Trokovi pojam i znaaj u

preduzeima u turizmu

Prof. dr Vesna Spasi

Pojam trokova

Trokovi nastaju troenjem resursa, a troenje

se moe izraziti naturalno i finansijski

trokovi su finansijski vid troenja

trokovi predstavljaju proizvod utroka

resursa i cena po jedinici utroka

Da li je svaka potronja resursa

ekonomski opravdana kao troak bitno je da se radi o reproduktivnom troenju i

da utroeni elementi imaju drutveno priznatu

vrednost

trokovi opravdanost svoga nastanka nalaze

na tritu posredstvom trine verifikacije

novostvorenih uinaka

Definicije trokova

predstavljaju finansijski izraz utroenih

elemenata poslovnog procesa u samom

poslovnom procesu, a koji imaju drutveno

priznanje vrednosti (kvalitativni aspekt)

Kvantitativno, oni su proizvod utroaka

elemenata poslovnog procesa i cena po

jedinici utroka

Izdaci

predstavljaju sumu izdatih novanih sredstava

radi obavljanja zadataka preduzea

Izmeu trokova i izdataka postoje razlike:

trokovi su utroene, a izdaci izdate vrednosti

u procesu reprodukcije,

ima trokova koji nisu izdaci i izdataka koji

nisu trokovi

Rashodi

iri pojam od trokova i izdataka jer ukljuuju izdatke i troenje materijalnih vrednosti koje nije direktno vezano za redovno funkcionisanje preduzea. Obuhvataju:

trokove koji nastaju u toku redovnih aktivnosti preduzea: trokovi prodaje, zarade, amortizacija materijalne imovine

gubitke i

nerealizovane gubitke

Klasifikacija rashoda prema MRS

Dve grupe:

1) redovni rashodi: poslovni rashodi i finansijski

rashodi

2) neposlovni i vanredni rashodi.

Znaaj utvrivanja trokova

utvrivanja ekonomskih rezultata poslovanja,

utvrivanja optimalne strukture i intenziteta

proizvodnje i procesa pruanja usluga

procene ekonomske efikasnosti investicionih

ulaganja

odreivanja gornje granice nabavnih cena,

odnosno donje granice prodajnih cena

kontrole ekonomske efektivnosti poslovanja,

Za preduzee je znaajna podela na

Relevantne trokove - oni trokovi koji utiu

na donoenje poslovne odluke

Irelevantni su svi ostali trokovi koji ne utiu

na donoenje konkretne poslovne odluke

Osnovni (prirodni) trokovi

Nastaju kao rezultat troenja 3 osnovna

faktora proizvodnje i to su:

a) Trokovi materijala

b) Trokovi amortizacije

c) Trokovi rada

Trokovi materijala

Nastaju upotrebom u uslunom procesu

razliitih materijala koji se u potpunosti fiziki

utroe i prenesu celokupnu svoju vrednost na

nove proizvode i usluge

Preneta vrednost ovog proizvodnog faktora

ini trokove materijala ili materijalne

trokove

Trokovi ostalog materijala

Trokovi alata i inventara

Trokovi rezervnih delova

Trokovi goriva i energije

Trokovi rada

Spadaju trokovi po osnovu obraunatih

zarada, naknada zarada i drugih primanja

zaposlenih (ugovori)

obuhvataju i trokove poreza i doprinosa, a

odredjeni su zakonskim propisima

Trokovi amortizacije

amortizacija je troak, odnosno rashod koji

nastaje kao posledica postepenog troenja

imovine koja se amortizuje

Obraunu amortizacije podleu: graevinski

objekti; postrojenja i oprema; ulaganja u

razvoj; koncesije, patenti, licence i slina

prava; goodwill; ostala nematerijalna ulaganja

Za obraun amortizacije potrebno je

znati: osnovicu za obraun amortizacije;

procenjeni korisni vek trajanja sredstava;

pretpostavljeni ili definisani kapacitet

iskorienja sredstava;

stope amortizacije;

metoda otpisa.

Korisni vek trajanja osnovnog

sredstva period u kome se oekuje da e preduzee

upotrebljavati sredstvo (broj proizvoda ili

slinih jedinica za koje se oekuje da e biti

prozvedene

oekivano fiziko habanje i odravanje

tehnika zastarelost

zakonska ogranienja

Otpisivanje osnovnih sredstava vri se

primenom godinjih stopa amortizacije koje

se utvruju na osnovu korisnog veka trajanja

Metode obrauna amortizacije

- vremenska;

- funkcionalna.

Obraun vremenske amortizacija - nabavna

vrednost stalnih sredstava se podeli

predvienim vekom njihovog trajanja; moe

biti proporcionalna i degresivna

Primer proporcionalnog metoda

Godina Nabavna vrednost Stopa (%) Amortizacija Neto (sadanja) vrednost Prva 100.000 20 20.000 80.000 Druga 100.000 20 20.000 60.000 Trea 100.000 20 20.000 40.000 etvrta 100.000 20 20.000 20.000 Peta 100.000 20 20.000 0 Svega: 100.000

SA= 100/PKVT

PKVT - procenjeni korisni vek trajanja,

SA - godinja stopa amortizacije,: SA= 100/5 =20 %

Funkcionalni metod obrauna

amortizacije - primer Vrednost teretnog vozila iznosi 300.000 dinara.

Procenjeno je da ovo vozilo moe ukupno da

pree 600.000 km. U tekuoj godini je prelo

100.000 km. Obraunata godinja kvota

amortizacije dobija se na sledei nain:

Trokovi otpisa po jedinici utroka =

300.000/600.000 = 0,5 din.

Godinja kvota amortizacije = 100.000 x 0,5 =

50.000 dinara