowavi!

LAZA: Cico, nemoj da me uni‘ava{.

SMIQA: Spasa je za tebe ~ovek, a ti si krpa! Smrdqivko jedan!!

LAZA: Cico!...

SMIQA: S wim sam znala da sam ‘ena!!

Laza zapla~e naglo i glasno. Smiqa se osvr}e zate~ena.

SMIQA: Lazo!... Lazo, {ta ti je!... Nemoj, nai}i }e neko!

LAZA: Nek na... nai|e!

SMIQA: [ta ti je odjedared?! [ta pizdi{ sad!

LAZA: Lako je tebi da me mu... mu~i{, kad zna{ kolko tevolem!

SMIQA: Na, ubri{i te sline. Vidi na{ta li~i{!

Pru‘i mu maramicu. Laza kroz maramicu.

LAZA: Na{o sam stan!


SMIQA: [to nisam brojala koji je po redu!

LAZA: U @a... @arkovo.

SMIQA: U @arkovo?!

LAZA: Na Bele vode. Teo sam da te iznenadim, a ti vidi{kaka si... Jel to opha|ewe?... Treba kirajyija da seiseli za {es nedeqa i ondak mi mo‘emo odma unutri.

SMIQA: Za {es nedeqa?! Mene si na{o da vata{ na te {to-sove? Idi se umi boqe?

LAZA: Nemoj sada da me pravi{ ludog, jel smo rekli da se uzi-mamo ~im na|em stan!

SMIQA: To nema ni govora, nisam ja tolka budala ko {to ti mi-sli{.

LAZA: Cico??

SMIQA: Kako uzimawe, jes ti normalan?

LAZA: Zna{ {ta, Cico, ja }u ovo da prebolim... Samo seti-}e{ se mojih re~i... Do}i }e vreme kajawa...

SMIQA: Jesi zavr{io?

LAZA: Kako to cini~ki zvu~i iz tvojih usta: „Jesi zavr{io“.

SMIQA: Daj bre, otka~i se frajeru!U vratima svla~ionice pojavi se Mile sa fasciklom.

MILE: Aha! Ufatio sam vas, ti~ice! [ta mutite ovdi, a?Opasni ste, uglavqivate randes sigurno! Je li, kad }eda pravimo veseqe, doklen da se vucarate ovako?!

SMIQA: Daj, Mile, ne zezaj i ti!

MILE: To si je ne{to nasekirao! Ka‘i el da ga bijem, ~im neslu{a odma meni prijavi! Nego, Lazo, ove nedeqeigram pro{iren sistem. êtri fiksa i dva troznaka.

LAZA: Oho, to nema zezawa! [ta si prodo kola?

MILE: Mmmm... Honorar. [ta ima, to se zna, ako ulo‘i{,mo{ i da se nada{.

LAZA: To je i moja parola.

MILE: Idem na iqadu dvesta kombinacija.

LAZA: Iqadu dvesta?!

MILE: Toliko. Mora}e{ da ostane{ i pose radnog vremena.Ja }u ujutru da ti donesem tikete u kancelariju.

LAZA: Bravos, Mile, prava {ema! Ja sve mislio ti se zeza{.

Sporting life 183

MILE: Evo ti parovi, pa ve~eras malo razmi{qaj. Kolo nijenaivno. Ja planiram ~etiri fiksa, pa da nekako uklo-pimo...

LAZA: Ne znam ba{ da mo‘ da bude ~etri fiksa... „Zvezda“igra sa „Slobodom“, to je jedan, dobro...

MILE: „Sarajevo“ ide „êliku“, to je nula, zna{ i sam da seBosanci poma‘u kad je gusto, tre}i ti je fiks u Zre-waninu, „Partizan“ tu~e „Proletera“ glat i „Dina-mo“ u Skopqu, to je kec sto posto.

LAZA: Ne bi im ja verovo! Vidi{ da su nas pro{le nedeqezavrnuli sa „Radni~kim“. Imali bi jedanaest.

MILE: Pa ba{ zato!

SMIQA: Jaki ste mi vi stru~waci „Vardar“ je grizo protivNi{lija {to je moro da se obezbedi od ispadawa, sad„Beogradu“ i „Proleteru“ vise noge! „Dinamo“ se jo{nije oprostio od prvog mesta. U Zrewaninu ne mo‘ dabude dvojka ni u snu, samo nula, ili kec. „Partizan“ jena sredini, nema za{ta da se lomi, a „Proleteru“ dupena tigawu! I za „Zvezdu“ je ~ak pitawe! Prvo mesto uyepu, ve} misle na letovawe, a svi se na wu dr~e! Mo‘da bude troznak lako.

MILE: Ali na Marakani...

SMIQA: Kake to veze ima?!

LAZA: Dobro, Cico, jel se mi ovdi pitamo, ili ti?!

SMIQA: Kad baqezgate ko budale!

LAZA: Ako neko boqe zna od mene situaciju u prvenstvu...

SMIQA: Kad si dobio na prognozu?

LAZA: Nisam dobio {to nisam imao sredstva da ulo‘im!...

SMIQA: Ti nema{ pojma...

LAZA: Opet da se vre|amo?!

MILE: Evo, da}emo i wojzi dvajes kombinacija, ba{ da vi-dimo!

SMIQA: Bole me dupe za kombinacije, samo lupate fiksoveofrqe!

MILE: A koje bi ti metla, Smiq~e, ‘ivotati?

SMIQA: Prvo i prvo „Vele‘“ dobija „Olimpiju“, tu je kec si-guran.


LAZA: A {to im ne igra Bajevi}?

SMIQA: Nema veze, igra Vladi}, on im je sad {pic igra~.Mile, pla}a{ ve~eru da ti ka‘em fiksove. Do sadanikad nisam omanula. Ti zna{ kad se ja zakunem u kevu!

MILE: Ajde napi{i tvom Milencetu ovdi, ako ubodemo, ku-pi}u ti bundu od lisice!

SMIQA: Kupi tvojoj Borki, a ako o}e{ fiksove, prvo da mevodi{ kod Seleta na ve~eru.

LAZA: El misli{ da je lepo {to ucewuje{ ~oveka?

SMIQA: On meni nije {ef, pa da mora da mu se uvla~im!

LAZA: Ja i Mile smo prijateqi jo{ dok ni tebe nisam znao!

MILE: Lazo i ti nisi kavaqer, ne mora{ odma da reagira{![ta je s tobom, Smiqo, pre nisi bila taka?

SMIQA: Nervira me ovaj!

LAZA: Sad sam zna~i ovaj?!

MILE: êkaj bre, Lazo! Nemoj se quti{, Smiq~e.

SMIQA: Vi boqe da igrate na Loto, ovo kolo }e da uprskateskroz! Za {ema{a nije dosta samo lova, Mile, nesvata{ ti kako se dele bodovi.

MILE: Mnogo nas ne{to potcewiva{, al savet primamo. Pa-zi, „Eho“ donosi kontra fiksove nego {to si ti rekla!Evo ti, Lazo pa prostudiraj malo.

SMIQA: To lutrija i {tampa da namami take ko vi! Prepi{iondak znakove iz „Eha“ i da te ne boli glava.

LAZA: „Neizvesnost u Ni{u“, „U Skpoqu sva 3 znaka“... Tina{i novinari!

MILE: Pusti i wima serviraju...

LAZA: „Radni~ki“ u Pirotu ~eka „Trep~u“... Tu ne mo‘e dabude realno. „Radni~ki“ gubi ve} dve utakmice, „Trep-~a“ igrala nulu s „Bregalnicom“, a opet wojzi bodovitrebaju ko leba. Sad i piro}anci su ku}i uvek opasni...Tvrd teren!

MILE: Bogami tesno, „Trep~a“ reflektira na Prvu ligu!

LAZA: Ja li~no mislim... Nula, ili dva.

SMIQA: Kec ko vrata!!

LAZA: Te{ko bi se ja slo‘io, kec je tu klizav!

Sporting life 185

SMIQA: Ove godine „Trep~a“ ima da pri~eka. To se ve} zna izato }e da izgubi s piro}ancima. Pogledaj malo tabeluisto~ne grupe.

MILE: To mi sve neizvesno!

LAZA: Zbuwava nas namerno!

SMIQA: Mile, mewaj ti pomo}nika pod hitno, on za{ta seuvati...

MILE: Pa mlad je, popravi}e se, he, he!

SMIQA: O}e, o}e...

MILE: Vi{, Lazo, kake su ti ‘ene, samo negoduju i kritizi-raju! Tako i moja Borka... Ne mo{ ni da je bije{stalno!

LAZA: Uvek mora da se savla|iva{!

MILE: ... Kako bi se sad izvuko kad bi me opalilo ovaj put!Seva me ~ir, to je dobar znak, al sve me ne{to stra odovog kola. Nije ovo uop{te naivno kako izgleda! Evovidi{, suvi{e mi nekako realno, svi favoriti igrajuku}i, jedino „Dinamo“ {to ide dole. Nikako ne volimovaka kola, nit smrdi, nit miri{e. Nijedan praviderbi! Uop{te mi ne le‘i.

LAZA: Mutno kolo! To je najgore kad ne re{ava ni{ta natabeli.

MILE: Pitam se prosto dal da presko~imo ovaj put, pa dasa~ekamo slede}e kolo, puno su boqi parovi!

LAZA: Ne bi teo ni{ta da sugeriram, velika je lova.

MILE: Pogle, u Split se idu}e nedeqe re{ava prvenstvo,prakti~no. Ne znam ni sam!

SMIQA: Zna{ {ta, najboqe je da presko~ite celo prvenstvo,pa lepo kad do|e talijanska liga Inter – Milano,Lacio – Roma, Vareze – Katanija, Lanerosi...

MILE: Doklen }e{ ti da nas zajebava{ ovdi?!! Tu si mi sepopela! Jel tebi jasno kolku lovu treba da tresnem?![ta sere{!!

Smiqa se konsternirano okrene ka Lazi, koji }utke {vrqa olov-kom. Smiqa potom uvre|ena ode do klupe i sedne.

SMIQA: I ja sam kretenka!...

MILE: Ni{ta! Idem na iqadu dvesta kombinacija i gotovo!


LAZA: Tvoja lova, tvoja voqa.

MILE: Sutra kad donesem tikete, kaza}u ti fiksove...(Opazi Dudu na vratima)Ti nisi ku}i? Do|i ovamo!... Dolazi ovamo kad tigovorim!

DUDA: [to?

MILE: Ni{ta ti ne}u, pri|i!

DUDA: Ne}u!

MILE: Jel sam ja reko da se vu~e{ ku}i?

DUDA: Misli{ da nisam videla tikete?

MILE: Ti si vidla, popi{uqo! Ja se pitam dok moj lebajedete!

DUDA: Mo‘da i ne}u jo{ dugo, ne boj se.

MILE: Ma nemoj! Ako ti se ne svi|a, drum! Samo nemoj pose dami se vra}a{ ko ona nesretnica. Dosta je meni jednaraspu{tenica u ku}i!

DUDA: Ti si Daci i sru{io brak, {to je bila luda, pa teslu{ala.

MILE: Da je slu{ala, ne bi se ka~ila s onom barabom. Wu samupustio, al tebe }u ja da uteram u {i{u, }ero majkina!

DUDA: Nisam ja Daca, pa da mi upropasti{ mladost. Ja sam od-rasla i imam prava da odlu~ujem...

MILE: Mar{, Sunce ti bogovo!...

LAZA: Nemoj, Mile...

MILE: [ta nemoj! O}e gospo|ica qubav da tera! A ovamoukor pred iskqu~ewem. Jel zna{ ko bega iz {kole?Jel zna{?!

DUDA: To je moja li~na stvar!

MILE: Nije li~na dok ja moram da crvenim pred razrednog!

DUDA: A ne crveni{ {to se kocka{ ovde? Sve }u mami...

MILE: Idi! Tr~i odma! Evo ti za telefon!

DUDA: Misli{ da ne}u da ka‘em?

MILE: Pquni ‘vaku kad razgovara{ s ocom!

LAZA: Mile, smiri se...

MILE: Pquni tu ‘vaku!!

Sporting life 187

DUDA: Evo ti!(Pqune)Pa {ta. Jel si sretan sad?

MILE: Vidi{, sad mo‘e, a? Prsnu}e mi ~ir od vas. Jedva~ekate da zaklopim o~i, da mi {valeri izedu ovo malomuke {to sam sku}io!

SMIQA: A {ta bi ti, da ponese{ u grobu?

MILE: (Prese~e je pogledom)Vo je dobar dok tegli. Sad ne smem ni usrani tiket dapopuwavam, Treba da se krijem ko kriminalac neki!(Izvadi bu|elar)Jel ovo kradeno, {ta li? Rintam ko mazgov da vi mo‘da besnite! Samo ja sam kriv. Dobar i lud su bra}a!Trebo sam vam udarim su~ku odma, da se ne ~ujete ‘ivenijedna, a ne da me {pijunira{ jo{!

DUDA: Nisam ja ni do{la ovamo zbog tebe!

MILE: Znam {ta o}e{ s time da ka‘e{! Al da zna{, dok sam‘iv, onaj preko mog praga ne}e! Taj film ne}e da sedaje. Nek te vodi u dvore, kod mene nema!

DUDA: Ko ti {ta tra‘io?

MILE: Pratim ja vas odavno! Znam i kad si po{la s wime,znam za svaki put kad ste sedeli kod „Turista“. Kad sii{la u Kur{umliju sa {kolom na eskurziju, misli{da ne znam da je i on bijo? Sve znam, malko sam ja ve}imajmun od vas!

DUDA: On ima prava da ide de o}e.

LAZA: To je sad neko vreme, moderna omladina, sedne namoped...

MILE: O}e{ da mi napravi{ sramotu, jebem ti majku bo‘iju!

DUDA: Ti meni ne mo‘e{ da zabrani{ qubav, ~ove~e!

SMIQA: Sigurno, Dudo!

MILE: Ti zave‘i!(Dudi)Ne da }u da ti zabranim nego }u te satrem...

DUDA: Ne mo‘e niko da odre|uje ko }e koga da voli!

MILE: Ja }u tebe pod kqu~! Metnem ti samo jednu kofu usobici i do juna nema napoqe!!


DUDA: Dokle }e{ da izigrava{ kabadahuju? Nisam ja tebi naraspolagawu!

MILE: êkaj samo dok do|emo ku}i! Ima da ti na{aramguzicu, pa }e se ~udi{!

DUDA: [araj ti tvoje tikete! Jesi svesan da se ja tebe vi{e nebojim! Dosta mi je tih pretwi! Ni{ta drugo i ne zna{.Kad sam od tebe ~ula ne‘nu re~?

MILE: Du{anka!

DUDA: Ceo ‘ivot samo vi~e{ i psuje{ kao sileyija. I to mije otac.

MILE: Ja nisam otac?!

DUDA: Kolko puta smo nas tri otplakale zbog tvog re~nika.Samo ume{ da se i‘ivqava{.

MILE: Tropira{ razred, pa da te milkim, {ta li?!

DUDA: Nije re~ o tome. Zna{ ti dobro {ta ja mislim.

MILE: Pravi}ete vi mene od blata! Samo, ovo nisi smela dami ka‘e{.

DUDA: Ja se tek spremam da ti ka‘em.

MILE: Ne}u vi{e re~ da ~ujem!

DUDA: Mora}e{, Mile!

MILE: Mile?! S kim govori{ ti? Ograni~i se malo!

DUDA: To je ono, {to ti ne sme{ da se suo~i{ sa istinom!

MILE: Kad te zalepim po ta usta bezobrazna!...

DUDA: U celoj toj stvari najvi{e me ‘ao mame!

MILE: A, vidi{, tu sam te ~eko. Sad se otvaraju karte. To vasona i podbuwava! Ako, ako, }ero! Samo neka bu{ka,nek vas podbuwava. A ja okre}em list! Ne}e{ dau~i{? Nemoj, idi na zanat, ~isti ulice, {ta te voqa!Ba{ me brige! Radite {ta o}ete, al zna{ {ta }edobijete od mene? Ovo!

U vratima svla~ionice naglo se pojave Sele i Pika. Sele u|e, aPika ostane u nelagodnosti kod vrata.

SELE: [ta je, ne da lovu, a? Pretisni ga samo, Dudo, ima daispovrti yimrija. [ta ste svi ko na parastos, gubite,{ta ima, ni prvi, ni posledwi put! Sport je to. Pazievo je i Smiqka! De si ti, lutko, el si zaboravila demi je firma. Pri{rafio te ovaj Tur~in, a?

Sporting life 189

SMIQA: êstitam, Sele, preseqavate se u beogradsku. Sa}epquckate na sirotiwu.

SELE: Pa ozbiqno smo i radili. Ni{ta nije slu~ajno. Save-sno treniramo, poja~avamo redove. Ka}, Milisavqe-vi} sa Uba, a imamo i jo{ neke ambicije u vidu. Da vam{apnem u poverewu: izgleda da }e jo{ jedan da nam sepridru‘i. Ne}u da ka‘em koji, samo }u da ga pogledam!(Okrene se ka Piki)[ta si se skupio tamo ko popi{an, odi me|u qude!...

Prekide ga urlik publike. Smiqa zverne kroz prozor.

SMIQA: 3 : 1! Piska glavom.

SELE: Majku mu! Evo dadoste i po~asni! Da ste ovako odpo~etka, jo{ bi mi izneli ga}e na {tap. Ovi moji seuvek opuste u fini{u. Utakmica traje sve dok sudijane svira kraj! Al ne mo‘ da utuvi{ to u glavu. Nego,dru{tvo, znate {ta, da se mi ne akamo daqe; ~astimve~eru za sve, a, {ta ka‘ete?! Lepo sad svi kolko vasima ovdi yumle kod mene! [ta je, direktore, {ta siobesio nos? Krivo ti {to te zovem na ve~erinku!

MILE: Nemoj mi i ti gazi{ na muku.

SELE: [ta je sad to?

MILE: Pusti, Sele, ni{ta.

SELE: De je zapelo? Jel zbog Pike ne{to? Daj da ra{~istimoto odma. Piko, do|i ovamo! De je problem? Pa jelimate usta, majku mu!

PIKA: Ma bez veze...

SELE: [ta je, jel ste se zaka~ili ne{to?

MILE: Sele, to nije tvoja stvar.

SELE: Piko, {to ste se posvadili?

PIKA: Privatno ne{to... Zbog Dude...

SELE: Aaa, to li je! Zna~i qubomora! Ajde da se pomiritelepo i odma svi kod mene. Kake su to gluposti! Smiq-ka, ka‘i Geri da vam da meze, on zna ve} {ta }e danase~e! Ostavio sam mlade brizle i fin ~erek uladwa~u, al dobro, to }u ja kad do|em. Ajte vi, {ta megledate, ja }u da pri~ekam kraj, pa }u pokupim i To{u.(Miletu i Piki)Kaki ste ko deca!


Duda demonstrativno odgleda Mileta, pri|e Piki i uzme ga podruku.

DUDA: Ajmo, Piko!

Wih dvoje iza|u iz svla~ionice. Mile ih isprati tmurnim pogle-dom. Smiqa pogleda Lazu, koji odsutno sedi na klupi, pa se i onazaputi ka izlazu.

SMIQA: Sele, jel jo{ to~i{ „Groma“?

SELE: Imam sad Godominsko, jo{ boqe, vide}e{.

SMIQA: La~o!

Smiqa iza|e napoqe, a Sele se okrene Miletu.

SELE: Bre, Mile i ti ga jebeni{e{ ve~ito! Ajde polazi![to ti se ne svi|a Pika? Lep de~ko, sportista. [tao}e{? Nego je trebo da je obrlati neki ~upavac,drogayija, da se zarazite svi. Onda bi vido komendiju,da te milicija pose}iva! [ta ti smeta {to se vole?Pusti decu da ‘ive, jebo te bog!

MILE: Di }e da sednemo?

SELE: Gera }e vam sastavi stolove.

MILE: Nemoj samo blizu muzike!

SELE: Ma u malu salu!

Sele i Mile napuste svla~ionicu. Laza ustane sa klupe i pri|eprozoru. Posmatra {ta se de{ava na terenu. Fon ki{e i navi-jawa. U vratima se pojavi Smiqa, zastane, gleda Lazu, koji je neprime}uje.

SMIQA: Dobro, {ta je sad, el ti ide{, el ne ide{?

Laza se okrene, gleda Smiqu, zatim ode do ~iviluka, polaganoskida s wega {u{kavac i sak i pri|e Smiqi. Stavi kapu na glavu,obu~e {u{kavac i prebaci sak preko ramena. Stoje i gledaju se.Laza sedne na klupu odsutno zagledan ispred sebe.

SMIQA: Ti ne}e{ na banketu?!

Laza polako odre~no odmahuje glavom. Smiqa u~ini pokret kao da}e da krene, Laza ga vi{e oseti, nego primeti.

LAZA: Smiqo... Sedi jo{ malo...

Smiqa ga pogleda, sedne na klupu uz sama vrata. Po}ute.

Sporting life 191

LAZA: Jesi vidla na {ta li~i teren?... Lepi se lopta, uop{tene mo‘ da otsko~i... Kako }e sutra da se trenira, meninije jasno...

Smiqa sko~i nervozno s klupe, pogleda Lazu i dune napoqe. Laza sei ne okrene. Sedi i otka~eno buqi. U postoje}i fon ki{e inavijawa umiksuje se postepeno muzi~ka tema. Kako se muzikapoja~ava, svetlost se, sasvim polako, gasi do potpunog zatam-wewa. Laza sedi i gleda.

KRAJ


Sporting life 193

Ekipa predstave Sporting life

Predrag Lakovi} u predstavi Sporting life


Miodrag Popovi} Deba, Nade`da Mirkovi} i \uza Stojiqkovi}u predstavi Sporting life

Scena zi predstave Sporting life

Sporting life 195


\uza Stojiqkovi} i Nade`da Mirkovi} u predstavi Sporting life



Miodrag Popovi} Deba i Goran Sultanovi} u predstavi Sporting life

Sporting life 197

Goran Sultanovi} i \uza Stojiqkovi} u predstavi Sporting life


Goran Sultanovi} i Miodrag Popovi} Deba u predstavi Sporting life

Les fleurs du mal

(Cvetovi zla)

LICA:

KRAQ MILAN OBRENOVI]

GIGA GER[I],

ministar pravde

BRANISLAV NU[I]

Les fleurs du mal (Cvetovi zla) 201

Dvorski salon, ulaze Kraq Milan i Giga Ger{i}. Giga neprekidnopo rukama mota tvrdu tamnocrvenu fasciklu sa svilenim ve-zicama...

MILAN: ... Naredio sam da provetre „Orjentalski salon“... duvanmi sve vi{e smeta... kanim se da ga batalim na~isto... a ivi Gigo mnogo duvanite...

GIGA: ... Odla‘em to ve} godinama ali mora}u, navika, gadnanavika...

MILAN: ... Periculum in mora est... Ajte da prekinemo sa tomgadnom navikom ovoga trena... Ja }u da ugasim mojucigaretu a vi Va{u i kraj...

GIGA: ... Nemojte tako naglo Va{e Veli~anstvo.

MILAN: ... Vi Gigo kako ho}ete, ja ovu sada gasim i vi{e ni jednune}u pripaliti.

GIGA: ... Osta}e Kosta Tau{anovi} bez najboqe mu{terije.

MILAN: ... Kod „Beduina“ me vi{e ne}ete sretati.

GIGA: ... Obradova}e se i doktor Vladan.

MILAN: ... Ne}e mi vi{e dosa|ivati.

GIGA: ... Ja }u od Bo‘i}a...

MILAN: ... Od Bo‘i}a do Nove godine, ta pri~a mi je poznata...

GIGA: ... Znate kako ka‘e Milorad [ap~anin, ni{ta lak{enego ostaviti duvan, do sad sam ga bar pedeset putaostavqao...

MILAN: ... Eto kakvi smo mi Srbi kako }emo napraviti nekoveliko preduze}e kad ni duvan ne mo‘emo da ostavimo...Ja bogami, vi{e vremena nemam, ima mnogo toga da seuradi, nema uzmaka... Ustav je gotov, na putu sam dasredim finansije... Znate, zatra‘io sam zajam od Lenderbanke, a austrijska vlada, na Carevu urgenciju mi jeposlala 700 000 franaka kao poklon... Ho}u iza sebe daostavim sve ~isto.

GIGA: ... Nisam vas sasvim dobro razumeo Veli~anstvo...

MILAN: ... Ovo jo{ nikom nisam saop{tio, ra~unam na va{u di-skreciju, ho}u da se povu~em, da abdiciram u korist mogaSa{e.


GIGA: ... Abdikacija, nemojte Veli~anstvo ko’ boga vas molim,opet namesni{tvo... Sa{a je jo{ maloletan... Sko~i}ena wega le{inari i tek tada }ete videti koliko pro-tivnika ima dinastija... Ne}e on mo}i da se nosi sa wimakao Vi...

MILAN: ... Pa ja nisam bio punoletan, a drugo ovaj Ustav }e ga{tititi. Ger{i}u, zar mislite da i{ta verujem ra-dikalima, dobro znam koliko qube dinastiju, osetio samto na svojoj ko‘i... Primili su mito u vidu ovog par-lamentarnog ustava... Ovakvim ustavom ja sam ih pri-vezao za presto a da toga nisu ni svesni...

GIGA: ... Bojim se da su vrlo svesno u{li u sve ovo...

MILAN: ... Oni misle da sam ovim ustavom polo‘io oru‘je... Neo~ekuju da }u ja da odstupim, zato su i progutali propis uustavu da Kraq koji abdicira sam imenuje namesni{tvosvom maloletnom nasledniku... A na maloletno detene}e smeti da udare...

GIGA: ... Veli~anstvo, zar je wima i{ta sveto?...

MILAN: ... E moj Gigo, {ta mislite za{to sam se toliko zauzi-mao, zar je bilo lako za sto dovesti Risti}a, Gara{a-nina, Savu Gruji}a... Radikale, Liberale i Napredwakejo{ niko pre mene nije naterao da normalno razgovaraju,a kamo li da se o ne~emu dogovore, i da prihvate odkorica do korica ustav kakav sam ja predlo‘io... Zavreme maloletnosti mog malog Sa{e pod ovakvim slobo-doumnim ustavom vladu dobijaju Radikali i ne}e smetiotvoreno protiv dinastije, a u praksi }e videti daslobodoumne ustanove nisu za na{u zemqu... Jednim udar-cem dve muve... A dopuni}emo i tajnu konvenciju saAustrijom... Ostavka ne sme uticati na spoqnu poli-tiku, Austrijski uticaj mora ostati...

GIGA: ... Priznajem, u~inili ste nemogu}e...

MILAN: ... Ni{ta nije nemogu}e, samo je pitawe cene, a cena jevisoka... Snaga me napu{ta, potro{io sam se...

GIGA: ... Veli~anstvo, vama je tek 35 godina u naponu ste snage...

MILAN: ... Kad me je doktor Vladan onomad pregledao rekao mi jeda sam slabonervan i da treba da se odmaram, da mislimvi{e o svom zdravqu, po prvi put mu dajem za pravo.

GIGA: ... Veli~anstvo, kumim vas, sada ste nam najpotrebniji...


MILAN: ... Ja ho}u da odem sam svojom voqom, ne}u da me oterajuko’ deda Milo{a ili ubiju ko’ strica Mihajla.

GIGA: ... Sa novim Ustavom mo‘emo od Srbije da napravimodr‘avu kako dolikuje...

MILAN: ... Nemojte biti naivni, sa ovom bagrom od politi~aranema nade... Svako tu gleda samo sebe, svoj li~ni interes,partija mu slu‘i samo tome, preko politike ho}e da seobogati, kakva dr‘avotvorna ideja, pogledajte ko su tiqudi, te perjanice, malogra|an{tine, palana~kog duha...Pa{i} ne zna gramatiku, Tau{anovi} ne zna inter-punkciju, Pera Todorovi} je jedini pismen, ali uzimamorfijum...

GIGA: ... Ima tu i zdravih qudi...

MILAN: ... Zdravih seqa~kih demagoga kao Ranko Tasi} i Di-mitrije Kati}.

GIGA: ... Veli~anstvo, znam koliko su vam jada naneli, aliznate i sami, ima u ovom napa}enom narodu jo{ ~asnihqudi.

MILAN: ... Pa gde su?... Ono {to ja vidim u politici to je od zlaoca, od gore majke... Anarhisti, ~udaci, sa takvim svetomse mora biti iznad wega. Makijaveli je suma politi~kemudrosti... Sve sami komunari, oceubice, bratoubice,stra{an svet...

GIGA: ... Imamo Sve{tenstvo, imamo Akademiju, puna je umnihi ~asnih qudi.

MILAN: Umni i ~asni... Gledao sam te umne i ~asne akademikekako se nasla|uju Pan~i}evom nesre}om... Bio sam pot-puno zate~en, smejali su mu se iza le|a, nazivali gacve}arem... Otkud toliko zlo... Nikad ne}u saznati...

GIGA: ... Gre{ka je bila praviti botani~ki vrt pored samogDunava, to se moralo jedared desiti...

MILAN: ... 20 godina rada, odnese mutna voda u trenu... SirotiJosif...

GIGA: ... To ga je i ubilo...

MILAN: ... Bog mi je svedok... Poku{ao sam da ga ute{im, da gaspasem, odmah sam darivao imawe na Paliluli, Jevre-movac je u brdu Dunav mu ne mo‘e ni{ta... Naru~io samjo{ ve}i stakleni paviqon... Iz Be~kog vrta sti‘e 500sadnica... Bez Josifa to sve ne vredi ni{ta...


GIGA: ... Va{e Veli~anstvo nije sve tako crno, ima Pan~i}svojih u~enika, tolike generacije je u~io i vaspitavao,oni }e nastaviti wegovo delo...

MILAN: ... Wegov udes me je potresao iz temeqa... Nisam pate-ti~an ali i deo mene je nestao sa tim vrtom... Dane i danesmo provodili {etaju}i, radovao se kao dete svakojnovoj sadnici... Po~eo je da gradi botani~ki vrt istegodine kad sam ja do{ao u Srbiju, on je gradio vrt a japoku{ao da gradim evropsku Srbiju... Kad god sam posu-stao, kad mi je bilo te{ko, odlazio sam tamo kao naizvor... Josif je bio ponosan na svoje delo, to mi jedavalo snagu... Mnogo mi nedostaje... Kad sam do{ao sawegovog pogreba u dvor, te no}i nisam mogao da zaspim...wegova smrt me je potpuno u~vrstila u odluci da u~inimkraj mojoj vladavini... Dvadeset godina je i za meneprevi{e, odlazim sam svojom voqom, ne}e me ni oterati,ni ubiti... Ne ‘elim da odem u legendu... Radije bih daodem u lov, zakupio sam lovi{te u Dowoj Austriji,Kronen Princ se ve} quti, dosadilo mu je da lovi sam, aza dve godine se nakotilo jelena da je zemqi te{ko...Gigo, javi}u Vam se ajnzis kartom sa prizorom iz lova...Ne zamerite na {ali ali nije mi do provoda i u‘ivawa,ja to smatram du{evnim prostaklukom, ho}u samo da sesklonim jer mislim da je vreme...

GIGA: ... Ali za{to...? Rusija se umirila, Radikali legli narudu „Timo~ki mu~enici“ mirno po~ivaju u svojim gro-bovima, zaboravqena je Slivnica, razvod sa Kraqicomniko ne pomiwe... Narodno raspolo‘ewe je Vama okre-nuto, Veli~anstvo nikada niste boqe stajali...

MILAN: ... La‘na je to slika moj Gigo, pola Srbije bi se radovalomojoj smrti, ovo je samo prolazna euforija, ovim Usta-vom sam im izbio adute iz ruku, ve} sutra }e okrenuti}urak...

GIGA: ... Dolaze neki novi qudi...

MILAN: ... Nemam iluzija, to su deca istih onih zava|enih, polu-obrazovanih egoista i razbojnika koji su dvadeset putapoku{ali da me ubiju iz vatrenog oru‘ja i jedanput dame udave u govnima... Setite se Jugova kad sam i{ao daobi|em gradili{te letwikovca, u|em u poqski nu‘niki istog trena propadnem... Moji verni plemeniti Srbipodrezali grede... Prvog Kraqa posle Kosova hteli daudave u izmetu...


GIGA: ... Smederevski name{taj...

MILAN: ... Smederevski name{taj... Ako postoji pakao, izgledaupravo tako... Nekako sam se odr‘ao na povr{ini vikaokao sumanut, i kad sam ve} pomislio da je kraj, napipamnagan za pojasom koji sam sasvim slu~ajno poneo i na svusre}u nagan opali, ~uju ordonansi i tako se spasem... Odtada se ne odvajam od wega, sjajan revolver... Nisu lagaliliferanti, zaista mo‘e da opali u svim uslovima... Zatosam oficirima i savetovao da ga uvrste u svoje naoru-‘awe... Prou~io sam sve atentate od Julija Cezaranaovamo, ali na tako ne{to nisam nai{ao... Te{ko je satim ‘iveti, taj smrad jo{ iz du{e nisam istisnuo...

Da je to nekakav ru‘an san ili no}na mora bilo bi milako, ali to je stvarnost, najstra{nija stvarnost... Kadse svega setim za ovih dvadeset godina veliko je ~udo dasam uop{te ‘iv, da sedim u ovom salonu i da razgovaramsa Vama... Stra{no je to koliko sam ja sam Gigo, niro|ena ‘ena nije htela da stane uz mene, nikad ne bihpomislio da ono divno stvorewe mo‘e da se pretvori uovakvu aspidu... Da radi protiv mene, dvora... Pored svihnevoqa spoqa, u svojoj ku}i da nemam mir... îme sam tozaslu‘io...?

GIGA: ... Veli~anstvo, zahvalite Va{im nazovi prijateqimakoji su zloupotrebili gostoprimstvo... Dolazili su tilicemeri i spletkaro{i na dvor kao u gradski park...

MILAN: ... Kako je mogla da podlegne tim, vucibatinama... Gde jojje mudrost...

GIGA: ... @ena i mudrost...

MILAN: ... Svojim nerazumnim postupcima je samu sebe odstra-nila...

GIGA: ... Ponos... Va{e Veli~anstvo, nema ni{ta gore od ‘enekoja uobrazi da joj je poga‘en ponos...

MILAN: ... Ponos!... Otkad ‘ene imaju ponos?... Sujeta, Gigo... Viste svedok {ta sam sve istrpeo, pa ja sam Kraq...! [ta jesa mojim ponosom...?!

GIGA: ... Sve je to ‘alosno, Va{ bes je potpuno opravdan... Sadruge strane prkosna i gorda nesavitqivost Kraqice...

MILAN: ... Ne znam {ta je htela...?


GIGA: ... Sve je krenulo naopako od tog Visbadenskog skandala,Knez Bizmark se poneo tevtonski osiono, ipak je stra-{no da se jedan onako Kraqevi} otima a Kraqicaproteruje kao kakva skitnica...

MILAN: ... Treba da vam je jasno da Bizmark vi{e brine o ugledusvoje policije nego o ugledu Srpske dinastije...

GIGA: ... U odnosu na na{u opoziciju Knez Bizmark je primerbrige o na{oj dinastiji...

MILAN: ... Potpuno mi je utrnulo po{tovawe i bilo kakvoose}awe prema tim spodobama... Servilnost, hipokri-zija... îm okrenem le|a netom se pretvaraju u qute re-publikance, revolucionare, komunce, anarhiste... StricMihajlo je hteo da bude nekakav Garibaldi i iskasapilisu ga hanyarima... To su i meni namenili, potpuno supoludeli... Nije im dovoqno {to ubijaju svoje vladarenego ustaju i na najmo}nije Careve... A ne vide da, akotako produ‘e, Srba uop{te ne}e ni biti... Posle Ber-linskog kongresa samo budala mo‘e da metani{e Rusi-ji... Ne vide slepci da je jedini izlaz prikloniti seBe~u.

GIGA: ... Te neznalice Vam najvi{e zameraju „austrofilstvo“...

MILAN: ... „Austrofilstvo“... Pa Rusija mora sada sa Be~om da sepoga|a i da popu{ta, a {ta je za nas {aku jada ostalo...?!Zahvaquju}i mom „austrofilstvu“ Austrija, ne samo danije ni{ta preduzimala protiv na{e samostalnosti,nego nam je ~ak dopustila da progla{ewem Kraqevineutvrdimo tu samostalnost... Da nije trgovinskog ugo-vora, {ta bi mi sa na{im agrarnim proizvodima, jedinismo mi povla{}eni na wenim pijacama... Na{ privredninapredak od toga zavisi, oni su nam prve kom{ije...

GIGA: ... Bli‘a ko{uqa od kaputa...

MILAN: ... Tako je Ger{i}u...

GIGA: ... Ali ni sa Rusijom ne treba kvariti odnose...

MILAN: ... Zbog Balkanskih stvari do}i }e do rata izme|u Rusijei Austrije, u tom slu~aju je boqe da budemo na straniAustrije...

GIGA: ... Treba biti oprezan, ima Rusija ovde mnogo vernika...


MILAN: ... Znam... Crnogorskog Kneza, Mitropolita Mihajla,Petra Kara|or|evi}a, Radikale... U ovom trenutku tonam mo‘e doneti samo nevoqe... Pogledajte Crnu Goru,{ta je dobila od Rusije?... Ni{ta... A mi bogami, posleBerlinskog kongresa idemo napred... Me|u nama, Gigo neverujem ja mnogo ni Austriji... Nije lako biti izme|udve imperije...

GIGA: ... Mo‘da nismo morali tako lako da se odreknemoBosne, Veli~anstvo...

MILAN: ... „Nolens volens“... Morali smo Gigo, ne mo‘emo miprotiv najja~e imperije na svetu, ali zato }e nam onapomo}i oko Makedonije, koju su Rusi namenili Buga-rima... [ta mislite za{to sam potpisao „Tajnu kon-venciju“ i u{ao u rat sa Bugarima osamdesetpete...

GIGA: ... Veli~anstvo, rat smo izgubili, a Makedoniju nismodobili...

Kroz otvoren prozor dopiru zvuci muzike, podvriskivawe, Milanmalo poja~a glas ne bi li nadja~ao to udaqeno divqawe.

MILAN: ... Nismo je dobili, ali to ne zna~i da i ne}emo... Ja samuspeo da Makedoniju ponovo unesem u program na{enacionalne politike, i da ove nazovi patriote malozaborave Bosnu do koje im je stalo koliko i do lawskogsnega... Oni ne shvataju da sam od na{e zemqe otklonioneprijateqstvo Austrije u jedno vreme kada nam je onomoglo biti vrlo opasno...(Po~iwe da zvoni telefon. Milan brzo di‘e slu{a-licu)

MILAN: ... Ah, mon cher fils! Grace a Dieu! Quelle joie d’ enterde tavoix! Tu embellis ma journee. J’ aimerais te... Alo, alo, alo!Sa{a, sine! Boga mu, ni{ta se ne ~uje. Gigo, molim Vaszatvorite prozor, od te divqa~ke muzike ni{ta ne~ujem! Samo kr~i... Kakva dr‘avna slu‘ba, takve i tele-fonske veze. Evropa zove Srbiju, a Srbija kr~i!...

Giga zatvara prozor iza Milanovih le|a, zvuci muzike se uti{aju.

GIGA: ... Va{e Veli~anstvo, nemojte se ‘estiti, telefon je,znate i sami, za ruralnu Srbiju tehni~ko ~udo i trebavremena...

MILAN: ... Kako da se ne ‘estim?! Pro{lo je deset godina otkakoje uveden prvi telefon na dvoru, a on je jo{ uvektehni~ko ~udo. Ajde da razumem narod, nepismen je, ali,


molim vas, svekolika dvorska administracija zazire odovoga aparata, kad treba da podigne slu{alicu, kao dapru‘a ruku |avolu... âk je i onaj, prota [aba~kitra‘io u skup{tini da se telefon izbaci iz upotrebejer, veli, kako katoli~ki papoqupci iz Be~a telefonom{pijuniraju {ta se na na{em Srpskom dvoru pri~a... Zadva glasa taj predlog nije pro{ao. Sa kim ja to ‘ivim?...(Pali cigaretu, izduvava dim)Na{a skup{tina razume samo lokalne potrebe, dr‘avnene vidi... Ne zna {ta je moderno ure|ewe... Dvadesetgodina se pregawam sa tim geacima, sve {to sam ~inio zadr‘avu oni su mislili da ~inim za ~inovni{tvo...

GIGA: ... Wihov dr‘avni program ima samo dve ta~ke: smawi-vawe ~inovni{tva i ne pove}avawe poreza...

MILAN: ... Da sam wih slu{ao bili bi jo{ uvek na stupwurazvitka Crne Gore, ne bi smo imali ni staja}u vojsku,ni ustanove moderne dr‘ave...

GIGA: ... Dokazalo se da ste Vi Viso~anstvo uvek videli boqe idaqe...

MILAN: ... Nema tu velike pameti... Jedini izlaz je priklonitise Be~u... [ta fali Bavarskom Kraqu {to priznajePruskog Cara... Pa i moj deda je metanisao pred Su-ltanom, stric Mihajlo je bio vazal... Druk~ije nemaspasa od istrebqewa za ove lude Srbe... Ali to wima neide u glavu... @ivimo u doba velikih imperija, ne vide damale zemqe ne mogu opstati... Ne}e sa Austrijom, misleda bi se boqe proveli kao Ruska gubernija...

GIGA: ... Ju~e je u ministarstvo stigla jedna tu‘na depe{a izTurske... Ubijen je na{ konzul u Bitoqu...

MILAN: ... Dezider Proki}...!

GIGA: ... Dezider Proki}, zakla{e ga Bugarske komite na sredkonzulata pred o~ima familije i osobqa...

MILAN: (Krsti se)... Bog da mu du{u prosti...

GIGA: (Krsti se)... Bog da mu du{u prosti...

MILAN: ... Sve lep{e od lep{eg... Koga }emo sad da po{aqemo utaj karakazan...


GIGA: ... Ne znam Va{e Veli~anstvo, zate~en sam... Niko nor-malan ne}e u taj pakao...

MILAN: ... Evropa s’ pravom smatra da je u Makedoniji ve}edivqa{tvo nego u Centralnoj Africi...

GIGA: ... Ja mislim da ta kulturna i prosve}ena Evropa i weniagenti i stoje iza ove tragedije i ovog pakla...

MILAN: ... Turska je na umoru ve} odavno...

GIGA: ... I pitawe je ko }e je naslediti... Stvarawe ovihnacionalnih dr‘avica, to je istorijska slu~ajnost iprivremeni izlaz uslovqen sudarom velikih sila kojepo pravu mogu ra~unati na Tursko nasle|e... To je tezaEvropske diplomatije...

MILAN: ... Rusija od Zoe Paleologa sebe smatra nastavkom Vi-zantije i kao tre}i Rim ‘eli da obuhvati sve pravo-slavne narode i da zauzme Carigrad... Zato podr‘avaBugare jer su bli‘i Carigradu... Rusi ne mogu biti na{epoliti~ko, ve} samo kulturno zale|e...

GIGA: ... Austrija je skora{wim ratovima i savezima jasnopokazala da su oblasti Evropske Turske najprirodnijezemqe za wenu kolonizaciju, pa i Nema~ka u svome„Drang nach Osten“ i u svojoj „Welt – Politik“... Iako obevlade vode prividno – „Eine Turkenfreundliche konser-vative Politik“...

MILAN: ... Ne zaboravite Francusku i Italiju... Ako se Turskaoslabi potpuno se obezbe|uju wihova kolonijalna osva-jawa u Severnoj Africi koja su Turci oteli Arapima...

GIGA: ... Makedonija, Sanyak, Stara Srbija po svom geopoli-ti~kom i strate{kom polo‘aju su napadna ta~ka i Gor-dijev ~vor ove potmule svetske politike... Po svojojetni~koj izme{anosti i tradicijama ove su oblasti uisti mah mamac kojim velike sile zarad svojih ciqevahu{kaju male dr‘ave jednu protiv druge i u tome nebiraju sredstva, Austrija potpoma‘e mladoturski po-kret protiv svoga „carskog brata“ Abdul Hamida... A uisti mah gr~ke i bugarske komite izme|u sebe vode pravigra|anski rat... Ubistva, razbojni{tva, pqa~ke, napadina sela pod izgovorom da su patrijar{ijska ili egzar-histi~ka... Makedonija je postala pandemonijum...

MILAN: ... Koga mi Gigo da po{aqemo u taj, u taj „Pandemo-nijum“...?


GIGA: ... Veli~anstvo, ostavite mi nekoliko dana, te{ko jena}i pogodnu li~nost... Porta ~ini poku{aje da Make-doniju potpuno „turcizira“ i da se u~vrsti, raseqavaMuslimane iz Bosne koji se zbog Austrijske okupacijeiseqavaju, nastoje}i da obrazuju ne prekinuti musli-manski pojas koji bi rascepkao i razdvojio ostale etni-~ke grupe...

MILAN: ... Gigo, Vi to meni dr‘ite slovo, kao da sam Va{ |ak uvelikoj {koli, {to hitnije da na|ite ~oveka za Make-doniju, jasno!(Giga jedva sti‘e da ka‘e „jasno“ preklapaju}i svojtihi glas sa Milanovim energi~nim i povi{enim)I, molim Vas, ne mogu vi{e da Vas gledam kako motatetu mapu po rukama, {ta ja to treba da potpi{em!

GIGA: ... Mo‘da je boqe, Va{e Veli~anstvo, da ostavimo to zasutra...

MILAN: ... O ~emu se radi?

GIGA: ... Smrtna presuda za...

MILAN: ... Dajte, za wega je i danas sutra...

Giga stavqa mapu na sto, razvezuje je, otvara... Milan zama~e perou mastionicu, potpisuje, izdi‘e ‘u}kasti list hartije, posipaga prahom, oduva prah sa lista, stavqa ga na svoj sto...

GIGA: ... Va{e Veli~anstvo... dozvolite, iskreno se nadam da}ete se, {to se ti~e Va{e abdikacije, do dvadeset drugogfebruara predomisliti, Beograd }e biti iski}en gir-landama u Va{u ~ast, kapele i horovi se uve‘bavaju... JaVas li~no molim, nemojte se}i, razmislite jo{... Va{san o modernoj Evropskoj dr‘avi se ostvaruje...

MILAN: ... San o modernoj Evropskoj dr‘avi... E moj Ger{i}umene progawa jedan drugi san, stra{an san koji mi ne damira i koji mi razdire du{u... Nikom ga jo{ nisamispri~ao, a ose}am veliku potrebu da to nekom pove-rim... Mislim da }e mi biti lak{e ako Vam ispri~am taju‘as od sna...

GIGA: ... Veli~anstvo, ~inite mi ~ast...

MILAN: ... Slike su jasne kao na javi... Dvor... Ja le‘im nepo-mi~an na svojoj posteqi... U budoar upadaju meni znanalica, moji zakleti oficiri koje vi|am svakodnevno...Kao po komandi vade sabqe iz kanija kasape me }utke uz


prezrive osmehe... Krv pr{ti na sve strane, ja sve togledam kao da se to nekom drugom de{ava, ne ose}amni{ta, i tek kad se probudim obuzima me u‘as... Tekrvave prizore ne mogu da potisnem, taj san mi se stalnovra}a, oduzeo mi je sav du{evni mir... Bojim se da usnim,bojim se da ostanem sam...

GIGA: ... Veli~anstvo, znam koliko volite Dubrovnik, pove-dite doktor Vladana a rado bih i ja po{ao sa Vama dasedimo svi tamo do proslave, da se svi malo odmorimo...Previ{e ste se premorili...

MILAN: ... Oti}i }u u Dubrovnik ali tek posle dvadesetdrugogfebruara... Ne mislim da je to premor, to je ne{to mnogogore Ger{i}u...

GIGA: ... No}ima niste spavali zbog rada na ustavu, ja koji samno}obdija jedva sam izdr‘ao, Milovan Milovanovi} serazboleo...

MILAN: ... Taj san je po~eo da me progoni od proletos kad sam sevratio iz Kremne... Pred sam polazak doveli mi Tara-bi}e... Mitar Tarabi} se dugo snebivao ali mi na krajukroz suze prore~e da }e samnom nestati dinastija Obre-novi}a...

GIGA: ... Srpski Tiresija... Mitar Tarabi} nepismeni seqak...Veli~anstvo, slutim ko mo‘e da stoji iza svega ovoga...

MILAN: ... Pogodio je da }u oterati Nataliju...

GIGA: ... To proro~anstvo se moglo pro~itati u dnevnim no-vinama... Cela Srbija se time bavila... Sve je bilo jasnoi predvidivo, svi znaju kakva je Kraqi~ina narav...

MILAN: ... Prorekli su i stra{nu Top~idersku katastrofu...

GIGA: ... Ali tek po{to se ona desila...

MILAN: ... Ni{ta nije slu~ajno Ger{i}u, ni{ta nije slu~ajno...

GIGA: ... Veli~anstvo, naravno da nije slu~ajno, to su smisliliêda Mijatovi} i Pera Todorovi}, to je iz wihovekujne... To im prodaje listove „Male novine“ i „VelikaSrbija“ se prodaju zahvaquju}i Tarabi}ima i tom pra-znoverju... Proro~anstvo u trista nastavaka...

MILAN: ... Niste sasvim u pravu Gigo...


GIGA: ... Veli~anstvo, slu{ao sam Peru kako pri~a da }e odKremne napraviti Delfe, od Tare Parnas a od U‘icaanti~ki grad Fokidu... Doveli nekog Protu ZaharijaZahari}a koji zapisuje proro~anstva jer su Tarabi}inepismeni... Veli~anstvo, oprostite ali ja nisam sklonezoteriji te vrste...

MILAN: ... Gigo mislite li vi da se sudbina mo‘e izbe}i ili pre-variti...

GIGA: ... Va{a sudbina je u va{im rukama Veli~anstvo... I kad‘elite da je nadmudrite ona je i daqe u Va{im rukama...

MILAN: ... U Bo‘jim rukama Gigo i sasvim malo u mojim... I to{to je u mojim rukama ja }u sigurno uraditi i nemojtepoku{avati da me odgovorite... Na proslavi dvadeseto-godi{wice moje vladavine spremam ne pozdravni, negoabdikacioni govor... Dobro }e zapamtiti dvadeset drugifebruar 1889., sasu}u im u lice ono {to zaslu‘uju... Ovo{to sam Vam rekao ne sme da napusti ovaj salon...

GIGA: ... Moli}u Boga da Vas pro|e ta ‘estina i sujeverje...

MILAN: ... Ja se ne ‘estim a nisam ni sujeveran, ali kako davladam narodom koji sam po~eo da prezirem, to vi{e nemogu da podnesem... Nego ajte da odigramo jednu partijuAjnca pa da idemo na ru~ak...

GIGA: ... Ajnc prihvatam, a {to se ru~ka ti~e moja Marina jespremila puwene tikvice sa kiselim mlekom, a to ne bihnikako propustio, i molim Vas da mi oprostite.

MILAN: ... Puwene tikvice sa kiselim mlekom, onda imate gostana ru~ku...

GIGA: ... Veli~anstvo, hvala Vam Marina }e se mnogo obra-dovati...

MILAN: ... Partiju Ajnca odla‘emo, idemo na ru~ak...

GIGA: (Pogleda u bele‘nicu)... Potpuno sam zaboravio, ima jo{ jedna audijencija zadanas...

MILAN: ... Odla‘emo za sutra, zar da nam se ohlade tikvice...

GIGA: ... Veli~anstvo, do ru~ka imamo jo{ sat vremena, a za ovuaudijenciju je molio li~no dr Vladan...(Imitira Vladana)... „Znate Ger{i}u, recite wegovom Veli~anstvu da je topitawe moje ~asti...“


MILAN: ... Pitawe wegove ~asti?... Onda je ne{to va‘no, a okome se radi...?

GIGA: ... Kako da Vam objasnim, Veli~anstvo, to je jedan ro-bija{...

MILAN: ... Robija{...?!

GIGA: ... Da, robija{...

MILAN: ... Vi se {alite, Vladan urgira za robija{a da budeprimqen kod Kraqa u audijenciju... Ako je i od Vladana,mnogo je... Pa nisam ja {ef sale u „Dardanelima“...

GIGA: ... Znate nije on ba{ obi~an robija{...

MILAN: ... Obi~an, neobi~an, svejedno je robija{... Ovo je ve}preko jego... Ovo je Dvor nije vodenica...

GIGA: ... Dozvolite Va{e Veli~anstvo, to je onaj Nu{i}...„Novi Beogradski Dnevnik“... Znate ona pesma {to Vasje stra{no naqutila...

MILAN: ... Pseudonim „Gasar~e“...

GIGA: ... „Gasar~e“...

MILAN: ... Pa {ta se to radi?!... On treba da je u Zabeli, a ne upredsobqu dvora, koji sve vi{e li~i na ~ekaonicu tre}eklase... I {ta }e re}i Dragutin Franasovi}, kome ‘i-vot dugujem, otka‘ite audijenciju, ne}u da ga vidim...

GIGA: ... Veli~anstvo, wemu je pukovnik Franasovi} opro-stio...

MILAN: ... Ako mu je Dragutin oprostio, ja ne moram, meni je ta‘ena bila vi{e nego majka...

GIGA: ... Wegov nesretni otac, ~estiti \or|e Nu{a uputio jemolbu Vama li~no, pre neki dan je stigla na dvor... Akobi ste hteli da je ~ujete...

MILAN: ... O tom Nu{i zaista ni{ta lo{e nisam ~uo, pro-~itajte...

GIGA: (îta pismo)... „Va{e Veli~anstvo, plemeniti Gospodaru, usta sunema, a re~i su nemo}ne da izraze ono {to ose}a srcejednog nesretnog oca koji le‘i pred nogama Va{eg Veli-~anstva i moli za milost svoga osu|enog sina, iz mojihgrudi u ovom trenutku otima se samo jedna re~: milost,plemeniti Kraqu! Mladost je sklona pogre{kama izabludama; Moj sin je pogre{io, i skrivio, pogre{ka je


ka‘wena, on ve} jedanaest meseci sedi u zatvoru, aliprava kazna {to on sam priznaje danas svoju pogre{ku isvesrdno se kaje, a ja Vam Veli~anstvo, mogu dati naj-sve~anije obe}awe da moj sin nikada vi{e ne}e zapasti upodobnu pogre{ku. Sed, star, nemo}an, quto ucveqenpod starost tom kobnom pogre{kom moga sina, evo me gdesuzan pred Vama Veli~anstvo molim za milost mogadeteta, pola‘u}i svu nadu na poznatu velikodu{nostplemenita srca Kraqeva, i prila‘u}i uz moju pre-pokornu molbu velikodu{no opro{tajno pismo gospo-dina Franasovi}a.“

Va{eg Veli~anstvaNajponizniji i najodaniji\or|e Nu{aOtac Branislava Nu{i}a

MILAN: ... Otac kao otac... Vi{e me zanima {ta mu je Dragutinnapisao...

GIGA: ... Evo tu je i wegovo pismo...

MILAN: ... Dela pro~itajte...

GIGA: (îta pismo)... „Gospodine Nu{o, Vi ste obratili na me s’ molbom daoprostim va{em sinu Branislavu uvredu koju mi je naneovre|aju}i spomen senipo~iv{e matere prilikom wenogpogreba, jednom skaradnom pesmom {tampanom u nekomdnevnom listu. Va{ sin nije zbog te meni nane{eneuvrede osu|en, ve} zbog toga {to je wegovom pesmomvre|ao uzvi{enu osobu Wegovog Veli~anstva Kraqazbog toga {to je On iz pijeteta ukazao posledwu po{tupokojnici prate}i je do ve~ne ku}e. Ne}u da sada ovdeuzimam u ocenu tog dela Va{eg sina, ali mislim, da akoima u sebi najmawi ose}aj ~asti, da }e ga docniji obli-vati rumen stida kad god se bude se}ao kakvu je prilikuizabrao da vre|a uzvi{enu osobu Vladara i sen jednepokojnice, koja je u‘ivala op{te po{tovawe. Dakle kao{to rekoh, Branislav nije zbog mene osu|en, ali ako jeuslov wegovog pomilovawa moj li~ni opro{taj, onda mupotpuno opra{tam.

Va{Drag. Franasovi}Pukovnik

MILAN: ... Je li to sve...?


GIGA: ... Uglavnom... Ima jo{ jedno pismo komandi eskadronagarde...

MILAN: ... Kakve veze moja garda ima sa ovim slu~ajem...?

GIGA: ... Uputio Pera, oficir garde, brat doti~nog Nu{i}a...(îta pismo)... „Zbog raznih neprilika i neprijatnosti koje sam zbogistog prezimena sa mojom bra}om od strica i ro|enogbrata pretrpio, re{io sam da moje sada{we prezimeNu{i} zamenim i uzmem za budu}e prezime ime moga oca,a to je \or|evi}, stoga naju~tivije molim komandira, daizvoli kod nadle‘nog mesta podejstvovati da mogu mojesada{we prezime zameniti prezimenom \or|evi}.

Petar Nu{i}Vodni oficir Petog eskadrona Kraqeve Garde

MILAN: ... Ko }e kome, ko brat bratu...

GIGA: ... Ima jo{ jedno vrlo zanimqivo pismo, pismo upu}enomeni od strane tog Nu{i}a, molio bih Vas da ga pro-~itate...

MILAN: ... Za danas mi je dosta pisama...

GIGA: ... U~inite mi to, ne}ete se pokajati, uveravam Vas...

MILAN: (Uzima pismo mrzovoqno)... Ajde kad ste toliko navalili... Lep rukopis... „Dragiuja~e“... Pobogu Gigo, za{to mi niste rekli da Vam jesestri}, ne bih ga slao na robiju zbog one budala{tine,kako sam mogao da znam...

GIGA: ... Nisam ni ja znao da imam sestri}a do tog pisma, ako gaprimite u audijenciju prvi put }u ga videti...

MILAN: ... êkajte, ni{ta mi sada nije jasno... Jel on va{ sestri}ili nije...?

GIGA: ... Naravno da nije... Va{e Veli~anstvo, ~itajte daqe,molim Vas...

MILAN: (îta)... „Imali bi pravo da se qutite na mene {to Vam se dosada nisam javio ali Vas nisam hteo da uznemiravam,znam da Vas interesuje kako se ose}am ovde, u ovojneobi~noj ku}i, ne mogu re}i da mi je ugodno kao kodku}e, ali ne mogu ni da se po‘alim. Jedino me ubijadosada od dugog vremena. Kada bi mi bilo dozvoqeno damogu pisati, verujte strpqivo bih sa~ekao dve duge


godine moga tamnovawa. Ja mislim da mi se to mo‘eu~initi, jer verujte ne bih pisao nikakve politi~kestvari. Molim Vas kad do|e moja majka kod Vas, po-zdravite je i recite da ni{ta ne brine. Pozdravitemnogo i ujna Marinu.Va{ sestri} Brana“

GIGA: ... [ta ka‘ete Veli~anstvo...?

MILAN: ... Vanredno bistar i okretan momak... Ministra pravdeproglasi za ujaka... Sad je jasno {to se {etka po Beo-gradu...

GIGA: ... Upravnik po du‘nosti ~ita zatvoreni~ku po{tu,stavi zabele{ku „video“ i ima prava da robija{a, ako seovaj dobro vladao pusti ku}i na nekoliko dana... I kao{to vidite, Ilija Vlah, upravnik zatvora jedva je do-~ekao da pro|e ta godina pa da ga pusti...

MILAN: ... Pa da upoznamo tog Va{eg „sestri}a“, poetu amatera,soka~kog Homera...

GIGA: (Iza|e iz salona i ubrzo se vrati)... Rekao sam ordonansima da ga puste...

MILAN: ... Za{to stojite pred vratima, u|ite...

Nu{i} ulazi, sapli}e se, pada, brzo ustaje i staje kao kip... Milani Giga se smeju... Milan se malo pribere od smeha pa opet prasne usmeh, okre}e le|a, uspeva da se smiri zatim uzima kwigu sa stola,polako okre}e stranice i po~iwe da ~ita na francuskom. Isto-vremeno, Giga koristi taj trenutak, poma‘e Nu{i}u da doteraodelo na sebi.

MILAN: ...Le poete est semblable au prince des nueesQui hante la tempete et se rit de l’archer;Exile sur le sol au milieu des huees,Ses ailes de geant l’empechent de marcher.Znate li ko je ovo...?

NU[I]: ... [arl Bodler, L’ Albatros, tre}a strofa...

MILAN: ... Gigo Va{ sestri} poznaje poeziju, nema {ta... Sad metek ~udi kako je mogao da napi{e onu glupost, kako sezva{e...?

NU[I]: (Tiho)... Pogreb dva raba...

MILAN: ... Kako...?


NU[I]: (Glasnije)... Pogreb dva raba...

MILAN: ... Lepo bi bilo da nas podsetite na taj slu~aj i da nam tustvar odrecitujete, ne mora u celosti, samo zadwe verse,da ~uje ujka Giga za{to ste oti{li u aps...

NU[I]: ... Va{e Veli~anstvo, ja sam se odrekao te pesme...

MILAN: ... Nije vaqda... Mladi Homere, to Vam istorija ne}eoprostiti, ne mo‘ete se tek tako odre}i svoga prvenca...Da ~ujem...

NU[I]: ... Va{e Veli~anstvo, tu stvar sam potpuno zaboravio...

MILAN: ... Ne}ete vaqda da nas razo~arate, uostalom ja sam Vamarecitovao, ja sam Kraq, a Vi ste robija{, da ~ujemo...

NU[I]: (Snebivaju}i se, tiho)... Potmulo su udarala zvona,

udarala zvona iz buyaka...

MILAN: (Qutito)... ûjte, ili }ete deklamovati da ~ujemo, ili zovemstra‘u...!

NU[I]: (Sasvim glasno)... Potmulo su udarala zvona,udarala zvona iz buyaka...

MILAN: ... Tako, mo‘da bi moglo i malo ti{e...

NU[I]: ... A i {to bi da se ~ini yevaKad je pratwa srpskoga junakaSrpska deco {to misliti znateIz ovoga pouku imate:U Srbiji prilike su take,Babe slave, preziru junake.Zato i vi ne mu~’ te se yabe.Srpska deco, postanite babe...

Nu{i} zastaje, Milan mu rukom pokazuje da nastavi, i tako sve dokraja pesme... Milan povremeno ubaci „Glasnije Nu{i}u“, u‘iva uwegovom mu~ewu i preznojavawu.

MILAN: ... Pogreb dva raba... Ovo je pogreb dobrog ukusa... Jedinovam rima ide od ruke, a sve ostalo je jadno... „Zato i vi nemu~’ te se yabe. Srpska deco postanite babe.“ ... @abe,babe, kako Vi to zovete elidirawe, tako nekako... Poetikalicencia... Malo je dve godine robije za ovo... ZahvaliteVa{em ujaku Gigi... Tra‘io bih apelaciju istog ~asa...


NU[I]: ... Va{e Veli~anstvo, ja se duboko kajem, ni na krajpameti mi nije bilo da Vas uvredim, da napadnem Va{uvisoko plemenitu li~nost...

MILAN: ... Nemojte sebi laskati... Kakav je to napad... Ovihdvadeset godina oko moje glave pra{te pravi kur{umi,moj narod je pokazao nevi|enu upornost da me se re{i...Vi ste me samo mnogo naqutili, da ste bar pesnik... Japrave pesnike ne teram u aps... Voja Ili} me je direktnoprozvao, ~itali ste „Maskenbal na Rudniku“, bio samqut kao ris, mnogo vi{e nego na Vas... Ali Voja jenapisao i „Pe}inu na Rudniku“ i tu se otkupio, nemo‘ete zatvarati jednog pesnika... Ali takav diletantkakav ste Vi mora da se nau~i pameti na samom po~etku...Jedino {to ste uspeli je da skrenete pa‘wu na sebe, jerda ste krenuli od pandura, pisara, kapetana, sreskihna~elnika, dobili bi ste pendrekom po turu, niko Vas nebi primetio i pro{li bi ste mnogo jeftinije, slavako{ta, postigli ste ciq, cela Srbija zna za Vas, po-stali ste slavni preko mog imena... Sad po{to ste me kaotemu potro{ili pred Vama je Srbija i prosto se nudiVa{em o{trom peru... Imam utisak da ste ~ovek ‘ivogduha, brze i pronikqive pameti ali moram priznati dasam Vas druk~ije zami{qao... Mislio sam da ste krupan~ovek, grdosija... Okrenite se Vama bliskim temama...Na primer pi{ite o protekciji...

NU[I]: ... O protekciji...!

MILAN: ... Da o protekciji... Vi ste zahvaquju}i protekciji {toVam je ujak ministar pravde pu{teni iz apsa i do{lipravo na dvor... Protekciju o~ekuje i upravnik zatvora,kako se ono zva{e...?

NU[I]: ... Ilija Vlah Va{e Veli~anstvo...

MILAN: ... Ilija Vlah o~ekuje unapre|ewe od ujka Gige jer mu jesestri}a poslao na dopust zbog dobrog vladawa... Tu seprepli}e i karijerizam, licemerje, la‘, udvorni{tvo...Ne trebate mnogo tragati, eto Va{ brat Pera komandirvoda Petog eskadrona Gardijske kowice, promenio pre-zime Nu{i} u \or|evi}, da ne daj bo‘e neko ne pomislikako ima veze sa Vama... Eto Gigo kakve sestri}e imate...

Kroz prozor se ~uje pleh muzika i podvriskivawe.

Kraq Milan se prene i pri|e prozoru.


MILAN: ... Mora da se pozove stra‘a ovo je neizdr‘ivo, ve} tre}iput prolaze od Kalemegdana do Slavije... Do|ite Gigo...To treba odmah pohapsiti, nema ni truni gra|anskogvaspitawa... Pogledajte onu prostaku{u u prvom fi-jakeru... Treba joj udariti dvadeset pet po turu pa davri{ti s razlogom...

GIGA: ... @ivka Popovi}...

MILAN: ... Vi je poznajete!...

GIGA: ... Veli~anstvo, to je ‘ena napredwaka Sime Popovi}akoga smo ju~e predlo‘ili za Ministra...

MILAN: ... To Simina ‘ena!... „Stigao cirkus u va{ grad“...Nu{i}u pri|ite, pogledajte i zapamtite ovaj prizor,evo Vam teme... To Vam je srpska „Gospo|a Ministarka“...Defiluje sa dve bande cigana... [ta nas tek ~eka kada jojmu‘a imenujemo, ja ne smem ni da pomislim... Koliko su-tra zamenite tog jadnog Simu nekim ne‘ewom ili udo-vcem...

GIGA: ... Radikali }e jedva do~ekati...

MILAN: ... Radikali... Kako }e da obuzda Radikale kad ne mo‘ejednu ‘enetinu...

GIGA: ... Kako sada da mu saop{tim, smeja}e se cela skup-{tina... Bi}e jako nezgodno...

MILAN: ... A ovo je zgodno, ova domoroda~ka vriska, smislitene{to ka‘ite bila je gre{ka... Uostalom ka‘ite Kraqse naqutio zbog ovog cirkusa pred prozorima dvora... Emoj Nu{i}u od „Dardanela“ do dvora nema ni polakilometara a po kafanama sedi zadribanda dostojnajednog Pariza ili Be~a... Kad se budete vra}ali pogle-dajte malo ta lica, to su prave galerije fizionomijakakav Tuluz Lotrek i wegovi vagabundi, ovde bi Brojgelimao posla... Pred na{im o~ima se sudara Evropa iOrijent, samo posmatrajte i bele‘ite, Srbija je zemqa~uda...(Prebira po stolu)... Evo je, ho}u ne{to da Vam poklonim, ne{to {tosigurno nigde ne}ete na}i... Prava poslastica(Pru‘a Nu{i}u vizit-kartu)... Pro~itajte da ~uje i ujka Giga...


NU[I]: ... „Aleksa @uni}, sreski {pijun, srez [aba~ki, okrugMa~vanski“...

MILAN: ... Voila... Imenom i prezimenom...

GIGA: ... Da nije neka {ala Veli~anstvo...

MILAN: ... Kakva {ala... Stvar je krajwe ozbiqna... Kako dane{to sazna ako se ne zna da je {pijun... Bistar momakpodelio vizt-karte sedi kod ku}e i prima prijave... Tajboqe poznaje mentalitet naroda od cele Va{e kwi‘ev-ne bratije iz „Dardanela“... Nego da mi pre|emo nastvar... [ta je svrha ove audijencije, za{to ste Vi ovdeNu{i}u...?

NU[I]: ... Va{e Veli~anstvo, duboko se kajem zbog svoje glu-posti i molim pomilovawe...

MILAN: ... Molite pomilovawe... Gigo {ta da radimo sa Va{imposrnulim sestri}em...?

GIGA: ... Va{e Veli~anstvo, uradite po Va{em naho|ewu, si-guran sam da ne}e biti lo{e Vi ste plemenit ~ovek...

MILAN: ... Ne biste natrag u zatvor... Mora da Vam je bilo mnogote{ko...

NU[I]: ... Veli~anstvo, meni je dr‘ava pomogla, kad sam za-vr{io univerzitet, nisam znao gde }u, levo ili desno,kao }orava koka, advokatura, novinarstvo, pozori{te...U Po‘arevcu sam imao vremena da razmislim {ta }u u‘ivotu raditi... To je za mene univerzitet, sanato-rijum... Pre tamnice nisam umeo da mislim na pravina~in... Odvojen potpuno o huke ‘ivota i od doga|aja,odvojen od vreve i kome{awa svetskog, kao robinzonskiusamqen ~uvar kule svetiqe, koji posmatra bure napu~ini koje ne dopiru do wega, ~ovek se izme| ~etiritamni~ka zida povla~i u sebe, zbere sve misli te kaoreflektorska ‘i‘a obasjavaju predmet na koji se pro-stiru...

Milan iznenada ustaje, grabi Nagan sa stola i, treskaju}i vra-tima izlazi iz salona promaja koju je na~inio podi‘e ‘uti listhartije sa stola i baca ga na pod... Giga i Nu{i} ostaju sami.Nu{i} servilno di‘e hartiju sa poda, pogled mu se zadr‘ava nasadr‘ini, ruke mu podrhtavaju, stavqa hartiju na isto mestoodakle je poletela...


NU[I]: ... Gospodine Ger{i}u, da nisam ne{to lo{e rekao pa sewegovo Veli~anstvo naqutilo?...

GIGA: ... Niste Nu{i}u... Nema to sa Vama nikakve veze...Wegovo Veli~anstvo ima mnogo krupnijih briga...

NU[I]: ... Vrlo se neprijatno ose}am... Da li }e se wegovoVeli~anstvo vratiti?...

GIGA: ... Sigurno }e se vratiti, ne brinite...

NU[I]: ... Poneo je Nagan...!

GIGA: ... On se od wega ne odvaja ni kad ide u toalet...

NU[I]: ... Bojim se da nisam doprineo wegovoj qutwi...

GIGA: ... Da li se mi Nu{i}u odnekud znamo...?

NU[I]: ... Gospodine Ger{i}u, Vas svi znaju...

GIGA: ...(Uzima pismo sa stola, gleda ga)Ovo ste Vi pisali(Pru‘a pismo Nu{i}u, Nu{i} uzima pismo i skoncen-trisano ga posmatra)... Imate ~itak i lep rukopis... Ne morate mi ni{taobja{wavati, sve mi je jasno, ali otkud ste znali da mi je‘ena Marina...?

NU[I]: ... Pokojni Arsenije, prvi mu‘ gospo|e Marine je mojdaqi ro|ak, pa su tako i Va{i pastorci Bogoboj iPersida tako|e moji daqi ro|aci...

GIGA: ... Mala je ova na{a Srbija ako se malo potrudimo svimo‘emo biti ro|aci... A Vi ste se svojski potrudili... Ineka tako i bude ako nemate ni{ta protiv, od sada memo‘ete zvati ujakom...

Zazvoni telefon na stolu, Giga po|e ka vratima da vidi da li }ese pojaviti Kraq, telefon i daqe uporno zvoni, Giga podi‘eslu{alicu.

GIGA: ...Oh! Votre Altesse Royale! Mon Prince! Quel honneur d’entendre Votre voix. Je suppose que Vous voulez parler a SaMajeste Votre pere. Pourriez – Vous attendre quelques in-stants que j’ avertisse Sa Majeste... Et j’ espere que nousaurons bientot le plaisir de Vous voir chez nous, a Belgrade...(Giga spusti slu{alicu i otr~i do vrata)... Zovite wegovo Veli~anstvo... Biaric, wegovo Prin-~evsko Viso~anstvo je na aparatu!...

U salon ulazi Kraq Milan i uzima slu{alicu.


MILAN: ... Ah, mon cher fils! Grace a Dieu! Quelle joie d’ enterde tavoix! Tu embellis ma journee. J’ aimerais te transmettre toutela chaleur de mon amour peternel dans ton lointain Biaritz...Sa{a mili moj, kako mi je drago da te ~ujem mnogo si meobradovao, nadam se da}emo se uskoro videti... Mnogo minedostaje{... Alo, Alo, da da ~ujem te... Kako? Kako? Dastigao je velosiped iz Be~a pre tri dana... Sa{enka nebrini, tu je u salonu ispred mene, jeste sve je kao {to sirekao... „Dirkop“, lagani model, sa acetilenskom lam-pom... Zelene boje, kao na reklami u „Ilustracionu“...Jeste, direktno iz fabrike... Ima i zvonce(Prinese slu{alicu i zazvoni)... Niko ga ne}e jahati, ~eka da ti do|e{... Dragi mojSa{enka, nadam se i ‘elim da Bo‘i} provedemo zajed-no... Alo, Alo... Prekide se veza... Moderna tehnika...(Lupa po tasteru telefona)... Alo centrala poku{ajte da uspostavite vezu sa Bia-ricom... Nu{i}u gde smo ono stali...

NU[I]: ... I kako je to prekrasna panorama kada se iz usam-qenosti posmatra svet kroz takvo jedno staklo na do-gledu kao {to je „Apsanski prozor“...

Dok Nu{i} govori Milan se obra}a Gigi.

MILAN: ... Dobra je sprava ovaj telefon ali skroz nesigurna,dovoqno je da dune vetar i pokida ‘icu u sred raz-govora...

NU[I]: ... Kao nabujala reka te~e ‘ivot nabujalim stazama, te~ei ru{i prepone razriva obale, krha brane, plavi dolinei odnosi sobom sve, sve {to na|e, sve {to zbere, ~itavkorzo qudskih vrlina i qudskih slabosti defilujeispred stakleta na ovome ~udnovatome dogledu. O ko-liko novina, koliko zanimqivosti i koliko istine kojase golim okom ne opa‘a...! Ja sam sve te slike dok sam isam bio na toj stazi, ali odande iz }elije uveli~anestakletom, one sasvim druk~ije izgledaju... Nau~io samda mislim kako treba...

MILAN: ... Ba{ lepo... Kakav divan traktat o zatvoru... To je ibila svrha, sad sigurno ne biste pobrkali redosled i nebiste prvo udarili na Kraqa nego bi krenuli odozdo, odpandura, pisara, kapetana, strana~kih bunyija... Vidimrazumete francuski, da li umete i da pi{ete na fran-cuskom...


NU[I]: ... Kako da ne Veli~anstvo, napisao sam par vodviqa inekoliko kupleta na francuskom...

MILAN: ... Zanimqivo, da li ste bili u Francuskoj?...

NU[I]: ... Nikada Va{e Veli~anstvo...

MILAN: ... Nikada niste bili u Francuskoj a pi{ete francuskevodviqe!... Lepo je i pohvalno {to znate francuski, aliako ste mislili da }e neko u Francuskoj igrati vodviqei kuplete koje pi{e jedan Srbin, onda ste mnogo neoba-ve{teni...

NU[I]: ... Slao sam ih po{tom u „Komedi Fransez“... Pod pseudo-nimom...

MILAN: ... U „Komedi Fransez“... Gigo, Va{ sestri} me je, moramVam re}i prili~no razo~arao... Pisao vodviqe na fran-cuskom... To je ve} ozbiqan provincijalizam... Nu{i}u,molim Vas nemojte nikome pri~ati da ste to radili...Va{ ujak i ja umemo da ~uvamo tajnu... Zar ste stvarnomislili da preko vodviqa pisanih na francuskom do-|ete do Evrope?... Morate biti svoji Nu{i}u... Kakvifrancuski vodviqi i kupleti... Bi}ete evropski ono-liko koliko ste svoji... Epigonstvom i imitacijom ne-}ete sti}i nigde... Vidla ‘aba da se kow potkiva...„Komedi Fransez“... Samo otvorite „Novine Serbske“(Uzima novine sa stola)i imate „Komedi Serb“... Ovde ni{ta ne treba dodati,kakvi francuski vodviqi... Slu{ajte... Radikali SavaGavrilovi} zvani otrov, Mita Jankovi} zvani Robespjersa Mi{om Veqkovi}em zvanim Bomar{e, Gigo, obratitepa‘wu na nadimke, nameravali da dignu bunu u Vaqevukad su ih skolali panduri Mita zvani Robespjer progu-tao proglas za bunu i ajde doka‘i... Robespjer progutaogovor i ode komuna... [ta ka‘ete na to...? Onda sreskina~elnici, pa ministri... Jedino u Srbiji imate mini-stra ‘eleznica koji ne sme u voz, dok do|ete do mene imatoliko toga... A mo‘da }emo se i boqe upoznati... ViNu{i}u pretpostavqam volite svoj Srpski rod...

NU[I]: ... Iznad svega Va{e Veli~anstvo...

MILAN: ... Ako ga zaista volite za{iqite pero pa iznesite navidelo sve wegove mane i poroke ne bi li se postideo ipostao boqi... Ali to je sfera umetnosti, literature,duha... Ja cenim da bi ste Vi mogli i da u~inite ne{to


prakti~no... Gigo, nalo‘i}ete êdi Mijatovi}u da muministarstvo sa{ije frak po meri... Da se ne spoti~e...Koga onda u Bitoqski konzulat da po{aqemo... Onovakav do Bitoqa ne}e sti}i ~itav, ovaj frak mu je bartri numere ve}i...

GIGA: ... Zna~i Bitoqski konzulat...

NU[I]: (Zaprepa{}eno)... Bitoqski konzulat...!

MILAN: ... Niste zadovoqni?... Mo‘da ste o~ekivali Pariz, Lon-don, Rim... Za sada nam je upra‘wen samo Bitoq, divnavaro{, klimatsko mesto... Sre{}ete prave komite, pra-ve {pijune Abdul Hamida, gr~ke popove, a tu je i ‘ivo-pisna Vlah klisura... Ne}e Vam biti dosadno...

NU[I]: ... Veli~anstvo, opravda}u ukazano mi poverewe...

MILAN: ... Od ovog trenutka niste vi{e robija{, sada ste ekse-lencija, slu‘benik konzulata Kraqevine Srbije u Bi-toqu... êstitam... Ujak Giga }e Vam dati bli‘a uput-stva...

NU[I]: ... Veli~anstvo, nedostaju mi re~i kojima bih izrazio be-skrajnu zahvalnost...

MILAN: ... Zahvalite ujka Gigi, dr. Vladanu a posebno Vas je pre-poru~io jedan moj veliki prijateq, [arl Bodler, Fran-cuz... A francuski je jezik diplomatije... Wegovu kwigu}u Vam pozajmiti, ~uvajte je, jer je sa posvetom... „A mongrand ami; Amateur de poesie, Milan, Roi de la Serbie ensouvenir des jours passes a la Rotonde... Charles Baudelaire“.... Avgust 1878. pre deset godina, zna~i toliko dugonisam svratio u Rotondu... To Vam je najboqi kafe uParizu... Kad se sretnemo slede}i put, popri~a}emo oBodleru...(Daje mu kwigu)... Audijencija je zavr{ena, sre}an Vam put...

NU[I]: ... Blagodarim Va{e Veli~anstvo... Uja~e, do vi|ewa...(Povla~i se unazad i izlazi iz prostorije)

MILAN: (Pogleda Gigu)... Uja~e!...(Vikne)Nu{i}u!...


NU[I]: (Brzo se vrati u salon)... Na slu‘bi Va{e Veli~anstvo...

MILAN: ... Sad ste u{li mnogo br‘e nego prvi put, a niste pali...Imam samo jo{ jedno pitawe za diplomatu po~etnika...Kad ste dolazili da li ste pali slu~ajno, ili namerno...?

NU[I]: (Pravi pauzu, pogleda Gigu)... Veli~anstvo, imao sam veliki tren... Prvi susret saVama...

MILAN: (Prekine ga)... Zna~i pozori{te... Vi ste ro|eni komedijant... Pi-{ite komedije Nu{i}u, to je Va{ ‘anr... Sre}no...

Nu{i} izlazi, Kraq i Giga se gledaju i sme{kaju.

MILAN: ... Idemo na tikvice kod gospa Marine, a usput }u Vamispri~ati ne{to o ovom Dvoru {to sigurno niste znali,ah, da ne zaboravim...(Uzima sa stola smrtnu presudu, cepa je)nek danas nije sutra...

Izlaze.

KRAJ


Kritike



Nikola Vujovi} i \uza Stojiqkovi} u predstavi Cvetovi zla

Nikola Vujovi}, Tihomir Stani} i \uza Stojiqkovi}u predstavi Cvetovi zla

HRONIÂR NA[IH NARAVI

Bratislav-Braca Petkovi}, dramaturg

Cve}e zla, najnovija Petkovi}eva pozori{na predstava, potvr-dila je doslednost ovog dramaturga da nas suptilno i jetko suo~avasa nama samima i nemarno{}u sa kojom se odnosimo prema sop-stvenoj kulturi, istoriji i tradiciji. Kao i u ve}ini wegovihdosada{wih ostvarewa, tuma~ glavne uloge je bard srpskog glumi-{ta \uza Stojiqkovi}, a na sceni mu ovoga puta dru{tvo praveTihomir Stani} i Nikola Vujovi}.

Bratislav-Braca Petkovi} nesvakida{wa je li~nost doma}e po-zori{ne scene. Deo je generacije beogradskih momaka ro|enih pe-desetih godina pro{log veka. Bile su to generacije koje je krasionemirni duh, znatièqa okrenuta evropskim metropolama i vi-te{tvo posebnog kova. Tim èstokim momcima mekog i romanti~nogsrca pripada va`no mesto u oblikovawu prepoznatqive kulturesvakodnevnog ìvota toga vremena. @ivotopisi mnogih od wih pre-nose se sa kolena na koleno kao uzbudqive urbane legende sa auten-ti~nim, i danas ìvim akterima. Iz tog miqea poti~e i na{sagovornik. Tre}a generacija Petkovi}a u Beogradu (wegov dedaovde se nastanio 1903. godine) sa lako}om je, ~ini se, spojio poro-di~ni posao i potpuno suprotne sopstvene profesionalne afini-tete. Kao potomak nekada{wih vlasnika poznate beogradske kafane,potom i poslasti~arnice zavidnog ugleda, nastavio je tu tradicijuistovremeno duboko zagaziv{i i u pozori{ne vode. Po~etkom sedam-desetih godina diplomirao je dramaturgiju na Fakultetu dramskihumetnosti u klasi slavnog Huga Klajna i od tada pa sve do danaspublici se obra}a nesvakida{wim i neuobi~ajenim predstavamakoje su po mnogim elementima bile i ostale avangardne.

Osnovna nit koja se provla~i kroz sve wegove pozori{ne avan-ture je pri~a o nemaru sa kojim se odnosimo prema sopstvenojkulturi, istoriji i tradiciji i li~nostima koje su svojim ìvotomi delima ome|ile puteve i nas dana{wih. Sa istim ose}awempo{tovawa i pijeteta Braca Petkovi} je na sceni oìvqavaoheroje sa asfalta, kaskadere i reli voza~e, junake otaybinskihratova i one koji su, poput Branislava Nu{i}a, kao najubojitijeoru`je koristili pero i britku misao.

Uvek ste za svoje pozori{ne predstave traìli povode u sudbi-nama qudi koji su ìveli pored nas, a mi ih ili nismo pri-me}ivali ili smo prenebregavali ono {to jesu i {to su ~inili.Ko je junak „Cve}a zla“?


– Branislav Nu{i} i detaq iz wegove biografije koji je malopoznat. Ovaj slavni komediograf imao je 22 godine kada je napisaopesmu Dva raba i zbog we dospeo u zatvor. Posle godinu danatamni~ewa odobreno mu je kratko odsustvo i on je zatraìo prijemkod kraqa Milana Obrenovi}a. Cve}e zla je pri~a o toj audijen-ciji i temeqena je na autenti~noj dokumentarnoj gra|i. Zanimqivoje da je tom prilikom kraq Milan pomilovao Nu{i}a i ponudio muposao u na{em konzulatu u Bitoqu. Tamo se Nu{i} zaqubio u}erku konzula, potom se wome oènio.

Iako se ne moète pohvaliti velikom produkcijom – predstavestvarate u vi{egodi{wim vremenskim intervalima – sve odredasu pozori{ni hitovi. Najsveìja u se}awu publike je „Legiond’honneur“, potresna pri~a o Milunki Savi}, u izvanrednoj inter-pretaciji Svetlane Bojkovi}. [ta vas je motivisalo da jezikompozori{ta govorite o ovoj slavnoj èni heroju?

– Bila je to predstava o jednoj hrabroj i poniènoj èni, ali io nama, na{em odnosu prema istoriji i wenim herojima. MilunkaSavi} je najodlikovaniji vojnik u Prvom svetskom ratu. Izme|uostalog, nosilac je Kara|or|eve zvezde i dva ordena Legije ~asti,priznawa kojim se ne moè pohvaliti nijedan francuski vojnik nivojskovo|a. Prijavila se kao dobrovoqac da bi po{tedela mla|egbrata i u istoriji je zapam}ena kao izuzetno hrabar bomba{. Da jero|ena u Francuskoj, ordewe koje je zasluìla omogu}ilo bi jojdostojanstven ìvot uz du`no po{tovawe sugra|ana, a ovde, uBeogradu, ìvela je potpuno ignorisana i od vlasti i od zemqaka.Izdràvala je porodicu kao ~ista~ica i praqa, a radni vek je

zavr{ila kao „baba sera“ u toaletima beogradskih kafana i to jescenski ambijent u kojem sam ispri~ao ovu potresnu pri~u. Pred-stava je imala vi{e od sto izvo|ewa, na premijeri su bili iMilunkini potomci i za mene je to bio na~in da odam du`nu po~astovoj èni koja na{oj naciji sluì za ponos. Odmah posle premijereCve}a zla nameravam da obnovim tu predstavu.

Sa, reklo bi se, istom posve}eno{}u odali ste po~ast i nekimjunacima sa margina ìvota, kaskaderima na primer. Goran Sul-tanovi} je za ulogu u „Kaskaderu“ dobio presti`nu gluma~kunagradu, a predstava je tako|e doìvela vi{e od sto izvo|ewa.Otkud oni u va{em stvarala~kom miqeu?

– To su moji vr{waci, momci sa kojima sam se druìo i koje sampoznavao u du{u, kako se to kaè. Inspiracija mi je bio legendarnibeogradski kaskader Bata Kameni koji je sa nekolicinom svojihistomi{qenika sedamdesetih godina bio nezaobilazan junak sa as-falta. Kaskaderi su poseban kov qudi, hrabri, neustra{ivi, bez


ostatka posve}eni filmu bez obzira na cenu koju su za to pla}ali.

Za razliku od svojih stranih kolega, oni su trpeli udarce pravih

staklenih, a ne {e}ernih fla{a, padali su na beton i asfalt, a ne

na struwa~e, iskakali su kroz istinska prozorska okna, a ne kroz

plasti~ne imitacije prozora. Bili su veoma zaposleni jer su se tih

godina u Beogradu snimale mnogobrojne koprodukcije.

U va{im predstavama ~esto je te{ko povu}i granicu izme|ustvarnog ìvota i pozori{ta. „Gran pri“ – oma` reli voza~ima,igran je u garaì – Muzeju automobilizma koji ste sami osmislilii uredili. Pored toga {to ste na taj na~in spojili dve svojequbavi – pozori{te i automobilizam, promovisali ste avan-gardno pozori{te u vreme kada je ono gledaocima bilo dostupnosamo na inostranim predstavama na BITEF-u. Ko je istinskijunak „Gran prija“?

– Malo je poznato da je u Beogradu izme|u dva rata postojala

prava staza za gran pri trke koja je bila u kalendaru tada{wih

evropskih takmi~ewa. Staza je do danas ostala ista, krivuda oko

Kalemegdanske tvr|ave, a u Beogradu je 1939. godine odràna prva i

jedina gran pri trka uz u~e{}e tada{wih voza~kih zvezda. Pri~u o

tome ispri~ao sam kroz sudbinu Laze Radi}a, vlasnika prve beo-

gradske javne garaè, koja je otvorena 1929. godine a bila je sa-

gra|ena po vrhunskim evropskim merilima toga vremena. Kao sce-

nografija posluìo mi je sam Muzej automobilizma koji sam upra-

vo u toj garaì otvorio sa postavkom oldtajmera. Za okosnicu

pri~e odabrao sam trenutak povratka Laze Radi}a u Beograd nakon

decenija emigracije i wegovu posetu garaì posle toliko vremena.

Glavnu ulogu u ovoj predstavi igrao je \uza Stojiqkovi} i pamtim

da su potomci ovog na{eg sugra|anina plakali na premijeri.

U va{im pri~ama glavnu ulogu imaju li~nosti iz na{eg svakodnevnogokruèwa, a na sceni sve je podre|eno glumcima i wihovom ume}u.Wima u ~ast i po~ast osnovali ste Kamernu scenu koja je po svojojprirodi okrenuta pre svega glumcima. Za{to ste to uradili?

– Pozori{te moè bez scene, bez scenografije, bez rekvizita i

prate}ih efekata, ali bez glumca ne moè. Oni su srce i du{a

pozori{ta, a kamerna scena, ona na kojoj su najbliì publici,

istinskim majstorima pruà veliku satisfakciju i mogu}nost da

svoje ume}e rasko{no podare publici.

Sasvim opravdano se moè re}i da je \uza Stojiqkovi} glumac bezkojeg va{e predstave ne bi bile to {to jesu.

– \uza je glumac nad glumcima. Prvi je doneo na na{u scenu

modernu evropsku glumu i to deset godina pre nego {to se ona odo-


ma}ila u ovda{wim pozori{tima. Zadovoqstvo je sa wim raditi iupravo za wega pisati uloge, {to ja i ~inim.

Va{i sinovi nastavqaju va{im stopama. Obojica su na pozo-ri{noj akademiji. Ho}e li, kao {to ste i vi, nastaviti drugideo va{e porodi~ne pri~e, poslasti~arski posao koji je zapo~eova{ deda, preuzeo otac, a onda i vi?

– Siguran sam da ho}e, jer nema razloga da bude druga~ije. Posaokojim se moja porodica generacijama bavi omogu}ava da ne brinemo zasvakodnevnu egzistenciju, a to zna~i da sa vi{e opu{tenosti moèmoda se bavimo profesijama koje smo odabrali. Mislim da svako u ìvo-tu ima neku misiju. Ja li~no sam zadovoqan. Uspeo sam da ispoqimsvoje umetni~ke potrebe, li~na interesovawa kao {to je automo-bilizam i da sa~uvam porodi~ni posao na koji sam veoma ponosan.

Pi{e: Nikola Kosti},„Viva“, #154, novembar 2003.


Tihomir Stani} i \uza Stojiqkovi} u predstavi Cvetovi zla

„CVETOVI ZLA“ U „MODERNOJ GARA@I“

Na beogradskoj, kamernoj sceni „Moderna garaà“ koja se nala-zi u sklopu Muzeja automobila (Ulica Majke Jevrosime), za 7.februar u 21 sat zakazana je premijera komada Cvetovi zla�(Lesfleuers du mal). Re~ je o tekstu ~ija je potka istorijski doga|aj –audijencija dvadesetdvogodi{weg Branislava Nu{i}a kod kraqaMilana Obrenovi}a, a zarad preina~ewa dvogodi{we zatvorskekazne koju je Nu{i} „zaradio“ objavqivawem pesme Dva raba. Mla-dog Nu{ica igra Nikola Vujovi}, Tihomir Stani} je opusu likovaiz srpske istorije koje je dosad tuma~io „pridodao“ lik kraqaMilana Obrenovi}a, a Gligoriju Gigu Ger{i}a, jednog od pover-qivih qudi kraqa Milana, „oìveo“ je Vlastimir \uza Stojiq-kovi}. Siè je istorijska ~iwenica, tekst je pisan po istorijskimpodacima. „Komad ima jedinstvo mesta, vremena i radwe, traje sat ipo, koliko traje Nu{i}eva audijencija kraqu Milanu Obrenovi}u.Kori{}ena je dokumentarna gra|a, postoje elementi umetni~keslobode i umetni~ke istine, a komad sam pisao deset godina“, kaèBratislav Petkovi} autor komada.

\uza Stojiqkovi}, kome je ovo ve} ~etvrta predstava u ovomprostoru, a ~etvrti je i Petkovi}ev komad koji igra, kaè da jeprili~no te{ko igrati na ovoj sceni. „Ne moète sakriti apso-lutno ni{ta, sve se vidi, zahteva veliku koncentraciju. Moja ulogaje trpna... To je jako te{ka uloga – sat i deset minuta vi ste tu i,mada niste aktivni svakom trenutku, morate biti svesni da vasneko gleda. Braca pi{e tako da ni{ta nije rogobatno, jako je pitkoza glumce“.

Tihomir Stani} podsetio je da je ranije glumio Milanovog sinaAleksandra i da mu je to bio podsticaj za ovu ulogu. „Ono {to je usu{tini najva`nije u pozori{tu je to kako se formira ekipa, kakose formira trupa i kako ta trupa funkcioni{e unutar sebe...Napravili smo, ~ini se, predstavu koju }emo mi sa zadovoqstvomigrati i koju ~eka dug ìvot. Ovo je jedna od predstava koju }emosigurno igrati nekoliko sezona“, zakqu~io je on.

Kompozitor i muzi~ki urednik predstave je Zoran @ivkovi}, akostimograf Mirjana Ostoji}. Februarske reprize zakazane su za12, 13, 15. i 27. dan ovog meseca.

J. S. Jovanovi},„Danas“, 4. februar 2004.


U beogradskom teatru „Garaà“

NU[I] OD ZATVORA DO KONZULATA

Komad Bratislava Brace Petkovi}a Cvetovi zla

Garaà usred grada, teatar, atipi~an, koji vodi Bratislav Bra-

ca Petkovi} ina~e poznat i po svojoj strasti i osnivawu muzeja au-

tomobila old-tajmera, u subotu, 7. januara, bi}e mesto intrigantne

premijere. Uveliko se govori o ovoj predstavi pod nazivom Cve-tovi zla ~iji je autor teksta i rediteq Petkovi}, a igraju glumci

Tihomir Stani} u ulozi kraqa Milana Obrenovi}a, Vlastimir

\uza Stojiqkovi} kao ministar pravde Gligorije Giga Ger{i},

dok Nu{i}a tuma~i mladi Nikola Vujovi}.

Ovaj kamerni teatarski prostor u Ulici majke Jevrosime, otvo-

ren je 1995. godine predstavom Grand prix tako|e autora Petkovi}a

sa Stojiqkovi}em u glavnoj ulozi, potom je usledila predstava Le-gija ~asti sa sjajnom Svetlanom Bojkovi}, sada Cvetovi zla. U,

me|uvremenu, igran je i Janez Sini{e Kova~evi}a i drugi komadi.

Radwa komada je s kraja devetnaestog veka, ali korespondira sa

dana{wim vremenom. Pri~a je o Nu{i}u koji se iz zatvora obratio

kraqu Milanu Obrenovi}u, pozivaju}i se da mu je ujak ministar

pravde Ger{i}, pa posle te audijencije umesto u zatvor u Poà-

revac, uspeva da ode u – konzulat u Bitoq.

Dovoqno je navesti re~i kraqa Milana: „Morate biti svoji

Nu{i}u... Kakvi francuski vodviqi i kupleti... Bi}ete evropski

onoliko koliko ste svoji... Epigonstvom i imitacijom ne}ete sti}i

nigde... Vid’la àba da se kow potkiva...“

Autor Braca Petkovi} kaè da se za naziv komada odlu~io zbog

toga {to je Kraq Milan dok je boravio u Parizu bio prijateq sa

Bodlerom koji mu je li~no posvetio kwigu.

Na pitawe, zbog ~ega se nije drào naslova prevoda Danila Ki-

{a Cve}e zla, Petkovi} kaè:

– Nekako mi se ne dopada ta zbirna imenica „cve}e“, „drve}e“,

pa sam odlu~io da nazovem komad po novom prevodu Branimira @i-

vojinovi}a (izdawe „Vajata“), koji, ~ini mi se, vi{e odgovara ori-

ginalnom nazivu Bodlerove poezije Les fleurs du mal.Predstava po~iwe u 21 sat, traje sat i petnaest minuta, a igra

se u kostimima epohe Mirjane Ostoji}. Kompozitor i muzi~ki

urednik je Zoran @ivkovi}. Predstava }e se reprizirati 12, 13, 15.

i 27. januara. Jer, sala je kamerna, sa samo stotinak mesta.

M. R.,„Politika“, 5. februar 2004.



\uza Stojiqkovi} i Tihomir Stani} u predstavi Cvetovi zla

Tihomir Stani} i Nikola Vujovi} u predstavi Cvetovi zla

Ve~eras premijera u „Modernoj garaì“

NU[I] KOD KRAQA

Osnova komada je stvarni doga|aj: audijencija na{eg kome-

diografa u salonu kraqa Milana. U zatvoru zbog pesme Dvaraba. Igraju: Tihomir Stani}, \uza Stojiqkovi} i Nikola

Vujovi}.

U „Modernoj garaì“ premijerno }e ve~eras biti izvedenapredstava Cvetovi zla, po tekstu i reìji Bratislava Petkovi}a.Komad, ~iji naziv podse}a na zbirku stihova [arla Bodlera, nemadrugih sli~nosti sa delom slavnog pesnika.

Pri~a se de{ava 1888. godine u salonu kraqa Milana, a osnovaza komad je stvarni doga|aj. Mladi Nu{i} je zbog pesme Dva rabaoti{ao u zatvor, a u audijenciju kod kraqa dolazi po izlasku srobije – obja{wava autor.

– Radwa se de{ava u jednom satu, a tekst sam pisao desetak go-dina. Koristio sam dokumentarnu gra|u, izvori su mi izme|u os-talih bili i tekstovi Vladana \or|evi}a i Slobodana Jovanovi}a.

U komadu s tri lica, kraqa Milana igra Tihomir Stani}, Nu-{i} je Nikola Vujovi}, a Gligorija – Gigu Geri{i}a tuma~i Vla-stimir – \uza Stojiqkovi}.

Ger{i} je bio profesor Velike {kole, iako nije bio poli-ti~ar ulazio je u sastav vlada... ûveni pravnik, {kolovan u Pari-zu i jedan od najpouzdanijih qudi kraqa Milana – obja{wava \uzaStojiqkovi}.

Tihomir Stani} ima simpati~nu „privilegiju“: posle sina Ale-ksandra u popularnoj TV seriji, ovog puta tuma~i sopstvenog oca.Kaè, da je to bio i jedan od motiva da prihvati ulogu.

V. V. S.„Novosti“, 7. februar 2004.


CVETOVI ZLA

Bratislav Petkovi} – Cvetovi zla – Pozori{te „Moderna

garaà“ – Beograd – premijera – subota 7. februar 2004.

Bratislav Petkovi} bi se mogao smatrati sre}nim i uspe{nim~ovekom koji je ve} odavno u dubokim vodama potpunog ostvarewasopstvenog – veoma originalnog sna o ìvotu. Naime BratislavPetkovi} od detiwstva ima jaku pasiju sakupqawa starih auto-mobila! Iz te pasije rodio se i danas postoji u centru centra grada– bogat i opremqen Muzej Automobilizma!

U istom prostoru u Majke Jevrosime, Bratislav Petkovi} sa-gradio je maltene svojim rukama i umnogome li~nim sredstvima inadasve svojim entuzijazmom i energijom – pozori{te koje je nazvao– „Moderna Garaà“!!... U tom pozori{tu igra Petkovi} komadesvojih snova. To su komadi koje sam pi{e i sam reìra a igraju ihqudi – glumci i glumice sa kojima se on i ina~e godinama druì isa kojima je veliki prijateq. Ti komadi koje on tu stvara odi{uqubavqu i toplinom, pa`wom i sre}om koju on poku{ava da stvorine samo za sebe nego za sve koje poznaje i koje voli. U taj svetwegovih prijateqa ukqu~uju se i likovi o kojima pi{e komade i sakojima se – po~ev od literature ili muzeja gde oni ina~e po~ivajukao na policama neke Vavilonske biblioteke, druì istraùju}iwihovu zemnu sudbinu i sklapaju}i o wima svoju prijateqsku slikui postaje im odan prijateq i skrbi{a... Pomaè im da ponovougledaju svetlost dana i da se izbore – makar i posthumno, za nekeboqe pozicije u istorijskoj hijerarhiji koja im je bila uskra}enaza ìvota. U tom svetu wegovih junaka bili su i fudbaleri iwihovi treneri iz nekog malog tima sa periferije, bili su za-boravqeni prvaci u moto-trkama sa po~etka motoristike, bile suratnice – ène nepravedno zapostavqene i gurnute na ivicu grad-skog ìvota do u samu propast i smrt. Petkovi} je sve te likovedostojno rehabilitovao i vra}ao im dostojanstvo i ~oveka i herojai lutaju}eg an|ela dobrote i patwe.

Posle vi{e godina istraìvawa – zna~i sakupqawa gra|e odkoje se prave snovi, Petkovi} je sastavio jedan komad i o prvomsrpskom Kraqu, poznatom i neshva}enom Kraqu Milanu Obreno-vi}u. Tu je on na sceni sa svojim Ministrom pravde ali i sa mladimpiscem-po~etnikom Branislavom Nu{i}em! Ovaj neverovatni sa-stanak de{ava se zato {to mla|ahni bunyija Nu{i} – posle osudeza greh uvrede Viso~anstva i ostalih svetiwa – jer je napisao jednu


sarkasti~nu kriti~ku pesmu – Smrt dva raba, dolazi iz zatvora dana dvoru moli samog Kraqa da ga oslobodi daqe kazne – i u tomeuspeva! Kraq se pod datim okolnostima odobrovoqi i osloba|asu`wa i promovi{e ga odmah u Konzula u Bitoqu – dodu{e poslesmrti – ubistva – dotada{weg tamo{weg Konzula srpskog.

Kraq Milan – igra ga izrazito kriti~ki i nadahnuto, izra-àjno, komi~no – Tihomir Stani} – mo`da od uloga u posledwihpar sezona najslikovitije i najjasnije i najubedqivije – pred-stavqen je qudski i prijateqski ali i jasno istorijski istinito –mekano i povodqivo, prijatno ali lako poro~no. Wegova briga zanarod i dràvu ide dotle da se on – grade}i dràvu po modelu naprimer Francuske ili jo{ pre Austrije – a ne Rusije koja jedominirala kao model Kara|or|evi}evske Srbije – on je do{aodotle da mu se zgadi tupavi i nedotupavni narod te dràve, poda-nici wegovi Srbi koji su skloniji ubistvu vladara nego ìvotu umiru i radu normalne male prosperitetne dràve.

Bazirana na mnogim podacima skupqanim godinama od muzeja donovinskih ~lanaka i prepri~anih viceva i anegdota veselih be-le`nika vremena Beograda u nastajawu – sudbina Kraqa Milanaispri~ana je na mikro sceni „Moderne garaè“ hrabro i veselo sabogatim asocijacijama na jasnu vezu sa dana{wim politi~kim pri-likama u Srbiji. Pomiwu se likovi koje znamo iz literature iistorije i sa wima se re|a jedna slagalica vremena i prostora kojise nazire iz izmaglica gra|anskog i politi~kog miqea jedne burneotaybine – ne mnogo slatke i ne mnogo ponosne i ne na ponosvremena i roda sada{weg ni tada{weg. To su poku{aji atentata –ukupno dvadeset – naravno neuspe{nih i zato duhovito prikazanihsa ta~nim slikama komi~nog otklona groze i jeze, tako da jenajsla|i onaj poku{aj zlo~ina koji se dogodio u poqskom WC-u gdeje Kraq upao u fekalije ali je uz pomo} pucwa iz pi{toqa –Nagana – uspeo da se spasi jer je dozvao u pomo} ordonansa! Otada jetaj wegov Nagan deo svakodnevne i svakono}ne toalete – bez izu-zetka i bez izostanka!

I druge pri~ice koje se tu na sceni ispri~aju i odigraju iskre-no su utkane u jedan sve` i zanimqiv mozaik vremena kraja XIXveka bogatog obrtima i politi~kim poduhvatima od kojih mi idanas trpimo posledice. No ne samo to – taj mozaik je isprepletenslikama i doga|ajima koji su na{li odraza i u ogledalu vremena sa-da{weg i Petkovi} je iskreno i bolno kroz Kraqevu lakorekuelokvenciju – izrazio svoje bojazni i sumwe u na{e vreme i presvega u svest i znawe a bogme i u po{tewe dana{wih politi~ara. IKraq na sceni i pisac Petkovi} bore se da moral ostane u upo-trebi ~ist i jasan i da ga jo{ dopuni i poezija i toplina. Ali kako


to ni Kraqu Milanu ne polazi za rukom – tako ni pisac i rediteqPetkovi} ne zna kako danas da se te vrednosti sa~uvaju i osveste, tenastaju iskrene salve kriti~kih àoka koje poga|aju u meso – dakleu ta~no sagledane i jasno ocewene dru{tvene poroke kako onogtako sasvim re~ito i ovog vremena.

Veliku pomo} i rediteq i Kraq imali su u Ministru pravdekoga igra Vlastimir \uza Stojiqkovi} – prvi me|u prijateqimascene „Moderna garaà“ koji je svojim nepatvorenim {armom dis-kretno i ta~no u~estvovao u ovoj gorko-ne`noj vivisekciji dru{t-venog zla koje se vu~e po ulicama Beograda i onog i ovog vremena.Prvi deo predstave u kome Kraq i Ministar rasprvqaju i dokonajui }askaju i prepri~avaju i obave{tavaju se i donose odluke i pre-sli{avaju se o dràvi i zakonu i li~nostima i pravdi i svetskojpolitici, pravi je mali kaleidoskop istorijsko dru{tvenih tema idilema koje se na prirodan na~in razastiru pred gledaocima ujednoj shvatqivoj i sugestivnoj a diskretnoj i istinitoj atmosferiskromnog Dvora siroma{ne Dràve na okrajcima i Evrope i Azijedok se ove bore za prevlast i presti` na kopnu i na moru svetskihrazmera. Ovaj skromni zape}ak jednog malog seqa~ko – }iftinskogsveta malih urota i surovih smrti uz teàk ìvot, odjekuje slikomsvetskih zbivawa na na~n kako se grom ~uje u kutiji za cigare nastolu seoske kr~me.

No u drugom delu predstave u kome se u audijenciji kod Kraqana srpskom Dvoru – o ~emu nas redovno infornmi{e sam Kraq – ne-dovoqno siguran u stvarno po{tovawe koje mu se odaje – tu dakledolazi sam Branislav Nu{i} – u liku odli~nog mladog glumca Ni-kole Vujovi}a – i donosi niz veselih i zdravih kalambura i ìvotai pozori{ta, i politike i porodi~no kom{ijskih palana~kih sli-ka i sli~ica. Tu se scena jo{ vi{e zao{ija i tu se pravi zdrav ikriti~ki i dramatur{ki motivisan smeh i geg razvijaju i nikadvi{e do kraja komada ne prestaju. Tu mladi Nu{i} ponovo izre-cituje tu kobnu pesmu – rugalicu zbog koje i leì u Zabeli – Smrtdva raba i to pred samim Kraqem. Taj veseli akt ostavqa snaàndramski utisak svojom groteskno{}u i jasnim stavom ~estite po-bune koja na àlost ostaje u }orsokaku lokalnih odluka i kom-{ijskih mo}i i nadmo}i. Ta pobuna se raspr{i pred slikamamo}nih pukovnika i wihovih majki kojima je sam Kraq neobi~nozahvalan... I tako daqe i tako daqe. Ponovo se i ponovo stvara iosvetqava taj na{ sitni i usitweni ìvoti} koim se sluìmosamo da preìvimo a za ostalo }emo se sna}i. Apsurd balkanskogduha i mentaliteta ponovo je postao vesela ba{ta dobrog dramskogplodovqa koje samo treba zrelo pokupiti ispod drveta saznawa. Utom veselom kalamburu snala`qivi Nu{i} i prepredeni kraq


sklope neki savez iz koga se rodi i Nu{i}u slu`ba u Ministarstvuinostranih dela – postaje Konzul – dodu{e u Bitoqu i kao mogu}ameta novog ubistva – ali i po~iwe karijeru od visokog poloàja iizbegava hijerarhijska mu~ewa do duboke starosti.

Slika tog mukotrpnog puta ~inovni~kog uspona samo je jedna odbrojnih slika koje se nadahnuto ostvaruju pred gledaocima ovogiskrenog i trezvenog kriti~ki intoniranog ali prijateqskog ko-mada o sebi i nama sada i ovde kao i onda i uvek gde smo mi kao mi iu onome {to radimo i {to ne radimo. Tako se i – brzo i ne`nopojavi i slika Kraqa poznavaoca poezije poro~nog francuskogpesnika – neki kaù i najve}eg koga su Francuzi imali – [arlaBodlera – koji mu je bio i li~ni prijateq i posvetio mu li~no ipotpisao kwigu inkriminisanih pesama – Cve}e zla – L’flair dumale. Tako on postaje jo{ jedan Kraq iz galerije vladara malihegzoti~nih zemqica – eto ta je bila Srbija, koji lutaju Evropom inalaze se svuda gde ih ne o~ekujete.

Tako se jo{ jednom na poseban na~in – jednim starinskim ali~kiqavo istinitim plinskim svetlom osvetli deli} male i burneistorijice jedne tajanstvene zemqice iz pro{log veka koju i daqezovemo Srbija. Mo`da je to i glavni dobitak svih na{ih ukupnihìvota – da smo preìveli! I po meri Bratislava Petkovi}a –izgleda da }emo – kako tako – i daqe nekako preìvqavati. Pa {ta}e{ vi{e!

Goran Cvetkovi},Radio Beograd 2, 9. februar 2004.


Scena iz predstave Cvetovi zla

KOMEDIJA[ NU[I] NA ROBIJI

U ULICI MAJKE JEVROSIME!

Premijera predstave Cvetovi zla nasmejala publiku

u „Modernoj garaì“

U beogradskom teatru „Garaà“ (poznatom i kao muzeju auto-mobila – oldtajmera) preksino} je odràna premijera komada Cve-tovi zla, po tekstu i u reìji Bratislava Brace Petkovi}a. Ovajautor, poznat po dramama Sporting life, Kaskader, Grand prix i dru-gima, u ovom delu pozabavio se temom iz srpske istorije.

Koriste}i verodostojne podatke, Petkovi} je pokazao kako je-dan dovitqivi mladi pisac Branislav Nu{i} (Nikola Vujovi})uspeva da skrati zatvorsku kaznu na koju je osu|en zbog satiri~nepesme uperene protiv vladavine kraqa Milana Obrenovi}a (Ti-homir Stani}), koju je objavio u novinama. Na audijenciji u kra-qevom dvoru, kojoj prisustvuje i o{troumni ministar pravde Gli-gorije Giga Ger{i} (Vlastimir \uza Stojiqkovi}), „gre{ni“ Nu-{i} na kraju uspeva da zadobije sve simpatije vlastodràca koji suga utamni~ili.

Uprkos neuobi~ajeno dugoj ekspoziciji i mno{tvu citata (Pet-kovi}, kako prime}uje kritika, ne robuje „novim pozori{nim ten-dencijama“), ova predstava uspela je da razgali i nasmeje publikukoja je popunila sva raspoloìva mesta u improvizovanoj sali,podsetiv{i je i na savremenu politi~ku situaciju u Srbiji. Kurio-zitet je da je komad koji, izme|u ostalog, govori i o policijskojrepresiji, izveden ta~no preko puta „kultne“ policijske stanice uUlici majke Jevrosime!

L G.,„Kurir“, 10. februar 2004.


EKSPRES kriti~ar na premijeri u „Modernoj garaì“

CVE]KA IZ BITOQA

Mo`da malo nesre}no odabran naslov, Cvetovi zla su naravno,parafraza na Bodlera i wegovu kosmi~ku poeziju, koju i glavni likkomada, kraq Milan Obrenovi} oboàva. I ~uva tu francuskuzbirku sa posvetom od autora... Kraq se sprema na abdikaciju, dostamu je svega. @ivci su mu istro{eni, strpqewa vi{e nema. Zapregawawe sa kvarnim srpskim narodom, vi{e nema snage. Raz-govara o svojoj abdikaciji sa ministrom pravde, Ger{i}em, koji mu,uz smeh, saop{tava da je obe}ao audijenciju svom sestri}u... Znaju}ida ovaj nema sestri}a, kraq saznaje, a onda i upoznaje mladogNu{i}a, koji u apsani sluì zbog svoje neuqudne pesme Dva raba...I, tako, Nu{i} postaje konzul u Bitoqu!

Ovu lepu igru, Petkovi} pi{e u vreme kada, ba{ ove godine,slavimo 140 godina od Nu{i}evog ro|ewa. Zaboravqen prili~nona na{im scenama, igran nerado i sporadi~no, Nu{i}, u likumladog glumca Nikole Vujovi}a, izlazi na malenu scenu „Modernegaraè“ i donosi, ~udno je, potpuno nov senzibilitet! Nismo mnogogledali Nu{i}a samog na sceni. I tako, u ovoj drami u kojojpomenuta dva istorijska lika igraju dva izvrsna glumca srpskogglumi{ta, Tihomir Stani} i Vlastimir Stojiqkovi}, kojih se niKomedi Fransez ne bi postidela, taj novi duh donosi upravo mlad~ovek, koji na scenu stupa sapli}u}i se u svom prevelikom fraku.I od tog trenutka, mnogo toga o Alkibijadu Nu{i, BranislavuNu{i}u biva jasno. I nasmejan, i sa suzom u oku, mladi Vujovi}igra Nu{i}a tako da publici, nehoti~no, stane knedla u grlu. Dali zato {to se sve ponavqa. Likovi na sceni ne znaju, pa ni Nu{i},ali mi u publici znamo {ta }e se dogoditi. Dva veka koja nas deleod tada su dva najstra{nija veka u qudskoj istoriji ovde.

Ovu plemenitu, vrlo dobro igranu, inteligentnu predstavu,treba gledati zbog sopstvenog nacionalnog ponosa. Takav pesnik, atako stra{no i nepravedno zaboravqen. I misliti pri tom ne samoo pozori{tu, ve} i o istoriji koja, kad se ponovi, postaje komi~na.I stvara od nas komi~ne figure.

Dragana Bo{kovi},„Ekspres“, 11. februar 2004.


Sa dramskim piscem Bratislavom Petkovi}em o predstavi

Cvetovi zla, nesre}noj sudbini kraqa Milana,

o Srbiji 19. veka

EVROPEJAC NA METI

Za vreme kraqa Milana Obrenovi}a stvorena je staja}a voj-

ska, po{tanska i metarska konvencija, prva pruga, najdemo-

kratskiji ustav u Evropi. Zbog èqe da Srbiju pribliì

Evropi, doìveo je deset atentata. Abdikacija u 35. godini

iz razo~arawa u sopstveni narod

U Modernoj garaì ovih dana premijerno je izvedena predstavaCvetovi zla, po tekstu i reìji Bratislava Petkovi}a. [estadrama ovog autora inspirisana je istorijskim doga|ajem: susretomkraqa Milana i wegovog ministra Ger{i}a sa mladim, jo{ ne-dovoqno poznatim Branislavom Nu{i}em. Ipak, u prvom planu jekraq Milan (u izvanrednom tuma~ewu Tihomira Stani}a) u tre-nutku kada najavquje svoju abdikaciju...

Petkovi} je tekst pisao desetak godina, skupqao gra|u i kaoizvore, izme|u ostalog, koristio svedo~anstva Slobodana Jovano-vi}a, Vladana \or|evi}a, dnevnu {tampu, pa i Hjustonov film oTuluzu Lotreku koji otkriva da je na{ kraq otkupio jednom celuizlo`bu ~uvenog slikara...

Poklawao narodu– Re~ je o prvom kraqu posle Kosova koga je priznala Evropa,

tvorcu moderne srpske dràve. Za vreme wegove vladavine stvore-ne su sve moderne institucije: staja}a vojska, po{tanska i metarskakonvencija (do tada se u Srbiji merilo na „lakat“ i „palac“),izgra|ena je prva pruga ( Beograd – Ni{), a doneo je i 1888. godinenajdemokratskiji ustav u Evropi. To je isti onaj ustav koji je PetarKara|or|evi} prihvatio posle majskog prevrata 1903. godine ikoji se nepravedno wemu pripisuje – obja{wava Petkovi}.

Bio je i prijateq sa slavnim Bodlerom, otuda i asocijacija nawegovu zbirku u nazivu predstave?

– Kraq Milan je u Srbiju do{ao sa 14 godina, a francuski mu jedo tada bio kao materwi jezik. I kasnije, novinari pariskog„Malog ùrnala“ pratili su ga u stopu, beleìli wegove susretesa pesnicima, posebno Bodlerom. Bio je boem, intelektualac, za


vreme wegove vladavine osnovano je Srpsko u~eno dru{tvo, odno-sno Akademija nauka. Podràvao je Josifa Pan~i}a, poklonio muje Jevremovac – dana{wu Botani~ku ba{tu. Jedan je od retkihvladara koji je poklawao a ne otimao svom narodu... Pred abdi-kaciju sve svoje dugove vratio je dràvnoj kasi! Pamti se i da jebio odli~an govornik, kompjuterskog pam}ewa.

Ali, zameralo mu se austrofilstvo?– Zahvaquju}i tom „austrofilstvu“ dobili smo u wegovo vreme

najpovoqniji status na austrijskim pijacama. Tako smo plasiralina{e agrarne vi{kove i krajem 19. veka postigli najve}i eko-nomski napredak do tada.

U Va{em komadu kraq Milan sa rezignacijom kaè da NikolaPa{i} ne zna gramatiku, Kosta Tau{anovi} interpunkciju, a Pe-ra Todorovi} zna oboje ali je na – morfijumu?!

– To su autenti~ne re~i kraqa Milana o kojima svedo~e izvoriSlobodana Jovanovi}a...

Na wega je poku{ano i mnogo atentata?– Ni broja im se ne zna, sigurno vi{e od deset, i to krajwe

neobi~nih! U Sabornoj crkvi na wega je pucala Ilka Markovi},snaha Svetozara Markovi}a. Ironija sudbine je u tome {to je kraqdo{ao u crkvu da se zahvali Bogu {to je ìv i zdrav stigao la|omiz Rumunije. Atentati su poku{ani i kod Deligradske ~esme, naTerazijama, u Knez Mihailovoj ulici, ali je sigurno najbesti-jalniji i najstra{niji onaj u Jugovu, poznat pod cini~nim imenom

„smederevski name{taj“. Tada su poku{ali da ga udave u feka-lijama poqskog klozeta, ali ga je spasio pi{toq za pojasom, pa jeuspeo da dozove pomo}.

Otkud tolika mr`wa prema vladaru koji je doneo o~igledni pro-gres?

– Srbija je bila seqa~ka zemqa koja nije mogla da prihvatievropejsko pona{awe. Jo{ su se nosili fesovi i turska no{wa,radikali su bili veoma jaki, a oni su se oslawali na Rusiju. Zatoim se nisu dopadale reforme i veze sa Austrougarskom.

Da li je abdicirao u 35. godini zbog razo~arawa u sopstveninarod?

– Bio je potpuno potro{en, sit vlasti i naroda koji ga ni u~emu nije podràvao, iako je vladao ve{tinom, intuicijom i inte-ligencijom. Istina, abdikacijom je verovao i da }e nadigrati radi-kale. Imao je izvesne kalkulacije, èleo je da se skloni a da prekosina i namesni{tva sa~uva uticaj. Naàlost, sin Aleksandar je


ubijen 1903. godine, ali, na sre}u – otac to nije doìveo. Umro je odzapaqewa plu}a u svojoj ku}i, u centru Be~a. Frawo Josif je odre-dio svog li~nog lekara da ga neguje, ali je bolest bila ja~a. Sa-hrawen je po svojoj èqi u Sremskim Karlovcima, jer nije èleoda po~iva u Srbiji!

Da li posle komada o Milunki Savi} i kraqu Milanu, planiratejo{ neko delo sa istorijskom pozadinom?

– Upravo spremam dramu o Nikolaju Velimirovi}u i GavriluDoì}u, wihovom ropstvu u logoru Dahau...

V. Strugar,„Novosti“, 18. februar 2004.


\uza Stojiqkovi} u predstavi Cvetovi zla

Ne{to sasvim li~no

FENOMEN TEATAR

Prostori obeleèni duhom starine, patinom neprolaznosti, uzemqi u kojoj se zbog ste~ene gluposti, utilitarizma i nepro-sve}enosti, permanentno potire tradicija, svojevrsni su feno-meni. Kad se u wima desi teatar, onda postaju – pozori{ni fe-nomeni! Autenti~nost, tako kurentna roba u Srba, neprestano semanifestuje kroz bahatost i nepromi{qenost, kroz na{, nazovi,mentalitet suprotnosti, ali retko kroz neke tananije vrednostiduha.

Beogradska „Moderna garaà“ jedno je od malobrojnih namaznanih uto~i{ta, {to zbog muzejskih eksponata, ~etvoroto~ka{akoji na sebi svojstven na~in pri~aju istoriju moderne Srbije, {tozbog teatra koji ima ambiciju da, na umtetni~ki prili~no rele-vantan na~in, tu istoriju osvetli svetlom na koje nismo svikli.

Nova drama Bratislava Petkovi}a Cvetovi zla, koju je autorpostavio na scenu „Moderne garaè“, logi~an je nastavak onoga{ta o teatru misli i {ta od teatra èli nepretenciozni stva-ralac, koji je pre nekoliko sezona u ovom prostoru poscenio jo{jedan svoj, sa uspehom igran, komad – Legiju ~asti. Nova Pet-kovi}eva drama se jednostavno „lepi“ za autenti~an scenski pro-stor Moderne garaè, uverqivo pri~a poniàvaju}e istinitu pri-~u o narodu koji je ~etrnaest puta poku{ao da, ne razmi{qaju}i obizarnosti metoda, ubije svog, nakon vekova ropstva, prvog kruni-sanog kraqa, ali i pri~u, uistinu izmi{qenu, no tako|e scenskiuverqivu, o, za Branislava Nu{i}a, prelomnom trenutku wegovekarijere – susretu sa kraqom Milanom Obrenovi}em. Ako teatrudozvolimo(!!!) da ponekad preferira didaktiku, onda na~in na kojito ~ini Petkovi} postaje „dopadqiv“ i najstra{nijim perimana{e kritike, koja, neretko, u potrazi za „su{tinom“, zaboravi nadu{u. Predstavu Cvetovi zla treba pogledati, {to zbog dobrogteksta, {to zbog sjajnog Tihomira Stani}a, {to zbog otre`wewakoje deluje na one kojima je do otre`wewa stalo.

@eqko Huba~,„Danas“, 20. februar 2004.


Nova Gospo|a ministarka rasvetli}e jo{ neke

slu~ajeve srbijanisawa

NU[I] SVUDA OKO NAS

Jago{ Markovi} tvrdi da }e Ministarka koju on reìra u

Narodnom pozori{tu biti sasvim ne{to tre}e, izvanpoliti-

~ko. Za{to da ne? Neko ima Majku Hrabrost, neko Filumenu

Marturano, neko Jovanku Orleanku, a mi – @ivku. [ta je, tu je

@ivimo na struju, strujno, elektronski, kako ho}ete. Od tih~uda zavisi da li }e iza stihova ostati trag (da li }emo ihukompjuterisati), da li }emo navatati muà (mobilnim), da li }e

nam se dete naigrati (raznim video-igricama). Gledam na Discoverykanalu dobro}udnog, nasmejanog Azijata, izumiteqa Nintenda; svi-ra akusti~nu gitaru i uz smeh naivnog prevaranta tvrdi da prezirekompjutere i sve {to je na struju. A milione je inkasirao zaMarija ma|ioni~ara.

Ne znam za{to mi je taj Azijat odjednom zali~io na Srbe –tvrde da vole jedno, a rade ono {to mrze. I to kako ga rade. Zavelike pare. To vam je kao èna koja hvali po{tenog i finog, a udase za prostog, brkatog i bogatog. Nema danas ni po{tenog novinarabez struje i izvan struje. Ko ne radi u elektronskim medijima moèdoìvotno da pi{e sastave za male pare i na kraju da rikne odromantike.

Pa za{to se onda malo ne bismo igrali, tek da vidimo ko na ~ijustruju radi i dokle ta glupost moè da ide. Do koje cifre. A kad seglupost i vrednost na|u na istoj pijaci i kasi – onda bilo kakvodiferencirawe vi{e nema smisla. Daqe ni dubqe se nema kud. Jedino{to preostaje je da se izvu~e utika~ iz zida, i uvede mali, indi-vidualni mrak, za odmor i dezinfekciju.

Da li sve to ima veze sa Nu{i}em? Pa... neka, neka ostane bar unaslovu, kad nema nikog wegovog kalibra da upita glasno; pa qudi jel’ vidite {ta se radi, i zar je mogu}e da sve to prolazi? Va{arskitransferi, va{arske sve~anosti u slavu otmene, istorijske srpskeduhovnosti. Ovi {to rade na struju, ne bi mogli bez gramatike ipoetskog duha da se {vercuju pored jednog Milana Obrenovi}a.

Ovih dana je iza{lo na videlo – da je Nu{i} postao Nu{i} izato {to je kraq ukazao ~ast wegovim stihovima, francuskomizgovoru i nadnaravnoj lucidnosti. Predstava Cvetovi zla BracePetkovi}a prikazuje upravo epizodu kada kraq Milan, umestonatrag u aps (zbog stihova), mladog Nu{i}a {aqe za konzula u


Bitoq. Gospodska, retori~ki otmena pri~a koja evocira srpskupro{lost sa stilom i skupim uìvawima.

Niko nije tu predstavu uvrstio u program velike proslave, madadostojnije veli~a srpske vrline od ve}ine megalomanskih, Srbijomrasutih igrokaza. Tu, iza kardinal zavesa, ve} se ~uje i naslu}ujeveliki, iskusni Nu{i}. Kako? Kraqa sve vreme nervira prosta~kacika i primitivna muzika ispod prozora, organizovana od straneministarke. Ministarke koja jo{ to nije postala, ali za svakislu~aj slavi. Sve poznato do poznatijeg.

Ipak, Jago{ Markovi} tvrdi da neme nikakvog pleonazma, i da}e Ministarka koju on reìra u Narodnom pozori{tu biti sasvimne{to tre}e, izvanpoliti~ko. Za{to da ne? Neko ima Majku Hrab-rost, neko Filumenu Marturano, neko Jovanku Orleanku, a mi –@ivku. [ta je, tu je. Posle Molijera, Rosinija i Simovi}a –Nu{i} u Jago{evoj putawi kroz Narodno pozori{te. Dvadeset,trideset, ko zna koliko glumaca, muzika, pevawe, horovawe, sim-fonija s potpisom Nu{i}-Markovi} rasvetli}e jo{ neke slu~ajevesrbijanisawa ukqu~uju}i i trgovinu name{tewima i titulama.Jedino izgleda ne}e biti struje... najavquju se razne paqevine ivatre, ali struja ne. Fenomeni tipa Nu{i} i Jago{ ne vataju se tektako na brojilo.

Branka Krilovi},„Blic NEWS“, 25 februar 2004.


Tihomir Stani} u predstavi Cvetovi zla

U Smederevu otvoren i 21. „Nu{i}evi dani“

U ÂST KRAQU SMEHA

Polagawem venaca na spomenik velikom srpskom komediografuju~e su u Smederevu i zvani~no zapo~eli 21. „Nu{i}evi dani“. Is-pred spomenika ocu srpske komedije, koji se nalazi u neposrednojblizini Centra za kluturu, gde se odvija celokupni festivalskiprogram o komediografu je govorio dr Slavko Domazet, publicistai autor vi{e kwiga o starom Smederevu, ali i vremenu kada je uovom gradu ìveo i provodio mladost i sam Nu{i}.

Festival posve}en 140. godi{wici ro|ewa Branislava Nu{i}aotvorio je u galeriji Centra za kulturu predsednik SO Smederevamr Slobodan Miladinovi}, a gostima se putem video-bima obratioi pro{logodi{wi lauerat, glumac Mihajlo – Mi{a Janketi}, kojije izrazio àqewe {to nije u mogu}nosti, jer se trenutno nalazi uTorontu, da bude tu i sa wim podeli radost u~estvuju}i u festival-skim danima.

– U duhovnoj ba{tini Smedereva Branislavu Nu{i}u pripadapo~asno mesto. Taj kraq smeha, {eret po opredeqewu, ni sam nijerazjasnio da li se rodio u jednoj ili drugoj prestonici, pa ga sadasvojataju i Beograd i Smederevo. Nema sumwe da je rastao po sme-derevskim sokacima i preskakao plotove i krao smederevske tre-{we, a zbog svojih nesta{luka, kako je ~esto pomiwao, i dobijaodobre batine. U Smederevu se prvi put i „zarazio“ pozori{tem iop~inio glumom i igrom – rekao je Miladinovi}.

Prve ve~eri festivala izvedena je predstava Bratislava Pet-

kovi}a Cvetovi zla, pozori{ta „Moderna garaà“ iz Beograda.Nastupili su Vlastimir – \uza Stojiqkovi}, Tihomir Stani} iNikola Vujovi}. Sino} su se Smedervcima predstavili glumci Na-rodnog pozori{ta iz Uìca predstavom Pokojnik, u reìji DejanaPen~i}a Poqanskog.

Stani}u nagrada publike

Glumcu Tihomiru Stani}u, koji je tuma~io lik Kraqa MilanaObrenovi}a u predstavi Cvetovi zla, ju~e je dodeqena specijalnanagrada publike. Plaketa sa likom Branislava Nu{i}a, delo aka-demskog vajara Vlaste Filipovi}a uru~ena je Stani}u na kokteluprire|enom posle predstave u Centru za kulturu u Smederevu.

A. Mani},„Novosti“, 21. april 2004.


NEMA NI[TA – A IMA SVE

Teatar „Moderna garaà“

Braca Petkovi}, Cvetovi zla u reìji autora

Ozbiqno sam zabrinuta {ta }e biti sa Tihomirom Stani}emako Kara|or|evi}i ponovo do|u na presto. Jer se on tako re}i ba{specijalizovao za te monarhe iz konkurentske dinastije Obrenovi-}a i oni su u wegovoj interpretaciji uvek {armantni, duhoviti,pametni... Nadajmo se da to ne}e imati posledice na wegov umet-ni~ki rad, mislim ako se Du{ko Kova~evi} izbori za kraqa otay-bini, to jest otaybinu kraqu. I u ovom komadi}u (komadi} – to jemali komad, nema ni{ta peòrativno!) Brace Petkovi}a Tikaigra odli~no, svog tatu iz serije Posledwi dani Obrenovi}a,odnosno Kraqa Milana O. Nije Milan nula, nego milan Oooo!Isti je re{io da abdicira u korist svog maloletnog sina Alek-sandra, tj. Sa{e (a to je vaqda onaj isti Sa{a {to ga igra VukKosti} u predstavi BDP Vila Sa{ino) Ovde ga ne igra niko negose dete samo javqa telefonom pa shvatamo da se mnogo vi{e inte-resuje za svoj novi bicikl i wegovo zvonce (i da li }e ga nekojahati, pre wega. tj. bicikl!) nego za srpski presto. Imam razume-vawe. I ja bih preferirala bicikl! Milan dakle razgovaraju}i sasvojim ministrom i poverenikom (koga savr{eno igra savr{eni\uza Stojiqkovi}) obja{wava da se odlu~io na abdikaciju jer mu jeteàk i primitivan narod kojim vlada. Ej, {to bi vlast bila super,samo da nije naroda! Ministru se ideja o abdikaciji ne svi|a, jer jesituacija napeta i ubijen je konzul u Bitoqu, pa sad ne zna kogatamo da po{aqe... I razgovor te~e vrlo duhovito sa finim sati-ri~nim nijansama apropo politike, vlasti, srpskog mentaliteta,primitivizma i politi~ara. Taman kad elaboriraju temu i re{e daodu na puwene tikvice kod gospon ministrove supruge, ispostavi seda treba primiti Branislava Nu{i}a, koji se izvukao iz zatvora imoli prijem kod kraqa. Nu{a je u zatvor zaglavio na dve godinezbog satiri~ne pesme, a na ra~un istoga kraqa koji je bio nasahrani neke babe a nije na sahrani junaka, te se Nu{i} vajka kakose u Srbiji vi{e cene babe nego junaci. On je to satiri~no, a ja seozbiqno slaèm, ne samo zato {to baba jesam, a junak nisam, nego izato {to je ve}e juna{tvo doìveti babe}e godine nego uludopoginuti za ne~iju guzicu u foteqi. Branislav je iz apsane iza{aonapisav{i pismo prisutnom ministru sa „Dragi ujko!“ {to naravnonije istina, ali ga je upravnik zatvora, pro~itav{i pismo, odmah


pustio na vikend! Sad Nu{i treba kraqevo pomilovawe, da bi tajvikend produìo doìvotno. E, kad kraq ipak bidne nagovoren daNu{i}a primi, ovaj ga {armira time {to ~im u|e padne ko pro-{tac, a zatim i svojim znawem francuskog i poznavawem Bodle-rove poezije (odakle poti~e naslov komada). Tu ga kraq pomiluje idodeli mu konzulsko mesto u Bitoqu.

Velikodu{no, po{to je tamo pakao.Usput mu objasni da po{to je wega, dakle Kraqa, potro{io kao

temu sad treba da se bavi pisawem o na{im naravima, o sreskom{pijunu, birokratiji, o @ivki Popovi} ministarki (koju u neko-liko navrata ~ujemo kako podvriskuje i {enlu~i pod prozorimadvora jer joj je mu` posato ministar). Ispada da se Nu{i} ne bi nidosetio tema svojih komedija da nije imao sre}e i zaglavio uzatvoru, a potom i na audijenciji kod Kraqa. Sve je to vrloduhovito i simpati~no ispri~ano i odli~no odigrano i reìrano,ali ja sam sutradan napravila mini anketu upitav{i dvadesetakqudi: „Koji je kraq strpao Nu{i}a u zatvor?“ i – niko nije imaopojma. Svi su znali da je zaglavio, za{to je zaglavio, neki su znalii par~ad pesme, ali ime kraqa – niko. Ve}ina nije znala ~ak ni~iji je dvorski pisac bio Molijer. Iz ~ega se moè zakqu~iti dakomediografi vremenom postanu zna~ajniji od kraqeva. Ono jes’ daih ne bi ni bilo kad ih kraqevi ne bi pu{tali iz zatvora...

Kladila bih se u 100 prema jedan da ako Du{ko Kova~evi} sadavrati Kraqa na Srpski Presto, da za 100 godina niko ne}e znatikojeg je to kraqa Du{ko Kova~evi~ doveo na presto, ali }e sviznati da je to obavio li~no Du{ko. Kaèm, kladila bih se odmah,samo kad bih znala kako da za 100 godina – naplatim opkladu. Ali!Siguran je dokaz da Srbija napreduje upravo to {to danas kraqzavisi od komediografa, a ne obratno, kao Nu{i}.

Kad nas je ispratio iz svog malog pozori{ta u Garaì ({to jeu~inio vaqda zato da bude siguran da smo oti{li) autor – rediteqnam je rekao: To sam ja sve sam, skromno. Nema ni{ta a ima sve. Aneki dan sam bio u Narodnom (re~e i predstavu a ja ne}u da gacitiram po{to istu jo{ ne gledah!) ima sve – a nema ni{ta. No,po{to sam se tih predstavetina koje IMAJU SVE – A NEMAJUNI[TA a ko{taju ko Svetog Petra Kajgana, nagledala po velikimteatrima – najtoplije vam preporu~ujem ovu u malom teatru Ga-raà.

Svjetlana Mrak,„Na{a krma~a“, 24. april 2004.


DOBRO SKROJENA ISTORIJA

Kad pro|ete zbirku jedinstvenih oldtajmera kolekcionara Bra-tislava Petkovi}a u ulici Majke Jevrosime i si|ete u wegovu ka-mernu pozori{nu salu, ovaj preduzmqivi i svestrani ~ovek okre-nu}e vam svoj drugi profil – rediteqa i dramskog pisca.

Na maloj sceni, mawoj nego prva legendarna pozornica Ateqea212, ona u biblioteci „Borbe“, na repertoaru je Petkovi}ev komadCvetovi zla.

Ne, nije re~ o scenskom prikazu sudbine francuskog pesnika[arla Bodlera, ve} jedan dan u ìvotu na{eg kraqa MilanaObrenovi}a i Branislava Nu{i}a, sa politi~arem intelektual-cem zanimqivog karaktera Gigom Ger{i}em.

U stilu [oovih duhovitih jedno~inki o istorijskim li~no-stima kao {to su Katarina Velika ili [ekspir, Petkovi} jeuprizorio audijenciju kraqu 22. aprila 1888. godine mladog su`waBranislava Nu{i}a osu|enog na dve godine zatvora zbog vre|awawegovog veli~anstva u pesmi Dva raba. Kraq ga, kao vrhunac svojeoriginalnosti, na kraju audijencije postavqa za konzula u Bitoqu,gde je pre toga na surov na~in ubijen dotada{wi srpski konzul.

Pisac Petkovi} je iskoristio niz autenti~nih podataka o tomsusretu. âk je upleo u dijalog i posvetu pesnika Bodlera srpskomkraqu na primerku Cve}a zla prilikom wihovog susreta u ~uvenojpariskoj Rotondi. Trojica pripadnika razli~itih pokolewa glu-maca, veteran \uza Stojiqkovi}, sredwak Tihomir Stani} i po-letarac Nikola Vujovi}, igraju kao odli~no uigran tercet kojisvira dobro komponovan skerzo.

Petkovi}ev komad je dobro skrojena drama, boqa nego ve}inaonih najnovijih nagra|enih bulevarskih dramoleta koje jatimicesle}u na na{e scene, bez mnogo razloga. Ako moramo da oslu-{kujemo MMF, ne moramo Brodvej, i onda kad nije u formi.

Jovan ]irilov, teatrolog,„BLIC“, subota 3. jul 2004.


O tempora! O mores!

(O vremena! O morala!)

LICA:

@ANKA STOKI],

60 godina

MAGDA PETRI],

oko 30 godina

DOKTOR KOSTI],

oko 70 godina

De{ava se u gostinskoj sobi @ankine ku}e,

na \ur|evdan, 6. maja 1947. godine.

O tempora! O mores! (O vremena! O morala!) 255

Preko radija ide Titov govor... Ulazi Magda, unosi slavski kola~,pokriva ga belom salvetom, pali kandilo, krsti se, zastaje kodradija, slu{a Titov govor...

@ANKA: (Glasno iza scene)... Magdo!(Magda se prene)... Magdo!

MAGDA: ... Tu sam...

@ANKA: ... Gasi to |ubre.(Magda zastane, okleva..)Da l’ ti mene ~uje{? Gasi to!(Magda gasi radio... @anka ulazi)... ba{ da ga ne slu{am na \ur|evdan... Ne ide sotonauz sve}u i kandilo... [ta si se umusila, ho}e{ da mipokvari{ dana{wu radost... Razmakni zavese, vidi{kakav je divan dan...

MAGDA: ... Nemojte tako, gazdarice, on je moj i Frawinzemqak...

@ANKA: ... Nije on tvoj zemqak, u to sam sto posto sigurna...

MAGDA: ... Kako, gazdarice, kada je iz Kumrovca...

@ANKA: ... Kakav Kumrovec, kakvi bakra~i... Nikome on ovdenije zemqak, on je uqez... Ko god da ga je doveo, namadobro ne èli... To je sotona od zanata, zapamti,Magdo...!

MAGDA: ... Moj Frawa kaè da je on po zanatu bravar...

@ANKA: ... Kakav bravar, tvoj Frawa ja bravar...

MAGDA: ... Jeste, jeste, bio je vredan, {kolovao se... Viditegde je dogurao... A bio je siroma{an, zato najvi{evoli radnike, jer se mnogo mu~io...

@ANKA: ... Ajde, ne lupetaj...

MAGDA: ... Vi ne izlazite pa ne ~ujete {ta se peva poulicama... Ne}emo kraqa, ho}emo Tita, narod sepita... I druè Tito, qubi~ice bela, tebe voli...

@ANKA: (O{tro je prekine)... E, sad je dosta!...


MAGDA: ...Morate da priznate da je nao~it... Lepo mu stojiuniforma... Ba{ lep ~ovek...

@ANKA: ... Lep ~ovek! Nemoj da te ~uje Frawa...

MAGDA: ... To i on misli, pitajte ga...

@ANKA: ... [ta da ga pitam!... Idi u kujnu i pogledaj rernu dati gibanica ne zagori... îme }emo goste da po-sluìmo...(Magda iza|e)

@ANKA: (Presli{ava se)... @ito je tu...(Podiè salvetu, vikne)... Magdo...!(Magda u|e)... Za{to ti je kola~ ovako upao!?... Je l’ ovo slavskikola~!... Ho}e{ da me izbruka{ pred gostima... Ovonije ni lepiwa, ruke ti otpale... K’o da nikad kola~nisi videla, a ne mesila!... Sredina potonula! [tasi mu uradila, ko boga te molim!?...

MAGDA: ... Sve sam uradila kao uvek...

@ANKA: ... Za{to je onda ovakav?...

MAGDA: ... Na kilo URNINOG bra{na {aka jaja u prahu, tozamewuje tri prava jaja otprilike, me|u prste suviameri~ki kvasac i malo putera od kikirikija izkonzerve... umesto pravog putera...

@ANKA: ... A gde nam je rabrova~ko bra{no?...

MAGDA: ... Jo{ zimus smo ga potro{ili...

@ANKA: ... [ta bi rekao moj pop Sanda da je ìv... Slavskikola~ od unrinog bra{na i Trumanovih jaja... Aumesto tropara Titov govor... ’ajde, donesi vino...(Magda donese vino)... Da ti nisam rekla, tr~ala bi usred molitve... Ti,Magdo, k’o da si jela bunike, {ta ti je danas... ProtaVeqa voli grancle, pro{le slave je pola ausecasmaz’o... Ponudi}emo mu prvo gibanicu... Kako tigibanica izgleda?...

MAGDA: ... Jo{ pet minuta da porumeni...

@ANKA: ... Koliko piva imamo?...

MAGDA: ... Tri fla{e...

@ANKA: ... Kako tri?!...


MAGDA: ... Eno ih u ajskasnu...

@ANKA: ... Bilo je {est... Gde su tri?...

MAGDA: ... Tu su tri, a tri ste popili vi i gosin Slovenacpre neki dan, eno su prazne na verandi...

@ANKA: ... E, di sam stigla... Slavim slavu sa tri fla{epiva... Vajfert mi je slao bure belog, bure crnog sato~iocem, Smejkal i Rosulek su se utrkivali ko }eboqi ordever da spremi, Mendragi} i Petkovi} suspecijalno za mene kola~e radili, moje \ur|evdaneBeograd pamti, Aga mi je kola~ okretao... Gde su tiqudi nestali, ni sawala nisam da }e ovoliko zlo dame sna|e...(Pogleda na sat)... Da li je to frtaq do dvanaest?...

MAGDA: ... Jeste, bogami...

@ANKA: ... ûdi me da nema prota Veqe... Uvek je bio ta~an...

MAGDA: ... Nikad posle pola dvanaest nije dolazio...

@ANKA: ... Nas je uvek za kraj ostavqao, kad zavr{i sveparohijane... Ne znam {ta je ovo... Ako ne do|e dopodne, mora}emo same kola~ da se~emo i sve}u daupalimo, nema nam druge.

MAGDA: ... Da sa~ekamo jo{ malo, mo`da se negde zadrào...

@ANKA: ... Dvadeset godina je bio ta~an... êka}emo do po-dne... Vrati ìto u ajskasn da ne provri{ti, ovodrugo moè da ostane... Pogledaj gibanicu...(Magda iza|e)... Ako me i crkva izdala, onda je stvarno kraj... [tome komunci ne ubi{e u zatvoru... Ovo vi{e nijeìvot...

MAGDA: (Ulazi)... Gotova je... Taman }e da se ohladi dok prota Veqao~ita slavu...

@ANKA: ... Kakva je ovo travuqina?!

MAGDA: ... Srela sam gospo|a Radu... Znate gde je bio rin-gi{pil u hajd-parku...

@ANKA: ... Kakav ringi{pil, kakva Rada, ja te pitam zatravuqinu...

MAGDA: ... To je lekovito biqe... Ona mi je pokazala...

@ANKA: ... [ta ti je pokazala?


MAGDA: ... Ta gospo|a Rada, ne znam joj prezime... Kad sam jojpri~ala za va{e stawe, ona mi je pokazala koje traveda naberem... I to na \ur|evdan, izjutra... Ovo jezdravac, kopitwak, kukurek, kaloper, |avoqi rep,miloduh, zloduh i gran~ica drena... To se potopi na\ur|evdan u osve{tanu uskr{wu vodu da odstoji iposle se bolesnik umiva sedam dana izjutra uve~e...Za sve je dobro, a naro~ito za kamen u ù~i i{e}ernu bolest, {to je Va{ slu~aj...

@ANKA: ... To te ta Rada nau~ila...

MAGDA: ... Kaè da je tako izle~ila jednog cara i wegovusestru od iste bolesti...

@ANKA: ... Izle~ila cara?!

MAGDA: ... Da... I jednog ministra i jo{ neke vladare...

@ANKA: ... I kolko si joj para dala?

MAGDA: ... Rekla je da vas poznaje, a misli da i Vi wu znate...Stalno je kod ~esme u hajd-parku...

@ANKA: ... Koliko si joj dala?

MAGDA: ... Nije va`no...

@ANKA: ... Kako nije va`no?

MAGDA: ... To sam u{parala od provijanta...

@ANKA: ... U{parala od provijanta?!

MAGDA: ... Zdravqe je za vas najpre~e i ne meri se parama...

@ANKA: ... Na ovu na{u sirotiwu tebe svaka kala{tura moèda opeqe{i...

MAGDA: ... Ona èna u po~etku nije traìla ni{ta, ali kadsam videla koliko zna o Va{oj bolesti, nije mi biloào da je ~astim...

@ANKA: ... E, Magdalena, Magdalena... Ne sme ~ovek da tepusti na ulicu... U pravu je tvoj Frawa... Nosi to ukujnu!..(Magda iznese posudu sa travama).Nego za{to nema prota Veqe... Mogao je da po{aqe|aka, da javi ako se razboleo... Ne znam {ta je ovo...Poslao bi zamenu, prota Boru ili prota Mirka...Ovo ne sluti na dobro... Mesto da se radujem \ur-|evdanu... Ja samo èlim da me nema... Boè, {ta samti zgre{ila da ovako ispa{tam...


MAGDA: ... Vas Bog voli, zato vam sve to i tovari, zna damoète da ponesete...

@ANKA: ... Ne mogu ja vi{e ni{ta da ponesem i da podnesem...

MAGDA: ... Da vas ne voli ne bi vam dao toliku plemenitost...

@ANKA: ... Da me voli, primio bi me da se ne mu~im vi{e...

MAGDA: ... Bog isku{ava jake... Ima on neki vaàn posao savama... To sam sigurna... To kaè i prota Veqa...

@ANKA: ... Ako se ne pojavi do podne, upali}emo sve}u,prereza}emo kola~ i ~ita}emo tropar same...

MAGDA: ... Kako }emo nas dve ène... Da je bar Frawa tu...

@ANKA: ... Moramo... Stavi tamjan u kadionicu... Prvo maloàra iz {poreta... Poùri {ta gleda{...(Magda iza|e, posle nekoliko trenutaka u|e sakadionicom koja se pu{i)... Donesi ìto iz ajskasna, moramo i wega da pre-lijemo... E, moj sveti \or|e, pobedono{~e... Ti siodneo pobedu nad carem Dioklecijanom, a mene po-bedi{e neki gmizavci koji ni oblik nemaju...

MAGDA: ... Ne mogu oni vas da pobede...

@ANKA: ... Nego da krenemo... Sve}a mora da se upali... Da lije sve tu?... No` i ~a{a sa vinom, sve je tu, samoprote nema... Pregura}emo i to... Sre}a, pa znamotropar...(Krsti se)... Gospodi pomiluj... Gospode pomiluj... Ot~e na{iè jesi na nebesjeh da svatisja imja tvoje da pridetcarstvije tvoje da budet voqa tvoja jako na nebesi ina zemqi hqeb na{ nasu{nij da`d nam dnes i ostavinam dolgi na{ja jakoè i mi ostavqajem dol`nikomna{im i ne vovedi nas vo isku{enije no izbavi nasot lukavago amin... tropar, jako pqenih svoboditeqi ni{~ih za{~ititeq nemo{stvuju{~ih vra~, carejpoborni~e pobjedonos~e, velikomu~eni~e Georgije,moli Hrista Boga spasitsja du{a na{im... Kondak.Vozdjelan ot Boga pokazalsja jesi Blago~estija dje-lateq ~esnej{ij, dobrodjeteqej rukojati sobrav seb-je; sjejav bo v slezah, veselijem `we{i; stradal-~estvovav è kroviju, Hrista prijal jesi, i molit-vami sjate, tvojimi v sjen podaje{i pregrje{enipro{~enie. Gospode Isuse Hriste Boè na{ bla-goslovi ovaj hleb i vino(Se~e)


koje ti prinosimo u slavu i ~ast svetog Georgijavelikomu~enika, ~ijim molitvama primi `rtvu ovuu nebesni tvoj `rtvenik...(Okre}u kola~. Ulazi doktor Kosti}. @anka seozari, doktor ostavqa lekarsku torbu i prilazikola~u, peva sa wima)... Sjati mu~enici, iè dobrije stradal~estvovav-{~i, i vjen~av{isja, molitesja ko Gospodu, pomi-lovati sja du{am na{im. Slava tebe Hriste Boè,apostolov pohvalo, mu~enikov radovanije, iè pro-povjed, trojica jedino su{naja. Isaije likuj, djeva imje vo ~revje, i rodi sina Emanuila, Boga è i~elovjeka, vostok imja jemu: jegoè veli~aju{~e dje-vu ublaàjem...(Lome kola~)

DR KOSTI]: ... Hristos posredie nas...

@ANKA: ... Jest i budet...





SVI: ... Slava ocu i sinu i svjatomu duhu i niwe i prisno ivo vjeki vjekov amin. Gospodi pomiluj, Gospodi po-miluj...

DR KOSTI]: ... Mnogaja qeta... Draga moja @anka, sre}na vamslava...

@ANKA: (Bri{u}i suze)... Hvala vam, doktore, mnogo vam hvala...

DR KOSTI]: (Posluì se ìtom)... Divan dan... Pro{le godine za \ur|evdan je biloki{ovito...

@ANKA: ... Mr{tilo se jutros malo sa sremske strane... Nego,~ime da vas posluìm? Imamo doma}u, imamo pivo,imamo vino...

DR KOSTI]: ... Vi znate da ja ne pijem, ali dajte jednu doma}u,pola ~a{ice i ~a{u vode da do|em sebi.

@ANKA: ... Jesi ~ula...? [qivovicu i ~a{u vode...(Magda iza|e)... Kad ste posledwi put bili na slavi tu je sedeoNu{i}...


DR KOSTI]: ... I zabavqao goste do pono}i...

@ANKA: ... E, moj Aga... [ta bi on na sve ovo rekao...

DR KOSTI]: ... On sigurno ne bi mogao da }uti... I ovi bi ga ubiliko ni{ta... Oni ne prezaju ni od ~ega... Malopre,dolaze}i ovamo, tu na Top~iderskoj zvezdi, doìveosam ne{to o ~emu smo s nevericom slu{ali od izbeg-lica iz Hrvatske i Bosne... Maltretirawe sve{te-nika na ulici u sred Beograda... Nekoliko mla|ihdripaca su ga najvulgarnije vre|ali i kad se onusprotivio, divqa~ki su nasrnuli, on se ~asno bra-nio... Scena je bila grozna, onda su wega i |akaokrvavqene strpali u maricu... Bilo je i prolaz-nika... Niko da prisko~i, okre}u glavu... Ova torba slekovima me je spre~ila da se ume{am... Jo{ drhtim...Oni bi to jedva do~ekali... Ja sad ne bih sedeo ovde, nebih doneo insulin... Jadan ~ovek i mi s wim...

@ANKA: ... Prota Veqa...

DR KOSTI]: ... Va{ paroh!...

@ANKA: ... Moj paroh... Sad mi je malo lak{e... Sva{ta sampomislila...

DR KOSTI]: ... Ima li ne{to stra{nije...

@ANKA: ... Pomislila sam da me je i crkva izdala... Vidite{ta se de{ava, popovi postaju Titovi ministri...

DR KOSTI]: ... Tita volim, a bogu se molim...

@ANKA: ... Voli sotonu, a bogu se moli...

DR KOSTI]: ... Kod wih sve moè...

@ANKA: ... A parohijana sve mawe... Evo kod nas na Sewaku, naDediwu nema vi{e onog kom{iluka, ku}e zauzeliovi iz {ume, niko slavu ne slavi, sve {to vredi ilije nestalo, ili je u apsu, da je ova moja ku}a ve}a,mene bi izbacili ko kufer... Sve vile su zaposeli...O prazniku u Vavedewe ranije nije moglo da se u|eod naroda, a pro{le nedeqe smo bile samo ja i Magdau praznoj crkvi...

DR KOSTI]: (Uzma ~a{icu)... @iveli, @anka, i neka nam je sveti \or|e upomo}i...(Kucaju se)... Da li je ovo ona ista rakija...


@ANKA: ... Rabrov~anka... To mi je posledwa fla{a... Aga jevoleo da je gustira...

DR KOSTI]: ... Pogotovo kad smo igrali poker... Za ovim stolomVi, Nu{i}, Obrad, neki put je dolazio i Milivoje,mnogo smo se lepo druìli... Do pola partije nas svedobijete, podigne se tenzija, Milivoju se tresu ruke,Nu{i} se uozbiqi, a onda se opustite i sve izgu-bite... Mnogo puta mi je bilo ~ak neprijatno... Alito je bilo skoro pravilo... Sve nas ispra{ite, aposle ni{ta... Nikad mi nije bilo jasno...

@ANKA: ... [ta Vam nije bilo jasno?...

DR KOSTI]: ... Nikad nisam video neraspoloèwe na Va{emlicu kad izgubite sve {to ste prethodno dobili...Mene bi to... Ne znam, ali ne bih mogao da budemraspoloèn kao Vi... Da li je to gluma? ...

@ANKA: ... Vidite, doktore, ja nisam igrala poker zbog para,to su za mene bile etide, gluma~ke ve`be... Nemam urukama ni{ta, a odglumim fle{ rojal ili sakrijemduplu kentu... Tu sam sticala gluma~ko samopouz-dawe, mo`da vi{e nego na sceni... Na sceni samdaleko, za stolom je teè... A to {to sam gubilaposle, i to je bio deo moje igre... Sre}a je u davawu, ane u uzimawu... Kako da vas iz ku}e u neko dobapustim bez para... Di to ide...

DR KOSTI]: ... Vi ste se, dakle, s nama poigravali i kad smo sequtili {to gubimo i kad smo se radovali {todobijamo...

@ANKA: ... Zabavqala sam se... Glumila, blefirala...

DR KOSTI]: ... Po Vama, gluma je blef...

@ANKA: ... Ceo ìvot je blef... Jedina istina je la`... Pri-zna}u vam: mnogo sam u ìvotu lagala i sa scene iovako, naro~ito kad sam bila mlada, jednostavnonisam znala {ta }u sa istinom...

DR KOSTI]: ... La`... Ne mogu to da prihvatim... Vi ste tragali zaumetni~kom istinom...

@ANKA: ... Poigravala sam se va{im emocijama, kakva umet-ni~ka istina... Umetni~ka istina u pokeru...

DR KOSTI]: ... Ceo Beograd je smatrao da ste vi strastven koc-kar...


@ANKA: ... Jedina moja strast je gluma...

DR KOSTI]: ... A mi smo napravili klub oboàvalaca @ankeStoki}... To Vam, naravno, nikad nismo rekli da biVas za{titili od kocke...

@ANKA: ... To je bilo vrlo glupo...

DR KOSTI]: ... U fondu je pred rat bilo preko sto hiqadadinara...

@ANKA: ... Sto hiqada dinara... Boqe da su te pare bile kodmene... êtrdeset prve propade Srpsko-amerikanskabanka i ode mast u propast... Niste dali da ja raspo-laèm tim parama... Kao da sam maloumna...

DR KOSTI]: ... Hteli smo da vam obezbedimo dostojanstvenu sta-rost... Videli ste kako je pro{la Vela Nigrinova...

@ANKA: ... Ovo je sve samo ne dostojanstvena starost... AVela je pro{la odli~no u odnosu na mene...

DR KOSTI]: ... Imali smo najboqe namere...

@ANKA: ... I put do pakla je poplo~an najboqim namerama...(Zazvoni telefon, Magda diè slu{alicu)

MAGDA: ... Alo? ... Da tu je, odmah }e se javiti...(Dodaje slu{alicu @anki)Gosin Milivoje @ivanovi}...

@ANKA: ... Zdravo, Milivoje... Hvala ti... Nije ba{ punaku}a, al’ hvala Bogu... Laù, moj Milivoje, nema odtoga ni{ta... A i mnogo sam bolesna... Nisam ja malodete... I}i }e{ kod Leke... ’ajde, ostavi se }oravaposla... Napisala sam molbu... Jeste, pre nedequdana... Ni{ta ja wima ne verujem... Kakav bata Leka...Kakav Mo{a... Hvala ti {to si se setio... Jeste, bioje Bojan, vide}emo... Uzdravqe, Milivoje...

DR KOSTI]: ... Pisali ste ponovo molbu...

@ANKA: ... Da, pre nedequ dana... Stupica me nagovorio...

DR KOSTI]: ... Titov miqenik...

@ANKA: ... Jeste, ali on je ipak do{ao da me poseti... Sviostali okre}u glavu... Pozvao me da do|em u „Ma-we`“, da razgovaramo o poslu... Ne znam da li bihne{to prihvatila...

DR KOSTI]: ... Da li je Vama uop{te tamo mesto? To je komuni-sti~ko pozori{te, igraju neke nove ruske pisce,Cankara... To je politi~ka stvar...


@ANKA: ... Postoji samo dobro pozori{te i lo{e pozo-ri{te... Tu se sve vidi, ni{ta ne moè da se sakrije.Umetnost pobedi svaku politiku... Meni je mestopred publikom...

DR KOSTI]: ... Ali posle svega!

@ANKA: ... Bojan s tim nema veze... Znamo se od pre rata.Trideset devete smo radili zajedno jednu predstavuu Narodnom...

DR KOSTI]: ... „Posledwi sprat“, Alfred @eri...

@ANKA: ... Svaka ~ast, doktore...

DR KOSTI]: ... Vi, Nevenka Urbanova, Zora Zlatkovi}, MaricaPopovi}, Mikuli}ka, Marko Marinkovi}, FranNovakovi}, Duda Antonijevi}, Paja Bogatin~evi}...

@ANKA: ... Zora je bila odli~na... Igrala je moju sestru...Bila je boqa od mene... U po~etku sam slu{alaBojana i nije mi i{lo... Tek kad sam po~ela da igrampo svom i dohvatila se uloge, sve se otvorilo... On jereìrao i sam radio scenografiju, po struci jearhitekta... Mislim da je boqi scenograf nego re-diteq... Kad me je pitao za{to ne radim onako kakoje on rekao, ja mu odbrusim: „Pa ne}e mene dun|erinda u~i glumi...“ Slatko se smejao, nije umeo da senaquti... Divno smo se druìli...

DR KOSTI]: ... Bila je to dobra predstava, Vi ste bili ve-li~anstveni, uloga kao da je pisana za vas, potpunopogo|en fah...

@ANKA: ... Propala polupijana konsijerà... To je po Vamamoj fah... Hvala, doktore...

DR KOSTI]: ... E, pa sad, nisam tako mislio... Ta Va{a gospo|aMare se jedino pamti... Ja sam tu predstavu gledaonajmawe deset puta...

@ANKA: ... Zbog Urbanove...

DR KOSTI]: ... Ona je bila u senci Va{e kreacije...

@ANKA: ... [io mi ga \ura... Ceo Beograd je bio zaqubqen uUrbanovu... Taj tekst je i stavqen zbog we... Izgle-dala je kao bogiwa...

DR KOSTI]: ... Ali ono {to ostaje, to je gluma~ko ostvarewe...Po meni je Jago najve}i ispit za glumca, a svi ho}eda igraju Hamleta... Hamleta svi vole, ali, brale,odbrani mi Jaga...


@ANKA: ... Sve u svoje vreme... Zna se {ta meni pripada...

DR KOSTI]: ... Koliko se se}am, kritika je samo Vas hvalila...

@ANKA: ... Moji drugari Gligori} i Vukadinovi}, ajte, mo-lim vas...

DR KOSTI]: ... Ne razumem te predrasude... Kad smo na Krfudavali predstave, niko nije hteo da igra Vuka Bran-kovi}a, pa sam morao ja... Svi su me posle mrkogledali...

@ANKA: ... Nikad mi niste pri~ali o tome... Igrali ste VukaBrankovi}a?!

DR KOSTI]: ... U „Kosovskoj tragediji“ @arka Lazarevi}a...

@ANKA: Crni ti obraz, Brankovi}u Vu~e,crn ti obraz i jo{ crwa du{a.Zar je malo slave i gospodstva,zar je malo, ostalo ti pusto,ve} o carsku krunu pruà{ ruke,svetlu krunu svoga gospodara?...

DR KOSTI]: Ko to zbori kroz no} tavnu,je l’ uhoda... kukavica,{to na svetlost lice ne dave} crninom strah svoj krije?...

@ANKA: Izdajicom nazva Obili}a,svetlu zubqu ispuwenu plamom.Izdajni~e, zar je to juna~ki,kad izdajnik u tebi je samom...

DR KOSTI]: Ah, utvaro...Ko to re~e?... ûh li govor?Ili vetar kulom jeca,kamen tvrdi razgovara?...

@ANKA: Tu`na kulo, jade ne jadila,kolike si orle odgajila,a sad ~uva{ crnog izdajicu,srpskog carstva i slobode zlatne...

DR KOSTI]: Ah, utvaro...

@ANKA: A onda ide slepa Stepanija:U Srbiji te{ko bezakowe,ne po{tuje mla|i starijega,ne slu{aju |eca roditeqa,roditeqi porod pogazili,


kum svog kuma na sudove }era,i dovede la`qive svjedoke,i bez vjere i bez ~iste du{e,i oglobi kuma vjen~anoga,vjen~anoga ili kr{tenoga,a brat brata na mejdan zaziva,|ever snasi o sramoti radi,a brat sestru sestrom ne doziva...I tako daqe, i tako daqe, quti deseterac...

DR KOSTI]: ... Quba Ogwenova... Niste zaboravili, a premijeraje bila 1912...

@ANKA: ... Ja uloge ne zaboravqam, a premijera „Kosovsketragedije“ je bila 1913. posle oslobo|ewa Kosova.Kako je sada to sve sme{no...

DR KOSTI]: ... I àlosno... ûjem, ovaj Mo{a zabranio Srbimapovratak na Kosovo, a Blagoje Ne{kovi} potpisao...

@ANKA: ... Sad se druge pesme pevaju, druge stvari se sadtraè, na{e srpstvo je umrlo... Ne trebam ja wima...

DR KOSTI]: ... Pa za{to je Stupica dolazio ako im ne treba...

@ANKA: ... Do{ao je da umiri savest...

DR KOSTI]: ... I to je ne{to...

@ANKA: ... Zna on da ja vi{e ne mogu na scenu, zato mi i nudi...Taman i da je sve u redu, ne bih mogla... Umorna sam,stara, to bi bila sopstvena parodija... Ko me pamti,nek me pamti kako dolikuje... Ne moram da se srozamdo kraja...

DR KOSTI]: ... Da li ste predali molbu?...

@ANKA: ... Nisam, ali }u predati koliko sutra...

DR KOSTI]: ... Bogami, ja bih dobro razmislio... Tri puta su Vasodbili... To bi bila ~etvrta...

@ANKA: ... Ne, ovo je tre}a... Dva puta su me odbili...

DR KOSTI]: ... Be{~asni dripci... Wih da molite... Ja to ne bihradio...

@ANKA: ... Ja mislim da sam pogre{ila {to nisam svakogmeseca slala molbu...

DR KOSTI]: ... Oni to bace u ko{...

@ANKA: ... Nek’ bacaju, ~uva}u kopije, mo`da }e neko za stogodina to prona}i...


DR KOSTI]: ... Da li ste se posavetovali sa Obradom? ...

@ANKA: ... Ne, sama sam sro~ila, evo, pro~ita}u vam... Molbaza pomilovawe @ivane-@anke Stoki}, biv{e ~la-nice Narodnog pozori{ta u Beogradu. Izvr{nompresudom broj 85 od 3. februara 1945. godine Suda zasu|ewe zlo~ina i prestupa protivu srpske nacio-nalne ~asti u Beogradu osu|ena sam na osam godinagubitka srpske nacionalne ~asti. Kao razlog mojekrivice, ozna~eno je da sam za vreme okupacije, kao~lanica beogradskog Narodnog pozori{ta sudelo-vala u pozori{tima „Veseqaci“ i „Centrala za hu-mor“, kao i zato {to sam uzimala aktivnog u~e{}a uprogramu beogradske radio-stanice u okviru emi-sija „[areno popodne“.Ja sam zaista priznala na pretresu da sam sudelo-vala u pozori{tima napred navedenim, kao i to dasam u~estvovala u programu beogradske radio-sta-nice u emisiji „[areno popodne“.Odmah po oslobo|ewu, na dan 18. novembra 1944.godine ja sam bila pritvorena i kao te{ko bolesnaprovela sam u istra`nom pritvoru do 5. januara1945. godine, kada sam bila pu{tena ku}i. Ja bolujemod {e}erne bolesti i kamena u ù~i jo{ od 1936.godine. U pritvoru sam obolela jo{ i od bubrega i~im sam bila pu{tena iz pritvora, ja sam sve do 3.februara iste godine stalno leàla u krevetu i nasud sam izvedena iz posteqe. Kao tako te{ko bole-sna, izvedena pred sud, nisam imala dovoqno fizi-~ke snage da se na su|ewu ni na nogama svojim~estito drìm, jo{ mawe sam imala duha i priseb-nosti da iznesem {ta sam ja u~inila za narodno-oslobodila~ku borbu. Branioca pak na ovom sudunisam imala, jer kao sirota umetnica, nisam imala~ime da ga platim, a sud mi nije po zvani~noj du-`nosti branioca ni postavio, koji bi mi eventualnou odbrani pomogao.Da sam bila zdrava, fizi~ki i duhovno, i bilaprisebna, ja bih na ovom su|ewu iznela slede}e~iwenice kao i dokaze:Da sam jo{ od 1936. godine bila neprekidno i te{kobolesna od {e}erne bolesti i kamena u ù~i koja jebolest traìla velike izdatke za nabavku veoma


skupih lekova i specijaliteta, a naro~ito za vremeokupacije, kada su se potrebni lekovi mogli nabav-qati iskqu~ivo na crnoj berzi.Za dokaz svojih navoda pozvala bih se na svedokelekare: doktor Milicu Mi}i}-Ivani}, Petra Mr-kowi}a ulica broj 3, doktor Mihajla Proki}a, Uli-ca Ka}anskoga broj 6, profesora interne medicine,doktor Bori}a... Vas nisam htela da poteèm, znamda ste sa wima i bez mene imali nevoqa...

DR KOSTI]: ... Mogli ste komotno... Ho}u da svedo~im... Ali dasam na Va{em mestu, ne bi ih molio, od tih bes~as-nika da traìte da vam vrate nacionalnu ~ast...Nisu vam je oni dali, pa da mogu da vam je uzmu... Onii nacionalna ~ast! ... „O tempora, o mores!“... Nisuoni Vama ni{ta uzeli... Ta sama presuda govorikakvi su nitkovi...

@ANKA: ... Slu{ajte daqe: Kao teàk bolesnik sa platom od~etiri hiqada okupacijskih dinara nisam imalamogu}nosti ni da se ishranim, a naro~ito kada seuzme u obzir da je kilogram bra{na bivao i preko400 dinara, a kamo li da kupujem skupe lekove ipla}am lekare. Zato sam bila primorana da radim,kao {to su uostalom i svi radnici i dràvni ~i-novnici radili, a naro~ito moje kolege, ~lanovi i~lanice Narodnog pozori{ta, da bi sebe le~ila i gôìvot odràla. Slobodna sam primetiti, da mojekolege koje su sa mnom igrali pod okupacijom nisuosu|ivani, ve} samo ja, i oni i dan-danas igraju nadramskoj i operskoj pozornici, a me|u wima imamnogih od istog umetni~kog renomea kao ja.Ja sam za vreme okupacije u svome stanu krila odokupacijskih vlasti nekoliko dana generala laj-tanta Ko~u Popovi}a, koji je danas na~elnik gla-vnog general{taba, i pomogla mu da se, preru{en useqa~ko odelo, ukloni iz Beograda. A kada se zna daje postojala uredba za vreme okupacije da ko krijekomuniste biva osu|en na smrt i gubi glavu – sma-tram da sam po cenu svoga ìvota, spasavaju}i Ko~uPopovi}a, u~inila mnogo za narodnooslobodila~kuborbu. Za dokaz ovih svojih navoda, pozivam se nasamog generala Popovi}a, wegovu majku Ruù Po-povi}, udovu, Drvarska broj 2 i wegovu sestru Veru


Voje Poli}evi}a, Ulica Janka Vukoti}a, obe u VIIreonu.Za vreme okupacije smatrala sam za svoju ~ove~anskudu`nost da, u svome stanu, krijem Jevreje, koje su u tovreme okupacijske nema~ke vlasti besomu~no gonilei ubijale. Tako, na primer, krila sam: SamuilaPijade, brata od strica Mo{e Pijade, ~lana Prezi-dijuma, te sestre i sestri}a: Floru, k}erku beograd-skog trgovca Medine, sa wene dve k}eri, sinom iunu~etom; Beku Beraha sa k}erkicom i druge. Zadokaz svojih navoda pozivam se na svedoke: Frawu iMagdu Petri}, sa stanom u Ulici Andre Nikoli}abroj 1 i Qubicu Albalu, Ulica vojvode Dragomirabroj 17. A kada se uzmu u obzir smrtne kazne pred-vi|ene u ono vreme za prikrivawe Jevreja, jasnoproizilazi da sam ja i svoj ìvot stavqala na kockuu ciqu spasavawa onih koje goni okupator.Isto tako, za sve vreme okupacije, ~uvala sam po-vereni mi nakit i stvari koje su mi napred pobro-jani Jevreji predali na ~uvawe i pored izri~ne i uvi{e mahova ponovqene naredbe od strane okupa-tora, da svako mora predati jevrejske stvari Nemci-ma, pod pretwom smrtne kazne. Po oslobo|ewu ja samsve ove stvari predala naslednicima, o ~emu molim,ako treba da se uzmu na uvi|aj i wihove pismenepotvrde.Sa svega izloènog, vidi se da sam ja bila pri-morana da pod okupacijom sudelujem u pozori{tima,kao i to da se to samo meni stavqa na teret, a ne itolikim mojim kolegama; da sam kriju}i Ko~u Popo-vi}a i pomogav{i mu da pobegne, u~inila mnogovi{e za narodnooslobodila~ku vojsku nego li mnogidrugi; i, najzad, kriju}i Jevreje i wihove stvari,stavqala i svoj ìvot na kocku i time radilaprotiv neprijateqa i wihovih naredaba, sve po cenusvoga ìvota.Da sam ovo bila u mogu}nosti da iznesem pred sud,koji me je osudio, i da su se svi dokazi proverili,verujem da me sud ne bi osudio i da bih ja, zajedno sasvojim kolegama, danas igrala na pozornici i ra-dila na {irewu prosvete i pozori{ne umetnosti, zakoju sam ja, kroz svoj neumorni i predani rad odnekih 44 godine, svakako ne{to dala.


Stoga molim Okru`ni narodni sud za grad Beograd,da meni, kao staroj i te{ko bolesnoj èni i starojumetnici, izdejstvuje pomilovawe, kako bi mi sevratila sva oduzeta gra|anska prava i da mi se na tajna~in omogu}i da ne ìvim vi{e od tu|e milostiwe,ve} od svoga rada, odnosno penzije.

Smrt fa{izmu – sloboda narodu!

U Beogradu,30. maja 1947. godine.

@ivana-@anka Stoki},biv{a ~lanica Narodnog pozori{ta,sa stanom u Andre Nikoli}a broj 1,VII rejon, Beograd.

DR KOSTI]: ... Smrt fa{izmu – sloboda narodu!...

@ANKA: ... Mislim da ovoga puta ne mogu da me odbiju...

DR KOSTI]: (Otpija rakiju)... Nazdravqe... Nego, kad mi ono uzesmo insulin? ...

MAGDA: ... Sino}...

DR KOSTI]: ... Sino}!... Odocnili smo, @anka, mora}emo da sebocnemo...

@ANKA: ... Danas ne...

DR KOSTI]: ... Kako }ete izdràti do dove~e?...

@ANKA: ... Kako sam u zatvoru izdràla bez insulina, moguvaqda jedan dan...

DR KOSTI]: ... Ne razumem!...

@ANKA: ... Ne}u na slavu da zadièm haqinu...

DR KOSTI]: ... Kao lekar, s tim nikako ne mogu da se sloìm...

@ANKA: ... Ako treba da umrem, neka to bude na \ur|evdan...

DR KOSTI]: ... Ja ne znam {ta }u sa Vama... Vi svoju bolest neshvatate ozbiqno...

@ANKA: ... Naprotiv, shvatam je vrlo ozbiqno... Znam da minema leka, i da sam ve} mrtva, a Vi to ne vidite...

DR KOSTI]: ... E, moja @anka, vidim ja mnogo vi{e nego {to Vimislite...

@ANKA: ... Nema naro~ite svrhe le~iti mrtvaca... Nema temedicine...


DR KOSTI]: ... Ima u Vama ìvota i te kako...

@ANKA: ... Moj ìvot se zavr{io onog trena kad su meoterali sa scene... Uzeli su mi vazduh, du{u... Ovo{to vidite je ni{ta... [ta je glumica bez uloge?...To je vi{e od ponièwa, to je gore od same smrti...

DR KOSTI]: ... Nemojte tako, @anka, vi imate za ~im da seosvrnete, va{a slava je neprolazna... Koja je na{aglumica za ìvota postala legenda?...

@ANKA: ... Hvala Vam, doktore, na lepim re~ima... Ostavqamvam aleju mrtvih uspomena... A ja sam ve} rezer-visala parcelu na Top~iderskom grobqu...

DR KOSTI]: ... Ovo je ve} crni humor... Ovakve {ale mi zaista neprijaju...

@ANKA: ... Uop{te se ne {alim... Desno od kapije... ObraduSimi}u sam izdiktirala testament... Do Top~ider-skog grobqa ima da me odnesu volovska kola punacve}a, a na grobu, posle opela, da se otpeva „Oj,Moravo“ i „Oj, Srbijo“... Za{to me tako gledate?...Ovo je moja posledwa slava na ovom svetu... Slede}u}u slaviti sa Agom, popom Sandom, mojom majkom,bi}e nam lepo... Spremno ~ekam kraj ovozemaqskogputa, samo jo{ zavesa da padne...

MAGDA: ... Gazdarice, nemojte, molim Vas...

@ANKA: ... Magdo, iza|i u kuhiwu...(Magda iza|e)Woj sam ostavila ku}u... Zasluìla je... Trebalo jetrpeti bolesnu babu sedam godina... Sve }e to Obradda sprovede kako treba...

DR KOSTI]: ... Obrad nek’ sprovede wegovo, on je advokat a ja samlekar i pustite me da sprovedem svoje... Molim vas,@anka!... Ja sam do{ao da vam pomognem... Da vamolak{am muke...

@ANKA: ... Niste svesni koliko ste mi pomogli, do{li ste naslavu, okretali ste kola~ sa mnom... Ne da ste miolak{ali muke, nego ste mi doneli radost kojuodavno nisam osetila... Mnogo mi je lepo... Mnogo mije lepo...(Utone u fotequ).

DR KOSTI]: (Uhvati je za ruku)... @anka, je li vam dobro?...


@ANKA: (Prenu se)... Sasvim dobro, ne bojte se, ne umirem, samo sammalo malaksala... Stotinama puta sam umirala nasceni i nikad nisam bila zadovoqna... Nisam bilauverqiva... Ose}ala sam se nelagodno, znala sam dato nije ono pravo... Jednostavno, nije mi i{lo... Mojescene umirawa su uvek bile la`ne... Najgora {mi-ra... Priznajem, jedino smrt nisam umela da od-glumim...

DR KOSTI]: ... Ne slaèm se... Mi smo vam verovali... Va{amadam Gotje u sceni smrti!... To se ne zaboravqa...Bili ste boqi od Grete Garbo...

@ANKA: ... Preteraste, doktore... Stvarno, tu|a smrt mi nijei{la... Ali zato }u svoju da odigram sasvim uver-qivo da uverqivije ne moè biti... Vrlo uskoro...(Opet klone)

DR KOSTI]: ... Magdo, ostavi}u ta{nu ovde... U ovoj metalnojkutiji je {pric... Ako primetite da te{ko di{e,molim vas, dajte joj vi iwekciju, nemojte ~ekatimene...

MAGDA: ... Kako }u?...

DR KOSTI]: ... Pa gledali ste tolike godine... Isterajte vazduhiz {prica, to je va`no, tre}inu igle zabodete ubutinu i polako pritiskate... Prosto k’o pasuq...

MAGDA: ... U redu, doktore...

DR KOSTI]: ... Tu vam je sve...(Uhvati ponovo @anku za ruku i opipa joj puls)... Za sada je u redu... Javi}u se telefonom... Dovi|ewa...(Iza|e).

MAGDA: (Stavi kutiju sa {pricem u torbu, ode u kuhiwu idonese posudu sa lekovitim biqem, stavi je na podpored @anke, natopi maramicu i po~ne da joj trqaruke i lice. Zatim izvadi iz yepa keceqe ceduqicu,~ita)... Zdravac, kopitwak, kukurek, dugi vek... Lek... Ku-kurek, dugi vek...

@ANKA: (Budi se)... Gde su gosti?...

MAGDA: ... Oti{li su...


@ANKA: ... Svi?...

MAGDA: ... Svi...

@ANKA: ... Je l’ su se lepo posluìli?...

MAGDA: ... Jesu...

@ANKA: ... Svi su bili?...

MAGDA: ... Da, svi su bili...

@ANKA: ... A bio je i on?...

MAGDA: ... Da...

@ANKA: ... Zna~i i on je bio!...

MAGDA: ... Jeste, zadwi je oti{ao, ja sam ga ispratila...

@ANKA: ... Ti si ga ispratila!... Je l’ ne{to rekao?...

MAGDA: ... Rekao je da }e do}i sutra... Ostavio je ta{nu...

@ANKA: ... Kakvu ta{nu?...

MAGDA: ... Pa, wegovu lekarsku ta{nu... Evo je ovde... Do}i }esutra da vam dâ iwekciju...

@ANKA: ... Ne pitam te to... Nego da l’ je bio Tito?...

MAGDA: (Za~u|eno)... Ne, nije bio...

@ANKA: ... Nije!...(Uzdahne)... Dobro je...(Klone u fotequ)

KRAJ


Kritike



Ekipa predstave O tempora, o mores!

Premijera O tempora, o mores

@IVOT @ANKE STOKI]

Sve ono {to nismo znali o glumici @anki Stoki}, wenojusamqenosti, bolesti i blefirawu u pokeru maestralno jesino} do~arala Svetlana Bojkovi} u predstavi O tempora, omores (O vremena, o obi~aji) u „Modernoj garaì“.

Ponekad mali prostor ume da bude pravi nedostatak, ali sino}je upravo to doprinelo intimnoj atmosferi koju je pri~a o @ankizahtevala. Publika je imala priliku da zaviri u privatni ìvotjedne od na{ih najve}ih dramskih umetnica. Na dan wene slave\ur|evdana, @anka do~ekuje goste koji ne dolaze. Nema ni popa, pasa sluàvkom se~e kola~ i izgovara molitvu. @ankina usamqenostje posledica „oduzimawa nacionalne ~asti“ za koju se ~ak i po-sledwim godinama ìvota bori da je vrati. Wen doktor (igraVlastimir \uza Stojiqkovi}), jedini gost odvra}a je od toga da odbes~asnika ne treba da traì ~ast. Slavna�„gospo|a ministarka“koju je pre rata igrala u Narodnom pozori{tu, nije klonula duhomuprkos nepravdi i bolesti koja je zadesila. Publika je sa velikompa`wom i tek po nekim osmehom ispratila predstavu koja je tra-jala ne{to mawe od sat vremena. Rediteq Bratislav Petkovi} je urelativno kratkom vremenu prisutnima pribliìo ìvot @anke,weno proterivawe sa scene kao i stav tada{weg reìma posebnoprema umetnicima. Pra}eni velikim aplauzima, Svetlana Boj-kovi}, Elizabeta \orevska i Vlastimir Stojiqkovi} nekolikoputa su se poklonili odu{evqenoj publici.

E. B.,„BLIC online“, 1. decembar 2009.



\uza Stojiqkovi} i Svetlana Bojkovi} u predstavi O tempora, o mores!

Elizabeta \orevska, \uza Stojiqkovi} i Svetlana Bojkovi}u predstavi O tempora, o mores!

Nova predstava

O @IVOTU @ANKE STOKI]

Predstava O tempora, o mores o dramskoj umetnici @anki Sto-ki}, po tekstu i u reìji Bratislava Petkovi}a izvedena je uteatru „Moderna garaà“.

Godina u kojoj je rehabilitovana legendarna srpska glumica@anka Stoki}, osu|ena na gubitak nacionalne ~asti, zavr{ava senovom predstavom o woj.

Podstaknut @ankinom molbom za pomilovawe iz 1947. godine,Bratislav Petkovi} pi{e i reìra jedno~inku O tempora, o mo-

res�(O vremena, o obi~aji). Izvode je, na sceni „Moderna garaà“,Svetlana Bojkovi}, \uza Stojiqkovi} i Elizabeta \orevska.

Miris tamjana, rakije rabrov~anka, kola~ od urminog bra{na itrumanovih jaja. Taj simboli~ki ukus nevelike predstave o @ankidaje intimnu uverqivost jednog dana wene tuge.

Nu{i}eva ministarka kojoj su slali telegrame knez Pavle iMilan Nedi}, sama, jer vernog protu su pretukli komunisti, sa slu-àvkom Magdom lomi \ur|evdanski kola~ i peva tropar.

Pored svega poznatog o @anki lafici, poker je bio wena omi-qena gluma~ka ve`ba. Tekst u mini digresijama doti~u karakter ipozicije Bojana Stupice, Ko~e Popovi}a i Mo{e Pijade.

Krila je Ko~u, spa{avala Jevreje, a u ponièwu sama, bezpomo}i i odziva?

„Ona kaè, moj ìvot se zavr{ava onog trenutka kad su me ote-rali sa scene. Uzeli su mi du{u i vazduh. [ta je glumica bez uloge– ni{ta. To je gore od ponièwa, gore od smrti“, rekla je glumicaSvetlana Bojkovi}.

Branka Krilovi},RTS ~etvrtak, 3. decembar 2009, 08:00 -> 08:12



Svetlana Bojkovi}, \uza Stojiqkovi} i Elizabeta \orevska,protagonisti predstave O tempora, o mores!

\uza Stojiqkovi}, Svetlana Bojkovi} i Braca Petkovi}

Mitrovdan

LICA:

PATRIJARH GAVRILO DO@I],

65 godina

VLADIKA NIKOLAJ VELIMIROVI],

65 godina

VILHELM KRAUT,

kuvar oko 70 godina

Radwa se de{ava 8. novembra 1946. godine u Kicbilu.

Scena: skromna trpezarija u ku}i Vilhelma Krauta.

Mitrovdan 283

U prostoriju ulazi vladika Nikolaj stavqa zdelicu sa koqivomna sto, prisluùje kandilo ispred ikone svetog Dimitrija a zawim ulazi Vilhelm i unosi slavski kola~ u beloj salveti istavqa na sto.

NIKOLAJ: ... Wunderbar, jetzt ist alles da, bloß der Rotwein, fehltnoch.

VILHELM: ... Ach, ja, sofort bringe ich ihn ...(Izlazi i donosi fla{u sa vinom)

NIKOLAJ: (Pali kadionicu sa tamjanom, prilazi vratima, kuca)... Svjatjej{i, sve je spremno.

Ulazi patrijarh Gavrilo.

GAVRILO: ... Ovo je {esti Mitrovdan u ropstvu, da}e Bog i po-sledwi, do godine }emo slaviti u Patrijar{iji... Do-daj mi {ibicu...(Pali slavsku sve}u)... Ovaj kola~ mu je najlep{i do sada, dobro si ganau~io...(Podiè kola~)... Blagosloven Bog na{, vsegda niwe i prisno i vovjeki i vekova, amin. Ot~e na{, Iè jesi na nebesjeh,da svatisja imja Tvoje da pridet Carstvije tvoje, dabudet voqa Tvoja, jako Nebesi i na Zemqi, Hqeb na{nasu{ni, da`d nam dnes, i ostavi nam dolgi na{ja, jakoè i mi ostavqajem, dol`nikom na{im, i ne vo vedinas vo isku{enije, no izbavi nas ot lukavogo. Velikaobrjete v bjedah, tja pobornika seqenija, strastoter-p~e, jaziki pobje`daju{~a: kajone ubo Lijevu nizlo-ìl gordiwu, i na podvig derznovena stvoril jesiNestora: tako svjate Dimitrije, Hripu Bogu molisjadaroviti nam veliju milost. Vsja sover{ivi slovomTvojim, Gospodi, i poveqevi zemqi mnogorazli~nijaprozjavati plodi. V nasla`denije i pi{~u na{u: ièsjemeni tri otroki i Danila, su{~ija v vavilowe sletopitanijih svjetl{ija pokazavi, sam vseblagi carju, isjemena sija s razli~nimi plodi blagoslovi, i ot wihvku{aju{ija ovsjati: jako v slavu tvoju i v ~est vsja-tago velikomu~enika Dimitrija sija sij predloì-{asija ot tvojih rabov i v pamjat v blago~estvijejvjerjej skon~av{sija. Poda`d è, blaè, blagoukra-siv{ijim sija i pamjatsover{aju{im vsja jaèko spa-


seniju pro{enija i vje~nih tvojih blag nasla`denije:molitvami pre~istija Vladi~ici na{eja Bogorodicii prisno djevi Mariji i svjatago velikomu~enika Di-mitrija jegoè i pamjat sove{ajem i vsjeh svjatah-tvojih. Jako ti jesi blagoslavqajaj i osvaja{~ajaj vsja-~eskaja, Boè na{, i tebje slavu vovsilajem, beznali-~alnomu Otcu, so jednorodnim tvojim Sinom, i pre-svjatim i blagim i ìvotvorja{~nim tvojim Duhom,niwe i prisno i vo vjeki vjekov. Gospodi Isuse HristeBoè na{, blagoslovi hqeb i vino sije Duhom tvojimsvjatim, vsegda niwe i prisno i vo vjeki vjekov, amin.Vo slavu i ~est svjatago velikomu~enika Dimitrija,prinosim ti sja, Gospodi Boè, jegoè molitvamiprimi, Vse{~edre, èrtvu siju v prenebesni tvoj èr-tvenik. Svjatiji mu~enici iè dobrje stradal~estvo-va{e i vjen~av{esja, molitesja ko Gospodu, pomilo-vatisja du{am na{im.. Slava tebje, Hriste Boè, apo-stolov pohvalo mu~enikov radovanije, ihè propo-vjed, Trojica. Jedinosu{~naja. Islije likuj, djeva imjevo ~revje, i rodi Sina Emanuila, Boga è i ~elovjeka,Vostok imja jemu; jegè veli~aju{~e djevu ublaàjem.Hristos posredje nas. Jest i budet!(Tri puta)

VILI: (Donosi kafu i rakiju, patrijarh i vladika se kucaju inazdrave, vladika Nikolaj uzima {oqicu i kre}e kavratima)

GAVRILO: ... Gde }e{?

NIKOLAJ: ... Na verandu, kako }u kafu bez cigare, svjatjej{i...

GAVRILO: ... Hajde sedi izduvani kao ~ovek, ovo nam je posledwidan u ovoj ku}i...

NIKOLAJ: ... Dobre su ove ameri~ke cigarete...

GAVRILO: ... Nijedne nisu dobre, sve sam se nadao da }u uspeti date ubedim da se okane{ te gadne navike, ali ti siuporan u tom poroku...

NIKOLAJ: ... Svjatjej{i to mi je jedini porok koji mi je ostao...

GAVRILO: ... Jedini koji se vidi...

NIKOLAJ: ... Evo duvani}u do Boì}a i onda prekidam... zauvek...

GAVRILO: ... Od Boì}a do Nove godine... to mi je poznato... Negoda mi pro~ita{ ovo pismo od Mihe Kreka... Ma{inskaslova, sitna, igraju... Ove nao~are slabe a o~i jo{slabije... Vid me polako napu{ta...

Mitrovdan 285

NIKOLAJ: ... Od Mihe Kreka, zanimqivo...

GAVRILO: ... Zadwi put mi se javio iz Londona ...

NIKOLAJ: ... Naslednik Antona Koro{eca odavno nije u Lon-donu, uglavnom boravi u Rimu...

GAVRILO: ... U Vatikanu, uvek je bio blizak svetoj stolici... delapro~itaj...

NIKOLAJ: (îta)... Vi ste {ef srpske crkve i patrijarh i bili steangaòvani uo~i rata, ~ine}i sve {to vam je bilo umogu}nosti da pomognete svojim patriotskim stavomda se na{a nezavisnost i sloboda sa~uvaju u ~asovimakada je neprijateq ve} bio na na{im granicama. Mismo svi svedoci Va{e borbe, koja je bila dramati~na upoku{aju da se spase Kraqevina Jugoslavija. Na à-lost, vrhovni dràvni upraviteqi nisu uvek vodilipolitiku koju su zahtevali interesi zajednice. Va{ekritike su bile ozbiqne i realne i bile su upravqenena to da se vodi jedna celishodna politika, mislim daje to bio pametan i realan doprinos, koji se naàlostkod upravqa~a nije primio. Zbog tako kolebqivepolitike do{ao je 27. mart. Wegovi izvr{ioci suhteli da poprave vladaju}e stawe, i da pro|u pravcemza{tite na{ih istorijskih interesa. Bio je to aktpatriotskih ose}awa, ali moram da naglasim da je biopo mom shvatawu preurawen.

GAVRILO: ... Kako preurawen? To je bio zadwi trenutak da sespasimo, Ti zna{ kako je bilo, ti si pisao govor a ja gapro~itao na radiju.

NIKOLAJ: (Nastavqa da ~ita)... Mi nismo mogli nikako da poboq{amo na{u si-tuaciju, koja je i bez toga bila te{ka i zamr{ena. Va{patriotski stav iz toga vremena razjario je na{e za-jedni~ke neprijatewe, te su Va{u Svetost, posle slomana{e dràve, uzeli na odgovornost, zatim su Vas sta-vili u zatvor tako da ste do{li u zloglasni logorDahau, gde ste kao {ef jedne hri{}anske crkve...

GAVRILO: ... [ef crkve... On se samnom sprda...

NIKOLAJ: (îta daqe)... Kao {ef jedne hri{}anske crkve bili maltreti-rani i poniàvani na nedozvoqen na~in... Na sre}usvih nas Bog Vas je sa~uvao od zla koje su vam Nemci


namenili. Pobedili ste sve to i zbog toga mu~eni{tvazadobili veliki ugled, ne samo kod na{ih vernika,nego i kod svih qudi koji su se borili za svoju slobodui nezavisnost. Va{e ime, u okviru te borbe, upisano jeu prve redove. Mi Slovenci odajemo Vam u svemupriznawe, za sve {to ste u~inili i doprineli borbiza na{u zajedni~ku dràvu. Mi ne}emo da zaboravimoVa{ hrabri otpor, koji nas je sve zadivio iz svih tihrazloga Vi ste pre{li granice na{e dràve... Sve{to se Vama dogodilo kulturnom svetu je poznato, i onodaje svoje priznawe Va{em stavu pred neprijateqimaceloga sveta... To mi{qewe deli se i ovde u Rimu...

GAVRILO: ... U Rimu! ...

NIKOLAJ: ... U Rimu pri Svetoj stolici sam Papa Pije XII dobroje upoznat sa okolnostima pod kojima ste ìveli dokraja rata... Cene}i Va{u `rtvu za na{ narod svetiotac Papa se iskreno zainteresovao za Va{u svetost.On bi èleo da Vas li~no u svemu pomogne i pruìVam prilike da se uverite u wegovu dobronamernost ièqu da Vam omogu}i normalan ìvot, koji Vam kaosrpskome patrijarhu dolikuje, Vi treba da imate pri-stojnu vilu sa svim udobnostima...

GAVRILO: ... Papa mi nudi vilu... A ovi Titovi mi uzeli ku}u uRumunskoj 46... Dali je nekom Hebrangu... Svojim pa-rama sam je kupio da bude dom srpskih patrijaraha...

NIKOLAJ: ... Svjatjej{i koliko pita sam tamo kona~io... Lep krajpuno zelenila...(Nastavqa ~itawe)Vi treba da imate vilu sa svim udobnostima, kakobiste se mogli nesmetano posvetiti du`nostima pre-ma na{im vernima, prema mnogobrojnim izbeglicamai bolesnima. Sveta stolica ima sredstava da mate-rijalno omogu}i Va{u opse`nu misiju me|u pastvom,sveti otac Papa voqan je da Vas u svemu pomogne, apreko Vas on èli da pomogne srpske izbeglice, da sezauzme za wihov sme{taj i pristojan ìvot. Zbog svegaovoga dobro bi bilo da se Va{a svetost sastane sasvetim ocem Pijem XII.

GAVRILO: ... A posle da svratimo kod Krunoslava Draganovi}ana kafu u Zavod Svetog Jeronima...

NIKOLAJ: ... Tu biste svakako sreli i ministra Mihu Kreka, on iDraganovi} su nerazdvojni...

Mitrovdan 287

(Nastavqa da ~ita)Va{a poseta Vatikanu mnogo bi pomogla na{u borbu ina{e izbeglice koje bi trebalo smestiti u neku zemqugde bi im se omogu}ili uslovi za normalan ìvot.Zato Vatikan moè na}i mogu}nosti naro~ito u zem-qama Ju`ne Amerike gde su ogromni prostori i gde zasvakog izbeglicu postoje uslovi zarade...

GAVRILO: ... Za{to mi da begamo u Ju`nu Ameriku sa usta{ama...Pa mi smo bili sa saveznicima... O}e po{to poto danas gurnu u pacovske kanale...

NIKOLAJ: ... Sveta stolica ceni hrabrost srpskog naroda i po-{tuje wegovu borbu u pro{losti pa je voqna da pruìdokaze o tome u svojoj pomo}i. Ja sam li~no uzeo nasebe ulogu posredni{tva izme|u Svete stolice i sve-tog oca Pape sa jedne strane i Va{e svetosti sa druge.Smatram da je potrebno da se ovaj program {to prerealizuje, mislim da }e to koristiti srpskim izbeg-licama i naseqavawu onih teritorija koje bi za wihbile najpovoqnije. Va{ odani doktor Miha Krek...

GAVRILO: ... Odani Miha Krek, {ef katoli~ke slovena~kestranke, {est godina se nismo ~uli, ovo je vrhunaclicemerja, dal je mogu}e da ti qudi nemaju ni trunimorala i obraza... Sve su to znali i 41, i posle svega onme poziva u goste, godinu i po dana po zavr{etkurata... ba{ sramno... Sad sam potpuno siguran da nisampogre{io {to danas kre}em za Beograd...

NIKOLAJ: ... Svjatjej{i oni su Vam se bar prvi obratili... a Titusmo pisali pre godinu dana a jo{ nema odgovora...

GAVRILO: ... Tog Tita ne znam, a ne zna ni on mene... Ali VladaZe~evi} me dobro zna a ne odgovara...

NIKOLAJ: ... On je sad ministar unutra{wih poslova a Vi stesamo srpski Patrijarh...

GAVRILO: ... Od Vlade Ze~evi}a nisam mnogo ni o~ekivao a protaSmiqani} da mi ne odgovori, to me je zabolelo, voleosam ga kao sina, bio mi je me|u najdraìm sve{te-nicima...

NIKOLAJ: ... Pa i Juda je bio najdraì Hristu... .

GAVRILO: ... Nije vaqda da zbog tog Tita ne sme ni da mi sejavi?...


NIKOLAJ: ... I on i Vlada su Titove marionete... Pop Vlada,ministar unutra{wih poslova... Pod wim je za ovokratko vreme stradalo vi{e sve{tenika nego sve vre-me rata... A prota Milan Smiqani} ministar vera ipoqoprivrede... Posle „oslobo|ewa“ crkva utamni-~ena, odvojena od dràve, veronauka se izbacuje iz{kola, teologija sa univerziteta, od hramova prave{tale, spra}aju stoku u oltare a seqake tuku zbogvi{kova...

GAVRILO: ... To nikada nije bilo, wima je ceo narod neprijateq...Ajde {to su u moju ku}u u Podgorici uselili policiju,~eqad najurili ali {to su od manastira Mora~e,Nemawine zadu`bine napravili policijsku {talu,razjurili mona{tvo, uselili pandure u konake... Akoje to oslobo|ewe onda smo skroz propali...

NIKOLAJ: ... Taj Tito je mnogo prepreden, sutra kad se generacijebudu pitale, re}i }e: Pa Va{i popovi su bili mi-nistri, oni su to potpisivali... Prota ministar amonasima ne priznaju imena, ne daju im isprave, moèda ih mlati ko stigne. Selo zatiru po sovjetskommodelu, „borba protiv kulaka“ to potpisuje Va{ pro-

ta. „Tita volim a Bogu se molim“...

GAVRILO: ... Satanu voli a Bogu se moli, e moj Milane na {ta sispao...

NIKOLAJ: ... Iz Srpske akademije nauka izbacili ikonu SvetogSave, a Tita primili za po~asnog ~lana...

GAVRILO: ... Ako su to uradili to vi{e nije ni srpska niakademija...

NIKOLAJ: ... To je gore od kuge...

GAVRILO: ... Jeste, i ja ne smem vi{e ni jedan dan da ostanem uemigraciji... Danas sa autom dolazi po mene moj si-novac Du{an...

NIKOLAJ: ... Kako }ete bez paso{a?

GAVRILO: ... I}i }emo autom do Praga, u na{oj ambasadi uzimampaso{ sedam na aeroplan i spu{tam se u Beograd naBeàniju. Ako idem autom mogu da naprave neku smi-calicu na putu... Ne smem da ~asim ni ~asa, a sa svakimdanom sve je izvesnije da }e postaviti ultimatumcrkvi da se ja smenim i da naprave raskol kao {to sedesilo u SSSR-u...

Mitrovdan 289

NIKOLAJ: ... Leka Rankovi} je obe}ao pre dva meseca da }e izPraga sti}i paso{ i slagao... Oni bi voleli da se Vinikada ne vratite u zemqu... Kako da odvoje crno-gorsku, makedonsku crkvu pored Vas..

GAVRILO: ... Rat se zavr{io pre godinu i po a mi jo{ pod stra-òm...

NIKOLAJ: ... Pod straòm od oslobo|ewa...

GAVRILO: ... Za dva dana po~iwe zasedawe Sinoda... a 22. je {estogodina Patrijar{ije, moram da budem prisutan... Mno-go dugo sam u emigraciji... Mogu da zahtevaju da od-stupim od trona, to im ne}u priu{titi...

NIKOLAJ: ... Svjatjej{i oni su spremni na sve...

GAVRILO: ... Prvo }u oti}i pod Ostrog da se poklonim mo{timaSvetog Vasilija i da uzmem znamewa... Pre nego {to sume uhapsili Nemci panagiju i naprsni krst sam stavioispod kivota...

NIKOLAJ: ... Mislite da su jo{ tamo... Siguran sam da su tamo...Ali ne znam {ta je sa svetiwama koje sam poverioigumanu Leontiju...

NIKOLAJ: ... Kojim svetiwama Svjatejej{i...

GAVRILO: ... Najve}im hri{}anskim svetiwama, tu je desnicaSvetog Jovana, ~estica ~asnog krsta i ikona koju jelikopisao Sveti Luka...

NIKOLAJ: ... Filermosa!...

GAVRILO: ... Bogorodica pustinoqubiva...

NIKOLAJ: ... Leontija Mitrovi}a su uhapsili...

GAVRILO: ... Sigurno }e ga staviti na muke da kaè gde ih jesakrio...

NIKOLAJ: ... Iguman Leontije je kamen kremen...

GAVRILO: ... Bojim se da ne popusti imaju oni na~ina... Zlikovcisu to...

NIKOLAJ: ... Svjatjej{i, kako su svetiwe uop{te do{le do Os-troga, znam da su putovale od Konstantinopoqa, Ro-dosa, Malte do ruskog i srpskog dvora...

GAVRILO: ... Dvadeset vekova su putovale do ostrva, majka po-sledweg ruskog cara mu~enika Nikolaja II Romanova,carica Marija Fjodorovna koja je umrla 1928. godine uKopenhagenu, pred smrt je traìla da se svetiwepredaju kraqu Aleksandru Prvom u znak zahvalnosti


za wegov odnos prema nevoqnicima iz Rusije, koji subeàli od boq{evizma... Mladi kraq Petar je do{aopod Ostrog sa devojkom koja se zvala Doli...

NIKOLAJ: ... Doli Najdanovi}...

GAVRILO: ... Predao mi je svetiwe u wenom prisustvu. Sre}a {toni jedno ni drugo nisu znali o ~emu se radi...

GAVRILO: ... Taj devoj~urak Doli delovala mi je jako neozbiqno,ona i kraq su se sve vreme smejali...

NIKOLAJ: ... Mlad svet ni{ta ne razume... Mogla je Doli da nambude kraqica, dobro je {to se oènio gr~kom prin-cezom Aleksandrom, Vi ste bili protiv te ènidbe...

GAVRILO: ... Ja sam bio protiv ènidbe dok rat traje. Zemqaokupirana a ti se èni{. Ta stvar je ko {to vidi{izgubqena... Dobro bi bilo da po|e{ samnom da mipomogne{...

NIKOLAJ: ... Svjatjej{i oni su me proglasili za narodnog ne-prijateqa i ratnog zlo~inca!...

GAVRILO: ... Ako si ti narodni neprijateq i zlo~inac ja sam jo{ve}i...

NIKOLAJ: ... Pi{u i da sam Qoti}evac...

GAVRILO: ... Ni{ta oni ne znaju... Ti ne moè{ biti Qoti}evac,Qoti} moè biti Nikolajevac, ti ima{ mnogo darovamnogo qudi je u tebi... Qoti} je sitna riba...

NIKOLAJ: ... Odmah }e me likvidirati... Vidite kako su nesret-nog Draù ubili na pravdi Boga, ni grob mu se ne zna...

GAVRILO: ... Likvidira}e i mene, to nam sleduje, mi smo monasine treba da se bojimo postradanija, to je na{ put.Mona{ki zavet nas na to obavezuje... Pusti Engleze ila`qivog êr~ila, po|i samnom, potreban si mi Ni-kolaju...

NIKOLAJ: ... Svjatjej{i ku}a se gasi spoqa a ne iznutra...

GAVRILO: ... A nisi ti vatrogasac, ti si monah, mi treba da smounutra da sagorimo u borbi za na{u crkvu i na{narod...

NIKOLAJ: ... Mrtav vam ne mogu biti od koristi...

GAVRILO: ... Ako te utamni~e i ubiju bi}e{ svetac, tvoja mrtvaglava tek tada vredi, ti i ja smo na zalasku ìvota, ovoje prilika da postradamo u borbi sa Satanom. Pamtim

Mitrovdan 291

{ta si rekao na Qoti}voj sahrani „Nije mrtav Dimi-trije Qoti}, on sada pripada ~itavom srpstvu, on sadapripada nebeskoj Srbiji a mrtvi su ja~i nego ìvi“...

NIKOLAJ: ... Sad je vreme da se pomogne na{em narodu vangranica, i sami ste videli koliko me zovu, kako da seoglu{im?...

GAVRILO: ... Mene zove ruka koja je zahvatila vodu sa Jordana ikrstila prvenca... Kako }emo iza}i pred Svevi{wegako to ne sa~uvamo... Ho}e ku}u da nam iskopaju, gde }e~eqad da se vrati... Nesta}e matica... Nema u En-gleskoj ni @i~e, ni De~ana, ni Gra~anice ...

NIKOLAJ: ... Gra~anica je pretvorena u tamnicu a manastirskekelije u zatvorske }elije, u \akovici su od crkvenapravili javni nu`nik a u De~anima komunisti otvo-rili {kolu koja nosi ime Josip Broz Tito...

GAVRILO: ... Taj Tito i ovi oko wega nam spremaju stra{nugolgotu... Da li je istina da su na Vra~aru u zapo~etomhramu napravili garaù...

NIKOLAJ: ... Istina, gorka istina...

GAVRILO: ... Yabe sam osve{tao temeqe trideset devete...

NIKOLAJ: ... Vi ste i po funkciji predsednik dru{tva za podi-zawe hrama Svetoga Save...

GAVRILO: ... Jadan sam ti ja predsednik... Osve{tao sam temeqeza garaù...

NIKOLAJ: ... Manastirima i crkvama oteta imawa, to je jednarazbojni~ka vlast... Svjatjej{i ko to da objasni Za-padu, ko da im ukaè ko je taj Tito...

GAVRILO: ... Oni nama treba to da objasne, znaju oni ta~no ko jeon, zato su mu i pomogli da uzme vlast...

NIKOLAJ: ... Svjatjej{i Vi dobro znate koliko sam mojom agi-tacijom pomogao u Prvom ratu, Pupin je rekao da samja êtvrta srpska armija...

GAVRILO: ... êtvrta armija a nisi omirisao barut... To se zovebaba Julina armija...

NIKOLAJ: ... Nemojte tako Svjatjej{i...

GAVRILO: ... Druga su sad vremena, nema vi{e Pupina i Tesla jeumro, niko nas ne}e podràvati, ako svojim rukama neuradimo uradi}e neko drugi na na{u {tetu...

Vilhelm kuvar ulazi i postavqa sto.


NIKOLAJ: ... Malo~as mi re~e ovaj na{ ~uvar Amerikanac da suju~e obesili Johana Adlera komandanta Dahaua...

GAVRILO: ... Doktora Adlera!... Bog da mu du{u prosti...

NIKOLAJ: ... Sa wim sam u internatu u Bernu 1908. godine proveodva meseca u istoj sobi...

GAVRILO: ... To mi nisi pri~ao...

NIKOLAJ: ... On je branio doktorat iz istorije a ja iz teologije...

GAVRILO: ... „Vera u Hristovo vaskrsewe kao osnovna dogmaapostolske crkve“ – jel tako glasila tvoja diser-tacija...

NIKOLAJ: ... Svaka ~ast Svjatjej{i...

GAVRILO: ... Napravio si briqantnu analizu centralne dogme,osnove na{e hri{}anske vere, vere u vaskrsewe Hri-stovo...

NIKOLAJ: ... A ako Hristos ne usta uzalud propovedawe na{e, auzalud i vera na{a. Re~i su apostola Pavla iz Prveposlanice Korni}anima i to je bio moto moga rada...

GAVRILO: ... Da li se se}a{ Adlerove doktorske teme...

NIKOLAJ: ... Sveti Frawa Asi{ki osniva~ prosja~kog mona{kogreda Frawevaca ako me se}awe ne vara...

GAVRILO: ... Vas dvojica ste zajedno doktorirali...

NIKOLAJ: ... Summa cum laude, magna cum laude...

GAVRILO: ... Zato je on nas spasao jula 1944...

NIKOLAJ: ... Saslu{avao nas je sedam dana pred esesovcima da bidobio na vremenu...

GAVRILO: ... A ja sam mislio da ho}e da istera na ~istac da li smou~estvovali u onom glupom vesequ, a u stvari je svevreme znao da nismo ...

NIKOLAJ: ... Da nije bio Hitlerov miqenik te{ko bismo seizvukli...

GAVRILO: ... Nije mi se svideo taj pir, radovati se ne~ijoj smrtipa makar bio i Hitler nije hri{}anski...

NIKOLAJ: ... Zamerio nam je {to to nismo spre~ili, kako smomogli nas je zid delio a i da smo bili zajedno kakoobuzdati su`we...

GAVRILO: ... îm su ~uli da je izvr{en atentat na Hitleraudari{e u veseqe...

Mitrovdan 293

NIKOLAJ: ... Baraka 99 je skupo platila to veseqe. Kad se ujutruHitler javio preko radija „samo boìje provi|ewe mije spasilo ìvot“. Esesovci su traìli da se svih dvestotine logora{a iz barake 99 moraju obesiti i oka-~iti na mesarske kuke. Zahvaquju}i Adleru obe{enoje svega 25...

GAVRILO: ... Svega 25!... Mo`da nije imao vi{e kuka...

NIKOLAJ: ... Pa ni wemu nije bilo lako zbog esesovaca...

GAVRILO: ... Brani{ svog kolegu...

NIKOLAJ: ... Svjatjej{i da nije iznudio istragu i saslu{awe inama bi glave odletele, na kraju istrage je proglasioda nemamo krivice u toj stvari...

GAVRILO: ... U toj stvari su nam pomogli amerikanski avioni iruske ka}u{e pred Berlinom...

NIKOLAJ: ... Pribeleìo sam ceo tok istrage i kanim se danapi{em dramu o tome, naslov }e biti Zemqa ne-do|ija...

GAVRILO: ... Zemqa nedo|ija...

NIKOLAJ: ... Mislim da je Adler bio svestan da ih Hitler vodi uzemqu nedo|iju...

GAVRILO: ... Srbija je sad moj Nikolaju zemqa nedo|ija. Mimonasi ne treba da pi{emo drame, nema ti ve}e drameod podviga...

NIKOLAJ: ... Svjatjej{i zar [ekspirovo delo nije kolosalanpodvig...

GAVRILO: ... Meni je Wego{ bliì, [ekspir je bio glumac aWego{ pravi vladar uz to monah, podvi`nik i nijeglumio on je svojim ìvotom svedo~io...

NIKOLAJ: ... Nema kwige sem Biblije u kojoj je kontrast izme|udobra i zla tako plasti~no dat kao kod [ekspira...

GAVRILO: ... Da nisi malo preterao...

NIKOLAJ: ... Svjatjej{i [ekspir je najzdraviji genij u istoriji,najve}i i sa najve}om unutra{wom harmonijom, ongleda na ìvot kao na dramu, on je skoro sve~ovek anama Slovenima sve~ovek je na{ ideal, na{a ~e`wa,na{a nada, zbuwenost, zato se [ekspir tako sna`nodoima. On je primordijalni tvorac inspirator bri-tanskoga carstva, Kronveli Elizabete, Yoryi, Vikto-rije, Pitovi i Gledstoni su pomo}ni graditeqi tog


velikog zdawa, britanski svet je veliko telo u kojemje ovaplo}en {ekspirski duh...

GAVRILO: ... Ti kao da si se rodio u Stradfordu na Ejvonu a ne uLeli}u...

NIKOLAJ: ... Verujte Svjatjej{i ~itaju}i wega nalazim samogasebe u wemu, imam gotov doktorat napisan na tu temu...

GAVRILO: ... Pusti doktorate, {ta je Adleru vredeo doktorat, nemislim na to {to je obe{en nego {to je bio komandantDahaua... To je stra{an qudski pad... Ti dobro zna{nema~ki, {ta na nema~kom zna~i Dahau?

NIKOLAJ: ... To je staronema~ki toponim i najpribli`nije bibilo na{em toponimu Crepaja...

GAVRILO: ... Zna~i mi smo bili u Crepaji. Veruj mi to je hotel uodnosu na logor Cegled gde sam bio u Prvom svetskomratu. [ta sam tamo podneo pravo je ~udo da sam uop{teìv. Cegled mi je uni{tio zdravqe...

NIKOLAJ: ... Sva{ta smo preturili preko glave a {ta nas tek~eka...

GAVRILO: ... Ja idem pa {ta bude, ne smem vi{e da ostanem uemigraciji. Ovi Titovi lome Josifa ne znam koliko}e jo{ mo}i da izdrì...

NIKOLAJ: ... Mitropolit Josif je uradio {ta je mogao, molio jena sve strane da se dozvoli Va{ povratak... To samo odTita zavisi...

GAVRILO: ... Na {ta sam spao da mi jedan mangup pre~i put uzemqu... Moram da se obratim narodu i da pozovem najedinstvo. Ova nesloga i razbijenost daje mogu}nostneprijateqima da svoju paklenu mr`wu ispoqavaju izlo~ine sprovode. Nikolaju tvoja pomo} bi mi dobrodo{la... Trebalo bi da poslu{a{ svog patrijarha...

NIKOLAJ: ... Svjatjej{i Adam je bio poslu{an... Prvi nepo-slu{nik je bio Hristos...

GAVRILO: ... Ali tada nije bilo apostolske crkve...

NIKOLAJ: ... Ima mnogo na~ina da pomognem iako nisam u zem-qi...

GAVRILO: ... Uzmi pisaqku i hartiju treba da odgovorimo Papina ponudi... Pismo }e{ predati Mihi Kreku, ja gasigurno ne}u vi{e videti... Nikolaj uzima hartiju ipisaqku...

Mitrovdan 295

GAVRILO: ... Gospodine ministre zahvaqujem Vam se na pa`wi ibrizi za mene i srpske izbeglice, tako|e sam zahvalanVatikanu i Papi na ponu|enoj pomo}i... Srpska crkvaje uvek bila voqna da iskreno od srca sara|uje sasvima religijama, naro~ito sa hri{}anskim gde suskoro ista na~ela boànske qubavi prema celom qud-skom rodu, gde su svi qudi bra}a i deca boìja i gdetreba da vlada mir i harmonija. Naàlost mnogi suiskoristili hri{}anstvo i wegov veliki zna~aj da bipomo}u wega mogli da vladaju svetom i da hri{}anskana~ela koriste u politi~ke svrhe. Drugi svetski ratjasno je svima dokazao da su qudi zaboravili hri-{}anski put i wegove svete propise, izgubili svojudu{u prodav{i je |avolu. Hri{}anska nauka kao ce-lina doìvela je najve}i udarac posle dvadeset ve-kova. Bez svake sumwe ovaj rat je najsramniji i naj-mra~niji period istorije sveta koji se ni sa ~ime nemoè da opravda i pred sada{wim i pred budu}impokolewima a jo{ mawe pred Bogom. Vi sami znate{ta se dogodilo u na{oj dràvi. Izvr{en je pokoqnad nedu`nim qudima, ènama i decom, koji po svojojsvireposti nema primera u istoriji, poklani srpskinarod bio je kriv samo {to je bio pravoslavne vere.Mi Srbi nikada nismo mrzeli qude koji su bilidrugih religija a kamoli da smo poku{ali da ihprisilimo da prelaze na pravoslavqe. Mi smo narodjedne krvi i jednog plemena ali imamo razli~itereligije, ima katolika, pravoslavnih i muslimana,zatim evangelista i mojsijeve veroispovesti.Bilo je qudi posle Prvog svetskog rata koji su samièleli da promene religiju i da prelaze na pravo-slavqe, takvih slu~ajeva je bilo u Boki Kotorskoj,naro~ito kod Srba katolika, ja sam u to vreme biomitropolit crnogorsko-primorski na Cetiwu, dola-zili su kod mene i traìli da pre|u na pravoslavqe,nisam bio voqan to da ~inim ve} sam ih opomiwao dasu i katoli~ka i pravoslavna crkva u su{tini hri-{}anske, gde su na~ela Hristova sa malom razlikomista. Samo ih se treba dràti. Nisam se bavio pro-zelitizmom, ni jednog katolika nisam preveo u pra-voslavqe. ûvao sam se toga da ne bih dao povodar|avom tuma~ewu. Naàlost za vreme rata usta{e susilom prekr{tavali Srbe, sa noèm pod grlom: ili da


promene veru, ili da budu li{eni ìvota. Alter-nativa je bila takva da su mnogi bili prinu|eni na tunesre}nu soluciju. Paveli} je izdao dekret da srpskoime u Hrvatskoj ne postoji a wegovi zakoni su one-mogu}avali ìvot a kamoli rad pravoslavnih Srba iwihovih sve{tenika. Nagla{eno je da u Hrvatskoj nepostoji druga narodnost sem hrvatske niti druge re-ligije sem rimokatoli~ke. Prvo su poklali stotinehiqada qudi, èna i dece pa je posle toga zahtevano dase izvr{i masovno prekr{tavawe Srba. Od srpskihvladika i sve{tenstva u prvom periodu usta{ke vla-davine zatraèno je da se odrì blagodarewe u pra-voslavnim crkvama za usta{kog poglavnika Paveli}ai wegov dug ìvot, zatim da se izbaci }irilica izupotrebe u pravoslavnoj crkvi i da se zameni la-tinicom. Takvu nesre}nu i nebratsku soluciju nikonije mogao da primi. Posle toga do{lo je sve najgore.Srpski eposkopi kao i ceo srpski narod izdisali su umu~eni{tvu. Da li se moè opravdati zlo~instvo dasu episkopi bili potkivani sa plo~ama kao volovi{to se potkivaju, ~upane su im brade ili pak ìvimase~ene u{i i nos i va|ene o~i i sve drugo {to jebestijalnost mogla izmisliti. Na na{u veliku à-lost niko nije digao svoj glas da brani i za{titinesre}ne Srbe, da osudi mu~ewa i mu~iteqe. Usta{kireìm smatrao je za pogodan momenat da biolo{kiunu{ti Srbe a {to ostane da prevede u katoli~anstvo.[ta je bilo prirodnije o~ekivati nego da katoli~kacrkva uzme u za{titu ove nesre}nike i spase ih is-trebqewa... Naàlost ona ni{ta podobno nije poku-{ala niti je pak dala zvani~nu izjavu kojom bi seogradila i pred svetom opravdala od takvoga zlo-~instva. I ne samo da se }utalo nego se i{lo i daqe,glavnog naredbodavca tih ne~uvenih zlo~ina AntuPaveli}a Papa je primio u audijenciju u Vatikanu.Sigurno je da se i danas Paveli} krije iza Papinogskuta. Vi ste sami gospodine rekli da imate infor-macije iz savezni~kih izvora da je pobijeno izme|usedamsto i osamsto hiqada Srba. U ~asu kad srpskinarod ìvi u velikim isku{ewima, gladan i èdan i{to je glavno, bespomo}an da ma {ta dobro stvori,moja je du`nost da u svemu podelim zlo i dobro sanarodom, sve drugo bi bila izdaja srpske Svetosavske

Mitrovdan 297

crkve i srpskog naroda koji nastavqa i daqe svojemu~eni{tvo. Gospodine ministre poru~ite Papi dasam zahvalan na brizi ali da ponudu ne mogu pri-hvatiti.

Patrijarh srpski Gavrilo...

Mogao bih jo{ toga da mu napi{em...

NIKOLAJ: ... Mislim da je ovo sasvim dovoqno... Potpi{ite seSvjatjej{i...

GAVRILO: ... Mo`da sam mogao da pomenem biskupa Ro`mana kojise na{ao srpskim izbeglicama...

NIKOLAJ: ... Onda je trebalo pomenuti i kardinala Tiserana...Znaju oni to... Odoh u kujnu da vidim dokle je stigaoru~ak...

U tom trenutku se na vratima pojavquje Vilhelm kuvar.

VILI: ... Die Krautroladen sind...

NIKOLAJ: ... Nix Krautroladen, sondern Sarma...

VILI: ... Die Sarma ist fertig... .

NIKOLAJ: ... Willy, wir könen den Mittagstisch decken ...

VILI: ... Ja, sofort...(Iznosi tawire i postavqa sto)

GAVRILO: ... Boga mi ovaj Vili spremio slavsku trpezu kao u@i~i. Gde li je samo na{ao kiseli kupus u Kicbilu?

NIKOLAJ: ... Kad se ho}e sve se moè...

GAVRILO: ... Alal vera, da su druge prilike pozvao bih ga uBeograd da podu~i malo na{e kuvare...

NIKOLAJ: ... Siguran sam da bi se rado odazvao, poverio mi se daovde u Kicbilu nema nikoga. Brat mu je poginuo naisto~nom frontu, mi smo mu za sada i prijateqi irodbina.

GAVRILO: ... A nije vi{e ni mlad, sigurno je stariji deset godinaod nas dvojice...

NIKOLAJ: ... Adler nam je spasao glavu a Vili pomogao da pre-ìvimo...

GAVRILO: ... Imati u logoru kuvara za prijateqa nije mala stvar,a to je tvoja zasluga, ume{ ti sa qudima...

NIKOLAJ: ... ûdna je igra sudbine, to je prosto Bo`ja voqa danas posle logora smeste u Kicbil u ku}u kuvara izDahaua...


GAVRILO: ... Kako se samo radovao kad nas je zatekao u svojoj ku}iposle tri meseca zatvora...

NIKOLAJ: ... Svjatjej{i i mi smo se radovali, se}ate se {ta sunam ta tri meseca donosili iz ameri~ke kantine...

GAVRILO: ... Same spla~ine... Kobasice sa yemom od maline... Ovoje Boìje davawe...

NIKOLAJ: ... Mo`da se boqe potrudio {to zna da se danas ra-stajemo, jutros mi se kroz suze poverio da mu je ào{to odlazimo i da je sre}an {to nas je upoznao isluìo u svojoj ku}i i da bi voleo da ga krstimo...

GAVRILO: ... [ta! Da pre|e u pravoslavqe?...

NIKOLAJ: ... Da Svjatjej{i to me je kroz suze molio...

GAVRILO: ... On je katolik a malo~as smo napisali Papi da nijednog katolika nisam preveo u pravoslavqe, molim teobjasni da ja to i pored najboqe voqe ne mogu dauradim...

NIKOLAJ: ... Svjatjej{i ja ne mogu to da mu saop{tim...

GAVRILO: ... Za{to?...

NIKOLAJ: ... Razlozi koje ste naveli u pismu Papi ovde nepostoje... Vili se preporu~io svojom dobrotom i hri-{}anskom qubavqu... a mene je molio da budem kum... Ami Srbi kumstvo ne odbijamo, pa je to ne samo wegovave} i moja molba, verujte Svjatjej{i u~inili bistebogougodno delo... Mi nemamo drugog na~ina da muzablagodarimo na svemu {to je u~inio za nas...

GAVRILO: (Odlazi u sobu i vra}a se posle nekoliko trenutakasa epitrahiqem na grudima)... Pozovi ga...

NIKOLAJ: ... Bereitet euch für die Taufe vor...(Vili ulazi i qubi ruku patrijarhu, patrijarh gazagrli)Sveta tajna kr{tewaSij, Vladiko, Gospodi, stvorivi ~elovjeka po obrazutvojem, i po podobiju, i dawin jemu vlast ìzni vje~ni-ja, taè otpad{a grjehom ne prezrjevim no ustrojivi~elovje~enijem Hrista tvojego, spasenije mira. Sam isozdanije tvoje sije izbavq ot rqaboti vraìja, primiv carstvo tvoje prenebesnoje. Stverzi jego o~i misle-nija, vo jeè ozaqrjati v wemprosve{~eniju evangeli-ja tvojego. Soprjazi ìvotu jego angela svjetla, izbav-

Mitrovdan 299

qaju{~a jego ot vsjakago navjeta soprotivoleà{~a-go, ot srjetenija lukavago, ot demona poludenago i otme~tanija lukavih.Duh prelesti, duha lukavstva, duha idoloposluènijai vsjakago lihomstva: duha laì i vsjakija ne~istoti,dejstvujemja po nau~eniju |avoqu. I swtvori jego ov~aslovesnoje svjatago stada Hrista tvojego, ud ~estencerkve tvojeja, sina i nasqednika carstva tvojego: da,po zapovjedem tvojim ìteqstvovqam, i sohraìv pe-~at neru{imuju, i sobqud rizuneskvernuju, polu~itblaènstva svjatih vo carstviji tvojem.Izèni iz wego lukavogo, i ne~istago duha, sokritagoi gvezdja{~agosja v serdcje jego.Blagodatiju i {~edrotaqmi, i ~elovjekoqubijem je-dinorodnago Sina tvojego, s wim è blagosloven jesi,s presvjatim i bagim i ìvotvorja{~im tvojim Duhom,niwe i prisno, i vo vjeki vjekov, amin.Otricaje{lisja satani, i vsjeh del jego, i vsjeh abgeljego i vsego sluènija jego, i vseja gordiqi jego?Otricajusja!Otreklsja li jesi satani? Otrekohsja!(Tri puta)I duni, i pquni na wego.So~etavaje{lisja Hristu? So~etavqajusja!(Tri puta)So~ettalsja li jesi Hristu? So~etahsja!(Tri puta)I veruje{ li jemu? Vjeruju jemu jako Carju i BoguSimvol vere,(îta se)I poklawajusja jemu? Poklawajusja Otcu i Sinu iSvjatomu Duhu, trojice jedinosu{~iwej i nerazdjeq-wej.Blagosloveno carstvo, Otcta i Sina, i Svjatago Duha,niwe i prisno, i vo vjeki vjekov, amin. O jeè osvja-titisja vodje sej, siloju, i djevstvom, i naitijem Svja-tago Duha, Gospodu pomolisja. O jeè nizposlatisja jejblagodati izbavqenija blagosloveniju Jordanovu, Gos-podu pomolisja.Veliji jesi Gospodi, i ~udna djela tvoja, i ni jedino èslovo dovoqno budet k pjeniju ~udes tvojih.(Tri puta)Blagosloven Bog, prosvje{~ajaj i osvja{~ajaj vsjakago


~elovjeka grjadu{~ago mir, niwe i prisno i vo vjekivjekov, amin.Pomazujetsja rab boìji(Ime)jelejem radovanija, vo imja Otca, i Sina, i SvjatagoDuh, amin. Vo iscjeqenije du{i i tjela. V sli{anijevjeri. V rucje tvoji sotvorisje mja, i sozdastje mja. Vojeè hoditi jemu po stopam zapovjedej tvojih. Kre-{~ajetsja rab Boìji(Ime)vo Imja Otca, amin i Sina, amin, i svjatago Duha,amin. Niwe i prisno i vo vjeki vjekov, amin. Obla-~ajetsja rab Boìji(Ime)v rizu pravdi, vo imja Otca, i Sina, i Svajatago Duha,amin.Jelici vo Hrista krestitesja, vo Hrista oblekostesja,aliluja.(Tri puta)Krestilsja jesi. Omilsja jesi: Vo imja, Otca, i Sina, iSvajatago Duha, niwe prisno i vo vjeki vjekov, amin.Postrigajeqa rab Boìji(Ime)vo imja Otca, i Sina i Svjatago Duha, niwe i prisno ivo vjeki vjekov, amin.

NIKOLAJ: ... Ab nun sind Sie auf den Namen Velimir getauft...

VILI: ... Von nun an heiße ich Velimir...

GAVRILO: ... Eto zavr{ismo i to... Da mi je neko rekao da }ukuvara iz Dahaua prevesti u pravoslavqe... BrateVelimire nek ti ostane ova ikona i nek te se}a nana{e prijateqstvo...

NIKOLAJ: ... Seine Heiligkeit, der Patriarch Gabriel schenkt dir dieseIkone des hi. Demetrius, auf daß du ihn und auf daß er dichunsere Freundschaft erinnert...

VILI: ... Vielen Dank!

NIKOLAJ: ... Svjatjej{i Vi ste mu dali ikonu na dar, moram i jakum~e ne~im da darujem...(Sa dna kofer~eta izvadi orden Velikog krsta nema-~kog orla)... Und fur Sie dieses Großkreuz vom Deutschen Adler...

VELIMIR: ... Ein Großkreuz vom ...!

Mitrovdan 301

GAVRILO: ... [ta si mu to dao kad se toliko za~udio...

NIKOLAJ: ... To Vam je orden Velikog krsta nema~kog orlaprvoga reda, najve}i nema~ki civilni orden...

GAVRILO: ... Nikad se nisi pohvalio...

NIKOLAJ: ... Dobio sam ga 35-te za obnovu nema~kog grobqa uBitoqu... Pripadalo je mojoj eparhiji... Kad ga jenema~ki ambasador doneo u Ohrid da mi ga preda rekaoje da sam prvi stranac kome je Hitler dodelio ovajordeni da ge je sam osmislio i dao nacrt. îtao sam unema~koj {tampi da je taj isti orden tri godinekasnije dobio Henri Ford zato {to je napravio autoza narodne mase...

GAVRILO: ... Kakve narodne mase, zna se da je podràvao Hitle-ra... Mo`da su te zbog tog ordena proglasili za na-rodnog neprijateqa i ratnog zlo~inca...

NIKOLAJ: ... Znate i Vi Svjatjej{i da tu ima krupnijih stvari, paja sam se sva|ao sa studentima levi~arima na Beo-gradskom univerzitetu koji su hvalili Hitlera... Mismo mnogo nezgodni svedoci, ovo {to ~ine te{ko bimogli da smo mi tamo...

GAVRILO: ... Eto sad vidi{ gde ti je mesto, spakuj se pa idemo, mojsinovac samo {to nije stigao ...

NIKOLAJ: ... Svjatjej{i idite Vi sa va{im Du{anom, cenim da,moj povratak mora jo{ da sa~eka, a treba i da odbranimdoktorsku tezu u Engleskoj, to sam jo{ pre rata imao uplanu...

GAVRILO: ... Kakva Engleska, kakav doktorat, kakav [ekspir,apostoloski zavet je tvoj doktorat... nema od toganikakve koristi...

NIKOLAJ: ... Apostol Pavle kaè na jednom mestu: „Neki put~ovek mora da u~ini ne{to {to ne}e doneti nikakvukorist“...

GAVRILO: ... Apostol Pavle je mnogo toga rekao... Za~uje se si-rena...

VILI: ... Der Wagen ist da!

NIKOLAJ: ... Stigao je Du{an...

GAVRILO: ... Mitrov danak hajdu~ki rastanak... Zbogom Niko-laju... Zbogom Velimire...

Izlazi...


BRATISLAV PETKOVI] je ro|en u Beogradu 26. sep-

tembra 1948. godine.

Diplomirao 1972. godine na Akademiji za pozori{te,

film i televiziju, na smeru pozori{ne re‘ije, predstavom

Razbojnici Fridriha [ilera.

U Beogradskom dramskom pozori{tu 1978. postavio pred-

stavu Sporting life, za koju je tekst pisao zajedno sa kolegom

Vojislavom Kajgani}em. Posle toga napisao je i dve mono-

drame: Prodajem razbivenog fi}u i Ispovest klovna Drago-

quba (igrao ga je Bo‘idar Sto{i}). Godine 1991. napisao je

dramu Kaskader koju je i re‘irao u Beogradskom dramskom

pozori{tu.

Svoj de~a~ki san ostvaruje 1994. godine kada otvara Muzej

automobila, a predstavom Grand prix (wegovi tekst i re‘ija)

otvara novu pozori{ni scenu pod nazivom Moderna gara‘a.

Predstavom Legion d’Honneur 1998. godine otvara i kamernu

scenu u istom prostoru. Godine 2004. postavqa svoj komad Les

Fleurs du mal (Cvetovi zla). Godine 2009. postavqa komad O

tempora, o mores o posledwim danima ìvota @anke Stoki}.

303

BELE[KA O AUTORU

CIP – Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd

821.163.41–2

821.163.41.09–2 Petkovi} B.

PETKOVI], Bratislav, 1948–

Sedam jedno~inki / Bratislav Petkovi}. – Beograd :

Udruèwe dramskih pisaca Srbije, 2016 (Beograd :

Slu`beni glasnik). – 303 str. ; 20 cm. – Edicija Izabrane

drame / Udruèwe dramskih pisaca Srbije)

Tira` 300. – Str. 7–12: Virtuozitet scenskog jezika /

Miodrag-Mija Ili}. – Sadràj: Legion d’honneur ;

Kaskader ; Grand prix ; Sporting life ; Les fleurs du mail =

(Cvetovi zla) ; O tempora! O mores! = (O vremena!

O morala!) ; Mitrovdan.

ISBN 978–86–85501–48–7

a) Petkovi}, Bratislav (1948–) – Drame

COBISS.SR-ID 221400332

Documents

UDRU@EWE DRAMSKIH PISACA SRBIJE