15. april 2019. godine

Blic/Kamatica

U Srbiji na posao svaki dan ide 35 hiljada

penzionera

Prosečna penzija u Srbiji iznosi oko 26.000 dinara, pa penzioneri sve češće odlučuju da svoje budžete

dopunjavaju povremenim poslovima.

Na osnovu broja zahteva za ponovni obračun penzije nakon dodatnog osiguranja, može se zaključiti da je u

svakom momentu oko dva odsto ukupnog broja

penzionera ponovo uključeno u obavezno

osiguranje, navode iz PIO fonda za "Blic Biznis".

To praktično znači da oko 35.000 penzionera

aktivno radi od oko 1,7 miliona koliko ih trenutno

živi u Srbiji. Pritom, najčešće rade u obezbeđenju,

građevinarstvu, na edukaciji mladih ali i spremanju

i održavanju tuđih domaćinstava... Neretko postoje

i oni koji pokrenu sopstveni biznis.

Rad penzionera u našoj zemlji je legitiman, ali postoje određene razlike i ograničenja kada je reč o

pojedinim kategorijama. Tako, na primer, starosni penzioneri (dame koji su napunile 62 godine, odnosno

muškarci sa 65 godina ili oni koji su se prevremeno penzionisali) mogu bez ograničenja ponovo da se

zaposle, da obavljaju samostalnu delatnost ili da se radno angažuju po ugovoru o delu i autorskom ugovoru.

Mogu da obavljaju i privremeno-povremene poslove i da istovremeno primaju penziju, ali ni u jednoj od

svih situacija ne mogu da ostvaruju dodatni radni staž.

Korisnici invalidske penzije mogu da obavljaju povremene poslove ili da budu angažovani po ugovoru o

delu, dok porodični penzioneri mogu da budu radno angažovani po ugovoru o delu i po autorskom ugovoru,

ali samo ukoliko mesečna zarada ne prelazi iznos najniže osnovice u osiguranju zaposlenih. Kako je "Blic"

već pisao, propisima je predviđeno da penzioneri nisu dužni da nakon ponovnog zapošljavanja obaveste PIO

o svom radu i sticanju svojstva osiguranika, jer poslodavac koji ih radno angažuje po bilo kom osnovu već

ima obavezu da podnese prijavu na osiguranje i da im uplaćuje doprinose, kao što to čini i za ostale

zaposlene.

I u komšijskoj Hrvatskoj prisutan je trend zapošljavanja najstarijih, pa se tako od kraja 2018. do sredine

marta ove godine gotovo udvostručio broj penzionera zaposlenih na četiri sata dnevno. Krajem decembra

prošle godine bilo ih je 5.138, dok je 17. marta evidentirano njih 8.964, preneo je nedavno Poslovni dnevnik.

Hrvatska je prvi put legalizovala rad penzionera 1. januara 2014, ali samo za osobe koje su otišle u starosnu

penziju, a u početku je rad nakon 65. godine bio zanimljiv tek retkim profesijama, poput lekara, advokata,

profesora i menadžera.

Ipak, od januara ove godine broj zaposlenih penzionera se naglo povećao, a zanimljivo je da su penzioneri-

radnici postali traženi u gotovo svim delatnostima i na skoro svim pozicijama - od lekara, farmaceuta,

kuvara, menadžera, građevinara, profesora, vozača, inženjera...

Ko su pripadnici srednje klase u Srbiji

Da bi neko pripadao srednjoj klasi, treba da ima i dva i po puta veća primanja od onog što troši na

potrošačku korpu. Oni koji na potrošačku korpu troše veći deo plate nisu deo srednjeg staleža. Srednju klasu

čine oni kojima preostane novac za redovno letovanje, zimovanje. Za određivanje srednje društvene klase u

Srbiji postoje dvostruki parametri – ekonomski i sociološki.

Ekonomski parametri na osnovu kojih se meri da li neko pripada srednjem staležu različiti su od zemlje do

zemlje.

Ekonomista Ljubodrag Savić ukazuje da je, na primer, 1.000 evra u Srbiji kao nekoliko hiljada evra u nekoj

skandinavskoj zemlji.

Sociološki parametri za srednji stalež su fakultetska diploma, poznavanje stranog jezika, znanje rada na

kompjuteru.

"Postoje neki drugi parametri – da li ima dovoljno novca da mogu da se zadovolje neke kulturne potrebe, a

to znači da može redovno da posećuje pozorište, bioskop. Da li može da odvoji novac za kupovinu knjiga",

objašnjava Savić.

Srednja klasa je polako nestajala devedesetih godina. Nekada su oni koji završe fakultet odmah bili u

srednjem staležu jer su imali bolje plaćen posao.

Savić navodi da je važno da društvo ima srednju klasu zbog činjenice da je srednja klasa najstabilniji deo

svakog društva.

"Srednja klasa u značajnoj meri utiče na sva događanja. Ako nema dovoljno pripadnika srednje klase, onda

se i sistem vrednosti i sve druge stvari u društvu formiraju na neki drugi način", ocenjuje Savić.

Srednji stalež se dugo gradi i vrlo je važno da deci uzori budu advokati, profesori, lekari, a ne oni koji za

kratko vreme uspevaju da zarade velike pare. Za ovaj sloj društva trebalo bi da obrazovanje bude važnije od

mesečnih primanja.

Mašine i oprema iz Srbije sve češće putuju u svet

Srpski izvoz u prva dva meseca uvećan je za 7,1 odsto, a uvoz 11,7 u odnosu na isti period lane. U

Republičkom zavodu za statistiku očekuju dalji rast izvoza jer se menja i njegova struktura, a glavni zadatak

je da se poveća izvoz gotovih proizvoda.

Statistika pokazuje da je počeo da raste i izvoz električnih aparata, hemijskih proizvoda, a popravlja se i

situcija u tekstilnoj industriji.

"Zanimljivo jeste da je donekle promenjena i struktura izvoza, da se sve više izvoze mašine i opreme.

Glavne oblasti izvoza, koje su na prva dva mesta, su motorna vozila, prikolice i osnovni metali, to je 'Fijat' i

'Železara' u Smederevu. Onda dolaze glavne prerađevačke sirovine kao što su guma i plastika", kaže direktor

Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević.

Direktorka sektora za međunarodne odnose Jelena Jovanović ističe da su direktne strane investicije u auto-

industriju poslednjih godina veoma velike.

"One su počele da daju svoje rezultate. Ako govorimo o plastici i o plastičnim proizvodima, ako govorimo o

toj celoj grupi ona, takođe, dobija oblik gde imamo više od 50 proizvoda. Dostigli smo izvoz u prošloj

godini negde 894 miliona evra", napominje Jovanovićeva.

Akcenat je na povećanju izvoza gotovih proizvoda, što direktno uvećava neto dobit zemlje, a potencijala za

to ima.

Hrana jedan od najvećih potencijala

Radojka Nikolić iz Biznis magazina kaže da su naše najveće izvozne mogućnosti u sektoru prehrambene i

poljoprivredne industrije.

"To dokazuje i činjenica da je prošlogodišnji izvoz premašio tri milijarde dolara. Zašto je to važno? Zato što

mi imamo naše sirovine, imamo i dodatnu vrednost i u okviru toga najbolje bi bilo kada bismo imali više

finalnih prizvoda", kaže Nikolićeva.

Najviše izvozimo u Evropsku uniju, a na prva dva mesta su italijansko i nemačko tržište. Unija, recimo,

zabranjuje neke plastične proizvode, pa i naša preduzeća u toj grani već hvataju korak sa tim zahtevima.

Jelena Jovanović kaže da su gotovo sva pravila i zakonodavni okvir što se tiče proizvodnje plastike usvojini.

"Nešto nedostaje, a to radimo sa našim izvoznicima", ističe Jovanovićeva.

Srbija i dalje najviše uvozi naftu, gas i koks, zatim mobilne telefone i uređaje za digitalizaciju.

Tanjug/Politika

Ekonomska situacija u Srbiji dobra, ključne

reforme

Ekonomska situacija u Srbiji je dobra u smislu da postoji privredni rast poslednjih godina, budžetski prihodi

rastu i dobri su podaci o zaposlenosti, ocenjuje šef kancelarije Svetske banke u Srbiji Stiven Ndegva.

"Prošle godine, broj zaposlenih povećan je za 38.000, inflacija je niska, budžet je u suficitu. To je mnogo

bolji rezultat nego pre pet godina, kada je budžet bio u minusu, zaposlenost niska, budžetski prihodi slabi.

Pitanje je da li je to dovoljno dobro za Srbiju", rekao je Ndegva u intervjuu za "Politiku".

On je dodao da je za Svetsku banku ključno da Srbija sprovodi reforme jer će joj one, kako je naglasio,

pomoći da privredni rast bude veći i samim tim biće otpornija na rizike.

"Ako se izborite s političkim izazovima, kao što su Kosovo, protesti, izbori, investitori će imati više

poverenja u vas", poručio je Ndegva.

On je istakao da će Svetska banka nastaviti da pomaže reforme, i da će jedna od njih biti da kamioni brže

prelaze granice u regionu.

"Oni sada čekaju danima i izračunali smo da kamiondžijama u regionu treba 3.000 godina da pređu granice",

rekao je šef kancelarije ove međunarodne finansijske institucije u Srbiji.

Kada se govori o potrebnim podsticajima za privredni rast, Ndegva, koji je nedavno rekao da ne podržava

koncept privlačenja investitora subvenicijama po radnom mestu, smatra da je važno to što se trenutno u

Srbiju dovode strani investitori koji omogućavaju zaposlenost.

Međutim, kako je upozorio, problem je to što u jednom trenutku to može postati jedini način privlačenja

investitora.

"Prema našem mišljenju, sada je verovatno vreme da, umesto kompanija koje vam obezbeđuju, recimo,

2.000 bilo kakvih radnih mesta, dobijete kompanije koje donose visokokvalifikovana radna mesta. I čije su

investicije održive na duži rok", rekao je Ndegva.

Govoreći o najavljenom povećanju plata i penzija, on kaže da je kontrola plata i penzija bila "veoma važna

za preokret" i ističe da je u budžetu sada suficit.

"Slažemo se da je potrebno neko prilagođavanje plata u javnom sektoru i penzija. Međutim, ono što mi

podržavamo je da se povećanje zasniva na stabilnoj formuli", napominje on i navodi da je Svetska banka u

pogledu reformi zarada u javnom sektoru razočarana time da rešenja s kojima se složila nisu još primenjena.

A kada je reč o penzijama, kaže da Svetska banka želi da indeksacija bude predvidljivija, transparentna, a ne

proizvoljna.

Upitan da li su svi odobreni zajmovi Svetske banke iskorišćeni, Ndegva ističe da je iskorišćenost veoma

dobra i da je potrošnja povučenog novca sada među najboljima u podregionu.

"Ima usporavanja kod nekih projekata, poput onog u zdravstvu i obrazovanju, ali to se ubrzava", naveo je

on.

Na pitanje da li je Svetska banka zadovoljna reformama u Srbiji, pogotovu onim u javnom sektoru, Ndegva

kaže da "ukupno posmatrano" jeste, ali da podstiče da se na tome još radi "i da bismo ponovo rado bili

partner vladi, kao što smo bili u prethodnom periodu".

"Pitanje plata u javnom sektoru još nije završeno", napomenuo je on.

Osvrnuo se i na projekte koje je Svetska banka finansirala u Srbiji, kao što je Koridor 10, navodeći da se

očekuje da će to finansiranje biti završeno u oktobru 2019. godine.

Dom zdravlja može da angažuje i privatne lekare

Zdravstvene ustanove mogu ubuduće da angažuju lekare iz druge zdravstvene ustanove ili privatne

prakse, predviđeno je novim zakonom o Zdravstvenoj zaštiti.

Država je zaključila da bi usluga i komfor pacijenta bili

unapređeni ako bi se lekaru iz druge ustanove, zdravstvene

struke ili privatne prakse omogućilo da, u izuzetnim

slučajevima, sarađuje sa ordinirajućim lekarom.

Zloupotrebe bi se sprečile tako što bi konsultant samo doprineo

kvalitetu pružanja zdravstvene zaštite, što bi se striktno navelo kroz medicinsku dokumentaciju.

Odnosno konsultant u toj zdravstvenoj ustanovi ili privatnoj praksi ne može obavljati samostalnu delatnost

iz svoje specijalnosti za koju zdravstvena ustanova ili privatna praksa nemaju rešenje Ministarstva zdravlja.

Nemačka ponovo traži medicinske sestre iz Srbije

Znanje nemačkog jezika nije neophodno, ali jeste prednost, a prijave tzv. prekvalifikanata neće biti uzimane

u obzir

Zahvaljujući projektu nemačke organizacije za međunarodnu

saradnju (GIZ) i Nacionalne službe za zapošljavanje pod

nazivom „Tripl vin” u Nemačku je u proteklih šest godina

otišlo 660 medicinskih i pedijatrijskih sestara i tehničara, a

zainteresovani koji imaju diplomu srednje medicinske škole

mogu da se prijave na novi konkurs do 26. aprila.

Kako u razgovoru za „Politiku” ističe Sonja Alves Luciano,

koordinator projekta „Tripl vin” za Srbiju i Bosnu i

Hercegovinu, na konkurs Nacionalne službe za zapošljavanje mogu da se jave osobe koje su završile

državnu medicinsku školu opšteg i pedijatrijskog smera i imaju položen stručni ispit. Znanje nemačkog

jezika nije neophodno, ali jeste prednost, a prijave tzv. prekvalifikanata neće biti uzimane u obzir.

– Ovo je drugi od tri planirana ovogodišnja konkursa za zapošljavanje medicinskih sestara i tehničara opšteg

pedijatrijskog tipa u Nemačkoj, a projekat „Tripl vin” sprovodi se po međudržavnom sporazumu o

posredovanju i privremenom zapošljavanju srpskih državljana u Nemačkoj iz 2013. godine. Ovaj program

započet je kada je konstatovan veliki manjak medicinskih sestara u Nemačkoj. Procenjuje se da će našoj

zemlji biti potrebno između 200.000 i 300.000 medicinskih sestara do 2030. godine. Projekat se orijentiše

prema kodeksu Svetske zdravstvene organizacije, koji nalaže da se ne regrutuje stručno osoblje iz zemalja

koje imaju nedostatak medicinske radne snage. S obzirom na to da se u Srbiji na birou za zapošljavanje

nalazi oko 4.000 nezaposlenih medicinskih sestara, mi smo sa vašom zemljom sklopili međudržavni

sporazum – objašnjava naša sagovornica.

Kako naglašava Sonja Alves Luciano, ovaj program je transparentan, bezbedan i besplatan za medicinske

radnike, jer budući poslodavac na sebe preuzima obavezu da plati kurs (naprednog) nemačkog jezika i

prevoz radnika do Nemačke. Ima obavezu i da svom budućem radniku pronađe stan, koji će on plaćati od

svoje zarade. Programom je garantovana i minimalna mesečna zarada u iznosu od 2.000 evra bruto do

nostrifikacije diplome, a nakon priznanja diplome zarada 2.400 evra, s tim što se rad noću, vikendom i

praznicima dodatno plaća. Jedini trošak koji snosi medicinski radnik jeste nostrifikacija diplome i

pribavljanje radne vize.

Poslodavci koji imaju ugovor sa projektom „Tripl vin” ne smeju da ponude manju platu od dogovorene, a

ugovor o radu pravi se na dva jezika. Prvi ugovor sklapa se na godinu dana, koliko traje proces nostrifikacije

diplome, a posle priznanja diplome dobija se novi ugovor, najčešće za stalno. Koordinatorka ovog projekta

posebno insistira na činjenici da naši radnici imaju ista radna prava kao i nemački radnici: istu platu, isti

godišnji odmor i iste obaveze, što znači da nisu jeftina radna snaga.

– Kada potencijalnog radnika pozovemo na razgovor za posao, obično razgovaramo o njegovoj motivaciji za

odlazak u Nemačku, profesionalnom iskustvu i budućim planovima. Najčešće ih pitamo da li žele da rade

isključivo u bolnici ili su otvoreni i za rad u staračkim domovima, u kojem bi gradu želeli da žive i trudimo

se da izađemo u susret njihovim željama. Većina medicinskih radnika želi da radi u klinikama i živi na jugu

Nemačke i u Bavarskoj, a na listama želja obično se nalaze Minhen, Štutgart, Frankfurt i Hajdelberg. Do

sada su se prijavljivali majke i kćerke, braća i sestre, ali i parovi koji zajedničku budućnost vide u Nemačkoj

– priča naša sagovornica.

Radnici koji dobiju posao preko ovog konkursa odlaze na stručni kurs nemačkog jezika koji plaća Vlada

Nemačke i četvorodnevni strukovni kurs, na kome uče šta se podrazumeva pod negom bolesnika u

Nemačkoj.

Katastar od danas dostupan građanima

Građani Srbije od danas ponovo mogu da dobiju usluge u službama za katastar nepokretnosti, u skladu sa

Odlukom o minimumu procesa rada u RGZ-u, a koju je doneo direktor te institucije Borko Drašković na

osnovu uredbe Vlade Srbije.

Utvrđeno je da zaposleni mogu organizovati štrajk, ali tako da ne ugroze javni interes, opštu sigurnost,

sigurnost lica i imovine, kao i funkcionisanje zavoda.

Odlukom, koja je doneta na osnovu Uredbe Vlade Srbije, određuje da za vreme trajanja štrajka u svakoj od

užih organizacionih jedinica za minimum procesa rada neophodno obezbediti rad 30 posto od ukupnog broja

zaposlenih.

U odluci su navedeni poslovi koji se i u vreme trajanja štrajka moraju

obavljati u celini i to u sektorima informatike i komunikacione

tehnologije, geodetskih poslova, strateškog razvoja, pravnih poslova,

nadzora i kontrole, kao i u sektoru za katastar nepokretnosti.

Katastar nepokretnosti i u vreme štrajka izdavaće kopije katastarskih

planova i uverenja iz elaborata i baze premera koji se izdaju u sedištu

Zavoda, radiće i prijemne kancelarije u Službama za katastar

nepokretnosti, strankama će biti omogućeno da podnose zahteve za upis i izdavanje lista nepokretnosti, a

biće omogućen nesmetan prijem i ekspedicija pošte.

Sektor za katastar nepokretnosti u vreme štrajka obavljaće i poslove u vezi s premerom i izdavanjem kopija

planova od značaja za bezbednost zemlje, omogućiće nesmetani rad Komisija za izlaganje na javni uvid

podataka o nepokretnostima odnosno ulaz svim strankama u prostorije gde se izlaganje obavlja, kao i

izdavanje ovlašćenim geodetskim organizacijama zahtevanih podataka, navedeno je u odluci direktora RGZ.

Ulaz u poslovne prostorije Službi za katastar nepokretnosti i sedišta RGZ ne sme biti zaključan za vreme

radnog vremena, navodi se u Odluci o minimumu procesa rada, a kontrolu ulaza i izlaza, odnosno

obezbeđenja za vreme štrajka, mogu da sprovode samo ovlašćena lica zavoda.

Zaposleni koji hoće da rade, ne smeju biti sprečeni da izvršavaju „poslove svog radnog mesta”, niti im se

sme sprečavati korišćenje sredstava za rad kojima se koriste pri obavljanju poslova, dodaje se u odluci.

Leks specijalis o švajcarcima danas pred vladom

Leks specijalis u vezi s kreditima u švajcarskim francima, danas će razmatrati Vlada Srbije, i, kako se

očekuje, biće usvojene, kako bi se što pre našao u skupštinskoj proceduri.

„Nacrt Zakona o konverziji stambenih kredita indeksiranih u

švajcarskim francima će, kako očekujem, biti usvojen na

vanrednoj sednici Vlade Republike Srbije u ponedeljak.

Predlog zakona će potom biti poslat u Skupštinu Srbije, kako

bi bio usvojen po hitnom postupku”, rekao je u subotu

ministar finansija Siniša Mali.

On je podsetio da su prethodnih dana vođeni intenzivni

pregovori s korisnicima kredita u švajcarskim francima, kako

bi se našlo najbolje moguće rešenje za problem koji zadužene

muči godinama.

„Tražimo najbolje moguće rešenje. Posle višednevnih teških razgovora, blizu smo usaglašavanja konačnog

teksta zakona koji treba da odgovara svim stranama u procesu - i korisnicima kredita, i državi i bankama. To

nije lak posao, ali blizu smo rešenja i očekujem da ćemo tokom vikenda imati gotov zakon, koji ćemo

poslati na vladu”, istakao je ministar finansija, prenosi Tanjug.

NOVI ZAKON PREDVIĐA HUMANIJI PRISTUP PREMA OSUĐENICIMA

Zatvorenici će moći i da idu na posao

Sudija za izvršenje krivičnih sankcija odlučivaće o prevremenom otpustu u slučaju bolesti, starosti ili

invaliditeta

Svi osuđeni kojima bude izrečena kazna zatvora do godinu dana, uskoro će imati zakonsku mogućnost da

kaznu izdržavaju u prostorijama u kojima stanuju. Da li će im ovakva mogućnost biti odobrena odlučivaće

sudija za izvršenje krivičnih sankcija i to tek pošto pribavi mišljenje javnog tužioca.

Kako je za „Politiku” rečeno u Upravi za izvršenje

krivičnih sankcija, predlogom o izmenama i

dopunama Zakona o izvršenju krivičnih sankcija koji

bi uskoro trebalo da se nađe pred poslanicima, osim

ove mogućnosti, predviđeno je i da osuđenici iz

humanih razloga mogu da budu pušteni iz zatvora pre

isteka kazne. Odluku će i o ovome donositi sudija za

izvršenje krivičnih sankcija.

U upravi za naš list navode da su pomenutim

izmenama proširene nadležnosti sudijama za izvršenje

krivičnih sankcija koji su u pravni sistem Srbije uvedeni 2014. godine, a u cilju usaglašavanja mera koje su

predviđene Akcionim planom za poglavlje 23.

– Sudije za izvršenje će na molbu osuđenog donositi odluke o tome da se izrečena kazna zatvora od jedne

godine izvršava u prostorijama u kojima osuđeni stanuje (kućni zatvor) posle pravosnažnosti presude do

stupanja na izvršenje kazne zatvora. To znači da nakon pravosnažnosti presude do stupanja na izvršenje

kazne zatvora, osuđeni može da podnese molbu da izrečenu kaznu zatvora do jedne godine izdržava u

prostorijama u kojima stanuje. O molbi odlučuje sudija za izvršenje krivičnih sankcija suda koji je doneo

prvostepenu presudu, odnosno ukoliko je presudu doneo osnovni sud, odluku donosi sudija za izvršenje

neposredno višeg suda. Sudija će pre donošenja odluke pribaviti mišljenje javnog tužioca, ali i odlučiti da li

se kazna izdržava uz primenu mere elektronskog nadzora ili bez ove mere – otkrivaju u upravi.

U skladu sa preporukama Evropskog komiteta protiv torture, nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja ili

kažnjavanja, navode naši sagovornici, nadležnost sudije za izvršenje krivičnih sankcija proširuje se i na

odlučivanje o prevremenom otpustu osuđene osobe, i to iz humanih razloga.

– Sudija po predlogu upravnika zavoda može prevremeno da otpusti osuđenog sa izdržavanja kazne najviše

12 meseci do isteka kazne, ali pod uslovom da je izdržao jednu polovinu zatvorske kazne i to zbog teške

bolesti, invaliditeta ili starosti. Uz predlog upravnika, sudiji za izvršenje dostavlja se zdravstvena

dokumentacija osuđenog – navode u upravi.

U postupku donošenja odluke, sudija može da odredi veštačenje radi utvrđivanja zdravstvenog stanja

optuženog.

– Osuđenik koji je prevremeno otpušten sa izdržavanja kazne zatvora zbog teške bolesti ili invaliditeta,

dužan je da na svakih 60 dana dostavlja sudiji za izvršenje izveštaj lekara o svom zdravstvenom stanju –

objašnjavaju u upravi.

U slučaju da se utvrdi da nisu postojali ili su prestali razlozi zbog kojih je osuđenik prevremeno otpušten sa

izdržavanja kazne, sudija za izvršenje može da opozove odluku koju je doneo.

– Po predlogu upravnika, sudija može da odobri da osuđeni koji je raspoređen u poluotvoreno ili otvoreno

odeljenje zavoda obavlja poslove na radnom mestu van zavoda, ako za to postoje uslovi i ako krivično delo

za koje je osuđen nije u vezi sa tim poslovima. U postupku upućivanja osuđenog na rad van zavoda, zavod

sarađuje sa Nacionalnom službom za zapošljavanje i poslodavcima. Ako osuđeni zloupotrebljava pravo na

rad van zavoda ili ako poslodavac raskine ugovor o radu, sudija može da opozove ranije donetu odluku –

navode u upravi.

Praksa u Evropskoj uniji

U zemljama članicama Evropske unije, naglašavaju u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija, postoji niz

mera kojima se omogućavaju alternativni oblici izvršenja kazne zatvora pod određenim uslovima.

– Oni se odnose na dužinu propisane kazne zatvora i postupak donošenja odluke, koji podrazumeva

pribavljanje mišljenja nadležnog tužioca i ostvarivanje svrhe kažnjavanja izvršenjem kazne zatvora na ovaj

način – kažu u upravi.

Čiji su inženjeri

Cilj izmena Zakona o planiranju i izgradnji jeste da se omogući da Inženjerska komora bude servis svojih

članova, a ne puka kasa koja se puni članarinom

Inženjerska komora Srbije, kako stvari stoje, biće nezavisna samo na papiru. Ministarstvo sada umesto nje

dodeljuje licence inženjerima, a ubuduće će imati pravo da u upravni odbor ove strukovne organizacije

imenuje svoje predstavnike.

Ove novine počele su da se sprovode izmenom Zakona o planiranju

i izgradnji, u novembru prošle godine, a finiširane su najnovijim

izmenama ovog propisa koji je vlada usvojila krajem marta.

Smatrajući da se time degradira struka Inženjerska komora uputila

je otvoreno pismo javnosti. Međutim iz ministarstva uzvraćaju da

protivljenje izmenama Zakona o planiranju i izgradnji nema veza sa

neslaganjem oko stručnih i strukovnih pitanja, već predstavlja

pokušaj da se zadrže stečene pozicije za upravljanje pre svega

značajnim sredstvima kojima komora raspolože, kao i upravljanje

celom inženjerskom strukom i sa njom povezanim poslovima.

Latinka Obradović, potpredsednica Upravnog odbora Inženjerske komore Srbije za „Politiku” kaže da je

samostalnost Inženjerske komore Srbije narušena prethodnim izmenama Zakona o planiranju i izgradnji

kada je Ministarstvo građevinarstva preuzelo osnovni posao komore – izdavanje i oduzimanje licenci.

– Novim zakonskim izmenama, osigurava i da u upravnom i nadzornom odboru ove organizacije ima većinu

svojih članova. upravni odbor komore imaće 12 članova, od kojih šest imenuje resorno ministarstvo.

Predsednik i potpredsednik biraju se među članovima koje je predložilo ministarstvo. Brisanjem odredbe, da

u organima komore predstavnici moraju biti „svi iz reda članova komore”, otvara se mogućnost da

ministarstvo ubuduće delegira i svoje predstavnike koji nemaju inženjersko zvanje, niti znanje – kaže

Obradovićeva.

Ona tvrdi da inženjerska struka nije konsultovana. Inženjerska komora je prema njenim rečima bezuspešno

pokušala da zaustavi izglasavanje prošlogodišnjih izmena zakona, a početkom godine, od Ustavnog suda

Srbije zatražena je provera ustavnosti donetog zakona.

– Predlog novog zakona u suprotnosti je sa direktivama Evropske unije, koje propisuju da strukovna

udruženja moraju biti potpuno nezavisna čak i bez ikakvog prisustva državnih predstavnika, odnosno

njihovog članstva u organima strukovnih organizacija. Na ovaj način, jasno se pokazuje namera

podržavljenja i kontrole ove strukovne institucije – kaže Obradovićeva.

U ministarstvu pak naglašavaju da je cilj izmena Zakona o planiranju i izgradnji, da se omogući da komora

bude servis inženjera i kuća koja radi na unapređenju položaja, standarda i etike u struci, a ne puka kasa koja

se puni članarinom, i koju pojedinci koriste za ostvarivanje svojih ličnih interesa i privilegija.

– Ono što je doprinelo degradiranju struke upravo je postupanje prethodnih rukovodstava komore,

predvođenim bivšim ministrom Dragoslavom Šumarcem, koji danas pokušavaju da sačuvaju svoje

privilegije, protivljenjem izmenama Zakona o planiranju i izgradnji – navode u ministarstvu.

O tome kako je radila, dok su je vodili oni koji se protive izmenama zakona, podsećaju u ministarstvu,

najbolje govori to što je Ministarstvo građevinarstva dva puta tokom 2017. i 2018. moralo da uvede nadzor

nad zakonitošću rada komore, jer inženjeri nisu mogli da obavljaju svoje poslove zato što se lične licence

komora nisu izdavale čak godinu dana.

– Do nadzora ministarstva, Inženjerska komora uglavnom se bavila raspodelom naknada za posao koji nisu

radili. Umesto da organizuju unapređenje struke komora je blokirala izdavanje licenci, naplaćivala članarinu

i „ucenjivala“ licencirane inženjere da moraju da plate članarinu da bi im opstala licenca, što nije imalo

uporišta u zakonu, ali su to uspeli da sprovedu u praksi – objašnjavaju u ministarstvu.

Oni takođe podsećaju da, posle usvajanja prošlogodišnje izmene zakona, više od 30.000 inženjera u Srbiji

više nije u obavezi da plaća 7.500 dinara godišnju članarinu, niti su uslovljeni članstvom u komori da bi

mogli da obavljaju svoje poslove. Na taj način je članstvo u komori vraćeno na princip dobrovoljnosti, a ne

prinude i iznude određenog broja funkcionera u komori.

– Predložene izmene Zakona o planiranju i izgradnji, imaju za cilj da se konačno inženjeri oslobode ovakvih

uticaja, i to kroz promene u okviru načina izbora članova skupštine i upravnog odbora. Predlog zakona

predviđa da u skupštini komore, kao najvišem organu upravljanja, sve struke budu podjednako zastupljene –

kažu u ministarstvu.

Licence i strancima

Nove licence, koje sada izdaje Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, mogu da dobiju i

stranci. Latinka Obradović, potpredsednica Upravnog odbora Inženjerske komore kaže da su uslovi za

izdavanje, odnosno usklađivanje licenci strancima, bili propisani i ranije, ali su bili restriktivni i važili su

samo pod uslovom reciprociteta. Od stranaca je zahtevano je da budu članovi strukovne komore u matičnoj

zemlji i da polože deo stručnog ispita iz oblasti poznavanja domaćih propisa i standarda, a rok važenja

usklađene licence bio je godinu dana.

Vojni penzioneri traže da im se vrate umanjene

penzije

Više od 96 odsto njih četiri godine primalo penziju u proseku manju za oko 15,6 odsto. – U isto vreme

primanja im povećana za 7,7 procenata

Udruženje vojnih penzionera Srbije uputiće pismo predsednici vlade Ani Brnabić s molbom da se u što

kraćem roku razmotri način vraćanja umanjenih penzija u protekle četiri godine dok je na snazi bio Zakon o

privremenom umanjenju. Vraćanje zakinutog dela penzije bi koliko-toliko nadoknadio urušavanje oštećenih

penzionera i njihovog standarda, navodi se u pismu.

Polazeći od činjenice da je republička kasa u suficitu, vojni

penzioneri smatraju da su ispunjeni uslovi da se, saglasno Ustavu

vrati neisplaćeni deo penzije, budući da više nema javnog interesa da

im se oduzima pravo svojine.

Oni traže da im se zakinuti deo isplati u što kraćem roku, ali ne

dužem od četiri godine, bilo u sukcesivno naplativim obveznicama,

bilo uz isplatu penzije u mesečnim ratama jednakim neisplaćenim

iznosima za odnosni mesec, navodi se u pismu.

Ljubomir Draganjac, predsednik Udruženja vojnih penzionera Srbije, rekao je na jučerašnjoj sednici

skupštine da je 96 odsto njih četiri godine primalo umanjenu penziju u proseku za oko 15,6 odsto.

– Za to vreme penzije su povećane za 7,7 odsto (godišnje 1,9 odsto), a plate u javnom sektoru i do 27 odsto

što je dovelo do toga da iznosi vojnih penzija budu manji od 65 odsto od plata oficira i podoficira, zbog čega

tražimo da se smanjeni iznosi penzija vrate – kazao je Draganjac.

Vojni penzioneri uputiće posebno pismo ministrima odbrane i rada kako bi im još jednom skrenuli pažnju da

se u što kraćem roku donese poseban zakon koji će urediti pitanje socijalnog osiguranja vojnih osiguranika,

koje je počelo da se narušava kada se ovaj fond pripojio PIO fondu.

– Ukinuta su i umanjena prava koja su bila veoma važna za stambeno obezbeđenje i socijalnu i humanitarnu

pomoć. Prestalo je izdvajanje sredstava za stambeno obezbeđenje od oko 2,5 odsto, ukinuta je jednokratna

novčana pomoć za bolesne i one sa malim penzijama, a i naknada za troškove ishrane i smeštaja za vreme

putovanja i boravka u mestu pregleda i lečenja – naglasio je predsednik.

Od januara 2008. godine, od kada se penzije ne usklađuju sa kretanjem plata profesionalnih vojnih lica, već

po dinamici i na način uređen Zakonom o PIO došlo je do narušavanja sistema i velikog poremećaja u

iznosima penzija za osobe istog čina i položaja samo u različito vreme penzionisane. Vojnim penzionerima

je odmah osporeno pravo na vanredno usklađivanje penzija za 11,06 odsto.

Draganjac je podsetio da je Zakonom o vojsci bilo propisano da prosečna plata oficira po činu i položaju ne

može biti manja od tri, niti veća od pet neto zarada zaposlenih u republici. Prosečna plata podoficira po činu

i položaju je 70 odsto od prosečne plate oficira.

– Kako stvari sada stoje zbog neusaglašenosti propisa o utvrđivanju visine početnog iznosa penzije i načina

usklađivanja postoje drastične razlike u visini primanja osoba istog čina i položaja zavisno od vremena

penzionisanja, koje se ne mogu opravdati – kategoričan je Draganjac.

Protesti pred Ustavnim sudom

Zbog nemogućnosti da od Ustavnog suda dobiju tumačenje da li je Zakon o privremenom umanjenju penzija

ustavan ili ne, Udruženje sindikata penzionisanih vojnih lica Srbije će u zaštiti prava najstarijih organizovati

višednevne proteste pred Ustavnim sudom Srbije od 17. maja 2019. godine, navodi se u saopštenju ovog

udruženja.

Udruženje je u saradnji sa drugim sindikatima penzionera, od 2015. dopisima predlagalo i zahtevalo od

nadležnih da ukinu smanjenje i neusklađivanje penzija, zakonom regulišu povraćaj neisplaćenih delova

penzija sa kamatom, ali do toga ni do danas nije došlo.

RTS/Alo.rs

Stiže novac na račune građana Srbije: U utorak

očekujte uplatu, evo koja je cifra u pitanju!

Vlasnicima besplatnih akcija aerodroma "Nikola Tesla" dividende će biti isplaćene 16. aprila po 1.300

dinara. Više od dva miliona građana zadržalo je besplatne akcije aerodroma.

Tržišna vrednost akcija Aerodroma "Nikola Tesla" u 2018. godini

kretala se od 1.600 do 1.900 dinara a trenutna tržišna cena je 850

dinara. Svi akcionari koji su bili vlasnici akcija aerodroma na dan

31.12.2018. imaju pravo na dividendu.

Branisalav Jorgić iz brokerske kuće "Jorgić" kaže da imamo

interesantnu situaciju da je dividenda koja je 1.300 dinara po

jendoj akciji značajno veća od same cene akcija koja je 850

dinara.

- To nije uobičajena situacija, pa se nameće pitanje kako će se kretati dividenda u budućnosti. Buduća

dividenda za akcije aerodroma Nikola Tesla, će zavistiti od godišnje koncesione naknade koju će aerodrom

dobijati, ali to neće biti ni iz daleka tako veliki iznos dividende kao što iznosi za 2018. godinu - rekao je

Jorgić.

Inače je iskustvo brokera da cene akcija rastu do isplate dividendi a da nakon toga padaju.

Jorgić kaže da je NIS do sada redovno isplaćivala dividendu a za ovu godinu još nije doneta odluka ali s

obzirom na najavljene rezultate poslovanja verovatno da će se vršiti isplata dividende.

- Što se tiče "Telekoma", još nije doneta odluka o terminu i iznosu dividende ali imajući u vidu pozitivne

rezultate poslovanja očekuje se isplata dividende - smatra Jorgić.

Pre pune decenije četiri miliona građana je dobilo pet akcija NIS-a, jednu aerodroma, sedam Akcionarskog

fonda i 31 akciju "Telekoma". U međuvremnu, više od dva miliona akcionara je prodalo akcije aerodroma i

NIS-a.

Jorgić ističe da je kod "Telekoma" situacija malo drugačija imajući u vidu da se te akcije ne kotiraju na

Beogradskoj berzi, tako da sami akcionari nisu imali priliku da na organizovanom tržištu prodaju te akcije.

Broj akcionara se kreće oko četiri miliona, kaže broker.

Cena besplatnih akcija NIS-a Srbije postignuta na prethodnom berzanskom trgovanju je 736 dinara. Prodaju

se odlaskom na šalter pošte. Uz ličnu kartu, vlasnici akcija određuju cenu i novac dobijaju u roku od tri-

četiri dana.

Radna nedelja najduža u Turskoj - 49,1 sati

Prosečna radna nedelja u Turskoj traje 49,1 sat, a slede je Island (44), Crna Gora (43,6) i Severna

Makedonija (42,3 sati), pokazuju rezultati Evrostata iz 2017. godine.

U Hrvatskoj radna nedelja traje prosečno 40,4 sati, dok je u Sloveniji neznatno duža - 40,9 sati. Podaci o

dužini radne nedelje u Srbiji nisu objavljeni.

Prosečna radna nedelja u zemljama članicama Evropske unije traje 40,2 sati - najduža je u Velikoj Britaniji -

42,1 sat, dok je najkraća u Danskoj - 37,8 sati.

Nekadašnji gigant SFRJ opet traži kupca - treći

put

Industrija kablova Jagodina oglasila je, treći put ovog meseca, prodaju Fabrike provodnika u Rekavcu.

Ovaj put fabrika se prodaje po ceni za 50 odsto nižoj od procenjene od strane ovlašćenog procenitelja koja je

važila na prvom javnom oglasu 2. aprila i iznosila 679.000 evra.

Sada je prodajna cena 339.500 evra, "po srednjem kursu na dan plaćanja", stoji u oglasu. Oglas za treću

prodaju traje do 16. aprila, kada će biti otvaranje ponuda.

Na drugoj prodaji cena je bila 509.250 evra, ali nije bilo kupaca, kao ni prvi put, rečeno je Tanjugu u

Industriji kablova.

Otkup prodajne dokumentacije, po ceni od 20.000 dinara, traje do 13. aprila, a depozit je 17.000 evra.

Na prodaju su nepokretnosti, građevinski objekti bez proizvodne opreme, bruto površine 15.749 kvadratnih

metara, neto površine 14.174 kvadratna metra utvrđene od ovlašćenog procenitelja.

Na prodaju su proizvodne hale sa aneksima, magacin, kotlarnica, kamionska vaga, trafostanica,

kompresorska stanica, reciklacija vode, portirnica sa ambulantom, barake, crpna stanica i rezervaor, fekalna

stanica sa bunarom, pristupni put i parking.

Objekti se nalaze na zemljištu u državnoj svojini, na kome je Industrija kablova nosilac prava korišćenja,

ističu u ovom nekadašnjem privrednom gigantu Srbije i bivše Jugoslavije.

Pravo da učestvuju na oglasi imaju domaća i strana fizička i pravna lica.

U Indusutrij kablova Jagodina ističu da je prodaja oglašena na osnovu odluke Izvršnog odbora AD Holding,

Odluke o saglasnosti Nadzornog odbora, u saglasnosti sa UPPR i Komisijom Ministarstva privrede.