Embed Size (px)
Citation preview
Kako započeti sopstveni posao u Srbiji sa pravno-poreskog stanovišta (2008) Autor - Ljubiša Lazarević, diplomirani ekonomista
Postupak registracije preduzetnika (radnje)
Osnivač radnje
Osnivač radnje može biti domaće ili strano fizičko lice.Jedan osnivač može registrovati samo jednu radnju, a delatnost radnje može se odvijati na više lokacija (preko više prodajnih i/ili proizvodnih objekata).
Izbor imena radnje
Ime radnje nije obavezno. Često je težak deo procesa osnivanja. Ime čini deo identiteta celokupnog posla. U srpskoj poslovnoj praksi je gotovo pravilo da ličnom imenu osnivača (vlasnika) dodaju ime firme. Uključuje obavezno i proveru da li je ime zauzeto na sajtu APR-a. Prilikom provere zauzetosti imena, teritorija za proveru je opština. Sastavni deo imena radnje je lično ime osnivača i deo koji bliže opisuje delatnost poslovanja (trgovinska radnja, agencija za nekretnine, kozmetički salon i slično).
Određivanje sedišta radnje
Veoma bitno.U postupku registracije se ne proverava da li će prijavljeno sedište biti i stvarno sedište radnje. Međutim prilikom podnošenja zahteva za PIB Poreska uprava vrši terensku kontrolu postojanja stvarnog sedišta. Tom prilikom se proverava osnov korišćenja navedenog prostora za sedište radnje (ugovor o zakupu, vlasnički list, ugovor o kupovini tog prostora - stana). Ukoliko je adresa sedišta radnje ista kao adresa osnivača iz lične karte, najčešće se ne vrši se provera sedišta radnje.U zavisnosti od opštine sedišta radnje pripašćete i Poreskoj upravi za tu opštinu. Iako su zakoni na svim opštinama isti, postoji verovanje (barem u Beogradu) da su na nekim opštinama službe poreske uprave "teže".Inače poreski inspektori zaduženi za preduzetnike nisu istovremeno zaduženi i za DOO, već je to poslebno odeljenje pri Poreskoj upravi.U zavisnosti od lokacije razlikuje se i visina komunalne takse (firmarine) u skladu sa Odlukom o lokalnim komunalnim taksama za teritoriju Grada Beograda. Radnje imaju popust do 80% na firmarinu u Beogradu.
Odgovornost osnivača
Osnivač radnje neograničeno odgovara za obaveze koje nastanu poslovanjem radnje.Ortaci radnje neograničeno, naglašavam i solidarno, odgovaraju za obaveze koje nastanu poslovanjem. To znači da u slučaju kada treba da se plate obaveze, ako jedan osnivač nema odakle da plati svoj deo, drugi osnivač(i) po zakonu mora(ju) da plati i svoje i tuđe.
Određivanje pretežne delatnosti radnje
Prilikom osnivanja mora se odrediti pretežna delatnost kojom će se radnja baviti. Pretežna delatnost se određuje prema Zakonu o klasifikaciji delatnosti i o registru jedinica razvrstavanja.Inače radnje može obavljati sve zakonom dozvoljene delatnosti osim delatnosti za koje je posebnim zakonom propisano da se obavljaju u određenoj pravnoj formi privrednog društva (banke, osiguravajuće kuće itd)Prilikom registracije radnje, ukoliko je pretežna delatnost ona za koju je potrebna prethodna saglasnost nadležnog organa (zdravstvene delatnosti, veterinarske ordinacije i apoteke, poljoprivredne apoteke, taksi prevoz, promet oružja, obavljanje delatnosti od opšteg interesa, poslovi zastupanja u osiguranju, poslovi stečajnog upravnika) mora se imati ta saglasnost. Za obavljanje delatnosti za koje je potrebna naknadna saglasnost (recimo prodaja cigareta itd) ta saglasnost se dobija nakon registracije radnje.Sastavni deo naziva radnje je bliži opis delatnosti. Ukoliko naziv radnje nije u saglasnosti sa pretežnom delatnošću ili nije dovoljno jasan, APR može odbiti da registruje takvu radnju. Na primer naziv »Agencija za usluge Petar Petrović« bio bi najverovatnije odbijen za registraciju jer nije navedeno koje usluge će biti pretežna delatnost radnje, i taj opis treba da odgovara šifri pretežne delatnosti radnje.
Osnovni kapital
Radnja nema minimalni osnovni kapital
Akt o osnivanju radnje
Ne postoji akt o osnivanju radnje. Podnosi se samo registraciona prijava osnivanja radnje.
Uplata osnivačkog uloga na privremeni račun
Nema minimalnog osnivačkog uloga
Overa akta o osnivanju
Nema akta o osnivanju.
Overa OP obrasca (overa potpisa lica ovlašćenih za zastupanje)
OP obrazac (obrazac overe potpisa lica ovlašćenih za zastupanje) sadrži potpise lica koji su prema osnivačkom aktu ovlašćeni za zastupanje (najčešće samo osnivač).Potrebno je overiti OP obrazac u opštini, jer je to jedan od papira koji traži banka za otvaranje poslovnog računa.
Popunjavanje i potpisivanje Registracione prijave osnivanja
Registracionu prijavu osnivanje radnje (preduzetnika) treba popuniti i potpisati. Prijavu potpisuje osnivač ili lice kome je osnivač dao punomoćje.Registrcionu prijavu sa sajta APR možete preuzeti i ovde.
Uplata taksi za Agenciju za privredne registre
Potrebno je uplatiti jednu taksu - taksa Agenciji za privredne registre - 540,00 dinara.
Podnošenje registracione prijave osnivanja radnje (preduzetnika)
Registraciona prijava se podnosi Agenciji u jednom primerku, neposredno ili poštom. Moguće je registracionu prijavu podneti i elektronskim putem. Registraciona prijava se podnosi elektronskim putem tako što njen podnosilac unosi podatke u propisani obrazac objavljen na internet strani Agencije, a dokumentaciju koja se prilaže uz registracionu prijavu dostavlja u elektronskoj formi na elektronsku adresu Agencije.Podnosilac registracione prijave je dužan da, u roku od pet dana od dana podnošenja registracione prijave elektronskim putem, dostavi Agenciji original dokumentacije.Kao datum i vreme podnošenja prijave elektronskim putem uzima se datum i vreme prijema dokumentacije. Ovo znači da ako pošta kasni to nije krivica APR već krivica podnosioca prijave. Ako dokumentacija nije stigla na vreme smatraće se da registraciona prijava nije ni podneta. Uz registracionu prijavu osnivanja radnje prilaže se:1) dokaz o identitetu osnivača (fotokopija lične karte ili pasoša fizičkog lica i/ili izvod iz registra u kome je registrovano pravno lice);Važno je i navesti način na koji se želi preuzeti rešenje o registraciji. Moguće opcije su:- lično preuzimanje u APR (može da preuzme samo osnivač ili punomoćnik)- preporučeno poštom na adresu podnosioca prijave
Dobijanje rešenja o osnivanju
Ukoliko je sve u redu, rešenje o registraciji osnivanja radnje se dobija u roku od 5 dana od dana podnošenja registracione prijave.Ukoliko nije u redu APR donosi zaključak da se isprave greške ili dopuni dokumentacija. Rok za ovo je 30 dana od dana donošenja zaključka. Provera statusa se može videti na sajtu APR.
Izrada pečata
Nakon dobijanja rešenja potrebno je izraditi pečat radnje.Za neke je ovo formalnost, dok drugi vole da im pečat izgleda lepo. Pečatom ćete rukovati svakog dana poslovanja. Vaš pečat će videti svi Vaši partneri (komitenti - kupci i dobavljači) i eto prilike za marketing.Pečat koji uradite stajaće i na kartonu deponovanih potpisa u banci, i samo sa njim ćete moći da plaćate i podižete novac.
Dobijanje PIB-a
Prvo zašta će Vam pečat biti potreban je dobijanje PIB-a. Dokumenta koja se prilažu uz ovaj zahtev su kopija rešenja o osnivanju radnje iz Agencije za privredne registre i fotokopije lične karte svih osnivača.
Isticanje firme
Firma se može istaći na sandučetu ili ulaznim vratima stana koji se koristi kao sedište radnje.
Uprava za finansije grada Beograda po automatizmu izdaje rešenje o plaćaju firmarine za radnju. Ukoliko nije istaknuta firma može se tražiti od Uprave za finansije grada Beograda da ukine rešenje o plaćanju firmarine.
Terenska kontrola sedišta radnje od strane Poreske uprave
Danom podnošenja prijave za dobijanje PIB-a, terenska kontrola Poreske uprave dobija nalog da proveri podatke navedene u prijavi za dobijanje PIB-a. Ukoliko je sedište radnje isto kao adresa osnivača iz lične karte po najčešće se ne vrši terenska provera sedišta radnje, već samo kancelarijska provera.Terenska kontrola znači da će inspektor/ka poreske uprave doći na adresu navedenu kao sedište radnje po prijavi za PIB. Po pravilu inspektor/ka se prethodno najavi telefonom. Tom prilikom potrebno je dati na uvid sledeću dokumentaciju:- rešenje o registraciji- osnov korišćenja prostora kao sedišta firme (overen ugovor o zakupu, vlasnički list, saglasnost roditelja kao vlasnika stana, ugovor o kupovini stana i slično)Potrebno je imati pečat sa sobom, jer se tom prilikom pravi zapisnik koji se potpisuje i pečatira. Ukoliko se procedura iz nekih razloga ne završi u sedištu radnje ostatak se završi u kancelariji poreskog inspektora.
Otvaranje računa u banci (elektronsko bankarstvo, platne kartice)
Nakon dobijanja PIB-a otvara se račun u banci.Prvo treba izabrati banku koja najviše odgovara potrebama. Stvari koje treba imati na umu prilikom izbora banke su:- tarifnik (visina provizija za plaćanje),- lokacija (udaljenost od obavljanja posla, jer hteli ne hteli biće više slučajeva kada ćemo ići do ekspoziture banke gde smo otvorili račun),- elektronsko bankarstvo (kod gotovo svih banka jefitnije je plaćati putem elektronskog banarstva; kod nekih banaka je besplatno, a negde se plaća godišnja članarina; postoji više sistema za e-banking - neki su pogodni samo za one koji imaju stalnu vezu sa internetom, dok drugi omogućavaju i lokalni rad),- krediti (često je lakše uzeti kredit kao firma nego kao pojedinac; banke po pravilu daju prednost pri oceni kreditne sposobnosti stalnim mušterijama, pa stoga nije loše graditi dobru reputaciju kod banke kod koje nameravamo da uzmemo kredit),- platne kartice (postoje debitne i kreditne platne kartice i za firme; debitne platne kartice su vezane direktno za račun u banci i pogodne su za plaćanje reprezentacije, goriva i sličnih nabavki koje se mogu pravdati kao trošak firme)
Prijava na obavezno socijalno osiguranje osnivača
Prema zakonskim propisima osnivač radnje je obavezno socijalno osiguran.Osnivač radnje plaća doprinose (35,8%) ako je radnju osnovao kao osnovno zanimanje. U tom slučaju osnovica za plaćanje doprinosa može biti:- paušalno utvrđen oporezivi prihod koji odredi poreski inspektor (više o tome kod paušalnog oporezivanja) ili - oporeziva dobit koju završnim računom utvrdi računovođa, a složi se poreska uprava.Ako osnivač radnje radi u nekoj firmi, tada je osnivač plaća doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO - 22%).I u ovom slučaju osnovica za plaćanje doprinosa može biti:- paušalno utvrđen oporezivi prihod koji odredi poreski inspektor (više o tome kod paušalnog oporezivanja) ili - oporeziva dobit koju završnim računom utvrdi računovođa, a složi se poreska uprava.Prijava na osiguranje vrši sama Agencija za privredne registre, ukoliko se radnja osniva kao osnovno zanimanje.
Računovodstvo
Ukoliko je radnja paušalno oporezovana, praktično nije obavezno imati računovođu, ali je pomoć računovođe uvek dobrodošla.Ako nije u pitanju paušalno oporezivanje, onda je potrebno imati računovođu.
Podnošenje dokumentacije Poreskoj upravi
U Poreskoj upravi dobićete poreskog inspektora/ku prema početnom slovu prezimena osnivača. Taj inspektor nije za vjeki vjekova, već postoje i kod njih rotacije svakih nekoliko godina.Radi kompletiranja dosijea pri poreskoj upravi potrebno je svom poreskom inspektoru dostaviti sledeću dokumentaciju (fotokopije):- rešenje iz APR- PIB-a- ugovor sa bankom o tekućem računu- karton deponovanih potpisa iz banke- prijava na socijalno osiguranje za osnivača- ugovor sa firmom kojoj je povereno vođenje poslovnih knjiga (ako nije paušalno oporezivanje)- izjavu o zaposlenim radnicma- izjavu o poslovnom prostoru- izjavu o maloprodajnim, velikoprodajnim objektima i magacinima- izjavu o osnovnim sredstvima
Podošenje prijave za akontaciju poreza na prihod od samostalne delatnosti, paušalno oporezivanje
Pored gore navedenog inspektoru je potrebno dostaviti i prijavu za akontaciono utvrđivanje poreza na prihod od samostalne delatnosti (PPDG-1).
Prilikom podnošenja ove prijave osnivač može da se podnese zahtev za paušalno oporezivanje. U tom slučaju nije potrebno proceniti rashode, već samo prihode radnje u periodu do kraja godine.Ako se osnivač radnje ne izjasni za paušalno oporezivanje, mora proceniti prihode i rashode za prvu poslovnu godinu (od dana osnivanja do kraja godine). Procena treba da je istinita, a eventualno je može proveriti poreski inspektor.Po pravilu treba proceniti veće prihode od rashoda. Ta razlika predstavlja osnovicu za plaćanje akontacije doprinosa (35,8%) i poreza na prihod od samostalne delatnosti (10%) na godišnjem nivou. Akontacija se plaća mesečno, do 15. u mesecu za prethodni mesec.Na kraju godine bi se utvrdila stvarna razlika između prihoda i rashoda (to se zove oporezivi prihod od samostalne delatnosti) i stvarna obaveza za doprinose i porez. Tada bi se uplatila samo razlika doprinosa i poreza, ili ako postoji pretplata ona bi ostala za naredne periode (ili u nekim slučajevima se može tražiti povraćaj poreza).
Najnižu mesečnu osnovicu za paušalno oporezivanje za doprinose čini iznos od 35% prosečne mesečne zarade u Republici isplaćene u prethodnom kvartalu za koji su objavljeni podaci republičkog organa nadležnog za poslove statistike.
Prijava komunalne takse (firmarina) i prijava za korišćenje građevinskog zemljišta
Kako je navedeno ranije, komunalna taksa je prihod grada ili opštine. Sama lokalna samouprava određuje visinu ove takse, s tim što ona ne može biti viša od zakonom propisanog iznosa.Tako je i Skupština grada Beograda donela Odluku o lokalnim komunalnim taksama za teritoriju Grada Beograda. Tom odlukom ceo Beograd je razvrstan u zone, a u zavisnosti od tog kojoj zoni pripada lokacija sedišta radnje utvrđuje se visina komunalne takse (firmarine). Na sajtu www.finansijebgd.org možete preuzeti Odluku, a za visinu firmarine po zonama možete pogledati pod posebnim podnaslovom u okviru poglavlja Porezi i poreska uprava.Takođe je potrebno izvršiti i prijavu za plaćanje naknade za korišćenje građevinskog zemljišta po odluci lokalnih vlasti. Na istom sajtu možete preuzeti i Odluku o naknadi za korišćenje građevinskog zemljišta za Beograd. Ove odluke postoje za svaki grad i opštinu posebno.
Evidentiranje za PDV
Evidentiranje za PDV nije obavezno.Obavezu evidentiranja za PDV imaju firme koje započinju delatnost, a procene da će u narednih 12 meseci ostvariti promet iznad 4.000.000 dinara. Firme koje započinju delatnost, a koje procene da će u narednih 12 meseci ostvariti promet između 2 i 4 miliona dinara mogu, ako hoće, da se evidentiraju za PDV. Firma koja započinje delatnost, a proceni da će ostvariti promet manji od 2 milion dinara ne može da se evidentira za PDV i ne treba ništa da radi po tom pitanju.Kada se firma registruje za PDV u tom statusu mora ostati najmanje 2 godine. Nakon toga može podneti zahtev za brisanje iz evidencije ukoliko je to po zakonu moguće.O samim prednostima i manama evidentiranja za PDV pogledajte u poglavlju posvećenom porezu na dodatu vrednost.
Prijava PIB-a i računa u banci Agenciji za privredne registre
Nakon dobijanja PIB-a i otvaranja računa u banci, ove podatke je potrebno prijaviti APR-u. To se radi podnošenjem registracione prijave za promenu podataka, a u prilogu se dostavljaju fotokopije PIB-a i ugovora sa bankom o otvaranju računa.Ovom prilikom se plaća taksa u iznosu od 300,00 dinara.
Početak
Sada ste spremni da hrabro krenete u posao.
Sredstva za započinjanje posla
Da bi započeli bilo kakav posao potrebna su vam početna sredstva (dakle sredstva za investiranje). Ta sredstva mogu biti sopstvena i pozajmljena. Sredstva možemo pozajmljivati od različitih lica (roditelja, (ne)prijatelja, banaka, državnih fondova i drugih). Takođe možemo dobiti bespovratne ili uslovljene donacije.
Svuda možete pročitati da pre započinjanja posla morate imati biznis plan. Dobro je imati biznis plan, ako ga razumete. Ako ga ne razumete, već biznis planom želite da zadobijete poverenje onih koji mogu imati uticaja na Vaš posao, moja je preporuka da to ne činite na taj način. Možete voditi sa sobom nekog ko razume biznis plan da govori u vaše ime. Ili koristite druge mehanizme (koje i inače koristite u životu) za pridobijanje poverenja kod drugih ljudi. Najbitnije je da imate vere u sebe, da tu svoju veru prenosite na ljude u svom okruženju i da budete uporni.
Ipak treba učiti osnovne elemente poslovanja, koji se pojavljuju i u svakom biznis planu. Pre svega treba dobro razumeti tržište (marketing), svoje mesto na tom tržištu i sve to prikazati kroz brojke. Sa druge strane poželjno je konstantno učiti o finansijama i tokovima novca.
Sopstvena sredstva
Sopstvena sredstva su u teoriji najjeftiniji izvor finansiranja poslovanja. Kod nas, ako pozajmite novac od (ne)prijatelja, i ne plaćate mu(joj) kamatu, a bogami ni glavnicu, onda to ispadne još jeftiniji izvor finansiranja. Teorija ipak smatra da se zakon poštuje i sprovodi.
Sopstvena sredstva zaista jesu veoma pogodna za finasiranje, ali ih po pravilu nema dovoljno. Sopstvena sredstva su naša ušteđevina (ili naših roditelja), neko nasleđe, dobitak na lutriji i slično. Sopstvena sredstva su i profit zarađen u prethodnom poslovanju.
Čisto teorijsko posmatrano, finansiranje isključivo sopstvenim sredstvima nije ekonomski optimalno. Treba pozajmljivati novac, ali ga naravno i vraćati. Naime, ako postoji mogućnost da sa tuđim parama zaradite više nego što vas koštaju te pare, to treba i da uradite. Nisam rekao ništa novo.
Ono što ljudi često greše je to što ne umeju da izračunaju koliko su zaradili. Naime, ne znaju koliki su im troškovi. U tom neznanju često se potroši glavnica ulaganja (bilo da ona dolazi iz sopstvenih ili pozajmljnih sredstava).
Na kraju da napomenemo da i sopstvena sredstva imaju svoju cenu. Nisu besplatna. Tu cenu koštanja sopstvenih sredstva zovemo tzv. oportunitetnim troškom ili troškom propuštenih mogućnosti.
Jedna od definicija ekonomije glasi da je ekonomija nauka koja se bavi alternativnom upotrebom ograničenih resursa. Ova definicja podrazumeva da uvek imamo neki izbor, neku odluku, kako da upotrebimo sredstva, koja su po prirodi ograničena. Donošenjem jedne odluke, jednim izborom, mi smo praktično isključili sve ostale moguće izbore.
Tako i ulaganjem sopstvenih sredstava u lični posao, isključili smo mogućnost da ta ista sredstva oročimo u banci, uložimo u akcije na berzi, u investicioni fond, državne komercijalne zapise ili obveznice, damo pod interes nekom ko se bavi poslom, da kupimo nova kola ili drugi stan, da se nauživamo u krstarenju Mediteranom. To što bismo mogli da dobijemo za te iste pare, a nismo, jer smo izabrali da ih uložimo u svoj posao, to je trošak propuštenih mogućnosti. U praksi on se često računa upravo kao kamata koju bi nam banka dala da smo sredstva oročili na godinu dana ili prinos za ulaganje sa sličnim rizikom kao kod banke.
Banke
Opet banke. Ne možeš pobeći od njih. Banke nude različite kredite. Pregled uslova kreditiranja koje banke u Srbiji nude za mala i srednja preduzeća možete pronaći ovde, ili direktno na sajtu Narodne banke Srbije.Pre uzimanja kredita treba pravilno razumeti sve elemente kredita (kamatu, valutnu klauzulu, rokove, troškove naknade, osiguranja, obezbeđenja, depozit, troškove hipoteke koji se plaćaju državnoj upravi itd).
Državne subvencije i krediti
Programi nacionalne službe za zapošljavanje
Programi samozapošljavanja Ovim programom utvrđena je mogućnost da nezaposleno lice može ostvariti pravo na subvenciju za samozapošljavanje u jednokratnom iznosu od 130.000 dinara za opremanje radnog mesta i stvaranja uslova za rad, ukoliko ispunjava uslove propisane opštim aktom Nacionalne službe za zapošljavanje.
Jednokratna isplata novčane naknade za samozapošljavanjeNezaposlenom korisniku novčane naknade, se može isplatiti novčana naknada u jednokratnom iznosu za samozapošljavanje, pod uslovom da po podnošenju zahteva za isplatu novčane naknade u jednokratnom iznosu osnuje preduzeće, radnju, poljoprivredno gazdinstvo ili drugi oblik preduzetništva i za bavljenje poljoprivredom kao individualni poljoprivredni proizvođač koji je osiguran po osnovu katastarskog prihoda.
Sredstva iz jednokratne novčane naknade se mogu odobriti za nabavku osnovnih sredstava i obrtnih sredstava. Sredstva se ne mogu odobriti za nabavku robe široke potrošnje radi dalje prodaje; za izvođenje građevinskih radova i sl. Jednokratna isplata novčane naknade za samozapošljavanje vrši se na osnovu ugovora koji zaključuju nezaposleni i Nacionalna služba za zapošljavanje, a kojim se uređuju prava i obaveze nezaposlenog i nacionalne službe.
Korisnik kome je novčana naknada isplaćena u jednokratnom iznosu dužan je da u roku od 60 dana od dana uplate sredstava, dostavi Nacionalnoj službi dokaz o namenskoj upotrebi sredstava.
Podsticanje novog zapošljavanja
Oslobođenje od plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje koji se plaćaju na osnovicu, odnosno na teret poslodavca:
Poslodavac može da koristi olakšicu pod uslovom da zasnuje radni odnos na neodređeno vreme sa licima iz sledećih kategorija:
o Lica starija od 45/50 godina;
o Pripravnici mlađi od 30 godina;
o Lica mlađa od 30 godina;
o Lica sa invaliditetom.
Oslobođenje od plaćanja doprinosa ne mogu ostvariti državni organi i organizacije, javna preduzeća, javne službe i drugi direktni i indirektni budžetski korisnici.
Lica starija od 45, odnosno 50 godina
Umanjenje doprinosa na teret poslodavca od 80% (za lica starija 45 godina), odnosno 100% (za lica starija 50 godina)
Trajanje olakšice: 2 godine, a poslodavac je u obavezi da zadrži lice u radnom odnosu još 3 godine, bez korišćenja olakšice
Uslov za lice: 6 meseci na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje ili status korisnika novčane naknade
Ako zaposlenom prestane radni odnos, poslodavac gubi pravo na olakšicu i dužan je da plati doprinos koji bi inače platio da nije koristio olakšicu, valorizovan primenom stope rasta cena na malo prema podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike, u roku od 30 dana od prestanka radnog odnosa (osim u slučaju prestanka radnog odnosa smrću zaposlenog ili iz drugih razloga nezavisno od volje zaposlenog i volje poslodavca).
Poslodavac nastavlja da koristi olakšicu za preostalo vreme korišćenja olakšice, ukoliko zaposlenom prestane radni odnos otkazom ugovora o radu od strane zaposlenog, a poslodavac umesto njega u roku od 15 dana od dana prestanka radnog odnosa zaposli drugo lice koje imastarijeod 45, odnosno 50 godina.
Pripravnici – mlađi od 30 godina
Oslobođenje od obaveze plaćanja doprinosa na teret poslodavca. Trajanje olakšice: 3 godine, a poslodavac je u obavezi da zadrži lice u radnom odnosu još 3 godine, bez
korišćenja olakšice
Uslov za lice: mlađe od 30 godina, status nezaposlenog lica (prijava na evidenciji NSZ).
Ako pripravniku prestane radni odnos tokom trajanja olakšice, poslodavac nastavlja da koristi olakšicu za novog pripravnika do isteka roka, ukoliko zaposli novog pripravnika.
Prve tri godine korišćenja olakšice drugo novozaposleno lice mora da bude pripravnik mladji od 30 godina, a druge tri godine novozaposleno lice može da bude bilo koje nezaposleno lice.
U toku trajanja olakšice, kao i u narednom periodu od tri godine, obaveza poslodavca je da ne smanjuje broj zaposlenih u odnosu na dan 01.09.2006. godine, uvećan za novozaposlena lica za koja ostvaruje olakšicu od plaćanja doprinosa.
Lica mlađa od 30 godina
Oslobođenje od obaveze plaćanja doprinosa na teret poslodavca (i poreza na zarade) Trajanje olakšice: 2 godine, a poslodavac je u obavezi da zadrži lice u radnom odnosu još 2 godine, bez
korišćenja olakšice.
Uslov za lice: do 30 godina, status nezaposlenog lica u trajanju od 3 meseca (prijava na evidenciji NSZ).
Ako novozaposlenom licu mlađem od 30 godina prestane radni odnos u toku trajanja olakšice, poslodavac nastavlja da koristi olakšicu, ukoliko zaposli drugo lice mlađe od 30 godina.
Prve dve godine korišćenja olakšice drugo novozaposleno lice mora da bude lice mlađe od 30 godina života, a druge dve godine novozaposleno lice može da bude bilo koje nezaposleno lice.
U toku trajanja olakšice, kao i u narednom periodu od dve godine, obaveza poslodavca je da ne smanjuje broj zaposlenih u odnosu na dan 01.09.2006. godine, uvećan za novozaposlena lica za koja ostvaruje olakšicu.
Lica sa invaliditetom
Oslobođenje od obaveze plaćanja doprinosa na teret poslodavca (i poreza na zarade). Trajanje olakšice: 3 godine.
Uslov za lice: dokaz o invaliditetu (rešenje o invalidnosti), i to:
o invalidi rada – rešenje Fonda PIO
o ratni vojni invalidi, mirnodopski vojni invalidi, civilni invalidi rata – rešenje izdato na nivou opština
o kategorisana lica – rešenje o kategorizaciji ili diploma specijalne škole.
Subvencije za zapošljavanje osoba sa invaliditetom
Programom novog zapošljavanja lica sa invaliditetom podstiče se zapošljavanje nezaposlenih lica sa invaliditetom. Ovim programom planirano je opremanje radnih mesta za 200 lica sa invaliditetom u šta će se uložiti 48.000.000 dinara. Subvenciju mogu ostvariti poslodavci i udruženja, državni organi, organizacije i drugi budžetski korisnici. Podsticanje novog zapošljavanja lica sa invaliditetom ostvaruje se kroz učešće u finansiranju opremanja radnog mesta u jednokratnom iznosu od 100.000,00 dinara uz dodatnu mogućnost izbora jedne od sledeće dve mere:
1. refundiranje zarade u visini do 80% od prosečne mesečne zarade po zaposlenom ostvarene u Republici, odnosno u opštini ili gradu, ako je to za lice sa invaliditetom povoljnije, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike u trajanju od 12 meseci, ili
2. dobravanje subvencije doprinosa obaveznog socijalnog osiguranja, na teret poslodavca koji zasnuje radni odnos na neodređeno vreme sa punim radnim vremenom sa licem sa invaliditetom, u trajanju od 36 meseci.
Sredstva se odobravaju poslodavcu koji zasnuje radni odnos na neodređeno vreme sa punim radnim vremenom sa:
1. licem sa invaliditetom sa utvrđenom preostalom radnom sposobnošću; 2. ratnim vojnim invalidom, mirnodopskim invalidom, civilnim invalidom rata;
3. kategorisanom omladinom i ostalim kategorisanim invalidima i
4. ostalim nekategorisanam licima sa procenjenom radnom sposobnošću;
Regionalni programi zapošljavanja
Regionalnim programima zapošljavanja rešavaju se najveći problemi nezaposlenosti na regionalnom tžištu rada u saradnji sa reprezentativnim udruženjem poslodavaca, nadležnim državnim organom – Sekretarijatom lokalne smouprave nadležnim za privredu, regionalnom ili gradskom privrednom komorom i lokalnim savetom za zapošljavanje iz mesta gde se obavlja privredna delatnost. Programi su deo lokalnih razvojnih planova i sadrže sve specifičnosti privredne strukture regiona i strukture nezaposlenih. Na ovaj način podstiče se decentralizovan model razvoja i povećanja zaposlenosti kroz posticanje komparativnih prednosti regiona. Subvencija se odobrava u jednokratnom iznosu od 100.000,00 dinara po jednom novozaposlenom licu.Regionalnim programima vrši se i finansiranje zapošljavanja zaposlenih za čijim radom je prestala potreba ukoliko zasnivaju radni odnos kod drugog poslodavca-podnosioca zahteva u skladu sa programom rešavanja viška zaposlenih, za koje je dato mišljenje i predlog mera od strane Nacionalne službe za zapošljavanje.Subvencije se odobravaju za otvaranje i opremanje radnih mesta poslodavcima – podnosiocima zahteva koji zapošljavaju najmanje 5 nezaposlenih lica sa punim radnim vremenom na neodređeno vreme.Poslodavac – podnosilac zahteva, odnosno korisnik sredstava može koristiti ovu subvenciju samo jednom u toku kalendarske godine.Subvenciju ne mogu ostvariti:
državni organi, organizacije i drugi direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava, korisnici sredstava koji nisu ispunili raniju ugovornu obavezu prema Nacionalnoj službi za zapošljavanje i
poslodavci koji obavljaju delatnost u oblasti trgovine, ugostiteljstva, taksi usluga i igara na sreću.
Poslodavcu – podnosiocu zahteva ne mogu se odobriti sredstva za zapošljavanje nezaposlenog kome je prethodni radni odnos prestao u periodu kraćem od 6 meseci od dana podnošenja zahteva, kod poslodavca koji je osnivač ili povezano lice sa podnosiocem zahteva.
Za detaljne i aktuelne podatke pogledati sajt Nacionalne službe za zapošljavanje www.nsz.sr.gov.yu.
Fond za razvoj Republike Srbije
Fond za Razvoj Republike Srbije (www.fondzarazvoj.sr.gov.yu) osnovan je Zakonom o Fondu za razvoj RS. Vlasništvo je 100% državno.
Ciljevi fonda su
Podsticanje privrednog razvoja
Podsticanje ravnomernog regionalnig razvoja
Unapređenje konkurentnosti domaće privrede
Podsticanje razvoja proizvodnog zanatstva i uslužnih delatnosti
Podsticanje zapošljavanja
Podsticanje razvoja tržišta kapitala
Izvori sredstava Fonda su
Naplata kredita
Kreditne linije
Budžet samo u delu obavljanja komisionih poslova u ime i za račun države
Fond za razvoj odobrava sledeće vrste kredita:
Krediti za privredna društva:
Kratkoročni krediti Krediti za rekonstrukciju, izgradnju objekata i nabavku opreme
Krediti za trajna obrtna sredstva
Kreditna linija »National bank of Greece
Krediti za preduzetnike
Krediti za razvoj preduzetništva
Krediti za pretvaranje inovacija u gotov proizvod
Krediti za razvoj inovatorstva – za pravna lica Krediti za razvoj inovatorstva – za preduzetnike
Krediti za nezaposlene
Kreditna podrška za zapošljavanje nezaposlenih fizičkih lica, evidentiranih kod Nacionalne službe za zapošljavanje
Krediti za početnike
Kreditna podrška za početnike – pravna lica Kreditna podrška za početnike – preduzetnici
Krediti za podsticaj i razvoj preduzeća i preduzetništva u najnerazvijenijim opštinama
Krediti za podsticaj i razvoj preduzeća u najnerazvijenijim opštinama
Krediti za podsticaj i razvoj preduzetništva u najnerazvijenijim opštinama
Sami uslovi za dobijanje kredita su povoljniji nego kod banaka, dok je procedura nešto komplikovanija i duža, pošto se radi o državnoj organizaciji. Ipak pre eventualnog uzimanja kredita treba uzeti u razmatranje i Fond za razvoj.
Više o uslovima za pojedine kredite i ostalim informacijama pogledajte na www.fondzarazvoj.sr.gov.yu
Doprinosi za osiguranje osnivača
Prema zakonskim propisima osnivač DOO ili radnje je obavezno socijalno osiguran.
Osnivač DOONaime, osnivač DOO može zasnovati radni odnos u svom DOO ali ne mora. Ukoliko je osnivač zasnovao radni odnos u svom DOO tada se plaćaju porez i doprinosi na njegovu platu kao na platu bilo kog drugog zaposlenog. Osnovica za plaćanje doprinosa je zarada određena ugovorom o radu. Osnovica ne može biti manja od najniže zakonom propisane osnovice, niti zarada može biti utvrđena u iznosu manjem od minimalne cene po satu (za period januar – jun 2008 iznosi 70,00 dinara po satu + topli obrok, regres i minuli rad). Ukoliko je osnivač zasnovao radni odnos doprinosi i porez na zarade plaćaju se jednom mesečno, i to najkasnije do kraja meseca za prethodni mesec. Sa druge strane osnvica za plaćanje doprinosa ne može biti viša od najviše osnovice (petostruki iznos prosečne plate u Srbiji na godišnjem nivou).
Međutim osnivač DOO mora da plaća doprinose (35,8%) iako nije zasnovao radni odnos, a nije zaposlen u nekoj drugoj firmi. U tom slučaju osnovica za plaćanje doprinosa je oporeziva dobit koju završnim računom utvrdi računovođa, a složi se poreska uprava.
Ako je fizičko lice, osnivač DOO, zaposlen u nekoj drugoj firmi (u kojoj nije osnivač), tada osnivač mora da plaća doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO - 22%). I u ovom slučaju osnovica za plaćanje doprinosa je oporeziva dobit koju završnim računom utvrdi računovođa, a saglasi se poreska uprava.Ako nije zasnovao radni odnos tada se doprinosi plaćaju po rešenju Poreske uprave i to do 15. u mesecu za prethodni mesec. Akontacija ovih doprinosa se utvruđuje prilikom početka obavljanja delatnosti podnošenjem prijave PDP, kada se predviđa dobit od dana osnivanja do kraja godine.
Osnivač može da zasnuje radni odnos sa nepunim radnim vremenom u više privrednih društava gde je osnivač.
Prijava na osiguranje se vrši u Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje.
Osnivač radnjePrema zakonskim propisima osnivač radnje je obavezno socijalno osiguran. Osnivač radnje plaća doprinose (35,8%) ako je radnju osnovao kao osnovno zanimanje. U tom slučaju osnovica za plaćanje doprinosa može biti:- paušalno utvrđen oporezivi prihod koji odredi poreski inspektor (više o tome kod paušalnog oporezivanja) ili - oporeziva dobit koju završnim računom utvrdi računovođa, a složi se poreska uprava.
Ako osnivač radnje radi u nekoj drugoj firmi, tada je osnivač radnje plaća samo doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO - 22%).
I u ovom slučaju osnovica za plaćanje doprinosa može biti:- paušalno utvrđen oporezivi prihod koji odredi poreski inspektor (više o tome kod paušalnog oporezivanja) ili - oporeziva dobit koju završnim računom utvrdi računovođa, a složi se poreska uprava.
Doprinosi na socijalno osiguranje se plaćaju na osnovu rešenja Poreske uprave, i to do 15. u mesecu za prethodni mesec. Akontacija ovih doprinosa se utvruđuje prilikom početka obavljanja delatnosti podnošenjem prijave PPDG-1:
1. i to u odnosu na procenjeni paušalni prihod od samostalne delatnosti koji procenjuje poreski inspektor, ako je paušalno oporezivanje
2. ili u odnosu na procenjeni prihod od samostalne delatnosti od dana osnivanja do kraja godine koji procenjuje osnivač (ili računovođa), ako radnja vodi poslovne knjige
U svim gore navedenim slučajevima, najnižu mesečnu osnovicu doprinosa čini iznos od 35% prosečne mesečne zarade u Republici isplaćene u prethodnom kvartalu za koji su objavljeni podaci republičkog organa nadležnog za poslove statistike.
Isto tako u svim slučajevima najvišu godišnju (mesečnu) osnovicu za obračun socijalnih doprinosa čini petostruki iznos bruto zarade isplaćen u Republici za tekuću godinu (mesec).
Paušalno oporezivanje
Paušalno oporezivanje je termin koji je propisan Zakonom o porezu na dohodak građana, u delu kojim se uređuje porez na prihod od samostalne delatnosti.
Preduzetnik koji s obzirom na okolnosti nije u stanju da vodi poslovne knjige, osim poslovne knjige o ostvarenom prometu, ili kome njihovo vođenje otežava obavljanje delatnosti, ima pravo da podnese zahtev da porez na prihode od samostalne delatnosti plaća na paušalno utvrđen prihod (u daljem tekstu: paušalno oporezivanje).
Pravo na paušalno oporezivanje ne može se priznati preduzetniku:1) osnivaču ortačke radnje;2) koji obavlja delatnost iz oblasti: trgovine na veliko i trgovine na malo, osim održavanja i opravke motornih vozila, hotela i restorana, finansijskog posredovanja i aktivnosti u vezi s nekretninama;3) u čiju delatnost ulažu i druga lica;4) čiji je ukupan promet u godini koja prethodi godini za koju se utvrđuje porez, odnosno čiji je planirani promet kada počinje obavljanje delatnosti - veći od 3.000.000 dinara;5) koji je obveznik poreza na dodatu vrednost, odnosno koji se opredeli za plaćanje poreza na dodatu vrednost u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost.
Dalje se navodi da preduzetniku koji trgovinsku ili ugostiteljsku delatnost obavlja u kiosku, prikolici ili sličnom montažnom ili pokretnom objektu može se, na njegov zahtev, odobriti da porez plaća na paušalno utvrđen prihod, iako spada u gore navedene delatnosti.
Paušalno oporezivi prihod je zapravo osnovica na koju plaćamo doprinose po stopi od 35,8 % i porez po stopi 10 % (ukupno 45,8%). Ovu osnovicu određuje poreski inspektor u skladu sa Uredbom o bližim uslovima, kriterijumima i elementima za paušalno oporezivanje obveznika poreza na prihode od samostalne delatnosti.
Dakle, osnivač radnje podnosi Zahtev za paušalno oporezivanje poreskom inspektoru. Taj zahtev sadrži sledeće:1) razloge zbog kojih preduzetnik smatra da nije u stanju da vodi poslovne knjige, odnosno razloge zbog kojih smatra da mu njihovo vođenje otežava obavljanje delatnosti;2) iznos ukupnog prometa ostvarenog u godini koja prethodi godini za koju se utvrđuje porez, odnosno iznos planiranog prometa kada počinje obavljanje delatnosti;3) podatke o činjenicama i okolnostima od značaja za utvrđivanje visine paušalnog prihoda: mesto na kome se radnja nalazi; opremljenost radnje; broj zaposlenih radnika i angažovanih članova porodice; tržišni uslovi u kojima se delatnost obavlja; površina lokala; starost preduzetnika i njegova radna sposobnost i ostale okolnosti koje utiču na ostvarivanje dobiti.
Na osnovu podataka datim u ovom zahtevu, i na osnovu gore pomenute Uredbe, poreski inspektor određuje mesečni iznos paušalnog prihoda za plaćanje poreza i dorpinosa.
Paušalni prihod se utvrđuje, u skladu sa sledećim kriterijumima i elementima:1) visina prosečne mesečne zarade po zaposlenom u Republici, opštini, gradu i okrugu ostvarene u godini koja prethodi godini za koju se utvrđuje paušalni prihod;2) mesto na kome se radnja nalazi;3) opremljenost radnje;4) broj zaposlenih radnika i angažovanih članova porodice;5) tržišni uslovi u kojima se delatnost obavlja;6) površina lokala;7) starost obveznika i njegova radna sposobnost;8) visina prihoda obveznika, koji pod istim ili sličnim uslovima obavlja istu ili sličnu delatnost;9) ostale okolnosti koje utiču na ostvarivanje dobiti.
Kod utvrđivanja paušalnog prihoda, nadležni poreski organ uzima u obzir i sve dokaze, činjenice i podatke do kojih je došao putem kontrole i na drugi način.
Paušalno oporezivi preduzetnici ne vode poslovne knjige osim Knjige paušalno oporezivih obveznika (KPO), što je zapravo spisak faktura i uplata na račun. Paušalci mogu da podižu novac sa svog poslovnog računa do 100.000 dinara dnevno bez podnošenja dokaza banci o razlogu podizanja novca. Tako podignut novac nije potrebno pravdati
firmi (radnji) jer jednostavno radnja ne vodi poslovne knjige. Novac radnje može da se koristi za poslovne potrebe, kao i za lične potrebe osnivača i njegove porodice.
Evo primera obračuna paušalno oporezivog prihoda.Primer utvrđivanja paušalnog prihoda - Agencija (radnja) je registrovana za podučavanje za pevanje, jedino osnivač radi u svom ateljeu, sa standardnom opremom. Agencija je tek osnovana.
Element za utvrđivanje paušalnog prihodaMogući raspon procenata
Element za utvrđivanje paušalnog prihoda
Mogući raspon procenata
1 Delatnost - podučavanje umetničkim i sportskim veštinama
od 25 % do 165% 75%
2 Mesto na kome se radnja nalazi
od minus 20% do plus 50% 10%
3 Opremljenost radnje od minus 20% do plus 30% -10%
4 Broj zaposlenih radnika i angažovanih članova porodice
plus 10% po jednom zaposlenom radniku, odnosno angažovanom članu porodice.
0%
5 Tržišni uslovi u kojima se obavlja delatnost
od minus 50% do plus 100% 10%
6 Površina lokala od minus 10% do plus 50% 0%
7 Starost obveznika i njegova radna spospobnost
do minus 20 0%
8 Visina prihoda obveznika, koji pod istim ili sličnim uslovima obavlja istu ili sličnu delatnost;
0%
9 Ostale okolnosti koje utiču na ostvarivanje dobiti
od minus 50% do plus 300% -10%
10 UKUPNO 75%
11 Prosečna bruto zarada u Beogradu (procena) 45.800
12 Utvrđeni paušalni prihod (10 x 11) 34.350
Doprinosi za socijalno osiguranje
10,0%3.435
Porez na prihod od samostalne delatnosti
35,8%12.297
Mesečni trošak 15.732
U prilogu je data Uredba o bližim uslovima, kriterijumima i elementima za paušalno oporezivanje obveznika poreza na prihode od samostalne delatnosti, pa možete i sami proceniti koliko bi iznosio paušalno oporezivi prihod u vašem
slučaju. Imate pravo da se pre otpočinjanja delatnosti raspitate u Poreskoj upravi koliki bi bio paušalo oporezivi prihod u Vašem konkretnom slučaju, a na osnovu gore navednih kriterijuma.
Bitno je napomenuti da poreski inspektor može argumentovano proceniti da više ne ispunjavate uslove za paušalno oporezivanje, ili može odrediti veći paušalni prihod na osnovu prometa koji ste ostvarili i drugih elemenata.
Tada treba opet proceniti da li se isplati ostati paušalac ili pak angažovati računovođu i voditi poslovne knjige.
Uporedni prikaz poreza i doprinosa za različite pravne forme
Do sada smo naučili da postoje različite vrste poreza i doprinosa koje plaćaju različite pravne forme poslovanja. Da bi što lakše uporedili koji i koliki porezi i doprinosi se plaćaju po pojedinim pravnim formama obavljanja delatnosti u nastavku dajemo dva primera koja u tabelarno i grafički prikazana.Primer obavljanja uslužne delatnosti (bez značajnih fiksnih troškova) kao fizičko lice, radnja ili DOO.
Želja je da ovim primerom prikažemo šta je isplativije. Pretpostavke su sledeće:
delatnost kojom se firma bavi je uslužna delatnost bez značajnih fiksnih troškova (primer je izrada softvera i slično)
osnivač je jedini zaposleni
za obračun je uzeta ostvarena godišnja prosečna zarada za 2007 godinu
obavlja se delatnost čiji je godišnji prihod (prodaja) 5.000.000 dinara
Primer je dosta složen. Preporučujem da ga pažljivo analizirate, a ovde ćemo dati samo kraći komentar:
Fizičko lice ne može da obavlja delatnost ukoliko je nije registrovano. Međutim fizičko lice može da izradi softver (ili slično) i da po osnovu ugovora o (autorskom) delu dobije naknadu za to. Ukoliko je isplatilac takve naknade fizičkom licu, neka firma (pravno lice) iz Srbije, tada ta firma ima obavezu da prilikom isplate neto naknade fizičkom licu istovremeno isplati poreze i doprinose državi. Na kraju godine, fizičko lice, ukoliko je ostvarilo prihode koji se oporezuju po godišnjem porezu na dohodak građana, ima obavezu da obračuna i uplati taj godišnji porez na dohodak građana, i da podnese poresku prijavu Poreskoj upravi. Ukoliko fizičko lice prima bruto naknadu iz inostranstva onda to fizičko lice ima obavezu da samostalno obračuna, plati i prijavi poreze i doprinose Poreskoj upravi. Rok za to je 15 dana od dana primanja novca.
Radnja može da započne delatnost kao paušalac. U toku godine može da pređe promet od 3 miliona dinara i da izgubi status paušalca. Tek od tog trenutka radnja počinje da vodi poslovne knjige i da računa svoju dobit. Prethodna prodaja od 3 miliona dinara se ne računa kao dobit, već se do dostizanja 3 miliona dobit računa u paušalnom iznosu koji je odredio poreski inspektor, kako je već objašnjeno kod paušanog oporezivanja.Iz tog razloga je procenat (24%) manji nego kod radnje koja je tokom cele godine vodila poslovne knjige
U slučaju DOO prihod od kapitala (prihod od učešća u dobiti firme) ne ulazi u osnovicu za plaćanje godišnjeg poreza na dohodak građana. U datom primeru neto plata vlasnika DOO iznosi 27.765 dinara. Za niže nivoe ove plate celokupan trošak za DOO postaje niži.
Glavni razlog tome što je DOO isplativiji od radnje koja vodi poslovne knjige je to što vlasnik DOO ne plaća doprinose na maksimalnu osnovicu za plaćanje. Maksimalna osnovica iznosi petostruki iznos prosečne plate u Srbiji. Pored toga dobit koju osnivač DOO isplaćuje sebi (još uvek) ne ulazi u osnovicu za godišnje oporezivanje.
ŠTA JE ISPLATIVIJE?TABELA 12. – UPOREDNI PREGLED OBAVLJANJA POSLOVNE AKTIVNOSTI KAO FIZIČKO LICE, KAO PREDUZETNIK ILI KAO PRIVREDNO DRUŠTVO (D.O.O) U POGLEDU PLAĆANJA POREZA I DOPRINOSA
rb OPIS % Fizičko lice
Sam.agencija - preduzetnik
paušalac u godina osnivanja
Samostalna agencija
(preduzetnik)naredne godine
DOO
1 Bruto prihod (bruto prodaja) 5.000.000 5.000.000 5.000.000 5.000.000
2Paušalno oporeziv prihod do 3.000.000 dinara tj. trošak koji se ne pravda
3.000.000
3Ostatak bruto prihoda za preduzetnika koji je paušalac do dostizanja 3 miliona 2.000.000
4Najviša godišnja osnovica za socijalno osiguranje (procena 2007)
2.324.640 2.324.640 2.324.640 2.324.640
5 Normirani troškovi za druge prihode 20,00% 1.000.000
6 Poreska osnovica za porez na druge prihode 4.000.000
7 Porez na dohodak građana (porez na druge prihode) 20,00% 800.000
8 Porez na zaradu (platu) 12,00% 48.519
9
Doprinos za PIOZa fizičko lice (red 4 x 22%)Za preduzetnika paušalca u godini osnivanja(red 4x22%)Za samostalnu agenciju (preduzetnika) (red 4 x 22%)Za vlasnika d.o.o. (koji radi u svom doo) (473.965 x 22%)
22,00% 511.421 464.200 511.421 102.284
10Doprinos za zdravstvoZa preduzetnika paušalca u godini osnivanja (red 4 x22%)Za samostalnu agenciju (preduzetnika) (red 4x12,3%)Za vlasnika d.o.o. (koji radi u svom doo) (473.965 x 12,3%)
12,30% 285.931 259.530 285.931 57.186
11Doprinos za nezaposlenostZa preduzetnika paušalca u godini osnivanja (red 4x22%)Za samostalnu agenciju (preduzetnika) (red 4x1,5%)Za vlasnika d.o.o. (koji radi u svom doo) (473.965 x 1,5%)
1,50% 31.650 34.870 6.974
12Neto plata vlasnika d.o.o. koji je zasnovao radni odnos u svom preduzeću (473.965 - red. 8 - ((red.9+10+11)/2))
333.186
13 Ostali fiksni godišnji troškovi 110.000 110.000 110.000
14 UKUPNO TROŠKOVI ( od 7 do 13) 1.597.352 865.380 942.221 658.150
15
Neto prihod građanina pre godišnjeg poreza (1-14)Bruto prihod preduzetniika paušalca u godini osnivanja (3-14)Bruto prihod preduzetnika (1-14)Bruto dobit preduzeća (pre oporezivanja) (1-14)
3.402.648 1.134.620 4.057.779 4.341.850
16 Porez na prihod od samostalne delatnosti (15 x 10%) 10,00% 113.462 405.778
17 Porez na dobit preduzeća (15x 10%) 10,00% 434.185
18 Neto prihod preduzetnika (15-16) 1.021.158 3.652.001
19 Neto dobit preduzeća (15-17) 3.907.665
20Osnovica za porez na prihod od kapitala (za d.o.o.) (19 x 50%)
1.953.832
21 Porez na prihod od kapitala (20 x 20%) 20,00% 390.766
22 Neto prihod građanina pre godišnjeg poreza (red 15) 3.402.648
23 Neto prihod preduzetnika (red 18) 1.021.158 3.652.001
24Prihod od kapitala vlasnika preduzeća (isplaćena dobit osnivaču) (19-21)
3.516.898
25 Prosečna godišnja bruto zarada u Srbiji (procena 2007) 464.928 464.928 464.928 464.928
26Trostruki iznos iznad koga se plaća godišnji porez na dohodak građanina (3x25)
1.394.784 1.394.784 1.394.784 1.394.784
Šestostruki iznos iznad koga se plaća godišnji porez na dohodak građanina (6x25)
2.789.568 2.789.568 2.789.568 2.789.568
27Bruto godišnji dohodak građanina koji ulazi u obzir za plaćanje godišnjeg poreza na dohodak građanina
5.000.000 1.134.620 4.057.779 464.928
28 Umanjenje za plaćen porez 800.000 113.462 405.778
29 Umanjene za plaćene doprinose 511.421
30Osnovica za plaćanje godišnjeg dohodka građanina pre umanjenja
3.688.579 1.021.158 3.652.001 464.928
31Poresko umanjene za obveznika - 40 % od prosečne plate u Srbiji
185.971 185.971 185.971
32Poresko umanjene za 1 izdržavanog članova porodice - 15 % od prosečne plate u Srbiji
69.739 69.739 69.739
33 Ukupno umanjenje - maksimalno 50 % 255.710 255.710 255.710
34Osnovica za plaćanje godišnjeg poreza na dohodak građana nakon svih umanjenja
2.038.085 2.001.507
Za primanja iznad 3, a manje od 6 prosečnih bruto plata - 10%
1.394.784 1.394.784
Za primanja iznad 6 prosečnih bruto plata - 15% 643.301 606.723
35 Godišnji porez na dohodak građanina
Za primanja iznad 3, a manje od 6 prosečnih bruto plata - 10 %
10,00% 139.478 0 139.478 0
Za primanja iznad 6 prosečnih bruto plata - 15% 15,00% 96.495 91.008
36
Neto prihodZa fizičko lice (red 22 - red 35)Za paušalca u godini osnivanja (red 23-red 35)Za samostalnu agenciju (preduzetnika) - (red 23-red 35)Za vlasnika doo (koji radi u svom doo) - (red 12 + red 24)
3.166.675 4.021.158 3.512.523 3.850.085
37
Ukupno porezi i troškovi Za fizičko lice (red 14 + red 35)Za paušalca u godini osnivanja (14+16+35)Za samostalnu agenciju (preduzetnika) - (14+16+35)Za vlasnika koji radi u svom doo-red 14-red 12+red 17+ red 21)
1.833.325 978.842 1.487.477 1.149.915
38 INDEX (red 37 : red 36) 58% 24% 42% 30%
Kao što je gore navedeno primer je dat samo za jedan iznos ukupne prodaje, 5 miliona dinara. Dati procenti se razlikuju u zavisnosti od nivoa prodaje. Postoji određena tačka (možemo je nazvati i prelomna) do koje je bolje obavljati posao preko radnje, a nakon koje preko DOO-a. Ovo dajemo u sledećem primeru.
Primerom želimo da pokažemo koji je to iznos „zarade“ tj. bruto prihoda vlasnika koji predstavlja prelomnu tačku do koje je bolje raditi kao radnja, a nakon koje je bolje raditi kao DOO.
U primeru poredimo samo DOO i radnju jer je to najčešći slučaj poslovanja. Da bismo pravilno uporedili radnju i DOO, odredićemo koja je to granica do koje je njihovo poslovanje jednako. To ćemo postići tako što ćemo pretpostaviti da imaju jednake prihode od prodaje, da su obe firme obveznici PDV-a i da imaju jednake troškove osim troškova koji se odnose na platu i doprinose za lično socijalno osiguranje vlasnika. Tako dolazimo do termina bruto prihod vlasnika koji zapravo predstavlja sve ono što ostane vlasniku iz poslovanja, osim što od tog iznosa treba da plati porez na dobit, porez na platu, doprinose, godišnji porez na dohodak građana. Kada sve to plati ono što ostane je neto prihod vlasnika.
Dakle pitanje je koliko su zbirno opterećeni moji lični bruto prihodi porezima i doprinosima u zavisnosti od visine zarade (prihoda) i pravne forme preko koje obavljam delatnosti?Sledeća tabela i grafikon daju odgovor na ovo pitanje.
Tabela-Obavljanje delatnosti preko radnje i preko DOO za različite nivoe bruto prihoda
(u 000 dinara)
d.o.o. s.t.r. d.o.o. s.t.r. d.o.o. s.t.r. d.o.o. s.t.r. d.o.o. s.t.r. d.o.o. s.t.r.
1 Prihodi 3.000 3.400 4.000 6.000 7.000 8.500
2Rashodi (osim plate vlasnika)
2.440 2.600 3.000 4.500 5.200 6.200
3Bruto prihod vlasnika=Bruto plata vlasnika + Bruto dobit
560 800 1.000 1.500 1.800 2.300
4 Neto plata vlasnika 340 - 340 - 340 - 340 - 340 - 340 -
5 Porez na zaradu - 12 % 50 - 50 - 50 - 50 - 50 - 50 -
6Doprinos na zaradu – 35,8%
170 148 170 211 170 263 170 395 170 474 170 606
7Plata vlasnika - svi troškovi uključeni (4+5+6)
560 148 560 211 560 263 560 395 560 474 560 606
8 Bruto dobit (3-7) 0 413 240 589 440 737 940 1.105 1.240 1.326 1.740 1.694
9.1 Porez na dobit – 10% 0 - 24 - 44 - 94 - 124 - 174
9.2Porez na prihode od kapitala – 10 %
- - 22 - 40 - 85 - 112 - 157
9.3Porez na prihod od samostalne delatnosti–10 %
- 41 - 59 - 74 - 110 - 133 - 169
9.4Godišnji porez na dohodak – 10% iznad odr. iznosa
- - - - - - - - - - - 25
9Ukupno porezi iz bruto dobiti
0 41 46 59 84 74 179 110 236 133 331 194
10.1Neto plata 340 - 340 - 340 - 340 - 340 - 340 -
10.2Neto prihod od kapitala (učešće u dobiti)
- - 194 - 356 - 761 - 1.004 - 1.409 -
10.3Neto prihod od samostalne delatnosti
- 372 - 530 - 663 - 995 - 1.193 - 1.500
10 Ukupni neto prihodi 340 372 534 530 696 663 1.101 995 1.344 1.193 1.749 1.500
11Ukupni porezi i doprinosi (5+6+9)
220 189 266 270 304 337 399 505 456 607 551 800
12Ukupni bruto prihodi vlasnika (10 + 11)
560 560 800 800 1.000 1.000 1.500 1.500 1.800 1.800 2.300 2.300
Opterećenost bruto prihoda vlasnika porezom i doprinosima (11 : 12)
39% 34% 33% 34% 30% 34% 27% 34% 25% 34% 24% 35%
Vrlo bitna napomena je da položaj prelomne tačke, odnosno iznos bruto prihoda do kog je isplativije raditi kao radnja, odnosno preko kojeg je bolje raditi kao DOO, zavisi od plate vlasnika DOO koju on(a) isplaćuje sebi.U datom primeru pretpostavljeno je da je vlasnik isplaćuje sebi procenjenu prosečnu platu u Srbiji (28.300 neto) za 2007. godinu i da na taj iznos plaća porez i doprinose. Položaj prelomne tačke se pomera na niže u slučaju kada vlasnik sebi isplaćuje manju zaradu od prosečne. Dakle, u slučaju kada vlasnik DOO sebi isplaćuje manju neto zaradu, tada je na mnogo nižem nivou bruto prihoda isplativije je imati DOO nego radnju, nego što je prikazano na grafikonu.
Na ovom mestu bih hteo i dati preporuku ukoliko ste se odlučili da započnete sopstveni posao.
Naime, lično smatram da ukoliko sami započinjete posao, to započnete u formi radnje i to paušalca.
Prednosti su: brza i jeftina registracija, malo papirologije, unapred poznati gotovo svi elementi poslovanja koji se tiču države; lako i jeftino zatvaranje radnje. Međutim ukoliko se pređe limit prometa za paušalca više nije moguće ostati u tom statusu.Mana paušalaca je što neke firme ne žele da posluju sa paušalcima. Ne znam zašto je to tako, ali lično mislim da to menja (komplikuje) računicu onom kome prodajete robu, jer mora da poredi različite cene. Takođe ukoliko se želi podići neki ozbiljniji kredti bilo od Fonda za razvoj ili banke, ne postoji dokaz (dokaz je finansijski izveštaj) koji bi potvrdio ozbiljnost i veličinu poslovanja paušalca. Jedini dokaz je promet preko računa, dok nema tačne evidencije zarade.Ukoliko se pređe limit za paušalca, dalja preporuka je da radnja promeni pravnu formu u DOO, što je lakše i jeftinije nego ranije. DOO tada zrdžava PIB, matični broj, broj računa i banci i drugo.
Ukoliko pak počinjete posao sa većom investicijom ili sa većim planovima, moje je preporuka da se registrujete DOO. Uvek je dobro odvojiti ličnu imovinu od imovine firme. I pred bankom i pred državom DOO je ozbiljniji od radnje. Ako već razmišljate o većim poduhvatima neka to bude u svim elementima poslovanja.
