LJUBAVI SRPSKIH PISACA

5/26/2018 LJUBAVI SRPSKIH PISACA

1/88

LJUBAVI SRPSKIH PISACAJelena Pavlovic


2/88

2

Ljubavi srpskih pisaca: Miroslav Mika AntiMokrin je tog marta 1932. godine dobio besmrtnog pesnika, Miroslava Miku Antia. Roen uravnici, gde zvezde rastu u bunju, kolske dane proveo je u rodnom mestu, a gimnazije Kikindei Paneva kriju Mikine momake dane, studije upisuje u prestonici, a Novi Sad je njegovo mestoivljenja. U par redova staje jedna vanvremenska biografija oveka koji je od fizikog radnika,koji ume da napravi krov, proao put do pozorinog reditelja, glumca u lutkarskom pozoritu,slikara, do jednog od najboljih pisaca srpske knjievnosti. Mrzeo je biografije, liile su na kalupeu koje nikada nije mogao, a ni eleo da stane, bio je gromada za tako ograniene pojmove.

Danas ne piemo o Miki Antiu sa Facebook-a koga svi znaju, daemo prednost ovom pravomkoji ivi u sazveu, igra se svojim plavim uperkom, pie svoje besmrtne pesme i daje nam

poslednju ansu da ispijemo turu s njim u kafani seanja. Nije imao svoju prvu pesmu, imao jedrugu, to je i sam priznao. Brzinom munje po Mikinom selu proneo se glas kako e od njega bitiveliki pesnik, zahvaljujui toj prekrasnoj pesmi, koju je ukrao od Desanke, jo kao dete.Upakovanu knjigu Desanke Maksimovi dobio je od svog uitelja, koji je od Mike Antianapravio pravog pesnika, koji je znao da je tue ipak tue vreme se meri samo naim delima.Nije se dao propisima, merama upozorenja, uvek je bio na svoju ruku.

Na ovu zemlju samsvratio da ti namignem

malo

Pisanom carstvu MikeAntia gotovo se nenazire kraj, za njega je

bilo tesno panonskonebo, poput broa nareveru nosio je

slobodu, nije voleo

rastanke, branio je damu ak i u poslednjem

trenu dre govore.Ako ti jave umrosam, ne veruj, to neumem.

Svi su znali sve o

njemu, kafanske priese i dalje priaju, ali


3/88

3

istinsko bie Mike Antia nije se dalo detektivsko-radoznalim oima. Bio je potpunanepoznanicama arijskim sveznalicama, kultni lik knjievne istorije koji jo uvek aav leti iivi. Ono to je voleo da ita vie odknjiga, bili su ljudi, znao je da utone u njihove oi i da iznjih usisa sve tajne. Ako negde stoji potpis Pesnik, to je Mika Anti zavarao trag mastilom.Buntovnik, mekane due, imao je u sebi neku slatku protivrenost, pisao je najfinije pesme, a

kriom bio zadivljen borilakim vetinama.

O njegovom vrcavom duhu, pesnikom vragolanstvu, najlepe govori reenica iz pesme InMemoriam:

Postoji jedan neverovatan gad koji se zove Miroslav Anti.

Uinie se na tren, da sve to elimo da saznamo o Antiu, moemo nai meu crnim redovimanjegovih stihova, ljubav u njegovom ivotu nikada nije bila vidljiva na povrini, samo upornitragai znali su tek poneto o eni koju je voleo. A bio je sav od pesme, sete i dobrote i smrtnozaljubljen, ne u enu, ve u poeziju. Boem, posebne finoe, kasne sate pretvarao je u trenutke

povratka kui, aice na njegovom kafanskom stolu znale su da se zabroje, a majka Melanija,hrabra ena, noima nije odustajala od potrage za sinom, lutalicom, upala ga je iz kandiporoka. I jednog dana, po povratku iz vojske, sa par poloenih ispita, Mika saoptava roditeljimada se eni. Neukrotiv duh osvojila je jedna Ljubica, bila je to Mikina prva supruga sa kojom jeimao jedno dete. Nakon nje, svoj potpis pored Mikinog stavljale su jo dve ene. Razvodi munisu bili nepoznanica, jer svaki brak kome je kriza postala svakodnevnica, odmah je okonavao.Jedna posebnost ovog velikog oveka, pesnika, slikara bila je vera u prvu ljubav, tako da nikadanije imao posla sa drugom ljubavlju. Druga supruga, Svetlana, podarila mu je troje deca, sina idve kerke, a trea, Smilja, u njegov ivotni karton upisala je imena jo dva sina. Mika Anti bioje trostruki suprug i otac estoro dece, kasnije i deda est vragolana.

- Ja nemam svoju enu, svoj tip ene. Sve ene na svetu su mi se dopadale i sve muzike na svetu.rekao je Mika Anti.

Ljubav je jedini vazduh

koji sam udisao

I osmeh jedini jezik

koji na svetu razumemdefinicija tajne Mike Antia.

Kada ga je epala bolest, nije se predavao, iao je mimo nje, pisao svoje pesme i igrao ah uzrei: Jo se ne sputa moja zastavica. U junu 1986. otiao je da luta sam po svetu, uz pesmutamburaa, a svojoj Dudi napisao je: Dudo, kad me budu iznosili, neka proitaju Besmrtnupesmu.

Prethodne tekstove iz serijala Ljubavi srpskih pisaca moete pronaiovde.
http://wannabemagazine.com/tag/ljubavi-srpskih-pisaca/http://wannabemagazine.com/tag/ljubavi-srpskih-pisaca/http://wannabemagazine.com/tag/ljubavi-srpskih-pisaca/http://wannabemagazine.com/tag/ljubavi-srpskih-pisaca/


4/88

4

Jelena Pavlovidete i ovek, PR, pisac, autor romanaTajne robotovog mozga, Mladostpod oklopom, suvlasnik kragujevakog portalaPrava pria.Istinski opsednuta igrom rei,inspiracije i misterije ljudske due. Priroda, samoa, ivot, ljubav, ivotinje, knjiga su punjai zabaterije inspiracije.
http://wannabemagazine.com/tag/jelena-pavlovic/http://wannabemagazine.com/tag/jelena-pavlovic/http://www.pravaprica.rs/http://www.pravaprica.rs/http://www.pravaprica.rs/http://www.pravaprica.rs/http://wannabemagazine.com/tag/jelena-pavlovic/


5/88

5

Ljubavi srpskih pisaca: Duko RadoviBeograde, dobro jutro dopirao je glas Duana Duka Radovia sa radio prijemnika, aforizmi suse nizali iz Beograanke, budio je uspavani prestoniki duh ovom kultnom radio emisijom,

terao ljude na smeh, a zamerke je kroz satiru plasirao u etar do najmonijih ljudi tog vremena.

- Govorite ta hoete, ali pre nego to donesete odluku, pitajte one koji ute. mudrost serazlivala po okvirima stvaralatva Duka Radovia.

Roen je 29. novembra u Niu, a iveo je i radio u Beogradu, kao novinar, urednik Programa zadecu Televizije Beograd i Radio-Beograda, spadao je u red modernih pesnika, pisanje mu jebilo vazduh, a aforizmi strast, navijao je za Parizan, bio je Miloevotac i suprug jedne lepojke.Imao je etiketu mrguda koji u pet sati dolazi na posao, uvek prepuna kanta zguvanih papira predpoetak emisije bila je znak sa koliko panje je pristupao radu i da je svaka re bila dobroodmerena pre odlaska u program. Kadaje emisija zavrena, namrteni Duko bio je rasloen za

razgvor. Otuda je od kolega sa radija dobio nadimak Tmua, dolazio je sa mrakom i bio jenamrten. Gumicom mate brisao je loe drutvene koloteine, vrcavi duh vezao je jasnoprofilisane pesme sajo jasnijom poukom.

Knjievno stvaralatvo dotaknuto njegovim umeem bivalo je potpuno nesvakidanje, viljukesu bile radoznale, deiji svet kroz lupu njegovog talenta imao je svoje posebno mesto u pesmamaDuka Radovia. Razumeo je deiju duu, te je u skadu s tim i stvarao najlepe pesme za decu.

Vetina nizanja rei i igre sa njima inila je Duka Radovia neizbenim tivom kako za maleljude, tako i za one velike.

Njegov talenat preti da zaseni njegov privatni ivot koji je takoe bogat, buran, aljiv, pomalozainjen nepravdom, nestalucima jednog veitog deaka zarobljenog u oklop naizgled ozbiljnogi strogog oveka. Niko nije manje liio na dete, a vie imao duu deteta govorili su njegoviprijatelji. Njegov rad, posveenost, pesme i aforizmi govorili su o njemu, nije voleo da ga zovupesnikom, o svom malom ivotu, kako ga je nazivao nije mnogo govorio, kao ni o ljudima kojisu ga inili. O njegovoj supruzi se jako malo zna, skrivao je dobro od oiju tog nakrivljenog,tmurnog, licemernog sveta. Nije govorio o svom ljubavnom ivotu, ali bio je sredstvo za izjavuljubavi.


6/88

6

"Ko ume da voli, ne bi trebalo nita drugo da radi."

Ako zanemarimo pesmice uz koje smo svi odrastali i kojima se i danas kriom vraamo,pevuimo i lebdimo oblacima detinjstva, uz poneki povik koji se iskrade: Najlepa mama nasvetu, moja mama, Sve to raste htelo bi da raste, neka raste i treba da raste, Bio jednomjedan lav. Kakav lav? Naroguen i ljut sav. Strano, strano, upoznaemo oca, supruga, borca.

- Teko je bitisam.Od toga tee je jedino kad su dvoje sami.

O braku je napisao: Savetujemo Vam da ne urite, da tedljivo troite i rei i oseanja. Nemojteodmah potroiti sve. Rasporedite svoju ljubav i uzajamno potovanje na svaki dan zajednikogivota. Zakon kaeda su mu i ena u branoj zajednici ravnopravni. A to moe i lepe da sekae: Poveajte svoje obaveze da ne biste ugroavali prava drugih. U dananjem sveanom inustekli su se ne samo obostrana ljubav ve i vai pojedinani i zajedniki interesi. Brakne moebiti cilj. On je samo mogunost da se Vai drugi interesi lake i lepe ostvare. Zato stalno graditesvoju vezu, proirujte njene granice, ne dajte joj da se zaauri, olenji, uspava, da prestane da ivii postoji.

Zbog otrog jezika, naivne iskrenosti, politiki reim mu ukida emisiju i tu poinje kraj velikogDuka Radovia. Prema reima najbliih iz dana u dan se topio, nestajao na njihove oi, ak su ilekari govorili da bi im lake bilo da je rak kako bi mogli da uspore bolest, ovako se inilokaoda sam Duko eli da umre. Njegov rad bio mu je vazduh, otkucaj srca, krv u ilama, bez toga


7/88

7

bio je biljka koja je ekala onaj dan i on je doao, taj 16. avgusta 1984. godine, zauvek je svetuukrao Duana Duka Radovia.


8/88

8

Ljubavi srpskih pisaca: Sima PanduroviSima Pandurovi roen je u Beogradu 14. aprila 1883. godine. Bio je pesnik, estetiar, esejista,kritiar, dramatiar i prevodilac. Svoje pesniko umee ispoljio je javno poetkom 20. veka sa

pesnicima pesimizma, poput Milana Rakia i Vladislava Petkovia Disa, pod uticajem prokletihpesnika arla Bodlera (Charles Baudelaire) i Edgara Alana Poa (Edgar Allan Poe).

Gimnaziju i filozofske studije Pandurovi je zavrio u Beogradu, i poeo je da slubuje kaoprofesor Valjevske gimnazije. Jo kao student, sa grupom knjievnih istomiljenika, osnovao jeasopis Polet, zatim sa Disom ureivao Knjievnu nedelju, a posle Prvog svetskog rataosnovao je asopis Misao. Poeo je da slubuje kao profesor u Valjevu, gradu koji mu jeobeleio ivot u mnogo segmenata. Po sopstvenoj molbi i uz pomo Jovana Skerlia dobio jeukaz 11. oktobra 1910. kojim je preao za profesora, tada otvorene etvrte muke gimnazije uBeogradu. Uestvovao je u Prvom svetskom ratu, ali je zbog bolesti otputen kui.


9/88

9

Sima Pandurovi

Pandurevievo knjievno delo je obimno i raznovrsno: Posmrtne poasti, Dani i noi, a1910. godine je u Narodnom pozoritu u Beogradu prikazana njegova drama Na zgaritu, kojuje napisao sa Kostom Petroviem. Za vreme Prvog svetskog rata Drutvo hrvatskihknjievnika izdalo mu je sabrane pesme pod naslovom Okovani stihovi. Po osloboenju, ova


10/88

10

zbirka je dopunjena i objavljena u Beogradu pod naslovom Stihovi. Poslednja njegova zbirkapesama Pesme sadri 109 pesama koje je on sam izabrao, uz izjavu da sve ostalo to je napisaou stihu odbacuje kao da nije napisano. Jedna od njegovih poznatijih pesama je Svetkovina.Prevodio je sa francuskog i engleskogposebno su vrsni njegovi prevodi dela Vilijema ekspira(William Shakespeare).

Presudni trenutak njegovog ivota je preseljenje u Valjevo. Kafane uvek pune elegantnih oficira.Svakog jutra pred Srbijom sreski naelnik pije kafu. Kolubara izmeu kamenih bedema.Pokraj reke duani iz turskih vremena. Meu stare profesore Gimnazije, koje ac i pozdravljajusa: Ljubim ruke, doao je mladi Sima Pandurovi. Jednog jutra, Branislava, najmlaa kiuglednog advokata Miloevia, tek to se vratila iz pansiona Notr Dam u Temivaru, prvi putga je ugledala u crkvi u koju je doveo uenike na priee. Nije pretpostavljala da on ve zna zanju. U Beogradu, pred polazak za Valjevo drug mu je rekao da je tamo jedna izvanredno lepa,pametna i otmena devojka, pa je on, nemajui hartiju pri sebi, njeno ime zabeleio na beloj,krutoj manetni od koulje. Kroz nailazee mesece, sreli su se jo na kermesu, kad ju je Simazasuo konfetama, ali je do pravog upoznavanja dolo ba u njenom domu. Svojevremeno je

priala o tome:

Moj otac je bio liberal, a i Sima je bio. Jedne nedelje ili su zajedno u agitacijupred izbore uneko daleko selo. Umorni i pranjavi vratili su se kasno uvee i otac ga je doveo u nau kuu.Kad sam ula u trpezariju sedeli su za stolom i priali. Sima je ustao, a onda je otac ustao i rekao:Brano, ovo je pesnik Sima Pandurovi

I to je bio prvi poetak. U svojim uspomenama Seanje koje vida, Sima Pandurovi kae:

Krajem te godine sam se verio sa devojkom koju sam tajno ve voleo i koju sam esto uplitaou svoje stihove. Bila je to najmlaa ki advokata Miloevia, ona devojka bisernih oiju,

graciozna, ozbiljna i elegantna, koju sam primeivao pokatkad na zabavama ili na ulici Njojje posvetio i ove stihove:

Njihov sjaj je bio plav,

mutan i edan,

Sjaj morem skrivene,

skupocene koljke

1090. godine postala mu je i zvanina supruga, sa kojom je imao dvoje dece.

Posle Drugog svetskog rata je uhapen i sudio mu je Sud asti 1945. godine, kao i anki Stoki.Osuen je na pet godina gubitka srpske nacionalne asti zbog objavljivanja tekstova u vremeokupacije.



11/88

11

Ana Pantije student novinarstva, multitasker i folklora ve vie od decenije. Jedino je ljudskaglupost moe poteno iznervirati, nikad se ne kaje za ono to uradi, voli kvalitetne ljude i lepestvari, ivi za putovanja i dobru knjigu, uasno je tvrdoglava i zato neizmerno potuje one koji to

znaju da trpe. Smatra da moemo upoznati sami sebe tek kada otkrijemo sopstvene granice, avodi se citatom Be yourself. Everyone is already taken. Oscar Wilde.
http://wannabemagazine.com/tag/ana-pantic/http://wannabemagazine.com/tag/ana-pantic/http://wannabemagazine.com/tag/ana-pantic/


12/88

12

Ljubavi srpskih pisaca: Momo KaporNajitaniji srpski pisac Momilo Momo Kapor, roen u Sarajevu 1937. godine, ostavio jeposebnu zlatastu prainu na ulicama Beograda nakon svoje smrti.

Kao trogodinjak, izgubio je majku u bombardovanju Sarajeva: Moja majka me je zatitilalegavi preko mene. Kima joj je bila raznesena, a tada je imala samo dvadeset osam godina.Bilo je mrtvo ak i mae koje sam drao u rukama prisea se Momo. Stravinu tragedijupotiskivao je igrom: To sve na mene nije ostavilo nikakve posledice, mada se psihijatri ne bisloili sa mnom alio se nakon mnogo godina.

Diplomirao je slikarstvo na beogradskoj Akademiji likovnih umetnosti. U vreme

diplomiranja upoznaje gimnazijalku Anu Pjeroti, kasnije studentkinju psihologije. Venali suse 1964. i iz ovog braka imaju dve devojice Anu i Jelenu. O tom vremenu Ana Pjeroti kae:Pisao je lako, saradou. Svoje prve tekstove napisao je na pisaoj maini Adler koju sam mu

poklonila za roendan, i na kojoj sam, kasnije, prekucala veinu njegovih tekstova. Imao jepotrebu da pria o onome to pie. Nas tri smo bile njegova prva publika. To su bile njegove prveknjievne veeri.

Ova ljubav nije uzela primat niti je posebno zabeleena iz razloga to se sa Anom razvodi i istegodine njeno poasno mesto zauzima lepa stjuardesa i manekenka gospoica Ljiljana Todorovi.

Sve poinje vrcavog letnjeg dana u Beogradu: Bio je armer. Upoznali smo se u KnezMihailovoj ulici, etao je sa svojim buduim kumom Miom, koga sam ja poznavala. Mia i jasmo priali, a Moma je na deset koraka od nas razgovarao s nekom enom i preko ramena mupokazivao da pria jo, da me zadri. Kad je priao, predstavio se. Naravno da sam znala ko je

jer sam dobijala njegove knjige na poklon od drugarica. Onda mi je rekao: Znate, ja u poredvas morati da idem s hoklicom! Ili ne, idite vi trotoarom, a ja u ivinjakom.


13/88

13

Momo nikadapisau mainu nije zamenio kompjuterom

Samo da napomenem, moliu, ovo je enska strana prie, Momina, pak, izgleda neto drugaije,dakle pisac se drao ovakvog scenaija: Davne 1982. godine sam zbog straha od letenja drao za

ruku jednu stjuardesu, naravno Ljiljanu, i nisam je pustio do dananjeg dana. Onda sam jezamolio da mi donosi srpske novine u Njujork i tako se rodila ljubav. U naem braku ja sam navrlo dobrom drugom mestu, a na prvom je Ari, pas rase haski, koga ve jedanaest godina, osimkada sam na putu, etam svakog jutra. Ljiljana je od mene mlaa dvadeset godina, ali kada jabudem imao sto godina, ona e imati osamdeset, pa se razlika nee primetiti. Ona je, u stvari,starija od mene, jer me spreava da pravim gluposti, emu sam sklon.

Nepopravljivi romantik. Ja glasam za njegovu stranu prie. A vi?

Voleo ju je bezuslovno, dugo i meko, njihov brak je tekao, nekako, atipino, van ina putnikihvozova. Svaki dan obojen novim oseanjem, svako jutro poeto sa Dobro jutro ljubavi.

Ljiljana je volela da mu udovoljava, i on je zbog toga gledao u nju kao u boginju. Kad je poeoda gubi vid, ja sam mu itala, a posle je imao saradnika. Dok je slikao, to je bila radost u kui,putena muzika, dolazili su nam prijatelji, tu se prialo, pilo, bilo je potpuno drukije. Jedno deloostalo mu je nedovreno, mislim da je trebalo da bude neka devojka. Mi smo iveli od prodajenjegovih slika i najsreniji je bio kad neku proda. Govorio je: Liki, kuda emo?


14/88

14

Je li to sve to ostaje posle ljubavi? I ta, uopte, ostaje posle nje?

Iskreno sam retko sretala da ovek nakon toliko godina i dalje bude opijen licem svoje ene,Ljiljana mu je esto pozirala, ali najinteresantnije je to da svaki lik ene na Mominim slikamapodsea na nju. Imala je crte koje je voleo, koje su mu godile. Reklo bi se pravi mukarac, jak i

nean, neretko, Moma bi se spokojno uurio na poslednjem seditu auta dok bi Ljiljana vozila ibio ponosan na svoju enu.

arenolik kao proleni dah, brak Kaporovih je pun anegdota, prisea se Lji ljana famozneMomine reenice: Jedna dama ne dodiruje kvaku, budi dama, uim te ceo ivot. jednom smokrenuli taksijem i rekla sam sebi da u sada biti dama. Kad smo stigli, on je izaao, a ja samostala da sedim. Taksista me gleda i pita da li idem dalje, a ja mu kaem: Ne, mene je mu


15/88

15

nauio da jedna dama ne dodiruje kvaku! Posle nekih sto metara Moma se vratio i poeo da sesmeje. Eto, vidi, nauila sam da budem dama, rekla sam mu.

Ova ljubavna pria, biu slobodna da kaem, posebna i skoro jedina koja, uslovno reeno, ima ipored smrti srean kraj. Momo Kapor umire 2010. godine. Neizmerna ljubav i velika rtva

nastavljena je i nakon smrti. Svoj ivot i ljubav podredila sam njemu, uinila sam sve da moeda radi to to voli i to najbolje zna. Nisam bila ambiciozna ena, a svoj preostali ivot posvetiuseanju na njega. Osnovala sam zadubinu koja nosi njegovo pravo ime, Momilo Kapor, utradiciji srpskog naroda. Ustanovljene su knjievna i slikarska nagrada Moja profesija je davolim Momu. Ljiljana je izdala knjigu Legenda Kapor, gde je pedesetpet njegovih prijateljapisalo o njemu, a na Adi je podignuta skulptura Dafne u njegovu ast.

Poslednje to sam mu rekla bilo je: Sunce moje, volim te! Stisni ruku ako me uje. Dva danapred smrt to je uradio, posle vie ne. Poslednjeg dana u bolnici, Rada uriin bila je pored mene,poljubila sam ga, ali on vie nije bio svestan. Nije patio.

Izjave Ljiljane Kapor su preuzete iz intervjua sa sajta pulsonline.rs.


Ana Miloevi,apsolvent novinarstva, igra glavnu 24-asovnu ulogu svog ivota nadajui se dae daske koje ivot znae postati realnost. Oboava fotografiju, pisanu re, stvaranje. Racionalnihedonista, ne moe bez muzike i prijatelja, prezire povrnost i ljudsku glupost. Nezamisliva bezosmeha. Energina. Radi na 120% i farba se u plavo da zavara neprijatelja.
http://wannabemagazine.com/tag/ljubavi-srpskih-pisaca/http://wannabemagazine.com/tag/ljubavi-srpskih-pisaca/http://wannabemagazine.com/tag/ljubavi-srpskih-pisaca/http://www.wannabemagazine.com/tag/ana-milosevic/http://www.wannabemagazine.com/tag/ana-milosevic/http://www.wannabemagazine.com/tag/ana-milosevic/http://www.wannabemagazine.com/tag/ana-milosevic/http://wannabemagazine.com/tag/ljubavi-srpskih-pisaca/


16/88

16

Ljubavi srpskih pisaca: Milutin BojiPesnik bola i ponosa u kome se zbio potres vekova jo od malena je dane provodio u sobiprepunoj knjiga i rukopisa. Milutin Boji, jedan od najstrastvenijih pesnika srpske ljubavne

poezije, rodio se pred kraj 19. veka. Mnoge scene i dogaaje iz detinjstva Milutin je utkao usvoju poeziju, pa tako i jasmin koji je cvetao u bati i obeleio deo njegovog detinjstva te senaao u pesmama kao jasmin snen. Rastao je u skladu sa prirodom, sa lipom je maltenedrugovao u svojoj sobi dok je pravio prve korake u poeziji. Otac mu je bio najvea podrka, iakosu ga zvali mamino dete zbog crne kose i tamnijeg tena.

Ve sa 18 godina je imao objavljene pesme, poeo da studira filozofiju, lepo se kotirao udrutvu, njegova re je imala i te kakvog znaaja. Uvek vedar, lepo obuen, bio je redovanposetilac pozorita i gradskih redakcija. U ranim dvadesetim godinama ve je bio pesnik naglasu, a njegova drama Kraljeva jesen prepremala se za pozorite. U to vreme nedaleko odnjega rasla je lepa Radmila Todorovi. Krupne smaragdne Radine oi spazile su naoitog

Milutina, a upoznali su se na igranci u Graanskoj kasini. Kako je sama govorila: Bio jesentimentalan, neobino nean, paljiv i ponekad detinjski raspoloen Zavidljivi drugovi su mesavetovali: ta e s Bojiem, on se drui s glumicama! Nisam tome obraala panju,postidelo me je neto drugo. etajui Kalemegdanom sretosmo Skerlia. Poznavao me je jo kaodevojicu, pa s osmehom pripreti Milutinu: Ostavi ovo devoje na miru!

Prve dane ljubavi obeleila je i premijera drame u pozoritu, ali lepa Radmila joj nijeprisustvovala, baka ju je poslala kod roditelja u Kragujevac. Daleko od oiju moda, ali od srcanikako. Milutin jeposetio svoju dragu u umadiji i zamolio je da u biblioteci pronae sveasopise u kojima su bile objavljivane njegove pesme. Rada je s ljubavlju prepisala stihove iposlala ih u Beograd, pa je tako i izala zbirka Milutinovih stihova pod nazivom Pesme.


17/88

17

"Mue me tvoje oi nikad stalne, as smrtno crne, as ko osmeh nene, as modro plave, zelenoopalne, Kristalne I meke kao pahuljice snene."

Kada je poeo Prvi svetski rat, sticajem okolnosti, neko bi rekao sudbine, porodice ovo dvojemladih se naselieu isti grad Ni, istu ulicu, samo nekoliko kua dalje. Milutin i Radmila su

nastavili svoju ljubav u Niu, dosta vremena provodei zajedno u etnji i prii i zaustavljajuidah prisutnima svojom lepotom. I iako ih je dalje povlaenje opet razdvojilo, opetsu sesudbinski sreli u Kosovskoj Mitrovici, u istom amcu su preli Skadarsko jezero i stigli u Sanovani pred lau Molfeta. Radmila se sa porodicom ukrcala na lau, a Milutina su vratili zbogranijih loih odnosa sa jednim potpukovnikom. I tako su ihrazdvojili, po ko zna koji put

Ona je otputovala u Brindizi, grad u junoj Italiji, a Milutin gladan i namuen peke prekoAlbanije. Da se ukrcao na lau i poao sa svojom dragom, ostao bi iv. Ovako je prljav i mrav,u pocepanom kaputu, stigao sa izbeglicama i vojskom na Krf. Odatle je pisao svojoj Radi:

Teko sam oboleo. Svet oko mene ne zna da moram u postelju. Ustau sutra samo zato danaem nekoga kome u dati ovo pismo. I dua mi je bolesna, i ponos, umorni su kao telo. Da, ja

vrlo dobro vidim svoj kraj: nema mi moda jo ni godinu dana. Nita me vie ne veseli. ini mise da vie nikada neu videti svoju zemlju, ni tebe. Ostau ovde, daleko od svega, pokopan ispodempresa, zaboravljen od svih. Molim te ne pii nikom o ovome. Grlim te, grlim draga, mada mismrt kuca na vratima.Meutim, veliki pesnik nije isto to i vidovnjak. Mlad ovek se lakorazboli, a jo lake oporavi. Tako i Milutin.

im se oporavio, preao je u Solun, gde je nastavio da pie nove pesme i prepravlja dramuUroeva enidba.Ba u to vreme srea je pokucala na njegova vrata, dobio je mesec danaodsustva i dozvolu da ga iskoristi u Nici, sa svojom dragom Radmilom. Mesec dana sree,ljubavi, smeha i prie. A onda opet razdvojenost, samoa i stvaranje najlepih pesama,rodoljubivih. Seanje na vreme provedno u Nici samo je pisalo pisma i slalo ih iz Soluna u

Francusku, u svakom po jedan sonet za Radu ispevan. Presrean i prepun ljubavi jedne jesenjeveeri samo u koulji je sedeo u kafani, a sutradan legao u krevet zapaljenje plua, pa milijarnatuberkuloza. Prijatelji ga poseuju, a verenici pie da nije nita ozbiljno, elei da je zatiti.Meutim, bolesti nema kraja, osmeha na licu nestaje, a najbolnije pesme piu svoje poslednjestihove.

Dvadesetpetogodinji Milutin umire jedne veeri poetkom novembra i sahranjuju ga naZejtinliku u Solunu, meu drugarima ratnicima. U sunanu Nicu stigao je tuan telegram:Milutinu, naem Milutinu, nije bilo spasa. Milutin je umro.Zagrlivi pisma, Radmila je tiho ibolno zaplakala. Njenog Milutina vie nije bilo.

Pet godina kasnije, 1922. godine, posmrtni ostaci Milutina Bojia preneti su na Novo groblje uBeogradu, a na maloj mermernoj ploi pored slike zapisano je:

Mirnoe mi dajte, da svu snagu steem,

Da iz srca dadnem

Sav bol i savponos i, kad ih izreem,


18/88

18

Ko list sveo padnem.


Lola Radosavljevibavi se jezikom, knjievnost nosi u srcu, a osmeh na licu. Hrabro ide krozivot, uva veito dete u sebi, ruku pod ruku sa Mikom i njegovom parolom Dok drugiobjanjavaju ivot, ti mahni rukom i odivi ga!
http://wannabemagazine.com/tag/ljubavi-srpskih-pisaca/http://wannabemagazine.com/tag/ljubavi-srpskih-pisaca/http://wannabemagazine.com/tag/ljubavi-srpskih-pisaca/http://wannabemagazine.com/tag/lola-radosavljevic/http://wannabemagazine.com/tag/lola-radosavljevic/http://wannabemagazine.com/tag/lola-radosavljevic/http://wannabemagazine.com/tag/ljubavi-srpskih-pisaca/


19/88

19

Ljubavi srpskih pisaca: Branko opiTamo gde je Petar Koi stao, nastavio je Branko opi i sam se, poput Koievih junaka,probijajui kroz meavu dosuenog mu vremena. List Politika

Roen je 1915. godine u Podgrmeu, u selu Haani, nadomak Bosanske Krupe i odrastajui uzdeda Rada, u okrilju njegove dobrote i pod zatitom njegove prie, krajiki sirotan rano stiesklonost ka matarijama i sanjarijama, a iskazuje naklonost i saoseajnost sa slabima inezatienim bojim stvorenjima. opi e svoje najblistavije stranice napisati o njimanatapajui ih upravo ovim oseanjima.

Pisac, ijim smo se stranicama okretali kad god bismo se zaeleli lepote i neke samo jo uuspomenama mogue topline, stigao je u Beograd, tanije u Zemun, poetkom jeseni 1935.godine, kao dvadesetogodinji veseli i radoznali tek svreni uenik Uiteljske kole. Iz uiteljskekole u Banjaluci, Branko je bio izbaen iz u etvrtom razredu zbog itanja napredne literature,

pa je kolu ipak zavrio u Karlovcima. Na eleznikoj stanici u Zemunu ga, zbog nesporazuma,nije saekao prijatelj, kasnije poznati slikar Milo Baji, i Branko se peice uputio premaBeogradu. Mrak ga je uhvatio na ulasku u grad i on je prvu no u prestonici prespavao ispodSavskog mosta.

U Beogradu upisuje Filozofski fakultet i za vreme studiranja s vremena na vreme objavljivao jeprie u Politici, posebno kada je urednik bio ika Milievi. opieve prie i pesmenamenjene maloj i velikoj deci, nepopravljivim matarima i onima koji, uprkos svemu, veruju udobrotu, setna su kazivanja o odrastanju i zrenju, o magareim godinama i enjama ubosonogom detinjstvu.


20/88

20

Branko opi

Njegova najvea ljubav, Bogdanka Cica Ili diplomirala je za lekara i bila pedijatar. A 1951.godine postala je i zvanina supruga. Kumovina Brankovom i Bogdankinom venanju bili supesniciSkender Kulenovi i Duan Kosti.

Brano ognjite opii su svili prvo u zgradi palati na uglu ulica Srpskih vladara i Generaldanove u garsonjeri na treem spratu. U prvoj sobi je bila redakcija Pionira, a u drugoj jestanovao njen glavni urednik Branko opi sa enom Cicom. Neto kasnije, Branko je kupioveliki stan u istoj zgradi, samo na ulazu iz Ulice srpskih vladara. Posle jutarnje kafe Cica biodlazila na posao, u Dom zdravlja na Novom Beogradu, a Branko je ostajao sam. Sam sa tolikim

svojim likovima, priama i emocijama.

Prvo bi, kau, narezivao olovke, a onda je sedao za pisai sto. Pisao je u obinoj akoj svesci,mnogo decenija. A kada mu se napisano ne bi dopalobrisao je, takoe obinom akomgumicom. I tako celo pre podne, se dok se Cica ne bi vratila. Ona je, uz sve druge obaveze, bila iprvi strogi italac Brankovih dela. Osamdesetih godina, u vreme ve proreenih, ranije redovnihetnji od kue prema Kalemegdanu, kada i bliski prijatelji primeuju prve znake pievedepresije, Branko je zapisao: Gubi mi se zlatna nit, sve ide zaboravu... Da li je ba tako? Zlatnanit Branka opia sauvana je ne samo u stotinama hiljada primeraka njegovih odtampanih


21/88

21

knjiga, ve i u ovoj sobi iz koje kao da je, samo na tren, izaao jedan zaneseni deak i jedanmudrac.

Godine 1968, Branko opi je napisao prvi testament od ukupno tri koliko je posle njegove smrtipronaeno. I u prvom, i u drugom, i u treem, svu svoju pokretnu i nepokretnu imovinu, svoje

autorsko pravo, sav nametaj i slike u stanu, ostavlja supruzi Bogdanki Cici Ili-opi.

Danas most preko Save ispod kojeg je prvi put prespavao kada je boravio u Beogradu nosinjegovo ime, ali naalost zbog tragine smrti u martu 1984. godine. U pohlepnoj elji njegovedalje rodbine povela se rasprava na sudu oko zaostavtine. Spor je trajao nekoliko godina, samnogo trivijalnih detaljakoliko je Branko opi imao knjiica i koliko je milijardi ostavioPresueno je u korist supruge, a ona je sve, osim nekoliko linih stvari, zavetala ZadubiniBranka opia u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti. Tako je, ranih devedesetih godina,oglaeno da je brigom i ljubaznou dr Bogdanke Ili-opi pod krovom Srpske akademijenauka i umetnosti oivela i poela da radi Zadubina Branka opia. U Upravnom odboruZadubine nali su se najvieniji pisci i istoriari knjievnosti, uz Ljubomira Simovia i Stevan

Raikovi, Dragoslav Mihailovi, Matija Bekovi


Ana Pantije student novinarstva, multitasker i folklora ve vie od decenije. Jedino je ljudskaglupost moe poteno iznervirati, nikad se ne kaje za ono to uradi, voli kvalitetne ljude i lepestvari, ivi za putovanja i dobru knjigu, uasno je tvrdoglava i zato neizmerno potuje one koji toznaju da trpe. Smatra da moemo upoznati sami sebe tek kada otkrijemo sopstvene granice, avodi se citatom Be yourself. Everyone is already taken. Oscar Wilde.
http://wannabemagazine.com/tag/ljubavi-srpskih-pisaca/http://wannabemagazine.com/tag/ljubavi-srpskih-pisaca/http://wannabemagazine.com/tag/ljubavi-srpskih-pisaca/http://wannabemagazine.com/tag/ana-pantic/http://wannabemagazine.com/tag/ana-pantic/http://wannabemagazine.com/tag/ana-pantic/http://wannabemagazine.com/tag/ljubavi-srpskih-pisaca/


22/88

22

Ljubavi srpskih pisaca: Petar KoiVreme u kome je iveo i pisao uveni bosanski pripoveda bilo je sve samo ne mirno i idilino.Kratko je iveo, ali sree nije imao Veito u borbi za osloboenje i pravdu, borio se svojim

najmonijim orujem pisanom reju.

Petar Koi se rodio nedaleko od Banjaluke, ali se ve sa gimnazijskim danima preselio uSarajevo, da bi ga na kraju put naneo u glavni grad, Beograd. Meutim, beda ga prati u stopu kaonajverniji sluga. Kao i svi velikani 19. veka, i Petar odlazi na studije u Be. Koliko god toizgledalo sjajno, beda ga ne naputa ni tamo. Studira filozofiju, noi provodi bez ijednogzalogaja, smrzava se u ledenoj sobici, eta u odrpanoj garderobi, ali snaga i volja da uspe vode ganapred i ne odustaje. I povrh svega, zadovoljan je zato to je samostalan i nikog ne optereuje. Anegde u to vreme, poetkom 20. veka izlaze mu i prve zbirke pripovedaka, meu njima inajpoznatija Jazavac pred sudom.

Nakon zavrenog fakulteta, vratio se u svoj rodni grad i tu ga je zatekla ljubav. Crnokosa devojkavatrenih vragolastih oiju po imenu Milka zapala je za oko mladom piscu. Kako to obinosudbina umea prste, tako je i ovde namestila da lepotica bude najbolja drugarica njegovesestre Kriste. Ve iste veeri su se upoznali, a sutradan joj je napisao pismo. Zaljubio se Petar douiju, ali strah ga spreava da zatrai njenu ruku. Strah od toga ta donosi budunost, s obziromna njegovu profesiju i uopte put kojim je krenuo. Stoga joj pie ne bi li je upoznao sasituacijom: Ali treba i ovo da zna: da u ja moda po zatvorima i apsama provesti vei deosvog ivota, jer emo mi svi aci otpoeti borbu protiv vabe, koji guli na narod, otima muslobodu i ubija sreu. Ako si na sve pripravna, moe poi za me; ako nisi, onda je bolje da meostavi, pa sa mnom ta bude. Ako voli svoj narod i ako mu eli bolju i lepu budunost, zagrlise sa mnom da se kroz cijeli svoj ivot za sirotinju borimo jer smo i nas dvoje uboge sirote. Zato

e nas narod i sirotinja blagosiljatiI ljubav je bila jaa od svega. Milka se ni asa jednog nijedvoumila; ona ga je ve u svojim snovima videla kao svog ivotnog saputnika, te je bezrazmiljanja pristala da sa njim podeli sve u ivotu.


23/88

23

Ceo ivot je posvetio borbi

Venanje je obavljeno tajno, 18. septembra 1904. godine, sat vremena pre ponoi, a ve u zorusu bili na putu ka Beogradu. I pored velikih priznanja Petar ne moe da nae posao, tek nakonnekog vremena postavljaju ga za profesora jezika i knjievnosti u Srpskoj gimnaziji u Skoplju.Ni ovde ne nalazi mira, zalae se za socijalnu i nacionalnu pravdu, a zbog jednog lanka unovinama ostaje bez posla. Dalje ga put navodi u rodnu Bosnu, u Sarajevo, gde postaje sekretarProsvjete. Od tada pa narednih godina biva hapen, proterivan, kanjavan Tako prolaze prvegodine branog ivota, Milka i on su vie zajedno u mislima nego u stvarnosti.

Stie se utisak da je ivot ovog velikana bio obavijen tamom i nesreom, ali ostao je zabeleengovor njegove Milke, koja se seala i lepih trenutaka u njihovom zajednitvu: Bilo je i svetlihtrenutaka kad ga je narod njegovog kraja izabrao 1910. godine za poslanika. iveli smo tada uBanjaluci. Radioje mnogo, a pisao samo nou. Uvek bi sve meni najpre proitao i pitao me:Kako ti, Milka, izgleda? Ja se nisam u to mnogo razumevala, samo bih mu rekla: Ti netootro pie. A on bi dodao: Za ovu u ovoliko dobiti, a za ovo ovoliko, mislei na zatvorskemesece.

Jasno je da je Petar u Milki imao i enu i ljubavnicu, i najboljeg prijatelja, savetodavca Velikaljubav je odolevala vremenu, ali je surovost ivota nije ostavljala na miru. Prvi sin im je umro u

treoj godini ivota, a sledee, 1914, stigla je uteha u vidu erke Duice. Meutim, ivot kakav jevodio i te kako je ostavio traga na Petrovom telu i duhu. Smeten je u duevnu bolnicu, gde je iumro dve godine nakon to je na svet dola malena Duica.

Kako ga ivot nije mazio, a srea veto zaobilazila, tako nije ni doekao osloboenje, a ostvarilomu se predvianje kojim je oplakao sebe: U ropstvu se rodih, u ropstvu ivjeh, u ropstvu,vajme, i umrijeh!. Supruga Milka je ostala sa malenom Duicom da uva uspomenu na svogPeru i da prenosi prieo njemu narednih 50 godina, koliko ga je nadivela.


24/88

24




25/88

25

Ljubavi srpskih pisaca: Jovan DuiKnjievni rad Jovana Duia nadaleko je poznat, ne zahteva previe uvodnog elaboriranja, pa daodmah preemo na malo intimniju stranu njegovog ivota. Roenjem vezan za Trebinje, a

radom i ivotom za Mostar, Pariz, enevu, Sofiju, Atinu. Putnik punih kofera stihova, rei,velikih ljubavi, snova i tajni.

Velika kontroverza koja se priiva za ovog knjievnog maga tie se njegovog stava premaenama. Da li ih je pritajeno mrzeo ili vanzemaljski voleo? U svemu to je ikada od rei skrojioi posvetio svakoj eni koja je razmaena, plaljiva, tua, neija ili niija, data ili osvojena,sujetna muiteljica ili detence koje pokorno moli za ljubav, naziru se nedokuivi tragovinjegovih oseanja prema eni koji na prstima hodaju po tankoj liniji.

arijska aputanja ila su u nedogled u diskusiji na ovu temu, jedno je sigurno: ene nikada nisubile nezainteresovane i ravnodune na vanvremensku kreaciju zvanu Jovan Dui. Ako samo na

tren zastanemo nad reenicom Da vas ena voli enski, morate prema njoj postupati mukiupaemo u jamu dileme: ta je pesnik hteo da kae?. Da li je ovo samo privid zatitnikogodnosa prema eni ili odjek jednog dobro kamufliranog mrzitelja ena?

ena dobro zna da je slaba samo kad voli


26/88

26

Tragovi prve velike ljubavi pesnika Jovana Duia zauvek poivaju na grobu Mage Nikoliivanovi, koja je dugo godina pre smrti patei za Duiem, dane provodila u kui traei utehui sreu u pismima koja joj je slao.

Na njen zahtev veni poinak joj krase rei: Maga Nikoli ivanovi, 1874-1957, sama pesnik i

pesnika Jove Duia prvo nadahnue. Dui se nikada nije enio, ali pratile su ga u stopu prieo brojnim vezama i vanbranoj deci. Malo je poznato da je svom velikom kolegi i prijatelju,Aleksi antiu preoteo verenicu, iz hira ili kratkotrajne zaljubljenosti to niko nikada nije saznao.Dui je nakon odlaska u diplomatiju prekinuo svaki kontakt sa tom devojkom, ostao je i bez njei bez prijatelja.

ene su u Duiu budile poriv da napie sve ovo:

ena dobro zna da je slaba samo kad voli.

ena u koju smo zaljubljeni prestaje biti za nas obino ljudsko bie, nego ili postane beli aneo

ili crna sotona.

ena uvek mora da ima nekog koga e muiti, bilo mua bilo ljubavnika.

ena vas najvie voli kad ima da ona prata vama, a ne vi njoj.

Ljubav je definisao ovako:

U ljubavi se osea vie nego to treba, pati vie nego to se misli, sanja vie nego to se ivi, ikae i ono u ta ni sami ne verujemo. U ljubavi nema nieg razumnog. Ljubav je jedno duevnostanje bez ravnotee i bez razabiranja.

Duieva poezija odie iskuenjem, igrom opaanja i shvatanja razmera jednog oseanja kao toje ljubav. Odraz njegovog linog ljubavnog plana po svemu sudei reflektovao se na bele hartijekoje su upijale filozofiju odnosa prema svetom biu eni. Od ljubavi je stvorio mitologiju, a ubiti bio je sam, tragao je za idealnom enskom kreacijom, kudio i hvalio enski rod, napisaonajlepe stihove ikada, ali kome? Ostaje da nagaamo.


Jelena Pavlovidete i ovek, PR, pisac, autor romana Tajne robotovog mozga, Mladostpod oklopom, suvlasnik kragujevakog portalaPrava pria.Istinski opsednuta igrom rei,inspiracije i misterije ljudske due.Priroda, samoa, ivot, ljubav, ivotinje, knjiga su punjai zabaterije inspiracije.
http://wannabemagazine.com/tag/ljubavi-srpskih-pisaca/http://wannabemagazine.com/tag/ljubavi-srpskih-pisaca/http://wannabemagazine.com/tag/ljubavi-srpskih-pisaca/http://wannabemagazine.com/tag/jelena-pavlovic/http://wannabemagazine.com/tag/jelena-pavlovic/http://www.pravaprica.rs/http://www.pravaprica.rs/http://www.pravaprica.rs/http://www.pravaprica.rs/http://wannabemagazine.com/tag/jelena-pavlovic/http://wannabemagazine.com/tag/ljubavi-srpskih-pisaca/


27/88

27

Ljubavi srpskih pisaca: Stevan SremacU svoje vreme Stevan Sremac je bio poznat kao dobroudan, lep ovek, gospodin profesor. To jebilo vreme neposredno po osloboenju od Turaka, kada je Ni bio druga prestonica u Srbiji, a

Sremac, Vojvoanin na jugu, jedan od najomiljenijih profesora i najuvenijih ljudi. Sa Bakom usrcu, ovekoveio je ivot Nilija u Ivkovoj slavi, ali je ipak nekako najprepoznatljiviji pojednom ravniarskom delu, obaveznoj kolskoj lektiri Pop iri i pop Spiri.

Devojke iz Nia uzdisale su za naoitim profesorom. Kritiar Pavle Popovi je ostavio pisanitrag o Sremevoj lepoti:elo iroko, velike oi, brkovi deblji, srpski, crni; lice vazda izbrijano.Kosa briljivo i originalno oeljana na razdeljak i na larmu. Stas srednji, hod gospodski, bezurbe; vitak, elastian i prav. Glas malo mutan, smeh sitan, pri emu su se videli beli ouvanizubi.A takav ovek moe samo da bude na ceni i meti mnogobrojnih udavaa. Dravniposao, politiki aktivan, jedina mana mu je bila to je zore doekivao u kafani. Ukoliko bi gadrutvo opomenulo da je vreme da se ide na poinak, uzvraao je da ga ionako ena kod kue ne

eka.

Postavlja se pitanje zato takva prilika nije imala izabranicu kraj sebe kad su ga tolika enskasrca volela. Antun Gustav Mato, koji je mnoge zime proveo u Sremevom kaputu, zapisao je daje Sremca volela bogata lepa dama iz trgovake kue, ali da od enidbe nije bilo ni traga.Namnogobrojne provodadiluke Sremac je odgovarao: Taman posla, ni pomisliti da se enim.Valjda kad kud izaem da je vodim uza se kao kiobran kad je lepo vreme! More, batalite tekombinacije


28/88

28


29/88

29

Pisac koga su mnoge ene elele

I po preseljenju u Beogradprovodadije ga nisu ostavljale na miru. Uporno su hteli da ga otrgnuod kafanskog ivota, da ga udome i uine porodinim ovekom, kako bi, izmeu ostalog, imao ivie vremena za bavljenje knjievnou. Nisu ni sanjali da su mu upravo oni omrznuli brak

svojim presliavanjima i nametanjem devojaka. Provedei vreme sa poznanicima i prijateljimapo kafanama navikao je na samaki ivot, pa se u njemu nije ni javljala potreba za brakom iporodicom. Meutim, daleko od toga da je Sremac bio enomrzac, postojale su u mladostiodreene dame kojima je posveivao panju, ali na tako diskretan nain da nikoga nije timeoptereivao, ponajmanje dotine gospoice. Tako je ceo njegov ljubavni ivot ostao obavijenvelom tajne.

Osim jedne prie koja je trebalo da se zavri venanjem. Za vreme slubovanja u Pirotu, u kuiAranela Stanojevia, zagledao se u lepu crnokosu Jelenu Panievu. I Jelena se zagledala unjega. Simpatije su prerasle u ljubav, te je Sremac zatraio devojinu ruku. Odluka je bila naJeleninom ocu, sveteniku pirotskom Panteliji Paniu. O tome je pirotski uitelj zapisao

sledee: Pored Sremca, Jelenu je jednovremeno traio od oca i Josif Kosti, ekonom bolnice.Otac se dugo dvoumio kome da je da. I jedan lanak Sremev objavljen u liberalnoj Srpskojzastavi u kome je on kritikujui rad upravnih mesnih vlasti naroito naglasio da u Pirotu arei pale tri Pante, meu kojima se jedan od njih u svemu razlikuje samo po tome to se zvaninopotpisuje Pantelija najvie je doprineo da stvar bude reena u korist drugog prosioca.

Dvoje mladih i pored obostrane ljubavi nisu imali sree. A srea u ljubavi ih nije pratila ni ukasnijem ivotu. Jeleni su deca pomrla, mu se propio, nekako je zavrila kolu i postala babica.Kada je jednom prilikom bila u Beogradu,prolazei Ulicom Stevana Sremca, svedoci govore daje izjavila: Evo ulice mog nesuenog!Sremac je ostao sam, skrasivi se u Beogradu, gde jeradio i stvarao, postao lan Srpske kraljevske akademije, uveseljavao prijatelje i ostavljao

knjievno bogatstvopokolenjima. Ljubav koja je ostala kraj njega i pratila ga verno u stopu bilaje jedino ljubav prema kafani. Nje se nikada nije odrekao.

Kada je zaao u godine, smeha je poelo da mu ponestaje. ovek koji je zasmejavao itavunaciju, sam, bez porodice, nije imao mnogo razloga za alu, a i kafanski ivot mu je dojadio. Kaoto to obino biva, sudbina se pobrinula da prekrati muke ovom samotnjaku. On koji nikada nijebolovao, iznenada dobi neizleivo trovanje krvi. Nakon kratke agonije, crkvena zvona objavieda je Sremac preminuo. Kafana je ostala pusta, smeh je zamro, a Steva otiao u neki drugi svet upotragu za ljubavlju koja mu u ovom ivotu nije bila naklonjena.

Izvori fotografija: stevansremac.org, vojvodinacafe.rs




30/88

30

Ljubavi srpskih pisaca: Simo MatavuljKnjievnik koji je u svom ivotu i literaturi spojio tri podneblja i ostao im veran ne pridajuinijednom poseban znaaj ibenik, Cetinje i Beograd. Svako je iskreno voleo i svakom se

vraao u svojim delima. A pored zemlje i knjievnosti, da li je voleo moda i neku enu ili vienjih, otkriemo vam u ovomtekstu o velikanu srpske knjievnosti Simi Matavulju.

ovek od knjige nikada nije bio previe zainteresovan za kolu, a kako nije imao vrstu oevuruku u detinjstvu, svi iz familije su pokuavali da od njega naprave neto. ak su ga slali i umanastir na planini Velebit, gde je njegov stric bio iguman manastira Krupe, meutim to mu jesamo koristilo u kasnijem literarnom radu, vrlo brzo su uvideli da nije za mantiju. Konano sepronaao u Uiteljskoj koli i u devetnaestoj godini postaje uitelj u Dalmaciji. Ba tu, u Zadru,sustigle su ga i prve ljubavi koje je opisao u delu Biljeke jednog pisca: Ja sam zavolio dvijeudavae u jedan mah, i obje najvatrenije, i kod svake naoh odziva. Ne znam, dabome, koliko sunjihovi odzivi bili iskreni, ali da je svaka imala razloga vjerovati da je ne obmanjujem, tome

je dokaz to je taj malko zapleteni roman dugo trajao. Ljubavni sastanci i prepiske uestae;poee cvjetati i stihovi.

Matavulj je bio zaljubljive prirode, to se moe primetiti iz samog njegovogzapisa, te ga tatradicija nije napustila ni kada se zbog posla preselio u Herceg Novi. Sve to je radio mimo poslapredavaa italijanskog bilo je da se provodi po kafanama i da se zaljubljuje.

Nakon jednog kriznog perioda koji zamalo to nije ivotom platio, okree se zdravijem nainuivota, dobija premetaj na Cetinje i uestvuje u mnogobrojnim poslovima, iako para nemamnogo. A devojaka? O tome pie svom bratu uri krajem 1884. godine: Pita me kakoivim? Dosta loe. Studen velika, a samoa i malo novca. A to me pita jesam li naao djevojku?

Koga e mi vraga.U to vreme zapoeo je i rad na svom najpoznatijem i najboljem deluBakonja fra-Brne.


31/88

31

Pravu ljubav je spoznao tek u poznijem dobu

Pet godina kasnije konano se skrasio u srpskoj prestonici, Beogradu. 1891. dola mu jebratanica Darinka u Beograd da se upie u Viu devojaku kolu. Pokazae se da je to bilosudbinsko u njegovom ivotu. U toku njenog prijemnog ispita, Simo je upoznaodvadesettrogodinju uiteljicu, lepu Milicu Stepanovi. Odmah ga je osvojila ova inteligentna iljupka devojka, plavih oiju, izvijenih obrva i grgurave kose, kako ju je sam opisivao. Pouenranijim iskustvima u ljubavi, a i poprilino zaao u godine (bilo mu je skoro etrdeset), bezmnogo dvoumljenja odmah ju je zaprosio. A bratu uri ovako pisao: Da sam htio, dragibrate, ja sam mogao nai djevojku sa velikijem novcem, samo ne bih naao Milicu. Vjeruj mi,uro, da sam dobro otvorio oi i to odavno. Zasad ti samo to kaem, a uvjeren sam da e se ti iAna obradovati: ti srei svoja brata, a Ana svoga evera. Naa Darinka pak stekla je strinukakvu samo poeljeti moe.

Ubrzo po venanju, Simina literarna karijera krenu navie i dostie vrh kada mu izae romanBakonja fra-Brne. Ljubav je blagotvorno uticala na njegov rad, meutim brana srea,naalost, nije potrajala. Milica se okliznula u kolskom hodniku i pala, pritom izgubivi bebu.Nesrea kau nikad ne dolazi sama, pa je tako ubrzo obolela od tuberkuloze i samo nekolikodana pre godinjice venanja umrla u 25. godini. Siminoj tugi nije bilo kraja, srce mu se cepaloza voljenom enom. Prestao je da pie, svog ga je tuga obuzela, samo je poseivao Miliin grob idugo kraj njega plakao. Kada se nakon nekog vremena ipak vratio pisanju, radio je dramu


32/88

32

Zavjet posvetivi je Milici i glavnoj junakinji podarivi njeno ime. Tugu je utapao u kafani,drutvu i alkoholu.

Da bi ga spreio da krene krivim putem, njegov prijatelj iz Novog Sada odluuje daprovodadie i javlja mu da je naao enu za njega. Bila je to Ljubica, udovica novosadskog

trgovca Nikole Dimovia, erka advokata iz Rume. Bogata, bez dece, dobra ena, ba onakvakakva je bila potrebna piscu slomljenog srca. Simo je oberuke prihvatio. Dvoje vrnjaka sesvakodnevno viaju, Simo je oduevljen njenim bogatstvom, ali i njenom dobrom duom.

Venanje se odigralo 1900, iste godine kada su se i upoznali, u Uspenskoj crkvi u Novom Sadu.A odmah po venanju brani par je krenuo put Budimpete, zatim u Be i Minhen, pa potom uPariz. Svakodnevno su na izlobama, lumpovanjima, troe novac i uivaju. Mladoenja se unovosteenom bogatstvu odlino snalazi, siromana prolost ostaje za njim. Po povratku s puta,nastanjuju se u samom centru Beograda, u Knez Mihailovoj ulici. Posluga, fijakerista, kao i

knjievne veeri po uzoru na pariske, obavezni su u njihovom domu. I pored ivota ublagostanju, Simo ne prestaje da pie. Postaje lan Srpske kraljevske akademije, a ubrzo mu

izlaze mnoga dela. Meuvreme ispunjava putovanjima Carigrad, Be, Pariz, Rim, Alir

Kao to to obino ivot udesi, Simo i njegova Ljubica nisu dugo uivali u zajednikom ivotu.Osam godina od venanja, pozlilo mu je na ulici. Ba kao i u mladosti, udarila ga je kap.Poslednje to je rekao bilo je: Ne bojim se ja smrti. Samo ne bih voleo da umrem ovde nasokaku.Preminuo je istog trenutka kada su ga uneli u kuu. Za njim je ostala Ljubica da ali,bez poroda, sama bez ikoga. A on otiao je u drugi svet, moda da pronae svoju veliku ljubavMilicu koju nije mogao za ivota da usrei.




33/88

33

Ljubavi srpskih pisaca: ura JakiLutalica, buntovnik, revolucionar, proganjan, zaboravljan, kritikovan i hvaljen. ura Jaki,roen 1832. godine u Srpskoj Crnji u Banatu, kolovao se kod Konstantina Danila u Banatu, a

potom na umetnikim akademijama u Beu i Minhenu. Bio je potpuna enigma svoga doba, uumalim sredinama traio je kavgu, u umetnosti beg, imao je talenta za sve, ali ni za ta dovoljnovolje da istraje, govorili su. Nosio je o vrat okaen teret prvog boema, knjievnika bez zanimanjakome je Skadarlija bila dom.

Osuen na prokletstvo da svoju darovitost natapa litrima vina i da grca u dugovima, smucajui sepo svetu, od varoice do velegrada. U oktobru 1855. godine ura se privremeno nastanjuje uKikindi, dani su mu prolazili usamljeniki, a dim krme znao je da bude dobro drutvo.Usamljenost prekida krmareva ki Mila koja ostaje upisana u istoriju Jakievog ivota crvenimslovima prve ljubavi. Ugao krme bio je rezervisan za njega. Krmarica Mila tanka, lepa, savatrenim oima, etala je krmom nosei pie uri Jakiu.

Nije joj nikad nita kazao,ali kad mu je bila prazna aa, nije hteo da ga druga poslui, ekaoje dok Mila proe pored stola, pa joj je utei dodao au. A kada mu je ona donela punubledoga iokoga rampasa, on joj je pogledao duboko u oi, pogledao i ispio au do dna.verno je taj prizor doarao Nui .

Emocije su bile urino drugo ime


34/88

34

Mila je, sa svakim novim pokretom, produbljivala urine emocije koje su ile pred njena vratada je zaprose, ali ipak nikada nisu imale dovoljno hrabrosti da to i uine. Vreme je odmicalo,ljubav je narastala kao kvasac u malenoj ai i Mila je jednog dana otila. Mislio je da se nikadavie nee vratiti. Napisao joj je pesmu, tunu ispovest nesreno zaljubljenog oveka, i dan -danasje recituju setni boemi:

Ana toi, Ana slui, al za Milomsrce tui

Mila se kasnije udala i nikada, ak ni posle urine smrti, nije spoznala veliinu njegove ljubavi,teila se time da je pesnik i pijanica, kao da je u tome pronala opravdanje to se nije odluila zanjega.

uru je kroz ivot esto spasavala solidarnost retkih prijatelja, potpune propasti, jer sa drugestrane praznog bokala vina ekala su musava deca i jedna ena koja ga je uzela ba takvog.Potpuno okupiran svojeglavou nije se libio da odbrusi ni najveem inu, svetio se sitnimpakostima, krunio svoje talente i gubio ljubav, ivot i dom u toj vrtoglavoj bici sa nepravdom

koju je uvek uveanu video. Srana, plahovita imaginacija nabijenapatriotizmom i eljom zaborbom sa okovima, vlau nije mu davala smiraja. Ljubav njegove ene Tine bila je uvek unekom oku i ekala da se makar i pijan osvrne ka njoj. Romantik prgave naravi, u stalnomsukobu sa vlastima, uvek je koraao samo svojim stazama.


Jelena Pavlovije student IV godine na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu, online novinar,

pisac u okviru Narodne biblioteke Srbijesavremenih pisaca, autor romana Tajne robotovog

mozga i istinski opsednuta igrom rei, inspiracije i misterije ljudske due. Priroda, samoa,ivot, ljubav, ivotinje, knjiga su punjai za baterije inspiracije.

Rubrika:Knjige,Lifestyle

Kljune rei:Jelena Pavlovi,knjige,knjievnik,ljubavi srpskih pisaca,Ljubavi srpskih pisaca:ura Jaki,Mila,pisac,talenat,umetnost,ura Jaki
http://wannabemagazine.com/tag/ljubavi-srpskih-pisaca/http://wannabemagazine.com/tag/ljubavi-srpskih-pisaca/http://wannabemagazine.com/tag/ljubavi-srpskih-pisaca/http://wannabemagazine.com/tag/jelena-pavlovic/http://wannabemagazine.com/tag/jelena-pavlovic/http://wannabemagazine.com/category/lifestyle/knjige/http://wannabemagazine.com/category/lifestyle/knjige/http://wannabemagazine.com/category/lifestyle/knjige/http://wannabemagazine.com/category/lifestyle/http://wannabemagazine.com/category/lifestyle/http://wannabemagazine.com/category/lifestyle/http://wannabemagazine.com/tag/jelena-pavlovic/http://wannabemagazine.com/tag/jelena-pavlovic/http://wannabemagazine.com/tag/jelena-pavlovic/http://wannabemagazine.com/tag/knjige-2/http://wannabemagazine.com/tag/knjige-2/http://wannabemagazine.com/tag/knjige-2/http://wannabemagazine.com/tag/knjizevnik/http://wannabemagazine.com/tag/knjizevnik/http://wannabemagazine.com/tag/knjizevnik/http://wannabemagazine.com/tag/ljubavi-srpskih-pisaca/http://wannabemagazine.com/tag/ljubavi-srpskih-pisaca/http://wannabemagazine.com/tag/ljubavi-srpskih-pisaca/http://wannabemagazine.com/tag/ljubavi-srpskih-pisaca-dura-jaksic/http://wannabemagazine.com/tag/ljubavi-srpskih-pisaca-dura-jaksic/http://wannabemagazine.com/tag/ljubavi-srpskih-pisaca-dura-jaksic/http://wannabemagazine.com/tag/ljubavi-srpskih-pisaca-dura-jaksic/http://wannabemagazine.com/tag/mila/http://wannabemagazine.com/tag/mila/http://wannabemagazine.com/tag/mila/http://wannabemagazine.com/tag/pisac/http://wannabemagazine.com/tag/pisac/http://wannabemagazine.com/tag/pisac/http://wannabemagazine.com/tag/talenat/http://wannabemagazine.com/tag/talenat/http://wannabemagazine.com/tag/talenat/http://wannabemagazine.com/tag/umetnost-2/http://wannabemagazine.com/tag/umetnost-2/http://wannabemagazine.com/tag/umetnost-2/http://wannabemagazine.com/tag/dura-jaksic/http://wannabemagazine.com/tag/dura-jaksic/http://wannabemagazine.com/tag/dura-jaksic/http://wannabemagazine.com/tag/dura-jaksic/http://wannabemagazine.com/tag/umetnost-2/http://wannabemagazine.com/tag/talenat/http://wannabemagazine.com/tag/pisac/http://wannabemagazine.com/tag/mila/http://wannabemagazine.com/tag/ljubavi-srpskih-pisaca-dura-jaksic/http://wannabemagazine.com/tag/ljubavi-srpskih-pisaca-dura-jaksic/http://wannabemagazine.com/tag/ljubavi-srpskih-pisaca/http://wannabemagazine.com/tag/knjizevnik/http://wannabemagazine.com/tag/knjige-2/http://wannabemagazine.com/tag/jelena-pavlovic/http://wannabemagazine.com/category/lifestyle/http://wannabemagazine.com/category/lifestyle/knjige/http://wannabemagazine.com/tag/jelena-pavlovic/http://wannabemagazine.com/tag/ljubavi-srpskih-pisaca/


35/88

35

Ljubavi srpskih pisaca: Branko RadieviPovratak u davne dane te 1824. godine odvodi nas pred vrata roenja Branka Radievia, bezijeg postojanja knjievno sazvee nikada ne bi bilo potpuno.

Njegov knjievni izraz odgajan je na isto srpskom zemljitu. Uneo je u odaje narodne poezijeautentinost i jasno stavio doznanja svojim kolegama da ona moe biti lepa i bogata, bezelemenata tuine.

Putanja Brankovog ivota, na prvi pogled, nimalo ne odudara od ivota svih ostalih ljudi.Normalnost, jednostavna ivotna istorija, ipak krije neku sudbinsku zakoljicu. Jedna manjepoznata stvar tie se Brankovog imena, koje je umetniko, a ono pravo ime, koje dobija poroenju, bilo je Aleksije.

Brankov ivot ima dva mesta boravka u Karlovcima i u Beu. Dve putanje i samo jedan kraj.

Pre vremena postaje kolarac, koji rano ostaje bez majke, zavrio je Karlovaku gimnaziju i pozavretku oprostio se s tim mestom dragim i tu su koreni pesme aki rastanak. Mladia, poimenu Branko Radievi doekao je Be, u kome upisuje pravo, koje je uspeo da privede kraju,ali ga nikada nije zavrio.

Deaki dani ostaju u Karlovcima, a Brankov ivot u Beu, u kome je vojevao ivotne bitke,uio, pobratimio se i potajno voleo erku jednog srpskog velikana.

Iz prikrajka svoje oi veoma esto trovao je njenom lepotom, zvala se Mina i bila je sedmo deteVuka Stefanovia-Karadia. Vaila je za pravu zavodnicu, sa mnogo udvaraa, izuzetno

talentovana za muziku, slikarstvo i knjievnost, bila je okruena panjom i tenjom da se tokvalitetnije obrazuje. Na bekim balovima bila je odjek srpske tradicije u narodnoj nonji, igralaje narodna kola, drei svoje glavne adute vrsto u rukama, dok su za njom uzdisali zadivljeninjenom linou, stavom, harizmom, obrazovanjem.

Poznavaoci i istraivai knjievne istorije govore o simpatijama izmeu Branka i Mine,izostavljajui mogunost da je simpatije gajio samo Branko. Minin idealizovani portret Brankagovori vie od svake rei, apue ljubav koja nikada nije pustila svoja krila. Branko je tada biosamo siromani student u Beu, a Mina bogata ki, kojusu mnogi opisivali kao idealnusaputnicu Branka Radievia.


36/88

36

Mina je bila njegova druga polovina sa kojom ga ivot nikada nije spojio

Branko Radievi, po opisima, bio je sklon vragolanstvu. Pratio ga je glas da ene die uzvezde ili obara na travu, dok se udna ljubavna pria spreda oko njegovog imena. Naime,


37/88

37

postoje indicije da nije samo Vukova erka Mina bila polje po kome je Branko prosipao nenost,simpatije i skrivene elje, ve se i pogled njene majke obarao pred njegovim likom.

Okolnosti u Brankovom ivotu menjaju pravac onog trenutka kada saznaje da boluje od teke ineizleive tuberkuloze, nespreman da se pomiri sa sigurnom smru, koja e ga brzo povui za

ruku i odvesti sa sobom, prestaje da ui gotovo zavrena prava i upisuje medicinu, u nadi da esam sebi pronai lek i izleiti se. Dan za danom, bolest je otkidala po pare od onog Branka kojije bio radostan, pun elja i ambicija, a on je odbijao do poslednjeg trena da ode u bolnicu. Jednogdana na nagovor Vuka Kardia pristaje da ga smeste u beku bolniku postelju. Svakodnevnosu mu u posetu dolazili prijatelji i sam Vuk, ali i njegova supruga, koja je sa posebnom panjomnegovala Branka. Poslednji dan Brankovog ivota provela je sa njim. Bio je nasmejan,raspoloen za razgovor, dugo je sedela pored njegove postelje drei ga za ruke i onog trenutkakada se uputila ka vratima da ostavi Branka da odmori, okrenula se da ga jo jednom pogleda, anjegovo lice polako je otimala smrt. Osmehnuo joj se zahvalno, dok je pritravala krevetu sakrikom na usnama njegovo srce otkucalo je svoje poslednje sekunde.

Ostao je edan ivota, nestaluka, strasti o kojoj je pisao. Postao je poznat pesnik za ivota, kojiu 29 godini umire u bedi.

Venost je prizivao, a u ast svoje ljubavi devojku koju je voleo stavio je u stihove:

Pevam danju, pevam nou,Pevam, sele, to god hou,I to hou, to i mogu


Jelena Pavlovije student IV godine na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu, online novinar,pisac u okviru Narodne biblioteke Srbijesavremenih pisaca, autor romana Tajne robotovogmozga i istinski opsednuta igrom rei, inspiracije i misterije ljudske due. Priroda, samoa,ivot, ljubav, ivotinje, knjiga su punjai za baterije inspiracije.
http://wannabemagazine.com/tag/ljubavi-srpskih-pisaca/http://wannabemagazine.com/tag/ljubavi-srpskih-pisaca/http://wannabemagazine.com/tag/ljubavi-srpskih-pisaca/http://wannabemagazine.com/tag/jelena-pavlovic/http://wannabemagazine.com/tag/jelena-pavlovic/http://wannabemagazine.com/tag/jelena-pavlovic/http://wannabemagazine.com/tag/ljubavi-srpskih-pisaca/


38/88

38

Ljubavi srpskih pisaca: Rade DrainacRade Drainac je poput mnogih velikih pesnika uglavnom bio bez para, govorili su da je

proerdao ivot, da je skitnica i boem, a sam za sebe je jednom izjavio: Pesnik krvave istine i

ovekovog prava. Upamtite: To sam ja!. ivotario je, govorio da kada bi se poezija jela, on bibio najslavniji kuvar na svetu, Radojko Jovanovi, u pesnitvu poznatiji kao Rade Drainac, tekpred kraj ivota je postao pesnik bunta.

Rodio se poslednje godine XIX veka u siromanoj kui, pa mu je i celo detinjstvo proteklo uoskudici i nematini uvao je stada, iao u nadnicu, radio u polju,sa 14 je otiao od kue,napustio kolu, bio u ratu, stigao ak do Francuske i ve sa 20 godina imao ivotnog iskustvakakvo neko ne stekne za ceo svoj ivot. Vedrog duha, umeo je esto da se ali i mnoge stvari nijeshvatao ozbiljno. Bujna mata mu je pomogla da postane jedan od najplodnijih beogradskihpisaca. A pisao je svudau kafani, na palubi broda, u kancelariji za pisaim stolom, u kupeuvoza. Na tim mestima je progovarala njegova pesnika misao i nastajale zbirke pesama, 15

objavljenih.

Kafana mu je bila druga kua, u njoj je zdravlje gubio, slamao srca enama, prijatelje razneivaosvojom poezijom, a kad mu je bilo najtee udeo je za toplim majinim zagrljajem. Kau da jemajku veoma voleo, teko je podneo njenu smrt. I tek tada, kada je jedna vana enska figuraotila iz njegovog ivota, bar u ovom fizikom smislu, Rade je odluio da svoje srce poklonijednoj eni. Bio mu je potreban saputnik kroz ovaj surovi ivot. O tome je pisao: ovek jesuvie velika kukavica da bi se odluio na samotni ivot do groba. Neko mu je potreban, da sluanjegove ludosti, ili mudrosti, da pati zbog njegove nesree, ili da mu u uima sipa otrovni praakkao u ekspirovim dramama.


39/88

39

"Nou niz ulice gradske na prstima nosim mesec i tugu ostavljam pod prozorima izgubljenihena."

Na ludi kamen je stao u Skoplju, a mlada je bila Darinka, erka tadanjeg senatora Hadi-Ristia.Vredna, radna i mila devojka nije dugo izdrala pored ovog nestalnog boema. Nedugo nakonveanja su se rastali i otili razliitim putevima. Godinama kasnije Rade je navraao u Skoplje,pa je i vie puta bio vien u drutvu supruge jednog poznatog lekara. Elegantna gospoa etala jekorzoom sa svojom malenom erkom i uivala u razgovorima sa pesnikom. Kakvi su torazgovori bili i da lije bilo simpatija meu njima, nije se znalo, a kritiar ore Jovanovi ih jeovako opisivao: Od poetka do kraja korzoa vodili su razgovor. O emu su priali jedino suoni znali. Lice ove ene blistalo je od unutranjeg, duevnog zadovoljstva. Osmeh njenih uveknasmejanih usnica, bio je blag kao suncem ozaren. Samo amor moe da da takav izraz licu. Onje u drutvu ove ene odavao srenog oveka. Da li su to bile pesnikove duboke duevne ilitrenutne radosti? Ako je ono prvo, a to je vie nego sigurno, izmeu Drainca i ove gospoe

postojala kakva ljubav, pesnik vagabund i skitnica sigurno je umeo toplo i arko da ljubi,mora da je postojala iz ranijeg vremena, a vie nego verovatno da je ona bila ona draga Cicakojoj Drainac posveuje svoje stihove u Banketu.Na poetku ove zbirke pesama nalazi sepesma bez naslova, umesto naziva pesme tu je posveta: Tebi, draga Cico, ovaj penuavi okeanlirike za jednu kap ljubavi iz Tvoga srca, dok kraj pesme lii na nekakav testament u stihu.

Voleo je ene onako do sri. Moda je jedino vie udeo za Parizom. Pariz mu je uvek bio nausnama i u srcu. Veito usamljen i pored velikog broja prijatelja, nosio je neku setu i tugu,


40/88

40

zauvek traei svoju srodnu duu. I nikada je nije naao. Moda je upravo ta gospoa bilanjegova velika ljubav Kako bilo, poslednje dane svog ivota je proveo u drutvu prijatelja.Bolest ga je slomila i dok je leao u bolnici jedne aprilske noi zapisao je: Izdrau do Prvogmaja, da umrem na radniki praznik. Oprostite mi to sam vasnoas uznemirio Ja umirem zaverom u krajnju pobedu dobra i nae osloboenje.Kako je zapisao, tako se i desiloUmro je

sutradan, na praznik rada, imao je samo 44 godine.

Rade je voleo ene, ali su ga na veni poinak ispratile tek dve-tri prijateljice. Ona koju je voleo ikoja je njega volela nije bila kraj njega. Sahranjen je onako kako je sam zahtevao:

Ne alite me: ja sam za ivota kao plana vrba proplakao za sobom Moje je sve u ovom testamentu to danas piem:Ako jedna gospa bude elela da spava naporedo s mojim grobomOkrenite joj glavu ka mome srcu

Vie moje glave ni ploe ni poprsja,Kad budem silazio niz stepenice pakla ili neba

Ne treba asti skitauKoji je celim ivotom udeo samo aicu ljubavi i koru hleba.

Uarenom iglom po mojoj koi zapiite ove rei:Spavaj prvi put mirno, drue DraineVeliki na putnieI nita vie!




41/88

41

Ljubavi srpskih pisaca: Milan RakiPrethodne tekstove iz serijala Ljubavi srpskih pisaca moete pronaiovde.

Rei koje imaju boju zlata inile su fini lani simbolistike, eruptivne poezije koju je stvaraoknjievni um Milan Raki. Roen je 1876. godine u Beogradu, nauen pravnim vetinama uParizu, njegove prve sonete krasio je pseudonim Z. Pored pesama, pisao je i pozorine rece nzije,bio je dobrovoljac u Prvom balkanskom ratu, imao je bogatu diplomatsku karijeru i jednu Milicupriivenu za konu postavu.

Rakieva izabranica odavala je utisak dostojne ivotne saputnice, govorili su da je lepa kao sani otmena kao kneginja koja zna svoje mesto, svoju ulogu i svoje dunosti.

Jedan ponedeljak i prijem kod zajednikog prijatelja spojio je dva oka, dva srca stopio u jedno,tada je nastala i pesma Oda ukosnici, koju je Milica izgubila. Dobrotvorni bal, Milica u dugoj

haljini na tufne, diplomatsko pitanje britkog Milana Rakia:

- ta treba uraditi kada se devojci isprei grana na putu? upita Milan, siguran u ono to ini.

- U tom sluaju granu treba preskoitiodgovori mlada Milica, nasluujui da nee zadugo bitisama.

Ovaj kratak dijalog rezultirao je poljupcem u ruku, kavaljerskim armom i valcerom ljubavi.Vraajui se kui nakon bala, Milica je u koijama plakala zajedno sa sestrom, a nakon sedamdana Milan je doao u njenu kuu da je zaprosi. Venali su se 1905. godine i ostali zajedno vieod tri decenije. Njihov dom krasio je topli sklad, nena zrelost i posveenost, deake ale i noi

inspirisane mirisima strasne ljubavi.

I sav zasenjen pred udesnim sjajemlepote tvoje, slab, bez jednog daha,

kao da svakog asa ivot dajem,prilazim tebi pun pobonog straha.


42/88

42

"Oh, budi jedanput ko i druge ene"

U gimnazijskim danima dohvatio se pera i rezao je svojom knjievnom zrelou, koju je, ipak,drao pod velom anonimnosti. Dubok, opinjen, blag, utiv, dalekovid, boemska lutalica isamotnjak, pustolov u polju rei, traga za mesecom boje limuna u kome vidi duu inspiracije,

tajnu hrane za snove i hladnou sunevog sjaja. Drao je pod kontrolom svoje misli, nije imdavao da se same niu i otimaju, disciplinovao je svoj stilski iskaz i ponudio knjievnoj rizniciblago o kome su svi pesnici sanjali. Nije se dao zavarati podelama na loe i dobre, stare i mladepesnike, verovao je jedino u darovitost da se svet iskae kroz melodinu kombinaciju rei. MilanRaki je jedan od onih pesnika koji ive s one strane vremena koje veno traje. Svojim stihovimanazdravljao je ivotu, prirodi, eni, mesecu, otadbini, strasti.

Vetinom izraaja spajao je doivljaje gorine i meda, udeo za udarom bola i radosti, prizivao jeivotnu muku i slavio lepotu ivota. Ljubav u njegovim rukama nije bila zatiena i uzdignuta napijedestal, bacao je na nju istinu voljenja samo sebe, krstio je sebinou, uskratio je za silinu iveliki zamah krila.

Ja u ti, draga, opet rei tadaOtunu pesmu o ljubavi, kakoeznem i stradam i ljubim te, madaU tom trenutku ne oseam tako

A ti e, bedna eno, kao vazda,Sluati rado ove rei lane:


43/88

43

I zahvalie bogu to te sazda,I oi e ti biti suzom vlane.

I smrt je u Rakievom pesnikom carstvu postala manje strana i bolna, eleo je da je doekanasmejan bez zanatskih suza. Na veni poinak otiao je iz Zagreba 30. juna 1938. godine, a

generacijama je ostavio u naslee rasko svojih misli, deseterac savrenog oblika. uju se stihovisa Gazimestanagde etaju SimonidaiJefimija, bruje iskrene pesme, mirie bour, zovu nasnaputenacrkva, dolap i veiti putnik.

Sva moja dua zamirie tobom


pisac u okviru Narodne biblioteke Srbijesavremenih pisaca, autor romana Tajne robotovogmozga i istinski opsednuta igrom rei, inspiracije i misterije ljudske due. Priroda, samoa,

ivot, ljubav, ivotinje, knjiga su punjai za baterije inspiracije.
http://wannabemagazine.com/tag/jelena-pavlovic/http://wannabemagazine.com/tag/jelena-pavlovic/http://wannabemagazine.com/tag/jelena-pavlovic/


44/88

44

Ljubavi srpskih pisaca: Vladislav PetkoviDisPrethodne tekstove iz serijala Ljubavi srpskih pisaca moete pronaiovde.

Poezija Vladislava Petkovia Disa prepuna je mistike, mranih, tekih emocija, teipesimizmu Kada semalo dublje zaviri u njegov privatni ivot, primeti se da je njegova poezijaolienje njegovog bivstvovanja na ovoj zemlji. U ivotu su ga stalno pratili neuspesi i porazi, paje i tematika njegovih pesama proizala iz takvog ivota. On je stvarao za sebe, nije mario zakritike, ve ih stoiki podnosio i verovao da e ga pesme nadiveti. Tako je i bilo.

Od roenja boleljiv, slabunjav i bled, odrastao je u mnogobrojnoj porodici. Uio je kole, ali jemalo nauio, ak ni maturu nije poloio, ali ga to nije spreilo da postane uitelj u nekimzabaenim selima. Naime, u to vreme, poetama i buntovnicima bila su dodeljivana ta sela Bogu

iza nogu u nekakvim zabitima. Umeo je Dis da kada primi platu za jednu no potroi istu,provodei se sa drutvom u kafanama Zajeara. Pa narednih mesec dana ivi na hrani koju mudonose roditelji osnovaca. A nou, daleko od oiju seljana, nastaju najlepi stihovi. Tako jenekako izgledao ivot sjajnog poete pre nego to je u njega uetala lepotica po imenu Hristina.

Po prelasku u Beograd dobija posao pisara, a u to vreme nastaje i njegov nadimak po kome jeprepoznatljiv i koji predstavlja tri srednja slova njegovog imenaVlaDISlav. Pesnika avanturaje zapoeta. Najvie vremena je provodio sa svojim najboljim drugom Simom Panduroviemkoji je o njemu pisao: Vei deo dana i noi provodio je u kafani. Nije bio ni gurman, nipijanac. Jeo je retko, malo, pa i to mrljavo i bez volje. Voleo je da popije au dobrog vina, alise, koliko znam, nije nikad opijao Iako je bio siromah,imao je neku naklonost ka gospodstvu i

averziju prema prostakluku. Nije nikad psovao, ni bio razvratan, razuzdan i buanVerovatnoje ovo najbolji prikaz samog pesnika u vreme kada je u njegov ivot ula ljubav, ona prava, zasva vremena.


45/88

45

Utopljena dua

Bio je april 1911. godine kada je na kalemegdanskom etalitu sreo lepoticu po imenu Hristina,ba onu milu devojku koju je godinama sanjao u svojim pesmama. Vitkadevetnaestogodinjakinja, potanska slubenica, prepoznala je pesnika Disa i ve nekoliko danakasnije pruali su ruku jedno drugome nasred etalita u Knez Mihailovoj ulici. Mnogo godinakasnije, kada Disa vie nije bilo, kada je njegovo telo lealo negde duboko u Jonskom moru, adua obitavala uz svoju dragu, Hristina se priseala tog prvog susreta: Nije mi se dopao, alinisam mogla ni da pobegnem. Uem kod drugarice, a kad izaem, on eka preko puta kod

ivutske kafane. Iz kancelarije idem kui zaobilaznim putem, a on se nae ispred mene sadvi presudite je li to sudbina ili neto drugo?.

Iako joj se na prvi pogled moda nije dopao, to je nije spreilo da se zaljubi i est meseci kasnijestane pred oltar sa njim. A venanje posve neobino. Od toga da je mlada zaboravila prsten,preko improvizovanog venca za glavu, pa do toga da su oboje imali kijavicu. Gostiju minimalno,

kumovi i stari svat. Dobili su i svadbeni poklon, ni manje ni vie nego otar lanak u novinamaod Jovana Skerlia, uvenog kritiara, koji se gadno ogreio o Disa. Ljubav je cvetala, Dis jeTinku oboavao, a kada su im se rodila deca, Gordana i Mutimir, njegovoj srei nije bilo kraja.

Porodinu idilu naruili su dolazei ratovi. Dis se prvo zatekao na Krfu, a zatim je poetkom

1916. godine krenuo za Francusku. A tamo svi su ga voleli, svima je bio drag i simpatian,naroito enama. Verovatno su oseale koliko je patio i eznuo za porodicom, verovatno su tadai nastala ona prelepa pisma u stihovima, koja nikada nisu upuena onome kome su namenjena:Ne javlja mi se. A ima kad. Sem ako ne spava, ako ne die. Deset meseci ravno je sad odrastanka nam, otkako ne pie! Dis je bio duboko nesrean pri samoj pomisli na svoju sirotuporodicu koja se zlopati u porobljenoj zemlji. U to vreme do njega doe vest da njegova Tinka sadecom gladuje, jer osam meseci ve ne prima novanu pomo . Prijatelj koga je zaduio na Krfuda podie njegovu platu troio je novac po kafanama, a u Srbiju ni dinara nije slao. Povreen


46/88

46

takvim ponaanjem bliskog prijatelja poe za Grku da raisti tu nepriliku. Pre nego to e seukrcati na brod sa koga nikada nee izai, javio se Tinki i tom prilikom rekao: Putujem danas.Da se oprostimo ja bih sebe kaznio smru to sam u ovim prilikama poverovao drugima.

Istog dana u zoru, brod Italija je potonuo, a sa njim i pesnik Utopljenih dua. I na taj nain

sopstvenom sudbinom potvrdio je istinitost svojih pesama.

Moda spava sa oima izvan svakog zla,

Izvan stvari, iluzija, izvan ivota,

I s njom spava, neviena, njena lepota;

Moda ivi i doi e posle ovog sna.

Moda spava sa oima izvan svakog zla.

http://wannabemagazine.com/tag/lola-radosavljevic/http://wannabemagazine.com/tag/lola-radosavljevic/http://wannabemagazine.com/tag/lola-radosavljevic/


47/88

47

Ljubavi srpskih pisaca: Ivo AndriPrethodne tekstove iz serijala Ljubavi srpskih pisaca moete pronaiovde.

Srce knjievnosti zatreperi pred ukorienim mislima nobelovca Ive Andria. Avantura koju namAndri nudi svojim jednostavno upakovanim genijalno britkim, smislenim reenicama navodi dapovazdan govorimo samo o tome. Ovoga puta snop interesovanja pada na najintimniji deoAndrievog ivota, na komad obavijen svilenkastim, ljubavnim materijalima. Andrieva karijera,ponekad je uspela da baci u senku njegov emotivni ivot, a najvea istina je da je on zapravoimao samo dve ljubavi: pisanje i enu koje vie nema Milicu.

Ivo Andri je imao naviku da se poali na svoje zdravlje, problem sa izdavaima, ali i nausamljenost koju je oseao. Svedoanstva o oseanjima koja su izvesne dame negovale premanobelovcu Ivi Andriu, nisu postojala, to ukazuje da ih je po prijemu odmah unitavao. Topotvruju sauvana pisma koja je on slao svojoj Milici dok je jo bila udata. Pisma koja joj je

slao, sve do njene smrti, potpisivao je sa Mandarin.

Nesvakidanje tajanstveno, suzdrano, elegantno, ozbiljno i distancirano bie, kaoto je bio IvoAndri, sudei po ljubavnoj istoriji umeo je da bude nean, privren, strpljiv i da se izbori za onoto eli ak i ako neko stoji izmeu. ena koja je uspela da magijom privlanosti ukrade pogledei srce Ive Andria bila je udata. Trougao ljubavi unosi posebnu buru u Andriev ivot. Beograd uvreme okupacije, u ulici Prizrenskoj, krio je tajnu ljubav sa Milicom Babi-Jovanovi, iji jemu nakon slube u Berlinu mobilisan i poslat u nemako zarobljenitvo. Te prilike otvorile suvrata za slobodno vianje zaljubljenog para.

Raun se plaa nou na dugim poljima nesanice


48/88

48

Rizine ljubavne prie po svemu sudei mogle su se lako priiti za Ivu Andria. Postoji pria daje i supruga njegovog kuma, Gustava Krkleca, bila predmet interesovanja i poude, ubrzo sesituacija zakomplikovala kada je stvar otkrivena i to povlai odreene sankcije za knjievnika,masona, ambasadora Ivu Andria. Kada mu je na prepad kum Gustav uleteo u kancelariju,zapitavi Andria ta se tu dogodilo, reakcija koja je usledila svojstvena je vrhunski hladnim

ljudima, dobro pozicioniranim u svom kosmosu. Kada je stigla kafa koju je poruio, Andriodgovara na postavljeno pitanje svog kuma:

Gusti, zna, to je ovako bilo. Rominjala je neka kiica, pa tako, onda se i to desilo.Andriev kum, njegovo neverstvo prijavljuje masonskoj loi Preporoaj kojoj su obojicapripadali, a loa onda skida kecelju Andriu.

Ali vratimo se na enu koja je istinski bila najvee utoite, inspirativni pogon i zvezdanavasiona Andrieve ljubaviMilicu Babi.

Na prvom spratu zgrade u Prizrenskoj ulici, na balkonu Ivo Andri je sedeo, na krilu drao

svesku i pomno beleio svoje nabujale misli, da ne odbegnu u zaborav. Milica ga je svakodnevnoposeivala, vaila je za lepu enu, na njenu adresu odlazi posveta za priu Jelena, ena kojenema.

Znatieljni posmatrai i sakupljai intimnih zaina za tra jela, definisali su ih kao lep i skladanpar koji se najee mogao videti za vreme veere u Klubu knjievnika.

Venali su se u septembru 1958. godine, Milica je tad ve postala udovica i radila je kaokostimograf u Narodnom pozoritu. Ivo Andri je tada imao 66 godina, tolike godine ekao jesamo jednu enu i smrt njenog supruga. Ova postavka ljubavnih teza i ne bi bila tako nemogua,da se nisupojavile insinuacije da je svaki podatak iz ove ljubavne prie potpuno lairan. Elem

svi izvori ukazuju da je nedodirljivi knjievni vladar ipak bio satkan od krvi, mesa, nagona, eljai receptora za ljubav.

Istorijska vest o Nobelovoj nagradi zatekla je Ivu Andria i tada ve njegovu suprugu Milicu udomu, gde su zajedno nazdravili u prisustvu kamera koje su taj trenutak ukrale i poslale u

venost.

Raskona kraljevskoplava haljina, sa crnom manom u kosi, ponosno je ila uz svog Ivudvoranom dok ih je orkestar pratio sevdalinkom Kad ja podoh na Bembau.

Bio jednom jedan Ivo Andri oaran enom Milicom i svako seanje na ovu ljubav znai da

ivot za njih jo nije zavren.

Tako me u zamasima koji obeznanjuju nosi ta vasionska ljuljaka od jedne savrene sree dodruge, od Jeleninog i mog prisustva do nestanka i nas i svega sa nama u srei optegpostojanja.ove rei posvetio je svojoj voljenoj Milici.


49/88

49


pisac u okviru Narodne biblioteke Srbijesavremenih pisaca, autor romana Tajne robotovogmozga i istinski opsednuta igrom rei, inspiracije i misterije ljudske due. Priroda, samoa,ivot, ljubav, ivotinje, knjiga su punjai za baterije inspiracije.
http://wannabemagazine.com/tag/jelena-pavlovic/http://wannabemagazine.com/tag/jelena-pavlovic/http://wannabemagazine.com/tag/jelena-pavlovic/


50/88

50

Ljubavi srpskih pisaca: Milovan GliiPrethodne tekstove iz serijala Ljubavi srpskih pisaca moete pronaiovde.

Onii rastom,a veliki duom, dostojanstven i uvek briljivo negovane brade, socijalista koji sedruio sa radikalima i naprednjacima, zaetnik seoske realistine pripovetke Milovan Glii. Usvojim delima je iznosio sve ono to mu je duu pritiskalo u malenim mestima, kakvo je selo krajValjeva iz kog je potekao sredinom XIX veka. Filozofiju je studirao u Beogradu, gde je i iveosirotinjskim ivotom u iznajmljenoj sobici sa voljenom sestrom Stankom. Veliku kolu nikadanije zavrio. Radio je kao pomonik urednika Srpskih novina, ali je i nasledio radna mestanekih velikih imena, kao to su mesto korektora Dravne tamparije nakon odlaska ure Jakia,dramaturg Narodnog pozorita posle Zmajevog naputanja prestonice. Ti poslovi su Milovanunapokon mogli da obezbede normalan ivot i samim tim mogunost da stvori porodicu.

Od 1879. neprestano pie i objavljuje dela. Neumoran je u kritikovanju svih onih zelenaa,

inovnika i kaiara koji zarauju na seljakoj muci, ismejava loe strane naeg drutva,praznoverje, duhove, vetice, utvare, vampire Usred tog zalaganja i svakodnevnog pisanja,pronalazi i vremena da se oeni. Izabranica njegovog srca je mlada Kosara, erka Jelene i NikoleStefanovia. Venali su se 20. maja 1882. godine, Milovanu je bilo 35 godina.

Meutim,sreu u ovom braku nije pronaao. Kosara je bila bogata naslednica, erka mezimica iponaala se u skladu sa tim. elela je ivot na visokoj nozi, traila je najskuplje kue nanajboljim lokacijama u gradu, pranje rublja i peglanje je vreno izvan kue, naravno od stranedrugih ljudi, a ono to je Milovanu najtee padalo kuhinja je bila gotovo netaknuta, hrana jedonoena iz kafane. I to ne po jedno jelo za svaki obed, ve po nekoliko razliitih kako bigospoa mogla da bira. A mimo tih obroka, kupovani su najskuplji artikli, poput vajcarskog

sira, ajvara i piva u flaama. Zbog ovakvog naina ivota, Milovan je morao danonono da radi ida se zaduuje. Da ne govorimo o putovanjima u inostranstvo, boravcima u banjama i sl. Pa kommukarcu to ne bi prekipelo? Brak je potrajao kratkih, a Milovanu i te kako dugih, pet godina.Aprila 1887. godine Kosara je otila iz kue, a nedugo zatim brani par je i zvanino biorazveden.


51/88

51

U ljubavi nije imao sree

Svee razveden, jo uvek u najboljim godinama, Glii je imao vremena za kafanu, drugujui saJankom Veselinoviem, Radojem Domanoviem i dr. esto je plaao cehove, a ponekad i sambio vorc. Kada zaradi novca, plaao je dugove i raune, pa beao u prirodu. Kao da je eleo dapobegne od sveta koji ga je okruivao i tuno podseao na loa iskustva. Mnogo je pria ostalo opokuaju Gliievom da svoje drugare okrene prirodi, kao i onih u kojima je opisan njihov trudda Milovanu kupe odgovarajue odelo. Pantalone su mu nekako uvek bivale due. Mnoge su alenastale upravo na ovaj raun, a Milovan je nekako uvek umeo da ih prihvati sa osmehom. Pa isam je tolike ismejao u svojim pripovetkama, ne bi bilo zanimljivo kada neko njemu to ne bi

uinio.

Kao i mnogi u to vreme, penzionisan je iz politikih razloga, 1898. godine, da bi dve godinekasnije bio vraen na mesto pomonika upravnika Narodne biblioteke u Beogradu. Kako sestarost pribliavala sve ree se ulo za ime Milovana Gliia. Jovan Skerli ga nije zaboravio, uobimnoj studiji odao mu je priznanje i podsetio na: jednog malog, sveg u bradi obrasloggospodina u dramaturkoj loi, koji se na predstavama francuskih vodvilja slatko smejao, dajuikomandu za smejanje, koje je zaraljivo padalo u parter i dizalo se u galerije.


52/88

52

Iako je malo radio na pripoveci, mnogoje prevodio. Uvodio je nae itaoce u arobni svet ruskeknjievnosti, kao i u svet francuske literature. iveo je sam samcit u hotelu Nacional kodKalemegdana. Kao da je ceo ivot nosio peat tog nesrenog braka i kao da nije mogao dapronae svoju srodnu duu. I u restoranu je bivao sam, bez svojih drugara koji su mahompoumirali ili leali bolesni, da bi i njega naposletku savladao kaalj i grudobolja. U hotelskoj

sobi je provodio i svoje bolne dane, a leila ga je njegova voljena sestra Stanka. im mu je bilomalo bolje, otputovao je u Dubrovnik, najlepi grad na Jadranu. Kao da je predoseao da e muto prolee biti poslednje, koristio ga je maksimalno u gradu gde mnoge ljubavi poinju, ljubavikoje on nikada u svom ivotu nije imao.

Umro je jednog olujnog jutra 1908. godine u 62. godini. Sauvana je fotografija sa te sahrane nakojoj se vidi mnotvo naroda, zastave koje se vijore, a od najbliih uz njegov les nalazila se samosestra Stana, njegov verni drug tokom itavog ivota.

Lola Radosavljevibavi se jezikom, knjievnost nosi u srcu, a osmeh na licu. Hrabro ide krozivot, uva veito dete u sebi, ruku pod ruku sa Mikom i njegovom parolom Dok drugi

objanjavaju ivot, ti mahni rukom i odivi ga!
http://wannabemagazine.com/tag/lola-radosavljevic/http://wannabemagazine.com/tag/lola-radosavljevic/http://wannabemagazine.com/tag/lola-radosavljevic/


53/88

53

Ljubavi srpskih pisaca: Desanka MaksimoviPrethodne tekstove iz serijala Ljubavi srpskih pisaca moete pronaiovde.

Knjievna vila koja je stihove nizala u niske bisera, kriom nam poturala pod nos ljubavne reikoje su nam se veno urezale u mislimaNe, nemoj mi prii srea je lepa samo dok seeka, bila je

Documents

LJUBAVI SRPSKIH PISACA