TROPSKO SUNCE SLOBODE

8/3/2019 TROPSKO SUNCE SLOBODE

1/259

Ponovo je zasjalo sunce slobode

Svetlost se promoli nad vrhovima planina

Svet ponovo uroni u mirne vode

Raspi se ratna tmina

Mir zavlada zemaljskim predelima

Pobedjena je tiranija

Stigla je demokratija

Samba iz Salgeira, 1946


2/259

I

ivot je umetnosti drubenica

Sunce me je tome nauilo

Kaetano Velozo


3/259

Kua je bila masivna i osvetljena, sa prozorima otvorenim na vetru i ljuljakama na

verandama. Toplo je primala pridole, poput kokoi koja iri krila da primi pilie u vreme kie.

ena je to znala. Oduvek. I ak ju je uznemiravala ta preterana gostoprimljivost, koja nikako nije

potovala privatnost njenih stanara. Kada je bila dete, to je bio povod za radost i veselje.

Okupljanja brojnih rodjaka i prijatelja tokom leta, spavanje u sobama pretrpanim krevetima, sa

mreama i suknima razbacanim po podu. Kasnije, u adolescentskoj dobi, takodje je bilo zabavno

dodju kasno sa igranke i avrljaju apatom do zore, uz oprez da ne probude roditelje ili malu

brau i sestre u susednim sobama. Ali devojica je isto tako oduvek znala da zbog toga nikada

nee imati mira. U kui je uvek bilo mesta za jo jednog. I na kraju nije ostajalo mesta za nju.

udan je oseaj vratiti se sada kui, nakon toliko godina, u potrazi za svojim mestom. Ili

u potrazi za mirom, ko zna. Znala je da e mesta za nju uvek biti, dogod majka bude iva. Uvek

bi se nalo. Ali mirsvakako nije bio deo kunognametaja.

Ipak, i pored svega toga, imala je elju da dodje. I to je bilo jednostavno dovoljan je bio

jedan telefonski poziv, put avionom, petnaest minuta vonje sa majkom u kolima od aerodromai, za manje od dva sata, veliki grad je ve bio daleko, a krajolici malog grada su se ukazali pred

njom. I ena je mogla da se oprui na suncu, da podigne stopalo visoko, koliko god joj se prohte,

a da niko ne nabasa na nju i poremeti zarastanje onoga to je slomljeno. Kua je bila masivna i

osvetljena, ena je to oduvek znala. Ali ovaj put je bila prazna, nije bilo vreme raspusta, i ona se

nije igrala ili ila na proslave. Sada je bila samo jedna skrhana ena, kojoj je bilo potrebno da se

sakrije u jazbinu i tamo lie svoje rane sve dok ne zarastu.

Mogla je to da radi na bilo kom drugom mestu. Ni sama nije znala zato je ba izabrala

svoju kuu. Moda jer je to majino krilo. Ali bilo bi zaudjujue to priznati. Nije umela to da

trai, a majka nije umela da joj prui. Ali kada joj se javila elja da dodje, dola je. Moralo je to

imati neko znaenje. Sve je imalo znaenje. ak i slomljena noga ovo je bilo doslovno, ne u


4/259

prenesenom smislu. Dana kada se desio prelom, kada je trebalo da ostane kod kue da odmara,

pozvala je telefonom svog psihijatra:

Sluaj, danas ne mogu doi. Slomila sam prst na nozi.

U redu je. Dodji kad bude mogla.

Glas je zvuao blago podrugljivo.

Nemoj se semjati, istina je. Zaista sam slomila palac na desnoj nozi. Desilo se jutros.

Mogu li da pogadjam kako se to dogodilo?

Bila je sigurna da e se on prisetiti nekog slinog sluaja, kao to su joj ve par puta

ispriali, za ovih par sati. Ali pristala je:

Naravno da moe da pokua. Ali sumnjam da epogoditi

Seala seta je ortoped rekao kada je video stopalo. Tipian prelom kada neko udari u

nogaru kreveta ili fotelju, sasvim uobiajeno, nita opasno, samo je trebalo sanirati, nije ak ni

bilopotrebe stavljati gips. Klasian primer prsta koji se izvrnuo prilikom udarca u nogaru.

Udarila si u zid vlastite kue, sa unutranje strane.

Naravno, u zid stana naalila se.

Ali nije bilo smeno. Setila se kako je telefon iznenada zazvonio, i ona je ustala sa sofe u

dnevnoj sobi i potrala, uplaena, i ne znajui kako i zato, pogreno procenila vrata hodnika,

svom snagom udarila nogom u ivicu praga, kriknuvi od bola, a prst je odmah poeo da otie i

plavi.

Primetila je da je nastala pauza u razgovoru i upitala:

A kako si pogodio?

Nije u pitanju pogadjanje. Poznajem te Ti to stalno radi Samo to je ovog puta

bilo doslovno.

Ne budi naporan. Zvau te.


5/259

U redu, ne brini. Dodji na sledeu seansu. Ili javi ako ne bude mogla.

Zamislila se. Da li je zaista sve ostalo jasno? Moda je dobro obavila razgovor. Moda

ona zaista ivi udarajui u zidove kue, odbijajui se o pregrade, u pokuaju da probije granice i

proiri teritoriju,ali uvek na trapav nain. O tome e razmiljati kasnije.

I sada, leei u dvoritu, sa stopalom podignutim na klupu, pokuala je da razmisli o

tome. Ali nije joj polazilo za rukom. A i emu to? Sada joj to nije potrebno. Sada samo treba da

uiva u svakom trenutku koji tamo provodi. Da kroz kou upija sunce, veiti lek za sve nevolje.

Samoje trebalo da sklopi oi i da se prepusti vrelini. Naravno, ako joj insekti dopuste. Komaraca

nema, i dok god morski povetarac bude pirkao tom snagom, nee ih biti u blizini. Ali mrava

itekako ima. Uplaila se kad je osetila dajoj gamiu po ramenu. Otvorila je oi. Ugledala je male

ute mrave kako omamljeno tumaraju medju dlaicama na ruci, pozlaenim od sunca. Ali svetlo

joj zasmeta. Bolje da stavi eir. Dobro, ovako je ve bolje. Kada je pogledala prema gore, kroz

rupiasti eir, videla je samo siune zvezdice sainjene od suneve svetlosti. Oseala je blago

bockanje otrih vlakana na koi lica, uz njihov daleki miris divljine pomean sa pradavnim

mirisom mora, koji se uvukao u sve predmete u kui. Okrenula je lagano glavu na stranu i

posmatrala mrave.

Bilo je ugodno leatiu tom poloaju i posmatrati insekte u ovoj ivotnoj dobi. Ponovo.

Izgleda kao da nikada nije ni prestajala, da je to inila svakog bogovetnog dana. Priseala se da

joj je, na toj istoj plai, u vreme kada jo nije bilo struje, baka po majci obino priala prie pred

spavanje, dok je sedela na ljuljaci koja je sve vreme kripala. I priala joj je priu o malom

Migelu, deaku koji je ostavljao ta god da je u trenutku radio, da bi posmatrao mrave. Nije se

seala vie niega iz prie. Ali seala se da joj je bila omiljena. Morala bi da pita majku da li je

ona moda znala. Kasnije, kada se pridigne, ui e u kuu i ispriae joj. Ali ne sada.Sada e

samo da uroni u sebe. Ili da posmatra okruenje, dokle god pogled see. Kao to upravo ovog

trenutka ini, pratei osciliranje bubica. Jedan mrav stie sa jedne, a drugi sa druge strane, izastanu jedan pred drugim. Bila je sigurna da neto govore. Odmalena je to znala. Jo pre nego

to je italaNazarinjovi nestaluci i kroilau carstvo uda. Jo pre nego to je pola na fakultet i

nauila kako je Fri prouavao jezik pela. Jo pre nego to je postojala ova kua. Jo u staroj

bakinoj kui, seala se jednog karnevala kada se preruila u mrava radilicu, sa puno lia

bademovog drveta zadenutog u kostim. Kostim od lana je bio grozan, bockao ju je kad je bio


6/259

suv, a uljao na preponama kada je bio mokar. Ali ovi mravi su bili manje zanimljivi od radilica i

od crvenih mrava. Bili su samo obini mravi, dosadni, koji su gamizali po vlatima tek zalivene

trave i uspinjali se na kamenje, rasuto po pesku u dvoritu.

Kamenje. Odakle sad ono? ena je mislila da je znala sve o kui, o njenom suncu, njenojvrstini, njenoj usamljenosti. Ali sada je bila zateena pojavom ovog kamenja iza okrnjenog

maltera stepenita, koje je vodilo u verandu. Kamenje koje je podupiralo kuu. Kamenje koje je

oduvek bilo tamo, a da se ona toga nije seala. To isto kamenje za koje je ona oduvek znala. Na

kraju, bili su prva stvar koju je ona ugledala od kue, kada je dvorite jo uvek bilo samo

zemljite zasadjeno kukuruzom, na obali mora. Kada su oni jo uvek zbunjivali devojicu, kao

neka udna pojava, red morskih grebenovana kojima e se podii zidovi. Jer kamenje u stvari

nije bilo kamenje. Niti ak temelj. Bili su morski grebenovi postavljeni na suvom, koje je neki

ribar doneo iz mora.

Malo pre toga, deda po ocu je bio umro. Moda godinu ili dve, ne zna se tano, ovaj

period detinjstva je jo uvek bio prilino nestalan. Tek onoga dana kada je prvi put ugledala plac,

shvatila je da je ve bila zavrena izrada plana i da su mogli daponu sa izgradnjom kue. A sa

novcem koji im je ostavio nije to bila bogzna kakva svota , roditelji su reili da zaponu

gradnju, na zemljitukoje su im majini roditelji poklonili, blizu njihove kue, odmah uz plau,

koje zalazi u more prostor brisan vetrom, nastanjen grmljem i divljim trenjama koje su gotovo

zatvarale pristup izvoru, gde su se okupljale ene iz varoi i razgovarale se dok su prale posudje,

ribale erpe, prale ili glaale odeu na stenju, ili samo dolazile da napune vreve pijaom vodom

i posle ih uspravnog tela nosile privezane krpom za glavu. Za malu devojicu, ovo je bilo mesto

na kraju sveta, u sred praume. U poetku, nije joj se mnogo dopala ideja i zabrinjavalo ju je ono

to se moglo desiti.

Kada kua bude gotova, provodiemo tamo raspuste?

Hoemo, duo. I sagradiemo veliku, udobnu kuu. Pa kada mama i tata budu stari,

mogu akda odu tamo da ive

A je l onda neemo vie ii da letujemo u dekinoj kui? Biemo sami tamo u novoj

kui, na kraj sveta?


7/259

Neemo biti sami, nas ima mnogo. I svaki stric e isto imati zasebnu kuu, na svom

delu zemljita, jedan do drugog. Ne moemo vie svi da stanemo u dedinu kuu. Deca rastu,

familija se uveava, ne mogu vie svi da stanu

Ali biemo daleko

Devojica je shvatila da je bitka izgubljena. Odrasli su ve odluili. Ni sama nije znala

zato je navaljivala. ula je ono to je ve oekivala, kao da se to ranije ve dogodilo.

Nije uopte daleko, ne budi smena, Lena. Odmah je pored plae. Za tili as se tamo

stvori, ili ode biciklom do dedine kue.

Nastavila je ustro:

A nou? Neu moi da idem sama po mraku

Nee ni hleti. Svi e hteti da idu naplau. Zna zato? Kupiemo motor, generator, a

kua e imati struju. Moi e da se ita, slua radio, i jo mnogo toga..

Kada e biti gotova?

Uh, to e da potrajeMora da se oistiti zemljite, da se izradi nacrt, da se kupi gradja,

udare temelji, da se

Onda se ona umirila. Kada odrasli kauda nee dugo trajati, moralo je da prodje dosta

vremena da bi se dogodilo. A zamisli kada oni sami kau da e da potraje Nije morala da

brine. I dalje je vreva pune bakine kue tokom letovanja bila zagarantovana, gde je svako sebi

spremao jelo i obedovao napolju, pod drvetom, jer nije bilo mesta za stolom.

Tata i mama su dugo vremena sanjali o toj kui. Pravili su mnogo puta nacrte,

raspravljali, pokazivali, a ona nita nije razumela. Jednog dana pribliila se da pogleda. Tata je

drao hartije u ruci, sedei u nekoj udnoj fotelji u dedinoj kui. Bila je sva zdepasta, ali

izduenih rukohvata, glatka, od drveta, i vrlo varljiva, jer kada bi neko grekom seo na njen

rukohvat, mogao je zajedno sa stolicom da se prevrne, samo jednim obrtom. Ali samo ukoliko

niko ne bi sedeo u njoj, da uspostavi ravnoteu. Tog dana, tata je sedeo tamo, mala sestrica mu u

krilu, majka sa jedne strane, a ona i brat su stali sa druge.


8/259

Vidite kakva e biti naa kua.

Ona je pogledala i nimalo joj se nije dopalo. Pre nego to je bilo ta izustila, brat je

pourio:

Tata hoe da ti j nacrtam? Nacrtau jednu kuu koja mnogo vie lii na onu tamo

Tata se nasmejao i objasnio da je ono to su upravo gledalibio crte koji kao da je

sainjen gledajui odozgo, kao da je neko skinuo krov. One linije su bile zidovi, a razmaci vrata.

I pokazivao je:

Ovde e biti naa soba, pored e biti soba za velike devojice, a ova pored za male

Ovde e biti dbevni boravak. A sa druge strane bie soba za deake i gostinska soba.

A ovo ovde?upitao je brat.

To su verandeobjasni mati.

Sve je bilo tu na papiru. Kao neka kua iz bajke, mogla je cela da stane u jedan crte. A

kada su ponovo doli na letovanje, zemljite je bilo oieno od grmlja i zasadjeni su kukuruzi.

Braa i rodjaci odmah otkrie kako je u kukuruzitu bilo zgodno igrati se bandita i erifa. Mada

su ponekad u sred igre nailazili na kamenje. Ali nisu shvatali o emu se radi. Dok jednog dana

svi zajedno nisu doli da vide kuu. I prema objanjenjima, Lena je shvatila da su poredjani

grebenipo zemlji sainjavali onaj crte koji je gledala sa ocemna papiru, samo to je sada bio u

prirodnoj veliini.Poredjani grebenovi oznaavali su zidove, pregrade izmedju soba, odredjivali

sva odeljenja koja e jednog dana postojati, i unutar i izvan kue. Ali za sada, samo su postojali

zidovi.

Sada, mnogo godina kasnije, opruena na suncu, ena je posmatrala mrave kako pristiu

sa grebenova koji, zakopani kao blago, jedva da su se nazirali. I shvatila je da su njene gradske

oi bileprilino iskvarene. Bili su slatki ti mravi. Malecki. Ali vrveli su od ivota. Bez stajanja, u

neumornom kretanju, od trave do grebenja umetnog ispod kue, od vlane zemlje do suvog

mora. I sainjavali su itav jedan svet.

Moda je zbog toga kua bila stamena. Jer je utemeljena u zemlju, u sred kukuruzita,

prekaljena suncem, ojaana vetrom, koji je hujao nad skamenjenim odjecima bezvremenog


9/259

Atlantskog okeana. Kamenje. Boje purpura, ponekad gotovo crveno, ponekad vue na crno,

izoblieno, sa mnogo starih ve skorenih koljki, mestimino razmekanih upornim i

tvrdoglavim zapljuskivanjem talasa. Izbueno rupama koje su ve posluile kaosklonita ribama

u zonama algi. Tamo, jo napred, linija grebenova se nastavljala i zalazila u vodu, gde, izgleda,

takodje nije manjkalo onoga to e stari oakim jednog dana doneti da sazida kuu, prema jednoj

biblijskoj praboli. ak i danas je bilo mogue da se neko razonodi po tom kamenju u moru, da

ide sa decom da hvata ribice i koljke ili da obue ronilako odelo i posmatra nemi ples slanih i

ivopisnih boja. Ali niko vie nije umeo tako precizno da lovi jastoge u morskom vrtu kao stari

ribari, koji su pratili meseeva kretanja i dobro poznavali morski ivalj, i ak bili kadri da golom

rukom uhvate ivotinju, a da se ne povrede bodljama njenih vrstih oklopa.

Sunce je prilo.

Bilo bi dobro okupati se u moru. Ali kako nije smela da pomera stopalo, nije mogla da

ode do tamo i da zagazi u vodu, jedino je vredelo da pokuamalo da se praaka, tu u bati, pod

drveem manga. Za koji minut, moda. Lena je rukom obrisala znoj iznad usana, koji joj

odjednom zasmeta.

Tim pokretom je pomerila malo eir sa lica, i u proirenom vidokrugu ugledala drvee

badema, sa deijom ljuljakom okaenom na neku od grana, i velikim stolom od neobradjenog

drveta, zabodenim u zemlju pod kronjom. ena se osmehnu. Ako bi jednog dana, negde u

izgnanstvu, morala da napie pesmu, rekla bi da u njenoj zemlji im bademovog drvea. Ako bi

nekad pak morala da izabere jedno drvo pod kojim e njen lini bog da se nastani, to bi bez

sumnje bilo drvo badema.Njen totem. Ludako, upadljivo drvo, kao kakva utvara. U stanju je da

samo sebi donese jesen, vie puta godinje, u vreme kada se najmanje oekuje. U stanju je da se

u suvim suzama ogoli i da proglasi sopstvenu zimu u tropskim predelima, da bi posle ponovo

olistalo uz radjanje nenih ruiastih pupoljaka, pre nego to se raspomami u bujnom zelenilu,

prema kalendaru sainjenom na osnovu pulsiranja sopstvene ile kucavice. Ko zna, moda eena jednog dana uspeti da naui od drveta kako da se pokatkad oslobodi dotrajalog lia i da u

sopstvenim grudimapotrai elju da se ponovo rodi i da zapone novi ciklus. Ko zna A ako bi

neko bademovo drvo moglo tome da je naui, to bi sigurno bilo ovo. Njen stari poznanik. Nije

toliko staro kao kamenje, jer zasadjeno je kasnije. Ali ga mnogo bolje poznaje. Presadjeno je iz

bate, zajedno sa druga tri drveta. Sva su manje vie istog rasta, zasadjena u isti dan, istom


10/259

majinskom rukom, u istom vrtu. Jedno je postavljeno iza, tano na prolazu za mravinja kola

koja su pristizala izdaleka, u pravcu flambojant drveta, koga su mravi u vie navrata izjedali.

Ostalo je patuljasto i sasueno. Drugo nikada nije uspelo da izraste, i nije se saznalo zbog ega.

A ono to jebio iza kue, razvilo je bujnu kronju, divnu, kitnjastu, tropsku. Ali sporo je raslo. I

to drvo pored, kojeje mogla da posmatra sa prozora svoje sobe, okrueno kokosovim drveem,

bilo je njeno.

Nemogue je znati da lije to zbog neke posebne vrste semena, zbog bogate oplodnje, ili

zbog neke izuzetno hranljive supstance u onom paretu zemlje, ali injenica je da je ovo

bademovo drvo odmah upadalo u oi, medju svim drveem koje je onog dana presadjeno iz bate

u vrt. Na kraju leta, ve je bilo vrsto i bodljikavo. Nakon nekoliko meseci, to je ve bilo pravo

pravcato drvo, visine skoro kao devojica, kako svedoi fotografija koja je do dan danas

sauvana u porodinom albumu. Sledeeg leta, ve je prilino nadraslodevojicu. Sada je ak

bilo slatko setiti se kako je ta krhka ena koja lei tamo na suncu, jednom htela da izmeri svoju

visinu prema onom drvetu, koje iznenada izgleda vekovima staro, sa svojom hrapavom i

naguvanom korom, sa kronjom toliko bujnom, da su je ribari iz daljine mogli nazreti, u moru,

iza zaliva, i prema njoj se upravljali da bi odredili pravac preko talasa i vratili se u varo. ak i

za to je ovo bademovo drvo bilo savreno. Dobro zasadjen orijentir, kuni kompas koji uvek

ukazuje na puteve povratka i otvara nove za pridolice. Masivno i osunano kao kua, sa kojom

je inilo savren par. Njena zatitnika senka.

Ta senka bila je istinski dobrodola. Vruina je postajala nesnosna. Doao je as da se

raspri arolija, da se razbije stanje nepominosti, da se pokrene, progovori, da se izadje odatle.

Lena je videla da ne moe da ustane sama, bila joj je potrebnapomo. Pozvala je glasno majku:

Mama!

Glas je odgovorio tako tiho, iz neposredne blizine, da se uplaila.

Tu sam keri. Hoe da ti pomognem da ustane?

Da, molim te.

I dok je majka ustajala sa lealjke, Lena oseti blagu nelagodnost to je morala za nju da

se pobrine. Koliko vremena e morati da bude pod prismotrom? Naravno, shavatila je i da tako


11/259

blisko majino prisustvo moe imati drugaiji smisao. Koliko vremena e majka biti tu pored

nje, bdijui u tiini? Zato je Lena uvek morala poluljutito da reaguje, osetljiva na svoj lini

prostor, i da se osease ugroeno? Sve je moglo biti jednostavnije Ali zato Amalija nije nita

rekla, nije dala neki znak da je blizu?

Jesi dugo bila tamo? Nisam ni videla kad si dola

Bila si uronjena u misli, te pomislih da je bolje da te ne prekidam Sedela sam i

posmatrala te, mnogo si mrava, keri, mora da jede

Godine su prolazile, refren je ostao isti. Ovo dete nita ne jede, ne znam ta vie da

izmislim, svaki dan u vreme ruka je pravi pakao

Dugo si sedela?bila je uporna.

Majka je bila neodredjena:

Manje vie

Zato nisi priala sa mnom?

Mislila sam da je tako bolje za tebe

Naravno, majka uvek za to slui, da misli ta je najbolje za decu. Lena je osetila njenu

snanu i istinsku ljubav. Ovaj put nije protivreila.

Ono to ju je uznemirilo bilo je neto drugo, od pre mnogo vremena. Sigurno jo od

vremena njenog prvog mladia, kada je imala petnaest godina, kada je majka itala njegova

pisma, skrivena u fioci, a da nju nije ni pitala, jer naravno, to je bilo uvek za tvoje dobro, tako je

najbolje. Ali nije bilo nikakvog smisla da je time optereuje toliko godina kasnije. Trebalo je da

raspravi to na vreme, da se suprotstavi, da obelei svoju teritoriju . Toliko stvari je tokom svih

ovih godina progutala, da sada nita nije znailo da sve to odjednom izbaci iz sebe. Imala je

mnogo pree probleme. I bili su joj potrebni mir i tiina, da bi uklonila pauinu iz glave. Bolje je

usmeriti oseanja na konkretne stvari.

Uasnoje vrue, je l da, majko? Htela bih malo u kuu. Moemo da napravimo

limunadu, kao toti voli


12/259

Poruila sam indijski orah za tebe. Ako hoe, moemo zaas da ga oljutimo. I obe

odoe u kuhinju, kao to su mnoge druge enske predstavnice ljudskog roda inile, vekovima

unazad. Ovog puta nee kuvati neizreene misli, niti e skrivenim emocijama zainjavati jelo.

Ali probrane utnje, oiene od prljavtine kao zrna pasulja, bile su tu, i trebalo ih je, po

najboljem enskom obiaju, rukom spakovati u ostavu ili paljivo zamrznuti za dane koji dolaze.

Iako su one verovatno bile samo dve lepe ivotinje sklonjene od vruine, gasei edj

sokom od cedjenog voa.


13/259

II

Izraziti jednu stvar drugom

za mene je pitanje ivota i smrti

Da li je to umetnost?

Ferejra Gilar


14/259

Rano ujutru, kroz slojeve magle koja se podigla, ugledala je divljeg vepra kako istrava iz

ume i odlazi na reku da utoli edj. iva istina. Videla je svojim oima. Sama se prestraila.

Naravno da u jednom Asteriks stripu to ne bi bilo nita udno. Ili da je ena lik nekesrednjovekovne prie ili moda ak iz evropskog XVIII veka, kad lije ve dolo do ekspanzije

gradova i ekolokih pretnji koje su oterale divlje veprove isto bi bila u stanju da doivi

situaciju kao potpuno prirodnu.

Ali u dananje vreme, koliko god postojala logina objanjenja apsolutne uverljivosti,

bilo je teko ne zaprepastiti se.ak i ona, koja potie iz zemlje palmi gde pevaju drozdovi, koja

prelazi ume gde se poje veprovi ak i ona, koja je od Alonsa za jedan boi dobila divnu

knjigu o umetnosti dvadesetog veka,sa posvetom: Za osobu koja najvie pripada duhu XX veka,

od svih koje sam upoznao Da, ak i ona Ali ne bi trebalo da je uplaena. Na kraju, iako nije

preivela ratna vremena, tako dobro dokumentovana fotografijama u knjizi, ona je videla mnogo

stranije stvari od veprova u dvadesetom veku mada ih nije bilo ba tako mnogo Ali u tom

trenutku, pred njom je bio vepar. Ogroman, snaan, zadihan, prekriven blatnjavim ekinjama. I

bila jepreplaena.

Nije mogla da izbegne udjenje pred neoekivanom ivotinjom, zatienom u

rezervatima za lov, kraj puteljka koji je krivudaopo obronku brdaceta, na kome je jedno seoce

uvalo svojih osam stotina stanovnika, u starim kuicama od kamena, zatieno bedemom koji je

pripovedao priu staru sedam vekova, u rustinom okruenju gde rimske ruevine i etrurske

grobnice nisu ni blizubile toliko zastraujuekao ova zadihana ivotinja. Ali iznad svega, u ovoj

grozomornoj situaciji, uznemiravao ju je predoseaj da joj preti opasnost da postane kao svi

ostali, da ne bude vie ona. Da bude jedna od onih koji se prestrae im ugledaju retku ivotinju

kako pije vodu i pretrnu pri pomisli da postoje ljudi koji umiru od gladi. U njenom kraju bilo je

tako. Nae ume su bogatije ivotom, kae jedna himna i pesma. Bogatije ivotom, da, to sesvakako moerei. Ali zavisi ta se podrazumeva pod reju ivot. Danasilje vie ne ugroava

niiju svakodnevnicu. Ali da zatiena vrsta ivotinje koja pije bistru vodu u umi, itekako

pretstavlja pretnju. Tune li zemlje, tunih li vremena.


15/259

Retorika. Tuno je bilo nekad. U vreme izgnanstva, nimalo romantinog , koje nije imalo

nikakve veze sa Gonsalveom Diasom, opevanim u pesmi i slavljenim u himni. Da li je mogue

da, pomisli ena, zemljakoju su osnovali prognani i koja ak u nacionalnoj himni pod sea na bol

izgnanstva, navodei pesmu egzila, proteruje ljude u sred XX veka i seje izgnanike po svetu?

Neka Bog ne dopusti da umrem dok se tamo ne vratim. Ista pesma, druga himna, jednaka

enja.

ak i sada, kada put traje samo nekoliko nedelja, povodom posla, a egzil predstavlja

samo tamnu mrlju, negde daleko vremenu, koja stvara bol u jednom pranjavom kutu due,

zatrpanom ogromnim kamenom. Ali i dalje odjekuje. Iako je imala povratnu kartu u torbi, i jasno

znala da e se zadve nedelje vratiti i ponovo odenuti topli ogrtaod kunog sunca, van mrane

atmosfere egzila.

Tako je bilo. Bilo je dovoljno da se nadje negde daleko i da se u njoj probudi ogromna

enja.Loa navika iz prolih vremena, moda. Ko zna Ali Lena ak nije mogla ni da se ali.

Period koji je provela u egzilu nije bio dugotrajan i muan. Na kraju, to nije ni bio egzil, samo

dobrovoljno udaljavanje, da ne bi moralo da bude prinudno i na neodredjeno vreme. Nije ak ni

imala obiaj da o tom periodu razmilja kao o egzilu, on nije zavredjivao nikakvo ime. U egzilu

su bili drugi, koji su bili primorani da napuste zemlju, nemajui izbora. Ali ona, ne. To je bio

samo jedan period. Trajao je skoro etiri godine, ali period. ak se tokom njega ovek moe

istinski zainteresovati za mnotvo stvari iz kulture novih zemalja, ukoliko se uklopi u

pozajmljenu kou, tudji jezik, nepoznat smisao za humor.

Onorio je, na primer, stvarno bio u egzilu. Kakva sluajnost da se sada seti Onorija, jer

ubrzo potom ljudi sa kojima putuje e priati o njemu.

Sedei na mestu suvozaa, Marija se blago okrenula ka pozadi i prokomentarisala:

Kako je dobro to smo uspeli da te dovedemo ovamo, Lena! Ovo mesto nema nikakveveze sa turizmom, i slinim stvarima Ne nalazi ni u jednom turistikom vodiu Italije, nita se

znaajno ovde nije dogodilo, nema nikakvih umetnikihdela, nita slino. To je samo jedna mala

i slatka kuica koju smo iznajmili, kao to sam ti jue priala. Svidee ti se. Seoce je draesno.

Ne optereuje i prija. Kao i ovdanje posete prijatelja. Kao ti, na primer. Svaki put kada dodje,


16/259

oseam kako nije dolo ni do kakvog prekida u naem odnosu, ak i ako nismo pisale jedna

drugoj.

Svaki put kada dodje dodao je Antoniodonese nam malo Brazila. Onog najboljeg

od Brazila, naravno Postoji i onaj drugi koji nas uopte ne zanima. Dodju ovde da kupuju uGuiju i da sede po kafeima Via Veneto.

Lena, koja je upravo razmiljala o nostalgiji, upitala gaje neto to ju je mnogo kopkalo:

Kako vi moete da izdrite toliko vremena vani? Egzil za egzilom, pa iako je

dobrovoljan i nje tipian, ovaj va ve predugo traje

U Marijinom odgovoru se ipak mogla nazreti blaga nostagija:

ta znam, dok su mi roditelji bili ivi, jo sam i razmiljala da se vratim Ali

danasZarad ega? Ovde je mnogo lepo Pojedinac se vie potuje A sada su se i deca

oenila, imamo ovde i unuke. Oni koje najvie volim, ovde su.

Ali Antonijev odgovor je bio ubedljiv u svom dobrom raspoloenju, prikrivajui bilo

kakvav drugi ton:

Ne mogu da se vratim. Ne umem da ivim bez fudbala niti bez brazilske muzike. Svi

poznati fudbaleri iz Brazila igraju u Italiji. I svaki put kada odem tamo, na radiju se uje samo

rok muzika. A ovde po itav bogovetni dan samo putaju nau muziku. ta j tamo imam da

traim?

Leni je to bilo simpatino i dodala je:

Razumem. Ali se i dalje pitam zato sam imala toliku elju da vas vidim. Slabo se

vidjamo, a ni sama nisam mnogo dobra u sastavljanju pisama, priznajem, no ipak ste mi i dalje

jednako dragi. I vi to znate

Zanimljivo, pomislila je. Toliko je volela Mariju i Antonija, retke i prave prijatelje, ali

kako je samo teko izgovoriti ono to lei na srcuIzgleda da je ba bio trenutak da se to kae.

Antonio je nastavio:


17/259

A jesi li ti neto primetila? Vreme prolazi, a mi postajemo sve bliskiji ak i ako neko

vreme nismo u kontaktu, ne piemo, ne vidjamo se. Kada smo zajedno, ne moramo uopte da se

pretvaramo. Razumemo se ak i kada se ne slaemo, kada se mimoilazimo u nekim stvarima.

Isto to sam osetio, na primer, kada sam se posle mnogo godina sastao sa Onoriom

Bio je to samo usputni komentar, jedna iskrica oseanja, nije bilo potrebe da nastavi dalje

da pria. Samo to, jedna divna emocija, izraz unutrnje topline koja razbija hladnu izmaglicu.

Nastavili su tako uteijo nekoliko kilometara,putem koji je iao preko polja krasuljaka

i maka, koji su se prostirali svuda unaoko. I u tiini, prisetila se Onorija i njihovog poslednjeg

razgovora.

To je bilo malo nakon njegovog povratka u Brazil, posle deset godina pravog egzila.

Tokom tog perioda, uspeli su nekoliko puta da razgovaraju telefonom. Ali nisu se videli. Uvek bi

se zadesili u razliitim dravama. I kada se ona vratila u domovinu, svaki put kada je odlazila u

Evropu, pokuavala je da ga nadje. Ali uvek bi se desilo da je on upravo ve napustio taj grad, ili

da jo nije bio stigao.

ak i pod takvim okolnostima, u poetku, dok je ona jo uvek ivela u Parizu, uspeli su

da se posvadjaju na daljinu, i pored njihove prijateljske ljubavi. On je nekome dao njenu adresu

da bi na nju stizala pota upuena osobama koje ona nije poznavala. Lena se osetila ugroeno i

razbesnela se. Poslala je pismo primaocu, ali ubrzo je saznala da je to bilo Onorijevih ruku delo,

koji je mislio da moe tako da korisi ljude, a da im i ne kae. Pozvala ga je telefonom u drugu

zemlju:

Ja planiram da se vratim, je lzna? Neunikome dopustiti da mi komplikuje ivot i da

me u tome ometeNeu j da mi stiu pisma od petnaest strana, u iscepanoj koverti koju je

neki mukarac zalepio dureksom, pisana smenim jezikom punim naglaenih rei, koje bi svaki

idiot na prvi pogled rastumaio Nisi imao pravo da me uvue u tako neto Neu dadozvolim da me iskoritavaju

Svadja na kraju nije poprimila ozbiljne razmere, samo zato to je on odreaogovao blago i

pokuao da je umiri reima poput polako, duo, smiri se, potpuno si u pravu, obeavam ti da se

vie nee dogoditi, moe biti mirna Da je nastupio zapovednim tonom, ili da ju je izazivao,


18/259

Lena to ne bi podnela, prekinula bi sa Onoriom za svagda, a ona ga je ipak volela. Ali nije bilo

opasnosti. Onorio je uvek imao stila, imao je odlinu priu i dar da prilagodi govorsituaciji. Ne

bi dopustio sebi takvu greku, tako da se sve dobro zavrilo. I deset godina kasnije, kada se

vratio, nakon to su se zavrila sva slavlja prijema izgnanika, kada je doao trenutak da se

nasamo vide i porazgovaraju, taj susret je bio divan.

Nekoliko sati su lagodno proveli za veerom u restoranu na obali mora, uivajui u

ribljim specijalitetima i laganom razgovoru, kad Onorio iznenada ree:

Nalazim da je ovo boanstveno, ali moram ti priznati da ima neto to za mene

predstavlja iznenadjenje i misteriju koju ne mogu da razumem.

ta?

Tvoja pria, tvoj put, ta znam. Ti sada ovde, ispred mene.

Lena nije razumele komentar.

Zato?

Uzeo je gutljaj soka od narande i pogledavi je, vdeo je u njoj smernu osobu koja je

mnogo godina pre toga ostavila mua i dom, i prestala da pie svoje krasne i sofisticirane

tekstove u drugoj svesci novina, i pokuao da objasni:

ta znam, iznenadjujue je,poznavali smo se nekih tri, etiri godine, zar ne? Posle se

blizu deset godina nismo videli. I dalje mi pomalo nedostaje. Kao da im neto to se ne slae

slikom o tebi koju pamtim.

Da Ali mi se nikada nismo istinski upoznali, nikada nismo bili zaista bliski, zar ne

Onorio? Kretali smo se medju istim ljudima, imali smo gomilu zajednikih prijatelja i to je sve.

Ali nismo postali pravi prijatelji.

Uprkos velikoj nenosti koju smo oboje prikrivali naalio se on.

Ona ga je ispravila:


19/259

A moda ba zbog te velike nenosti koju smo prikrivali. Ili moda akzbog izvesne

medjusobne privlanosti koje nisam bila svesna. I nikada to nisam htela da priznam, ali mislim

da bih umrla od straha da sam nazrela da ona postoji. Ali uvek smo jedno drugom pomagali , to

jebilo najvanije. Oboje smo znali da moemo da raunamo jedno na drugo, u svakom trenutku

kada je to bilo potrebno. Ali bez pravog zbliavanja Zar nije bilo tako?

Da Prava bliskost izmedju nas nije postojala. Ima pravo. Ali uvek je bilo izvesne

medjusobne naklonosti, o kojoj nije bilo potrebe ni govoriti. Seam se vrlo dobro naeg

poslednjeg susreta, pre nego to se sve izdogadjalo i pre nego to samnestao, sea li se?

Ona se osmehnu, seajui se jasno te slike:

Naravno. To je bilo na Karnevalu 69-te. Grupica nas smo se dogovorili da idemo

zajedno. Svartio si tamo u kuu (Marselo se u to vreme u njoj krio, sea li se?) i otili smo svi

skupa da gledamo defile kola sambe, to je bilo na Aveniji Prezidente Vargas. Nikada neu

zaboraviti kako si igrao i pevao Heroji slobode. kola Imperio Serano je imala divan nastup

Priseala se pevuei:

Ve je zasjalo sunce slobode

Sunce slobode ve zasjalo je

Ovaj vetri koji mladost miluje

ovaj plam koga ljubav raspiruje

rairi se po svetu

to je revolucija u svom pravom svetlu

Onorio se isto priseao sa osmehom.

Ba tako. Zapravo, rei koje su bile odobrene cenzurom, govorile su o evoluciji. Ali svi

ljudi na aveniji pevali su revolucija, bilo je tako zabavno.

Ona je nastavila:


20/259

Prava lepota! Pevao si kao da si znao za dvostruki ivot koji se vodio, u tajnosti. A ja

nita nisam znala. Samo mi se mnogo dopalo kako peva. Nain na koji si se sav predavao

muzici, duhom i telom, igrajui sambu. Nikada to neu zaboraviti

Vidi li? prekinuo ju je.Moja slika koja ti je ostala oseanju je neki tip koji igra ipeva na sred ulice. Kakva budalatina! O tome ti govorim. Svi me pamte kao aktivistu, disidenta,

gerilca, teroristu, zavisi kako se kome dopada. A kada hoe da zakamufliraju, onda govore o

besprekornom profesionalcu, i sline stvari

Pokuavajui da izladje na kraj sa sitnim koicama ribe, Lena je podigla pogled i

izvinila se:

ekaj, nije tako, eh sad, nisam ba to htela da kaem I ja te isto tako pamtim, samo

sam rekla kako si pevao i igrao jer mi se to ba snano urezalo u seanje, nemoj da se ljuti

Ne ljutim se, samo se malo zezam, Lena I to potvrdjuje ono to sam ranije pokuavao

da ti kaem. Ono to j ne razumem kod tebe, a to me fascinira. Otkriu ti jednu tajnu.

Ta reenica joj probudi radoznalost. Blago se nagnula napred, da bi bolje ula, kao da

niko nije smeo da uje ono to e on ispriati. Medjutim, on je nastavio istim staloenim tonom,

sa pauzama u govoru.

Presrean sam to sam se vratio, i ponovo gledam ista mesta, oseam iste mirise, ukuse,

sluam svoj jezik, muziku, i sve to. Ali postoji neto to me pomalo titi , a to je da jedino

uspevam da se razumem sa decom svojih prijatelja, ili sa dosta mladjima od sebe. Od starih

prijatelja, iz nae generacije, mislim da je jedva ostalo nekoliko njih sa kojima mogu da

razgovaram. Nemamo tema, zna? Svi su mnogo utogljeni, mnogo ozbiljni, ta znam Pogledi

na stvari su nam sasvim drugaiji Ti si jedna od tih retkih osoba, sa kojom ve izvesno vreme

uivam da razmenjujem ideje, mislim da je to fantastino. Ti si na najprirodniji nain prihvatila

kako posmatram stvari, kako se oblaim, kako se hranim. A pre nego to sam otiao, nisam

mogao ni da zamislim da e ta staromodna ena, rodjena da bude majka porodice, toliko da se

promeni, da postane tako neobina, zanimljiva, moderna. O toj misteriji ti govorim, tvoj razvojni

put. Trebalo bi to da zabelei, da ovekovei


21/259

Reila je da se malo napravi blesava, kako bi prikrila izvesnu nelagodu, pa pokua da se

naali:

To je posao za zatvorenika.

Ozbiljno ti govorim. Ispriaj svoju priu, ostavisvoje svedoanstvo. Nikada nisi o tome

razmiljala? Na kraju krajeva, tvoj posao je da pie. Ve godinama

Lena je odgovorila iskreno:

Ne, nikada o tome nisam razmiljala. Moj posao je da budem novinar, a ne da piem

line ispovesti. I ja u to ne verujem. Mislim da je potenije odmah priznati da je ta pria line

ispovesti zapravo fikcija, deo romanesknog anra, ako se tako naziva u knjievnosti. To jest,

pripovedanje stvari na imaginaran nain, predstavljati ih kao da su se one ba tako dogodile, azapravo se nikada nisu desile. A ti to zna bolje nego iko drugi.

Ovoga puta se sa njom uopte nije sloio:

Mani se gluposti, Lena. Naravno da postoje izvesne konvencije. Kada bude probrala,

neto e ostati po strani Svakako ne moe sve ni da stane

Ali nije samo to u pitanju. Neki se tako izdaju za heroje, pripovedaju o stvarima koje

nisu radili, stvarajui epopejei stiui popularnost na osnovu tudjih dela, a da ne govorim o jogorim stvarima.

Suvie si stroga.Deava se mnogo puta da onaj ko pieve toliko bude besan, da je

bolje da odmah preuzme na sebe neto to su drugi uradili, jer on je ve sjeban, a nita ga nee

izvui ako naudi i prijateljima govorei istinu. To je takodje iz bezbednosnih razloga. Ili bi po

tebi bilo bolje da taj tip ocinkari druge u ime verodostojnosti injenica?

Uz dozu sumnjiavosti i glasom koji nije mogao da prikrije ljutnju, upitala ga je:

I posle deset godina? Nakon amnestije i svega ostalog? Sa peatom te prie na sebi,

Onorio? Ta pria moe proi kod nekoga ko nema blage veze. Ali mi znamo ta je u pozadini.

Ako nisi u mogunosti da ispria istinu, nemoj ni da pria. Nikom nita. Ali nemoj da govori


22/259

lai i da ih predstavlja kao istinu, pseudoinjenino svedoanstvo koje e da pothrani budue

istoriare

Ironija u njenom glasu je rasla, u jednom trenutku ve je postala otra:

Potenije je odmah na poetku priznati da se nee govoriti istina i da e poeti

pripovedanje fikcije, gde e se meati likovi, situacije, izmiljati nove stvari, izostaviti onoto je

nepotrebno. I to je ve neto drugo. Prevelik je to tovar za moju kobilu, kako je govorila moja

baka. Treba biti umetnik, pustiti da re sama ispreda pripovest, da to bude neto mnogo plodnije

od pukog navodjenja injenica, stvoriti svedoanstvo u nekoj drugoj sferi, ne znam

Umesto uzrujanim tonom, Onorio joj se obratio blago, gotovo oinski, bez

suprotstavljanja:

Vidi, Lena. Ono to pokuavam da ti kaem je da neko mora da ispria taj put. A ti

najbolje to moe da uradi. Ako ne eli da predstavi to kao dokaz ili svedoanstvo, u redu,

nemoj to ni initi. Ali nee se tako niega osloboditi. Stvari e i dalje biti iste. Svi e znati da

bilo kakva slinost sa stvarnim osobama, ivim ili mrtvim, nijepuka slujnost. Ti kae da je

fikcija, a svi redom e hteti da otkriju na koga se odnose injenice, ko su osobe koje u stvarnosti

odgovaraju likovima. Na kraju, jo e te optuiti za ispovedni ton, autobiografski, i ta ti ja

znam, ostale grehove u koje romanopisci zapadaju. I stoga mislim da je bolje da bude

novinarski objektivna i da ispria ono to si videla i doivela.

Da ispriam priu sa periferije?

Onorio se namrti:

Sa periferije? Ne. Tvoju linu. Devojka iz srednje klase, studentkinja, iz june zone

Rija. Nemoj mi te prie o radu u periferiji, kulturnim alternativama, i slino, ne podnosim ta

opta mesta

Ona se nasmeja. Primetila je da je upotrebila re iz svog linog opusa, setila se da su joj

to znaenje Adrijanovi roditelji dodelili. Bolje bi bilo da pojasni:

Ne, nepriam ti o periferiji u gaografskom smislu, ve o istorijskoj periferiji. Ne radi

se o gradskoj periferiji.


23/259

Ona je sada u modi, svi imaju fantastine projekte za stanovnito koje ivi u

periferijama.

Zna da ne mislim na to. Mislila sam na ono vreme, neposredno pre i posle tvog

odlaska, ono to danas ve moemo nazvati periodom na prelazu ezdesedih u sedmdesete Zamene je to period sopstvene periferije, koja me je sve vreme vukla k sebi. Imala sam utisak da

sam bila na periferiji svih rizinih deavanja u to vreme. Prolazila sam kroz isto tako opasne

situacije kao neko ko je bio u centru zbivanja. Moda ak i gore. Jer j nisam imala nikakav

mehanizam zatite. Ali, u isto vreme

On je prekide:

ak naprotiv, ti si bila deo mehanizma zatite i podrke onima koji su bili u centru

Lena se sloila.

Upravo tako. Sve je predstavljalo opasnost. I nije uvek bilo tako bajkovito. Jer nisam ja

bila ta koja bira. I svaki put sam postajala sve svesnija da nisam imala izbora, da sam morala da

nastavim, da idem napred, jer sam isto tako bila svesna da se nisam opredelila za neutralnost, ni

u kom smislu, sve vreme sam sa vama saradjivala koliko god sam mogla. Ali to je bila poslednja

stvar koja mi je preostala, solidarnost Jer nisam elela da idem istim putevima kao vi. Ali nije

bilo drugih. I bilo je nemogue stati Vrtolgavom brzinom, direktno u provaliju

Kao da joj se ponovo javila stara potreba da prekine temu koja je u toku, Lena naini

pokret kao da zavrava obedovanje. Sakupila je escajg, blago odmakla tanjir, sklonila salvetu sa

krila i stavila je na sto. Samo je jo trebalo da pomeri stolicu, ustane i izadje. U vazduhu se,

nakon toliko godina, ponovo osetila teskoba, elja za bekstvom, za sklonitem.

Onorio, i dalje usredsredjen, shvatio je gest i nastavio:

I onda si ti otila iz zemlje.

Naravno. I nisam bila jedina. Ali bilo je mnogo njih koji ni tu mogunost nisu imali. I

koji su sa periferije uvueni direktno u centar.

Prijatelj se ozari to je razgovor krenuo u ovom pravcu. Nastavio je da tvrdi pazar:


24/259

Shvata o emu govorim? Ima jasne ideje o tome. Naravno da si razmiljala o tim

stvarima. Sedi za mainu i poni da pie. Od onih koji su bili u samom kovitlacu, u sreditu

uragana, ve je mnogo njih pisalo o tome i ostavilo svedoanstvo. Ispriaj svoju priu, Lena. To

to naziva vizijom periferije. U kojoj meri su potezi koje si bila primorana da povue uticali na

tvoj ivot?

Ono to se meni dogodilo nema nikav znaaj.

Itekako im. Dogodilo sejo mnogima.

Istina je sloila se. U tom sluaju, moglo bi biti interesantno. Mogla bih da

napravim izvetaj. Da sainim zbirku dokumentovanog materijala tog vremena, mapu razliitih

putanja, da zapisujem dogadjaje, da napiem novinarski rad koji e ostaviti ljude bez daha, e

takva knjiga bi mogla da dodje u obzir.

To je glupost, Lena, nemoj da si naivna. To nije materijal za novine niti za asopis, niti

za knjigu napisanu u novinarskom maniru. Sada j tebi mogu da kaem da ti sama najbolje zna

da su novine najvea fikcija XX veka.

Onda su poeli da priaju o novinama, da prepriavaju smene i tune dogadjaje i

razgovor je krenuo drugim tokom. Ali nekoliko meseci kasnije, dok bude putovala drevnim

italijanskim predelima, vozei se u Antonijevim kolima kroz gustu umu u kojoj e malo pretoga ugledati vepra, Lena e se nasmeitii pomisliti kako je Onorio bio u pravu. Ljudski bol ne

izlazi u novinama, bile su rei jedne sambe. Mnogo toga ne izadje u novinama, vrag e znati

zato. Bar u nekim novinama Ali ona je znala da je to moglo da se promeni, mnoge kolege su

se za to zalagale. Jednog dana, i zemlja e se promeniti, ko zna? I u nekom drugom kontekstu

imaedrugaiju tampu.

I znala je takodje da fikcija sa tim nije imala nikakve veze, bilo da se radi o izmiljenom

ili o neemu to se stvarno dogodilo, nije u tome bila razlika, uprkos etimolokoj srodnosti sa

rejufingirati. Kako bi to izgledalo? Moda kao potreba da izbaci iz sebe neto, da izrazi reima

unutranji uragan stvaralakog procesa, da dozvoli da jezik odnese primat nad injenicama.

Sigurno bi izgledalo tako nekako Kao nekakva bolest, opsesivna navika obrtanja rei u svim

njihovim znaenjima, jasnim i maglovitim, kroz sve mogue optike i prizme, iskrivljujui ih,


25/259

izvrui im smisao, pridodajui novi Kad bi krenulo da kulja, ne bi se vie moglo zaustaviti.

Ne bi se moglo kontrolisati. Kao glad, kao edj, kao udnja. Kao progonjena ivotinja u divljini.

Kao onaj vepar koji je istrao iz ume u sred izmaglice. ivotinja koja pripada nekom drugom

svetu,potpuno drugaijem od faune koja je nastanjivala daleku novinsku redakciju.


26/259

III

Samo za one kojima se obraam:

koji pate od dubokog sna

i treba im budilnik,

opor kao sunce na licu:

to sunce je otro

naprasno, zapovedno,

i udara po kapcima kao

to se pesnicama udara u vrata.

oao Kabral de Melo Neto


27/259

Baros je, na primer, bio lik iz novinarske faune. Ali Lena je znala da nikada nije mogla da

stavi takvog lika u knjigu ili da ga postavi na pozornicu, u pozorinom komadu o kome je

takodje ponekad razmiljala. Bio bi neuverljiv, najobiniji klie. Niko ne bi poverovao da bi on

mogao da postoji, bio je potpuno stereotipan, izgledao je kao prava karikatura. Jedino to ga je

stvarno zanimalo, bila je samba, fudbal i ene. Ostalo je bila maska u koju e samo glupi da

poveruju. Bio je direktor kole sambe, nikada nije proputao utakmicu svog omiljenog tima,

oboavao je da flertuje sa svakom na koju naidje, da traara sa svojim prijateljima ko-se-s-kim

Medjutim, bio je legenda profesionalca starog kova, i moda je nekad stvarno bio dobar novinar.

Pre mnogo godina. Kada je jo uvek imao kandei eleo da se popne do vrha. Pre nego to se

prikljuio rukovodstvu i obukao efovsku koulju. Bio je toliko priklonjen vlasti da je, iako se

izdavao za liberala i imao povremene izlete solidarnosti prema prijateljima koji su bili sukobu sa

reimom, bio uisto vreme u stanju da bude prijatelj i najveem muitelju i da se sa njim privatno

poseuje.

Onog dana kada je Lena saznala, nije mogla da poveruje, mislila je da je to samo spletka,

da on ne bi bio u stanju da tako neto uradi. Pomislila je da je bolje da ga prvom prilikom

direktno upita.

Je li, Baros, jesi znao ti da je onaj tip na strani reima? Ima pouzdanih izvora koji

garantuju da je on lino muio Selza?

On je potvrdio i krenuo da opravdava:

Vidi, Lena, kad je prijateljstvo u pitanju, ne moemo biti tako radikalni. Ono to je

bitno nije politiko opredeljenje, ve kakav je neko ovek

Upravo tako. A kao ovek, taj tip je

On je divna osoba, mora bolje da ga upozna. Dobar otac, brine o svojoj porodici, ne

bi ni muvi naudio.

Ali zatvoreniku koji um dopadne aka itekako bi

Baros je nastavio da se brani:


28/259

To je deo njegovog posla. Nema nikakve vezes sa njim kao prijateljem. Treba da ga

posmatra spolja, Lena. On je neverovatan tip, prefinjen, naitan, obrazovan, kulturan. Voleo bih

da ga upozna, kako bi promenila miljenje.

Nije uspela da se suzdri:

Baros, znam da nije moje da se meam, tvoj ivot, tvoja stvar ko e u kuu da ti dolazi,

biraj prijatelje kakve hoe Ali, dodjavola, ne moe da pusti da ti u isto vreme dolaze drugi

ljudi u kuu, a da o tome nita ne znaju i da budu izloeni opasnosti da se sa njim sretnu. Ne

moe se zamuriti pred onim to on radi, Baros, to je nemogue

Ovaj se pobuni:

Uvek si tako radikalna Nemoj da skree temu, Baros.Stvarno sam u oku, zna? Ne mogu da verujem da ti,

koji si toliko dobar prijatelj Onoriju, radi takve stvari dok tvoj stari drugar ivi u izgnanstvu

Dovraga, zato ba ti? Kada je Onorio bio uhapen, ti si se zaista zaloio, uspeo si da sazna gde

je, da provali unutra, da prekine njegovo muenje na operacionom stolu dok su mu vadili

metak, i sve to Kako sad odjednom moes da veeras sa takvim likom? Da ga zove na rotilj?

Da ga poziva da dodje sa decom u tvoju kuu? Kao toje Kalado jednom rekao, nemamo mi ta

da ruamo sa onima koji bi nas za veeru pojeli

Ali njegovo objanjenje ju je jo vie zapanjilo:

Nema nikakve razlike izmedju njega i Onorija, zar to ne kapira, Lena?

Kako nema razlike? To je apsurd Jesi li ti odlepio, Baros, uje li sebe ta govori?

Baros mora da ju je mnogo voleo. Sa gotovo oinskim strpljenjem joj je objasnio ono to

je za njega bilo oigledno i bez ikakve misterije:

Upravo to. I ako zastane malo da razmisli, i prestane da bude tako radikalna, da

izigrava manihejsku devojku, da misli da je svet podeljen na dobre i loemomke, videe da

sam u pravu. I on i Onorio su jednako patriote, svaki na svoj nain. Obojica se zalau za dobrobit

Brazila i za napredak naeg naroda. Obojica smatraju da se ne sme gubiti vreme ekajui da se


29/259

stvari same nameste. Obojica imaju poriv da isprave ono to je krivo u naoj zemlju. Jedan je

smatrao da je terorizam spreavao napredak, a drugi da je tortura nain da se spasu ivoti.

Ona se razbesnela:

Molim? Da se spasu ivoti? Ti mora da se ali. Uzgred, jako neukusna ala. Nije

mogue da veruje u tako neto, Baros.

Naravno da verujem, Lena. Logino je. I ti kao jedna pametna devojka, prihvatie moj

sud. Ako se putem muenja nekog lika moe doi do informacija koje e spreiti nove

teroristike napade, a do kojih se ne bi moglo doi na drugaiji nain, onda je muenjenain da

se spasu ivoti.

Shvatila je da se nije alio kako je u prvi mah pomislila. Bio je krajnje ozbiljan. Osetila jegnuanje i kako gnev u njoj sve vie raste, ali pokuala je da ostane pribrana i da nastavi

raspravu.

Baros, nita ne moe da opravda muenje. Ama ba nita. Ne postoji opravdanje. I ono

to ti naziva terorizmom, nije terorizam, ve oruana Borba, urbana gerila, ili ta ve

Terorizam znai sprovoditi teror, proganajti nevine, nezatiene, pribegavati nasilju dok uporedo

postoje razni vidovi protesta, sloboda tampe, funkcionalni parlament, sloboda okupljanja, pravo

na trajk, i jo mnogo toga Terorizam je ono to su Crvene Brigade radile u Italiji, ili nemaketeroristike grupe, baskijski separatisti, grupe sa Srednjeg Istoka. Ili kada su ovde postavljane

bombe u ABI1, na primer, ili u OAB

2, na kioske, u CNBB

3 Nema nikakve veze sa onim to su

radili ovi ljudi koji su bili mueni. Evo ti Mateusov primer, tvoj dragi prijatelj i kum, koga i j

poznajem, ta divna i slatka osoba, koju su uhapsili, muili, tukli, bez ikakvog razloga, samo zato

to je jednom bio garant stana u kome je prespavao neki tip kojeg je jurila policija

To se deava. Takav je ivot. Obe strane su podlone grekama, ali to ne menja

znaenje onoga to sam ti rekao, bilo o muiteljima, bilo o teroristima

1Assosiao Brasileira de Imprensa (Udruenje novinara Brazila)

2Ordem dos Advogados do Brazil (Advokatska komora Brazila)

3Conferncia Nacional dos Bispos do Brasil (Nacionalna konferencija biskupa Brazila)


30/259

To nije terorizamponovila je. Terorizam je neto drugo, neto potpuno drugaije.

To je otpor

Ti sa tvojim semantikim preterivanjima. Dodje na isto

Videla je da nema svrhe da se raspravlja, niti da bilo ta dalje pria. Niko ne bi

poverovao. Baros je zadravao sliku starog i simpatinog novinara. Ko ganije poznavao, nita ne

bi posumnjao. Samo malo njih je znalo ko je on ustvari. Jednog dana neki staer e na svom

dnevnom rasporedu videti zadatak: Umro je Baros, zaposlen u firmi, novinar starog kova.

Pokriti sahranu.I verovatno e uti okolo kako veliaju svog starog druga boema, simpatinog

karioku, koji je uvek dizao atmosferu gde god da se nadje. Ali kada bude intervjuisao njegovu

bivu enu, devojku, kuma, njemu bliske osobe, to e ve biti neprijatno. Jer oni su znali da

Baros nee biti sahranjen tog dana, poto je on ve odavno bio mrtav i pokopan. Ono to jenastavilo da ivi, bilo je samo nejgovo ime i ugled. Ve davno su oni oplakali njegovu smrt. Ni

suza vie nemaju.

Za Lenu je, dok se priseala razgovora koji je vodila sa Onorijom u restoranu, Baros

predstavljao simbol, dokaz da je bilo nemogue pisati o stvarnim osobama onakvim kakve jesu,

postaviti na pozornicu injenice onakve kakve jesu. Niko ne bi poverovao. Fikcija mora da sadri

izvesnu doslednost, koju stvarnost retko kad poseduje. U dramskom delu ili u romanu, stvari

moraju izgledati istinite, ak i ako to nisu, moraju da izgledaju kao injenice koje bi se mogle

nai medju vestima u novinama. Onorio je bio u pravu, novinejesu najvea fikcija XX veka.

Ali i ona je bila u pravu. Nije mogla da sledi Onorijeve savete i da se pretvara da pie

objektivno, ako e, upliui stvarne linosti, neizbeno predstaviti svoje lino vidjenje tih ljudi i

probuditi neprijateljstvo, ili da laei da zadri prednosti za sebe.

Vozei se starim putem kolima uz brdo, ena se priseala ovih razgovora i mnogo dublje

razmiljala o svemu, sve vie verujui da e se prihvatiti pisanja. Napolju je bilo ledeno i duvaoje hladni vetar, kada stigoe do bedema kojim su se pre mnogo vekova stanovnici gradia branili

od neprijatelja. Dole ispod, dolina je medju jo neolistalim vinogradima uvala grobove

hiljadama godina stare. A gore, kroz njenu glavu su kao vetar hujale misli o onome to je Onorio

govorio.


31/259

to je vie razmiljala, sve vie je shvatala da ostaviti svedoanstvo, kako je Onorio

predlagao, nije ono to je najvanije. Zadovoljstvo same rei ju je mamilo. O emu god da pie,

uopte nije bitno. Sve je vie shvatala, da poput drevnih stanovnika nekadanjeg gradia koji su

klesali kamenje da bi na kuama i zidinama ispisali knjigu grada koja e na njih podseati mnogo

stoleakasnije, da je i ona elela da izvaja i izdubi neobradjeno kamenje svakodnevnog jezika,

kojeg deli sa svojim sunarodnicima, kako bi sagradila zaklon koji bi ih sve zatitio od hladnih

vetrova i zimske izmaglice, od divljih veprova koji tre kroz no, ne gledajui kuda , niti da li im

neko stoji na putu. Pre svega, sklonite za nju samu, njenu sopstvenu teritoriju, daleko od sveta i

zbrke, u kome nee biti urednika koji skrauje reenice i dodaje primamljive podnaslove kao u

novinama. Mesto na koje je dovoljno samo da kroi nogom pa da povrati snagu, da bude kao

Anteus iz grkog mita, ili kao bik u areni, gde ga nijedan toreador ne moe ubiti. Kao ivotnja

koja obelei svoj teren, zapia ga, i jadan li je onaj ko ne prepozna miris pa u njega zakorai.

Brana koja titi od najezde i oznaava teritoriju njene line slobode. Nije za udjenje to

e je toliko meseci kasnije, kada bude ponovo na suncu, u kui svoje majke, ista silovita tenja

da podigne zidine oko svog intimnog prostora, podsetiti na obilazak tog seoceta sa Marijom i

Antonijom.

Bila je u kui svoje majke, bolesna i oslabljena, sluajui otkucaje starog dedinog sata na

zidu, sa malim zvonom koje je na svakih etvrt sata donosilo melodiju bezvremenog detinjstva.

Bila je kod kue. Kod majke. Oseala je taj prostor toliko bliskim, ali u isto vreme, kao da za nju

tu nije bilo mesta, ak je to jo snanije oseala u ovom trenutku kad se nalazi na ivotnoj

raskrnici, ostavivi novine da bi prionula na rad, stavljajui sama malterna svaku ciglu, na svaki

zid njenog boravita rei.

Ali nije mogla da podnese misli o tome. Bar za sad. Moda kroz koji dan. Ili kroz koji

sat. Znala je da je tu dola u potrazi za mirom, koji bi joj omoguio da se suoi sa situac ijom.

Kao da je morala da se nahrani prolou da bi mogla da gleda u budunost. Neka vrsta pokuajada ponovo pronadje sigurnost iz detinjstva, koju je oseala medju onim zidovima i drveem, dok

je onaj isti vetri miluje, koji bi joj pokadkad zasmetao u svojoj dosadnoj upornosti. U dubini,

moda se potajno nadala da e morski vetar da odnese negde daleko onaj veo realnosti, koja je ,

sa jedne strane nosila doktorove rei da nikada nee moi da ima decu, a sa druge, potvrdjivala


32/259

da joj rei vie nisu bile na usluzi, samo su joj se odazivale kada su one htele. Ili su ponekad slale

neke druge na njihovo mesto.

Budunost je bila puna ogranienja. Niti moe da stvara, niti da radja. Nije za udo to se

u sadanjosti pridrava za zidove i ima potekoe da se odri na nogama. Ili to sedi zadubljena unalije svoje tkanine, iglom priivajui raivene radnje, pokuavajui da spasi nekakvu taku

oslonca iz prolosti, koja e joj dati vrstinu. Makar bilo da samo od ostataka pronadjenih u kui

naini kakav krpe.

Majin glas ju je prekinuo:

Zar nije vreme da uzme lek?A zar je za nju bilo leka? Zar je ve vreme? Zar jo uvek neto spolja moe da joj

pomogne?

Majka je bila uporna:

Hajde, keri, uzmi, bie ti bolje.Manji joj je napor bio da otvori usta i da proguta, nego da se raspravlja sa Amalijom. Ali

nije znala da li joj se stanje poboljava. Niti ta to uopte znai.

Uistinu, nije vie posrtala na svakom koraku. Kada bolje razmisli, ponekad bi prola i

itava nedelja da se ne dogodi da iznenada izgubi orijentaciju, da ne zna gde je patos, a gde

plafon, da pobrka vertikalno i horizontalno, i da se odjednom nadje na podu, otvorenih oiju, sve

vidi, sve uje, nije se onesvestila, ne vrti joj se u glavi, ali da opet ne zna kako se neto tako

uopte dogodilo. Dakle, mora biti da se njeno stanje ipak malo poboljalo od lekova. Mada,

postajala je sve zaboravnija. Nije zaboravljala ono od ranije, to je u njenom pamenju uvek bilo

svee i podmladjeno, nego joj se deavalo da se zaboravi u svakodnevnici, ivei u svom

unutranjem svetu, i da se zaudi kada bi se iznenada nala na ulici, a da ne zna kuda je krenula,

odakle je dola, ta radi. Ili da zastane zaprepaeno u sred razgovora, ne mogavi da se seti o

emu je priala, niti da potrefi re kojom e da nastavi.


33/259

Lekar je rekao da ima blancopraznine. Kakav rasistiki jezik, izraz ju je zapanjio. Njoj se

inilo da ima crne rupe, da prolazi kroz najmranije predele, kroz crnilo, ne mogavi ita da

razazna. I onda bi se iznenada nala na svetlosti, omamljena, ne znajui kako da se zaustavi.

To je postajalo sve ee. Sve vie je imala takve "epizode", kako ih je neko nazvao.Stanje joj se nije popravljalo, postajalo je sve gore. to se tie rei, ista situacija. ak i da se

dobro usredsredi pre nego to pone da govori, na kraju uvek shvati daje poela da grei, a da to

nije ni osetila. Nekih puta ne bi ni shvatila, ve bi primetila po zbunjenom izrazu lica svog

sagovornika da je opet rekla neto nepovezano.

Svest o tome joj je stvara vie boli nego one munine i glavobolje koje je imala, ili

bilo ta drugo to se odraavalo fiziki. Dovraga, kako je neko uopte mogao da pomisli da joj je

bilo bolje? Je lovo znaipoboljanje? Da bude razapeta izmedju dva sveta? Da izgleda dobra ifina u oima dugih, u spoljnom svetu, prava uzorna devojica iz deijih knjiga, dok je u jednom

drugom svetu, njenom unutranjem, mozak bez prestanka vrteo misli i seanja, kao maina, a ona

nije uspevala ni sa kim da podeli taj vrtlog?

Povrh svega, ovo se upravo deavalo u vreme kadaje vrsto reila da prione na rad, da

prikupi intervjue, da analizira pisma i izvetaje, da spoji injenice iz novinskih iseaka sa

seanjima ludakog pamenja, da pokua da poredja fragmente, da od njih sastavi dramu i

postavi je na pozornicu, kako bi prikazala razvojni put jedne ene na periferiji zbivanja...

Da li je bolest bila samo somatizacija svih tekoa i prepreka koje je predoseala? Da li je

to bio strah, lenjost, strepnja? Ili je to bilo zbog situacije izmedju nje i Alonsa? Ponovo e njene

noge biti pokretne kao tokovi. Sam psihijatar je, pogledavi njen elektroencefalogram,

prokomentarisao da nije samo po sredi problem emotivne i psihike prirode. A ta ako je ba to u

pitanju? Ako se on samo prevario? Ako je neto iz njenog unutranjeg sveta uspelo da zavara i

nju samu i njega?

Ali ona je imala silnu elju da to pobedi, htela je da uspe, da ide napred...

Da ide kuda, keri?Majinglas je jo jednom prodro kroz tamu, kao da je neko blago odkrinuo zavesu i

pustio traak svetlosti u sobu. Ali samo blago. I ponovo kao da nestade svetlosti i sve se zamrai.


34/259

Nisam razumela, majko. O emu govori? Ja nisam razumela o emu ti govori, Lena. Rekla si da mora da ide napred... Ja? Nisam ja nita rekla... Odakle ti ta ideja?! Izvini, uinilo mi se. Mora da nisam dobro ula.Naravno da jeste to rekla. Majka se samo pravila luda, da je ne bi uzrujala. Ali i sama

Lena je znala da je rekla neto naglas, ne znajui ta, nije imala ideju ta bi to moglo biti. U

poslednje vreme je stalno radila sline stvari, izgovarala besmislene, nepovezane reenice, za

koje nije znala kako su njene glasne ive proizvele, jezik artikulisao, usta izgovorila. Ili bi pak

zanemela, zaboravivi da izusti ono o emu je razmiljala, i ekala odgovor na neto to nije

kazala.

Jo gore je bilo prole nedelje, kada je trebalo da napie kritiku za Paulovu izlobu:

Neu moi, Paulo. Ne mogu da piem.Paulo joj je zaista bio drag, dopadao joj se njegov rad, njegov specifian izraz koji otvara

nove puteve u umetnosti egzila. Htela je da mu da podrku za o tvaranje izlobe, znajui koliko

mu je to vano.Nije elela da pomisli da joj nije stalo, stoga nije krenula da po ko zna koji put

koristi izgovor kako je prezauzeta i nema vremena, kao to je uvek radila, da bi sebe oslobodila

svake mogue obaveze koja bi mogla da dovede u rizik njen relativni oporavak. Ne, Pau lu je

htela da kae istinu, iakomalo ublaenu, svaljujui krivicu na lekove:

Uzimam neke lekove od kojih sam pomalo rasejana. Ne uspevam da piem. Gluposti, Lena, To je samo mali novinski lanak. Dobro me poznaje, prati moj rad,

moj ivot. Hajde, napii ga nogama ako treba.

Da li bi neto pomoglo da se naali? Da kae da joj je noga povredjena? Na kraju je

napisala, malecni tekst od najvie petnaest redaka. Napisala, proitala, korigovala i sledeeg dana

dala Paulu kada je doao kod nje.

Mislim da si mi dala pogrean tekst, Lena. Ovo je izgleda neto kodirano, ili deo

nekakvog besmislenog ugovora.


35/259

Zgrabila je hartiju i ponovo proitala, ali nije uspela nita da razume. I opet je iznova

krenula da ita, a onda briznula u pla. Bila je uverena da je to tekst koji je napisala prethodnu

no. Ali gde se denue onerei koje je tako dobro promislila i sklopila u izvanredene reenice?

Zato su se transformisale u neke druge kada ih je stavljala na papir? Kako to da je, im je

napisala, znala o emu se radi, a sada ne moe da prepozna? Majka koja ne moe da prepozna

sopstveno edo...

Paulo i ona su ve proli dosta tekih trenutaka zajedno. Na fakultetu, na

demonstracijama, razapeti finim i nevidljivim nitima izmedju ivota u ilegalii regularnog ivota,

izmedju egzila i domovine. Nisu bile potrebne rei da bi je uteio. Stavio joj je ruku na rame, a

drugom je milovao je po glavi nekoliko trenutaka. Potom je ustao, otiao do kupatila i doneo

papirnu maramicu:

Hajde, isplai se slobodno. Kada se umiri, ispriae mi sve. Hoe kafu? Kai mi gde

stoji, ja u da skuvam.

Neu, hvala ti. Onda u da skuvam za sebe. Pa emo sesti malo...Paulo ode do kuhinje, a ona za njim. Otvorio je ormar, napunio lone vodom, i

proeprkao po fijokama. Ona je pokuavala da smiri pla, nije htela da ispadne slabi. Ali kakoda mu objasni? ta da mu kae, kad ni ona sama nije znala?

Samo je uspela da kae:

To je taj tekst, Paulo. Ili je barem bio. Ne znam ta se dogodilo, ali stalno mi se to

deavau poslednje vreme. Mislim jedno, piem drugo.

Seo je pored nje drei olju vrue kafe u ruci. Rairio je na stolu otkucan tekst i

prokomentarisao:

Vidim, moje ime je ovde, po tome moe da se prepozna. Ali ova reenica zvui pomalo

udno: " Stoji jedna osovina kod izvetaa Paula Filgeira koja ga oblikuje... ". Jesi li sigurna da

se to odnosi na mene?


36/259

Leni tada najednom sinu neto:

Stani malo, Paulo... Sad mi neto pade na pamet. Ovo stoji na poetku reenice bi

trebalo da budepostoji, gotovo sam sigurna. Seam se da nisam htela da uportebim ima, da bih

mogla da stavim u sledei paragraf.

Po tome bi onda ovo izvetatrebalo da bude crta, toja ustvari jesam.

Upravo tako. Uz malo dobrog humora zakljuie da je tekst trebalo da poinje ovako: "

Postoji jedna osobina kod crtaa Paula Filgeire koja ga razlikuje..."

Uz jo malo napora, mnogo smeha i jednu malu knedlu u grlu, nastavili su u optim

crtama da deifruju ta je bilo napisano.

Vidi, mala? Nije ba tako komplikovano. Treba samo proitati naglas, i na osnovu

zvunosti, sve je lake... Najbitnije je da ti ispravno razmilja, da su ideje povezane i da je

logika netaknuta. To je samo neto povrno, na planu forme, ne moe biti ozbiljno. Struktura

tvojih misli je briljantna.

To ju je umirilo i ulilo traak nade. Po prvi put je shvatila o kakvom se poremeaju radi ,

barem to se pisanjatie. U govoru je bilo drugaije. Ili su joj rei potpuno izmicale i nije ih bilo

mogue uhvatiti, ili su se spoticale i izlazile kroz mrmljanje koje niko nije mogao razabrati.

Paulo je nastavio da se ali i da joj podie moral:

Je l vidi? Samo treba da sledi ekspirov savet. Postoji izvestan metod u njegovom

ludilu.

Nije joj se mnogo dopalo to je u ali upotrbio re ludilo. Ali je bila svesna da joj Paulova

pomo mnogo znai, ne samo zato to se prema njoj odnosio blagonaklono, ve zbog njegovih

zapaanja i njihovih zajednikih zakljuaka. Morala je to da ima u vidu.

Tu je odluila da sebi da malo vremena, da os tavi sve i otputuje na obalu da bude uz

majku, iskoristivi skoranji prelom prsta na nozi kao izgovor, jer zbog unutranjih naprslina nije

se usudjivala da trai azil.

Pre nego to je izaao, Paulo joj je ipak predloio:


37/259

Sluaj, Lena, zar te ve ne drogiraju dovoljno silnim lekovima? Zato ne pokuaneto drugaije? Homeopatija, akupunktura, i te stvari...

Dobra ideja. Razmotriu to.Nije htela da mu kae da je ve prela taj mukotrpni put. Sa homeopatijom je moda

trebalo da ima vie strpljenja, ali kako je nakon nekoliko dana tretmana i dalje padala, odustala

je. to se tie akupunkture, tu je mnogo oekivala, jer joj je ve dala odline rezultate u nekim

drugim stvarima. Ali ovog puta je moda bila isuvie radikalna. Imala je malu neprijatnost sa

profesorom Canotijem, zbog ega je jednom za svagda odustala od tog metoda.

ak je sve bilo krenulo dobro.

Jednog sunanog popodneva otila je kod njega kui. imje stigla tamo, ve je osetila

nadu u izleenje. Kua se nalazila na vrhu brdaceta, na kraju puteljka koji se uspinjao kroz

umu, prolazei pored starih fontana, iz vremena carstva, kroz predele rascvetalih kvaresmeira4 i

ute kronje "zlatne kie"5, izmeane sa srebrnkastim embaubama6koje su arale umom.

Leni je penjanje uz ovaj puteljak uvek priinjavalo zadovoljstvo, i mislila je da je to zbog

samih krajolika, da nije imalo nikakve veze sa injenicom da se tamo rodila, da je pupanom

vrpcom privezana za to tle, da se na tim uliicama igrala, trkarajui pobrdacetu preko

travnatih povrina za ostalom deicom. Njena planinska strana je inila ravnoteu solarnom

delirijumu plae, kome je oduvek volela da se preputa. I vie od toga: to je bila zemlja druge

bake i deke, sa tatine strane,podseanje na njeno poreklo.

U tiini se penjala uz cestu, povuena, mislei kakoova lepa seanja moraju biti dobar

znak da e se neto pozitivno dogoditi. ak je nije ni iznendailoto je profesor Canoti iveo ba

u istoj zgradi, tano iznad stana njene babe i dede, gde je ona kao mala toliko puta dolazila u

posetu. Prepoznala je ulaz, tamni mramor sveanog hola, primetivida joj ak i kripa metalnih

vrata lifta budi seanja.

To joj je pre izgledalo kao dobro predskazanje, nego kao sluajnost. Samo je neto lepo

moglo da se desi. Kao da je deda bio kraj nje i uvao je, govorei joj, svojim tekim

4Vrsta egzotinog drveta sa ruiastim svetovima (Bot. Tabouchina granulosa)

5Vrsta egzotinog drveta jarko utih cvetova (Bot. Cassia fistula)

6Vrsta drveta (Bot. Cecropia hololeuca)


38/259

portugalskim akcentom, da jede prepeeni hleb zatvorenih usta, i pokazujui joj kako da

proizvede krckavi zvuk dok ga drobi i kako da odmota i sisa bombone iz Lisabona, dok su

saueniki kriomjeli zajedno, van vremena obroka.

Dok je ekala da dodje na red kod profesora Canotija, zagledala se kroz prozor. Zelenauma, grad u daljini, svuda naokolo mir... Gotovo da je poela da se moli. Ne katolikim

molitvama iz katehizisa, koje je upranjavala na misi, iz ivota pre egzila, ve jednom

drugaijom molitvom da samo razgovara sa babom i dedom iji je duh i dalje tamo iveo.

Iznenada je primetila, u tom naletu nostalgije, da je jo neko sa njom razgovarao, skriven

medju listovima akeira7, u umi kja se pruala ispred. Naravno! Kako do sada nije shvatila da ju

je on ustvari tamo doveo? Skoro da ga je ula kako govori, blago promuklim glasom, sa

njegovim osobenim izgovorom slova r, koje je posledica detinjstva provedenog u Parizu. Dobri

stari Luis Sezario, koji je dugo godina stanovao u jednoj zgradi na nekoliko ulica odatle, do

mune smrti koja ga je nedavno zadesila. Legendarni Luis Sezario, arobnjak volebnih moi,

mag drevne mudrosti, Merlin njenog srca, sveti Franja od krvi i mesa, koji stoji na verandi ili

ispod alosnih vrba, dok nejgova bela vlasulja leluja na povetarcu koji nanosi miris jasmina.

On je sada stajao tamo, iako se oima nije mogao videti, aljivdija i veseljak kao i uvek,

saputnik tajanstvene strane ivota koji otvara nove puteve, sa istom smirenou sa kojom joj je,

no pre njegove smrti, izmedju injekcija morfijuma koje je dobijao da bi mogao da podnese bol,

zatraio da na dan njegove sahrane bude odevena u haljinu sa dekolteom ivih boja.

elim traak lepote!I sa istom mudrou sa kojom joj je, u samrtnom asu,poruio:

Recite Leni da mislim na nju, da lepota postoji i da je ivot vredan.Lie joj jeponovo doapnulo te rei, dok je ekala na red u potrazi za ozdravljenjem.

Nasmeila se. Bilo je lepo osetiti njegovo prisustvo. Stari Luis Sezario se uvek trudio da bude uz

nju u tekim trenutcima, pojavivi se svaki put tako iznenadno i bez najave. Biti njegova

prijateljica, smatrala je pravom blagodati ivota, i bilo je dobro znati da je on sada u njenoj

7Tropsko drvo jestivih okruglih plodova ute boje (Bot. Artocarpus Heteropyllus)


39/259

blizini. Pomislila je da je dobro to je potraila akupunkturu. Bilo je to kao da ju je on za ruku

tamo doveo. I dok ne dodje red na nju, razgovarae sa svojim prijateljem.

Ali odmah je prozvae.

Profesor Canoti joj je postavio nekoliko rutinskih pitanja dok je popunjavao formular.

Uobiajena lekarska procedura ime, adresa, datum rodjenja, zanimanje. Nakon toga joj je

paljivo opipao puls i upitao:

Da li ste znali da imate blai prolaps mitralne valvule? Lena je to znala. Ali da bi to saznala, bilo je neophodno da uradi EKG nalaz, pregled u

EHO kabinetu, i jo mnogo toga. Bilo joj je nezamislivo da je neko, samo poloivi prst na njeno

bilo, uspeo da otkrije tako nezametnu varijaciju. Bila je zadivljena profesorom i vie no ikadspremna da mu veruje i da sledi sve to joj zapovedi, kako bi to pre ozdravila.

On je nastavio da postavlja pitanja. Ona je objanjavala sve to je oseala, kako su poeli

padovi, govorila je o crnim rupama, o stanju odsutnosti, koristei itav arsenal izraza koje je

nauila od lekara. Zatim ju je pitao o nainu ishrane. Ona mu je detaljno opisala svoj raspored

obroka, svoj jelovnik, sve to je imala obiaj da jede. Oekivalaje da e joj on predloiti neke

izmene, propisati drugaiju dijetu, ali smatrala je da ima smislapokuati. Sigurno e joj zabraniti

da unosi eer, da jede crveno meso, beli pirina i sline stvari. Bila je spremna sve da proba,

samo da se oporavi.

Potpuno se pogreno hranite, vae stanje moe samo dodatno da se pogora rekao jedoktor.

Namestila se na fotelji, ekajui ta e dalje da joj kae.

Moraemo da izbacimo meso, da zamenimo eer, da uravnoteimo malo ovu dijetu.Postoje yang i ying namirnice, kao to se sve stvari dele prema ovom principu, koji

upravlja univerzumom...

Pomno je sluala i nastojala da upamti to joj je lekar govorio, iako joj je rekao da e joj

dati sve napismeno. Ako je ovo bila cena koju je trebalo da plati da vie ne bi padala, da bi


40/259

mogla nesmetano da govori, i da bi mogla ponovo da sanja da ima dete sa Alonsom, podnela bi

tu rtvu da kae zbogom dobrom rotilju, bombonama i tortama koje je oboavala, ukusnoj

fejoadi8 od koje joj je, pri samoj pomisli, polazila voda na usta... Bie posluna i podvrgnuti se

emu god treba, samo da joj bude bolje.

Iznenada, u sred objanjavanja, profesor Canoti ree neto to ju je potpuno iznenadilo:

Takodje morate da izbacite iz ishrane mleko, sir, maslac, kajmak, surutku, i svemlene proizvode.

Ona se iznenadi:

Sve vrste sireva? ak i mladi, beli sir? I rikotu? I surutku?Doktor na to odseno odgovori:

Da, sve vrste sira i mlenih proizvoda. Jasno sam vam rekao, dobro ste uli. Nemapotrebe ponavljati. Mleni proizvodi su otrov. Jedino majino mleko nije tetno.

Krava sama ne pije mleko, ve pase travu.

Gotovo bespomona, Lena odjednompokua da nastavi:

U redu, mleko nita. Ali da li bi moglo, samo ponekad, malo parence sira? Ve sam vam rekao da ne i vi ste savreno razumeli. Nema vajde traiti pomo sa

takvim tvrdoglavim stavom.

U njojpoe da se budi nekakva srdba, nekakvo nedefinisano oseanje koje joj nije dalo

da uti. Setila se kako su jednom u kui starog Luisa Sezarija jeli neki domai sirkoji je Karlota

napravila, beli, rupiasti, soan od surutke, zasoljen tek koliko treba, i zapita:

A zato ne bi moglo?Canoti se nije dao pokolebati:

Sluajte, ako ste doli ovamo da se raspravljate sa mnom, onda nije bilo potrebe dadolazite.

8Tipino brazilsko jelo od pasulja i nekoliko vrsta mesa


41/259

Imam mnogo posla, a vi traite i moje i vae vreme. Kaem vam da ne moete da jedete nijednu

vrstu sira zato jer sam u to siguran, jer dobro poznajem sluaj. Ili ete da imate poverenja u

mene, da se prepustite meni u ruke i otarasite se jada, ili ete da nastavite da jedete sir i umrete

kroz kratko vreme.

Lena je podigla belu zastavicu:

U redu, razmisliu o tome i pokuati to da reim.Ali dok to ne reim, nastaviu sadijetom uz manje sira, i imaemo nekoliko seansi akupunkture, zbog ega sam i dola ovde. Je l

tako u redu?

Profesor Canoti joj je uputio ozbiljan pogled:

Mislim da me niste razumeli. Nema svrhe traiti vreme na tretman koji nee uroditiplodom, jer pacijent nee da saradjuje. Mnogo ljudi eka na red, moje vreme je dragoceno. Ili

ete biti posluni i nikada vie neete jesti nijednu vrstu sira niti bilo kakav drugi mleni

proizvod, ili nema svrhe da se dalje zamajavamo. Ja sam vrlo odgovoran i promiljen ovek, a ne

neki arlatan. Ako radikalno ne promenite celokupnu ishranua to podrazumeva da prestanete

da jedete sve vrste mlenih proizvoda , nemate nikakve anse da se oporavite, uzalud je

pokuavati.Drite svoj ivot u sopstvenim rukama. Na vama je da izaberete izmedju zdravlja i

bolesti, izmedju ivota i smrti.

Jo pre nego to je zavrio, Lena je ve bila na nogama, blizu vrata, odgovorivi svojim

najdrskijim tonom iz vremena kada je jo bial zdrava:

Odlino, biram smrt. Ne zanima me ivot, ako ne mogu da jedem sir. Dovidjenja,

prijatno.

Jedva se suzdrala da ne zaplae, dok je u ekaonici popunjavala ek da plati upravo

doivljeni neuspeh. Posle je tiho sila, pokunjene glave, ali oseajui u isto vreme blagi ponos.

Ne toliko zbog ideje da se nije sasvim odrekla raskonog ukusa jednogbrie,gruyre ili bleu sira,

ve zato to nije utala pred autoritetom nadobudnog profesora. Prvi put u poslednjih nekoliko

nedelja da je uspela nekome da se suprotstavi. Samo to ju je to ipak iscrpelo i dodatno utuklo. A

ta ako je on bio u pravu? I ako je upravo propustila svoju poslednju ansu da ozdravi? I ako je


42/259

zaista izabrala bolest i smrt? Ne, neto joj je ipak govorilo da je bolest i smrt znailo pustiti

nekoga da je uutka i da obezvredni njenu re i njenu volju, kao to je profesor nastojao da uini.

Na kraju, od toga je i bolovala, to joj nikako nije davalo mira, protiv toga je i traila izleenje.

Oseala je da je bila u pravu. Nije se radilo o siru, ve o njenoj potrebi da govori. ivot u utnji

nije imao nikavu vrednost. Ali u dubini due je znala da ivot uvek ima vrednost, da je to samo

fraza. Seala se nekog odlomka iz jedne Klarisine knjige, u kome kae da vie ivota ima u

lipsalom kuetu nego u sveukupnoj knjievnosti. I znala je da eli da proivi ostatak tog ivota,

kakav god da je, makar ivela i njegove otrcane patrljke. Ili ipakne eli? ta e joj ivot u kome

ne moe vie da govori ono to hoe, niti da pie, kada je sve vie otkrivala sladostrasno

zadovoljstvo u nizanju rei?

Glava joj je pulsirala, kao da e da eksplodira. Uplaila se da e ponovo da padne. Sa

tekoom da se odri na nogama, uspela je da uhvati taksi. Vratila se kui. Pomislila je da e da

spremi krvav biftek, sa paretom sira kao prilogom. Ali ne bi mogla nita da proguta, dok god joj

onaj vor stoji u grlu. Legla je na pod, da pokua da se odmori. Isplakala je duu. Put

akupunkture je ostao iza nje. Bilo je nemogue sada objasniti sve ovo Paulu. Bilo je bolje da mu

samo odgovori portvrdno, da e pokuati, bez mnogo raspredanja. I da ostane i dalje na

konvencionalnim tretmanima, u rukama nekog dobrog neurologa u koga ima poverenja i koji e

joj biti prijatelj.

Ali sve jebilo u glavi. Zato je morala, posle mnogo godina, ponovo da potrai prihijatra.

Oseaj da je neko slua joj je ulivao sigurnost, davao iskrice svetlosti, oseala se manje

usamljeno, manje izgubljena u tmini. Ali on je uporno tvrdio da je to kod nje bilo telesno. Na

kraju joj je predloio da odekod lekara opte prakse:

Lena, kod tebe je u pitanju neto vrlo konkretno, postoji neko arite, koje se jasno vidi

na snimku. Pored toga, na klinikom pregledu koji je neurolog obavio, ustanovljeno je jo

mnogo toga, to je jo bitnije od samog snimka na kome se vidi arite, koje si moda ceo ivotimala. Ali moramo da znamo zato se ono sad pojavilo. Ti si sada na leenju, pod tretmanom, i to

je dobro, samo to mislim da si poela od kraja, poela si od specijaliste. Sama si odluila da

ode kod neurologa, sama si preuzela kontrolu nad situacijom i uputila se pravo lekaru. Ali to ne

menja injenicu da ti ipak nisi otila da obavi jedan opti pregled, a mislim da bi ti to trebalo,

moglo bi veoma biti od koristi.


43/259

Pokuala je da se opravda:

Ali padala sam na svakom koraku, nisam smela vie da gubim vreme, bilo je hitno.

Plaila sam se da je upalaunutranjeg uha, otila sam pravo da potraim specijalistu...

U redu, nije to bilo... Bilo je neto drugo, i on je video ono to je bilo u njegovom

domenu. Ali na osnovu dijagnoze koju si sama postavila, ne bi trebalo to da zaboravi. Ti sada

sve sledi kako treba, ali bi ipaktrebalo da ode nekomlekaru opte prakse.

Govori kao da ja hou sve da kontroliem... Pa zar ne radi to?Ona se naljuti:

Ne, nije istina. I priznajem da ima jo toga po sredi. Priznajem ti to otvoreno, isto kao

to se nisam ustruavala da tebepotraim, da ti ispriam ta se deava sa Alonsom i kako se ja

zbog svega toga oseam, i sve to mi se u poslednje vreme izdogadjalo. Znam da ja, verovatno,

padam jer ne mogu da se odrim na nogama pred svim to mi se u ivotudeava. Oseam se

ponieno, utueno, izmodeno, ne znam ni sama... Do vraga, ve danima priam o tome, zna i

sam...

Znam, sluam te i radimo na svemu tome. Ali to nikako ne menja injenicu da si ti

poela da se razboljevai da upada u svoje krize dok si bila na putu, daleko odavde, i nisi znala

da se Alonso zaljubio u drugu enu.

Da, nisam znala, niti sam uopte sumnjala. Ali moda sam osetila to na daljinu, mnogo

sam vezana za nejga, zna? Moda je bio sluaj ekstra senzorne percepcije. I tu nisam mogla da

se odrim, izgubila sam oslonac, doslovno sam se sruila, strovalila se, pruila se po podu koliko

sam dugaka.

On nije odustajao:

To je interesantna hipoteza, ve smo o tome priali, i moemo tu priu jo da

produbimo. Ali to ne treba da te sprei da ode lekaruopte prakse na pregled.

Ne znam nijednog dobrog, od poverenja.


44/259

Dau ti ja adresu jednog mog prijatelja, odlian je. Nema svrhe. Treba sama da sredim stvari u svojoj glavinastavila je.Da prihvatim

gubitke.

Zautala je na nekoliko trenutaka. Zatim je ula njegov glas kako ponavalja:

Gubitke? Da... Gubitak Alonsa, sa kojim pokuavam da se suoim. I ta jo? Rekla si gubitke.Znala je da bi trebalo da pria o tome, ali nije imala snage. Pokuala je da izbegne:

Gubitak oca, koga sam tek na putu postala svesna. Priaemo o tome drugi dan, danas

je kasno da zapoinjemo.

U redu. Evo ti adresa lekara. ivi ovde u zgradi.Uzela je papir sa adresom i ispratila ga do vrata. Jo iz predsoblja je odmah pozvala

doktora i zakazala pregled. Zatim je izala, proetala do plae, sela na jednu klupu na etalitu i,

posmatrajuimore, razmiljala. Koliko je samo puta to inila, jo od detinjstva... Da sedne na

plau ida meditira, gledajuiokeanski beskraj, taj bezgranini prostorispunjen vodom i nebom.

Kada je bila mala, dok je provodila leta u kui na plai, u ribarskom mestu dosta udaljenom

odatle, pokuavala je da razabere promene na povrini mora, da po treperenju vode spazi gde ima

kamenja, da po svetlijoj boji mora otkrije gde je pliak, a po drugaijem strujanju na povrini,

kudaprolazi jato inuna. Mnogo puta je takodje zamiljala ta bi moglo biti sa one strane cele te

vodene povrine, iza same linije horizonta. Kasnije je u nauila u koli da je tamo bila Afrika. I

trebalo bi sada, kad je odrasla, da ode u Afriku da napravi nekoliko reportaa, kako bi otrkrila u

kakvoj vezi je njen ivot mogao biti sa tom zemljom sa druge strane okeana.

Bio bi to jedan mesec nezaboravnih otkria, iznenadnog pronalaenja neoekivanih

podudarnosti, vreme ponovnog susreta sa neim davnim, prastarim, to ni sama nije slutila.

Milozvunost lokalnih jezika, kojom je u velikoj meri i portugalski jezik u Brazilu bio proet.

Opta blagonaklonost prema deci. Elegantan hod ljudi, koji se kreu kao da stopalima miluju tlo.

Njihov dirljivi ponos to osvajaju sopstvenu nezavisnost i poinju da stvaraju novu naciju.

Masivna kvrgava stabla baobaba koja tre u ravnici. Bistra, mlaka morska voda, toliko ista i


45/259

prozirna, da se iz unutranjosti neke barke mogao videti itav podvodni svet: od riba kako plivaju

na razliitima dubinama, do kristalno prozirnih meduza koje su se mogle nazreti prilikom

kretanja, dok zabacuju unazad svoje pipke, koji lelujaju kao kosa na vetru. Nevolje gradjanskog

rata, policijski as, pucnjevi u sred noi, iveti svaki dan okruen oruanom vojskom, tekoe u

snabdevanju hranom, sabotaa, atentati. Ogroman red brodova punih hrane koja truli na ulazu u

grad, ekajui na red da bude istovarena usred strogih mera bezbednosti na dva jedina pristanita

koja su jo uvek imala uslove da funkcioniu. Ispred grada, ostrvo puno drvea kokosa. Stari,

otri portugaslki govor glasno se uje pred gvozdenom kapijom na ulazu u grad, kojapodsea na

relikvije brazilske istorijske batine. Prodavci lekovitih trava i koljki, na trnici bez hrane,

budui da su putevi bili blokirani, a plantae unitene. Amajlije sakrivene ispod krpara preko

tezgi, da ne bi bili proglaeni vraevima i osudjeni u ime nove revolucionarne kulture koja je

sopstvenom krvlju plaala san o nezavisnosti. Deca na pranjavim ulicama, koja se drvenim

pukama igraju rata. Pojanje i pesme, jer svi su bili pesnici i pojai; svaki dan, tokom itava 24

sata, od zore koja je izranjala iz zemlje pa i nakon to sunce zadje za more, bio je obeleen

muzikom i verbalnim slikama, ritmom i reima, plamom koji odrava na nogama narod koji se

bori za san o pobedi nad monikom. I sve to sa luzitanskim akcentom. Ne onaj tvrdi portugaslki,

pun konsonanata, koji se uje u Evropi, ve onaj portugalski koji je delom obojen tropskim

tonovima, sa vie melodinosti i topline, mada sa nesumnjivom luzitanskom crtom, koju je ona

pamtila iz govora svog dede po ocu, blago promuklog i natopljenog dimom jakog duvana.

Mora da je zbog toga. Zbog bliskosti i daljine koju je istovremeno oseala prema istom

jeziku izgovaranom drugaijim akcentom, ali koji joj je, negde u linom seanju bio poznat. Dok

je bila u Africi, zapravo,pokojni ded joj je esto dolazio u san. I samo u jednom trenutku, to je

prestao da bude njen deda, venjen sopstveni otac, sve blii njemu po godinama. Dok jednom,

probudivi se sva uznemirena u sred noi iz nekakvog nejasnog komara, Lena iznenada nije

shvatila da je izgubila oca, a da ak nije ni zaplakala za njim niti je uopte bila svesna da je on

bio mrtav. Mrtav za nju, naravno, jer on je za svoju decu iz drugog braka itekako bio iv. Ali, onse sa namerom se udaljio od nje, potpuno joj okrenuvi ledja. Bila je sigurna da sada vie nikada

nee moi sa njim da podeli neku tajnu, a to ju je mnogo bolelo jedan zajedniki prostor,

iskljuivo za njih dvoje, prestao je da postoji. Znala je da, ako se gleda sa strane, sve to izgleda

samo kao besmisleni napad ljubomore. Regresivna ljubomora, jedne ve ostvarene ene, prema

svom ocu. Ali bilo je mnogo komplikovanije nego to izgleda. Ili ak naprotiv, bilo je sasvim


46/259

jednostavnoon je bio mrtav. ovek koji je formirao njenu linost, sada joj vie nije poklanjao

nenost, nije je traio, nije se za nju zanimao i bio tu da je saslua, nije znao ta ona radi ili o

emu sanja, nije ak uspeo da zapamti ni ime oveka koga je volela, sa kojim se zabavljala ve

tri godine. I ako bi u nekom trenutku odluila da porazgovara sa njim i da otvori duu, on bi bio

odsutan i ne bi je sasluao, a nakon toga bi ovla govorioo svom odnosu sa enom. Lena je u to

bila sigurna.

Kada otiao od kueda bi bio sa drugom enom, Lena se trudila da ga ne osudjuje i da ne

uestvuje u tome, koliko god da je pokuavala da pomogne majci u njenom bolu. Ali je shvatala

da je ono to muse deava, moglo biti povod novom ivotu, srei, emotivnom preporodu. I divila

se njegovoj hrabrosti, tako retkoj za tu generaciju, da bude iskren, da odbije da ivi u licemerju,

da se suoi sa pritiskom okoline, da bi iveo onako kako

TROPSKO SUNCE SLOBODE

Text of TROPSKO SUNCE SLOBODE

Sunce prezentacija

· trg slobode 1 trg slobode 1 (novi sad, novi sad) trg slobode 2 (novi sad, novi sad) trg slobode 3 (novi sad, novi sad) trg slobode 4 (novi sad, novi sad)

Sunce zdrastveni savjetnik

Mamino Sunce | broj 39

Ratnik slobode prikaz

Vedanta Glas Slobode

ponocno sunce

Sjaj slobode

SUNČEV SUSTAV - Naslovnica...JUPITER , SATURN , URAN , NEPTUN. SUNCE Sunce je središnja zvijezda našeg planetarnog sustava - sunčevog sustava. Sunce pripada zvijezdama spektralne

Jačanje medijske slobode

Maminо Sunce Br.29

sunce i ja

Ogranicenja slobode stampe

SUNCE JAPANKE SUNCOBRAN

Kompostiranje - sunce-st.org

MEDIJSKE SLOBODE I

Catalogo SUNCE

Mamino sunce 22

sunce katalog2302

Robert Temple - Kristalno Sunce

The Freedom writers Šampioni slobode (Pisci slobode)

Sai Sunce 13

Egzistencijalna dijalektika slobode

Pojam slobode

Sunce i sunčeva korona

Kandila slobode

VJERSKE SLOBODE

Mamino Sunce | broj 36

Sunce i livada

Sunce na prozorcicu

Documents

TROPSKO SUNCE SLOBODE

Text of TROPSKO SUNCE SLOBODE