На основу члана 53. став 1. тачка 1. Закона о високом образовању (''Службени гласник Републике Србије'' бр. 76/2005), Савет Факултета на предлог Наставно-уметничког већа Факултета донео је дана 17. новембра 2006. године Статут Факултета драмских уметности у Београду. На основу Закона о изменама и допунама Закона о високом образовању (''Службени гласник Републике Србије'' бр. 44/2010) Савет Факултета донео је дана 30. децембра 2010. године Одлуку бр. 2/25 о изменама и допунама Статута Факултета драмских уметности у Београду, а Сенат Униврзитета уметности донео је дана 13. јуна 2011. године Одлуку бр. 7/231 о давању сагласности на одлуку о изменама и допунама Статута Факултета драмских уметности.

С Т А Т У Т

ФАКУЛТЕТА ДРАМСКИХ УМЕТНОСТИ У БЕОГРАДУ

(позоришта, филма, радија и телевизије)

I ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1.

Овим Статутом уређују се услови и начин обављања делатности високог образовања на Факултету драмских уметности, општи принципи организације, извођења наставе и пословања Факултета, статус наставника, сарадника и студената као и друга питања од значаја за Факултет.

Члан 2.

Факултет је високошколска јединица у саставу Универзитета уметности, која оставрује академске студијске програме и развија уметнички, научноистраживачки и стручни рад у више области.

Факултет остварује и струковене студијске програме.

Члан 3.

Факултет је правно лице.

Члан 4.

Факултет је у саставу Универзитета уметности у Београду.

2

Члан 5.

Циљеви високог образовања су: 1) преношење уметничких, научних и стручних знања и вештина; 2) унапређивање уметничког стваралаштва и развој науке; 3) обезбеђивање уметничког, научног и стручног подмлатка.

Члан 6.

Академске слободе на Факултету јесу: 1) слобода уметничког стваралаштва и научноистраживачког рада,

укључујући слободу објављивања и јавног представљања уметничких достигнућа и научних резултата.

2) слобода избора метода интерпретације наставних садржаја; 3) слобода избора студијских програма.

Члан 7.

Делатност Факултета заснива се на принципима високог образовања у складу са Законом, Статутом Универзитета уметности у Београду и академским слободама.

Члан 8.

Простор Факултета неповредив је и у њега не могу улазити припадници органа надлежног за унутрашње послове без дозволе Декана, осим у случају угрожавања опште сигурности, живота, телесног интегритета, здравља или имовине.

Назив, седиште и делатност Факултета

Члан 9.

Факултет послује под називом: Универзитет уметности у Београду, Факултет драмских уметности (позоришта, филма, радија и телевизије) у Београду, са потпуном одговорношћу.

Скраћени назив Факултета је: ФДУ.

3

Седиште Факултета је у Београду, Булевар уметности 20, Општина Нови Београд.

Члан 10.

Факултет у свом пословању користи три округла печата и штамбиљ. Облик, величина и садржај печата усклађени су са законом. Декан факултета одлучује коме ће запосленом поверити чување и употребу

печата.

Члан 11.

Факултет је уписан у регистар Привредног суда у Београду, под основним бројем регистарског улошка 5-134-00.

Класификација делатности факултета је у складу са Законом о класификацији делатности и о регистру јединица разврставања.

Члан 12.

У делатност Факултета спада:

1) професионално оспособљавање за високосложене послове у области драмских уметности (позоришта, филма, радија и телевизије);

2) припремање уметничког, научног и наставног подмлатка; 3) преношење уметничких искустава и научних знања за обављање

уметничког и научно-истраживачког рада; 4) уметнички и уметничко-истраживачки рад; 5) научна истраживања и објављивање разултата научно-истраживачког рада; 6) извођење студијских програма на сва три нивоа студија; 7) припремање и јавно приказивање уметничких остварења студената,

наставника и других југословенских и страних уметника, у циљу подизања нивоа теоријских и практичних истраживања у драмским уметностима;

8) издавање скрипата, помоћних уџбеника, уџбеника, радова студената и друге литературе из области драмских уметности и науке о драмским уметностима;

9) продукција позоришних, филмских и медијских остварења наставника, сарадника и студената Факултета;

10) организовање служби за потребе студентског стандарда, исхране, забаве и спортске рекреације;

11) сарадња са институцијама из области културе, уметности и наука, 12) међународна сарадња и

4

13) остале делатности које су у вези са областима позоришта, филма, радија и телевизије.

14) кинематографска и видео-производња 15) кинематрографска и видео-дистрибуција 16) приказивање филмова 17) уметничко и књижевно стваралаштво и сценска уметност 18) радио и ТВ активности 19) остале услуге рекламе и пропаганде 20) консалтинг и менаџмент послови 21) издавање књига, брошура, музичких књига и других публикација 22) издавање звучних записа 23) остала издавачка делатност 24) издавање новина 25) издавање часописа и сличних периодичних издања 26) трговина на мало књигама, новинама и писаћим материјалом 27) истраживање и експериментални развој у хуманистичким наукама 28) истраживање и експериментални развој у мултидисциплинарним наукама 29) истраживање и експериментални развој у друштвеним наукама 30) истраживање тржишта и испитивање јавног мњења 31) образовање одраслих и остало образовање на другом месту непоменуто

Заступање Факултета

Члан 13.

Факултет заступа и представља декан. У случају одсутности декана замењује овлашћени продекан. Декан потписује Факултет. У случају одсутности декана Факултет потписује овлашћени продекан.

Члан 14.

У правном промету са трећим лицем факултет за своје обавезе одговара средствима којима послује.

5

II СТУДИЈЕ И СТУДИЈСКИ ПРОГРАМИ

1. ВРСТЕ И НИВОИ СТУДИЈА

Члан 15.

Делатност високог образовања на Факултету остварује се кроз академске и струковне студије на основу акредитованих студијских програма за стицање високог образовања.

Члан 16.

На факултету се изводе: - Студије првог степена - основне академске студије и основне

струковне студије; - Студије другог степена - мастер академске студије, специјалистичке

струковне студије и специјалистичке академске студије; - Студије трећег степена - докторске академске студије.

2. ОБИМ И ТРАЈАЊЕ СТУДИЈА

Члан 17.

Основне академске студије трају три или четири године, а обим студија износи 180 или 240 ЕСПБ бодова;

Основне струковне студије трају три године, а обим студија износи 180 ЕСПБ бодова;

Мастер академске студије трају једну годину, а обим студија износи 60 ЕСПБ бодова уколико је претходно остварен обим основних академских студија од 240 ЕСПБ бодова;

Мастер академске студије трају две годину, а обим студија износи 120 ЕСПБ бодова уколико је претходно остварен обим основних академских студија од 180 ЕСПБ бодова;

6

Специјалистичке струковне студије трају једну годину, а обим студија износи 60 ЕСПБ бодова;

Специјалситичке академске студије трају једну годину, а обим студија износи 60 ЕСПБ бодова, када су претходно завршене дипломске академске студије.

Докторске студије трају три годину, а обим студија износи 180 ЕСПБ бодова, уколико је претходно остварен обим од 300 ЕСПБ бодова.

3. СТУДИЈСКИ ПРОГРАМИ

Члан 18.

Студијским програмом утврђује се: - назив и циљеви студијских програма; - врста студија и исход процеса учења; - стручни, академски, односно научни назив; - услови за упис на студијски програм; - листа обавезних и изборних студијских предмета са оквирним

садржајем; - начин извођења студија и потребно време за извођење појединих

облика студија; - бодовна вредност сваког предмета исказана у складу са Европским

системом преноса подова - ЕСПБ бодови; - бодовна вредност завршног рада на основним, специјалистичким и

дипломским академским студијама, односно докторске дисертације, исказана у ЕСПБ бодовима;

- предуслови за упис појединих предмета или групе предмета; - начин избора предмета из других студијских програма; - услови за прелазак са других студијских прогама у оквиру истих или

сродиних области студија; - друга питања од значаја за извођење студијских програма.

Члан 19.

Факултет организује и остварује студијске програме на основним академским студијама, на мастер академским студијама, на специјалистичким струковним студијама и специјалистичким академским студијама.

Факултет може, на основним академским и мастер академским студијама уколико се укаже потреба, организовати студије уз рад по одлуци Већа Факултета.

7

Факултет организује и остварује уметничке и научне докторске студије према студијским програмима које усвоје надлежна стручна тела Факултета и Универзитета.

Члан 20.

Студијске програме основних академских студија, мастер академских студија и докторских студија доноси Сенат Универзитета на основу предлога Већа Факултета.

Студијске програме специјалистичких струковних студија и специјалстичких академских студија доноси Веће Факултета.

Члан 21.

Студијски програм изводи се према плану извођења наставе. Планом извођења наставе утврђују се: 1. наставници и сарадници који ће изводити наставу према студијском

програму; 2. место извођења наставе; 3. почетак и завршетак часа извођења наставе; 4. облици наставе (предавања, семинири, вежбе, практична настава,

консултације и др. 5. начин полагања испита, испитни рокови и критеријуми испитивања; 6. попис литературе; 7. могућност извођења наставе на страном језику; 8. и остале важне чињенице за редовно извођење наставе. План извођења наставе доноси Веће Факултета пре почетка школске године

и доступан је јавности. Факултет може, на оним студијским групама на којима је то могуће,

организовати студијски програм путем студирања на даљину, у складу са дозволом за рад, а по одлуци Већа Факултета.

Ближи услови и начини остваривања студијских програма на даљину уређују се општим актом Факултета.

Испит код студирања на даљину полаже се на Факултету, односно у објектима наведеним у дозволи за рад.

8

III РЕЖИМ СТУДИЈА 1. ШКОЛСКА ГОДИНА

Члан 22.

Студије се организују и изводе у току школске године која по правилу почиње у понедељак четврте недеље у месецу септембру текуће године, а завршава се треће недеље септембра наредне године.

Школска година дели се на два семестра - зимски и летњи, од којих сваки семестар траје 15 недеља.

Термини одвијања зимског и летњег семестра утврђују се Календаром извођења наставе, који за сваку школску годину доноси Веће Факултета.

Веће Факултета утврђује време остваривања студијских програма докторских, специјалистичких струковних студија и специјалистичких академских студија у току школске године.

Члан 23.

Настава појединачних предмета организује се и изводи у току једног семестра или једног блока, а најдуже у току два семестра. 2. ЈЕЗИК СТУДИЈА

Члан 24.

На Факултету студије се организују и изводи на српском језику. Факултет може организовати и изводити студије, односно поједине делове

студија, као и организовати израду и одбрану докторске дисертације на језику националне мањине и на страном језика у складу са законом.

Студијски програм може се остваривати на језику националне мањине и страном језику уколико је такав програм одобрен, односно акредитован.

Члан 25.

У оквиру студијских програма основних и мастер студија матични предмети на Факултету јесу:

- на Глуми: Глума - на Позоришној и радио режији: Позоришна режија, Радио режија

9

- на Драматургији: Позоришна и радио драматургија и Филмска и телевизијска драматургија

- на Менаџменту и продукцији позоришта, радија и културе: Позоришна продукција, Радио продукција и Менаџмент у култури

- на Филмској и ТВ режији: Филмска режија, Филмска режија – Документарни и наменски филм и ТВ режија

- на Филмској и ТВ продукцији: Филмска продукција, Телевизијска продукција

- на Камери: Филмска камера, Телевизијска камера, Фотографија - на Монтажи: Филмска монтажа, Електронска монтажа - на Снимању и дизајну звука: Снимање звука; Снимање и дизајн звука за

ФТВ; Снимање и дизајн звука за позориште и радио и Снимање музике - на мастер програму из Теорије и историје: Историја светске драме и

позоришта, Историја југословенске драме и позоришта, Историја филма, Теорија филма и Теорија медија

- и други матични предмети које за поједине студијске пргограме утврде надлежна Катедра и Веће факултета.

Члан 26.

У оквиру студијских програма докторских студија матичне наставне области на Факултету јесу:

- Студије позоришта; - Студије филма; - Студије медија; - Менаџмент у култури; - Продукција драмских уметности и медија; - и друге наставне области које утврде надлежни стручни органи Факултета

и Универзитета.

IV СТУДЕНТИ

1. УПИС

Члан 27.

У прву годину основних академских студија може се уписати лице које има средње образовање у четворогодишњем трајању и положи испит за проверу склоности и способности.

10

У прву годину основних академских студија може се уписати и лице које нема завршено средње образовање, ако положи посебни допунски испит према програму образовања за средње школе друштвено-језичког смера из предмета: 1) српски језик и књижевност 2) историја 3) страни језик (енглески, француски, немачки или руски) 4) уметност (ликовна и музичка) Састав комисије и рокове за полагање испита за лица која немају завршено средње образовање, одређује декан Факултета.

Члан 28.

У прву годину мастер академских студија може се уписати лице које је завршило основне академске студије и остварило:

- најмање 180 ЕСПБ бодова уколико мастер академске студије имају 120 ЕСПБ бодова;

- најмање 240 ЕСПБ бодова уколико мастер академске студије имају 60 ЕСПБ бодова.

Студијским програмом мастер академских студија предвиђене су основне

академске студије из става 1. овог члана, студијским програмом може се предвидети полагање испита за проверу склоности и способности.

Редослед кандидата за упис у прву годину мастер академских студија утврђује се на основу опште просечне оцене остварене на основним студијама, односно успеха на испиту склоности и способности.

Члан 29.

У прву годину специјалистичких академских студија може се уписати лице које је завршило дипломске академске студије и остварило 300 ЕСПБ бодова.

Студијским програмом специјалистичких академских студија предвиђене су дипломске академске студије из става 1. овог члана.

Редослед кандидата за упис у прву годину специјалистичких академских студија утврђује се на основу опште просечне оцене остварене на основним и дипломским студијама.

11

Члан 30.

У прву годину специјалистичких струковних студија може се уписати лице које је завршило основне струковне студије и остварило 180 ЕСПБ бодова или основне академске студије и остварило најмање 180 ЕСПБ бодова.

Студијским програмом специјалистичких струковних студија предвиђене су основне струковне и основне академске студије из става 1. овог члана.

Редослед кандидата за упис у прву годину специјалистичких струковних студија утврђује се на основу опште просечне оцене остварене на основним струковним или основним академским студијама.

Члан 31.

На докторске научне студије може се уписати: - лице које је завршило мастер академске студије и остварило 300 ЕСПБ

бодова и има општу просечну оцену најмање 8,50 на основним академским и мастер академским студијама.

Изузетно, лицима која не испуњавају услове предвиђене ставом 1. овог члана,

а у периоду од пет година непосредно пре пријављивања на конкурс за упис на студије објавили су:

- научну или теоријску монографску књигу, или - монографски каталог, или - најмање 5 научних студија и расправа, или - најмање 5 студија, уводних текстова или опсежних критика које се односе

на изложбе, фестивале, концерте, театарске представе, перформансе, пројекције, вишемедијске презентације, културну политику, организацију умтничких манифестација, и сл.омогућиће се полагање пријемног испита.

Образложену одлуку о томе ко може приступити полагању испита доноси испитна комисија најкасније 48 сати пре одржавања испита.

Студијским програмом докторских научних студија предвиђају се ближи

услови за упис на научне докторске студије. Општим актом Факултета може се предвидети да се део студијског прогрма

специјалстичких академских студија признаје за део студијског програма докторских студија.

Редослед кандидата за упис у прву годину докторских научних студија утврђује се на основу успеха у претходном школовању, оцене остварене на основним и дипломским академским студијама, на начин предвиђен општим актом Факулета.

12

Редослед кандидата за упис на прву годину докторских научних студија који не испуњавају услов у погледу опште просечне оцене вришиће се на основу просечне оцене коју кандидат има и на основу процењених научних радова.

Члан 32.

На уметничке докторске студије може се уписати:

- лице које је завршило мастер уметничке академске студије, односно стекло 300 бодова ЕСПБ, са просечном оценом најмање 8,5 и оценом најмање 9 из дипломског/завршног испита.

- лице које је завршило мастер уметничке студије, према ранијим законима са просечном оценом најмање 8,5 и оценом најмање 9 из дипломског/завршног испита, односно завршних испита из предмета који дефинишу струку.

Изузетно лица која не испуњавају услове предвиђене правилима за упис на докторске уметничке студије, а која се односе на просечну оцену најмање 8,5 и оцену најмање 9 из дипломског/завршног испита, а имају остварену најмање петогодишњу успешну уметничку праксу потврђену у јавности, омогућиће се полагање пријемног испита.

Образложену одлуку о томе ко може да приступи полагању испита доноси испитна комисија најкасније 48 сати пре одржавања пријемног испита.

Редослед кандидата за упис у прву годину уметничких докторских студија утврђује се на основу општег успеха оствареног на основним и дипломским студијама и на основу остварених уметничких резултата, на начин предвиђен општим актом Универзитета односно факултета.

Редослед кандидата за упис на прву годину докторских уметничких студија који не испуњавају услове у погледу просечне оцене и оцене из допломског/завршног испита вршиће се на основу просечне оцене коју кандидат има и на основу процене уметничке праксе.

Члан 33.

Страни држављанин може се уписати на све студијске програме које организује Факултет под истим условима као и домаћи држављанин.

Страни држављанин може се уписати на студијске програме ако познаје језик на коме се изводи настава.

Страни држављанин уписује се у статусу студента који се сам финансира. Висину школарине за стране студенте одрђује Савет Факултета за сваку

школску годину.

13

2. КОНКУРС

Члан 34.

На предлог Већа Факултета Универзитет уметности доноси одлуку о расписивању конкурса за упис на студије најкасније пет месеци пре почетка школске године.

Конкурс из става 1. овог члана садржи: број студената који се могу уписати на оређени студијски програм; услове за упис студената; мерила за утврђивање редоследа кандидата; поступак спровођења конкурса; начин и време полагања испита за проверу склоности и способности; начин и рокове за подношење жалбе на утврђени редослед; рок за упис примљених канидата и висину школарине коју плаћају студенти чије се студирање не финансира из буџета.

3. БРОЈ СТУДЕНАТА

Члан 35.

На предлог Већа Факултета Универзитет уметности даје мишљење Влади Републике Србије о броју буџетских студената за упис у прву годину студијских програма, најкасније два месеца пре расписивања конкурса.

На предлог Већа Факултета Универзитет уметности утврђује број студената који се уписује на студијске програме који се организују на Факултету, најкасније до 15. априла за наредну школску годину.

Приликом утврђивања предлога о броју студената за упис на прву годину основних студија Веће Факултета је дужно да води рачуна о равномерној заступљености студената који се финансирају из буџета на свим студијским програмима.

У наредним годинама студија број студената који се финансира из буџета Факултет може повећати за највише 20% у односу на претходну годину, у складу са одлуком Већа Факултета.

4. РАНГИРАЊЕ И УПИС КАНДИДАТА

Члан 36.

Кандидат који конкурише за упис у прву годину основних академских студија полаже испит за проверу склоности и способности.

14

Редослед кандидата за упис у прву годину основних академских студија утврђује се на основу општег успеха постигнутог у средњем образовању и резултата постигнутих на испиту за проверу склоности и способности.

Факултет организује припремање кандидата за проверу склоности и способности (консултације, предавања, обавештења и сл.). Припремни рад у Факултету није услов за приступање кандидата испиту за проверу склоности и способности.

Члан 37.

Испити за проверу склоности и способности посебно за сваки студијски програм садрже: 1) проверу талента, односно неопходног знања из области матичних и сродних

предмета; 2) проверу психичких и физичких способности, склоности и особина личности,

које су неопходне за бављење уметничким радом, односно одређеним занимањем из области драмских уметности.

Провера се врши помоћу практичних задатака, усмених испита, писмених

радова, тестова, интервјуа и лекарских уверења.

Члан 38.

На предлог катедара Веће Факултета именује посебну комисију за проверу склоности и способности за сваки студијски програм, од пет чланова из редова наставника Факултета.

Комисије достављају одмах секретаријату и декану записнике о резултатима свих делова испита за проверу склоности и способности.

Члан 39.

Право на рангирање ради уписа стиче кандидат који је положио испит за проверу склоности и способности.

Редослед кандидата за упис у прву годину основних студија из става 1. овог члана обавља се према резултату постигнутом на испиту за проверу склоности и способности и на основу општег успеха постигнутог у средњем образовању, а на основу ранг листе која се сачињава према укупном броју бодова по утврђеним мерилима:

15

1) кандидат може освојити највише 100 бодова; 2) под општим успехом у средњој школи подразумева се збир просечних оцена

из предмета у првом, другом, трећем и четвртом разреду. По овом основу кандидат може стећи најмање осам, а највише 20 бодова;

3) резултат који кандидат постиже на испиту за проверу склоности и способности оцењује се од 0 до 80 бодова;

4) кандидат може бити уписан у статусу студента, ако је према реузлтату постигнутом на испиту склоности и способности и на основу општег успеха постигнутог у средњој школи стекао више од 30 бодова;

5) Факултет утврђује ранг листе за кандидате који се финансирају из буџета и кандидате који се сами финансирају. Место на јединственој ранг листи и број укупно постигнутих бодова одређују да ли ће кандидат бити уписан у прву годину основних академских студија, као студент који се финансира из буџета или као студент који се сам финансира;

6) Факултет доставља Универзитету уметности ранг листе кандидата за упис на основне академске студије и ранг листу за упис на струковне студије;

7) кандидат може бити уписан у статусу студента који се финансира из буџета ако се налази на ранг листи до броја одобреног за упис студената који се финансирају из буџета, који је одређен за Факултет;

8) кандидат може бити уписан у статусу студента који се сам финансира уколико се на ранг листи налази до броја одобреног за упис студената који се сами фаинансирају, који је одређен за Факултет.

Члан 40.

Студент који жели да пређе на студије Факултета драмских уметности са друге истородне високошколске организације из земље или иностранства, на којој се изучавају драмске уметности, треба да поднесе доказе о упису у претходну високоуметничку школу, о овереним семестрима, положеним испитима, заједно са наставним плановима и програмима претходне школе најкасније до 1. септембра.

Одговарајућа катедра именује комисију која ће испитати сваку појединачну молбу за прелазак на ФДУ.

На основу приложене документације, прегледа испитних, практичних и других радова и разговора са кандидатом, комисија у сваком појединачном случају процењује да ли кандидат испуњава услове за наставак студија и одређује диференцијалне испите и рокове за њихово полагање.

Комисија такође у сваком појединачном случају, уколико кандидат испуњава услове за наставак студија, предлаже признавање појединачних испита које је кандидат положио на претходној високој школи, односно пренос ЕСПБ бодова са претходне школе.

Право преласка студент не може остварити на прву и последњу годину студија.

16

Одлуку о преласку доноси Веће Факултета, узимајући у обзир наставне, просторне и техничке могућности за обављање наставног процеса. Веће Факултета доноси и одлуку о преносу ЕСПБ бодова са претходне школе.

Студент може остварити прелазак у статусу студента који се сам финансира и у том статусу остаје до завршетка студија.

Члан 41.

Студент може прелазити у току основних студија са једне на другу студијску групу Факултета ако испуни услов за упис у наредну годину студија и ако положи диференцијални испит пред комисијом коју одређује катедра.

Право преласка студент не може остварити на прву и последњу годину студија и у статусу апсолвента.

Одлуку о преласку доноси Веће Факултета, узимајући у обзир наставне, просторне и техничке могућности за обављање наставног процеса. Веће Факултета при том доноси и одлуку од преносу ЕСПБ бодова са претходног студијског програма.

5. СТАТУС СТУДЕНТА

Члан 42.

Студент је физичко лице уписано на студијски програм, који се организује и изводи на Факултету.

Студент се уписује у статусу студента који се финансира из буџета или у статусу студента који се сам финансира.

Статус студента доказује се индексом.

Члан 43.

Статус студента који се финансира из буџета има студент:

- који је уписан на студије првог, другог или трећег степена у том статусу, а на основу редоследа на ранг листи кандидата одговарајућег студијског програма до броја одобреног за упис студената који се финансирају из буџета;

- који у текућој школској години оствари 60 ЕСПБ бодова, ако се рангира у оквиру укупног броја студената чије се студије финансирају из буџета у складу са Законом.

17

Студент који се финансира из буџета може у том статусу да има уписан само један студијски програм на истом нивоу студија.

Члан 44.

Статус студента који се сам финансира има студент:

- који је уписан на студије првог, другог или трећег степена у том статусу, а на основу редоследа на ранг листи кандидата одговарајућег студијског програма до броја одобреног за упис студената који се сами финансирају;

- уписан у другу или било коју наредну годину студија, а који је у претходној школској години, остварио најмање 37 ЕСПБ бодова из предмета за које се определио у складу са студијским програмом уз обавезно положене испите из матичних предмета.

Члан 45.

Студент који у текућој школској години оствари 60 ЕСПБ бодова има право да се у наредној школској години финансира из буџета ако се рангира у оквиру укупног броја студената чије се студије финансирају из буџета, у складу са овим законом.

Рангирање студената из става 1. овог члана обухвата студенте уписане исте школске године на одређени студијски програм, а врши се полазећи од броја остварених ЕСПБ бодова и постигнутог успеха у савлађивању студијског програма, на начин и по поступку утврђеним одговарајућом одлуком Већа Факултета.

Студент који не оствари право из става 1. овог члана у наредној школској години наставља студије у статусу студента који се сам финансира.

6. ПРАВА И ОБАВЕЗЕ СТУДЕНТА

Члан 46.

Студент има право: 1. на упис, квалитетно школовање и објективно оцењивање; 2. на благовремено и тачно информисање о свим питањима која се односе на

студије;

18

3. на активно учествовање у доношењу одлука, у складу са Законом и Статутом Факултета;

4. на самоорганизовање и изражавање сопственог мишљења; 5. на повластице које произилазе из статуса студента; 6. на подједнако квалитетне услове студија за све студенте; 7. на образовање на језику националне мањине, у складу са Законом; 8. на различитост и заштиту од дискриминације; 9. да бира и да буде биран у студентски парламент и друге органе

високошколске установе; 10. да учествује у процесима самовредновања.

Студент је дужан да: 1. испуњава наставне и предиспитне обавезе; 2. поштује опште акте Факултета; 3. поштује права запослених и других студената на Факултету; 4. учествује у доношењу одлука у складу са Законом. Студент има право на жалбу Декану факултета уколико Факултет прекрши

неку од обавеза из става 1. тачка 1-3 овог члана. Декан одговара на жалбу у најбржем могућем року.

Члан 47.

Статус студента престаје у случају: 1. исписивања са студија; 2. завршетка студија; 3. неуписивања школске године; 4. кад не заврши студије до истека рока који се одређује у двоструком броју

школских година потребних за реализацију студијских програма; 5. изрицања дисциплинске мере искључења са студија на високошколској

установи, а у складу са општим актом Универзитета уметности. Студенту се на лични захтев може продужити рок за завршетак студија за

један семестар, одлуком одговарајуће катедре. 1. ако је току студија испуњавао услове за одобравање мировања права и

обавеза, а то право није користио, односно није га искористио у трајању које му је, с обзиром на околности, могло бити одобрено;

2. ако му на дан истека рока, који се одређује у двоструком броју школских година потребних за реализацију студијских програма, остаје неостварених највише 20 ЕСПБ бодова потребних за завршетак студија;

19

7. МИРОВАЊЕ ПРАВА И ОБАВЕЗА СТУДЕНАТА

Члан 48.

Студенту се одобрава мировање права и обавеза у случају: - теже болести, - упућивања на стручну праксу у трајању од најмање шест месеци, - одслужења и дослужења војног рока, - неге детета до годину дана живота, - одржавања трудноће, - неге тешко болесног члана уже породице. Студент остварује мировање права и обавезе из става 1. овог члана на лични

захтев. Студент који је био спречен да полаже испит због болести или одсуства због

стручног усавршавања у трајању од најмање три месеца, може полагати испит у првом наредном року, по одобрењу Декана.

8. ИСПИТИ

Члан 49.

Студент стиче право да полаже испит из предмета ако изврши све предиспитне обавезе утврђене студијским програмом и овери семестар.

Студент полаже испит непосредно по окончању наставе из тог предмета. Да би студент приступио испиту мора да:

1) изврши предиспитне обавезе, односно обави практичне и писмене радове

предвиђене студијским програмом; 2) поднесе испитну пријаву или пошаље електронску пријаву секретаријату

Факултета.

Испитне пријаве подносе се најкасније 10 дана пре почетка испитног рока.

Члан 50.

Секретаријат уводи испитну пријаву у деловодни протокол и оверава је печатом Факултета.

Распоред испита саставља и објављује стручна служба Факултета, на предлог катедара и наставника, најкасније 30 дана пре почетка испитног рока.

20

Члан 51.

Испити се могу полагати само у просторијама Факултета. Извођење практичног дела испита из матичног наставног предмета

(позоришна представа, пројекција филма или телевизијска и радио емисија и сл.), може се обавити и ван просторија Факултета, по одобрењу катедре.

Одредбе става 1. и 2. односе се и на извођење студијског програма на даљину.

Члан 52.

Испитни рокови јесу: јануарски, априлски, јунски, септембарски 1, септембарски 2 и октобарски.

Последњи испитни рок за школску годину завршава се најкасније до 10. октобра.

Члан 53.

Због групног начина рада и полагања, као и потребних финансијских, техничких и материјалних средстава за израду практичних радова, испити из матичних предмета полажу се једном по окончању наставе у зимском семестру у јануарском испитном року, односно у летњем семестру у јунском испитном року.

Изузетно у априлском и септембарском року испити из матичних предмета могу се полагати према одлуци катедре.

Члан 54.

Студенти група:

- Филмска и телевизијска режија, - Филмска и телевизијска продукција, - Камера, - Монтажа и - Снимање и дизајн звука

ако положе практични део испита из матичног предмета, а не задовоље на усменом делу испита, могу поновити усмени део испита још само једанпут у наредном испитном року, закључно са септембарским роком.

21

Члан 55.

Испити су јавни, осим у изузетним случајевима када одлуку о овоме доноси наставник, односно испитна комисија.

Члан 56.

Испит је јединствен и полаже се усмено, писмено, односно практично - израдом рада или практичним радом, у складу са студијским програмом.

Члан 57.

Испит се полаже пред предметним наставником. Испит из матичних предмета и завршни рад полажу се пред комисијом коју

образује Катедра.

Члан 58.

Успешност студента у савлађивању појединог предмета континуирано се прати током наставе и изражава се поенима.

Испуњењем предиспитних обавеза и полагањем испита студент може остварити највише 100 поена.

Студијским програмом утврђује се сразмера поена стечених у предиспитним обавезама и на испиту, при чему предиспитне обавезе учествују са најмање 30, а највише 70 поена.

Успех студента на испиту изражава се оценом од 5 (није положио) до 10 (одличан).

Оцену даје наставник, односно испитна комисија. Оцена се уписује у индекс и записник о полагању испита. Оцена 5 (пет) се не уписује у индекс. Испитивач, по обављеном испиту, уноси оцену у испитну пријаву, записник

о полагању испита и у индекс кандидата, и доставља пријаву и записник секретаријату у року од три дана.

22

Члан 59.

Уколико студент не положи испит непосредно по окончању наставе из тог наставног предмета, има право да испит полаже још два пута у току исте школске године.

Студент коме је преостао један неположен испит из студијског програма уписане године има право да тај испит полаже у накнадном испитном року до почетка наредне школске године.

Одредбе овог члана не односе се на матичне предмете.

Члан 60.

Студент са хендикепом има право да полаже испит на начин прилагођен његовим могућностима.

9. ПРИГОВОР

Члан 61.

Студент има право да Декану поднесе приговор на добијену оцену, ако сматра да испит није обављен у складу са Законом и Статутом Факултета.

Студент подноси приговор из става 1. овог члана у року од 36 часова од добијања оцене.

Декан у року од 24 часа од добијања приговора, разматра приговор и доноси одлуку по приговору.

Уколико се усвоји приговор студента, студент поново полаже испит у року од три дана од дана пријема одлуке Декана.

На захтев студента Декан може одредити да се поновљени испит полаже пред комисијом. Чланове комисије одређује Декан на предлог Катедре.

Право на приговор не односи се на матичне предмете, који се у складу са Статутом полажу пред комисијом.

10. ПРАВИЛА СТУДИЈА

Члан 62.

Студент је обавезан да похађа наставу и изврши предиспитне обавезе утврђене студијским програмом Факултета.

23

Члан 63.

Овером зимског семестра студент стиче право да похађа наставу у летњем семестру.

Наставници и сарадници су дужни да воде евиденцију о похађању наставе и другим обавезама студената према плану и програму студија сваке групе.

Потписом наставника у индексу оверава се уредно похађање наставе и извршење осталих обавеза (пракса, обављене вежбе, практични радови, семинарски радови, колоквијуми), према наставном плану и програмима појединих наставних предмета. Сарадници оверавају индекс ако су водили праксу или посебне вежбе.

Члан 64.

Похађање наставе наставник може оверити потписом и ако студент није похађао до 20% часова предвиђених наставним планом за тај наставни предмет у току семестра. Ово се не односи на практичне радове и вежбе из којих студент нема права да изостаје без дозволе наставника.

У случајевима обавезног практичног рада, по одобрењу катедре, студенти могу одсуствовати са наставе до 30 дана у току једног семестра, што не улази у 20% дозвољених изостанака.

Члан 65.

Студент се опредељује за предмете из студијског програма при упису сваке школске године.

Студент који се финансира из буџета опредељује се за онолико предмета колико је потребно да се оствари најмање 60 ЕСПБ бодова.

Студент који се сам финансира опредељује се, у складу са студијским програмом, за онолико предмета колико је потребно да се оствари најмање 37 бодова.

Члан 66.

Полагањем испита студент стиче одређени број ЕСПБ бодова у складу са студијским програмом.

24

Члан 67.

Студент који не положи испит из обавезног предмета до почетка наредне школске године, уписује исти предмет.

Студент који не положи испит из изборног предмета, може поново уписати исти или се определити за други изборни предмет.

Члан 68.

Студент који не испуни услове за упис у наредну годину студија поново се уписује у исту годину студија.

Студент стиче право на упис на вишу годину студија, под условима предвиђеним овим статутом, када испуни све студијске обавезе изражене у ЕСПБ бодовима које је преузео уписом у претходну годину студија.

Студент који није испунио обавезе из става 2. овог члана може наставити студије тако да поново упише студијске обавезе које није испунио у претходној години, под условима и на начин који утврђује Наставно-уметничко веће Факултета.

Члан 69.

Настава из матичних предмета на основним студијама може се одвијати у оквиру класа. У том случају један наставник класе води у једној генерацији студената наставу матичног предмета од прве до четврте године. 11. ЗАВРШНИ РАД

Члан 70.

Основне и специјалистичке студије завршавају се полагањем свих испита и других студијских обавеза и израдом завршног рада ако је предвиђен студијским програмом.

Мастер студије завршавају се полагањем свих испита и завршетком осталих студијских обавеза, израдом дипломског рада и јавном одбраном завршног рада у складу са студијским програмом и стицањем најмање 300 ЕСПБ бодова.

Докторске студије завршавају се полагањем свих испита, израдом и јавном одбраном уметничког пројекта, уметничког односно научног докторског рада (дисертације).

25

Докторска дисертација као завршни рад докторских студија брани се на Факултету, пошто су обављене претходне обавезе сходно студијском програму докторских студија, или сходно чл. 128. Закона о високом образовању.

Члан 71.

Завршни рад обухвата израду и одбрану рада. Завршни рад из уметничких области може бити индивидуални или групни. Тему завршног рада одређује катедра у току последње године студија, на

предлог наставника и студента. Катедра одређује ментора завршног рада из редова наставника факултета.

Завршни рад се јавно приказује на Факултету, или ван Факултета, а брани се у просторијама Факултета.

Члан 72.

Катедре израђују план припреме завршног рада, у договору са Позоришним и радио студијом, односно са Филмским и телевизијским студијом.

Ако се завршни рад реализује ван Факултета, план се припрема у сарадњи са организацијом у којој се рад изводи.

Члан 73.

Одбрана завршног рада није могућа пре овере последње година студија, односно последњег семестра предвиђеног студијским програмом.

У изузетним случајевима, због објективних разлога, практични део завршног рада може се обавити и пре овере последњег семестра, о чему одлучује катедра.

Члан 74.

Студент који положи све испите утврђене студијским програмом стиче стручни назив одређен посебним законом.

Лице које заврши основне академске студије у обиму од најмање 180 ЕСПБ бодова, односно у трајању од најмање три године стиче стручни назив са назнаком звања првога степена академских студија из одговарајуће области.

Лице које заврши основне академске студије у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, односно у трајању од најмање четири године и лице које оствари најмање 240 ЕСПБ бодова на академским студијама првог и другог степена, стиче стручни

26

назив "дипломирани" са назнаком звања првог степена академских студија из одговарајуће области.

Лице које заврши основне струковне студије стиче стручни назив са назнаком звања првога степена струковних студија из одговарајуће области.

Лице које заврши дипломске академске студије стиче академски назив мастер са назнаком звања другог степена дипломских академских студија из одговарајуће области.

Лице које заврши специјалистичке струковне студије стиче стручни назив специјалиста са назнаком звања другог степена струковних студија из одговарајуће области.

Лице које заврши специјалистичке академске студије стиче стручни назив специјалиста са назнаком звања другог степена академских студија из одговарајуће области.

Лице које заврши докторске, односно академске студије трећег степена, стиче научни назив доктор наука, односно доктор уметности, са назнаком области.

Листу звања из одговарајућих области и скраћенице стручних, академских и научних назива утврђује Национални савет, на предлог Конференције универзитета, односно Конференције академија струковних студија.

Члан 75.

Општи успех студента на основним и мастер студијама утврђује се просечном оценом.

Просечна оцена представља аритметичку средину оцена из предмета утврђених студијским програмом, укључујући и оцену постигнуту на одбрани завршног рада.

Члан 76.

Веће Факултета на предлог катедара, крајем школске године, доноси одлуку о додељивању студентских награда.

Награде и похвале додељују се према посебним условима оснивача појединих награда, односно према Правилнику о студентским наградама Факултета и Универзитета уметности.

Веће Факултета, на основу предлога катедара, одлучује о установљавању појединих посебних награда и о прихватању услова које предлаже оснивач.

27

Члан 77.

Награде и похвале се јавно уручују на годишњој Свечаној скупштини Факултета.

На Свечаној годишњој скупштини уручују се и дипломе о завршеним студијама. Свечана годишња скупштина Факултета одржава се на почетку школске године.

V ДОКТОРСКА ДИСЕРТАЦИЈА И ДОКТОРСКИ УМЕТНИЧКИ ПРОЈЕКАТ

Члан 78.

Докторска дисертација (у даљем тексту Дисертација) представља резултат оригиналног научног рада докторанта којим се дају нови научни резултати и доприноси развоју научне мисли. Докторат у области уметности је уметнички пројекат (у даљем тексту Пројекат) који представља самостални допринос уметности, а ближе је дефинисан Правилником о стандардима и поступку за акредитацију високошколских установа и студијских програма.

Поступак припреме и услови за одбрану дисертације уређују се општим актом Универзитета, по прибављеном Мишљењу министарства просвете.

Члан 79.

Право да брани докторску дисертацију има лице које је стекло академски назив магистра наука, односно магистра уметности, односно лице које је положило све испите утврђене наставним планом докторских студија.

Кандидат подноси пријаву теме дисертације, односно пројекта, заједно са доказима о испуњености услова за пријаву, утврђених студијским програмом.

Пријава садржи: оверен препис дипломе о завршеним магистарским студијама, односно уверење о положеним свим испитима докторских студија или уверење о завршеним докторским студијама из одговарајуће научне, односно уметничке области; биографију; списак радова, доказ о најмање једном раду објављеном или прихваћеном за објављивање у домаћем часопису са листе министарства надлежног за науку, за студенте докторских научних студија и предлог теме дисертације са образложењем, односно предлог пројекта са образложењем.

28

Предлог теме дисертације мора да садржи: предмет и циљ рада, основне хипотезе од којих се полази, методе које ће се у истраживању применити, очекиване резултате истраживања и списак полазне литературе.

Предлог пројекта садржи експликацију идеје и план реализације.

Члан 80.

Пријаве теме докторске дисертације/пројекта подноси се Научном већу, односно Уметничком већу.

О испуњености услова из претходног члана одлучује Веће Факултета. Веће Факултета, по предлогу Уметничког већа, односно Научног већа,

именује комисију за оцену испуњености услова за стицање доктората и научне заснованости предложене теме дисертације, односно комисију за оцену предлога пројекта.

Комисија се састоји од најмање три наставника универзитета или истражиавача из уже научне, односно уметничке области од који најмање један није у радном односу на факултету.

Комисија подноси извештај Већу Факултета. Извештај комисије мора да садржи биографију кандидата, предмет и циљ

рада, основне хипотезе од који се полази, методе које ће се у изстраживању применити, очекиване резултате истраживања, процену полазне литературе закључак комисије и предлог менотра.

Ако Веће Факултета донесе позитивну одлуку о испуњености услова за стицање доктората и научне заснованости предложене теме докторске дисертације, односно уметничког пројекта, доставља је заједно са експликацијом кандидата и мишљењем комсије Сенату на усавјање.

Сенат доноси одлуку којом одобрава рад на изради дисертације, односно реализацији пројекта и одређује кандидату ментора из реда наставника Универзитета који испуњава услове за ментора према Правилнику о стандардима и поступку за акредитацију високошколских установа и студијских програма.

Ако природа истраживања то захтева кандидату се може именовати и коментор из реда стручњака из области теме.

Ментор руководи израдом дисератције одржавајући консултације.

Члан 81.

Кандидат брани дисертацију, односно реализује пројекат у року од пет година од дана одобравања теме. За одбрану теме докторског рада који није одобрањен у року докторант обнавља захтев за одобравање наставка рада на тој теми.

29

Веће Факултета може кандидату, на његов захтев, из оправаних разлога, одобрити продужење рока за одбрану докторског рада, али највише за још једну годину.

Члан 82.

Процедуру за одбрану дисертације, односно пројекта покреће ментор писањем извештаја Већу Факултета о успешном окончању рада.

Члан 83.

Кандидат је дужан да дисертацију, односно писани део пројекта преда у најмање 11 примерака.

Члан 84.

По предаји израђене докторске дисертације, односно пројекта, Сенат, односно надлежно веће, на предлог катедре из чије области је тема, именује комисију за оцену и одбрану дисертације, односно пројекта. Комисија се састоји од 5 чланова, од којих најмање три морају бити у одговарајућем научном звању из уже научне, односно уметничке области из које се брани тема, а најмање један није у радном односу на факултету. Ментор је члан комисије. Комисија бира председника из својих редова.

Члан 85.

Комисија за оцену и одбрану дисертације, односно пројекта подноси Већу Факултета извештај о урађеној дисертацији, односно пројекту у року од 60 дана од дана именовања.

Извештај садржи: биографију кандидата, детаљну анализу пројекта односно дисертације, оцену остварених резултата, критички осврт референта, закључак са образложењем научног доприноса дисертације, односно доприноса уметности пројекта и потпис чланова комисије.

Факултет оглашава у средствима јавног информисања и на интернет страници информацију да се урађена дисертација, односно пројекат и извештај комисије могу погледати и ставити евентуалне примедбе.

Рок за увид јавности је 30 дана од дана објављивања огласа.

30

По истеку рока из става 4. овог члана, Веће Факултета разматра извештај комисије и евентуалне примедбе и утврђује предлог одлуке којом прихвата или не прихавата урађену дисертацију односно пројекат.

Члан 86.

Предлог одлуке Већа Факултета заједно са прописно састављеним извештајем комисије доставља се Сенату ради доношења одлуке.

Сенат може донети одлуку о прихватању дисертације, односно пројекта у ком случају кандидат може приступити одбрани, или о неприхватању у ком случају се процедура одбране прекида.

Датум одбране заказује комисија у договору са кандидатом у року који, по правилу, није краћи од 10 дана ни дужи од три месеца од дана доношења одлуке.

Члан 87.

Одбрана дисертације, односно пројекта је јавна и њено одржавање се објављује у штампи. Дисертација, односно пројекат се брани пред комисијом која је поднела извештај. Одбраном руководи председник комисије, који најпре саопштава биографске податке о кандидату, а потом један члан комисије чита реферат. Затим кандидат у сажетом облику излаже резултате до којих је дошао у истраживању, односно идеју пројекта. По реду који одреди комисија чланови комисије постављају питања кандидату, на која може одговорити било одмах, било по постављању свих питања. Комисија утврђује оцену већином гласова. Кандидат је одбранио дисертацију, односно пројекат ако већина чланова комисије да позитивну оцену. По завршеној одбрани, комисија утврђује оцену: «одбранио докторску дисертацију» или «није одбранио докторску дисертацију», односно «одбранио уметнички пројекат» или «није одбранио уметнички пројекат». Одбрана се закључује јавним саопштавањем оцене од стране председника комисије, одмах после оцењивања. О току одбране дисертације, односно пројекта саставља се записник који потписују сви чланови комисије.

Комисија подноси већу извештај о оцени одбране дисертације, односно пројекта.

31

Члан 88.

Докторант који је одбранио докторску дисертацију стиче научни степен доктора наука о драмским уметностима. Докторант који је одбранио уметнички пројеакт стиче степен доктора уметности.

Члан 89.

Промоцију у степен доктора наука, односно доктора уметности обавља ректор Универзитета уметности, у складу са Статутом Универзитета уметности.

Члан 90.

Ако комисија донесе одлуку да дисертација није одбрањена, кандидат не може поново радити дисертацију са истом темом.

Члан 91.

Ако комисија у току одбране стекне убеђење да је потребно проверити самосталност рада на дисертацији, може одложити одбрану до 3 месеца.

Уколико кандидат без оправдања не приступи поново заказаној седници одбране, комисија доноси одлуку да дисертација није одбрањена.

Члан 92.

Кандидат је дужан да на објављеној дисертацији видно означи да је одбрањена на Универзитету уметности у Београду, односно факултету у његовом саставу, као и да наведе име ментора.

Члан 93.

Обавезе ментора у раду са кандидатом као и други услови у процесу рада на докторској дисертацији, односно докторском пројекту утврђују се посебним актом који доноси Веће Факултета.

32

Уколико у току рада на докторском раду ментор одустане од рада са кандидатом, о својој одлуци и разлозима обавештава Веће Факултета, које доноси одлуку о даљем поступку.

VI ОРГАНИ ФАКУЛТЕТА

1. ОРГАН УПРАВЉАЊА

Савет Факултета

Члан 94.

Савет Факултета је орган управљања факултета.

Члан 95.

Савет Факултета има 17 чланова, од којих 11 представника Факултета, 3 члана представника студената и 3 члана представника оснивача.

Мандат чланова Савета Факултета траје 3 (три) године, почев од дана конституисања.

Мандат чланова Савета Факултета представника студената траје 1 годину. На конститутивној седници Савета Факултета врши се верификација мандата

чланова Савета. Члана Савета може разрешити орган који га је изабрао.

Члан 96.

Веће Факултета бира једанаест чланова Савета Факултета представника Факултета и три представника студената.

Десет представника Савета Факултета предлажу Катедре (свака Катедра предлаже по једног представника).

Једног представника Савета Факултета из реда запослених ван наставе предлаже Колегијум шефова служби ван наставе.

Три представника Савета Факултета из реда студената бира Студентски парламент Факултета.

Оснивач именује три представника оснивача за Савет Факултета.

33

Члан 97.

Савет Факултета има председника и заменика председника. Председник и заменик председника бирају се из реда чланова Савета -

представника Факултета тајним гласањем већином гласова укупног броја чланова.

Члан 98.

Савет Факултета: 1) доноси Статут Факултета на предлог Већа Факултета; 2) бира и разрешава декана и породекане факултета. 3) доноси финансијски план, на предлог Декана; 4) усваја извештај о финансијском пословању и годишњи обрачун, на предлог

Декана. 5) усваја план коришћења средстава за инвестиције, на предлог Декана; 6) даје сагласност на одлуке о управљању имовином Факултета; 7) даје сагласност на расподелу финансијских средстава; 8) доноси одлуку о висини школарине, на предлог Већа Факултета; 9) подноси Оснивачу извештај о пословању најмање једанпут годишње; 10) доноси Правилник о дисциплинској одговорности студената; 11) врши избор екстерног ревизора финансијског пословања Факултета; 12) усваја годишњи програм рада Факултета на предлог Већа Факултета; 13) доноси одлуку о образовању организационих јединица на предлог Већа

Факултета и усваја правилнике о њиховом раду; 14) доноси пословник о свом раду; 15) образује комисије, као помоћна радна тела ради праћења појединих области

рада Факултета и припрему материјала за одлучивање на Савету Факултета; 16) обавља и друге послове утврђене законом и овим статутом.

Кворум за рад на седници Савета Факултета чини већина од укупног броја чланова.

Савет Факултета доноси одлуке већином гласова укупног броја чланова, а о питањима из тачке 2) овог члана тајним гласањем.

34

2. ОРГАН ПОСЛОВОЂЕЊА

Декан Факултета

Члан 99.

Декан је орган пословођења Факултета. Декан се бира из реда редовних професора који су у радном односу са пуним

радним временом на период од три школске године са могућношћу једног поновног избора.

Члан 100.

Избор Декана обавља се без конкурса. Поступак за избор декана и продекана покреће Савет Факултета, најкасније

три месеца пре истека мандата декана и продекана. Кандидата за декана предлажу Катедре. Веће Факултета утврђује листу кандидата за Декана и одређује рок за

прибављање сагласности кандидата, као и рок у коме ће кандидати предложити продекане и поднети Програм рада за наредни период.

Веће факултета доставља предлоге кандидата за Декана Изборном већу. Изборно Веће, у чијем саставу су сви наставници и сарадници, тајним

гласањем утврђује кандидата за декана већином гласова укупног броја чланова. Уколико има више од једног кандидата, а ниједан не добије потребну већину гласова у првом кругу, гласање се понавља, с тим што се кандидат са мањим бројем гласова не укључује у даље гласање.

Веће факултета предлаже Савету кандидата за декана. Савет бира декана и продекане тајним гласањем. За декана односно

продекана изабран је онај кандидат за којег се изјаснило више од половине свих чланова Савета.

Уколико предложени кандидат за декана није добио потребан број гласова, поступак избора се понавља у целости.

Уколико предложени кандидат за продекана није добио потребан број гласова, поступак избора се понавља у целости.

Декан ступа на дужност 1. октобра текуће школске године.

35

Члан 101.

Декан:

1. заступа и представља Факултет; 2. организује и усклађује рад и руководи радом и пословањем Факултета; 3. предлаже Савету Факутлета финансијски план Факултета; 4. наредбодавац је за извршење финансијског плана; 5. доноси опште акте у складу са законом и овим Статутом; 6. спроводи одлуке Већа Факултета и Савета Факултета; 7. предлаже пословну политику и мере за њено спровођење; 8. закључује уговоре у име Факултета; 9. председава Већем Факултета и припрема и предлаже дневни ред седница

Већа Факултета; 10. председава Изборним већем и припрема и предлаже дневни ред седнице

Изборног већа; 11. учествује у раду Савета Факултета без права гласа; 12. обавља и друге послове у склалду са законом, овим статутом и другим

општим актима Факултета. Декан је самосталан у облављању послова из свог делокруга, а за свој рад је

одговоран Савету Факултета.

Члан 102.

Декану престаје мандат пре истека времена за које је изабран: 1) на лични захтев; 2) ако престане да испуњава услове предвиђене за избор; 3) ако изгуби способност обављања функције декана због правоснажне

судске пресуде из члана 54. став 3. Закона о високом образовању којом је осуђен на кривично дело.

4) ако је изабран на неку другу функцију која је неспојива са функцијом Декана;

У случају из става 1. тачка 1. овог члана Савет Факултета по пријему личног захтева декана констатује престанак мандата.

У случају из става 1. тачка 2. овог члана Савет Факултета по сазнању о престанку испуњавања услова предвиђених за избор декана констатује престанак мандата.

У случају из става 1. тачка 3. овог члана Савет Факултета по пријему обавештења о судској пресуди констатује престанак мандата.

36

У случају из става 1. тачка 4. овог члана Савет Факултета по сазнању о избору констатује престанак мандата.

У случају престанка мандата декана, Савет Факултета на истој седници на којој је констатован престанак мандата декана именује вршиоца дужности декана из реда продекана и покреће поступак за избор новог декана.

Вршилац дужности Декана из претходног става има сва права, обавезе и одговорности Декана Факултета до ступања на дужност новог Декана.

Члан 103.

Декан може бити разрешен дужности пре истека пре истека времена за које је изабран ако:

1) не испуњава дужност декана; 2) злоупотреби положај декана; 3) прекрши одредбе закона, Статута Факултета и општих аката Факултета

или друге прописе; 4) прекрши кодекс професионалне етике; 5) неизвршава одлуке Савета Факултета;

Поступак за разрешење Декана покреће Савет Факутлета већином гласова

укупног броја чланова. Веће Факутлета на седници којој председава продекан, кога је овластио Савет

Факултета разматра разлоге за разрешење Декана и доставља предлог о разрешењу Декана Савету Факултета.

Одлуку о разрешењу Декана доноси Савет, на предлог Већа Факултета, тајним гласањем, већином укупног броја чланова.

У случају разрешења Декана, Савет Факултета на истој седници на којој је декан разрешен дужности именује вршиоца дужности декана из реда продекана и покреће поступак за избор новог декана.

Вршилац дужности Декана из претходног става има сва права, обавезе и одговорности Декана Факултета до ступања на дужност новог Декана.

Продекани Факултета

Члан 104.

Декану у раду помажу продекани у складу са одредбама овог Статута. Факултет има два продекана и то: продекана за позоришни и радио смер и

продекана за филмски и телевизијски смер. Факултет има и студента продекана.

37

Члан 105.

Избор продекана обавља се без конкурса. Декан предлаже кандидате за поредекане из реда наставника факултета, који

су у радном односу на Факултету са пуним радним временом. Продекане бира Савет Факутлета тајним гласањем већином укупног броја

чланова. Уколико предложени кандидат за продекана није добио потребан број гласова, поступак избора се понавља у целости.

Мандат продекана траје три године са могућношћу једног поновног избора. У случају престанка мандата декана пре истека времена за које је изабран,

продекани остају на дужности до избора нових продекана по предлогу новог Декана.

Продеканима престаје мандат пре истека времена на које су изабрани под условима и на начин уређен сходном применом члана 97. овог Статута.

Продекани могу бити разрешени дужности, на предлог Декана или Већа Факутлета под условима и на начин уређен сходном применом члана 98. овог Статута.

Студента продекана бира и разрешава Студентски парламент.

Члан 106.

Продекани Факултета: 1) помажу у раду декану, старају се о спровођењу послова и задатака, замењују и

потписују декана у његовој одсутности на основу овлашћења декана; 2) координирају заједничке наставне и испитне радове студијских група из

области позоришта и радија, односно филма и телевизије, праве план заједничких испитних радова и распоред заједничких испита;

3) прате рад Позоришног и радио студија, односно Филмског и телевизијског студија, прегледају и одобравају калкулације заједничких испитних и дипломских радова.

Студент продекан: 1) организује и координира рад Студентског парламента; 2) заступа ставове студената у стручним органима Факултета; 3) прати организацију извођења наставе и уметничког и научног рада студената и

предлаже мере за њихово унапређивање; 4) предлаже мере за унапређивање студентског стандарда и прати стање у тој

области; 5) учествује у раду студентске организације Универзитета уметности;

Продекани обављају и друге послове за које их овласти декан.

38

Продекани учествују у раду Већа Факутлета са правом одлучивања, а у раду

Савета Факутлета учествују без права одлучивања. За свој рад продекани одговарају Декану и Савету Факултета.

3. СТРУЧНИ ОРГАНИ ФАКУЛТЕТА

Члан 107.

Стручни органи Факултета јесу: Наставно-уметничко веће, Већа катедара, Изборно веће, Научно веће и Уметничко веће.

По потреби Катедара и њиховој заједничкој одлуци на Факултету се могу као стручни органи основати и Заједница филмског и телевизијског смера и Заједница позоришног и радио смера.

Наставно-уметничко веће

Члан 108.

Наставно-уметничко веће (у даљем тексту: Веће Факултета) је стручни орган Факултета и има седамнаест чланова.

Веће Факултета чине: декан, два продекана, десет шефова катедара, председавајући Научног већа, Директор Института за позориште, филм, радио и телевизију и два представника сарадника.

При расправљању, односно одлучивању о питањима која се односе на осигурање квалитета наставе, реформу студијских програма, анализу ефикасности студирања и утврђивање броја ЕСПБ бодова, у раду Већа Факултета учествују 3 представника студената укључујући и студента продекана, које бира студентски парламент факултета.

Мандат чланова Наставно-уметничког већа Факултета траје три године, а мандат представника студента једну годину.

Декан Факултета је председник Већа Факултета. Веће Факултета пуноважно одлучује ако је присутно више од половине

укупног броја чланова Већа. Одлука се доноси већином гласова укупног броја чланова Већа. У случају одсуства шефа катедре седници Већа Факултета присуствује

заменик шефа катедре са правом одлучивања. У случају одсуства председавајућег Научног већа седници Већа Факултета

присуствује заменик председавајућег Научног већа са правом одлучивања.

39

У случају одсуства Директора Института за позориште, филм, радио и телевизију седници Већа Факултета присуствује заменик Директора Института за позориште, филм, радио и телевизију са правом одлучивања.

Члан 109.

Веће Факултета: 1) утврђује предлог Статута Факултета; 2) усваја студијске програме који се организују на Факултету по студијским

групама и доставља их Универзитету ради доношења; 3) доноси годишњи програм рада који обухвата и програм уметничких

пројеката, односно научних истраживања Факултета; 4) утврђује мере за подстицање развоја изразито успешних и даровитих

студената; 5) најмање једном годишње разматра извештај о остваривању програма

уметничког рада, односно научних истраживања; 6) одлучује о организовању свих нивоа студија и облицима стручног

образовања и усавршавања на страном језику; 7) одобрава теме и ментора за докторску дисертацију на предлог Научног

већа, а уз сагласност Универзитета; 8) доноси одлуке о прихватању и одбрани докторске дисертације на основу

предлога Научног већа; 9) даје мишљење о Правилнику о раду организационих јединица; 10) даје мишљење Универзитету о броју студената који се уписују на студијске

програме који се организују на Факултету; 11) именује комисије за проверу склности и способности за упис студената на

студијске програме; 12) разматра и припрема предлоге о питањима из своје надлежности о којима

одлучује Савет Факултета; 13) доноси Акт којим се уређују услови, права и обавезе и начин ангажовања

гостујућих професора; 14) усаглашава ставове катедара; 15) доноси предлоге о оснивању или укидању катедара; 16) разматра проблеме заједничке наставе; 17) предлаже штампање уџбеника, помоћних уџбеника, литературе, скрипата и

др., на основу мишљења рецензената; 18) утврђује листу кандидата за декана; 19) утврђује предлог кандидата за декана; 20) бира представнике факултета за Савет Факултета; 21) одлучује о питањима наставне, научне и стручне делатности Факутлета; 22) утврђује услове и начин уписа кандидата на акредитоване студијске

програме; 23) образује Комисију за обезбеђење и контролу квалитета и самовредновање;

40

24) образује по потреби и друге комисије ради разматрања питања наставе, уметничког и научног рада или других питања из своје надлежности;

25) предлаже Савету Акт о мерилима за утврђивање школарине; 26) предлаже Савету Факутлета висину школарине за наредну школску годину

за све студијске програме који се изводе на Факултету; 27) предлаже Савету Факултета стратегију развоја Факултета; 28) обавља и друге послове утврђене законом и Статутом.

Изборно веће

Члан 110.

Изборно веће чине наставници који су у радном односу са пуним радним временом на Факултету.

Када Изборно веће одлучује о избору у сарадничка звања, у његов састав улазе и сарадници који су у радном односу са пуним радним временом на Факултету.

Изборно веће одлучује о предлогу за избор наставника, односно о избору сарадника, ако је присутно најмање две трећине чланова који имају право да одлучују.

Одлуку о предлогу за избор у звање наставника доносе чланови Изборног већа из реда наставника у истом или вишем звању, а одлуку о избору сарадника сви чланови Изборног већа.

Одлуке из претходног става Изборно веће доноси на начин предвиђен општим актом Универзитета уметности, већином гласова укупног броја чланова који имају право да одлучују.

Када Изборно Веће утврђује кандидата за декана у његов састав улазе сви наставници и сарадници који су у радном односу са пуним радним временом на Факултету.

Изборно веће тајним гласањем утврђује кандидата за декана већином гласова укупног броја чланова.

Декан је председник Изборног већа.

Члан 111.

Изборно веће: 1) предлаже Савету Факултета кандидата за Декана; 2) предлаже Универзитету изборе у звање наставника; 3) утврђује критеријуме и услове за избор у сарадничко звање; 4) врши избор у звања сарадника; 5) бира тајним гласањем представнике факултета за Савет универзитета и

Сенат универзитета, већином гласова укупног броја чланова већа;

41

6) именује комисије за припрему извештаја о кандидатима за избор у звања наставника и сарадника;

7) обавља и друге послове и задатке у складу са Законом и Статутом, а по захтеву Савета Факултета или Наставно-уметничког већа Факултета.

Претходни поступак за кандидовање представника факултета из тачке 5) врши се аналогно поступку за избор Декана. Предлоге дају катедре а утврђује веже факултета. Гласање на Изборном већу обавља се у више кругова елиминацијом кандидата који имају најмањи број гласова. Веће катедре

Члан 112.

Катедру чине наставници и сарадници који остварују наставу, уметнички, стручни и научни рад из предмета за које је катедра основана.

Стручни орган катедре је Веће катедре које чине сви наставници и сарадници који обављају образовно-уметнички, односно образовно-научни рад из предмета за које је катедра основана.

Седнице Већа катедре одржавају се најмање једанпут месечно, а записници о одржаним седницама достављају се редовно Декану Факултета.

Чланови Већа катедре обавезни су да присуствују седницама.

Члан 113.

На Факултету делују следеће катедре организоване за сродне предмете:

- Катедра за глуму; - Катедра за позоришну и радио режију; - Катедра за драматургију; - Катедра за менаџмент и продукцију позоришта, радија и културе; - Катедра за филмску и телевизијску режију; - Катедра за филмску и телевизијску продукцију; - Катедра камере: - Катедра монтаже; - Катедра за снимање и дизајн звука; - Катедра за теорију и историју. Поштујући специфичности наставе на Факултету драмских уметности

наставни предмети се деле на уметничке, стручно-уметничке и научне предмете, што се регулише посебним актом који доноси Наставно-уметничко веће. Овим Актом се утврђују уже уметничке, односно научне области, као и матични предмети за поједине студијске програме.

42

Члан 114.

Катедром руководи шеф катедре, који је истовремено председник Већа катедре.

Шеф катедре се бира из редова наставника на три године. Заменик шефа катедре бира се из редова наставника и стручних сарадника,

на три године. Секретар катедре бира се из редова наставника и сарадника, на три године.

Члан 115.

Веће катедре: 1) припрема и предлаже студијске програме; 2) разматра и решава питања обављања наставно-уметничког, односно наставно-

стручног рада из предмета за које је основана катедра; 3) организује извођење предавања, вежби, семинара и других облика рада; 4) организује испите; 5) утврђује уџбенике и литературу коју студент може да користи за савлађивање

садржаја одређеног предмета; 6) припрема и предлаже план уметничко-наставног рада; 7) припрема и предлаже програм уметничког рада, односно научних

истраживања; 8) даје мишљење о ангажовању стручних, научних, културних и уметничких

радника; 9) подноси годишњи извештај о свом раду; 10) предлаже мере за унапређење наставе; 11) предлаже број студената за упис и програм испита за проверу склоности и

способности канадидата за упис; 12) предлаже чланове испитних комисија (за проверу склоности и способности, за

прегледе рада и годишње испите из матичних предмета и за завршне односно дипломске испите);

13) предлаже комисију за одобравање преласка са других сродних факултета, односно са групе на групу овог Факултета;

14) именује Координаторе специјалистичких студија који су уједно и аутори ових програма;

15) припрема и предлаже програм праксе студената; 16) припрема семинаре, колоквијуме, диференцијалне и годишње испите; 17) усклађује са другим сродним катедрама заједничке програме, наставу и праксу

из надлежности катедара; 18) води бригу о припремању завршних радова и испита;

43

19) предлаже организовање интердисциплинарне наставе; 20) предлаже декану комисије за припрему извештаја за избор наставника и

сарадника; 21) предлаже стручно усавршавање наставника и сарадника и учешће уметничких

пројеката Факултета на фестивалима, смотрама и другим манифестацијама, одлазак на симпозијуме, конграсе, научне и стручне скупове;

22) стара се о писању, превођењу и штампању уџбеника, помоћних уџбеника, литературе, скрипата и друго;

23) обавља и друге послове утврђене овим статутом. О питањима из своје надлежности Веће катедре одлучује већином гласова

укупног броја чланова. Када се разматрају питања од изузетног интереса за студенте седници Већа

катедре присуствују и представници студената са појединих студијских програма за које је дотична катедра основана.

Научно веће

Члан 116.

Научно веће чине сви наставници и сарадници који имају звања магистра наука и доктора наука, наставници који у школској години изводе наставу на дипломским научним и докторским научним студијама и ментори докторских дисертација.

Члан 117.

Научно веће из свог састава бира председавајућег Научног већа и заменика Председавајућег Научно већа из реда наставника на три године.

Научно веће по потреби може изабрати координаторе за поједине научне студијске програме другог и трећег степена.

Члан 118.

Научно веће је стручни орган Факултета са задатком да разматра проблеме научног рада, као и проблематику научних мастер студија и докторских студија. Научно веће, у оквирима овлашћења одређених Статутом, доноси одлуке или предлоге које упућује Већу Факултета на одлучивање.

44

Члан 119.

У области научних докторских студија Научно веће разматра и упућује Већу Факултета: 1) предлог студијских програма докторских студија; 2) предлог за расписивање конкурса за докторске студије и за њихово

остваривање у школској години; 3) предлоге тема и ментора докторских радова; 4) предлоге за именовање комисија за оцену и одбрану докторских радова; 5) предлоге о усвајању извештаја ментора и комисија за оцену докторских

дисертација, као и захтева за одбрану дисертације; 6) извештаје о остваривању докторских студија.

Научно веће обавља и друге послове у области докторских студија утврђене овим статутом Факултета.

Члан 120.

У области научно-истраживачког рада Научно веће обавља следеће послове: 1) предлаже учешће Факултета на конкурсима за финансирање делатности из

делокруга Института на основу утврђених програма и планова рада; 2) даје мишљење о предложеним научним пројектима и предлаже их Већу

Факултета на усвајање; 3) предлаже Директора и Заменика директора Института ФДУ. 4) именује руководиоце пројеката и утврђује састав тимова, студијских група и

других облика реализације пројеката; 5) прати и оцењује реализацију појединих пројеката, разматра организацију

научног рада, методе и резултате рада Института; 6) именује рецензенте, усваја годишњи план као и појединачне предлоге из

области издавачке делатности; 7) разматра сарадњу Института са сродним домаћим и страним установама; 8) предлаже објављивање и друге видове представљања јавности резултата

научно-истраживачког рада Института; 9) усваја извештај о раду Института на основу извештаја о остваривању

појединачних пројеката и активности из делокруга Института.

45

Уметничко веће

Члан 121.

Уметничко веће је стручни орган Факултета драмских уметности. Уметничко веће чине сви наставници који изводе наставу из

уметничких наставних предмета на основним академским студијама, дипломским академским студијама и докторским студијама.

Члан 122.

Уметничко веће из свог састава бира Председавајућег Уметничког већа и заменика председавајућег Уметничког већа на период од три године.

Члан 123.

Уметничко веће је стручни орган Факултета са задатком да разматра проблеме уметничких студија на свим нивоим студија.

Седницама Уметничког већа обавезно присуствују шефови и/ или заменици шефова уметничких катедара и најмање још по један наставник са уметничких катедара.

Уметничко веће у оквиру овлашћења одређених Статутом, доноси одлуке или предлоге које упућује Већу Факултета на одлучивање.

Члан 124.

У области уметничких студија ФДУ Уметничко веће разматра и упућује Већу Факултета: 1. предлог студијских програма уметничких дипломских студија и уметничких

докторских студија; 2. предлог за расписивање конкурса за уметничке дипломске студије и уметничке

докторске студије и за њихово остваривање у школској години; 3. предлоге тема и ментора докторских радова; 4. предлоге за именовање комисија за оцену и одбрану докторских радова; 5. предлоге о усвајању извештаја ментора и комисија за оцену докторских

дисертација, као и захтева за одбрану дисертације; 6. извештаје о остваривању докторских студија. 7. Уметничко веће обавља и друге послове у области уметничких студија

утврђене Статутом Факултета.

46

Заједница позоришног и радио смера и Заједница ФТВ смера

Члан 125.

Заједницу позоришног и радио смера чине шефови, односно овлашћени представници Катедре за: глуму, позоришну и радио режију, драматургију, менаџмент и продукцију позоришта, радија и културе и снимање и дизајн звука, као и руководилац Позоришног и радио студија.

Заједницу филмског и телевизијског смера чине шефови, односно овлашћени представници Катедре за: глуму, драматургију, филмску и телевизијску режију, филмску и телевизијску продукцију, камеру, монтажу и снимање и дизајн звука, као и руководилац Филмског и телевизијског студија.

Заједницом позоришног и радио смера руководи продекан за област позоришта и радија, а Заједницом филмског и телевизијског смера руководи продекан за област филма и телевизије.

Заједница учествује у припреми израде планова и праћење реализације колоквијалних и завршних стдуентских заједничких вежби. Такође предлаже Наставно-уметничком већу Факултета филмове, позоришне представе и радио емисије за учествовање на домаћим и међународним смотрама и фестивалима, ако и заједничких уметничких пројеката.

Заједница усклађује заједничке потребе за коришћење просторних и техничких средстава Факултета и даје предлоге за набавку средстава потребних за извођење заједничке наставе и пројеката.

Студентски парламент

Члан 126.

Студентски парламент је орган Факултета. Број чланова Студентског парламента је пет. Чланови Студентског

парламента међусобом бирају Студента продекана. Студент продекан је председавајући Студентског парламента. Право да бирају и буду бирани за члана Студентског парламента имају сви студенти Факултета уписани на студије у школској години у којој се бира Студентски парламент. Чланови Студентског парламента бирају се тајним гласањем.

Избор чланова студентског парламента одржава се сваке године у априлу. Мандат чланова Студентског парламента траје годину дана. Студентски парламент може образовати као помоћни орган тело у којем ће

бити представници студената свих студијских група факултета, што се уређује Правилником о раду Студентског парламента Факултета.

47

Члан 127.

Студентски парламент Факултета:

1) усваја Правилник о раду Студентског парламента факултета; 2) бира и разрешава студента продекана; 3) бира и разрешава представнике студената у органима Факултета; 4) покреће иницијативу за доношење или промену прописа од интереса за

студенте; 5) разматра питања која се односе на осигурање и оцену квалитета наставе,

реформу студијских програма, анализу и оцену ефикасности студија, утврђивање ЕСПБ бодова, заштиту права студената и унапређење студентског стандарда;

6) усваја годишњи план и програм активности Студентског парламента; 7) усваја извештај о свом раду; 8) одлучјује о финансијском пословању Студентског парламента и усваја

финансијски извештај; 9) обавља и друге послове у складу са законом и овим Статутом.

Комисијa за обезбеђење и контролу квалитета и самовредновање

Члан 128.

Наставно-уметничко веће образује Комисију за обезбеђење и контролу квалитета и самовредновање на период од три године.

Комисијa за обезбеђење и контролу квалитета и самовредновање има 7 чланова и то: продекана за позоришни и радио смер, продекана за филмски и телевизијски смер, студента продекана, по једног редовног професора са позоришног и радио смера, филмског и телевизијског смера и теоријске наставе, и једног члана из реда ненаставног особља.

Комисија доноси одлуке већином гласова укупног броја чланова. Факултет спроводи поступак самовредновања и оцењивања

квалитета својих студијских програма, наставе и услова рада. Самовредновање се спроводи на начин и по поступку прописаном

општим актом Универзитета и Факултета. Комисија подноси годишњи извештај Наставно-уметничком већу о

свом раду, о редовном интерном самовредновању и о спроведеној контроли и побољшању квалитета на Факултету.

48

4. ОРГАНИЗАЦИЈА ФАКУЛТЕТА

Члан 129.

Факултет остварује своје образовне делатности преко катедара као наставно-организационих јединица. На Факултету делује десет катедара:

- Катедра за глуму - Катедра за позоришну и радио режију - Катедра за драматургију - Катедра за менаџмент и продукцију позоришта, радија и културе - Катедра за филмску и телевизијску режију - Катедра за филмску и телевизијску продукцију - Катедра камере - Катедра монтаже - Катедра за снимање и дизајн звука - Катедра за теорију и историју.

Члан 130.

Ради обављања стручних, организационо-оперативних послова од интереса за остваривање наставно-уметничке и уметничко-истраживачке, наставно-научне и научно-истраживачке делатности, за остваривање наставних планова и програма и реализацију уметничких пројеката, Стручна служба у настави организована је у:

- Позоришни и радио студио; - Филмски и телевизијски студио; - Сцену Мата Милошевић; - Институт за позориште, филм, радио и телевизију; - Библиотеку; - Лабораторију доживљаја звука – СОБУ 64.

Административне, финансијско-економске, послове одржавања и

обезбеђења зграде обављају Заједничке службе Факултета, организоване у:

- Службу општих послова (правни, административни послови); - Службу за финансијско-економске послове; - Службу за одржавање зграде (техничко и хигијенско одржавање зграде и

послове обезбеђења).

49

На факултету се могу оснивати и друге организационе јединице у циљу

унапређења наставног, уметничког, стручног и научног рада, повезивања са праксом, остваривању процеса перманентне едукације, комиерцијализације резултата рада са или без својства правног лица. Одлуку о оснивању и статусу ових јединица на предлог Већа факултета доноси Савет факултета у складу са законом

VII ФИНАНСИРАЊЕ ФАКУЛТЕТА

Члан 131.

Факултет стиче средсва за обављање своје делатности у складу са законом и статутом из следећих извора:

1) средства која обезбеђује оснивач; 2) школарине и друге накнаде за услуге образовања; 3) донације, поклони и завештања; 4) средства за финансирање уметничког, научноистраживачког, и

стручног рада; 5) пројеката и уговора у вези са реализацијом наставе, истраживања и

консултантских услуга; 6) накнада за комерцијалне и друге услуге; 7) оснивачких права и из уговора са трећим лицима; 8) других извора у складу са законом.

Средства из става 1. овог члана исказују се и евидентирају у складу са

јединственом буџетском класификацијом. Средствима из става 1. овог члана Факултет самостално управља.

Члан 132.

Средства за спровођење акредитованих студијских програма у оквиру своје делатности Факултет стиче на основу уговора који Универзитет закључује са Владом, по претходно прибављеном мишљењу надлежног министарства, а у складу са нормативима и стандардима услова рада које утврђује Влада.

Факултет благовремено доставља програм рада на основу кога стиче средства за обављање делатности у току једне школске године.

Факултет у обављању своје делатности средствима која обезбеђује оснивач, у правном промету иступа на основу овлашћења из овог Статута, у своје име а за рачун Универзиета.

Савет Факултета и Декан су одговорни за наменско и економско трошење средстава додељених из буџета.

50

Члан 133.

Оснивач обезбеђује средства Факултету за:

1) материјалне трошкове, текуће и инвестиционо одржавање; 2) плате запослених у складу са законом и колективним уговором; 3) опрему; 4) библиотечки фонд; 5) обављање уметничког, односно научноистраживачког рада, који је у функцији

подизања квалитета наставе; 6) научно и стручно усавршавање запослених; 7) подстицање развоја наставно-уметничког и наставно-научног подмлатка; 8) рад са даровитим студентима; 9) међународну сарадњу; 10) изворе информација и информационе системе; 11) издавачку делатност; 12) рад студентског парламента и ваннаставну делатност студената; 13) финансирање опреме и услова за студеирање студената са хендикепом; 14) друге намене у складу са законом.

Члан 134.

Средства која Факултет оствари, изузев средстава која обезбеђује оснивач, чине сопствени приход Факултета (школарина, пружање услуга трећим лицима, поклон, донације, спонзорство и други извори стицања средстава).

Средствима из става 1. овог члана Факултет располаже у складу са законом и овим статутом.

Када Факултет располаже средствима из става 1. овог члана, у правном промету иступа у своје име и за свој рачун, у складу са законом, статутом универзитета и овим статутом.

Факултет из сопствених средстава издваја део за финансирање интегративних функција Универзитета. Издвајање средстава врши се на основу планираних трошкова и обима активности које се утврђују одлуком Савет Универзитета за текућу школску годину.

Члан 135.

Факултет стиче средства из школарине на основу одлуке о висини школарине за наредну школску годину за све студијске програме за студенте који плаћају школарину.

51

Одлуку из става 1. овог члана доноси Савет Факултета пре расписивања конкурса за упис нових студената.

Школарином се утврђују трошкови студија за стицање 60 ЕСПБ бодова. Школарина обухвата накнаде за редовне услуге које Факутлет пружа студенту

у оквиру остваривања студијског програма. Редовне услуге које Факултет пружа студенту у оквиру остваривања

студијског програма обухваћене школарином утврђује Сенат Универзитета. Мерила за утврђивање висине школарине утврђује Факултет посебним

општим актом.

Члан 136.

Факултет користи непокретности и друга средства која обезбеђује Република Србија , у складу са законом.

Непокретности и друга средства из претходног става у државној су својини и не могу се отуђити без сагласности оснивача.

Непокретности и друга средства могу се користити само за обављање делатности Факултета утврђене законом и овим Статутом.

Непокретности и друга средства задужбине, фондације или фонда које користи Факултет могу се користити искључиво у сврхе које је одредио донатор, у складу са законом.

Непокретности и друга имовина коју Факултет стекне на основу завештања и поклона, својина су Факултета.

VIII ОСОБЉЕ ФАКУЛТЕТА

1. ЗВАЊА НАСТАВНИКА И САРАДНИКА

Члан 137.

Звања наставника јесу: предавач, професор струковних студија, доцент, ванредни професор и редовни професор.

Наставници у звању предавача или професора струковних студија могу да изводе наставу само на струковним студијама.

Наставници у звању доцента, ванредног и редовног професора могу да изводе наставу на свим врстама студија.

Друга звања наставника на Факултету су: наставник страног језика.

Члан 138.

Звања сарадника јесу: сарадник у настави и асистент.

52

Друга звања сарадника на Факултету су: стручни сарадник, виши стручни сарадник и самостални стручни сарадник, уметнички сарадник, виши уметнички сарадник и самостални уметнички сарадник.

Члан 139.

Наставник и сарадник бирају се у звање за ужу уметничку, односно стручно-уметничку и научну област.

Уже уметничке, односно стручно-уметничке и научне области утврђују се посебним Актом који доноси Веће Факултета.

2. УСЛОВИ ЗА ИЗБОР НАСТАВНИКА

Члан 140.

У звање наставника може бити изабрано лице које има одговарајући стручни, академски, односно научни назив и способност за наставни рад.

Члан 141.

У звање предавача може бити изабрано лице које има академски назив магистра или стручни назив специјалисте.

У звање професора струковних студија може бити изабрано лице које има научни назив доктора наука, односно доктора уметности.

У звање предавача и професора струковних студија из поља уметности може бити изабрано и лице које има:

1) високо образовање првог степена; 2) призната уметничка, односно стручно-уметничка дела.

Члан 142.

У звање доцента може бити изабрано лице које има: 1) научни назив доктора наука, односно доктора уметности; 2) научне, односно стручне радове објављене у научним часописима

или зборницима са рецензијама;

У звање доцента из поља уметности може бити изабрано и лице које има: 1) високо образовање првог степена; 2) изузетна уметничка, односно стручно-уметничка дела.

53

Члан 143.

У звање ванредног професора може бити изабрано лице које има: 1) научни назив доктора наука, односно доктора уметности; 2) научне односно стручне радове објављене у научним часописима

или зборницима са рецензијама; 3) више научних радова од значаја за развој науке, односно уметности у

ужој научној, односно уметничкој области објављених у међународним или водећим домаћим часописима, са рецензијама;

4) оригинално стручно остварење (пројекат, студију, патент, оригинални метод и сл.), односно руковођење или учешће у научним пројектима;

5) објављен уџбеник, монографију, практикум или збирку задатака за ужу научну, односно уметничку област за коју се бира;

6) више радова саопштених на међународним или домаћим научним скуповима.

У звање ванредног професора из поља уметности може бити изабрано и

лице које има: 1) високо образовање првог степена; 2) уметничка, односно стручно-уметничка дела која представљају самосталан допринос уметности и култури.

Члан 144.

У звање редовног професора може бити изабрано лице које има: 1) научни назив доктора наука, односно доктора уметности; 2) научне односно стручне радове објављене у научним часописима

или зборницима са рецензијама; 3) више научних радова од значаја за развој науке, односно уметности

у ужој научној, односно уметничкој области објављених у међународним или водећим домаћим часописима, са рецензијама;

4) оригинално стручно остварење (пројекат, студију, патент, оригинални метод и сл.), односно руковођење или учешће у научним пројектима;

5) објављен уџбеник, монографију, практикум или збирку задатака за ужу научну, односно уметничку област за коју се бира;

6) више радова саопштених на међународним или домаћим научним скуповима.

7) већи број научних радова који утичу на развој научне мисли у ужој области објављених у међународним или водећим домаћим часописима са рецензијама;

54

8) већи број научних радова и саопштења изнетих на међународним или домаћим научним скуповима;

9) објављен уџбеник, монографију или оргинално стручно остварење;

10) остварене резултате у развоју научно-наставног подмлатка на Факултету;

11) учешће у завршним радовима на специјалистичким и дипломским академским студијама.

У звање редовног професора из поља уметности може бити изабрано и

лице које има: 1) високо образовање првог степена; 2) изузетана уметничка, односно стручно-уметничка дела која су

значајно утицала на развој културе и уметности.

Члан 145.

Наставу страних језика осим лица која имају звање: предавача, доцента, ванредног професора и редовног професора може изводити и наставник страног језика.

У звање наставника страног језика може бити изабрано лице које има: 1) високо образовање првог степена; 2) објављене стручне радове у одговарајућој области; 3) способност за наставни рад.

Члан 146.

Лице изабрано у научно звање на начин и по поступку прописаним законом којим је регулисана научно истраживачка делантост, може да изводи наставу на докторским студијама, у складу са законом и општим актом Универзитета уметности.

3. УСЛОВИ ЗА ИЗБОР САРАДНИКА

Члан 147.

У звање сарадника у настави на студијама првог степена бира се студент дипломских академских или специјалистичких студија, који је студије првог степена завршио са укупном просечном оценом најмање 8 (осам).

55

У звање сарадника у настави за уметничку област може бити изабрано лице које има високо образовање првог степена, укупну просечну оцену најмање 8 (осам) и најмање 9 (девет) из групе предемета за коју се бира, уколико у тој области нису предвиђене дипломске академске студије.

Члан 148.

У звање асистента бира се студент докторских студија који је претходне нивое студија завршио са укупном просечном оценом најмање 8 (осам) и који показује смисао за наставни рад.

Под условима из става 1. овог члана у звање асистента може се изабрати и магистар наука, односно магистар уметности коме је прихваћена тема докторске дисертације.

У звање асистента за уметничку област може бити изабрано лице које има академски назив магистра уметности или магистра науке и уметничка дела која показују смисао за самостално уметничко стваралаштво, уколико у уметничкој области за коју се бира нису предвиђене докторске студије.

У звање асистента за уметничку област може бити изабрано и лице које је завршило академске студије првог степена и има уметничка дела која показују смисао за самостално уметничко стваралаштво, уколико у уметничкој области за коју се бира нису предвиђене дипломске академске, односно докторске студије.

Члан 149.

Звање стручног сарадника уметничког, односно стручно-уметничког наставног предмета може да стекне лице које има одговарајуће стручне резултате.

Звање вишег стручног сарадника уметничког, односно стручно-уметничког наставног предмета може да стекне лице које има високо образовање и признате стручне радове.

Звање самосталног стручног сарадника уметничког, односно стручно-уметничког наставног предмета може да стекне лице које има високо образовање и стручне резултате од значаја за развој струке или уметности.

За уметничког сарадника може да буде изабрано лице које има одговарајуће високо образовање, признате уметничке резултате и способност за уметничку сарадњу и наставни рад.

Изузетно за уметничког сарадника може да буде изабрано и лице које има врхунска уметничка остварења, признања за уметнички рад и нарочиту способност за уметничку сарадњу и наставни рад.

За вишег уметничког сарадника може да буде изабрано лице које има високо образовање, високе уметничке резултате и изразиту способност за уметничку сарадњу и наставни рад.

56

За самосталног уметничког сарадника може да буде изабрано лице које има високо образовање, изузетна уметничка остварења која су од значаја за развој културе и уметности, значајна признања за уметнички рад и нарочиту способност за уметничку сарадњу и наставни рад.

4. ЗАСНИВАЊЕ РАДНОГ ОДНОСА И СТИЦАЊЕ ЗВАЊА НАСТАВНИКА И САРАДНИКА

Члан 150.

Поступак за избор наставника и сарадника у исто или више звање и поступак за избор нових наставника и сарадника на Факултету, покреће се због истека изборног периода настаника и сарадника или због потребе за већим бројем настаника и сарадника у процесу наставе.

Поступак за избор наставника покреће се шест месеци пре истека изборног периода, а за сараднике три месеца пре истека изборног периода.

Поступак за избор нових наставника и сарадника покреће се у месецу априлу како би се поступак избора окончао до почетка школске године.

Члан 151.

Наставник и сарадник стиче звање и заснива радни однос на Факултету на основу конкурса за заснивање радног односа и стицање звања.

Конкурс за заснивање радног односа и избор у звање наставника и сарадника за ужу уметничку, односно научну област Факултет може расписати само ако је то радно место предвиђено одговарајућим општим актом и ако су средстава за његово финансирање предвиђена.

Факултет расписује конкурс за заснивање радног односа и избор у звање наставника и сарадника по потреби, водећи рачуна да се наставни процес организује на квалитетан, рационалан и ефикасан начин.

Члан 152.

Катедре достављају Декану предлоге за расписивање конкурса. Декан доноси одлуку о расписивању конкурса за заснивање радног односа и стицање звања наставника и сарадника.

Конкурс се објављује у гласилу Националне службе за запошљавање и на интернет страници Факултета.

Конкурс за заснивање радног односа и стицање звања наставника и сарадника садржи назив радног места и услове за стицање звања и заснивање

57

радног односа на радном месту наставника, односно сарадника, у складу са општим актом Факултета.

Члан 153.

Изборно веће Факултета именује из реда наставника комисију за разматрање конкурсног материјала и писање извештаја у року од 15 дана од дана истека рока за подношење пријава на конкурс.

Комисија из става 1. овог члана састоји се од три, односно пет чланова у истом или вишем звању од звања у које се кандидат бира. Најмање један члан Комисије није у радном односу на Факултету.

Већина чланова комисије, по правилу мора да буде из уже, а остали чланови из сродне уметничке, односно научне области, за коју се кандидат бира. Чланови Комисије не могу бити у сродству са кандидатом.

Члан 154.

Кандидат подноси пријаву на конкурс на прописаном обрасцу. Комисија припрема и доставља Изборном већу Факултета извештај о свим

пријављеним кандидатима у року од 60 дана од дана именовања. Ако Комисија не припреми извештај у року из става 1. овог члана Изборно

веће Факултета образује нову Комисију. Извештај комисије садржи: биографске податке, преглед и мишљење о

уметничком, стручном, односно научном раду кандидата и педагошком раду кандидата као и мишљење о испуњености услова кандидата за избор у звање и на радно место наставника, односно сарадника.

Извештај комисије даје се на увид јавности 15 дана.

Члан 155.

Изборно веће Факултета на основу извештаја комисије предлаже Сенату Универзитета уметности једног кандидата за избор у одговарајуће наставничко звање.

Уз предлог за избор наставника Факултет доставља извештај комисије о избору написан на одговарајућим обрасцима.

Сенат Универзитета уметности доноси одлуку о избору кандидата у одговарајуће звање.

У одлуци из претходног става утврђује се звање у које је наставник изабран, уметничка, односно научна област за коју је изабран, време на које је изабран и дужина радног времена. Декан са лицем изабраним у звање закључује уговор о раду.

58

Члан 156.

Ако Изборно веће не изабере предложеног кандидата, декан објављује нови конкурс.

Изборно веће се изјашњава и у случају да је Извештај комисије негативан. У случају неприхватања негативног Извештаја комисије образује се нова Комисија.

Члан 157.

Поступак за избор наставника страног језика спроводи се по истој процедури која је предвиђена за избор наставника.

Поступак за избор сарадника спроводи се по истој процедури која је предвиђена за избор наставника, с тим што одлуку о избору доноси Изборно веће.

Члан 158.

Лице изабрано у звање предавача, наставника страног језика, доцента и ванредног професора стиче звање и заснива радни однос на период у трајању од пет година.

Лице изабрано у звање професора струковних студија и редовног професора стиче звање и заснива радни однос на неодређено време.

Са лицем изабраним у звање наставника уговор о раду закључује Декан Факултета.

Члан 159.

Лице изабрано у звање стручног сарадника, вишег стручног сарадника, самосталног стручног сарадника, уметничког сарадника, вишег уметничког сарадника и самосталног уметничког сарадника стиче звање и заснива радни однос на период у трајању од четири године.

Са лицем изабраним у наведена звања уговор о раду закључује Декан Факултета.

59

Члан 160.

Са лицем изабраним у звање сарадника у настави Декан Факултета закључује уговор о раду на период од годину дана, уз могућност продужења уговора за још једну годину у току трајања студија, а најдуже до краја школске године у којој се студије завршавају.

Са лицем изабраним у звање сарадника у настави из уметничког поља Декан Факултета закључује уговор о раду на период од годину дана, уз могућност продужавања уговора за још једну годину.

Са лицем изабраним у звање асистента Декан Факултета закључује уговор о раду на период од три године, са могућношћу продужења за још три године.

Могућност продужења уговора о раду из става 3. овог члана односи се и на асистенте који су стекли научни назив доктора наука, односно доктора уметности. Права и обавезе наставника у извођењу наставе

Члан 161.

Наставници могу да предају на свим врстама и нивоима студија. У извођењу наставе наставник има права и обавезе да: - одржи наставу према распореду и предвиђеном броју часова; - води евиденцију о присуству настави, обављеним испитима и

постигнутом успеху студената; - организује и обавља уметнички, стручно-уметнички, односно научно-

истраживачки рад; - ради на изради и осавремењавању наставних планова и програма студија

које се остварују на факултету; - препоручује доступне уџбенике и приручнике; - одржава испите за студенте према распореду у прописаним испитним

роковима; - држи консултације са студентима у сврху савладавања студијског

програма; - се стручно усавршава и прати и примењује новине у области наставних

метода; - буде ментор студентима при изради завршних радова; - обављање осталих облика наставе који су урврђени програмом наставног

предмета и статутом Факултета; - учешће у раду комисије за одобравање, оцену или одбрану завршног рада,

магистарског рада, односно докторске дисертације; - иновације у настави;

60

- учешће у раду одсека, односно катедре, наставно-уметничког већа, изборног већа и других стручних органа и комисија Факултета;

- обавља и друге послове утврђене законом, овим статутом и другим општим актима Универзитета и Факултета.

Члан 162.

У извођењу наставе сарадници имају права и обавезе да: - врше припреме и држе вежбе под стручним надзором наставника; - помажу наставнику у припреми наставе; - обављају консултације са студентима; - се стручно усавршавају ради припремања за самостални рад; - припрема и извођење облика наставе на основним, специјалистичким,

дипломским и докторским студијама, осим предавања и испита; - остваривање облика наставе на студијама за иновацију знања, као и на

студијама за остваривање програма стручног образовања и усавршавања; - учествује у раду катедре, наставно-уметничког већа, изборног већа и

других стручних орагана и комисија факултета и универзитета; - обављају и друге послове у складу са законом, овим Статутом и другим

општим актима Универзитета и Факултета.

Члан 163.

Док је наставник на боловању, одсуству или обавља јавну функцију орган пословођења је дужан обезбедити несметано извођење наставе и одржавање испита.

Члан 164.

Ради унапређења наставног и научног рада на Факултету, без расписивања конкурса може да се ангажује наставник са другог универзитета, ван територије Републике, у звању гостујућег професора.

У случају извођења наставе у пољу уметности, или струковним студијама, гостујући професор може бити истакнути уметник, односно признати стручњак из уже области за коју се организују студије.

Услови, начин ангажовања и права и обавезе гостујућег професора ближе се уређују посебним актом који доноси Веће Факултета.

61

Члан 165.

Почасно звање професор емеритус додељује Сенат редовном професору у пензији, на предлог Изборног већа факултета.

Универзитет може доделити звање професора емеритуса пензионисаном редовном професору, који се посебно истакао уметничким, стручно-уметничким и научним радом, стекао међународну репутацију и постигао резултате у обезбеђивању наставно-уметничког, односно научног подмлатка у области за коју је изабран и који је порвео најмање 10 година на Универзитету, а најмање 25 година рада у високом образовању.

Професор емеритус може учествовати у извођењу свих облика наставе на академским студијама другог и трећег степена, у ужој области за коју је изабран.

Укупан број професора емеритуса не може бити већи од 3% од укупног броја наставника Универзитета.

Начин предлагања и избора, критеријуми за избор и права и обавезе које има професор емеритус прописује Сенат општим актом. Тим актом утврђује се највећи број професора емеритуса на Универзитету у одређеном временском периоду и обезбеђује сразмерна заступљеност области и факултета у саставу Универзитета.

Члан 166.

Лице изабрано у научно звање на начин и по поступку прописаним законом којим је регулисана научно-истраживачка делатност, може да изводи наставу на докторским студијама, у складу са законом и општим актом Универзитета.

Уколико лице из става 1. овог члана нема заснован радни однос на Факултету, Факултет са њим закључује уговор о ангажовању за извођење наставе.

5. ПРАВА И ОБАВЕЗЕ ЗАПОСЛЕНИХ НА ФАКУЛТЕТУ

Члан 167.

У погледу права, обавеза и одговорности запослених на Факултету примењује се закон којим се уређују рад, ако Законом о високом образовању није другачије одређено.

О појединачним правима, обавезама и одговорностима запослених на Факултету одлучује Декан.

О појединачним правима, обавезама и одговорностима Декана одлучује Савет Факултета.

62

Члан 168.

Наставник може да добије сагласност Већа Факултета за радно ангажовање на другој високошколској установи под условом да се његовим ангажовањем не угрожава процес наставе на Факултету.

Ради спречавања сукоба интереса, Веће Факултета може забранити, органичити или условити уговор са правним лицима изван Факултета, ако би такав уговор негативно утицао на рад Факултета.

Члан 169.

Наставнику после пет година проведених у настави на Факултету може бити одобрено плаћено одсуство у трајању до једне школске године ради стручног и научног усавршавања. При подношењу захтева за одсуство наставник прилаже опис уметничког, стручног, односно научног пројекта и образложење потребе за усавршавањем.

Испуњеност услова из претходног става утврђује Веће на предлог катедре и о томе доноси одлуку најкасније до 1. септембра.

Одлуку о одсуству доноси Декан, уз претходно обезбеђено континуирано извођење наставе и обављање других обавеза одсутног наставника.

По завршеном одсуству наставник је дужан да поднесе Већу и катедри извештај о обављеном усавршавању.

Члан 170.

Наставнику и сараднику који се налази на одслужењу војног рока, породиљском одсуству, одсуству са рада ради неге детета, одсуству са рада ради посебне неге детета или друге особе, или боловању дужем од шест месеци изборни период и радни однос се продужава за то време.

Члан 171.

Наставнику престаје радни однос, на крају школске године у којој је навршио 65 година живота и најмање 15 година стажа осигурања.

Наставнику из става 1. овог члана у звању ванредног или редовног професора може бити продужен радни однос до три школске године, а под следећим условима:

- да је стално запослен на факултету у последњих десет година;

63

- да предмети у оквиру уже области за коју је изабран имају статус обавезних предмета;

- да би се престанком радног односа пореметио процес наставе; - да на факултету не постоји могућност адекватне замене. Предлог за продужење радног односа наставника из става 1. овог члана

утврђује Веће Факултета на образложен захтев Катедре. Предлог из става 2. овог члана може се доставити Већу Факултета до 1.

априла текуће године. Наставник коме је престао радни однос због одласка у пензију задржава

звање које је имао у тренутку пензионисања. Наставник из става 4. овог члана може задржати преузете обавезе на

дипломским академским и докторским студијама као ментор или члан комисија у поступку израде и одбране завршних радова, односно дисертација на тим студијама, а на основу одлуке Већа Факултета може изводити све облике наставе на дипломским академским и докторским студијама и бити члан комисија у поступку израде и одбране завршних радова, односно дисертација на тим студијама, најдуже још две школске године.

IX УМЕТНИЧКА, СТРУЧНО-УМЕТНИЧКА И НАУЧНА ДЕЛАТНОСТ ФАКУЛТЕТА

Члан 172.

Факултет обавља уметничку, стручно-уметничку и научну делатност у циљу унапређења стваралаштва, уметности и науке, образовне делатности, односно уздизања квалитета наставе, усавршавања наставног подмлатка, увођења студената у уметнички односно научни рад, као и стварања материјалних услова за рад и развој Факултета.

Уметнички, односно стручно-уметнички, научни и образовни рад делови су јединствене уметничко-образовне односно научно-образовне делатности факултета.

У циљу комерцијализације резултата научно-истраживачког или уметничког рада Факултет може основати центар за трансфер технологије, иновациони центар, пословно-технолошки парк и друге организационе јединице у складу са законом.

Члан 173.

Уметнички рад Факултета остварује се кроз уметничке пројекте који се обављају у циљу побољшања квалитета наставе, као и кроз уметничке пројекте којима се унапређују култура и уметност.

64

Стручно-уметнички рад Факултета остварује се кроз стручно-уметничке пројекте који се обављају у циљу побољшања квалитета наставе, као и кроз пројекте којима се унапређују култура и уметност.

Научни рад остварује се кроз основна, примењена и развојна истраживања у циљу развоја теоријских и историјских сазнања из области драмских уметности.

Уметничка делатност Факултета

Члан 174.

Факултет обавља уметнички рад у области позоришта, филма, радија, телевизије и интерактивних медија и врши друге послове у припремању и јавном приказивању уметничких остварења.

Члан 175.

Уметнички рад може да буде: - уметничко-наставни - уметничко-истраживачки. У организовању уметничко-наставног и уметничко-истраживачког рада, Факултет сарађује са сродним установама, уметничким и другим организацијама и уметницима, у земљи и иностранству.

Члан 176.

Уметничко-наставни рад је облик међусобног повезивања и условљености уметничког и наставног рада у уметничким и стручно-уметничким наставним предметима.

Уметничко-наставни рад обавља се кроз часове уметничких и стручно-уметничких наставних предмета, вежбе, семинаре, курсеве, јавне наступе а нарочито кроз припремање и приказивање испитних радова из матичних наставних предмета.

Члан 177.

Уметничко-истраживачка делатност обавља се кроз посебне радне заједнице, екипе, или у облику који је најпогоднији за остваривање предложеног пројекта.

65

Уметничко-истраживачки рад обавља се са циљем:

1) да се кроз уметнички експеримент испитују проблеми технике одређене

уметности, или унапреди методологија педагошког рада и теоријска мисао о уметности, или да се практично примене резултати уметничких сазнања, у земљи и иностранству;

2) да се кроз уметнички пројект, који је од значаја за Факултет, омогући уметнички рад студената, сарадника, наставника и других уметника.

Уметничко-истраживачки рад утврђује се посебним уговором о остваривању

пројекта, који закључује Факултет са заинтересованим лицима и предлагачима, у складу са годишњим програмом рада Факултета.

Члан 178.

Уметничко-наставни рад, у складу са наставним планом и програмом, може се организовати као уметничка пракса ван Факултета.

Факултет организује уметничку праксу ван Факултета, појединачну или групну, на основу наставних програма и споразума са одговарајућим организацијама.

Самостални уметнички рад студената ван Факултета одређује се наставним програмима.

Члан 179.

Програм уметничког рада Факултета обухвата програме уметничко-наставног и уметничко-истраживачког рада у одређеном периоду.

Програм уметничког рада, у складу са наставним планом и програмом, на предлог катедара доноси Веће Факултета у оквиру годишњег програма рада.

Члан 180.

Позоришни и радио студио и Филмски и телевизијски студио дужни су да омогуће обављање уметничко-наставног и уметничко-истраживачког рада Факултета.

66

Члан 181.

Уметнички рад може да се заснива на уговорима о сарадњи са организацијама из области уметности и културе или другим заинтересованим организацијама.

Стручно-уметничка делатност Факултета

Члан 182.

Факултет обавља стручно-уметнички рад у области позоришта, филма, радија, телевизије и интерактивних медија и врши друге послове у припремању и јавном приказивању стручно-уметничких остварења.

Члан 183.

Стручно-уметнички рад може да буде: - Стручно-уметничко - наставни - Стручно-уметничко - истраживачки. У организовању стручно-уметничко-наставног и стручно-уметничко-истраживачког рада, Факултет сарађује са сродним установама, стручним, уметничким и другим организацијама, стручњацима и уметницима, у земљи и иностранству.

Члан 184.

Стручно-уметничко -наставни рад је облик међусобног повезивања и условљености струке, уметничког и наставног рада у уметничким и стручно-уметничким наставним предметима.

Стручно-уметничко -наставни рад обавља се кроз часове стручно-уметничких и уметничких наставних предмета, вежбе, семинаре, курсеве, јавне наступе а нарочито кроз припремање и приказивање испитних радова из матичних наставних предмета.

67

Члан 185.

Стручно-уметничко-истраживачка делатност обавља се кроз посебне радне заједнице, екипе, или у облику који је најпогоднији за остваривање предложеног пројекта.

Стручно-уметничко-истраживачки рад обавља се са циљем: 3) да се кроз стручно-уметнички експеримент испитују проблеми уже стручне

области или унапреди методологија педагошког рада и теоријска мисао ии да се практично примене резултати стручно-уметничких сазнања, у земљи и иностранству;

4) да се кроз стучно-уметнички пројект, који је од значаја за Факултет, омогући рад студената, сарадника, наставника и других стручњака и уметника.

Стручно-уметничко - истраживачки рад утврђује се посебним уговором о

остваривању пројекта, који закључује Факултет са заинтересованим лицима и предлагачима, у складу са годишњим програмом рада Факултета.

Члан 186.

Стручно-уметничко - наставни рад, у складу са наставним планом и програмом, може се организовати као стручно-уметничка пракса ван Факултета.

Факултет организује стручно-уметничку праксу ван Факултета, појединачну или групну, на основу наставних програма и споразума са одговарајућим организацијама.

Самостални стручно-уметнички рад студената ван Факултета одређује се наставним програмима.

Члан 187.

Програм стручно-уметничког рада Факултета обухвата програме стручно-уметничко-наставног и уметничко-истраживачког рада у одређеном периоду.

Програм стручно-уметничког рада, у складу са наставним планом и програмом, на предлог катедара доноси Веће Факултета у оквиру годишњег програма рада.

68

Члан 188.

Позоришни и радио студио и Филмски и телевизијски студио дужни су да омогуће обављање стручно-уметничко-наставног и стручно-уметничко-истраживачког рада Факултета.

Члан 189.

Стручно-уметнички рад може да се заснива на уговорима о сарадњи са организацијама из области уметности и културе или другим заинтересованим организацијама.

Научна делатност Факултета

Члан 190.

Научно-истраживачки рад на Факултету драмских уметности остварује се у оквиру делатности Института за позориште, филм, радио и телевизију.

Институтом за позориште, филм, радио и телевизију руководи Директор Института за позориште, филм, радио и телевизију, а у његовом одсуству Заменик Директор Института за позориште, филм, радио и телевизију.

Директор Института за позориште, филм, радио и телевизију: - руководи реализацијом научно-истраживачких пројеката Института ФДУ; - руководи активностима везаним за издавачку делатност; - руководи организовањем научних и стручних скупова, јавних предавања

и презентација, као и осталих делатности везаних за екукативно-истраживачки рад;

- координира међународном научно-истраживачком и пројектном сарадњом;

- подноси извештај Декану и стручним органима Факултета о реализацији задатака;

- врши и друге послове и задатке по овлашћењу Декана и стручних органа Факултета.

Пословима координације научно-истраживачких пројеката и издаваштва бави се координатор научно-истраживачке делатности Института, а међународном сарадњом и ПР-ом координатор ових делатности. Информатичким активностима координира ИТ менаџер Института, док електронску библиотеку води библиотекар ФДУ.

При Институту се могу обављати и активности везане за докторске научне студије ФДУ.

69

Члан 191.

Факултет обавља самостално или у сарадњи са заинтересованим организацијама научно-истраживачки рад у области позоришта, филма, радија и телевизије, односно из научних дисциплина сродних подручја културе.

Програм научно-истраживачког рада утврђује Научно веће на предлог катедара, а доноси Веће факултета у оквиру годишњег програма рада Факултета.

Програм и резултати научно-истраживачког рада стављају се, на одговарајући начин, на увид јавности.

Члан 192.

Наставници остварују научно-истраживачке пројекте индивидуално, у оквиру катедара или у оквиру Института за позориште, филм, радио и телевизију, односно у сарадњи са организацијама у области културе, науке и образовања.

Члан 193.

У оквиру научно-истраживачког рада, ради разматрања и објављивања постигнутих резултата, Факултет може да организује симпозијуме, конференције, трибине и сличне скупове, у оквиру своје делатности, самостално или у сарадњи са другим радним организацијама.

Члан 194.

Научно веће разматра и усваја предлоге научно-истраживачких пројеката којима Факултет конкурише код Министарства за науку и технологију у оквиру програма научних истраживања Републике Србије.

Рад на пројектима обавља се у складу са одредбама Закона о научно-истраживачкој делатности и са критеријумима и правилима која прописује Министарство за науку и технологију.

Члан 195.

Студенти се укључују у рад на научно-истраживачким пројектима, ради увођења у технику и методологију научно-истраживачког рада.

70

X ИЗДАВАЧКА ДЕЛАТНОСТ

Члан 196.

Издавачка делатност Факултета обавља се у оквиру Института за позориште, филм, радио и телевизију.

Одлуке из домена издавачке делатности доноси Веће на предлог Научног већа, односно катедре.

Члан 197.

Издавачка делатност Факултета има за циљ објављивање уџбеника, помоћних уџбеника, монографија, уметничких, стручних и научних публикација које су резултат уметничко-истраживачког и научно-истраживачког рада наставника, сарадника и студената.

Члан 198.

Предлози за објављивање рукописа достављају се катедри, односно Научном већу које именује 2 (два) рецензента из редова наставника, односно истакнутих уметника, научника и стручњака.

На основу мишљења рецензената и Научног већа, односно катедре Веће доноси одлуку о приоритетној ранг листи за објављивање рукописа.

Члан 199.

Исти поступак односи се на објављивање уџбеника за потребе Факултета у оквиру издавачке делатности Универзитета уметности.

XI ЈАВНОСТ РАДА

Члан 200.

Рад Факултета је јаван. Факултет благовремено и истинито обавештава јавност о обављању своје делантости.

71

Факултет обавештава јавност путем средстава јавног информисања, издавањем редовних и посебних публикација, оглашавањем на осгласној табли и интернет страницама Факултета.

Члан 201.

Декан Факултета или овлашћено лице, у складу са начелима јавности рада, на захтев новинара даје информације о питањима која се односе на рад и пословање Факултета, осим питања која су утврђена као пословна тајна.

Писмена документа, извештаји, записници органа и друго, на захтев заинтересованих, стављају се на увид запосленима, односно студентима.

Члан 202.

Запослени имају право да буду обавештени о свим питањима од значаја за остваривање права, обавеза и одговорноси из радног односа.

XII ПОСЛОВНА ТАЈНА

Члан 203.

Пословну тајну представљају исправе и подаци које органи Факултета прогласе пословном тајном и видно обележе, чије би саопштавање неовлашћеном лицу било противно пословању Факултета и штетило би његовим интересима и пословном угледу.

Члан 204.

Пословном тајном сматрају се и: - исправе и подаци које декан прогласи пословном тајном; - исправе и подаци које се односе на мере поступања у случају ванредних

околности; - исправе и подаци које државни или други орган као поверљиве упути

Факултету; - исправе и подаци који садрже понуде за конкурс или јавно надметање до

објављивања резултата, односно јавног надметања; - подаци поверљивог карактера садржаног у молбама, захтевима и

дописима органа и појединаца упућених Факултету;

72

- подаци о садржају тестова испита за проверу склоности и способности, као и подаци о раду испитне комисије;

- резултати испита за проверу склоности и способности до званичног саопштавања.

Члан 205.

Повреда чувања пословне тајне предтавља повреду радне обавезе.

Члан 206.

Обавеза чувања тајне траје све док декан Факултета или орган који је доставио податке не ослободи запосленог од обавезе.

Дужност чувања тајних података траје и по престанку радног односа запосленог у Факултету, односно и по престанку функције на Факултету.

Члан 207.

Декан Факултета одређује случајеве у којима запослени може износити или користити податке који се сматрају тајним.

Запослени Факултета не могу строго поверљиве и поверљиве материјале да износе из просторија Факултета, ако за то немају одобрење декана.

Лица страног држављанства не могу имати увид ни приступ у материјале који садрже тајне податке.

Члан 208.

Строго поверљива и поверљива пошта уручује се декану, односно овлашћеном лицу или секретару Факултета неотворена, преко књиге примљене поште.

Строго поверљиви и поверљиви материјали заводе се у посебне деловоднике за строго поверљиве и поверљиве материјале као и материјали за службену и интерну употребу.

Материјали који садрже тајне податке чувају се под кључем у каси или плакару, са специјалном бравом.

73

XIII ЕВИДЕНЦИЈА И ЈАВНЕ ИСПРАВЕ

Члан 209.

Факултет води: матичну књигу студената, евиденцију о издатим дипломама и додацима диплома и записник о полагању испита.

Евиденција се води на српском језику, на ћириличном писму. Матична књига студената трајно се чува.

Члан 210.

На основу података из евиденције Факултет издаје јавне исправе. Јавне исправе су: студентска књижица (индекс), диплома и додатак дипломи

Факултет издаје јавне исправе на српском језику, на ћириличном писму. Када се настава на факултету остварује на језику мањина или на неком од

светских језика јавне исправе се издају на обрасцу који је штампан двојезично: на српском језику ћириличним писмом и на језику и писму на коме се изводи настава.

Члан 211.

Диплому и додатак дипломи потписују ректор Универзитета и декан Факултета.

Дипломе се оверавају сувим жигом Универзитета. Уз диплому обавезно се издаје и додатк дипломи. Опис система високог образовања у време стеченог образовања наведеног у

диплми мора се приложити додатку дипломи. Лицу које је стекло или стекне право на јавну исправу према прописима који су важили до дана ступања на снагу Закона о високом образовању (''Сл. гласник РС'' бр. 76/05), Факултет издаје јавну исправу на обрасцу прописаном до ступања на снагу овог закона.

74

XIV ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 212.

Факултет ће усагласити своју организацију и општа акта са Законом о виском образовању (‘’Сл. гласник РС’’ бр. 76/05) у року од две године од дана ступања на снагу Закона о високом образовању.

Члан 213.

Лице изабрано у звање наставника, односно сарадника по прописима који су важили до дана ступања на снагу Закона о високом образовању задржава одговарајуће звање и радни однос до истека времена на које је бирано.

Лице из става 1. овог члана изабрано у звање асистента има право на још један избор у то звање на период од три године, по одредбама закона и овог статута.

Лице из става 1. овог члана изабрано у звање асистента-приправника има право на још један избор у то звање на период од три године, по прописима који су били на снази до дана ступања на снагу закона.

Ако је поновни избор у звање асистента, односно асистетна-приправника обављен у периоду од дана ступања на снагу Закона до дана почетка примене овог статута, сматраће се да је у питању још један избор из ст. 2. и 3. овог члана.

Наставнику коме је истекао радни однос по овом Закону може да се продужи радни однос и после 1. априла 2006. године.

Члан 214.

У периоду до 9. септембра 2012. године, у звање асистента на период од три године може бити изабрано лице које, уместо статутса студента докторских студија испуњава остале услове из члана 72. ст. 1. и 2. Закона о високом образовању.

Члан 215.

Студенти уписани на основне студије до ступања на снагу Закона о високом образовању могу завршити ове студије по започетом наставном плану и програму, условима и правилима студија, до краја школске 2013/2014. године.

Студенти уписани на магистарске студије до ступања на снагу Закона о високом образовању имају право да заврше студије по започетом плану и

75

програму, условима и правилима студија, најкасније до краја школске 2013/2014. године.

Кандидати који су пријавили докторску дисертацију до ступања на снагу Закона о високом образовању имају право да стекну научни степен доктора наука, најкасније до краја школске 2015/2016. године.

Члан 216.

Изузетно од одредаба члана 43. и 45. Статута ФДУ, студент може да се у наредној школској години финансира из буџета ако у школској 2009/2010, односно 2010/2011. години оствари најмање 48 ЕСПБ бодова и рангира се у оквиру укупног броја студената чије се студије финансирају из буџета у складу са Законом о високом образовању и Статутом ФДУ.

Студенти уписани у прву годину основних студија школске 2006/2007, односно 2007/2008. године задражавају право да се финансирају из буџета најдуже годину дана по истеку редовног трајања студија, а студенти уписани у прву годину основних студија школске 2008/2009, односно 2009/2010. године задражавају право да се финансирају из буџета најдуже шест месеци по истеку редовног трајања студија.

Члан 217.

Лице које је стекло, или стекне одговарајући академски, стручни или научни назив према прописима који су важили до ступања на снагу Закона о високом образовању, задржава право на његово коришћење у складу са прописима према којима их је стекао.

Лице из става 1. овог члана може тражити од Факултета да му у поступку и под условима прописаним општим актом утврди да раније стечени назив одговара неком од назива из члана 95. Закона о високом образовању. Услови и поступак за доношење овакве еквиваленције утврђују се општим актом који доноси Веће Факултета.

Члан 218.

Лица која су према прописима који су важили до дана ступања на снагу Закона о високом образовању стекла или стекну академски назив магистра наука могу стећи академски назив доктора наука одбраном докторске дисертације према прописима који су важили до ступања на снагу Закона о високом образовању, најкасније до краја школске 2015/2016.

Избори за пословодне органе факултета који су обављени у складу са Законом о високом образовању (‘’Сл. гласник РС’’ бр. 76/05) а пре усвајања

76

Статута Универзитета уметности и Статута факултета, важећи су и по доношењу Статута Универзитета уметности и Статута Факултета драмских уметности.

Члан 219.

Даном ступања на снагу овог Статута престаје да важи Статут Факултета драмских уметности у Београду од 13. 9. 2002. године.

Председник Савета Факултета драмских уметности у Београду

др Никола Маричић, ред. проф. с. р.

77

С А Д Р Ж А Ј

I ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ 1

II СТУДИЈЕ И СТУДИЈСКИ ПРОГРАМИ 5 1. врсте и нивои студија 5

2. обим и трајање студија 5 3. студијски програми 6

III РЕЖИМ СТУДИЈА 8 1. школска година 8 2. језик студија 8 IV СТУДЕНТИ 9

1. упис 9 2. конкурс 13 3. број студената 13 4. рангирање и упис кандидата 13 5. статус студената 16 6. права и обавезе студента 17 7. мировање права и обавеза студената 19 8. испити 19 9. приговор 22

10. правила студиjа 22 11. завршни рад 24

V ДОКТОРСКА ДИСЕРТАЦИЈА И ДОКТОРСКИ УМЕТНИЧКИ ПРОЈЕКАТ 27 VI ОРГАНИ ФАКУЛТЕТА 32

1. орган управљања – Савет Факутлета 32 2. орган пословођења – Декан Факултета 34 Продекани Факултета ______________________________________36 3. стручни органи факултета 38 Наставно-уметничко веће_________________________________ 38 Изборно веће____________________________________________ 40 Веће катедре_____________________________________________ 41 Научно веће_____________________________________________ 43 Уметничко веће__________________________________________ 45 Заједница позоришног и радио смера и Заједница ФТВ смера_____________________________________ 46 Студентски парламент____________________________________ 46 Комисија за обезбеђење и контролу квалитета______________ 47 4. организација факултета 48

78

VII ФИНАНСИРАЊЕ ФАКУЛТЕТА 49 VIII ОСОБЉЕ ФАКУЛТЕТА 51

1. звања наставника и сарадника 51 2. услови за избор наставника 52 3. услови за избор сарадника 54 4. заснивање радног односа и стицање звања наставника и сарадника 56 5. права и обавезе запослених на факултету 61

IX УМЕТНИЧКА, СТРУЧНО-УМЕТНИЧКА И НАУЧНА ДЕЛАТНОСТ ФАКУЛТЕТА 63 Уметничка делатност_________________________________________ 64 Стручно-уметничка делатност__________________________________ 66 Научна делатност_____________________________________________ 68

X ИЗДАВАЧКА ДЕЛАТНОСТ 70

XI ЈАВНОСТ РАДА 70 XII ПОСЛОВНА ТАЈНА 71 XIII ЕВИДЕНЦИЈА ЈАВНЕ ИСПРАВЕ 73 XIV ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ 74