Troškovi i koristi od ulaska u Evropsku uniju: istine i zablude – iskustva drugih zemalja i očekivanja Srbije

Miloš Milovanovid, pomodnik ministra poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede

Upkos tome što Republika Srbija teži da postane deo ovog “ekskluzivnog” udruženja......mora da sagleda kako koristi, tako i troškove koje donosi članstvo u Evropskoj uniji

TROŠKOVI I KORISTI OD ULASKA U EVROPSKU UNIJU

KAKO BI SE UTVRDIO KRAJNJI EFEKAT EU NA SRBIJU

Evropska unija je najmodnija regionalna organizacija koja trenutno postoji. Uticaj Evropske unije na svetska pitanja svakim danom postaje sve vedi.

TROŠKOVI OD ULASKA U EU KORISTI OD ULASKA U EU

Zemlje koje odluče da se pridruže Evropskoj uniji uzimaju u obzir uglavnomsigurnosne beneficije, i nisu detaljno upoznate sa troškovima koje izaziva pristupanje EU. Članstvo u Evropskoj uniji neizbežno izaziva troškove za zemlje članice kao što su:

TROŠKOVI STANDARDIZACIJE I USVAJANJA NORMI

TROŠKOVI MONETARNE POLITIKE

TROŠKOVI SLOBODNOG POMERANJA RADNE SNAGE itd.

Kristi od Evropske unije su brojne: nema viznog režima

postoji niz subvencija za zemlje članice

renome koji država dobija ulaskom u EU itd.

Pored ovih postoji još niz drugih beneficija koje se mogu grubo klasifikovati u:

POLITIČKE PREDNOSTI

PRIVREDNE PREDNOSTI

FINANSIJSKE PREDNOSTI

SCENE

Političke benificije koje izaziva članstvo u Evropskoj uniji su, pre svega, politička sigurnost i zaštita nacionalnih interesa kroz političke institucije EU.

Zemlje članice imaju mogudnost da učestvovanjem u donošenju odluka unutar institucija EU, utiču na kreiranje važnih odluka koje se tiču i same zemlje, za razliku od zemalja koje tu privilegiju nemaju pa su primorane da prihvate ved donete odluke.

Po

litič

ke

KORISTI OD ULASKA U EU

Pozitivni ekonomski efekti za zemlje članice uglavnom dolaze kroz intenzivniju i liberalizovanu trgovinu, efikasniju alokaciju resursa u Uniji, efekat akumulacija, sniženjekamatnih stopa i višestruko vedi priliv stranih investicija. Ono sto podstiče nastanak ovih ekonomskih efekata je slobodan protok robe, radnika i kapitala u okviru Unije.

Pri

vred

ne

Iako su politička stabilnost i moderan privredni okvir glavna motivacija za ulazak u Evropsku uniju, isto tako su važni i finansijski aspekti, odnoso novčani transferi iz budžeta EU.

Fin

ansi

jske

KORISTI OD ULASKA U EU

U septembru 2004. godine, Evropska komisija predložila uspostavljanje novog istrumenta za potpristupnu pomod – IPA 2007-2013 (koji objedinjuje dosadašnje instrumente: PHARE, SAPARD, ISPA, CARDS1, kao i pretpristupni instrument za Tursku), koji je namenjen pružanju podrške zemljama kandidatima za članstvo u EU, kao i potencijalnim kandidatima za članstvo u EU.

Fin

ansi

jske

Sredstva Instrumenta za pretpristupnu pomod (IPA) su nepovratna sredsta razvojne pomodi, namenjena sprovođenju reformskih politika i razvojnih projekata koji stvaraju uslove za približavanje Srbije EU, kao zemlje potencijalnog kandidata za EU.

Podrška Srbiji pri

suočavanju sa izazovima evropskih integracija

Podrška Srbiji pri

stvaranju osnove za ispunjenje kriterijuma iz Kopenhagena neophodnih za članstvo u EU

Podrška Srbiji pri

sprovođenju reformi neophodnih da se ispune zahtevi EU i da se ostvari napredak u

Procesu stabilizacije i pridruživanja (Stabilization and association process – SAP)

Glavni cilj IPA

politički kriterijumi - stabilnost institucija koje osiguravaju demokratiju, vladavinu prava, poštovanje ljudskih prava i prava manjina i prihvatanje političkih ciljeva Unije

ekonomski - postojanje delotvorne tržišne privrede i sposobnost tržišnih činilaca da se nose s tržišnim pritiscima unutar EU

pravni - usvajanje celokupnih pravnih tekovina EU, što uključuje i sposobnost preuzimanja obaveza koje proizlaze iz članstva, uključujudi sprovođenje ciljeva političke, ekonomske i monetarne unije.

1

2

3

strukturi proizvodnje

organizovanju poljoprivrednih gazdinstava

upravljanju resursima

4

5

6

sistemu kontrole proizvodnje

pristupu tržištu

odnosu prema očuvanju životne sredine

7 ruralnom razvoju

8 i usvajanju evropskih standarda

Poljoprivreda Srbije nalazi se pred velikim izazovom koji namede pristupanje Evropskoj uniji.Ovaj proces donosi brojne promene, kao što su promene u:

Komponenta III regionalni razvoj

Komponenta IV Razvoj ljudskih

resursa

Komponenta V Ruralni razvoj

Komponenta II Prekogranična

saradnja

Komponenta I Pomod tranziciji i

izgradnji institucija

Instrument za pretpristupnu pomod - IPA

Zemlje potencijalni kandidati

Zemlje kandidati

Realizacijom projekata u okviru I komponente IPA, Evropska unija (pored ostalim mera institucionalne izgradnje) podržava projekte koji predstavljaju pripremu za korišdenje V IPA komponente, odnosno IPARD-a. Ova podrška se pre svega ogleda u razvoju kapaciteta za implementaciju politika za razvoj poljoprivrede i ruralnih sredina premа EU stаndаrdimа.

IPARD

Peta komponenta IPA fonda (IPARD) je posvedena podršci politike ruralnog razvoja i u značajnoj meri se razlikuje od svih ostalih komponenti IPA fonda.

Komponenta V Ruralni razvoj

CILJ IPARD-a

1. Cilj IPARD-a je podrška poljoprivredi zemlje kandidata radi dostizanja evropskih standarda. Akcenat je stavljen : kako na pripremu administracija država kandidata tako i na pripremi korisnika pomodi (proizvođača, industrije) za nova pravila i strožije zahteve koji de biti i preduslov za kasnije korišdenje EU fondova u vreme punopravnog članstva ali, pre svega, na preko potrebnim investicijama u oblasti ruralnog razvoja zemlje korisnika pomodi.

2. Cilj je, takođe, olakšavanje tranzicija sa IPARD mera na fondove u okviru ZPP u trenutku kada zemlja postane član EU.

IPARD

Ovo je jedina komponenta koja je u celosti posvedena poljoprivredi!!!

Komponenta V Ruralni razvoj

Budžet IPARD-a

Sredstva predviđena IPARD-om su u velikoj meri ograničena u odnosu na fondove dostupne punopravnim članicama.

Dok se u IPARD-u za zemlju razvijenosti poljoprivrede kao u Srbiji može očekivati nekoliko desetina miliona evra, nakon ulaska u punopravno članstvo svi fondovi mogu vrlo lako da premaše milijardu evra (direktna pladanja i ruralni razvoj).

IPARD

Ovo je jedina komponenta koja je u celosti posvedena poljoprivredi!!!

Komponenta V Ruralni razvoj

Operativna struktura IPARD-a

Značajna razlika IPARD-a u odnosu na ostale komponente IPA fonda je u načinu odobravanja projekata i isplate novca.

U slučaju IPARD-a radi se o sistemu bez Ex-Ante kontrole, dok je kod drugih komponenti IPA Ex-Ante kontrola neizbežna.

Ova ključna razlika diktira i razliku strukture institucija koje administriraju IPARD u odnosu na ostale komponente. Dok je operativna struktura za prve četiri komponente ista, u IPARD-u je potpuno drugačija.

IPARD

Ovo je jedina komponenta koja je u celosti posvedena poljoprivredi!!!

Komponenta V Ruralni razvoj

Preduslov korišdenja IPARD-a

Nakon što se prebrodi ova prepreka neophodno je usvajanje posebnog dokumenta u kojem se predviđa u kojim sektorima i kroz koje mere de biti korišden novac iz ovog EU fonda.

To je takozvani IPARD program u kojem se do detalja definišu mere koje de biti korišdene (na primer investicije u poljoprivredna gazdinstva, diverzifikacija ruralne ekonomije, podrška udruženjima poljoprivrednika itd.) i u kojoj oblasti proizvodnje (mleko, meso, vode, povrde...).

Prvi preduslov korišdenja sredstava iz pete komponente je politički, a to je sticanje statusa kandidata za članstvo u EU.

IPARD

Ovo je jedina komponenta koja je u celosti posvedena poljoprivredi!!!

Komponenta V Ruralni razvoj

Kritična tačka korišdenja IPARD-a

IPARD

Ovo je jedina komponenta koja je u celosti posvedena poljoprivredi!!!

jer ona mora da obezbedi korišdenje novca na način predviđen IPARD programom (koji odobrava Evropska komisija) uz poštovanje svih principa akreditacije (podela nadležnosti, višestruka kontrola, posebne procedure računovodstva, poseban način upravljanja dugom itd.)

Kritična tačka u sistemu je platna agencija!!!

Ovo je tačka u kojoj su EU zahtevi najsloženiji!!!

Da bi primenila ovakvu politiku, u godinama koje slede Srbija mora prilagoditi domadu agrarnu politiku i pribliziti je ZPP

pre svega, u smislu mera agrarne politike koje se implementiraju u zemlji

a postepeno i u smislu visine sredstava izdvojenih u svrhu podsticanja poljoprivrede

Domade mere agrarne politike je neophodno učiniti kompatibilnim sa merama koje su na snazi u EU kako kasnije obaveze iz članstva ne bi izazvale dramatične posledice po domadi agrar. To znači kreiranje domadih mera koje su u skladu sa ved postojedim u EU, uz istovremeno anticipiranje bududih mera ZPP.

Ovo prilagođavanje mera mora biti pradeno izgradnjom administrativnih kapaciteta za implementaciju ovakve politike, pre svih, Ministarstva poljoprivrede.

Osnovni pravci rada nadležnih organa za podsticanje razvoja poljoprivrede trebalo bi da imaju tri glavna pravca: zakonodavni, institucionalni i budžetski.

Zakodavni predstavlja težak, kontinuiran proces usklađivanja domadeg zakonodavstva sa onim na snazi u EU. Obimnost dela Acquis Communautaire koji se odnosi na poljoprivredu i bezbednost hrane meri se hiljadama akata. Otežavajuda okolnost je „živost“ ove materije koja se, takođe, neprestano menja i unutar EU.

Institucionalni podrazumeva oživljavanje zakonskih rešenja i njihova transformacija u funkcionalne, efikasne institucije podrške poljoprivredi koje na transparentan način vrše svoje predviđene uloge u razvoju poljoprivrede.

BudžetskiNivo, forma i način subvencionisanja mora pratiti evropski put. To drugim rečima znači kreiranje i pravovremena implementacija mera podrške koje su ved primenjivane u EU i koje predstavljaju daleko viši nivo podrške od ove koja se danas primenjuje u Srbiji.

NA TOM PUTU POLJOPRIVREDI JE OBIČNO NAJTEŽE...

Republika Srbija je na putu da postane deo inovativnog, dinamičnog sistema. Svakako da ovaj put nije lak i nije kratak.

TROŠKOVI I KORISTI OD ULASKA U EVROPSKU UNIJU

Interesantno je da politika EU nije statični sistem. Predstavlja živu materiju koja je u mnogome evoluirala u današnji oblik od svoje početne, izvorne ideje.

Hvala na pažnji...