UrednicaVesna Nikolić-Ristanović

Urednica Vesna N

ikolić-Ristanović Trgovina muškarcim

a u Srbiji

Trgovina muškarcima u Srbiji

Knji ga na iz u zet no us pe šan i efek tan na čin osve tlja va svu slo že nost i ključ ne pro ble me u de fi ni sa nju i su prot sta vlja nju tr go vi ni lju di ma, i pred sta vlja pr vu eks plo ra tiv nu stu di ju o tr go vi ni mu škar ci ma ne sa mo u Sr bi ji ne go i u re gi o nu. Vred nost ove knji ge ni je sa mo u nje nom pre gled nom ka rak te ru i ra sve tlja va nju obi ma i ka rak te ri sti ka ove po ja ve, već i u uka zi va nju na ne ke iz u zet no va žne pred ra su de ko je po sto je ka da je u pi ta nju tr go vi na mu škar ci ma. Ona po sta vlja tr go vi nu mu škar ci ma u kon tekst sa vre me nog srp skog dru štva i svih pro ble ma sa ko ji ma se ono su o ča va, po seb no u ve zi sa pro ce som ra ta, tran zi ci je, glo ba li za ci je, neo-pa tri o ti zma i re tra di ci o na li za ci je rod nih ulo ga, i su ro ve, ne kon tro li sa ne pr vo bit ne aku mu la ci je ka pi ta la. Po gla vlje ove knji ge ko je se ba vi vik ti mo ge nim i kri mi no-ge nim fak to ri ma tr go vi ne mu škar ci ma u Sr bi ji je iz u ze tan pri mer, a ta kvi pri me ri se ret ko mo gu sre sti ne sa mo u do ma ćoj ne go i u me đu na rod noj li te ra tu ri, ka ko se slo že ni dru štve ni fe no me ni mo ra ju de kon stru i sa ti i ra slo ja va ti da bi se raz u me li.

Dr Sa nja Mi li vo je vićUni ver zi tet Za pad ni Sid nej, Austra lia

Re pu bli ka Sr bi ja je oči gled no in te gral ni deo svet skog tr ži šta lju di ma. Uz to, ne spor no je da, kao ze mlja u tran zi ci ji, ni je do vr ši la re for mu na ci o nal nog si ste ma bez bed no sti. To uslo vlja va broj ne ne do stat ke i ne sa vr še no sti na še ukup ne bez bed no sne po li ti ke, su bje ka ta si ste ma bez bed no sti, te po slo va i me ra ko je (bi tre ba lo) da pred u zi ma ju na po lju pre ven ci je i su zbi ja nja kri mi na la, od no sno za šti te, po mo ći i po dr ške žr tva ma, na ro či to ozbilj nih zlo-či na ka kav je tr go vi na lju di ma. Is tra ži va njem či ji re zul ta ti su iz lo že ni u ovoj knji zi je do ka-za no da je naš si stem su prot sta vlja nja tr go vi ni lju di ma da le ko od ide al nog, te da mo ra mo da ulo ži mo do dat ne na po re na nje go vom re struk tu i ra nju i pro fe si o na li za ci ji. U tom smi slu, na ro či to su zna čaj ne pre po ru ke de fi ni sa ne na osno vu za klju ča ka is tra ži va nja.

Doc. dr Sa ša Mi jal ko vićKri mi na li stič ko-po li cij ska aka de mi ja u Be o gra du

cmyk

Ve sna Ni ko lić-Ri sta no vićUred ni ca

Tr go vi na mu škar ci ma u Sr bi ji

Vik ti mo lo ško dru štvo Sr bi je

Be o grad, 2009

Izdavači:© Viktimološko društvo SrbijeBeogradDositejeva 1a

„Prometej“Beograd, Prve pruge 43

Za izdavače:Dr Vesna Nikolić-RistanovićIng. Borivoje Uščumlić

Recenzenti:Dr Sanja MilivojevićDoc. Dr Saša Mijalković

Idejno rešenje korica: Tatjana Stojković

Prelom:„Spectral“ Beograd

ISBN 978-86-82363-96-5

Štampa„Prometej“, Beograd

Tiraž500

Objavljivanje ove knjige fi nansijski je pomogla

Kancelarija za praćenje i suzbijanje trgovine ljudima američkog Stejt Departmenta

3

SADRŽAJ

PRED GO VOR ..................................................................................... 9I. UVOD ............................................................................................ 13II. PRE GLED RE ZUL TA TA DO SA DA ŠNJIH IS TRA ŽI VA NJA

I DRU GIH RAS PO LO ŽI VIH PO DA TA KA O TR GO VI NI MU ŠKAR CI MA U SVE TU I SR BI JI .................... 17Me to do lo ški pri stup ko ji je ko ri šćen pri li kom pri ku plja nja i ana li ze li te ra tu re o tr go vi ni mu škar ci ma .......................... 18Ras pro stra nje nost tr go vi ne mu škar ci ma ............................. 19

Ras pro stra nje nost tr go vi ne mu škar ci ma u sve tu .................................20Ras pro stra nje nost tr go vi ne mu škar ci ma u Sr bi ji .................................25

Ka rak te ri sti ke tr go vi ne mu škar ci ma .................................... 26Ka rak te ri sti ke žr ta va: ko su mu škar ci ko ji ma se tr gu je? .....................27Pu te vi tr go vi ne mu škar ci ma: ze mlje po re kla, tran zi ta i de sti na ci je ....33Na či ni vr bo va nja žr ta va .............................................................................35Tran sport žr ta va ..........................................................................................39Ob li ci eks plo a ta ci je žr ta va ........................................................................40Ka rak te ri sti ke iz vr ši la ca tr go vi ne mu škar ci ma .....................................45

Za klju čak ....................................................................................46III. O IS TRA ŽI VA NJU TR GO VI NE MU ŠKAR CI MA U SR BI JI:

PRED MET, CILJ, UZO RAK I ME TOD ...................................... 49Pred met i cilj is tra ži va nja ....................................................... 49Me tod i uzo rak ......................................................................... 51

IV. RAS PRO STRA NJE NOST I KA RAK TE RI STI KE TR GO VI NE MU ŠKAR CI MA U SR BI JI ...................................... 59Ras pro stra nje nost i struk tu ra tr go vi ne mu škar ci ma u Sr bi ji ................................................. 59

Uvod ..............................................................................................................59Po da ci iz iz ve šta ja dr žav nih in sti tu ci ja ...................................................61Po da ci o tr go vi ni i kri jum ča re nju mu ška ra ca iz in ter vjua i pre su da ...65

4

Ka rak te ri sti ke tr go vi ne mu ška r ci ma u Sr bi ji ...................... 77Uvod ..............................................................................................................77Ka rak te ri sti ke mu ška ra ca kao žr ta va tr go vi ne lju di ma ......................78Ka rak te ri sti ke vr še nja tr go vi ne mu škar ci ma u Sr bi ji ...........................81Ka rak te ri sti ke kri jum ča re nja mu ška ra ca u Sr bi ji .............................. 104Pu te vi tr go vi ne i kri jum ča re nja mu ška ra ca .........................................115Za klju čak .................................................................................................... 120

V. VIK TI MO GE NI I KRI MI NO GE NI FAK TO RI TR GO VI NE MU ŠKAR CI MA U SR BI JI ..................................... 125Uvod ......................................................................................... 125Fak to ri ko ji uti ču na ri zik vik ti mi za ci je tr go vi nom mu škar ci ma ......................................................... 127

Eko nom ska si tu a ci ja, rat, dru štve na dez or ga ni za ci ja i rod ni iden ti tet ........................................................................................ 128Re strik tiv ni vi zni re žim, ile gal na tr ži šta do ku me na ta i ko rup ci ja .. 132Po seb ni fak to ri gu ra nja mu ške de ce ka tr go vi ni lju di ma ................. 134Oče ki va na mo guć nost za ra de i bo ljeg ži vo ta ..................................... 136

Kri mi no ge ni fak to ri tr go vi ne mu škar ci ma ........................ 139Eti o lo ške ka rak te ri sti ke tr go vi ne mu škar ci ma kao po je di nač ne kri mi nal ne ak tiv no sti i kao for me or ga ni zo va nog kri mi na li te ta .... 140Kri mi no ge ni uti caj ra ta i tran zi ci je: eko nom ski pro ble mi, si va eko no mi ja i rod ni iden ti te ti ........................................................... 142Dru štve na mar gi na li zo va nost i si va eko no mi ja ................................. 146Ne a de kvat no re a go va nje dr žav nih or ga na i ko rup ci ja ..................... 147

Za klju čak .................................................................................. 149VI. DRU ŠTVE NO RE A GO VA NJE

NA TR GO VI NU MU ŠKAR CI MA ........................................... 153Prav ni i in sti tu ci o nal ni okvir dru štve nog re a go va nja na pro blem tr go vi ne lju di ma u Sr bi ji ................................. 153

Uvod ........................................................................................................... 153Do men su zbi ja nja tr go vi ne lju di ma ..................................................... 159Do men za šti te žr ta va i pre ven ci je ........................................................ 170Sa rad nja i ak tu el ni iza zo vi u ra du raz li či tih ak te ra u spre ča va nju tr go vi ne lju di ma i za šti ti žr ta va – re zul ta ti is tra ži va nja .................. 184

5

Sen zi bi li sa nost struč nja ka i pre po zna va nje žr ta va tr go vi ne mu škar ci ma ............................................................. 187

Uvod ........................................................................................................... 187Pre po zna va nje vik ti mi za ci je li ca mu škog po la u Sr bi ji – re zul ta ti is tra ži va nja ................................................................................ 193Za klju čak .................................................................................................... 197

Po dr ška, po moć i za šti ta žr ta va tr go vi ne mu škar ci ma: re zul ta ti is tra ži va nja .............................................................. 199

Uvod ........................................................................................................... 199Dr žav ni or ga ni i mu škar ci žr tve tr go vi ne lju di ma .............................200Ne vla di ne or ga ni za ci je i mu škar ci žr tve tr go vi ne lju di ma ................212Obez be đi va nje si gur nog sme šta ja i na pu šta nje ze mlje .................... 214Od bi ja nje po mo ći od stra ne žr ta va ...................................................... 216Žr tve u kri vič nom po stup ku .................................................................. 218Za klju čak .................................................................................................... 219

Kri vič no go nje nje iz vr ši la ca tr go vi ne mu škar ci ma .......... 221Uvod ........................................................................................................... 221Op tu že na i osu đe na li ca za tr go vi nu i kri jum ča re nje mu ška ra ca .. 222Ka zne na po li ti ka su do va u Sr bi ji ...........................................................230Uoče ni pro ble mi u prak si .......................................................................234Za klju čak ....................................................................................................238

Pred lo zi dru štve nog re a go va nja ko je su da li is pi ta ni ci ... 241Uvod ............................................................................................................241Pred lo zi in ter vju i sa nih struč nja ka ........................................................ 242Pri stup re še nju iz ugla osu đe nih za tr go vi nu lju di ma ...................... 248Za klju čak .................................................................................................... 249

Za vr šni osvrt na dru štve no re a go va nje na tr go vi nu mu škar ci ma u Sr bi ji ......................................... 251

VII. ZA KLJU ČAK ............................................................................ 255VI II. PRE PO RU KE ZA UNA PRE ĐE NJE DRU ŠTVE NIH

OD GO VO RA NA TR GO VI NU MU ŠKAR CI MA U SR BI JI .. 259LI TE RA TU RA .................................................................................. 263BE LE ŠKE O AUTOR KA MA .......................................................... 269

6

7

SKRA ĆE NI CE

CE OP Child Ex plo i ta ti on and On li ne Pro tec tion Cen tre UK (Cen tar za za šti tu de ce od eks plo a ta ci je i za šti tu de ce na In ter ne tu u Ve li koj Bri ta ni ji)

CRA DLE Th e CRA DLE – Chil dren’s Fo un da tion in Kenya (Fond za de cu u Ke ni ji)

DNR Dutch Na ti o nal Re por te ur on THB (Ho land ski dr žav ni iz ve sti lac za tr go vi nu lju di ma)

EC Euro pean Com mi sion (Evrop ska ko mi si ja)EC PAT End Child Pro sti ti tion Child Por no graphy and Traffi c king of

Chil dren for Se xu al Pur po ses (Za u sta vi mo de či ju pro sti tu ci ju, por no gra fi ju i tr go vi nu de com u svr he sek su al ne eks plo a ta ci je)

EU Euro pean Union (Evrop ska uni ja)ICMPD In ter na ti o nal Cen tre for Mi gra tion Po licy De ve lop ment (Me đu-

na rod ni cen tar za raz voj mi gra ci o ne po li ti ke)IOM In ter na ti o nal Or ga ni za tion for Mi gra tion (Me đu na rod na or ga ni-

za ci ja za mi gra ci je)ILO In ter na ti o nal La bo ur Or ga ni za tion (Me đu na rod na or ga ni za ci ja

ra da)MAR RI Th e Mi gra tion, Asylum, Re fu ge es Re gi o nal Ini ti a ti ve (Re gi o nal na

ini ci ja ti va za pi ta nje mi gra ci ja, azi la i iz be gli ca)MUP RS Mi ni star stvo unu tra šnjih po slo va Re pu bli ke Sr bi jeOEBS Th e Or ga ni za tion for Se cu ruty and Co o pe ra tion in Euro pe (Or-

ga ni za ci ja za evrop sku bez bed nost i sa rad nju)RCP Re gi o nal cle a ring po int (Re gi o nal ni cen tar za pri ku plja nje po da-

ta ka o tr go vi ni lju di ma)SE CI So ut he ast Euro pean Co o pe ra ti ve Ini ti a tve – Re gi o nal Cen ter for

Com ba ting Trans-Bor der Cri me (Ini ci ja ti va za ju go i stoč nu Evro pu – Re gi o nal ni cen tar za bor bu pro tiv pre ko gra nič nog kri mi na la)

SE E PAG Th e So ut he ast Euro pean Pro se cu tors Advi sory Gro up (Sa ve to-dav na gru pa tu ži la ca ju go i stoč ne Evro pe)

SBPOK Slu žba za bor bu pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la MUP RSUN MIK Uni ted Na ti ons Mis sion in Ko so vo (Mi si ja Uje di nje nih na ci ja na

Ko so vu)

8

UNODC Uni ted Na ti ons Offi ce on Drugs and Cri me (Kan ce la ri ja Uje di-nje nih na ci ja za dro ge i kri mi nal)

UNI AP Uni ted Na ti ons In ter-Agency Pro ject on Hu man Traffi c king (Pro-je kat Uje di nje nih na ci ja o me đu a gen cij skoj sa rad nji u slu ča je vi ma tr go vi ne lju di ma)

UNI CEF Uni ted Na ti ons Chil dren’s Fund (Fond za de cu Uje di nje nih na ci-ja)

UN HCR Uni ted Na ti ons High Com mis si o ner for Re fu ge es (Vi so ki ko me-sa ri jat Uje di nje nih na ci ja za iz be gli ce)

USDS Uni ted Sta tes of Ame ri ca De part ment of Sta te (Stejt De part-ment)

9

PRED GO VOR

Tr go vi na mu škar ci ma u Sr bi ji je stu di ja gru pe is tra ži va či ca Vik ti mo lo škog dru štva Sr bi je, pred vo đe nih pr of. dr Ve snom Ni ko lić-Ri sta no vić. Ovo obim no em pi rij sko is tra ži va nje je, u okvi ru dvo go di šnjeg pro jek ta pod na zi vom „Mu ške žr tve tr go vi ne lju di ma u Sr bi ji“, fi nan sij ski po dr ža la Kan ce la ri ja za pra će nje i su zbi ja nje tr go vi ne lju di ma ame rič kog Stejt De pa rt men ta. To ga či ni re fe-rent nim i zna čaj nim, s ob zi rom na to da po me nu ta ame rič ka in sti tu ci ja, ina če jed na od vo de ćih u sve tu na po lju pra će nja po ja va tr go vi ne lju di ma, po dr ža va re a li za ci ju sa mo ozbilj nih na uč no-is tra ži vač kih pro je ka ta.

Reč je o ori gi nal nom i sme lom po du hva tu: do sa da kod nas, kao ni u ši rem re gi o nu, ni su vr še na em pi rij ska is tra ži va nja tr go vi ne mu škar ci ma. Raz bi ja ju-ći du bo ko uko re nje ne pred ra su de da mu škar ci ni su i ne mo gu da bu du žr tve tr go vi ne lju di ma, te da je to zlo čin nad že na ma i de com, is tra ži vač ki tim Vik-ti mo lo škog dru štva Sr bi je osve tlio je deo tam nog po ja sa sa vre me nog te škog i naj če šće or ga ni zo va nog kri mi na la, o ko jem kod nas go to vo i da ne ma te o rij ske gra đe, kao ni iz ve šta ja dr žav nih or ga na.

Zbog slo že ne i la tent ne pri ro de tr go vi ne mu škar ci ma, is tra ži va nje je oči gled no bi lo skop ča no s bro jnim te ško ća ma ko je su is tra ži va či ce ve što i uspe šno pre va zi šle. Pro blem iz na la že nja ade kvat nog na uč no-is tra ži vač kog in stru men tari ju ma, za ovaj is tra ži vač ki tim i ni je bio na ro čit: Vik ti mo lo ško dru štvo Sr bi je ima bo ga to is ku stvo, zbog če ga uži va ve li ki auto ri tet na po lju is tra ži va nja po ja va tr go vi ne lju di ma i prak tič nog de lo va nja u re ša va nju ovog bez bed no snog pro ble ma.

Struk tu ra stu di je je si ste ma tič no po sta vlje na, uva ža va ju ći sled iz la ga nja od op šteg, pre ko po seb nog ka po je di nač nom. Osim Uvo da, u ko jem su iz ne te na zna ke o mo ti vi ma, isto ri ja tu i ak te ri ma is tra ži va nja, stu di ja sa dr ži šest de lo va. Go to vo sva ki od njih ta ko đe sa dr ži uvod ni deo, glav ni deo i za klju čak. Ta kva si ste ma ti-ka po tvr đu je te melj nost, upor nost i pre da nost is tra ži va či ca ko je su na sto ja le da osve tle sve re le vant ne či nje ni ce, pa i de ta lje o po je di nim seg men ti ma pred me ta svog is tra ži va nja. To ovu stu di ju či ni ve o ma in for ma tiv nom, zbog če ga će si gur no bi ti pod strek i ra sad nik ide ja bu du ćim is tra ži va či ma po ja va tr go vi ne lju di ma.

U dru gom de lu, na slo vlje nom sa Pre gled re zul ta ta do sa da šnjih is tra ži va nja i dru gih ras po lo ži vih po da ta ka o tr go vi ni mu škar ci ma u sve tu i Sr bi ji, pred sta vlje ni su re zul ta ti od re đe nog bro ja is tra ži va nja i dru gi po da ci iz do stup ne li te ra tu re. Reč je o iz vo ri ma ko ji su u sve tu i Sr bi ji, na srp skom i en gle skom je zi ku, ob ja-vlje ni iz me đu 2000. i 2008. go di ne. Uka zu je se i na po seb no sti fe no me no lo gi je

10

tr go vi ne mu škar ci ma, tj. na ka rak te ri sti ke žr ta va, pu te ve tr go vi ne mu škar ci ma, me to de re gru to va nja, na či ne tran spor to va nja i ob li ke eks plo a ta ci je žr ta va, kao i na ka rak te ri sti ke tr go va ca mu škar ci ma.

De talj no ela bo ri ra nje me to do lo gi je pri ku plja nja i ana li ze pi sa ne gra đe o tr go vi ni mu škar ci ma ima po se ban na uč ni zna čaj, jer će si gur no po slu ži ti za me to do lo ški mo del broj nih bu du ćih is tra ži va nja. Ovo se sva ka ko od no si i na tre ći deo stu di je – O is tra ži va nju: pred met, cilj, uzo rak, me tod, u ko jem je dat de talj ni me to do lo ški okvir da ljeg de la is tra ži va nja.

Ras pro stra nje nost i ka rak te ri sti ke tr go vi ne mu škar ci ma u Sr bi ji je na slov če tvr tog de la stu di je. U nje mu su pred sta vlje ni re zul ta ti ana li ze sa dr ža ja iz ve šta ja po li ci je i Slu žbe za ko or di na ci ju za šti te žr ta va tr go vi ne lju di ma, kao i po da ci do bi je ni in ter vju i sa njem iz ve snih struč nja ka iz obla sti te o ri je i prak se su prot sta vlja nja tr go vi ni lju di ma, te po da ta ka iz prav no sna žnih pre su da iz re če nih tr gov ci ma lju-di ma. Sle di pri kaz po seb no sti tr go vi ne mu škar ci ma u Sr bi ji, tj. ka rak te ri sti ka mu ška ra ca kao žr ta va tr go vi ne lju di ma i kri jum ča re nja mi gra na ta, ka rak te ri sti ka iz vr ši la ca ovih kri vič nih de la i pri kaz pu te va ko ji ma se ove po ja ve re a li zu ju.

U pe tom de lu stu di je, na slo vlje nom sa Vik ti mo ge ni i kri mi no ge ni fak to ri tr go vi ne mu škar ci ma u Sr bi ji pri ka za ni su do mi nant ni eti o lo ški či ni o ci tr go vi ne mu škar ci ma u Sr bi ji, ka ko vik ti mi za ci je, ta ko i kri mi na li za ci je. Na pra vlje na je i di stink ci ja od do mi nant nih eti o lo ških fak to ra tr go vi ne že na ma i de voj či ca ma. Po seb na pa žnja po sve će na je vik ti mo ge nim i kri mi no ge nim fak to ri ma ko ji de lu ju u na šoj ze mlji i ze mlja ma re gi o na. To ima ve li ki pre ven tiv ni zna čaj, jer nad le žnim dr žav nim i ne dr žav nim su bjek ti ma na ci o nal nog si ste ma bez bed no sti uka zu je na li stu pri o-ri te ta pre ma ko ji ma bi mo ra li da usme re svo je me re, po slo ve i ak tiv no sti.

Še sti deo stu di je – Dru štve no re a go va nje na tr go vi nu mu škar ci ma, sa dr ži vi še lo gič ki po ve za nih ce li na o sfe ra ma for mal ne i ne for mal ne so ci jal ne kon tro le tr-go vi ne mu škar ci ma. Pred sta vlje ni su prav ni i in sti tu ci o nal ni okvi ri pre ven ci je i su zbi ja nja tr go vi ne lju di ma, za šti te žr ta va i re zul ta ti is tra ži va nja ak tu el nih do me ta sa rad nje i iza zo va u ra du raz li či tih ak te ra na ovim po lji ma; re zul ta ti is tra ži va nja sen zi bi li sa no sti struč nja ka i pre po zna va nja žr ta va tr go vi ne mu škar ci ma; re zul ta ti is tra ži va nja do me ta po dr ške, po mo ći i za šti te žr ta va tr go vi ne mu škar ci ma na kon nji ho vog iden ti fi ko va nja i to kom kri vič nog po stup ka pro tiv iz vr ši la ca kri vič nih de la; po seb no sti kri vič nog go nje nja, ka zne ne po li ti ke i struk tu ra op tu že nih i osu đe nih li ca za tr go vi nu i kri jum ča re nje mu ška ra ca. Ovaj deo za vr ša va na ro či-to in te re sant nim pred lo zi ma za una pre đe nje dru štve nog re a go va nja na tr go vi nu mu škar ci ma ko je su da li in ter vju i sa ni struč nja ci i osu đe ni za tr go vi nu lju di ma.

Naj zad, Za klju čak i pre po ru ke su, sva ka ko, naj zna čaj ni ji deo stu di je. Is tra-ži va či ce su su mi ra le re zul ta te o eti o lo škoj, fe no me no lo škoj, vik ti mo lo škoj i

11

dru štve no-re ak tiv noj di men zi ji pro ble ma tr go vi ne mu škar ci ma u Sr bi ji. Na osno vu njih de fi ni sa ne su iz ve sne pre po ru ke za una pre đe nje prak se pre ven ci je i su zbi ja nja tr go vi ne mu škar ci ma i po ja va ko je su s njom umre že ne, kao i me-ha ni za ma za šti te, po mo ći i po dr ške žr tva ma. Bit ne od li ke ovog de la stu di je su ori gi nal nost, kon kret nost i ino va tiv nost što, osim te o rij ske, ima ve li ku prak tič nu vred nost i ovo is tra ži va nje či ni ka ko te o rij ski, ta ko i dru štve no oprav da nim.

Re pu bli ka Sr bi ja je oči gled no in te gral ni deo svet skog tr ži šta lju di ma. Uz to, ne spor no je da, kao ze mlja u tran zi ci ji, ni je do vr ši la re for mu na ci o nal nog si ste-ma bez bed no sti. To uslo vlja va broj ne ne do stat ke i ne sa vr še no sti na še ukup ne bez bed no sne po li ti ke, su bje ka ta si ste ma bez bed no sti, te po slo va i me ra ko je (bi tre ba lo) da pred u zi ma ju na po lju pre ven ci je i su zbi ja nja kri mi na la, od no-sno za šti te, po mo ći i po dr ške žr tva ma, a na ro či to ozbilj nih zlo či na ka kav je tr go vi na lju di ma. Is tra ži va njem je do ka za no da je naš si stem su prot sta vlja nja tr go vi ni lju di ma da le ko od ide al nog, te da mo ra mo da ulo ži mo do dat ne na po-re na nje go vom re struk tu i ra nju i pro fe si o na li za ci ji. U tom smi slu, na ro či to su zna čaj ne pre po ru ke de fi ni sa ne na osno vu za klju ča ka is tra ži va nja.

Iako je za re ša va nje pro ble ma od ne spor nog zna ča ja nje go va iden ti fi ka ci ja, kri ti ka bez ar gu men ta ci je i pred lo ga za pre va zi la že nje uoče nih ne do sta ta ka sa mo je po la od ra đe nog po sla. Vik ti mo lo ško dru štvo Sr bi je je ci lje ve i za dat ke ko je je pred so bom po sta vi lo u pot pu no sti i ko rekt no do sti glo i is pu ni lo. Ti me je is pu ni lo i oče ki va nja do ma će na uč ne i struč ne jav no sti, a si gu ran sam i iz ve-snih me đu na rod nih in sti tu ci ja ko ji ma je nje go va mi si ja odav no po zna ta.

Ovi ar gu men ti upu ću ju na za klju čak o ne spor nom zna ča ju stu di je za te o ri ju bez bed no snih i kri mi na li stič kih, a pre sve ga kri vič no prav nih i kri mi no lo ških di sci pli na (kri vič nog ma te ri jal nog i pro ce snog pra va, kri mi nal ne eti o lo gi je i fe no me no lo gi je, pe no lo gi je, kri mi nal ne i ka zne ne po li ti ke). Isto vre me no, ni je ma nji ni njen zna čaj za pri pad ni ke na ci o nal nog si ste ma bez bed no sti, pre sve ga po li ci je, pra vo su đa, spe ci ja li zo va nih te la za za šti tu, po moć i po dr šku žr tva ma tr go vi ne lju di ma i broj nih ne vla di nih or ga ni za ci ja ko ji uče stvu ju u re ša va nju ovog bez bed no snog pro ble ma. Na ro či to je zna čaj na za kre a to re na ci o nal ne po li ti ke su prot sta vlja nja tr go vi ni lju di ma, od no sno za re vi zi ju po sto je će (ne-funk ci o nal ne) Stra te gi je za bor bu pro tiv tr go vi ne lju di ma u Re pu bli ci Sr bi ji. Naj zad, ve li ki je i njen zna čaj za una pre đe nje bez bed no sne kul tu re gra đa na, na ro či to onih sa pre di spo zi ci ja ma vik ti mi za ci je trgo vi nom lju di ma.

U Be o gra du, dr Sa ša Mi jal ko vić1. ju na 2009. go di ne do cent Kri mi na li stič ko-po li cij ske

aka de mi je u Be o gradu

12

13

I. UVOD

Pro blem tr go vi ne lju di ma po sled njih de ce ni ja pri vu kao je pa žnju na uč ne i struč ne jav no sti, do ne ti su zna čaj ni me đu na rod ni do ku men ti i una pre đe ni na ci o nal ni me ha ni zmi za bor bu pro tiv ovog ob li ka kri mi na li te ta i za po moć i za šti tu žr ta va. U Sr bi ji je ulo že no do sta na po ra da se una pre di ot kri va nje i go nje nje, kao i iden ti fi ka ci ja, po moć i za šti ta žr ta va. Ipak, kao i u sve tu, i u Sr bi ji je ak ce nat bio na is tra ži va nju i una pre đe nju dru štve nih od go vo ra u ve zi tr go vi ne že na ma i de voj či ca ma, dok je ba vlje nje mu škim žr tva ma bi lo sa svim ret ko i mar gi nal no.

Me đu tim, po sled njih go di na, u Sr bi ji, kao i ši re u sve tu, ra stao je broj iden ti-fi ko va nih mu ških žr ta va tr go vi ne lju di ma, pa se sto ga ja sno ar ti ku li sa la po tre ba za uve ća va njem i si ste ma ti zo va njem zna nja ko je bi mo glo po slu ži ti kao osno va za di zaj ni ra nje me ha ni za ma za ade kvat ni je su prot sta vlja nje, pre ven ci ju, i za-šti tu i po moć žr tva ma. Sto ga i ne ču di da je 2006. go di ne Stejt De part ment – Kan ce la ri ja za pra će nje nje i su zbi ja nje tr go vi ne lju di ma ras pi sa la kon kurs za is tra ži vač ke pro jek te o vik ti mi za ci ji mu ška ra ca tr go vi nom lju di ma, na ko me je Vik ti mo lo ško dru štvo Sr bi je, za jed no sa još ne ko li ko or ga ni za ci ja iz ra znih de lo va sve ta, do bi lo fi nan sij sku po dr šku za re a li za ci ju pro jek ta ko ji je pred lo-ži lo i či ji re zul ta ti će bi ti iz lo že ni u ovoj knji zi.

Is tra ži va nje tr go vi ne mu škar ci ma (pu no let nih i ma lo let nih) u Sr bi ji re a li-zo va no je od stra ne is tra ži va či ca Vik ti mo lo škog dru štva Sr bi je u okvi ru dvo-go di šnjeg pro jek ta (sep tem bar 2007.- sep tem bar 2009.) pod na zi vom „Mu ške žr tve tr go vi ne lju di ma u Sr bi ji“. Pro je kat je, po red pri ku plja nja po da ta ka i uve ća nja ukup nog zna nja o ovoj po ja vi, imao za cilj i po di za nje sve sti struč ne i ši re jav no sti o mu škar ci ma kao žr tva ma i una pre đe nje na či nje ni ca ma ba zi ra ne dru štve ne stra te gi je u ovoj obla sti. Ob ja vlji va nje, jav na pro mo ci ja i di stri bu i-ra nje ove stu di je na srp skom i en gle skom je zi ku, u ce li ni, i, po seb no nje nih za klju ča ka i pre po ru ka, u funk ci ji je ostva re nja ovih ci lje va.

I po red či nje ni ce da je Vik ti mo lo ško dru štvo Sr bi je 2003. go di ne re a li zo va lo slič no is tra ži va nje, ko je je za pred met ima lo sva tri ob li ka tr go vi ne – že na ma, de com i mu škar ci ma, rad na is tra ži va nju pred sta vljao je ve li ki iza zov. Taj iza-zov se naj pre od no sio na ogrom nu dru štve nu ne vi dlji vost i ne pre po zna va nje tr go vi ne mu škar ci ma pa ta ko i na ši ro ko pri sut no iz ne na đe nje i ču đe nje ve za no za sa mo po mi nja nje pred me ta is tra ži va nja. Uz to, pro blem je pred sta vlja lo i ne po sto ja nje je din stve ne ba ze po da ta ka žr ta va tr go vi ne lju di ma u Sr bi ji, uz

14

isto vre me no de lo va nje ra znih ak te ra ko ji sva ki za se be ima ju od re đe ne, uglav-nom par ci jal ne in for ma ci je. Usled to ga nam je, pa ra dok sal no, bi lo po treb no vi še me to do lo ške ima gi na ci je i opre za pri li kom pri ku plja nja i ob ra de po da ta ka da nas, ka da po sto ji da le ko raz vi je ni ji me ha ni zam upu ći va nja i po nu de po dr ške i po mo ći žr tva ma, ne go pre šest go di na, ka da sve ga to ga ni je bi lo, pa čak ni tr go vi na lju di ma ni je još bi la pro pi sa na kao kri vič no de lo. Sna la že nje u pra-vom ga li ma ti ja su raz li či tih i po ne kad kon tra dik tor nih in for ma ci ja zah te va lo je ne sa mo is tra ži vač ku ve šti nu, već i ogrom no str plje nje i upor nost da se iz pri ku plje nih po da ta ka iz vu če mak si mum i iz beg nu po gre šne in ter pre ta ci je i za ključ ci. Zbog sve ga na ve de nog, is tra ži va nje je ima lo eks plo ra tiv ni ka rak ter i ni je ima lo pre ten zi ja ka re pre zen ta tiv no sti. Me to do lo gi ja ko ju smo oda bra le pri me re na je is tra ži va nju kri mi na li te ta sa ve o ma vi so kom tam nom broj kom, kod ko jeg je pri stup žr tva ma ote žan, od no sno ogra ni čen.

Stu di ja je po de lje na na se dam po gla vlja. Pri to me, po red po gla vlja u ko ji ma se iz la žu re zul ta ti is tra ži va nja, stu di ja sa dr ži i po gla vlje u ko me je dat pre gled do sa da šnjih is tra ži va nja tr go vi ne mu škar ci ma u Sr bi ji i sve tu, kao i po gla vlje u ko me je dat op se žan pre gled po sto je ćeg prav nog i in sti tu ci o nal nog okvi ra dru štve nog re a go va nja na tr go vi nu lju di ma u Sr bi ji. Pre gled do sa da šnjih is-tra ži va nja ba zi ran je na op se žnom i ob u hvat nom is tra ži va nju ra znih iz vo ra u ko ji ma su po da ci o tr go vi ni lju di ma bi li raz ba ca ni i uglav nom spo ra dič ni i ne si ste ma ti zo va ni. U tom smi slu, ovaj pre gled je po slu žio kao do bra po la zna osno va za kon ci pi ra nje na šeg is tra ži va nja i in ter pe ta ci ju po da ta ka ko je smo do bi le, ali isto ta ko pred sta vlja i do bar iz vor in for ma ci ja za sve one ko ji bi že le li da do bi ju ob u hvat ni ju i ši ru sli ku o tr go vi ni mu škar ci ma. Naj zad, is tra ži va nje li te ra tu re je sa mo za se be pred sta vlja lo ve li ki iza zov i u me to do lo škom smi slu pa se na da mo da će na ša is ku stva i u tom po gle du bi ti od ko ri sti ne kim bu du-ćim is tra ži va či ma ko ji se bu du od lu či li na slič ne is tra ži vač ke po du hva te.

Is tra ži va nje je re a li zo vao is tra ži vač ki tim ko ji su či ni le autor ke ove stu di je, a po ma ga le su im i dru ge sa rad ni ce i vo lon ter ke Vik ti mo lo škog dru štva Sr bi-je. Ru ko vo di telj ka is tra ži va nja bi la je prof. dr Ve sna Ni ko lić-Ri sta no vić, ko ja je ujed no i ko or di ni ra la pri ku plja nje po da ta ka in ter vju i sa njem tra fi ke ra. Dr Bi lja na Si me u no vić-Pa tić je bi la za du že na za ope ra ci o na li za ci ju is tra ži va nja i ko or di ni ra la je pri ku plja nje po da ta ka in ter vju i sa njem pro fe si o na la ca i pu-tem pra će nja su đe nja. Mr Sa nja Ćo pić je ko or di ni ra la pri ku plja nje po da ta ka in ter vju i sa njem žr ta va i iz pre su da. Se kre tar ka is tra ži va nja bi la je Ma ri na Ko va če vić-Le po je vić, dok je Ja smi na Ni ko lić bi la ad mi ni stra tiv na asi stent ki-nja pro jek ta. U pri ku plja nju i ob ra di po da ta ka uče stvo va le su još i: Da ni je la

15

Bje lić, Sa nja Jo vić, Mir ja na Trip ko vić, Da ni ca Ra da ko vić, Je le na Di mi tri je vić, Lji lja na Stev ko vić i Ka te De Bussche re.

Is tra ži va nje ne bi mo glo bi ti re a li zo va no bez sprem no sti na ših is pi ta ni ka na sa rad nju, od no sno da sa na ma po de le in for ma ci je i is ku stva ko ja ima ju, ni ti bez upor no sti, zna nja i str plje nja is tra ži va či ca ko je su vo di le in ter vjue. Na to-me se svi ma naj sr dač ni je za hva lju je mo. Po seb no se za hva lju je mo Mi ni star stvu unu tra šnjih po slo va Re pu bli ke Sr bi je, Slu žbi za ko or di na ci ju za šti te žr tva ma tr go vi ne lju di ma, su do vi ma ko ji su nam po sla li prav no sna žne pre su de, Ka zne-no-po prav nom za vo du u Srem skoj Mi tro vi ci, Okru žnom za tvo ru u Su bo ti ci i Ka zne no-po prav nom za vo du za že ne u Po ža rev cu.

Naj zad, ali sva ka ko ne ma nje va žno, za hva lju je mo se Stejt De part men tu – Ode lje nju za pra će nje i su zbi ja nje tr go vi ne lju di ma, na fi nan sij skoj po dr šci, raz u me va nju i od lič noj sa rad nji to kom re a li za ci je pro jek ta.

16

17

Ma ri na Ko va če vić-Le po je vićJe le na Di mi tri je vić

II. PRE GLED RE ZUL TA TA DO SA DA ŠNJIH IS TRA ŽI VA NJA I DRU GIH RAS PO LO ŽI VIH PO DA TA KA O TR GO VI NI MU ŠKAR CI MA U SVE TU I SR BI JI

Tr go vi na lju di ma pred sta vlja slo žen i ozbi ljan dru štve ni pro blem sa ko jim se su o ča va ju sve ze mlje sve ta. Me đu tim, zbog ni za te ško ća sa ko ji ma se su o ča va ju, ka ko is tra ži va či, ta ko i prak ti ča ri ko ji zbog pri ro de svog po sla do la ze u kon takt sa žr tva ma ili po ten ci jal nim žr tva ma ove pro fi ta bil ne kri mi nal ne ak tiv no sti, ni je jed no stav no utvr di ti njen obim i ka rak te ri sti ke. Pri to me, po seb no je te-ško do ći do sa zna nja o tr go vi ni mu škar ci ma, s ob zi rom na ge ne ral no sla bi je in te re so va nje i svest na uč ne i struč ne jav no sti o ovom ob li ku tr go vi ne lju di ma, u po re đe nju sa tr go vi nom že na ma i de com.

U ci lju do la že nja do sa zna nja o po sto je ćem ni vou zna nja o tr go vi ni mu-škar ci ma u sve tu i Sr bi ji, iz vr ši le smo pre gled i ana li zu do stup nih re zul ta ta is tra ži va nja i dru gih ras po lo ži vih po da ta ka. Pre gle dom i ana li zom ob u hva ti le smo svu do stup nu li te ra tu ru o tr go vi ni lju di ma ob ja vlje nu, ili na dru gi na čin uči nje nu do stup nom jav no sti u pe ri o du iz me đu 2000. i 2008. go di ne na srp-skom, ili en gle skom je zi ku.

U ovom odelj ku bi će pri ka zan osnov ni me to do lo ški pri stup ko ji je ko ri šćen pri li kom pri ku plja nja i ana li ze li te ra tu re o tr go vi ni mu škar ci ma, kao i pre gled ras po lo ži vih po da ta ka o ras pro stra nje no sti i ka rak te ri sti ka ma tr go vi ne mu-škar ci ma u sve tu i Sr bi ji.

18

Me to do lo ški pri stup ko ji je ko ri šćen pri li kom pri ku plja nja i ana li ze li te ra tu re o tr go vi ni mu škar ci ma

Iz vo re po da ta ka smo iden ti fi ko va le pre tra ži va njem in ter ne ta i pre gle dom pu bli ko va nih je di ni ca i gru pi sa le ih na sle de ći na čin: zva nič ni po da ci dr žav nih or ga na, iz ve šta ji me đu na rod nih or ga ni za ci ja, iz ve šta ji na ci o nal nih i me đu na-rod nih slu žbi za za šti tu žr ta va i re zul ta ti do sa da šnjih is tra ži va nja.

Me đu tim, ima ju ći u vi du oče ki va ni ma li broj je di ni ca ko je se is klju či vo ba ve tr go vi nom mu škar ci ma, do ko nač nog uzor ka li te ra tu re ko ji smo ana li zi ra le, do šle smo po stup no, na sle de ći na čin. U po la zni uzo rak uklju či le smo sve one je di ni ce ko je se od no se na tr go vi nu lju di ma i/ili kri jum ča re nje lju di, ukup no 111. Da ljom ana li zom, od pr vo bit no iden ti fi ko va nih 111 je di ni ca, iz dvo ji le smo 106 je di ni ca ko je su sa dr ža le in for ma ci je o mu škim žr tva ma. To zna či da je u ovoj fa zi pre gle da po da ta ka cilj bio da u uzo rak uklju či mo sve je di ni ce u ko ji ma se, ako ni šta vi še, bar spo mi nje po sto ja nje tr go vi ne mu škar ci ma.

Po me nu ta ana li za je iz vr še na pre gle dom svih je di ni ca, pri če mu smo za tu svr hu ko ri sti le po seb no kre i ran upit nik. Upit nik se sa sto jao iz ne ko li ko gru pa pi ta nja, i to: po da ci o pre gle da noj je di ni ci (na ziv, autor, go di na iz da va nja), po lu i uz ra stu žr ta va, me to do lo gi ji, ras pro stra nje no sti, ka rak te ri sti ka ma, dru štve-nim od go vo ri ma i osta lo.

Na kon po pu nja va nja upit ni ka za sve je di ni ce iz uzor ka, iz vr ši le smo nji ho-vu ob ra du i naj pre sa či ni le kla si fi ka ci ju je di ni ca pre ma po lu žr tve. Za tim smo iz dvo ji le je di ni ce ko je sa dr že po dat ke o mu škim žr tva ma tr go vi ne od onih ko ji se ba ve žen skim žr tva ma. Od ukup no 106 pre gle da nih je di ni ca, usta no vi le smo da se sa mo 5 ba ve sa mo mu škim žr tva ma, 28 sa mo žen skim, 54 i mu škim i žen skim žr tva ma, dok u 19 je di ni ca ni je bio iz di fe ren ci ran pol žr ta va. To zna či da smo u ukup no 59 je di ni ca, od no sno u pre ko po lo vi ne, pro na šle in for ma ci je o mu škim žr tva ma tr go vi ne lju di ma. Prem da smo u 5 je di ni ca pro na šle in for-ma ci je ko je se ti ču is klju či vo mu ških žr ta va tr go vi ne, sve ga jed no is tra ži va nje spro ve de no u sve tu ima lo je kao po se ban pred met is tra ži va nja upra vo tr go vi nu mu škar ci ma. Ta ko đe, po red is tra ži va nja tr go vi ne mu škar ci ma u Sr bi ji ko je spro vo di Vik ti mo lo ško dru štvo Sr bi je, iden ti fi ko va le smo još dva1 is tra ži va nja o tr go vi ni mu škar ci ma ko ja se u sve tu tre nut no re a li zu ju.

1 Agen ci ja Uje di nje nih na ci ja za bor bu pro tiv tr go vi ne lju di ma (UNI AP) spro vo di is tra-ži va nje o prav nim sred stvi ma, so ci jal nim slu žba ma i pru ža nju po mo ći mu škim žr tva-ma tr go vi ne lju di ma u ju go i stoč noj Azi ji. Me đu na rod na or ga ni za ci ja Ve ri te spro vo di is tra ži va nje na Fi li pi ni ma i to sa ci ljem iden ti fi ko va nja sek to ra sa vi so kim ri zi kom od tr go vi ne mu škar ci ma, kre i ra nja pro fi la mu škar ca sa Fi li pi na ko ji je u ri zi ku da po sta ne

19

Sle de ći ko rak bio je da sve je di ni ce ko je sa dr že in for ma ci je o mu škim žr tva ma kla si fi ku je mo pre ma uz ra stu žr tve: od ukup no 59 je di ni ca, 20 je di ni ca (33,8%) je sa dr ža lo po dat ke sa mo o ma lo let nim mu škim žr tva ma2, 10 (16,9%) sa mo o pu no let nim, i 29 (49,1%) i o ma lo let nim i o pu no let nim mu škim žr tva ma. To prak tič no zna či da su in for ma ci je o ma lo let nim mu škim žr tva ma na đe ne u 49 (83,0%) je di ni ca, a o pu no let nim mu škim žr tva ma u ukup no 39 (66,1%) je di ni ca. Po red na ve de ne, iz vr še na je kla si fi ka ci ja je di ni ca o žr tva ma mu škog po la i pre ma vr sti in for ma ci ja ko je sa dr že. Na i me, iden ti fi ko va no je 28 je di ni ca ko je sa dr že in for ma ci je o ras pro stra nje no sti i 38 je di ni ca ko je sa dr že in for-ma ci je o ka rak te ri sti ka ma tr go vi ne mu škar ci ma. Ov de je va žno na po me nu ti da se u po je di nim je di ni ca ma na la ze sa mo in for ma ci je o ka rak te ri sti ka ma, u dru gi ma sa mo o ras pro stra nje no sti, dok iz ve stan broj sa dr ži in for ma ci je i o ras pro stra nje no sti, i o ka rak te ri sti ka ma.

Ras pro stra nje nost tr go vi ne mu škar ci ma

Kao što smo već na po me nu le, tr go vi na mu škar ci ma, iako pre po zna ta od stra ne ve ći ne struč nja ka ko ji iz u ča va ju ovu pro ble ma ti ku, još uvek se na la zi na mar gi ni is tra ži vač kog i dru štve nog in te re so va nja. Upra vo je po sle di ca ta kvog za ne ma ri va nja po sto ja nje ma lo si ste ma tič nih po da ta ka o ka rak te ri sti ka ma, pri ro di i ras pro stra nje no sti tr go vi ne mu škar ci ma, ali i po sto ja nje te ško ća ve-za nih za iden ti fi ko va nje žr ta va i raz u me va nje po tre ba žr ta va mu škog po la.

Pre ne go što raz mo tri mo po sto je će po dat ke, va žno je na po me nu ti da je pro ce-na ras pro stra nje no sti tr go vi ne mu škar ci ma, a sa mim tim i pre po zna va nje nje nih ka rak te ri sti ka, ogra ni če na od su stvom ujed na če ne me to do lo gi je pri ku plja nja po da ta ka, po sto ja njem ter mi no lo ške kon fu zi je, raz li ka ma u na ci o nal nim za-ko no dav stvi ma, kao i prak tič nim te ško ća ma raz li ko va nja tr go vi ne mu škar ci ma od kri jum ča re nja, pri nud nog ra da i rad ne eks plo a ta ci je (IOM, 2007:1,2; IOM, 2008). Sem to ga, u ve ći ni iz vo ra, ka da je reč o pro ce ni ras pro stra nje no sti, ne

žr tva tr go vi ne i do ku men to va nja me to da ili okol no sti ko ji vo de ka tr go vi ni ili po ve ća-va ju ri zika od tr go vi ne. Ova dva is tra ži va nja su ra đe na upo re do sa na šim i ta ko đe su fi nan si ra na od stra ne Stejt De part men ta.

2 S ob zi rom da ni smo raz dva ja li ma lo let ni ke od de ce, ovom ka te go ri jom su ob u hva će na li ca oba po la sta ro sti do 18 go di na. Ova kvo opre de lje nje je re zul tat po sto ja nja ne us kla-đe nih sta ro snih gra ni ca ma lo let stva u raz li či tim ze mlja ma (po re kla, tran zi ta i de sti-na ci je), te ši ro ke upo tre be ter mi na „de ca“, ona ko ka ko je de fi ni san u Kon ven ci ji UN o pra vi ma de te ta. Ti me se omo gu ća va po re đe nje po da ta ka ko ji se od no se na ovu gru pu žr ta va tr go vi ne sa po da ci ma ko ji se od no se na pu no let na li ca.

20

na vo di se pol na i uz ra sna struk tu ra de ce žr ta va tr go vi ne lju di ma, što po seb no ote ža va, ta ko re ći one mo gu ća va ana li zu po da ta ka o za stu plje no sti ma lo let nih žr ta va raz li či tog po la, ma lo let ni ka i ma lo let ni ca u tr go vi ni lju di ma3. Ta ko se, na pri mer, u iz ve šta ju Evrop ske ko mi si je, ob ja vlje nom u mar tu 2001. go di ne, iz no si pro ce na da sva ke go di ne u ze mlje za pad ne Evro pe bu de tra fi ko va no oko 120 000 že na i de ce (Lac zko i Gra meg na, 2003:181). Slič no, Me đu na rod na or ga ni za ci ja ra da pro ce nju je da od oko 2,45 mi li o na lju di, ko li ko je ot pri li ke žr ta va tr go vi ne lju di ma u ci lju pri nud nog ra da u sve tu, de ca či ne iz me đu 40 i 50% (Me đu na rod na or ga ni za ci ja ra da, 2005:10, 14). U po je di nim iz ve šta ji-ma smo pro na šli pro ce ne ras pro stra nje no sti, gde je još te že za klju či ti o kom se po lu i uz ra stu žr ta va ra di. Ta ko se u go di šnjem iz ve šta ju SAD o tr go vi ni lju di ma ob ja vlje nom 2007. go di ne, na vo di da su od oko 800 000 lju di tra fi -ko va nih pre ko na ci o nal nih gra ni ca SAD to kom 2006. go di ne pri bli žno 80% tran sna ci o nal nih žr ta va de voj či ce i že ne, dok oko 50% či ne ma lo let ni ci (USDS, 2007: 8). Po red na ve de nog, slab pro tok in for ma ci ja i sla ba sa rad nja iz me đu re le vant nih in sti tu ci ja i or ga ni za ci ja iz ze ma lja po re kla, tran zi ta i de sti na ci je, kao i evi dent no pri su stvo rod nih pred ra su da o žr tva ma tr go vi ne (mu škar ci se če sto ne pre po zna ju kao žr tve) ko je re zul ti ra ju ne gi ra njem po sto ja nja žr ta va mu škog po la, sva ka ko ote ža va ju raz u me va nje si tu a ci je u ko joj se na la ze žr tve. Isto vre me no, ova kav pri stup ozbilj nom i slo že nom dru štve nom fe no me nu kao što je tr go vi na lju di ma, a sa mim tim i mu škar ci ma, zna čaj no ote ža va for mi ra-nje ob u hvat ne ba ze po da ta ka o tr go vi ni lju di ma.

Ukup no po sma tra no, pri li kom ana li ze po da ta ka o ras pro stra nje no sti tr go-vi ne mu škar ci ma i iz vo đe nja za klju ča ka mo ra mo ima ti u vi du na pred na ve de na ogra ni če nja.

Ras pro stra nje nost tr go vi ne mu škar ci ma u sve tu

Glo bal ne pro ce ne ras pro stra nje no sti tr go vi ne mu škar ci ma

Na osno vu svih pre gle da nih iz vo ra po da ta ka, mo že mo ste ći od re đe nu pred-sta vu o ras pro stra nje no sti tr go vi ne mu škar ci ma u sve tu i nje noj za stu plje no-sti u po je di nim ob li ci ma tr go vi ne lju di ma. To nam omo gu ća va ju i po sto je će glo bal ne pro ce ne me đu na rod nih or ga ni za ci ja i na ci o nal na is tra ži va nja. Ta ko Me đu na rod na or ga ni za ci ja za mi gra ci je, na osno vu 9 376 re gi stro va nih žr ta va

3 Ovo se pre vas hod no od no si na op se žna kvan ti ta tiv na is tra ži va nja i pro ce ne me đu na rod-nih or ga ni za ci ja.

21

unu tra šnje (34%) i me đu na rod ne (66%) tr go vi ne lju di ma, na kra ju 2006. go di ne pro ce nju je da su mu škar ci žr tve u 18%, dok že ne či ne 82% iden ti fi ko va nih žr-ta va. Mi ni star stvo ino stra nih po slo va SAD, u iz ve šta ju ko ji se od no si na pe riod od apri la 2007. go di ne do mar ta 2008. go di ne, na osno vu po da ta ka do bi je nih iz vi še in sti tu ci ja i or ga ni za ci ja4, is ti če da i mu škar ci i de ča ci mo gu po sta ti žr tve tr go vi ne u ci lju sek su al ne eks plo a ta ci je, a ne sa mo že ne i de voj či ce. Na i me, u po me nu tom iz ve šta ju, a na osno vu po da ta ka Me đu na rod ne or ga ni za ci je ra da i UNI CE Fa, na vo di se da 2% onih ko ji su iden ti fi ko va ni kao žr tve tr go vi ne u ci lju ko mer ci jal ne sek su al ne eks plo a ta ci je upra vo je su mu škar ci i de ča ci, ali se upo zo ra va da je taj udeo ve ro vat no mno go ve ći (USDS, 2008: 9).

Ras pro stra nje nost tr go vi ne mu škar ci ma u sve tu: re gi o nal ne i na ci o nal ne pro ce ne

U pe ri o du iz me đu 2004. i 2006. go di ne, IOM je u sa rad nji sa svo jim part ne-ri ma, re a li zo vao is tra ži va nje i ana li zi rao is klju či vo pri mar ne po dat ke do bi je ne od žr ta va mu škog po la ko ji ma je pru že na po moć u IOM-ovim pred stav ni štvi ma u Be lo ru si ji i Ukra ji ni. Tom pri li kom je iden ti fi ko va no 685 mu ška ra ca-žr ta va tr go vi ne i kon sta to va no da ve ći nu žr ta va či ne pu no let ni mu škar ci sta ro sti od 18 do 44 go di na (IOM, 2007:1). Pro cen tu al no po sma tra no, mu škar ci či ne 28,3% od 1215 žr ta va ko ji ma je pru že na po moć od stra ne IOM-a u Be lo ru si ji u po sma tra ne tri go di ne, dok je za stu plje nost žr ta va mu škog po la u Ukra ji ni ne što ma nja, tač ni je 17,6% su mu škar ci, a ukup no je iden ti fi ko va no 1939 žr-ta va (Sur te es, 2008: 17).

Va žno je uka za ti ka ko se za stu plje nost žr ta va mu škog po la u ukup nom bro-ju žr ta va ko ji ma je pru že na po moć me nja la po go di na ma u sva koj od ze ma lja. U Be lo ru si ji je 2004. iden ti fi ko va no 248 žr ta va, me đu ko ji ma i 28 mu ška ra ca (11,3%). Na red ne go di ne, bi lo je ukup no 553 žr tve, pri če mu je do šlo do po ra sta bro ja žr ta va mu škog po la. Iden ti fi ko va no je 157 žr ta va mu škog po la (28,4%). Po sled nje po sma tra ne go di ne, 2006. do la zi do pa da ukup nog bro ja žr ta va na 414, ali je do šlo do po nov nog po ra sta bro ja iden ti fi ko va nih žr ta va mu škog po la. Pre ci zni je, iden ti fi ko va no je 159 oso ba (38,4%) mu škog po la ko je su bi le žr tve tr go vi ne. Na dru goj stra ni, u Ukra ji ni je re gi stro van ve ći uku pan broj

4 Ko ri šće ne in for ma ci je su do bi ja ne od am ba sa da SAD-a, NVO i me đu na rod nih or-ga ni za ci ja, iz ob ja vlje nih iz ve šta ja, is tra ži vač kih pu to va nja po raz li či tim re gi o ni ma, a ko ri šće ne su i in for ma ci je ko je su po je din ci i or ga ni za ci je do sta vlja li na zva nič nu e-mail adre su Stejt De part men ta.

22

žr ta va sva ke go di ne, re dom 395, 703 i 841. Me đu tim, iako je evi den tan po rast ukup nog bro ja žr ta va, broj žr ta va mu škog po la bio je re la tiv no kon stan tan. Nji ho vo uče šće, pro cen tu al no iz ra že no po go di na ma, iz no si re dom: 17,2%, 16,1% i 19%. Još ja sni ju sli ku o za stu plje no sti žr ta va mu škog po la u Ukra ji ni pru ža ju nam bro je vi iden ti fi ko va nih žr ta va po go di na ma. 2004. go di ne iden-ti fi ko va no je 68 žr ta va mu škog po la, 2005. go di ne 113, a 2006. go di ne 160. Ka da se po sma tra ju ap so lut ni bro je vi, iden ti fi ko van je pri bli žno isti broj žr ta-va mu škog po la u ove dve ze mlje: u Be lo ru si ji 344, a u Ukra ji ni 341 (Sur te es, 2008: 17-19). Kao što je već na ve de no, ve ći na žr ta va je pu no let na. Na i me, u Be lo ru si ji je iden ti fi ko va no 328 pu no let nih žr ta va mu škog po la od ukup no 344, što zna či da je bi lo 16 ma lo let nih oso ba mu škog po la, dok je u Ukra ji ni me đu iden ti fi ko va nim žr tva ma mu škog po la bi lo 339 pu no let nih žr ta va i 2 ma lo let ne žr tve (Sur te es, 2008: 21).

Pre ma evi den ci ji Mi ni star stva prav de SAD, to kom 2007. go di ne je 30% žr ta va tr go vi ne lju di ma bi lo mu škog po la od ukup no 270 iden ti fi ko va nih pu no let nih žr ta va i 33 ma lo let ni ka u SAD ko ji su upu će ni u usta no ve za pru ža nje po mo-ći i po dr ške žr tva ma. To pred sta vlja zna čaj no po ve ća nje bro ja žr ta va mu škog po la, ako upo re di mo sa pret hod nom go di nom ka da se pro ce nji va lo da nji ho vo uče šće u ukup nom bro ju iden ti fi ko va nih žr ta va ko je do la ze u SAD iz pre ko 50 ze ma lja ši rom sve ta, iz no si 6% (US Mi ni stery of Ju sti ce, 2008: 5).

Is tra ži va nje tr go vi ne lju di ma ko je je ra đe no 2006. go di ne u Ke ni ji, na osno vu in ter vjua sa 510 žr ta va tr go vi ne, du bin skih in ter vjua sa 36 žr ta va u Ke ni ji, 4 or ga ni za ci je i 11 žr ta va van Ke ni je, 5 fo kus grup nih di ku si ja i pre gle da li te ra-tu re, pru ži lo je zna čaj ne po dat ke o tr go vi ni mu škar ci ma. Od ukup nog bro ja žr ta va tr go vi ne 42% je bi lo mu škog po la (CRA DLE, 2006: 63). Do slič nih po da ta ka do šlo je i is tra ži va nje ILO ra đe no iz me đu 2003. i 2007. go di ne, gde su su mi ra ni po da ci iz 10 evrop skih ze ma lja (Al ba ni ja, Fran cu ska, Ne mač-ka, Ma đar ska, Mol da vi ja, Por tu ga li ja, Ru mu ni ja, Ru si ja, Tur ska i Ukra ji na), oka rak te ri sa nih kao ze mlje po re kla, tran zi ta i de sti na ci je (An dre es, 2008: 5). Is tra ži va nje u ze mlja ma po re kla po ka za lo je da su mu škar ci či ni li 41,8% žr ta va tr go vi ne u ci lju eks plo a ta ci je ra da (An dre es, 2008: 11-15).

Re gi o nal ni cen tar za pri ku plja nje po da ta ka o tr go vi ni lju di ma (RCP) je to-kom 2003. i 2004. go di ne spro veo is tra ži va nje o tr go vi ni lju di ma u ze mlja ma ju go i stoč ne Evro pe (Al ba ni ji, Bo sni i Her ce go vi ni, Bu gar skoj, Mol da vi ji, Ma-ke do ni ji, Ru mu ni ji, Hr vat skoj, Cr noj Go ri, Sr bi ji i na Ko so vu), sa po seb nim usme re njem na žr tve, ko ri ste ći se pri mar nim (in ter vju i sa njem) i se kun dar nim iz vo ri ma po da ta ka (upit ni ci ma ko ji su po pu nja va ni od stra ne slu žbi ko je su pru ži le po moć žr tva ma). No vo do bi je ne in for ma ci je su pri dru že ne već po sto-

23

je ćim, do ko jih je RCP do šao pret hod nim is tra ži va nji ma u ovom de lu Evro pe5. Ta ko je, na osno vu po da ta ka do ko jih je do šlo pred stav ni štvo RCP-a u Mol da-vi ji, usta no vlje no da je uku pan broj žr ta va mol dav ske na ci o nal no sti ko ji ma je pru že na po moć u pe ri o du iz me đu ja nu a ra 2000. i 31. de cem bra 2004. go di ne iz no sio 1643, kao i da se me đu nji ma na šao zna ča jan broj mu ška ra ca. Tač ni je, u 2004. go di ni u ko joj je re gi stro va no 300 mol dav skih žr ta va, 47,8% žr ta va od ukup no 20 iden ti fi ko va nih žr ta va tr go vi ne u ci lju rad ne eks plo a ta ci je bi lo je mu škog po la, a kod tr go vi ne u ci lju pro sja če nja i vr še nja kri vič nih de la, taj udeo je iz no sio 30,4% od ukup no iden ti fi ko va ne 23 žr tve6. Po seb no je is tak-nu to da su 2003. go di ne iden ti fi ko va na dva pu no let na mu škar ca ko ja su bi la isto vre me no žr tve rad ne i sek su al ne eks plo a ta ci je (Sur te es, 2005: 302-303, 334). U Cr noj Go ri je, od av gu sta 2004. pa do kra ja go di ne, RCP u sa rad nji sa na ci o nal nim or ga ni za ci ja ma iden ti fi ko vao 16 žr ta va. Od tog bro ja njih 10 (8 stra na ca i 2 do ma ća dr ža vlja ni na) je pri hva ti lo po moć slu žbe za po moć žr tva-ma, a me đu nji ma je bi lo 4 pu no let ne mu ške žr tve (Sur te es, 2005:401). Istim is tra ži va njem u Hr vat skoj, u na ve de nom pe ri o du iden ti fi ko va no je 26 stra nih dr ža vlja na, žr ta va tr go vi ne, me đu ko ji ma je bi lo i pu no let nih mu ška ra ca (Sur-te es, 2005: 216). U Ru mu ni ji su istim is tra ži va njem 2003. iden ti fi ko va ne 22 žr tve tr go vi ne u ci lju eks plo a ta ci je ra da, od ko jih su dve bi le mu škog po la, dok je 2004. od ukup no 14 ru mun skih dr ža vlja na, iden ti fi ko va no tri mu škar ca. U re gi stro va nim slu ča je vi ma tr go vi ne u ci lju pro sja če nja i vr še nja kri vič nih de la, 2003. go di ne ukup no je evi den ti ra no 5 žr ta va. Me đu iden ti fi ko va nim žr tva ma bi lo je 3 oso be mu škog po la, a 2004. go di ne iden ti fi ko va no je 9 žr ta va od ko jih su 4 bi le mu škog po la (Sur te es, 2005: 462).

Na ve de no RCP-ovo is tra ži va nje nam uka zu je da je u ve ći ni ze ma lja ko je su obu hva će ne is tra ži va njem iden ti fi ko va no po sto ja nje tr go vi ne oso ba ma mu-škog po la. Me đu tim, ve li ki ne do sta tak se ogle da u to me što je te ško za klju či ti ka da se ra di o ma lo let nim, a ka da o pu no let nim mu škar ci ma, jer se nji ho va za stu plje nost ni je ana li zi ra la u od no su na uz rast. Sa dru ge stra ne, u po seb no ob ja vlje nom iz ve šta ju o is ku stvi ma žr ta va tr go vi ne lju di ma ko je su to kom 2004. go di ne do bi le po moć u slu žba ma ze ma lja ju go i stoč ne Evro pe (Al ba ni ji, Bo sni i Her ce go vi ni, Mol da vi ji, Ru mu ni ji i Sr bi ji) na šli smo ne što od re đe ni je po dat ke. Na i me, RCP-ovo is tra ži va nje, ba zi ra no na po lu struk tu i ra nim in ter vju i ma sa 80 žr ta va u raz li či tim pe ri o di ma nji ho vog ži vo ta na kon vik ti mi za ci je i pri ku plja nju po da ta ka iz dru gih iz vo ra, po ka za lo je da su u Al ba ni ji 70% žr ta va tr go vi ne u 5 S ob zi rom da žr tve mu škog po la ni su iden ti fi ko va ne u svim ze mlja ma, pri ka za će mo

sa mo re zul ta te iz onih ze ma lja či je su slu žbe za po moć žr tva ma pru ži le po moć mu škar-ci ma žr tva ma tr go vi ne.

6 Ni je eks pli cit no na ve de no da li su u pi ta nju ma lo let ne ili pu no let ne žr tve.

24

ci lju rad ne eks plo a ta ci je, pro sja če nja ili vr še nja kri vič nih de la u 2003. i 2004. go di ni či ni li ma lo let ni mu škar ci, dok su sve žr tve al ban ske na ci o nal no sti bi li ma lo let ni ci mu škog po la (Sur te es, 2007: 35).

U Ve li koj Bri ta ni ji CE OP je 2007. go di ne spro veo is tra ži va nje o tr go vi ni de com, pri če mu se na osno vu kva li ta tiv nih i kvan ti ta tiv nih po da ta ka pri ku-plja nih od stra ne ve li kog bro ja re le vant nih in sti tu ci ja/or ga ni za ci ja/slu žbi ko je do la ze ili mo gu do ći u do dir sa de com žr tva ma tr go vi ne, do šlo do po da ta ka o zna čaj nom bro ju, od no sno o 42% ma lo let nih de ča ka žr ta va tr go vi ne, od ukup-no 330 iden ti fi ko va ne de ce žr ta va tr go vi ne (CE OP, 2007: 20-25). Me đu tim, ova kvih po da ta ka je vr lo ma lo.

Ve ći je broj iz vo ra ko ji uka zu ju da i ma lo let ni ci mo gu bi ti žr tve tr go vi ne, da su ta kvi slu ča je vi pre po zna ti, ali bez da va nja po da ta ka o pol noj struk tu ri ma lo let nih žr ta va. Pre ma kva li ta tiv noj stu di ji ko ja je ra đe na 2006. go di ne u tri en gle ske re gi je, se ve ro i stoč noj (Man che ster), se ve ro za pad noj (New ca stle-Upon-Tu ne) i za pad nom Mi dlen du (Bir ming ham, Co ven try i So li hull), na osno vu 49 in ter vjua sa 37 pred stav ni ka re le vant nih slu žbi/agen ci ja ko je do la ze ili mo gu do ći u do dir sa de com žr tva ma tr go vi ne, a ko ja je ta ko đe uklju či la slu ča je ve gde se sum nja lo na tr go vi nu, po ka zu je da je ¼ od ukup no 80 iden ti fi ko va ne de ce bi la mu škog po la, pri če mu se za ne što ma nje od ¼ de ce ne zna pol (EC-PAT, 2007: 19).

IOM je spro veo 2003. go di ne is tra ži va nje o tr go vi ni de com u ci lju sek su al ne eks plo a ta ci je ko je je bi lo za sno va no na in ter vju i ma sa ključ nim in for man ti ma iz raz li či tih dr žav nih in sti tu ci ja, kao i pred stav ni ci ma NVO iz vi še ze ma lja (Al ba ni ja, Če ška, Be lo ru si ja, Esto ni ja, Mol da vi ja, Ru mu ni ja, Ru si ja, Ukra ji na), pri če mu je, u sva koj, in ter vju i sa no po mi ni mum 15 lju di. Pre ma po da ci ma do bi je nim od IOM-ovih sa rad ni ka iz Be lo ru si je, u 6-7% od ukup no 40 žr ta va ko ji ma je pru že na po moć do sep tem bra 2003. go di ne ra di lo se o ma lo let ni-ci ma. Slič no, na osno vu po da ta ka do bi je nih od Mi ni star stva unu tra šnjih po-slo va Mol da vi je, 2001. je u toj ze mlji iden ti fi ko va no 500 slu ča je va u ko ji ma su ma lo let ne žr tve bi le pri nu đe ne da pro sja če na uli ca ma ru skih gra do va, dok su ne ki od njih bi li i žr tve sek su al nog zlo sta vlja nja (O’Bri ain, Van den Bor ne i No ten, 2004:37, 39). Me đu tim, nig de se ne na vo di da li su iden ti fi ko va ni i de ča ci, sem na jed nom me stu. Na i me, jed no od mno go broj nih is tra ži va nja ko ja su spro ve de na u Ru si ji, po ka za lo je da je po ja va uklju če no sti de ča ka u pro sti tu ci ju ve o ma ras pro stra nje na, te da su i de ča ci ve ro vat no žr tve tr go vi ne lju di ma. No, ne kih kon kret ni jih po da ta ka ne ma (O’Bri ain, Van den Bor ne i No ten, 2004: 41).

25

U iz ve šta ju ko ji pred sta vlja pre gled si tu a ci je i od go vo ra na tr go vi nu lju di ma u ze mlja ma ju go i stoč ne Evro pe do kra ja 2001. go di ne, a ko ji je na stao na osno vu spro vo đe nja in ter vjua sa pred stav ni ci ma vla di nih, ne vla di nih i me đu na rod nih or ga ni za ci ja ko ji se ba ve bor bom pro tiv tr go vi ne lju di ma i pre ven ci jom tr go vi-ne lju di ma, na i šli smo na spo ra dič ne po dat ke. Na i me, uka za no je da po sto je in di ci je o po sto ja nju ma lo let nih mu ških žr ta va ru mun ske na ci o nal no sti, kao i da se de ča ci iz Al ba ni je po ja vlju ju kao žr tve tr go vi ne de com u ci lju pro sja če nja i vr še nja kri vič nih de la (Li ma now ska, 2002:38, 129).

Ras pro stra nje nost tr go vi ne mu škar ci ma u Sr bi ji

Na la zi is tra ži va nja Vik ti mo lo škog dru štva Sr bi je o tr go vi ni lju di ma, ko je je spro ve de no 2003. go di ne i bi lo ba zi ra no na pri me ni et no graf skog mul ti me to da tj. na ko ri šće nju raz li či tih iz vo ra po da ta ka i nji ho voj kom bi na ci ji, po ka za li su da su u Sr bi ji to kom 2002. i 2003. go di ne po sto ja li slu ča je vi tr go vi ne pu no let-nim i ma lo let nim oso ba ma mu škog po la. Is tra ži va njem je iden ti fi ko va no vi še od 100 pu no let nih žr ta va mu škog po la, do ma ćih i stra nih dr ža vlja na, što či ni oko 8,8% od ukup no 1134 iden ti fi ko va ne žr tve tr go vi ne lju di ma (Ni ko lić-Ri-sta no vić i dr., 2004: 128). Ta ko đe, do šlo se do sa zna nja o 94 ma lo let ne žr tve tr go vi ne lju di ma u Sr bi ji. Naj vi še je iden ti fi ko va no stra nih dr ža vlja na, ukup no 40, za tim 34 de ce srp skih dr ža vlja na rom ske na ci o nal no sti, dok se u naj ma njem bro ju, tač ni je u 20 slu ča je va ra di lo o srp skim dr ža vlja ni ma ne rom ske na ci o nal-no sti (Ni ko lić-Ri sta no vić i dr., 2004: 103). Is tra ži va nje je po ka za lo da su de ca žr tve pre te žno bi la žen skog po la, ali je, ma da ni je na ve de no u ko li kom bro ju, bi lo i slu ča je va tr go vi ne mu škom de com, u ko ji ma su de ča ci iden ti fi ko va ni kao žr tve tr go vi ne u ci lju pro sja če nja.

Već pred sta vlje nim RCP-ovim is tra ži va njem spro ve de nim u ze mlja ma ju-go i stoč ne Evro pe, do šlo se do sa zna nja da je od po čet ka 2001. do kra ja 2004. go di ne u Sr bi ji bi lo 169 žr ta va stra nih dr ža vlja na i 45 žr ta va iz Sr bi je. Iako su žr tve u naj ve ćem bro ju žen skog po la, do ku men to va no je i po sto ja nje žr ta va mu škog po la, po seb no u slu ča je vi ma tr go vi ne u ci lju eks plo a ta ci je ra da i pro-sja če nja. Za pra vo, 2004. go di ne, od 43 žr tve iz dru gih ze ma lja ko je su do bi le po moć od stra ne slu žbi za po moć u Sr bi ji, iden ti fi ko van je iz ve stan broj žr ta va mu škog po la i to upra vo žr ta va tr go vi ne u ci lju eks plo a ta ci je ra da i pro sja če-nja. Pro cen tu al no po sma tra no, od ukup no 18 žr ta va, 85,7% žr ta va stra nih dr ža vlja na tra fi ko va nih u ci lju pro sja če nja ili eks plo a ta ci je ra da, bi lo je mu-škog po la, ve ći nom pu no let nih. Što se ti če do ma ćih dr ža vlja na, to kom 2004.,

26

iden ti fi ko va na je 21 žr tva, a me đu nji ma sa mo jed na mu škog po la (Sur te es, 2005: 491, 497-499). U iz ve šta ju se na vo di da su me đu do ma ćim dr ža vlja ni ma, to kom 2003. go di ne ma lo let ni ci či ni li udeo od 20%, ali da ni je iden ti fi ko va na ni jed na žr tva mu škog po la, kao i da su 2004. go di ne ma lo let ne žr tve či ni le 65% ukup nog bro ja žr ta va ko ji ma je pru že na po moć u Sr bi ji (Sur te es, 2005: 491). Me đu tim, mo ra mo na po me nu ti da se u RCP-ovom iz ve šta ju ne na vo di da li se u slu ča ju iden ti fi ko va ne žr tve mu škog po la u 2004. go di ni ra di lo o pu-no let noj ili ma lo let noj oso bi.

RCP-ovim is tra ži va njem iden ti fi ko va ne su i ma lo let ne žr tve tr go vi ne lju di ma na Ko so vu. Za vre me is tra ži va nja iden ti fi ko va ne su ukup no 454 žr tve stra nog dr ža vljan stva i 568 žr ta va sa Ko so va. To kom 2002. go di ne iden ti fi ko van je je dan ma lo let nik iz Al ba ni je, a 2003. od ukup no 60 iden ti fi ko va nih žr ta va ko je su po re klom iz dru gih ze ma lja, ma lo let ni ci su či ni li 5%. Udeo ma lo let ni-ka stra nih dr ža vlja na 2004. je do sti gao 13,3%, a uku pan broj iden ti fi ko va nih žr ta va je ostao ne pro me njen tj. iz no sio je 60 (Sur te es, 2005: 248, 253). Me đu do ma ćim dr ža vlja ni ma, ve ći na žr ta va je žen skog po la, ali iden ti fi ko van je i vr lo ma li broj ma lo let nih žr ta va mu škog po la. Kon kret ni je, to kom 2003. go di ne iden ti fi ko va na su dva ma lo let ni ka (Sur te es, 2005: 272).

UNI CEF je ta ko đe is tra ži vao tr go vi nu de com na Ko so vu, u ci lju obez be-đi va nja za šti te i pru ža nja po mo ći ovoj, po seb no ose tlji voj gru pi žr ta va. Na osno vu in tre vjua oba vlje nih sa struč nja ci ma ko ji se ba ve pru ža njem po dr ške žr tva ma tr go vi ne (te o rij ski ili prak tič no), kao i in ter vjua sa de com ko ja su pre ži ve la tr go vi nu i ulič nim op ser va ci ja ma, do šlo se do sa zna nja da de ca či ne zna ča jan udeo me đu žr tva ma. Me đu svim žr tva ma ko ji ma je Me đu na rod na or ga ni za ci ja za mi gra ci je pru ži la po moć, de ca su se po ja vi la u 48%, dok je od stra ne ode lje nja za su zbi ja nje pro sti tu ci je i tr go vi ne lju di ma UN MIK po li ci je re gi stro van broj de ce ko ji či ni 36% svih žr ta va tr go vi ne lju di ma sa Ko so va (UNI CEF, 2004:23). Kao i u ve ći ni dru gih iz vo ra, ni u ovom se ne na vo di pol na struk tu ra iden ti fi ko va nih žr ta va.

Ka rak te ri sti ke tr go vi ne mu škar ci ma

Po da ci o ka rak te ri sti ka ma tr go vi ne mu škar ci ma (o ka rak te ri sti ka ma žr ta va, na či ni ma vr bo va nja, tran spor tu, pu te vi ma, ob li ci ma eks plo a ta ci je i vik ti mi za-ci je, iz vr ši o ci ma) su u li te ra tu ri da ti oskud no. Ipak, ne ka no vi ja is tra ži va nja

27

(Sur te es, 2008)7, idu u pri log raz bi ja nju ne ret ko i u struč noj jav no sti ne go va ne pred ra su de „da se že na ma tr gu je a mu škar ci ma kri jum ča ri“ i ti me do pri no se pre po zna va nju tr go vi ne mu škar ci ma kao re le vant nog pro ble ma.

I po red to ga što po sled njih go di na po ste pe no do la zi do ak tu e li za ci je pro-ble ma, mo že se re ći da se o tr go vi ni mu škom de com i od ra slim mu škar ci ma i da lje pre te žno sa zna je po sred no, iz is tra ži va nja ko ja su fo ku si ra na na tr go vi nu že na ma, de com, ile gal ne mi gra ci je, kri jum ča re nje, rad na cr no i dru ge srod ne po ja ve. Od go vo re na pi ta nja ko su mu škar ci žr tve tr go vi ne (uz rast, obra zo va-nje, ma te ri jal ne, po ro dič ne pri li ke), ko ji su pu te vi tr go vi ne mu škar ci ma, na či ni vr bo va nja, tran spor ta, ob li ci eks plo a ta ci je, na či ni vik ti mi za ci je, o tr gov ci ma mu škar ci ma, u li te ra tu ri mo že mo do bi ti na osno vu pre gle da če ti ri raz li či ta ti pa is tra ži va nja:

is tra ži va nja ko ja se ba ve is pi ti va njem tr go vi ne mu škar ci ma kao po seb nog a. pro ble ma

is tra ži va nja ko ja se ba ve tr go vi nom lju di ma oba po la bez ob zi ra na uz rastb.

is tra ži va nja ko ja u fo ku su ima ju tr go vi nu lju di ma u ci lju eks plo a ta ci je ra da c. gde se mu škar ci sve če šće pre po zna ju kao žr tve

is tra ži va nja ko ja se ba ve tr go vi nom de com.d.

Ka rak te ri sti ke žr ta va: ko su mu škar ci ko ji ma se tr gu je?

Uz rast žr ta va

Is tra ži va nja po ka zu ju da su žr tve tr go vi ne ka ko pu no let ni, ta ko i ma lo let ni mu škar ci. Ne ka is tra ži va nja (Su er te es, 2008; CRA DLE, 2006) po ka zu ju da su žr tve tr go vi ne bi le pu no let ne i to uz ra sta od 18 do 24, od 25 do 34, od 35 do 44, od 45 do 54 i pre ko 55 go di na. Me đu na ve de nim, žr tve su u naj ve ćem bro ju slu ča je va bi le uz ra sta iz me đu 18 i 44 go di ne, a u okvi ru tog uz ra sta iz me đu 24 i 35 go di na (Su er te es, 2008: 21), od no sno iz me đu 21 i 30 (CRA DLE, 2006: 65).

7 Osim is tra ži va nja tr go vi ne mu škar ci ma u Ukrajini i Belorusiji, od strane IOM-a sprovedeno je istraživanje o trgovini muškarcima u cilju eksploatacije ra da u Afri ci, po seb no u is toč noj i ju žnoj Afri ci, ko je u vre me pi sa nja ra da ni je bi lo ob ja vlje no, dok se opis is tra ži va nja mo že vi de ti na web stra ni ci http://iom.int/jahia/Jahia/pbnAF/cache/off once?entryId=16263 , pristupljeno 18. 12. 2007. godine.

28

Sa dru ge stra ne, po sto je po da ci ko ji uka zu ju da je ve ći na iden ti fi ko va nih mu ških žr ta va bi la ma lo let na (Sur te es, 2005; Dutch Na ti o nal Rap por te ur, 2005).

Pre ma pr vom i je di nom is tra ži va nju ko je je za pred met ima lo tr go vi nu mu-škar ci ma kao spe ci fi čan pro blem, a ko je je ra đe no na uzor ku od 685 od stra ne IOM-a asi sti ra nih Be lo ru sa i Ukra ji na ca, žr ta va tr go vi ne lju di ma u in ter va lu iz me đu 2004. i 2006. go di ne, ve ći na žr ta va je bi la od ra sla u vre me ka da su tra fi ko va ni, dok je 2,6% od ukup nog bro ja žr ta va bi lo mla đe od 18 go di na. Pre ci zni je, u Be lo ru si ji su to kom 2005. go di ne iden ti fi ko va na 2 ma lo let na li ca mu škog po la ko ja su u to vre me ima la po 10 go di na i 13 ma lo let ni ka sta ro sti iz me đu 14. i 17. go di na. Na red ne, 2006. go di ne iden ti fi ko van je sa mo je dan ma lo let nik, ta ko đe uz ra sta iz me đu 14. i 17. go di na. U Ukra ji ni je to kom 2004. go di ne pru že na po moć jed nom ma lo let ni ku uz ra sta iz me đu 14. i 17. go di na, a 2005. je iden ti fi ko van ta ko đe je dan ma lo let nik, ali mla đi od 14 go di na. To zna či da je 0,6% Be lo ru sa i 0,3% Ukra ji na ca bi lo mla đe od 14 go di na, dok je 4% Be lo ru sa i 0,3% Ukra ji na ca pri pa da lo uz ra snoj gru pi iz me đu 14 i 17 go di na.

Što se ti če pu no let nih, u slu ča je vi ma 77% Be lo ru sa i 87,7% Ukra ji na ca žr tve su bi le uz ra sta od 18 do 44 go di ne, s tim što je po lo vi na bi la uz ra sta od 25 do 34 go di ne. Za tim, žr tve su u 27,6% Ukra ji na ca i 24,1% Be lo ru sa bi le uz ra sta iz me đu 35 i 44 go di ne, 21,8% Be lo ru sa i 15% Ukra ji na ca uz ra sta od 18 do 24 go di ne, u 15,4% Be lo ru sa i 11,1% Ukra ji na ca od 45 do 54 go di ne, dok je 2,9% Be lo ru sa i 0,6% Ukra ji na ca bi lo sta ri je od 55 go di na (Su er te es, 2008: 21).

Pre ma is tra ži va nju tr go vi ne lju di ma ko je je ra đe no u Ke ni ji 52% od ukup-nog bro ja žr ta va bi lo je uz ra sta od 21 do 30 go di ne, za tim 15 % iz me đu 31 i 40, 15% iz me đu 11 i 20, 8% iz me đu 41 i 50, dok je ukup no 7% bi lo sta ri je od 50 go di na (CRA DLE, 2006: 66).

Po po da ci ma RCP-a za 2003. i 2004. go di nu, 70% iden ti fi ko va nih žr ta va ko ji ma je tr go va no u ci lju eks plo a ta ci je ra da, pro sja če nja i de lin kven ci je u Al-ba ni ji bi lo je mu škog po la, pri če mu su sve oso be al ban ske na ci o nal no sti bi le ma lo let ne. Kon kret no 2003. go di ne iden ti fi ko va no je 26, a 2004. go di ne 44 žr tve tr go vi ne u ci lju eks plo a ta ci je ra da, pro sja če nja ili de lin kven ci je ko je su al ban ske na ci o nal no sti, dok su u na ve de nim go di na ma iden ti fi ko va ne i 3, od-no sno 1 žr tva ko ja ni je iz Al ba ni je (Sur te es, 2005).

U 2004. go di ni u Sr bi ji evi den ti ra ne su 43 žr tve iz dru gih ze ma lja ko je su do bi le po moć od stra ne slu žbi za po moć u Sr bi ji, me đu ko ji ma i žr tve mu škog po la ko ji ma je tr go va no u ci lju eks plo a ta ci je ra da i pro sja če nja. Od ukup no 18 žr ta va stra nih dr ža vlja na tra fi ko va nih u ci lju pro sja če nja ili eks plo a ta ci je ra da, njih 85,7% bi lo je mu škog po la, ve ći nom pu no let nih. Naj ve ći broj iden ti fi ko-va nih žr ta va iz ove gru pe imao je iz me đu 18 i 25 go di na-38,8%, za tim su sa

29

27,8% bi le za stu plje ne ma lo let ne žr tve, a sa po 16,7% žr tve sta ro sti iz me đu 26 i 35 go di na i one sta ri je od 35 go di na (Sur te es, 2005:499). U Cr noj Go ri je 2004. go di ne RCP iden ti fi ko vao 4 pu no let na mu škar ca iz Ukra ji ne, žr tve tr go vi ne u ci lju eks plo a ta ci je ra da. Sve če ti ri žr tve bi le su sta ro sti iz me đu 24 i 53 go di ne ( Sur te es, 2005:401).

Stu di ja ko ja je ra đe na 2006. go di ne u tri en gle ske re gi je po ka zu je da je ¼ od ukup no 80 iden ti fi ko va ne de ce bi la mu škog po la, pri če mu se za ne što ma-nje od ¼ de ce ne zna pol (EC PAT, 2007: 19).

U Ve li koj Bri ta ni ji od stra ne CE OP-a 2007. go di ne vo đe no je is tra ži va nje o tr go vi ni de com, pri če mu se do šlo do po da ta ka o zna čaj nom bro ju, od no sno o 42% ma lo let nih de ča ka žr ta va tr go vi ne, od ukup no 330 iden ti fi ko va ne de ce žr ta va tr go vi ne (CE OP, 2007: 20-25).

Od 13 ot kri ve nih mu ških žr ta va tr go vi ne u 2002. go di ni u Ho lan di ji 12 je bi lo ma lo let no, a svi su bi li iz ze ma lja ko je su bi le van EU (Dutch Na ti o nal Rap por te ur, 2005: 38). Me đu tim ni ov de, kao ni u pret hod na dva is tra ži va nja, ne da je se struk tu ra iden ti fi ko va nih žr ta va pre ma uz ra stu, a to je pro blem ko ji po sto ji i u dru gim je di ni ca ma ko je smo ana li zi ra le.

Po re klo žr ta va

Pre ma re zul ta ti ma po sto je ćih is tra ži va nja mu škar ci žr tve tr go vi ne po ti ca li su iz ze ma lja is toč ne Evro pe (Ukra ji na, Be lo ru si ja, Mol da vi ja), ju go i stoč ne Evro-pe (Sr bi ja, Hr vat ska, Cr na Go ra, Bo sna i Her ce go vi na, Bu gar ska, Ru mu ni ja i Al ba ni ja) i Ru si je, Afri ke (Ke ni ja, Ru an da, Eti o pi ja) i Azi je (Ki na, Vi jet nam, Jer me ni ja, Uz be ki stan, Av ga ni stan, Irak, Iran, Tur ska, Pa ki stan, Ban gla deš).

Pre ma is tra ži va nju tr go vi ne lju di ma ko je je ra đe no u Ke ni ji, žr tve su u naj-ve ćem pro cen tu bi le po re klom iz Afri ke (99%) i Azi je (1%). Naj ve ći broj žr ta va po ti cao je iz Ke ni je (64%), Ru an de (11,5%) i Eti o pi je (8, 1%) (CRA DLE, 2006: 66), dok su u za sa da je di nom is tra ži va nju sa pred me tom tr go vi ne mu škar ci ma ko je je ra đe no u Ukra ji ni i Be lo ru si ji, žr tve ukra jin ske i be lo ru ske na ci o nal no sti bi le u ujed na če nom bro ju (Sur te es, 2008: 19). Ukra jin ci i Be lo ru si, su po red Mol da vaca, Ru sa, Uz be ki sta na ca, Jer me na, Ki ne za, Vi jet na ma ca naj če šće žr tve tr go vi ne u Ru si ji (Tyuryuka no va, 2005: 51). Is tra ži va nje tr go vi ne lju di ma u Sr bi ji, ko je je 2003. go di ne re a li zo va lo Vik ti mo lo ško dru štvo Sr bi je, uka za lo je na po ja vu tr go vi ne mu škar ci ma ko ji su vo di li po re klo iz Ki ne, Av ga ni sta na, Ru mu ni je, Ira ka, Ira na, Tur ske, Pa ki sta na, Ban gla de ša i Sr bi je, pri če mu je Sr bi ja uoče na kao ze mlja tran zi ta, a i po re kla. Pre ma is tra ži va nju RCP-a o tr-

30

go vi ni lju di ma u ju go i stoč noj Evro pi iden ti fi ko va ni su mu škar ci žr tve po re klom iz Al ba ni je, Bu gar ske, Mol da vi je, Ru mu ni je, Hr vat ske, Sr bi je sa Ko so vom i Cr ne Go re (Su er tes, 2005: 13).

Naj ve ći broj de ča ka žr ta va tr go vi ne je slič no od ra slim mu škar ci ma, po ti cao iz Ki ne, Ru si je, ze ma lja is toč ne i ju go i stoč ne Evro pe (Sr bi ja, Al ba ni ja, Bo sna i Her ce go vi na, Bu gar ska, Ru mu ni ja), Afri ke (is toč ne i za pad ne), In di je, Vi jet-na ma, Pa ki sta na, Av ga ni sta na.

Is tra ži va nje tr go vi ne de com u Ve li koj Bri ta ni ji po ka za lo je da je naj ve ći broj iden ti fi ko va ne de ce po re klom iz Ki ne (od kog bro ja tre ći nu či ne de ča ci), za tim iz Za pad ne Afri ke (pri če mu de ča ci či ne 16%), is toč ne Afri ke (de ča ci či ne ne-što pre ko jed ne če tvr ti ne) i iz is toč ne Evro pe (Ru mu ni ja, Al ba ni ja, Mol da vi ja, Li tva ni ja i Bu gar ska) i Ru si je (de ča ci či ne ne što ma nje od po lo vi ne iden ti fi ko-va nih žr ta va) (CE OP, 2007: 26). Pre ma is tra ži va nju EC PAT u Ve li koj Bri ta ni ji naj ve ći broj de ce (de ča ka i de voj či ca) bio je po re klom iz Ki ne, Ni ge ri je, So ma li je, Av ga ni sta na, In di je, Pa ki sta na, Vi jet na ma i dru gih afrič kih i azij skih ze ma lja (EC PAT, 2007: 19). Jed no ra ni je EC PAT (So mer set, 2001: 26) is tra ži va nje tr go vi ne de com u ci lju sek su al ne eks plo a ta ci je u Ve li koj Bri ta ni ji po ka za lo je da je naj ve ći broj de ča ka bio po re klom iz Afri ke (pre te žno za pad ne) i Ki ne.

Iz me đu 1999. i 2004. go di ne na Ko so vu je od stra ne IOM-a asi sti ra no de-voj či ca ma i de ča ci ma žr tva ma tr go vi ne al ban ske, rom ske, srp ske i bo san ske na ci o nal no sti. De ca stra ni dr ža vlja ni iden ti fi ko va ni na Ko so vu su bi li po re klom iz Ru mu ni je, Mol da vi je, Al ba ni je, Bu gar ske i Sr bi je (UNI CEF, 2004: 35). Pre ma po da ci ma RCP-a u Bo sni i Her ce go vi ni, Sr bi ji i Al ba ni ji iden ti fi ko va-ni de ča ci žr tve tr go vi ne u naj ve ćem bro ju slu ča je va bi li su do ma ćeg po re kla. De ča ci rom ske na ci o nal no sti su u po seb nom ri zi ku ka da je u pi ta nju tr go vi na u ci lju pro sja če nja i vr še nja kri vič nih de la u Al ba ni ji, Sr bi ji, Bo sni i Her ce go-vi ni i Bu gar skoj (Sur te es, 2005: 13, 78, 114, 187, 491). Pre ma RCP-u u 2003. i 2004. go di ni u Al ba ni ji naj ve ći broj de ča ka žr ta va tr go vi ne bi li su Eti o plja nji ili Ro mi (Su er te es, 2008: 79).

Obra zo va nje i za ni ma nje žr ta va

Ne ka is tra ži va nja ko ja ob u hva ta ju mu škar ce žr tve tr go vi ne lju di ma uka zu ju na to da su se oni pre re gru to va nja pre te žno ba vi li ne kim ma nu el nim, ni sko kva li fi ko va nim po slo vi ma (CRA DLE, 2006: 63-69), dok dru ga go vo re o mu-škar ci ma kao u naj ve ćem bro ju slu ča je va do bro obra zo va nim, sa pret hod nim rad nim is ku stvom, ne za po sle nim ili u rad nom od no su gde je nji hov rad pre-te žno bio pot ce njen (Sur te es, 2008; Tyuryuka no va, 2005).

31

Ni vo obra zo va nja i za ni ma nje žr ta va tr go vi ne u ve zi su sa ze mlja ma po re kla i de sti na ci je. Pre ma is tra ži va nju tr go vi ne mu škar ci ma u Be lo ru si ji i Ukra ji ni oko 62,5% Be lo ru sa i 51% Ukra ji na ca je bi lo sred nje ili vi so ko obra zo va no, naj če šće u gra đe vi ni, in du stri ji, po ljo pri vre di i dru go. Žr tve su bi le ob u če ne za zi dar ske, mo ler ske, sto lar ske, auto me ha ni čar ske, elek tri čar ske, po ljo pri vred ne i dru ge ra do ve, kao i za ne ki vid spe ci jal ne voj ne obu ke. Čak 24,9% Ukra ji na ca i 10,5% Be lo ru sa je bi lo vi so ko obra zo va no. Me đu žr tva ma sre će mo in že nje-re, uči te lje i dru ge pro fe si je. Is tra ži va nje u Ru si ji kao ze mlji de sti na ci je ide u pri log pret hod no iz ne tim po da ci ma i uka zu je na vi so ko obra zo va nje Be lo ru sa i Ukra ji na ca ko ji su tra fi ko va ni u Ru si ju, ko ji su i po red pret hod nog rad nog is ku stva bi li ne za po sle ni ili sla bo pla će ni u ze mlja ma po re kla (Tyuryuka no va, 2005: 38). I po red pri sut nih kva li fi ka ci ja i pret hod nog rad nog is ku stva ve ći-na, od no sno 66,9% Be lo ru sa i 27,3% Ukra ji na ca je u vre me re gru to va nja bi lo ne za po sle no (Sur te es, 2008: 21-35). Re zul ta ti is tra ži va nja tr go vi ne lju di ma u cen tral noj Azi ji pot kre plju ju po dat ke o vi so ko kva li fi ko va nom pro fi lu žr ta va u Ru si ji i uka zu ju na to da se ni sko kva li fi ko va nim rad ni ci ma tr go va lo in ter no, dok su re gru te ri za rad u Ru si ji tra ži li vi so ko obra zo va ne žr tve (Kelly, 2005: 55). Iako je pre ma po da ci ma RCP-a ve ći na žr ta va tr go vi ne u ju go i stoč noj Evro pi bi la ni žeg obra zov nog ni voa, žr tve po re klom iz Mol da vi je, Ukra ji ne, Ru mu ni je i Bu gar ske su ne ret ko bi le vi še ili vi so ko obra zo va ne (Sur te es, 2005: 13).

Pre ma is tra ži va nju Sa ve the chil dren o tr go vi ni de com u Sr bi ji, ko je je ba-zi ra no na po da ci ma o 60 de ce – žr ta va iz ba ze po da ta ka Re gi o nal Cle a ring Po int-a, kao i na po da ci ma o 26 ma lo let nih žr ta va do bi je nih od stra ne slu žbi po mo ći u Sr bi ji i Cr noj Go ri, kao ri zič na po pu la ci ja de ce iz dvo ji la su se de ca sa za vr še nom osnov nom ško lom i de ca ko ja ni su za vr ši la osnov nu ško lu ili je uop šte ne po ha đa ju, dok su kao po seb no ri zič na pre po zna ta de ca ko ja na pu šta ju osnov nu ško lu pre za vr šet ka i de ca ko ja za vr še osnov nu ško lu, ali ne na sta ve sa ško lo va njem (Že ga rac, Ba u cal, Gvo zden, 2005: 85). Pre ma po da ci ma RCP-a, de ča ci žr tve tr go vi ne u ci lju eks plo a ta ci je ra da, pro sja če nja i de lin kven ci je iden-ti fi ko va ni u Al ba ni ji su u ve ći ni ima li ne za vr še nu osnov nu ško lu ili je ni su ni po ha đa li (Sur te es, 2005: 79). Od su stvo obra zo va nja kao fak tor ko ji po ja ča va ri zik od eks plo a ta ci je de ce pre po zna to je i u dru gim ra do vi ma, ka ko zbog to ga što je de ci tim pu tem su žen pro stor za upo zna va nje sa ri zi ci ma o vik ti mi za ci ji tr go vi nom, ta ko i zbog su ža va nja mo guć no sti za uklju či va nje u dru štvo (Ni-ko lić-Ri sta no vić, Di mi tri je vić i Ko va če vić-Le po je vić, 2008: 395)

32

So ci o e ko nom ske pri li ke žr ta va

Za jed nič ko za ve ći nu mu ška ra ca žr ta va tr go vi ne je da su pre re gru to va nja bi li u ne po volj noj so ci o e ko nom skoj si tu a ci ji. Ve ći na žr ta va je bi la ne za po sle na ili ne a de kvat no pla će na, po re klom iz si ro ma šnih, ve o ma si ro ma šnih ili sred-nje si tu i ra nih po ro di ca, ne ret ko sa pro ble mom da ma te ri jal no obez be de svo ju po ro di cu, pla te ško lo va nje za de cu, tro ško ve le če nja za ne kog od čla no va po-ro di ce i dru go.

Pre ma is tra ži va nju tr go vi ne mu škar ci ma u Ukra ji ni i Be lo ru si ji naj ve ći broj, od no sno 87,7% Ukra ji na ca i 77,6% Be lo ru sa po ti če iz si ro ma šnih po ro di ca, dok 9% Be lo ru sa i 2,6% Ukra ji na ca po ti če iz ve o ma si ro ma šnih po ro di ca. Ve ći na žr ta va (65,7% Ukra ji na ca i 53% Be lo ru sa) je ima la de cu što se de lom mo že pro tu ma či ti i kao po kre tač za mi gra ci ju u sve tlu po tre be za ma te ri jal nim obez-be đe njem po ro di ce. 66% Be lo ru sa i 27% Ukra ji na ca je pre tra fi ko va nja bi lo ne za po sle no (Sur te es, 2008: 26, 30, 31). Is tra ži va nje ko je je ra đe no u Ru si ji je isto ta ko po ka za lo da su ni ske za ra de u 74% bi le fak tor gu ra nja u tr go vi nu, u 48% to je bio ne do sta tak po sla, a u 28% loš ži vot ni stan dard. U 48 % žr tve su se sma tra le si ro ma šnim, u 26% ve o ma si ro ma šnim, u 20% pro seč nim, dok je sa mo 3% svo ju si tu a ci ju pre tr go vi ne oce ni lo kao do bru (An dre es, 2008: 11-15). Do slič nih po da ta ka do šlo je i is tra ži va nje ILO ko je po ka zu je da je glav ni fak tor gu ra nja u tr go vi nu za po lo vi nu mu ška ra ca žr ta va tr go vi ne u ci lju eks plo a ta ci je ra da i žr ta va pri nud nog ra da bi la ne za po sle nost (Mi ha i lov i dr., 2005: 15).

Is tra ži va nja po ka zu ju da je si ro ma štvo je dan od naj ra spro stra nje ni jih fak-to ra ri zi ka od vik ti mi za ci je tr go vi nom de com. Pre ma po da ci ma RCP-a de ča ci rom ske na ci o nal no sti u Al ba ni ji u naj ve ćem bro ju su žr tve tr go vi ne u ci lju eks plo a ta ci je ra da, pro sja če nja i de lin kven ci je i po red to ga što rom ska po pu la-ci ja či ni sa mo 3% ukup ne po pu la ci je u Al ba ni ji. De ča ci su ži ve li u do mo vi ma bez vo de i stru je, pri če mu se nji hov eko nom ski sta tus u Al ba ni ji u in ter va lu od 2001. do 2004. go di ne u pre ko 90% slu ča je va mo gao oce ni ti kao ve o ma loš (Sur te es, 2005: 78, 81). Rom ska ma nji na se sma tra jed nom od naj si ro ma-šni jih i so ci jal no naj de pri vi ra ni jih ma njin skih gru pa ne sa mo u Al ba ni ji već u ve ći ni ze ma lja ju go i stoč ne Evro pe (UNI CEF, 2004: 31). Na osno vu pre gle da is tra ži va nja za klju ču je se da ne po sto ji zna čaj na raz li ka u so ci o e ko nom skom sta tu su de ča ka i de voj či ca žr ta va tr go vi ne. Pre ma is tra ži va nju tr go vi ne de com u Sr bi ji (Že ga rac, 2007: 89) ve ći na de ce žr ta va je pre tr go vi ne ži ve la u te škim po ro dič nim pri li ka ma, mno go čla nim si ro ma šnim po ro di ca ma, sa ro di te lji ma ko ji su ne za po sle ni, po go đe ni bo le šću i u si tu a ci ji da mo ra ju da pre u zmu ulo gu hra ni la ca po ro di ce.

33

Pu te vi tr go vi ne mu škar ci ma: ze mlje po re kla, tran zi ta i de sti na ci je

Pu te vi tr go vi ne od ra slim mu škar ci ma kre ta li su se u dva prav ca, i to: iz prav ca ze ma lja biv šeg So vjet skog Sa ve za po put Be lo ru si je, Ukra ji ne i Mol da-vi je, pre ma Ru si ji, Uje di nje nim Arap skim Emi ra ti ma, Ko re ji, Ka zah sta nu, Tur skoj, Izra e lu, Ki ni i iz prav ca is toč ne i ju go i stoč ne Evro pe, Azi je, Ju žne Ame ri ke pre ma ze mlja ma za pad ne Evro pe (Ve li ka Bri ta ni ja, Ir ska, Če ška, Por tu ga li ja, Ho lan di ja).

Ma lo let ni mu škar ci su se kre ta li iz Al ba ni je pre ma ze mlja ma EU, i to u tri prav ca, pre ko Grč ke pre ma Ita li ji i dru gim ze mlja ma EU; pre ko Ma ke do ni je i Grč ke pre ma Ita li ji i dru gim ze mlja ma EU; i pre ko Cr ne Go re, Sr bi je, pre ma Ma đar skoj i Slo ve ni ji. Za tim, kre ta li su se iz Ki ne, Vi jet na ma, pre ko Ru si je pre ma Ve li koj Bri ta ni ji ili iz Afri ke pre ko Ju žne Afri ke, Zim bab vea, Gam bi je, Ga ne, Ke ni je, Ni ge ri je pre ma Ho lan di ji, Por tu ga li ji, Fran cu skoj i Ve li koj Bri ta ni ji.

Pre ma is tra ži va nji ma ra đe nim u ze mlja ma po re kla, Be lo ru si ji i Ukra ji ni (Sur te es, 2008), Mol da vi ji (Mi ha i lov i dr., 2005) i ze mlja ma cen tral ne Azi je (Kelly, 2005) kao do mi nant na ze mlja de sti na ci je ja vlja se Ru si ja, ko ja je ina če uz dru ge biv še ze mlje So vjet skog Sa ve za ra ni je bi la pre po zna ta kao ze mlja po re kla, po seb no u slu ča je vi ma tr go vi ne že na ma (Sur te es, 2005: 31).

Is tra ži va nje tr go vi ne mu škar ci ma u Be lo ru si ji i Ukra ji ni, po ka za lo je da su u naj ve ćem bro ju, od no sno u 86,6% slu ča je va Be lo ru sa i 42,2% Ukra ji na ca mu škar ci bi li tra fi ko va ni u Ru si ju kao ze mlju de sti na ci je. Ze mlje de sti na ci je8 u osta lim slu ča je vi ma bi le su ze mlje ju go i stoč ne Evro pe, ze mlje EU, SAD, za-tim Tur ska, cen tral na i se ver na Azi ja i Sred nji Is tok (Sur te es, 2008: 42-44). Za ve ći nu Mol da vaca (66%), mu ška ra ca žr ta va tr go vi ne u ci lju eks plo a ta ci je ra da, ze mlja de sti na ci je je ta ko đe bi la Ru si ja. U 10% Mol dav ci ma se tr go va lo u Ru mu ni ju (Mi ha i lov i dr., 2005: 9). Po sled nji iz ve štaj SAD o tr go vi ni lju-di ma upu ću je na pro blem tr go vi ne od ra slim Mol dav ci ma u Ru si ju ra di ra da na gra đe vi ni, po ljo pri vre di ili uslu žnim de lat no sti ma. Tran sni stri ja, oblast u is toč noj Mol da vi ji pre po zna ta je kao po seb no ri zič no tran zit no pod ruč je pre ma Ru si ji (US Sta te de part ment, 2008). Is tra ži va njem IOM-a o tr go vi ni lju di ma u cen tral noj Azi ji 2005. go di ne, za sno va nom na du bin skim in ter vju i ma sa 92 struč nja ka iz re le vant nih in sti tu ci ja/or ga ni za ci ja, fo kus grup nih in ter vjua i

8 Na ve de ne ze mlje de sti na ci je se od no se na ze mlje ko je su žr tva ma „obe ća ne“ pri re gru-to va nju, pri če mu su za be le že na od stu pa nja u sa mo ne ko li ko po je di nač nih slu ča je va (u Ru si ju ume sto u Ja pan, Tur sku i Ukra ji nu, u Uje di nje ne Arap ske Emi ra te ume sto u Grč ku i u Polj sku ume sto u Ne mač ku).

34

se kun dar nih iz vo ra po da ta ka, do šlo se do po da ta ka da su za že ne i mu škar ce žr tve tr go vi ne iz cen tral ne Azi je ze mlje de sti na ci je pri mar no bi le Ru si ja, Uje-di nje ni Arap ski Emi ra ti, Ko re ja, Ka zah stan, Tur ska, Iz rael, Ki na i dru ge, s tim što su Ru si ja, Ko re ja, Ka zah stan i Ki na bi le in di ka tiv ne za tr go vi nu u ci lju eks plo a ta ci je ra da, a Uje di nje ni Arap ski Emi ra ti, Tur ska i Iz rael za tr go vi nu u ci lju sek su al ne eks plo a ta ci je (Kelly, 2005: 48).

Pre ma iz ve šta ju sa či nje nom na osno vu kva li ta tiv nih stu di ja o tr go vi ni u ci-lju eks plo a ta ci je ra da u Ve li koj Bri ta ni ji, Ir skoj, Če škoj i Por tu ga li ji mu škar ci žr tve tr go vi ne su bi li iz is toč ne i ju go i stoč ne Evro pe (Polj ska, Li tva ni ja, Če ška, La tvi ja, Slo vač ka, Bu gar ska, Ru mu ni ja, Mol da vi ja, Ru si ja, Ukra ji na, Be la ru si-ja, Gru zi ja, Ka zah stan), Azi je (In di ja, Ban gla deš, Šri-Lan ka, Ki na, Mon go li ja, Vi jet nam, Pa ki stan, Ne pal, Fi li pi ni), Ju žne Ame ri ke (Bra zil, Ko lum bi ja, Ka-ri bi, Pa ra gvaj) i Afri ke (Ugan da, Ma ro ko, Ni ge ri ja, So ma li ja) (An ti-Sla very In ter na ti o nal, 2006: 12). Mu škar ci su po po da ci ma iz po sled njeg iz ve šta ja SAD o tr go vi ni lju di ma u Ho lan di ju kao ze mlju de sti na ci je sti za li iz In di je, Ki ne, Ban gla de ša i Tur ske ra di eks plo a ta ci je ra da ili sek su al ne eks plo a ta ci je

(US Sta te de part ment, 2008). U 2002. go di ni u Ho lan di ji naj ve ći broj iden ti-fi ko va nih mu ških žr ta va je bio po re klom sa Bal ka na, a po seb no iz Bu gar ske i Ru mu ni je, pri če mu su sve mu ške žr tve bi le iz ze ma lja ko je su bi le van EU (Dutch Na ti o nal Rap por te ur, 2005: 38).

Po sled nji zva nič ni iz ve štaj SAD (US Sta te de part ment, 2008: 228) uka zu-je na slu ča je ve mla dih mu ška ra ca i de ča ka ko ji ma se tr go va lo iz Mo zam bi ka, Zim bab vea i Ma la vi ja u Ju žnu Afri ku ra di ra da na far ma ma. Po sto je po da ci o tr go vi ni Eti o plja ni ma za rad na gra đe vi ni u Ju žnoj Afri ci ob zi rom da se ta ze mlja pri pre ma za fud bal sko pr ven stvo 2010. go di ne. Ta ko đe, u Tan za ni ji je iden ti fi ko va no ne ko li ko slu ča je va žr ta va tr go vi ne mu škar ci ma iz is toč ne Afri ke pri če mu su žr tve bi le pri si lja va ne na kri mi nal ne ak tiv no sti9.

Is tra ži va nje o tr go vi ni de com u Ve li koj Bri ta ni ji pru ža po da tak da naj ve ći broj de ča ka u Ve li ku Bri ta ni ju ni je do speo di rekt no iz ze ma lja po re kla. Glav ne tran zit ne ze mlje u Evro pi na ko je se po zi va u ovom is tra ži va nju su: Fran cu ska, Ita li ja, Špa ni ja, Ho lan di ja, ali i Por tu ga li ja, Grč ka, Če ška, Ma đar ska, Al ba ni-ja, Ir ska i Šved ska. Put iz Ki ne vo di pre ko Ru si je, pri če mu je Tran si bir ska že le zni ca pre po zna ta kao vru ća li ni ja za tr go vi nu de com iz Ki ne i Vi jet na ma pre ma Ve li koj Bri ta ni ji. Na Sred njem is to ku Du bai je va žna tran zit na zo na. Od afrič kih ze ma lja to su Ju žna Afri ka, Zim bab ve, Gam bi ja, Ga na, Ke ni ja,

9 Kra tak pri kaz is tra ži va nja do stu pan na web stra ni ci: http://iom.int/jahia/Jahia/pbnAF/cache/off once?entryId=16263, pri stu plje no 28 sep tem bra 2008. go di ne

35

Ni ge ri ja i Ugan da. De ca su u Ve li ku Bri ta ni ju do spe va la i pre ko Ira na, Pa ki-sta na i Ma le zi je (CE OP, 2007: 34).

Is tra ži va nje tr go vi ne lju di ma u Sr bi ji, ko je je 2003. go di ne re a li zo va lo Vik-ti mo lo ško dru štvo Sr bi je, uka za lo je na Sr bi ju kao ze mlju tran zi ta i po re kla mu ška ra ca žr ta va tr go vi ne. Mu škar ci ma se tr go va lo u dva sme ra: pre ma se ve ru, tj. ka Ma đar skoj ili Hr vat skoj, a po tom ka za pad no e vrop skim ze mlja ma. Kao ze mlje de sti na ci je iden ti fi ko va ne su Ne mač ka, Ita li ja i Ve li ka Bri ta ni ja. Pu te vi tr go vi ne mu škar ci ma su išli iz prav ca Bu gar ske (kod Za je ča ra) i Ru mu ni je (kod Vr šca, oko Ve li kog Gra di šta i Be le Cr kve), pre ma Ma đar skoj (kod Su bo ti ce) i Hr vat skoj (kod Ši da) (Ni ko lić-Ri sta no vić i dr., 2004: 128-134).

Ma lo let ni mu škar ci žr tve tr go vi ne u ci lju eks plo a ta ci je ra da, pro sja če nja i de lin kven ci je ko ji su pre ma po da ci ma RCP-a iden ti fi ko va ni u Al ba ni ji u pe ri o du iz me đu 2001. i 2004. go di ne kre ta li su se istim pu te vi ma ko ji su ka rak te ri stič ni za že ne žr tve tr go vi ne u ci lju sek su al ne eks plo a ta ci je (Sur te es, 2005: 84). Do 2002. go di ne žr tve su iz Al ba ni je naj ve ćim de lom ile gal no pre ba ci va ne mor skim pu tem di rekt no u Ita li ju. Me đu tim, po ja ča na kon tro la gra nič nog pre la za pre-ma Ita li ji, uti ca la je na pro me ne u prav ci ma kre ta nja žr ta va iz Al ba ni je. Žr tve su se pre ma po da ci ma IOM-a u 2004. go di ni iz Al ba ni je pre ma ze mlja ma EU kre ta le u tri raz li či ta prav ca, i to pre ko kop na (68,7%), pre ko mo ra pre ma Ita li ji (22,9%) i va zdu šnim (8,4%) pu tem. Kop ne nim pu tem žr tve su se kre ta le u tri prav ca: pre ko Grč ke pre ma Ita li ji i dru gim ze mlja ma EU; pre ko Ma ke do ni je i Grč ke pre ma Ita li ji i dru gim ze mlja ma EU; i pre ko Cr ne Go re, Sr bi je, pre ma Ma đa r skoj i Slo ve ni ji (Sur te es, 2005: 71). Ze mlje za pad ne Evro pe i da lje su pri mar na od re di šta za al ban ske žr tve, a kre ću se pre ko Ko so va, Sr bi je i dru gih biv ših ju go slo ven skih re pu bli ka, pa pre ko Ma đar ske, Slo ve ni je ili pre ko Grč ke ula ze u EU (Sur te es, 2008a: 54).

Na či ni vr bo va nja žr ta va

U li te ra tu ri ko ja za pred met ima tr go vi nu od ra slim mu škar ci ma i de ča ci ma iz dva ja ju se tri glav na na či na vr bo va nja žr ta va i to: pre ko po je di na ca-po sred-ni ka i so ci jal nih mre ža, pre ko čla no va po ro di ce i po ro dič nih mre ža, i pu tem tu ri stič kih agen ci ja i agen ci ja za za po šlja va nje. Re đi na či ni vr bo va nja bi li su ogla ša va nje pu tem štam pa nih me di ja, te le vi zi je ili in ter ne ta.

36

Po sred ni ci i so ci jal ne mre že

Po po da ci ma ILO, žr tve tr go vi ne u ci lju rad ne eks plo a ta ci je po sao u ino stran-stvu naj če šće tra že pre ko po je di na ca-po sred ni ka,10 i to u 43% ili pre ko so ci jal nih mre ža u 39%, (An dre es, van der Lin den, 2005: 63). Pre ma is tra ži va nju tr go vi ne mu škar ci ma u Ukra ji ni i Be lo ru si ji, ve li ka ve ći na Be lo ru sa (95,3%) i Ukra ji na-ca (99,4%) na ma mlje na je na taj na čin što im je po nu đen po sao na gra đe vi ni, u obez be đe nju, in du stri ji, po ljo pri vre di, u sa o bra ća ju (na že le zni ci), u re sto ra ni ma (ku var) i dru gi. Naj ve ći broj Be lo ru sa (61,6%) i Ukra ji na ca (55,4%) re gru to van je pu tem ne po sred nog kon tak ta sa po je din ci ma. U ne po sred ni kon takt sa re-gru te ri ma pu tem ogla ša va nja u štam pa nim me di ji ma stu pi lo je 19,2% Be lo ru sa i 40,5% Ukra ji na ca, a pu tem te le vi zij skog ogla ša va nja 9% Be lo ru sa, dok je 0,6% Ukra ji na ca na ma mlje no po sred stvom in te r ne ta (Sur te es, 2008: 37).

Re zul ta ti is tra ži va nja su po ka za li da su mu škar ci če sto re gru to va ni u gru-pa ma, po put ti ma gra đe vi na ca, ko ji su na ma mlje ni uz obe ća nje bo lje pla će nog po sla, sa bo ljim uslo vi ma za ži vot i rad. Ve ći na Be lo ru sa (84,9%) i Ukra ji na ca (54,8%) pru ži la je od go vor da su re gru te ri bi li mu škog po la, a po ti ca li su iz Azer bej dža na, Ar me ni je, Be lo ru si je, Izra e la i Tur ske. U go to vo tre ći ni slu ča je va tr go vi ne Ukra jin ci ma u ulo zi na ma mlji va ča su bi li že ne i mu škar ci za jed no, dok u Be lo ru si ji ni je za be le žen ni je dan ta kav slu čaj. Po da ci o od no su na ma mlji va ča i žr tve uka zu ju da se u ve ći ni slu ča je va ni su po zna va li (Sur te es, 2008: 37-51).

Na to ko je će teh ni ke re gru to va nja bi ti upo tre blje ne uti če i obra zo va nje i fi nan sij ska si tu a ci ja žr ta va, kao i oče ki va nja oso be i nje ne po ro di ce. Re gru te ri če sto pu tu ju u ru ral na me sta si ro ma šnih ze ma lja, pro na la ze naj si ro ma šni je po-ro di ce, one sa zdrav stve nim pro ble mi ma i pro ble mi ma sa al ko ho lom i dro gom u obe ća nju da im mo gu obez be di ti bo lju bu duć nost. Is tra ži va nje (Tyuryuka no va, 2005: 45) spro ve de no 2004. go di ne u Ru si ji za sno va no na in te r vju i ma sa 442 mi gran ta u ci lju do bi ja nja po da ta ka o mo gu ćim zlo u po tre ba ma, uklju ču ju ći i tr go vi nu u ci lju eks plo a ta ci je ra da, ta ko đe po tvr đu je ak tu el nost ova kvog pri stu pa na ma mlji va ča. De ša va se da re gru ter po nu di da žr tva na vod no bu de do na tor or ga na i da će no vac na pri mer ulo ži ti da po dr ži iz glad ne lu po ro di cu.

Pre ma is tra ži va nju Vik ti mo lo škog dru štva Sr bi je o tr go vi ni lju di ma u Sr bi ji ko je je ra đe no 2003. go di ne, mu škar ci žr tve su na ma mlji va ni pu tem po nu de do brog po sla, br ze i ve li ke za ra de uz nu đe nje obez be đi va nja la žnih vi za i dru-gih put nih is pra va. Na ma mlji va nje je vr še no od stra ne „ze mlja ka“, po je di na ca

10 Pod po sred ni kom se pod ra zu me va lo fi zič ko li ce, ko je ra di sa mo stal no ili kao deo mre že, sa ci ljem vr bo va nja po ten ci jal nih mi gra na ta za rad, od no sno pri nud ni rad u ino stran-stvu (An dre es, van der Lin den, 2005: 72).

37

ko ji su se pred sta vlja li kao gra đe vin ski pred u zi ma či u ino stran stvu (Ne mač ka, Švaj car ska, Austri ja) (Ni ko lić-Ri sta no vić i dr, 2004: 132).

Čla no vi po ro di ce i po ro dič ne mre že

U is tra ži va nji ma ko ja se ba ve tr go vi nom de com, uklju ču ju ći i de ča ke, če sto se po mi nje pri stup u re gru to va nju ko ji se na zi va „pri stup za sno van na po ro dič-nim ve za ma“ (fa mily-ba sed ap pro ach).

Is tra ži va nje ko je je od stra ne ILO spro ve de no 2007. go di ne u Kam bo dži u ci lju do la že nja do po da ta ka o de ci eks plo a ti sa noj u do ma ćem ra du i utvr đi va-nja ri zi ka od tr go vi ne de com u svr hu eks plo a ta ci je ra da, do šlo se do sa zna nja o to me da su po ro di ce do de ce za rad u do ma ćin stvi ma do la zi le pre ko či ta ve mre že po sred ni ka po zna tih nji ma ili po ro di ci de ce „do ma ćih rad ni ka“. U 74% de ca ko ja su eks plo a ti sa na u do ma ćem ra du, su bi la re gru to va na od stra ne svo jih naj bli žih ro đa ka, i to u 29% od stra ne maj ki (Brown, 2007: 36-42). Is tra ži va nje Ho me offi ce-a u Ve li koj Bri ta ni ji ta ko đe uka zu je na to da su čla no vi po ro di ce ili ro di te lji uglav nom ume ša ni u pro da ju de ce, ali da pri tom ne mo ra ju bi ti sve-sni eks plo a ta ci je ko ja je po sle di ca pro da je (Dow ling i dr., 2007: 13).

Pre ma po da ci ma UNI CEF-a o tr go vi ni de com na Ko so vu, de ca su na pro sja če-nje pri si lja va na ne ret ko od stra ne ro di te lja ili dru gih čla no va po ro di ce (UNI CEF, 2004: 31). De ca žr tve tr go vi ne u ci lju eks plo a ta ci je ra da, pro sja če nja i vr še nja de lin kven ci je u Al ba ni ji su po po da ci ma RCP-a, sa na ma mlji va či ma naj če šće bi li u krv nom srod stvu. Čak i ka da de ca ni su di rekt no vr bo va na od stra ne svo jih ro di te lja ili ro đa ka, evi den tan je pri sta nak ro di te lja (Sur te es, 2005: 83).

Pri stup za sno van na po ro dič nim ve za ma sre će se i u slu ča je vi ma tr go vi ne od ra slim mu škar ci ma. Po po da ci ma is tra ži va nja tr go vi ne lju di ma u Ke ni ji na-ma mlji va nje je naj če šće vr še no od stra ne ro đa ka i pri ja te lja. U ma lom pro cen tu re li gij ski pred stav ni ci i na stav ni ci/uči te lji su po sre do va li u tr go vi ni. Tr gov ci su žr tva ma u 90% nu di li do bar po sao uz vi so ku za ra du ili obra zo va nje (CRA-DLE, 2006: 69). Pre ma po da ci ma RCP-a mu škar ci i že ne žr tve tr go vi ne u ci lju eks plo a ta ci je ra da, pro sja če nja i de lin kven ci je u Al ba ni ji su sa re gru te ri ma ne ret ko bi li u krv nom srod stvu (Sur te es, 2005: 83)

38

Agen ci je za za po šlja va nje i tu ri stič ke agen ci je

Pri re gru to va nju mu ških žr ta va tr go vi ne, po seb no tr go vi ne u ci lju eks plo a-ta ci je ra da, ve li ku ulo gu ima ju pri vat ne agen ci je za za po šlja va nje11 u ze mlja ma za pad ne Evro pe. Po po da ci ma ILO, agen ci je za za po šlja va nje u 12% ima ju ulo gu u pro ce su tr go vi ne (An dre es, van der Lin den, 2005: 63). Pri vat ne agen ci je za za po šlja va nje u Ve li koj Bri ta ni ji či ne raz gra nat si stem za re gru to va nje žr ta va tr go vi ne u po ljo pri vre di, cve ćar stvu, sa ku plja nju školj ki, ma nu fak tor nom ra du (Plant, 2002: 62). Mno ge od njih ni su ni re gi stro va ne, ili če sto me nja ju ime-na i adre se, pri če mu vla sti ne ma ju pre ci zan uvid u po slo va nje, broj rad ni ka, auten tič ne po dat ke o za po sle ni ma, bro ju rad nih sa ti i uslo ve ra da. Agen ci je žr tva ma mo gu ura ču na ti tro ško ve tran spor ta, vi ze, po zaj mi ce pod vi so kim ka ma ta ma, a uko li ko ne ra de do volj no mar lji vo pred vi đe ne su i raz li či te vr ste in ter nih sank ci ja. Na ma mlji va nje se od vi ja na taj na čin što se za pad no e vrop-ske agen ci je ogla ša va ju u is toč no e vrop skim me di ji ma u na me ri da pri vu ku mi gran te iz lo kal nih sre di na, naj če šće u Be lo ru si ji, Ru si ji i Ukra ji ni (Plant, 2002: 62). Žr tve su da bi se odr žao pri vid le gal no sti pri re gru to va nju i tran-spor tu, obič no pot pi si va le ugo vo re sa re gru te ri ma, agen ci ja ma ili fi r ma ma pre od la ska ili ne po sred no po do la sku u ze mlju de sti na ci je. O ras pro stra nje no sti i mo no po lu pri vat nih agen ci ja u ze mlja ma EU go vo ri po da tak da sa mo u sta roj EU (EU15+Nor ve ška) ra di iz me đu 2,5-3 mi li o na age na ta i oko 22 000 agen ci ja (Ar row smith, 2006, pre ma An dre es, 2008: 16). Agen ci je mo gu nu di ti pre mi-gra ci o nu obu ku, sre đi va nje do ku me na ta, trasnsport, za po sle nje i po vra tak u ze mlju po re kla, pri če mu se ne ret ko is po sta vlja da su po nu de po sla bi le la žne (An dre es, 2008: 18). Ne ka da se uz agen ci je za za po šlja va nje kao sred stvo re-gru to va nja ja vlja ju i tu ri stič ke agen ci je. Gru pa Ukra ji na ca re gru to va na je za rad u Cr noj Go ri na iz gled le gal nim pu tem od stra ne tu ri stič ke agen ci je. Žr tve su pla ti le po 300 eura da bi ot pu to va le u Cr nu Go ru da ra de na gra đe vi ni, pri če mu im je obe ća na me seč na pla ta od 500 eura (Sur te es, 2005: 402).

11 Ov de se mi sli ka ko na le gal ne agen ci je, ta ko i na po lu le gal ne i one ko je se pred sta vlja ju kao le gal ne ali to ni su, ko je vr bu ju po ten ci jal ne mi gran te za za po šlja va nje, od no sno pri nud ni po sao u ino stran stvu (An dre es, van der Lin den, 2005: 72).

39

Tran sport žr ta va

Žr tve su od ze mlje po re kla do ze mlje de sti na ci je pre ba ci va ne: le gal no, uz po se do va nje od go va ra ju će do ku men ta ci je, pri če mu u mo men tu tran spor ta ne mo ra ju bi ti sve sni svog po lo ža ja, i ile gal no, pre la že njem gra ni ce na neo be-le že nim me sti ma, sa ili bez va lid nih is pra va. Ka da su pu to va le le gal no žr tve su to či ni le sred stvi ma jav nog pre vo za (vo zom, auto bu som, avi o nom ili auto-mo bi lom) uz po se do va nje va lid nih put nih is pra va (Sur te es, 2008; Mi ha i lov i dr., 2005, Sur te es, 2005).

Is tra ži va nje tr go vi ne mu škar ci ma u Be lo ru si ji i Ukra ji ni iz me đu 2004. i 2006. go di ne po ka za lo je da su žr tve u naj ve ćem bro ju slu ča je va do ze ma lja de sti na ci je pu to va le le gal no, i to jav nim pre vo zom, na pri mer vo zom ili auto-bu som i auto mo bi lom. Be lo ru si su vo zom pu to va li u Če šku, Ru si ju, Li tva ni ju i Šved sku, auto bu som u Ru si ju, Če šku i Polj sku, a auto mo bi lom u Ru si ju. Slič no Be lo ru si ma, Ukra jin ci su vo zom pu to va li u Polj sku i Ru si ju, auto bu som u Ru si ju, Polj sku, Por tu ga li ju, Špa ni ju, Ne mač ku, Če šku i Ma ke do ni ju i auto mo bi lom u Ru si ju, Ka zah stan, Če šku i Slo ve ni ju. Žr tve ko je su pu to va le na uda lje ni je de sti na ci je po put Ju žne Ko re je, Izra e la i SAD, u ze mlju de sti na ci je sti za le su avi o nom (Sur te es, 2008: 51).

Be lo ru si i Ukra jin ci su u iz ve snim slu ča je vi ma re gru to va ni i tran spor to va-ni u gru pa ma. Jed na gru pa je sa dr ža la čak 40 lju di ko ji su u Ru si ju pre ve ze ni auto bu som, pri če mu su na gra ni ci ko lek tiv no pre da li pa so še, a oso ba u lan cu tr go vi ne ko ja ih je tran spor to va la je pod mi ti la ca ri ni ke. Ka da su sti gli u Ru si-ju, po de lje ni su u ma nje gru pe ra di lak še kon tro le od stra ne eks plo a ta to ra. U tri če tvr ti ne slu ča je va tran spor to va nja Ukra ji na ca u Ru si ju, žr tve su pre la zi le gra ni ce, ne slu te ći da su pre va re ne do mo men ta eks plo a ta ci je. Be lo ru si su u Ru si ju ula zi li la ko jer iz me đu dve ze mlje ne po sto ji pa so ška kon tro la, ali je oba ve zna re gi stra ci ja za bo ra vak du ži od tri da na (Sur te es, 2008: 53).

Is tra ži va nje ILO spro ve de no 2004. go di ne u Mol da vi ji iz dva ja tri raz li či te gru pe oso ba ko je uče stvu ju u tran spor tu žr ta va tr go vi ne, i to su: oni ko ji nu de asi sten ci ju oko pa so ša i vi za, oni ko ji nu de tran sport i po sao i oni ko ji nu de sa mo tran sport. Re zul ta ti is tra ži va nja po ka zu ju da sa mo 11% mu ška ra ca ni je ima lo pa soš pri pu to va nju u ze mlju de sti na ci je, pri če mu 25% onih ko ji su ima li pa soš ni je ima lo vi zu (Mi ha i lov i dr., 2005: 21).

Is tra ži va nja spro ve de na u Azi ji po ka zu ju da se tran sport žr ta va tr go vi ne u Azi ji vr ši od pre la ska gra ni ce pe ši ce do tran spor ta avi o nom. U ci lju iz be ga va nja for mal ne kon tro le na pred vi đe nim gra nič nim pre la zi ma, tr gov ci pri be ga va ju raz li či tim me to da ma, pri če mu žr tve do la ze u si tu a ci ju da pre la ze pla nin ske

40

pre vo je, tu ne le, pu sti nje, vo de ne po vr ši ne. Po zna ti su pri me ri da su lju di od za pad ne Afri ke do is toč ne oba le, na pri mer do Tur ske, pre vo že ni u ma lim ri-bar skim čam ci ma i ka ja ci ma. Po sto je po da ci da se gra ni ce u za pad nim de lo vi ma Afri ke, La tin ske Ame ri ke, Azi je, biv šeg So vjet skog Sa ve za i Sred njeg is to ka, mo gu pre ći ve o ma la ko (Shel ley, 2007: 130). ). U Uz be ki sta nu pri pad ni ci gra-nič ne po li ci je vr še pro da ju lju di u za vi sno sti od nji ho vog obra zo va nja, ve šti na ko je po se du ju i fi zič ke kon di ci je. Je dan ne kva li fi ko va ni mu ška rac, na pri mer, ko šta 23 eura, dr vo se ča 40 eura, a ti nej džer 10 eura, ma da su oni ve o ma na ce ni jer mo gu da ra de kao od ra sli, a lak še ih je kon tr o li sa ti (Kelly, 2005: 51-57).

Po da ci ko ji se od no se na tran sport žr ta va u Al ba ni ji, go vo re o to me da se gra ni ca u naj ve ćem bro ju slu ča je va pre la zi la ile gal no, uz upo tre bu fal si fi ko va-nih do ku me na ta ili bez do ku me na ta, na su prot po da ci ma iz dru gih ze ma lja ju go i stoč ne Evro pe gde su tr gov ci uglav nom ko ri sti li le gal ne ru te i is pra ve (Sur te es, 2005: 53).

Od ukup nog bro ja de ce, ko ja su od stra ne CE OP-a iden ti fi ko va na kao žr tve i po ten ci jal ne žr tve tr go vi ne, ne što ma nje od po lo vi ne je u Ve li ku Bri ta ni ju sti glo avi o nom. Po da ci is tra ži va nja uka zu ju na to da je vi še de voj či ca ne go de ča ka u Ve li ku Bri ta ni ju ušlo avi o nom, a vi še de ča ka ne go de voj či ca bro dom. De ča ci ko ji su u Ve li ku Bri ta ni ju sti gli bro dom, bi li su bez prat nje od ra slih. Od ukup nog bro ja de ce ko ja su iden ti fi ko va na kao žr tve ili po ten ci jal ne žr tve tr go vi ne, 50% je u Ve li ku Bri ta ni ju ušlo bez prat nje. Njih 28% bi lo je u prat nji od ra slih ko ji su se pred sta vlja li kao žr tvi ni ro di te lji, če sto fal si fi ku ju ći de te to ve po dat ke u svo jim is pra va ma ili se ra di lo o od ra sli ma ko ji su se pred sta vlja li kao žr tvi ni ba ka, de ka, tet ka, stric, go vo re ći ka ko ima ju do zvo lu od ro di te lja (CE OP, 2007: 7, 30, 38).

Ob li ci eks plo a ta ci je žr ta va

Od ra sli

Tr go vi na u ci lju eks plo a ta ci je ra da

Pre ma po da ci ma is tra ži va nja ILO o tr go vi ni že na ma ko je je ra đe no 2001. go di ne u Mol da vi ji na uzor ku od 136 tra fi ko va nih že na u sklo ni štu u Chi si-nau, po sred no se do šlo do po da ta ka o tra fi ko va nim mu škar ci ma. Na osno vu raz go vo ra sa is pi ta ni ca ma, žr tva ma tr go vi ne lju di ma, do šlo se do sa zna nja o mla đim mu škar ci ma iz se la i gra do va ko ji ma se tr go va lo u Ne mač ku, Grč ku i Ita li ju, uglav nom ra di po sla na gra đe vi ni. Bi li su u oba ve zi da vra te svo je put ne

41

tro ško ve, a pre će no im je de por ta ci jom i ot pu šta njem bez za ra de. Bi li su pro da-va ni dru gim po slo dav ci ma i ta ko gur nu ti u pri nud ni rad, u si tu a ci ju da tre ba da ot ku plju ju slo bo du. Is tra ži va nje je po ka za lo da su mno gi ile gal ni mi gran ti u ze mlja ma de sti na ci je zlo u po tre blje ni za pri sil ni rad uz raz li či te vi do ve zlo u-po tre be, uklju ču ju ći i za bra nu slo bo de kre ta nja (Scan lan, 2002: 17).

U is tra ži va nju ILO (An dre es, 2008: 39) o pri nud nom ra du i tr go vi ni lju di-ma sa tim u ve zi, na vo di se da su mu škar ci ki ne skog po re kla zlo u po tre blja va ni za rad u fran cu skoj tek stil noj in du stri ji, re sto ra ni ma, ke te ring slu žba ma, kao ulič ni pro dav ci i dru go. Is tra ži va nje (Pi na-Gu e ras si moff i dr., 2002, pre ma An dre es, 2008: 28) ko je je ob u hva ti lo 1000 ki ne skih mi gra na ta u Fran cu skoj po ka za lo je da su u 81% za svo je po slo dav ce ve za ni du gom, da ra de pre ko vre-me no i ži ve u stal nom stra hu od po slo da va ca da ih ne pri ja ve po li ci ji. U Ne-mač koj Afri kan ci su eks plo a ti sa ni za do ma ći rad, Po lja ci i Ru mu ni za rad na po ljo pri vre di, gra đe vi ni, pro iz vod nji hra ne, re sto ra ni ma u in du stri ji za ba ve i dru go. U Ma đar skoj eks plo a ti sa ni su naj če šće Ru mu ni i to na po ljo pri vre di ili gra đe vi ni, dok su u Por tu ga li ji eks plo a ti sa ni Ukra jin ci, Bra zil ci, Ru mu ni za rad na po ljo pri vre di i rad u re sto ra ni ma. U Ru si ji, mu škar ci su naj če šće eks-plo a ti sa ni na gra đe vi ni, a po ti ču iz Uz be ki sta na, Azer bej dža na, Ka zah sta na, Ukra ji ne i Be lo ru si je (An dre es, 2008: 43). Po po da ci ma po sled njeg ho land skog na ci o nal nog iz ve šta ja o tr go vi ni lju di ma iz 2006. go di ne po ve ćan je broj žr ta va tr go vi ne, po seb no mu ška ra ca ko ji su bi li žr tve tr go vi ne u ci lju eks plo a ta ci je ra-da u po ljo pri vre di i hor ti kul tu ri, re sto ra ni ma, ho te li ma i na gra đe vi ni (Dutch Na ti o nal Rap por te ur, 2007: 183).

Is tra ži va nje tr go vi ne mu škar ci ma u Ukra ji ni i Be lo ru si ji po ka za lo je da je naj ve ći broj, od no sno da su 99,1% Be lo ru sa i 98,2% Ukra ji na ca bi li žr tve pri-nud nog ra da. Me đu Be lo ru si ma, naj u o bi ča je ni ja for ma pri nud nog ra da bi la je rad na gra đe vi ni, i to u 56,6%, a me đu Ukra jin ci ma u 62,3%. Osta li ob li ci rad ne eks plo a ta ci je bi li su rad u fa bri ka ma i pro dav ni ca ma slat ki ša kod 29% Be lo ru sa i 15,6% Ukra ji na ca i rad na po ljo pri vre di kod 3,5% Be lo ru sa i 4,5% Ukra ji na ca. I Be lo ru si i Ukra jin ci su se to kom eks plo a ta ci je su o ča va li sa te škim uslo vi ma ži vo ta i ra da što je u ve li koj me ri ugro ža va lo nji ho vo fi zič ko i psi hič ko sta nje. Ukra jin ci ko ji su bi li eks plo a ti sa ni za rad na ri bar skim bro di ći ma na ru skom mo ru, spa va li su u pro sto ri ja ma gde im je vo da bi la do ko le na, ni je im bi lo do zvo lje no da spa va ju du že od tri sa ta, hra na, zdrav stve na ne ga, a čak i pri stup to a le tu im je bio ogra ni čen. Ve li ka ve ći na, od no sno 92% Ukra ji na ca i u 80,2% Be lo ru sa ra di li su 7 da na u ne de lji. Ukra jin ci su u 22,9% ra di li od 17 do 18 sa ti dnev no, u 21,7% od 13 do 14 sa ti dnev no, u 18,8% od 15 do 16 sa ti dnev no, a u 16,6% od 11 do 12 sa ti dnev no. Be lo ru si su u 47,4% ra di li od 11

42

do 12 sa ti dnev no, a u 17,2% od 13 do 14 sa ti dnev no. Žr tve su bi le sme šte ne u pre tr pa nim so ba ma na kre ve ti ma na tri ni voa, uz ogra ni če nu slo bo du kre ta nja, ne do volj no gar de ro be, ži ve ći na sla boj hra ni, bez zdrav stve ne ne ge i uz pret nju ba ti na ma uko li ko se po ža le. Žr tve su se u naj ve ćem bro ju slu ča je va su o ča va le sa pret nja ma, zlo sta vlja njem, ne da va njem za ra de, na me ta njem du ga i ogra-ni če nom slo bo dom kre ta nja, pri če mu su mu škar ci naj če šće bi li zlo sta vlja ni od stra ne svog di rekt nog nad zor ni ka. U 71,8% Ukra ji na ca i 47,5% Be lo ru sa slo bo da kre ta nja im je bi la ogra ni če na (Sur te es, 2008: 55-60).

Is tra ži va nje ko je je spro ve de no 2004. go di ne u Mol da vi ji, po ka za lo je da su mu škar ci naj če šće žr tve tr go vi ne u ci lju eks plo a ta ci je ra da na gra đe vi ni i to u 62,2%. Za rad u po ljo pri vre di je bi lo eks plo a ti sa no 21,6%, a u ma lom pro cen-tu, za rad u su per mar ke ti ma i dru go (Mi ha i lov i dr., 2005: 33).

Tr go vi na u ci lju sek su al ne eks plo a ta ci je

O tr go vi ni mu škar ci ma u ci lju sek su al ne eks plo a ta ci je u li te ra tu ri na i la zi mo na vr lo ma lo po da ta ka. Uglav nom se ra di o po je di nač nim slu ča je vi ma eks plo a ta-ci je mu ška ra ca u bor de li ma, klu bo vi ma, a čak i u izo lo va nim ko li ba ma. Je di no is tra ži va nje ko je u sre di štu pa žnje ima tr go vi nu mu škar ci ma pre po zna lo je dva mla đa mu škar ca ko ji su bi li žr tve tr go vi ne u ci lju sek su al ne eks plo a ta ci je. Žr tva ko joj je od stra ne IOM-a asi sti ra no u Be lo ru si ji na ma mlje na je po sred stvom la žne po nu de po sla, od ve de na u ko li bu na se ve ru Ru si je i tu ve za na, si lo va na i sek su al no eks plo a ti sa na sve dok ni su do ve de ne no ve žr tve na kon če ga je mla dić pu šten uz ku plje nu po vrat nu kar tu i pret nje uko li ko pro go vo ri o eks plo a ta ci ji. Sa dru ge stra ne, mla dić iz Ukra ji ne na ma mljen je pu tem po nu de po sla ple sa ča u Slo ve ni ji, da bi za pra vo bio pri si lja van na pro sti tu ci ju i upo tre bu al ko ho la (Sur te es, 2008: 56). Na osno vu po da ta ka o žr tva ma tr go vi ne u Ho lan di ji u 2005. go di ni, iden ti fi ko va ne su dve mu ške žr tve i to obe eks plo a ti sa ne u pro-sti tu ci ji (DNR, 2007: 50). Po da ci IOM-a uka zu ju na eks plo a ta ci ju Mol da va ca u pro sti tu ci ji u Ma ke do ni ji u 2003. go di ni. Obe ćan im je po sao na gra đe vi ni u Grč koj da bi za pra vo bi li pro da ti že ni ko ja je or ga ni zo va la nji ho vu eks plo a-ta ci ju u ho mo sek su al noj pro sti tu ci ji (IOM, 2004: 81).

43

De ča ci

Tr go vi na u ci lju eks plo a ta ci je ra da

Pre ma is tra ži va nju tr go vi ne de com u Ve li koj Bri ta ni ji od ukup nog bro ja iden ti fi ko va nih de ča ka žr ta va tr go vi ne u 92% ne mo že se utvr di ti vr sta eks-plo a ta ci je, dok je u pre o sta lim slu ča je vi ma de ča ci ma tr go va no u ci lju ba vlje nja ile gal nim ak tiv no sti ma (pro iz vod nja ka na bi sa), za do ma ći i dru gi rad (u re-sto ra ni ma), pre va re, ulič ni kri mi nal i pro sja če nje. Ve li ki pro ce nat ne po zna te eks plo a ta ci je mo že da uka zu je na to da su de ča ci bi li žr tve kri jum ča re nja, ume sto tr go vi ne, a sum nja se da su mno gi od njih la ži ra li go di ne da bi iz be gli re pe r ku si je dr žav nog apa ra ta (CE OP, 2007: 45). U en gle skoj re gi ji West Mi-dland za be le že no je da jed nom u tri me se ca ma lim bro do vi ma lor ka ma u oko 8-10 „ta la sa“ za ne de lju da na sti žu Av ga ni stan ci uz ra sta od 14-16 go di na. Oni po do la sku bi va ju evi den ti ra ni od stra ne so ci jal nih slu žbi, za tim ubr zo „ne sta-ju“12 i pri dru žu ju se av ga ni stan skoj za jed ni ci u Bir ming ha mu. Ma da uglav nom po ha đa ju ško lu, na osno vu vi dlji vih zna ko va te škog umo ra i fi zič kih ošte će nja na ru ka ma, sum nja se da su iz lo že ni te škom ma nu el nom ra du i da su ve za ni du gom. Rad u ta ko zva nim „fa bri ka ma ka na bi sa“ od li ku ju eks trem no te ški uslo vi, vi so ka tem pe ra tu ra i ja ko osve tlje nje. De ca ko ja su pri nu đe na na rad u ovim fa bri ka ma na zi va ju se ba što va ni (gar de ners) (EC PAT, 2007: 25-28). De ča ci su u Ve li koj Bri ta ni ji eks plo a ti sa ni i za rad u ma lim ra di o ni ca ma, fa bri-ka ma du va na i slat ki ša, rad po re sto ra ni ma, ke te ring slu žba ma ili za pre va re u ve zi kre dit nih kar ti ca i vr še nje dru gih ne do zvo lje nih rad nji, od no sno kri vič nih de la (Dow ling i dr., 2007: 11).

Tr go vi na u ci lju sek su al ne eks plo a ta ci je

Tr go vi nu de ča ci ma u ci lju sek su al ne eks plo a ta ci je ka rak te ri še ne što vi ši ste-pen pre po zna va nja u od no su na sek su al nu eks plo a ta ci ju od ra slih mu ška ra ca. Is tra ži va nje EC PAT-a (EC PAT, 2004) o tr go vi ni u ci lju sek su al ne eks plo a ta ci je de ce u Evro pi, pru ži lo je zna čaj ne po dat ke o tr go vi ni de ča ci ma u ci lju sek su al ne eks plo a ta ci je. U Če škoj se ma lo let nič ka pro sti tu ci ja vra ti la iz klu bo va na uli cu,

12 Pre ma sa zna nji ma od de ce ko ja su se po sle ne stan ka po no vo obra ti la so ci jal nim slu žba-ma, po sto je dva sce na ri ja ko ja ob ja šnja va ju „is pu šta nje“ žr ta va iz so ci jal nog si ste ma, i to su: pr vi, da eks plo a ta to ri ima ju kon tro lu nad de com, i tru de se da ih što pre „ot mu“ iz si ste ma, a dru gi je da de ca iz stra ha da ne bu du pro na đe na od stra ne tr go va ca od la ze sa ma (EC PAT, 2007: 20)

44

pri če mu su de ča ci po seb no „na ce ni“. NVO ENYA je uka za la na fe no men po-znat kao „ku će za ho mo sek su al ce“ (gay-fri endly fa mily ho u ses) u ko ji ma je seks tu ri sti omo gu će no da iz naj mi so bu i sa so bom do bi je i de ča ka u ci lju pru ža nja sek su al nih uslu ga. Kli jen ti in for ma ci je do bi ja ju ili sa in ter ne ta ili pre ko lič nog kon tak ta. U Ho lan di ji je 2001. go di ne re gi stro va no 1500 de ča ka žr ta va tr go-vi ne u ci lju sek su al ne eks plo a ta ci je od ko jih je 8-12% bi lo ru mun skog po re kla, za tim po re klom iz Če ške, Polj ske, Ru si je, Ukra ji ne, Be lo ru si je i Mol da vi je. Is tra ži va nje je isto ta ko po ka za lo da je u od no su na tr go vi nu de voj či ca ma u ci lju sek su al ne eks plo a ta ci je, te že do ći do po da ta ka o tr go vi ni de ča ci ma u ci lju sek su al ne eks plo a ta ci je, da je pro sti tu ci ja or ga ni zo va ni ja i „sku plja“. Do šlo se do po da ta ka o eks plo a ta ci ji ru skih de ča ka iz Sankt Pe ter bur ga u bor de lu u Fin skoj (EC PAT, 2004: 34, 35, 39, 109). Pre ma po da ci ma IOM-a, ho mo sek-su al na eks plo a ta ci ja ma lo let nih Al ba na ca po seb no je iz ra že na u Ne mač koj, Fran cu skoj, Špa ni ji i Ita li ji. Ho mo sek su al no si lo va nje de ča ka pri me nju je se kao je dan od na či na da se po stig ne kon tro la nad žr tvom (IOM, 2004: 30).

Tr go vi na u ci lju pro sja če nja

Mi ni star stvo unu tra šnjih po slo va Ru si je je pru ži lo po dat ke o 500 slu ča je va kid na po va nih ma lo let nih Mol da va ca 2001. go di ne u ci lju pro sja če nja u Ru si ji, pri če mu je 50% od ukup nog bro ja de ce eks plo a ti sa ne u ci lju pro sja če nja po re-klom iz Mol da vi je (EC PAT, 2007: 39). Ma ja 2002. go di ne za jed nič kom ak ci-jom ita li jan ske i al ban ske po li ci je do šlo se do sa zna nja o ita li jan sko-al ban skoj kri mi nal noj gru pi ko ja je or ga ni zo va la pro sja če nje za pre ko 30 de ce rom ske i al ban ske na ci o nal no sti iz Al ba ni je u Ita li ju (IOM, 2004: 30).

Is tra ži va nje tr go vi ne lju di ma Vik ti mo lo škog dru štva Sr bi je pru ži lo je po dat-ke i o ma lo let nim mu škar ci ma žr tva ma tr go vi ne, ko ji ma je tr go va no pre te žno u ci lju pro sja če nja, pri če mu su bi li iz lo že ni su ro voj eks plo a ta ci ji, fi zič kom i sek su al nom zlo sta vlja nju, pret nja ma. Po da ci po ka zu ju da de ca ko ja su zlo u po-tre blja va na pu tem pro sja če nja vr lo če sto ne po se du ju do ku men ta, sla bo po zna ju je zik, ne ma ju svest o to me da se na la ze u po lo ža ju žr tve (Ni ko lić-Ri sta no vić i dr., 2004: 110-124). Na iz lo že nost de ča ka pro sja če nju i pri nu di na vr še nje kri vič nih de la uka za lo je i is ta ži va nje Sa ve the chil dren u Sr bi ji (Že ga rac, Ba-u cal, Gvo zden, 2005: 93).

45

Ka rak te ri sti ke iz vr ši la ca tr go vi ne mu škar ci ma

Na osno vu pre gle da li te ra tu re o ka rak te ri sti ka ma tr go vi ne lju di ma, za klju-ču je se da ne ma bit nih raz li ka u ka rak te ri sti ka ma kri mi nal nih gru pa ko je vr še tr go vi nu že na ma i onih ko je vr še tr go vi nu mu škar ci ma. Osim to ga, kri mi nal-ne gru pe se po red tr go vi ne lju di ma ne ret ko ba ve i dru gim vi do vi ma ne le gal ne tr go vi ne, po put tr go vi ne nar ko ti ci ma, oruž jem, kra de nim auto mo bi li ma, ci-ga re ta ma, kri jum ča re njem lju di i dru go (Ni ko lić-Ri sta no vić i dr., 2004: 161). Tr gov ci lju di ma mo gu de lo va ti kao po je din ci ili u okvi ru kri mi nal nih mre ža. Kri mi nal ne mre že su obič no for mi ra ne po na ci o nal noj pri pad no sti, što ih ipak ne spre ča va da sklad no „sa ra đu ju“ i sa ne kim dru gim et nič kim kri mi nal nim za jed ni ca ma, kao što je pri mer „sa rad nje“ srp skih i al ban skih kri mi nal nih gru pa (An dre a ni, Ra viv, 2004, pre ma Sur te es, 2008a: 46).

Kri mi nal ne gru pe uklju če ne u tr go vi nu lju di ma u od no su na kri te ri jum or-ga ni zo va no sti mo že mo po de li ti na vi so ko, sred nje i sla bo or ga ni zo va ne gru pe. Na ve de nu po de lu ne tre ba shva ti ti su vi še stro go, jer su kri mi nal ne gru pe, a po seb no one sa Bal ka na (Ko so vo, Bo sna i Ma ke do ni ja) sklo ne la kom pri la go-đa va nju svo je struk tu re, ope ra tiv nih stra te gi ja i dru go (IOM, 2004: 13).

Vi so ko or ga ni zo va ne kri mi nal ne gru pe uklju če ne su u me đu na rod nu tr go vi-nu lju di ma. One ni su ne po sred no uklju če ne u pro ces tr go vi ne, ma da naj če šće vr še fi nan sij ske kal ku la ci je tro ško va tr go vi ne lju di ma. One sa ra đu ju sa dru gim vi so ko or ga ni zo va nim kri mi nal nim gru pa ma u ze mlji i ino stran stvu, sa ko ji ma raz me nju ju žr tve ko je su već bi le pro da va ne. Pred stav ni ci ovih gru pa mo gu ži ve ti u ino stran stvu, a mo gu bi ti uklju če ni i u tr go vi nu dro gom, oruž jem i dru go. Pu tem ko rup ci je, če sto su u ve zi sa po li tič kim, di plo mat skim, fi nan sij-skim i dru gim dr žav nim kru go vi ma. Pri mer za ova kav tip or ga ni za ci je je ste vi so ko or ga ni zo va na ki ne ska kri mi nal na gru pa Sna ke he ads ko ja vr ši tr go vi nu i kri jum ča re nje ki ne skih dr ža vlja na u ze mlje za pad ne Evro pe, se ver ne Ame ri-ke i Austra li je (Gup ta, 2007: 138). Sa mo u 2003. go di ni al ban ska po li ci ja je ot kri la 32 kri mi nal ne gru pe ko je su ni zom zlo u po tre ba obez be đi va le šen gen vi ze, ita li jan ske do zvo le za bo ra vak, bel gij ske, ne mač ke pa so še i pa so še Ve li ke Bri ta ni je (IOM, 2004: 29).

Sred nje or ga ni zo va ne kri mi nal ne gru pe u pro ce su tr go vi ne ne po sred no su an ga žo va ne u svo jim lo kal nim sre di na ma (gra nič na pod ruč ja, re gi o ni po seb no ozna če ni kao me sta tran zi ta ili de sti na ci je). One sa ra đu ju sa vi so ko or ga ni-zo va nim kri mi nal nim gru pa ma, dok do bro po zna ju lo kal nu sre di nu, je zik, kri mi nal ne mre že i dru go. Kri mi nal ne gru pe ovog ti pa u Al ba ni ji sa či nje ne su od 6-8 oso ba, po je di na ca ko ji mo gu pru ža ti ne ke po je di nač ne uslu ge (sme štaj,

46

do ku men ta, kon tak te sa kri mi nal nim gru pa ma van ze mlje), pri če mu ko he zi ja gru pe ni je ve li ka, pa se ona la ko mo že pre struk tu i ra ti. Is tra ži va nje tr go vi ne lju di ma u cen tral noj Azi ji uka zu je na po sto ja nje ta ko zva nih bri ga di ra (bri ga di-ers) ko ji re gu li šu cr na tr ži šta ra da, pri če mu pre ne go što žr tva do spe do po sla bi va joj od u zet pa soš, a da se pri tom za po sao pre go va ra sa mo sa „bri ga di rom“, ko me se i pla ća za rad žr tve (Kelly, 2005: 56). Po jam bri ga dir („bri ga di er“) u cen tral noj Azi ji ko ren spon di ra sa poj mom „gang ma ster“ u Ve li koj Bri ta ni ji i poj mom nad zor nik/su per vi zor u Ru si ji.

Raz li či ti su na či ni na ko je iz vr ši o ci odr ža va ju kon tro lu nad mu škar ci ma žr tva ma tr go vi ne. To je obič no kom bi na ci ja zlo sta vlja nja ili pret nji zlo sta vlja-njem, ne da va nja za ra da, ve zi va nja du gom uz ogra ni ča va nje slo bo de kre ta nja. Kon tro la žr ta va naj če šće je „pot po mog nu ta“ vi so kim ni vo om ko rup ci je što uti če na iz o sta ja nje pre po zna va nja tr go vi ne i pru ža nja neo p hod ne po dr ške žr tva ma. Ne ret ko su tzv. su per vi zo ri/nad zor ni ci žr tva ma tr go vi ne u ci lju eks plo a ta ci je ra da za pra vo po li cij ski slu žbe ni ci. Pre ma is tra ži va nju tr go vi ne mu škar ci ma u Be lo ru si ji i Ukra ji ni, žr tve su zlo sta vlja ne psi hič ki ili u kom bi na ci ji sa sek-su al nim ili fi zič kim na si ljem. Žr tve su u 80% Be lo ru sa i 54% Ukra ji na ca bi le zlo sta vlja ne od stra ne nad zor ni ka. Pre ko 70% Ukra ji na ca i 48% Be lo ru sa ima li su ogra ni če nu slo bo du kre ta nja (Sur te es, 2008: 70-75).

Glav ne ak tiv no sti pri pad ni ka sla bo or ga ni zo va nih kri mi nal nih gru pa su: pre u zi ma nje i sme štaj žr tve, or ga ni zo va nje pre ba ci va nja pre ko gra ni ce (tak si, kom bi, auto mo bil i dru go) i dru ge kri mi nal ne ak tiv no sti. In struk ci je do bi ja ju od sred nje or ga ni zo va ne kri mi nal ne gru pe, kat kad i od po je di na ca.

Za klju čak

Na osno vu pre gle da li te ra tu re uvi đa se da su is tra ži va nja ko ja za pred met ima ju tr go vi nu mu škar ci ma još uvek ret ka. Ipak, do po da ta ka o mu škar ci ma žr tva ma tr go vi ne po sred no se mo že do ći na osno vu is tra ži va nja ko ja se ba ve tr go vi nom lju di ma, že na ma ili de com.

Či nje ni ca je da se u ve li kom bro ju iz ve šta ja me đu na rod nih i na ci o nal nih or ga ni za ci ja uka zu je da žr tve mo gu bi ti i mu škar ci, ali je ve ći na po da ta ka o nji ma vr lo oskud na. Čak i u onim iz vo ri ma u ko ji ma se pro cen tu al no ili broj-ča no iz ra ža va za stu plje nost žr ta va tr go vi ne mu škog po la u ukup nom bro ju iden ti fi ko va nih žr ta va, ne do sta ju po da ci o uz ra snoj struk tu ri, ka ko za od ra sle žr tve, ta ko i za ma lo let ne. No, i po red svih tih ne do sta ta ka, ohra bru je či nje ni-ca da se po red već za vr še nog IOM-ovog is tra ži va nja i na šeg, u sve tu re a li zu ju

47

još dva is tra ži va nja ko ja su fo ku si ra na upra vo na tr go vi nu mu škar ci ma i da se ni vo zna nja o mu škar ci ma žr tva ma tr go vi ne lju di ma po ve ća va.

Na osno vu po sto je ćih po da ta ka mo že se za klju či ti da je broj iden ti fi ko va nih mu ška ra ca žr ta va tr go vi ne po ras tao u od no su na pret hod nu de ce ni ju. Po da ci, ka ko me đu na rod nih, ta ko i po da ci ra znih na ci o nal nih or ga ni za ci ja ko je se ba ve ovom pro ble ma ti kom uka zu ju na trend ra sta iden ti fi ko va nih slu ča je va tr go vi-ne mu škar ci ma. Reč ju, pre gle dom re zul ta ta do stup nih is tra ži va nja mo že se uoči ti da je za stu plje nost žr ta va mu škog po la u ukup nom bro ju iden ti fi ko va nih žr ta va tr go vi ne lju di ma sve ve ća. U pri log to me go vo re na ci o nal ne, re gi o nal ne i glo bal ne pro ce ne ras pro stra nje no sti tr go vi ne mu škar ci ma. Sem to ga, mo že se za pa zi ti i da je broj iden ti fi ko va nih pu no let nih žr ta va u po ra stu, te da je nji-hov udeo ve ći od ma lo let nih žr ta va mu škog po la, što ni je bio slu čaj pret hod nih go di na. Me đu tim, neo spor no je i to da je tam na broj ka tr go vi ne mu škar ci ma još uvek iz u zet no vi so ka, što sva ka ko mo ra mo ima ti u vi du pri li kom iz vo đe nja za klju ča ka o ras pro stra nje no sti ovog ob li ka tr go vi ne lju di ma.

Mu škar ci žr tve pre te žno su bi li po re klom iz ze ma lja is toč ne i ju go i stoč ne Evro pe i Ru si je, Afri ke i Azi je. Mu škar ci su bi li raz li či tog obra zov nog ni voa, od ni sko kva li fi ko va nih do onih sa fa kul tet skim di plo ma ma i bo ga tim rad nim is ku stvom, s tim što je za ma lo let ne žr tve ka rak te ri stič no da su ima li ne do vr še-nu osnov nu ško lu ili je ni su ni po ha đa li. Ne po volj ne so cio-eko nom ske pri li ke za jed nič ka su od li ka za go to vo sve mu škar ce žr tve tr go vi ne. Pu te vi tr go vi ne od ra slim mu škar ci ma kre ta li su se u dva prav ca, i to: iz prav ca ze ma lja biv šeg So vjet skog Sa ve za po put Be lo ru si je, Ukra ji ne i Mol da vi je, pre ma Ru si ji, Uje-di nje nim Arap skim Emi ra ti ma, Ko re ji, Ka zah sta nu, Tur skoj, Izra e lu, Ki ni i iz prav ca cen tral ne, is toč ne i ju go i stoč ne Evro pe, Azi je, Ju žne Ame ri ke pre ma ze mlja ma za pad ne Evro pe, što se ukla pa u op štu sli ku o kre ta nju žr ta va tr go vi ne i kri jum ča re nja, i to u sme ru od ne raz vi je nih u raz vi je ne ze mlje i od si ro ma šnih u ma nje si ro ma šne ze mlje. Ma lo let ni mu škar ci su se kre ta li pre te žno u dva glav-na prav ca: iz Al ba ni je pre ma ze mlja ma EU i iz Ki ne, Vi jet na ma, pre ko Ru si je pre ma Ve li koj Bri ta ni ji ili iz Afri ke pre ma Ho lan di ji, Por tu ga li ji, Fran cu skoj i Ve li koj Bri ta ni ji. Kao do mi nant na ze mlja de sti na ci je za mu škar ce žr tve tr go-vi ne u ci lju eks plo a ta ci je ra da u po sled nje vre me pre po zna te su Ru si ja, za tim Če ška, ze mlje za pad ne Evro pe po put Ve li ke Bri ta ni je, Ir ske, Por tu ga li je i Ho-lan di je. Žr tve su bi le vr bo va ne naj če šće pu tem mre že po sred ni ka i so ci jal nih mre ža, za tim čla no va po ro di ce i po ro dič nih mre ža i agen ci ja za za po šlja va nje i tu ri stič kih agen ci ja. Mu škar ci su u ze mlju de sti na ci je pre ba ci va ni ile gal no i le gal no, sred stvi ma jav nog pre vo za, če sto u gru pa ma. Tr go va lo se od ra slim mu škar ci ma u ci lju eks plo a ta ci je ra da i sek su al ne eks plo a ta ci je, a de ča ci ma u

48

ci lju eks plo a ta ci je ra da, sek su al ne eks plo a ta ci je i pro sja če nja. Po da ci ko je ve zu-je mo za iz vr ši o ce tr go vi ne mu škar ci ma, ne raz li ku ju se zna čaj no od po da ta ka o iz vr ši o ci ma tr go vi ne lju di ma ge ne ral no.

I po red svih ogra ni če nja, pri ka za ni po da ci uka zu ju na po sto ja nje tr go vi ne pu no let nim i ma lo let nim mu škar ci ma u sve tu i Sr bi ji, od no sno da se i mu škar-ci mo gu na ći u ri zi ku od tr go vi ne lju di ma i/ili po sta ti žr tve. Ova kva si tu a ci ja sva ka ko stva ra po tre bu za ve ćim bro jem is tra ži va nja o tr go vi ni mu škar ci ma i di zaj ni ra njem me ha ni za ma za iden ti fi ko va nje žr ta va mu škog po la, ka ko bi smo do šli do vi še in for ma ci ja o ras pro stra nje no sti i ka rak te ri sti ka ma ove, do sa da ne do volj no iz u ča va ne i vi še stru ko dru štve no opa sne po ja ve.

49

Ve sna Ni ko lić-Ri sta no vićJe le na Di mi tri je vić

III. O IS TRA ŽI VA NJU TR GO VI NE MU ŠKAR CI MA U SR BI JI: PRED MET, CILJ, UZO RAK I ME TOD

Pred met i cilj is tra ži va nja

Pred met is tra ži va nja ko je je spro ve lo Vik ti mo lo ško dru štvo Sr bi je bi la je tr-go vi na mu škim žr tva ma u Sr bi ji (bez AP Ko so va i Me to hi je), kao i ak tu el ni dru štve ni od go vo ri na nju (od stra ne dr žav nih or ga na i NVO). Is tra ži va nje je bi lo usme re no na pri ku plja nje po da ta ka o tr go vi ni mu škar ci ma, bez ob zi ra da li se kao žr tve po ja vlju ju de ca13 ili od ra sli, od no sno ma lo let ni ili pu no let ni mu škar ci, i bez ob zi ra da li se tr go vi na od vi ja unu tar gra ni ca na še ze mlje, ili je tran sna ci o nal na. Prak tič no, to zna či da je pred me tom bi la ob u hva će na ka ko tr go vi na stra nim, ta ko i tr go vi na do ma ćim dr ža vlja ni ma, od no sno tr go vi na mu škar ci ma ka Sr bi ji, iz Sr bi je u dru ge ze mlje, tr go vi na mu škar ci ma za ko je je na ša ze mlja sa mo tran zit na, ali i tr go vi na ko ja se od vi ja unu tar gra ni ca Sr bi je. Vre men ski okvir is tra ži va nja ob u hva tio je pe riod 2003.-2007. go di na, što nam je omo gu ći lo po re đe nje sa re zul ta ti ma na šeg pret hod nog is tra ži va nja tr go vi-ne lju di ma u Sr bi ji (Ni ko lić-Ri sta no vić i dr. , 2004), u de lu ko ji se od no sio na tr go vi nu mu škar ci ma.

Ka ko su do sa da šnja is tra ži va nja tr go vi ne lju di ma u Sr bi ji i ju go i stoč noj Evro pi bi la uglav nom usme re na na že ne i de cu žr tve tr go vi ne uz pre te žno spo-ra dič no ba vlje nje tr go vi nom mu škar ci ma, od lu či le smo se za is tra ži va nje ko je ima eks plo ra tor ni ka rak ter. S ob zi rom da je ovo pr vo em pi rij sko is tra ži va nje u Sr bi ji ko je je is klju či vo usme re no na tr go vi nu mu škar ci ma, i s ob zi rom da se o ovom ob li ku tr go vi ne vr lo ma lo zna, is tra ži va njem se na sto ja lo do ći do ja sni jeg i du bljeg uvi da u fe no men tr go vi ne mu škar ci ma i to ka ko iz per spek-ti ve žr ta va, ta ko i iz per spek ti ve iz vr ši la ca i iz ši re dru štve ne per spek ti ve. U

13 U ovoj stu di ji pod mu škom de com, od no sno de ča ci ma, smo, u skla du sa Me đu na rod nom kon ven ci jom o pra vi ma de te ta, pod ra zu me va li mu ška li ca is pod 18 go di na sta ro sti.

50

tom smi slu osnov ni cilj is tra ži va nja bio je do pri nos ukup nom zna nju o tr go vi ni mu škar ci ma uop šte i u Sr bi ji po seb no.

Is tra ži va njem su pri ku plja ni po da ci o: ras pro stra nje no sti, po jav nim ob li ci ma i glav nim pu te vi ma tr go vi ne mu škar ci ma u Sr bi ji; ka rak te ri sti ka ma žr ta va i nji ho ve ži vot ne si tu a ci je pre vik ti mi za ci je; mo ti vi ma, sta vo vi ma, po tre ba ma i oče ki va nji ma žr ta va; ka rak te ri sti ka ma i sa mom pro ce su vik ti mi za ci je, ri zi ci ma vik ti mi za ci je i vik ti mo ge nim i kri mi no ge nim fak to ri ma ko ji uti ču na ja vlja nje tr go vi ne mu škar ci ma u Sr bi ji; ka rak te ri sti ka ma iz vr ši la ca i me to da ko je ko ri-ste, kao i o ak tu el nim dru štve nim od go vo ri ma, uklju ču ju ći po seb no na ci o nal ni me ha ni zam upu ći va nja i dru ge me ha ni zme za šti te i po mo ći žr tva ma i kri vič no go nje nje i ka žnja va nje iz vr ši la ca. Uz to, is tra ži va njem su pri ku plja ni i de talj ni po da ci o kri jum ča re nju mu ška ra ca kao o jed nom od naj zna čaj ni jih mar ke ra tr go vi ne mu škar ci ma. Pri to me smo po šle od pret hod nim is tra ži va nji ma utvr-đe ne okol no sti da se u slu ča je vi ma kri jum ča re nja če sto kri je tr go vi na lju di ma, i da je če sto te ško pre ne go što žr tva do đe u ze mlju de sti na ci je utvr di ti da li se ra di o tr go vi ni ili o kri jum ča re nju (Aro no witz, 2001: 167). Sa mim tim, pret po sta vi li smo da ove okol no sti po seb no do la ze do iz ra ža ja u Sr bi ji kao pre vas hod no ze mlji tran zi ta.

Po red te o rij skog, is tra ži va nje je ima lo i prak tič ni cilj u smi slu po sta vlja nja te o rij skih osno va za raz voj efek tiv nih prak tič nih me ra usme re nih na za šti tu žr ta va, pre ven ci ju i go nje nje iz vr ši la ca tr go vi ne mu škar ci ma. Pla ni ra no je da ovaj cilj bu de ostva ren na dva na či na:

kre i ra njem pre po ru ka za po bolj ša nje za šti te žr ta va, pre ven ci je i kri vič nog • go nje nja iz vr ši la ca,iz ra dom pro gra ma spe ci ja li stič kog kur sa o tr go vi ni mu škar ci ma za ak ti vi ste • NVO, so ci jal ne rad ni ke, po li caj ce i dru ge oso be ko je mo gu do ći u si tu a ci ju da se u svom ra du sret nu sa mu škim žr tva ma tr go vi ne.Uz to, is tra ži va njem smo že le le i da do pri ne se mo po di za nju ni voa sve sti

o pro ble mu tr go vi ne mu škar ci ma, pre vas hod no u Sr bi ji i na Bal ka nu, ali i na me đu na rod nom pla nu. Me đu tim, va žno je na po me nu ti da su is tra ži va či ce prak tič no već to kom pri ku plja nja po da ta ka da le svoj do pri nos re a li zo va nju tog ci lja, što se na sta vi lo i do kra ja sa mog is tra ži va nja. Kon kret ni je, is tra ži va či ce su kroz pi sa nje ra do va i nji ho vo pre zen to va nje na na ci o nal nim i me đu na rod nim kon fe ren ci ja ma, kao i ob ja vlji va njem ra do va u do ma ćim i stra nim ča so pi si ma, do pri ne le ne sa mo upo zna va nju na uč ne i struč ne jav no sti sa is tra ži va njem, već i po di za nju ukup nog ni voa sve sti o tr go vi ni mu škar ci ma.14

14 Is tra ži va nje je pred sta vlje no u sle de ćim ra do vi ma: Ni ko lić-Ri sta no vić, V. (2008) „Traf-fi c king in pe o ple and il le gal eco nomy in war and post-war so ci ety: from con ti nu ity of

51

Me tod i uzo rak

Po la ze ći od sop stve nog, ali i is ku stva dru gih is tra ži va ča ko ji su is tra ži va li ovaj ili dru ge ob li ke or ga ni zo va nog kri mi na li te ta, ima le smo u vi du spe ci fi č nost i slo že nost fe no me na tr go vi ne lju di ma, a pre sve ga tr go vi ne mu škar ci ma o ko-joj po sto ji vr lo ma lo po u zda nih po da ta ka. Zna ju ći da po dat ke o mu škar ci ma žr tva ma tr go vi ne ne mo že mo pri ku pi ti tra di ci o nal nim me to da ma, opre de li le smo se za et no graf ski mul ti-me tod, tač ni je kom bi na ci ju vi še raz li či tih iz vo ra po da ta ka. Ova kav me tod, iako u osno vi kva li ta ti van, omo gu ćio nam je da is tra ži va ni pred met sa gle da mo iz raz li či tih uglo va, da do đe mo do raz li či tih in for ma ci ja kva li ta tiv nog ka rak te ra, ali i do va žnih kvan ti ta tiv nih po da ta ka.

Naj ve ći deo po da ta ka pri ku pljen je pu tem in ter vjua sa struč nja ci ma raz li či tog pro fi la, od no sno sa dr žav nim slu žbe ni ci ma, ali i sa pred stav ni ci ma ne vla di nih i me đu na rod nih or ga ni za ci ja. Po red po me nu tih, vo đe ni su i in ter vjui sa po-ten ci jal nim žr tva ma tr go vi ne lju di ma, kao i sa uči ni o ci ma ko ji su se u vre me

cri me to pro spec ti ve for pe a ce”, An nual Con fe ren ce of Ame ri can Cri mi no logy So ci ety „Reinvigorating Th eory Th rough Diversity and Inclusiveness“, Wor kshop Cri mi no logy of war and pe a ce, St. Lo i us, USA, 12-15. no vem bar; Ni ko lić-Ri sta no vić, V. (2008) „Traf-fi c king in pe o ple and il le gal eco nomy in war and post-war so ci ety”, 10th Col lo qu i um on Cross-bor der Cri me „Th e Bal kan and Euro pe in Cri me”, Be o grad, 24-25. no vem bar. Ni ko lić-Ri sta no vić, V., Di mi tri je vić, J. i Ko va če vić-Le po je vić, M. (2008) „Ri zi ci tr go vi ne de com i in klu zi ja u D. Ra do va no vić (ur) Po re me ća ji po na ša nja u si ste mu obra zo va nja“, Be o grad: Fa kul tet za spe ci jal nu edu ka ci ju i re ha bi li ta ci ju, str. 389-405; Ni ko lić-Ri-sta no vić, V., Di mi tri je vić, J. i Ko va če vić-Le po je vić, M. (2008) „Traffi c king of ma le: pre va len ce, cha rac te ri stics and po li cing“, Se venth Bi en nial In ter na ti o nal Con fe ren ce „Po li cing in Cen tral and Eastern Euro pe: So cial Con trol in Con tem po rary So ci ety – Prac ti ce and Re se arch” Lju blja na, Slo ve nia, 24-26. sep tem bar. Ni ko lić-Ri sta no vić, V. (2008) „Struk tu ral na vik ti mi za ci ja i tr go vi na lju di ma u Sr bi ji: stra te gi je pre vla da va nja i ri zi ci kri mi na li za ci je“, Te mi da, 4, str. 5-22; Ni ko lić-Ri sta no vić, V. (2009) „Mi gra tion and ma le vic tims of traffi c king“, Ju sti ce Stu di es As so ci a tion Ele venth An nual Con fe-ren ce „Im mi gra tion, San ctu ary, Worlds Wit ho ut Bor ders“, Albany, SAD, 27-30. maj; Ćo pić, S. (2008) „Vic tims of hu man traffi c king in Ser bia“, Wor kshop on cri me pre ven-tion: CRIM PREV – WP6 – Era smus Uni ver sity Rot ter dam: Th e eff ects of po li ci es on the na tu re and ex tent of the in for mal eco nomy, Ro ter dam, Th e Net her lands, 30-31. ok to bar; Ćo pic, S. (2008) „Traffi c king in hu man be ings in Ser bia: so me pre li mi nary re se arch fi n dings“, Con fe ren ce of the Euro pean So ci ety of Cri mi no logy „Cri mi no logy in the pu blic sphe re“, Edin burgh, 2-5. sep tem bar; Ćo pić, S. (2008) „Pu te vi tr go vi ne lju di ma u Evro pi i po zi ci ja Sr bi je na nji ma“, Te mi da, 4, str. 49-68; Si me u no vić-Pa tić, B. (2008) „Pre po zna va nje vik ti mi za ci je tr go vi nom lju di ma“, Te mi da, 4, str. 69-87; Di mi tri je vić, J., Ko va če vić-Le po je vić, M. (2008) „De ca žr tve tr go vi ne – ka rak te ri sti ke, po sle di ce i po tre be”, Go di šnja kon fe ren ci ja Dru štva psi ho lo ga, Ko pa o nik, 4-7. jun.

52

pri ku plja nja po da ta ka na la zi li na iz dr ža va nju za tvor ske ka zne. Opre de li le smo se za pri ku plja nje po da ta ka na dva ni voa: na jed nom ši rem i po vr šni jem ni vou ko ji nam je omo gu ćio uvid u ši ru sli ku ras pro stra nje no sti, ka rak teri s-ti ka i dru štve nog re a go va nja na tr go vi nu mu škar ci ma, i na jed nom užem ali pro du blje ni jem ni vou ko ji nam je omo gu ćio de talj ni ji uvid u ži vot ne si tu a ci je, mo ti ve i is ku stva ka ko žr ta va ta ko i iz vr ši la ca.

Osim na ve de nih in ter vjua, ko ri sti le smo i sle de će iz vo re: po da ci dr žav nih or ga na (iz ve šta ji, op tu žni ce, pre su de, do si jei osu đe nih li ca), re zul ta ti do sa da-šnjih is tra ži va nja, po da ci do ma ćih ne vla di nih or ga ni za ci ja, po da ci me đu na-rod nih or ga ni za ci ja i dru gi pi sa ni ma te ri jal. Na ve de ni ma te ri ja li pri ku plja ni su, ka ko ne za vi sno od in ter vjua, ta ko i u kom bi na ci ji sa in ter vju i ma. Na i me, is tra ži va či ce su is pi ta ni ke uvek pi ta le da li po se du ju i ne ke pi sa ne ma te ri ja le, od no sno iz vor po da ta ka ko ji mo gu da do bi ju, ili bar po gle da ju i za be le že ono što je od zna ča ja za pred met is tra ži va nja. Po red to ga, is tra ži va či ce su pri ku plja le po dat ke i pu tem di rekt nog po sma tra nja (pra će nja) su đe nja, te su tran skrip ti su đe nja ko je su sa či nja va le bi li ta ko đe zna ča jan iz vor po da ta ka. Is tra ži va či-ce su se teh ni kom po sma tra nja slu ži le, ne sa mo pri li kom pra će nja sud skih po stu pa ka, već i to kom in ter vju i sa nja is pi ta ni ka u za tvo ru, što je za jed no sa ne for mal nim raz go vo ri ma ko je su vo di le sa lju di ma ko ji su ima li ne po sred na sa zna nja o tr go vi ni mu škar ci ma, či ni lo do pun ske iz vo re po da ta ka. Naj zad, deo pre su da je pri ku pljen ta ko što su nam, na naš zah tev, su do vi po sla li prav-no sna žne pre su de za tr go vi nu lju di ma i kri jum ča re nje lju di.

Uzor kom je bi lo ob u hva će no ukup no 107 is pi ta ni ka, od če ga 82 struč nja ka raz li či tog pro fi la, 12 osu đe nih li ca i 13 žr ta va, od no sno po ten ci jal nih žr ta va15 tr go vi ne mu škar ci ma.

Na ši is pi ta ni ci – struč nja ci su pred sta vlja li ve o ma ra zno vr stan i ob u hva tan iz vor po da ta ka. Uzo rak je for mi ran me to dom gru dve sne ga. In ter vju i sa nje struč nja ka oba vlje no je u dve eta pe. Naj pre su iden ti fi ko va ni is pi ta ni ci od ko jih smo oče ki va le ključ ne in for ma ci je i upu ći va nje na dru ge oso be ko je ima ju sa zna-nja o tr go vi ni mu škar ci ma (po li cij ski or ga ni za du že ni za ce lu Sr bi ju, Slu žba za ko or di na ci ju za šti te žr ta va tr go vi ne lju di ma, ključ ne ne vla di ne i me đu na rod ne or ga ni za ci je). Od njih su do bi je ne i ključ ne in for ma ci je o ka na li ma tr go vi ne mu škar ci ma, na osno vu če ga je od re đen skup gra do va ši rom Sr bi je, u ko ji ma

15 Zbog pro ble ma ve za nih za sme štaj u sklo ni šte i uop šte iden ti fi ka ci ju i po moć žr tva ma mu škog po la, o če mu će bi ti re ču u de lu o po mo ći i po dr šci žr tva ma, bi lo nam je te ško da do đe mo do mu ška ra ca ko ji su kao žr tve tr go vi ne lju di ma već iden ti fi ko va ne od stra ne ne kog dr žav nog or ga na ili ne vla di ne or ga ni za ci je (osim u slu ča ju jed ne ma lo let ne oso-be). Ipak, mu ška ra ci sa ko ji ma smo raz go va ra le su po na šem mi šlje nju žr tve tr go vi ne lju di ma ili kri jum ča re nja lju di, pa sto ga go vo ri mo o žr tva ma i po ten ci jal nim žr tva ma.

53

su po tom oda bi ra ni is pi ta ni ci-pro fe si o nal ci. Na taj na čin for mi ran je uzo rak ko ga su či ni le 82 oso be za po sle ne u raz li či tim in sti tu ci ja ma i or ga ni za ci ja ma, ta ko đe raz li či tog pro fe si o nal nog pro fi la, iz 9 gra do va u Sr bi ji. Iako su naj ve ći deo uzor ka či ni li pro fe si o nal ci iz Be o gra da, u uzor ku su bi li za stu plje ni pro fe si-o nal ci iz svih re gi o na, a po seb no iz gra do va u po gra nič noj zo ni Sr bi je. U uzor ku su naj za stu plje niji bi li is pi ta ni ci iz Be o gra da – 33 (40,2%), za tim Su bo ti ce – 10 (12,2%) i Vra nja – 8 (9,8%). Osta li is pi ta ni ci su iz sle de ćih me sta: Niš i Ša bac po 7 (8,5%), Za je čar i Srem ska Mi tro vi ca po 6 (7,3%) i Šid 5 (6,1%).

U uzor ku su bi li za stu plje ni is pi ta ni ci oba po la, u slič noj me ri, s tim što je is pi ta ni ka mu škog po la bi lo u ne što ve ćem bro ju – 44 (53,7%) u od no su na broj is pi ta ni ca ko jih je bi lo 38 (46,3%). Što se ti če sta ro sti, u uzo rak su bi li uklju če ni is pi ta ni ci od 24 do 63 go di ne, s tim što su naj za stu plje ni ji bi li is pi ta ni ci sred nje ži vot ne do bi (41-56 go di na) ko ji su či ni li ne što vi še od po lo vi ne ukup nog bro ja is pi ta ni ka – 42 ili 51,2%. Is pi ta ni ci sta ro sti 24-40 go di na či ni li su 30,5%, a is pi ta ni ci sta ro sti pre ko 56 go di na 12,2% od ukup nog bro ja is pi ta ni ka ko ji su bi li uklju če ni u uzo rak.

Naj ve ći broj is pi ta ni ka za po slen je u dr žav nim tu ži la štvi ma – njih 17 ili 20,7%, za tim u po li ci ji – 16 is pi ta ni ka ili 19,5% i u su do vi ma – 15 is pi ta ni ka, od no sno 18,3%. Po 9 is pi ta ni ka (11%) je za po sle no u op štin skim or ga ni ma za pre kr ša je i ne vla di nim or ga ni za ci ja ma, u me đu na rod nim or ga ni za ci ja ma 4 is pi ta ni ka (4,9%), a u cen tri ma za so ci jal ni rad 3 (3,7%). U In spek to ra tu za rad Mi ni star stva ra da i so ci jal ne po li ti ke Re pu bli ke Sr bi je za po sle no je 4 is pi-ta ni ka (5,4%), dok je po je dan is pi ta nik za po slen u Za vo du za vas pi ta nje de ce i omla di ne, Pri hva ti li štu za ur gent nu za šti tu zlo sta vlja ne de ce, Pri hva ti li štu za od ra sla i sta ra li ca i na Kri mi na li stič ko-po li cij skoj aka de mi ji u Be o gra du.

Kao što je već na po me nu to, po red struč nja ka, uzor kom su ob u hva će ni i uči ni o ci, osu đe na li ca ko ja su se u vre me pri ku plja nja po da ta ka na la zi la na iz dr ža va nju za tvor ske ka zne u Ka zne no po prav nom za vo du u Srem skoj Mi-tro vi ci i Ka zne no po prav nom za vo du za že ne u Po ža rev cu, a ko ja su pri hva ti la da bu du in ter vju i sa na od stra ne na ših is tra ži va či ca.

In ter vjui su oba vlje ni sa 12 osu đe nih li ca, 7 mu ška ra ca i 5 že na. Me đu nji-ma, naj ve ći broj is pi ta ni ka ima srp sko dr ža vljan stvo – njih 7 (3 is pi ta ni ka i 4 is pi ta ni ce), dok su 3 osu đe na li ca mu škog po la dr ža vlja ni Bo sne i Her ce go vi ne, je dan is pi ta nik dr ža vlja nin Ki ne i jed na is pi ta ni ca dr ža vljan ka Ukra ji ne. Od 12 in ter vju i sa nih osu đe nih li ca, 7 li ca – 2 mu škar ca i 5 že na bi lo je osu đe no za kri vič no de lo tr go vi ne lju di ma, dok je 5 mu ška ra ca bi lo osu đe no za ne do zvo ljen pre laz dr žav ne gra ni ce i kri jum ča re nje lju di. Uzor kom osu đe nih li ca ob u hva ti le smo i oso be osu đe ne za kri jum ča re nje mu škar ci ma i tr go vi nu že na ma iz ne-

54

ko li ko raz lo ga. Pre sve ga, još pri do go va ra nju in ter vjua u za tvo ru po ka za lo se da je, ka da je tr go vi na mu škar ci ma u pi ta nju, pro blem raz gra ni če nja tr go vi ne lju di ma i kri jum ča re nja po seb no iz ra žen, ta ko da nas je i sa mo za tvor sko oso blje upu ći va lo na osu đe ne za kri jum ča re nje, po ve zu ju ći ih sa tr go vi nom mu škar-ci ma. Dru gi va žan raz log je ste ma li broj osu đe nih za tr go vi nu lju di ma uop šte u za tvo ru, a još ma nji broj onih ko ji su tu zbog tr go vi ne mu škar ci ma. Ipak, naj va žni ji raz log zbog ko jeg smo, upr kos svim ogra ni če nji ma, ipak od lu či le da ne od u sta ne mo od in ter vjua sa osu đe ni ma, je ste že lja da fak to re ko ji uti ču na tr go vi nu mu škar ci ma sa gle da mo u ši rem dru štve nom kon tek stu po strat nog i tran zi cij skog dru štva, da ih upo re di mo sa fak to ri ma ko ji uti ču na tr go vi nu že na ma i kri jum ča re nje lju di i ta ko do đe mo do po da ta ka ko ji mo gu bi ti va žna osno va za kre i ra nje ob u hvat ni jih i pri me re ni jih kri mi nal no po li tič kih i ši rih dru štve nih od go vo ra.

U uzo rak su bi le uklju če ne i po ten ci jal ne žr tve tr go vi ne mu škar ci ma (od ra sli i ma lo let ni ci, do ma ći dr ža vlja ni i stran ci), ko je su se u pe ri o du u kom smo re a-li zo va le fa zu pri ku plja nja po da ta ka na la zi le u Okru žnom za tvo ru u Su bo ti ci, na iz dr ža va nju ka zne zbog pre kr ša ja ve za nog za ne do zvo lje ni pre laz dr žav ne gra ni ce, od no sno ne do zvo lje ni bo ra vak u Sr bi ji. Pre ci zni je, in ter vju i sa li smo 13 po ten ci jal nih žr ta va tr go vi ne lju di ma mu škog po la, me đu ko ji ma je bio i je dan ma lo let nik uz ra sta od 14 go di na, ko ji je in ter vju i san u Pri hva ti li štu Za-vo da za vas pi ta nje de ce i omla di ne. Me đu pu no let nim žr tva ma naj za stu plje ni ji su bi li mu škar ci sta ro sti od 18 do 30 go di na, njih 8. Ne što ma nje od po lo vi ne in te r vju i sa nih žr ta va, njih 6, po re klom je sa Ko so va i Me to hi je, 3 su iz Ma ke-do ni je, 2 žr tve po ti ču iz Al ba ni je, dok je po jed na žr tva po re klom iz Sr bi je i Bu gar ske. 11 in ter vju i sa nih žr ta va je al ban ske na ci o nal no sti, dok su pre o sta la 2 is pi ta ni ka/žr tve rom ske na ci o nal no sti.

U skla du sa pred me tom i ci ljem is tra ži va nja, kao i pla ni ra nim uzor kom, sa-či ni le smo tri po lu struk tu i ra na upit ni ka, kao i smer ni ce za ana li zi ra nje sud skih pred me ta i pra će nje su đe nja. Ko ri ste ći se sop stve nim is ku stvom16 i pret hod nim sa zna nji ma, ali i is ku stvi ma dru gih is tra ži va ča, i vo de ći ra ču na o spe ci fi č no-sti ma lo kal nog kon tek sta, kon ci pi ra le smo osnov ni upit nik (za struč nja ke i pred stav ni ke ne vla di nih i me đu na rod nih or ga ni za ci ja), upit nik za po ten ci jal ne žr tve/žr tve i upit nik za osu đe na li ca.

Upit nik za struč nja ke i pred stav ni ke ne vla di nih i me đu na rod nih or ga ni za-ci ja sa sto jao se iz sle de ćih gru pa pi ta nja:16 Od po seb nog zna ča ja je sva ka ko bi lo na še is ku stvo na pret hod na dva is tra ži vač ka pro jek ta

Tr go vi na lju di ma u Sr bi ji (Ni ko lić-Ri sta no vić i dr., 2004) i Sa mo moj ži vot: na ljud skim pra vi ma za sno va na re ha bi li ta ci ja žr ta va tr go vi ne lju di ma u ci lju sek su al ne eks plo a ta ci je (Bjer kan, 2005).

55

Op šti po da ci o is pi ta ni ku,1. Sa zna nja o tr go vi ni pu no let nim i ma lo let nim mu škar ci ma ko ja su za sno-2. va na na is ku stvu ne po sred nog ra da sa kon kret nim slu ča je vi ma,Sa zna nja o kri jum ča re nju pu no let nih i ma lo let nih mu ška ra ca ko ja su za-3. sno va na na is ku stvu ne po sred nog ra da sa kon kret nim slu ča je vi ma;Op šta (po sred na i ne po sred na) sa zna nja o tr go vi ni mu škar ci ma, ali i o 4. kri jum ča re nju, pro sti tu ci ji, pro sja če nju i bes kuć ni štvu, ra du „na cr no“ i pri-sil nom ra du, ne stan ci ma i ot mi ca ma, i pri nu di na vr še nje kri vič nih de la.

Po red de talj nih in for ma ci ja ko je se ne po sred no od no se na tr go vi nu mu-škar ci ma, u ci lju do bi ja nja što re al ni je i pot pu ni je sli ke o ri zi ci ma tr go vi ne mu škar ci ma u Sr bi ji, is tra ži va nje je bi lo usme re no i na pri ku plja nje po da ta ka o tzv. mar ke ri ma, od no sno o po ja va ma ko je pred sta vlja ju po sred ne po ka za te-lje po sto ja nja tr go vi ne lju di ma. Pri to me je, zbog ve o ma iz ra že nog pro ble ma raz gra ni če nja tr go vi ne mu škar ci ma od kri jum ča re nja mi gra na ta, ko ji u Sr bi ji kao ze mlji tran zi ta po seb no do la zi do iz ra ža ja, po klo nje na jed na ka pa žnja opi su kon kret nih slu ča je va oba ova kri mi nal na po na ša nja.

Po red na ve de nog, is pi ta ni ci su pi ta ni i da da ju po je dan pri mer do bre i lo še prak se dr žav nih or ga na i/ili ne vla di nih or ga ni za ci ja u ve zi sa tr go vi nom od ra slim mu škar ci ma ili de com mu škog po la u Sr bi ji – na osno vu sop stve nog is ku stva ili iz ne kog dru gog iz vo ra (pri če mu su u tom slu ča ju za mo lje ni da na-ve du te iz vo re sa zna nja). Po red to ga, is pi ta ni ci su pi ta ni da da ju svo je mi šlje nje o me ra ma ko je tre ba pred u ze ti ka ko bi se na še dru štvo efi ka sni je su pro sta vi lo pro ble mu tr go vi ne lju di ma, kao i da nam ka žu da li že le da bu du ci ti ra ni pod pu nim ime nom i pre zi me nom, kao pred stav ni ci in sti tu ci je/or ga ni za ci je u ko joj ra de ili že le da bu du ano nim ni.

Upit nik za in ter vju i sa nje po ten ci jal nih žr ta va/žr ta va, kao i upit nik na me njen iner vju i sa nju uči ni la ca kon ci pi ra ni su na sli čan na čin ta ko da su na osno vu njih vo đe ni in ter vjui o ži vot noj isto ri ji (li fe hi story in ter vi ew), uz pra će nje pro me na u nji ho vom ži vot nom to ku (li fe co ur se in ter vi ew) do ko jih je do šlo pod uti ca je dru štve nih pro me na (po seb no tran zi ci je i ra ta). Na ovaj na čin že le li smo da do đe mo do pro du blje ni jih sa zna nja o dru štve nim fak to ri ma ko ji uti ču na iz-lo že nost ka ko vik ti mi za ci ji ta ko i kri mi na li za ci ji tr go vi nom mu škar ci ma, kao i o nji ho voj me đu sob noj po ve za no sti.

Ko ri ste ći se pri stu pom ži vot ne pri če, pi ta nja su kon ci pi ra na ta ko da omo-gu će da is tra ži mo ka ko po ro dič na si tu a ci ja, rod na so ci ja li za ci ja, eko nom ska tran zi ci ja, od no sno kri za i rat, kao i dru štve na mar gi na li za ci ja, mo gu uti ca ti na mu škar ce da po sta nu žr tve tr go vi ne lju di ma. Ta ko đe, ovaj pri stup nam je omo gu ćio da iden ti fi ku je mo kri tič ne fa ze na ži vot nom pu tu, ka ko žr ta va, ta-

56

ko i tra fi ke ra, u mo men ti ma ka da su na či nje ni va žni iz bo ri/od lu ke, i da ta ko do đe mo do ce lo vi ti je sli ke o tr go vi ni mu škar ci ma u Sr bi ji i pre po ru ka u ve zi nje ne pre ven ci je. Od po seb nog zna ča ja bi la su i pi ta nja ko ja su nam omo gu ći-la da do đe mo do po da ta ka o sta nju u po gle du iden ti fi ka ci je, po mo ći i za šti te žr ta va, kao i u ve zi ot kri va nja, go nje nja i ka žnja va nja uči ni la ca.

Po red op štih po da ta ka o is pi ta ni ci ma, upit ni ci za žr tve, od no sno po ten-ci jal ne žr tve, sa dr ža li su i pi ta nja o tre nut noj si tu a ci ji, lič nim, po ro dič nim i so ci jal nim pri li ka ma, kon tek stu i na či ni ma vik ti mi za ci je, o od no su dr žav nih or ga na (pre sve ga po li ci je) i o do bi je noj po mo ći u Sr bi ji, o mo ti vi ma za mi gra-ci ju, sta vo vi ma, ži vot nim oče ki va nji ma i po tre ba ma žr ta va, kao i o nji ho vim ne po sred nim sa zna nji ma o dru gim slu ča je vi ma tr go vi ne mu škra ci ma.

Upit nik na me njen in ter vju i sa nju uči ni la ca ko ji se na la ze na iz dr ža va nju za-tvor ske ka zne, sa sto jao se iz istih gru pa pi ta nja kao upit nik za žr tve, s tim što se u okvi ru nje ga, ume sto pi ta nja u ve zi kon tek sta i ka rak te ri sti ka vik ti mi za ci je, na la zio seg ment pi ta nja u ve zi kon tek sta kri mi na li za ci je i ka ra te ri sti ka iz vr še nja kri vič nog de la, kao i od no sa is pi ta ni ka pre ma kri vič nom de lu i žr tva ma.

U oba upit ni ka ko ri sti le smo se i teh ni kom po sma tra nja i svo ja za pa ža nja o is pi ta ni ku i at mos fe ri u ko joj je ra đen in ter vju uno si le smo u po seb nu ru bri ku-kon tekst in ter vju i sa nja. Po seb no su ne iz ve sni i iza zov ni bi li in ter vjui sa iz vr ši-o ci ma. Bu du ći da su is tra ži va nja ko ja su pro blem tr go vi ne lju di ma is tra ži va la iz per pek ti ve iz vr ši la ca još uvek ret kost, u vre me ka da smo kon stru i sa le is tra-ži vač ke in stru men te ni smo ima le prak tič no ni je dan mo del, od no sno is ku stvo na ko je bi smo se oslo ni le.17 Ipak, su prot no od oče ki va nja, ni smo ima le ve ćih pro ble ma u re a li za ci ji ovih in ter vjua i, sa ma njim iz u ze ci ma, is pi ta ni ci su bi li otvo re ni i sprem ni na sa rad nja. Isto va ži i za osu đe ne mi gran te, po ten ci jal ne žr tve, s tim što nam je in ter vju i sa nje ovih po sled njih u po je di nim slu ča je vi ma bi lo ote ža no zbog nji ho vog sla bog zna nja srp skog je zi ka i ne pre ci znih pret-hod nih in for ma ci ja ko je smo do bi le od oso blja za tvo ra. Me đu tim, u po moć su bi li po zva ni dru gi osu đe ni ko ji su bo lje zna li srp ski je zik, ta ko da to ni je bit ni je uti ca lo na kva li tet do bi je nih po da ta ka.

Iako smo još u pri prem noj fa zi is tra ži va nja, pre po čet ka fa ze pri ku plja nja po da ta ka, pri ba vi le sa gla snost svih is pi ta ni ka da uče stvu ju u is tra ži va nju, va žno je na po me nu ti da smo is pi ta ni ke-uči ni o ce i po ten ci jal ne žr tve/žr tve i ne po sred-no pre po čet ka in ter vjua upo zna le sa svim de ta lji ma ve za nim za is tra ži va nje, po seb no is ti ču ći po ver lji vost in for ma ci ja ko je nam bu du sa op šti li. Osim to ga, 17 U me đu vre me nu su is tra ži va nja ove vr ste po če la da se ra de u sve tu, i za ni mlji vo je da je

jed no ta kvo is tra ži va nje ko je je uklju či va lo in ter vju i sa nje tra fi ke ra oda bra lo sli čan, ma da ne isti me to do lo ški pri stup: kva li ta tiv nu ana li zu ba zi ra nu na eks plo a ra tiv nom in ter vjuu i upit ni ku sa otvo re nim i po lu o tvo re nim pi ta nji ma (Troshynski, Blank, 2008).

57

pre do či le smo im pra vo da ne mo ra ju da od go vo re na sva pi ta nja uko li ko iz ne-kog raz lo ga to ne že le. Sto ga se, u ci lju obez be đi va nja po ver lji vo sti do bi je nih po da ta ka i za šti te pri vat no sti po ten ci jal nih žr ta va/žr ta va i uči ni la ca, nji ho va ime na ne na vo de u ovoj stu di ji.

Po red upit ni ka, za po tre be is tra ži va nja kon ci pi ra le smo i smer ni ce za pra će nje su đe nja u slu ča je vi ma tr go vi ne lju di ma i kri jum ča re nja lju di, kao i za ana li zi ra-nje sud skih pred me ta. Za po tre be is tra ži va nja pra će no je ukup no 8 su đe nja u Okru žnom su du u Be o gra du, uklju ču ju ći i Po seb no ode lje nje za or ga ni zo va ni kri mi na li tet. Iz ve šta ji sa pra će nja su đe nja, kao i pri ku plje ni po da ci iz sud skih pred me ta, ko ri šće ni su kao do dat ni iz vor in for ma ci ja o žr tva ma, vik ti mi za ci ji i in sti tu ci o nal nim od go vo ri ma na tr go vi nu i kri jum ča re nje lju di. Po sma tra nje su đe nja nam je ta ko đe omo gu ći lo i do bi ja nje ne po sred nih in for ma ci ja o po-zi ci ji mu ška ra ca, po ten ci jal nih žr ta va/žr ta va tr go vi ne lju di ma kao ošte će nim stra na ma/sve do ci ma u kri vič nom po stup ku.Sve in for ma ci je za jed no, omo gu-ći le su nam kon ci pi ra nje pre po ru ka u ve zi ak tiv no sti ko je tre ba pred u ze ti u smi slu pre ven ci je i po di za nja sve sti u ze mlji po re kla, ra di bo lje iden ti fi ka ci je, tret ma na, po dr ške i za šti te žr ta va, kao i za po bolj ša nje po li ti ke spre ča va nja i su zbi ja nja tr go vi ne mu škar ci ma u bu duć no sti.

Kao i sva ra ni ja is tra ži va nja Vik ti mo lo škog dru štva Sr bi je i ovo is tra ži va nje je ima lo i ak ci o ni ka rak ter. On se ogle dao ne sa mo u po di za nju sve sti na uč ne i ši re jav no sti pu tem iz la ga nja na sku po vi ma, kon fe ren ci ja ma i u me di ji ma, već i pre ko po di za nja sve sti svih is pi ta ni ka i emo ci o nal ne po dr ške i in for mi sa nja žr ta va. Ima ju ći u vi du slo že nost is tra ži va ne po ja ve i nje ne spe ci fi č no sti, re la tiv no ni zak ni vo zna nja o žr tva ma tr go vi ne lju di ma mu škog po la, te pret po sta vlja ju ći da po sto je i prak tič ni pro ble mi u nji ho voj iden ti fi ka ci ji od stra ne struč nja ka, bi le smo sve sne da je neo p hod no da sve is tra ži va či ce po se du ju zna nja o tr go vi ni lju di ma uop šte, a po seb no o tr go vi ni mu škar ci ma. To je pod ra zu me va lo po zna-va nje ključ nih poj mo va ve za nih za tr go vi nu lju di ma i nji ho vo raz gra ni če nje od slič nih po ja va, upo zna tost sa po sto je ćim sa zna nji ma o tr go vi ni mu škar ci ma, kao i sa me to do lo gi jom i is ku stvi ma ra ni jih is tra ži va nja. Na i me, pri ku plja nje po da ta ka za ovo is tra ži va nje zah te va lo je od li ca ko ja vo de in ter vjue po zna va nje is tra ži va ne po ja ve ko je je ve će od uobi ča je nog, ali i po seb nu ob u če nost. Na i me, zbog ne pred vi di vo sti sa mog pro ce sa in ter vju i sa nja, po seb no žr ta va i osu đe nih, od is tra ži va či ca se oče ki va lo da se pri la go đa va ju kon kret noj si tu a ci ji, od no sno da ka da je po treb no pre for mu li šu pi ta nja, po sta ve pot pi ta nja, vra ća ju is pi ta ni ka na kon kret na pi ta nja, pru že do dat na ob ja šnje nja i sl. Od is tra ži va či ca se zah-te va lo da čak i ka da ima ju sa go vor ni ke ko ji ni su do volj no ar ti ku li sa ni u svo jim od go vo ri ma, ili pak ne že le da pri ča ju de ta lje iz svog ži vo ta, bu du str plji ve i

58

upor ne da do đu do po da ta ka, i da ulo že vi še na po ra na po čet ku in ter vju i sa nja da is pi ta ni ci ma ob ja sne raz lo ge vo đe nja in ter vjua, prin cip za šti te pri vat no sti, kao i sve dru ge ne ja sno će, ka ko bi iz gra di le po ve re nje i u sa rad nič koj at mos fe ri oba vi le raz go vor. Zbog ova kvih zah te va, is tra ži va či ce ko je su pri ku plja le po dat-ke naj pre su pro šle kroz tro dnev nu in ten ziv nu te o rij sku, a za tim i tro dnev nu prak tič nu obu ku (tre ning za in ter vju i sa nje struč nja ka, osu đe nih iz vr ši la ca i žr ta va), ko ju je za njih or ga ni zo va lo Vik ti mo lo ško dru štvo Sr bi je. Osim za in ter vju i sa nje, is tra ži va či ce su pro šle i obu ku za po sma tra nje su đe nja i pi sa nje iz ve šta ja-tran skrip ta su đe nja.

Pri ku plja nje po da ta ka oba vlje no je u pe ri o du od 22. ja nu a ra 2008. do 3. fe bru a ra 2009. go di ne, dok su su đe nja pra će na od ma ja 2008. do ju na 2009. go di ne. Oba vlje ni in ter vjui su u pro se ku tra ja li 72 mi nu ta sa struč nja ci ma, 57 mi nu ta sa žr tva ma i 71 mi nut sa osu đe nim li ci ma.

59

IV. RAS PRO STRA NJE NOST I KA RAK TE RI STI KE TR GO VI NE MU ŠKAR CI MA U SR BI JI

Obim i struk tu ra tr go vi ne lju di ma, ka ko sma tra ju po je di ni auto ri, pred sta-vlja ju va žan osnov za raz u me va nje tren do va po ja ve i do bi ja nje re al ni je pro ce ne ukup nog bro ja oso ba ko je po sta nu žr tve tr go vi ne (Aro maa, 2005: 6). Od no sno, do la že nje do sa zna nja o obi mu, struk tu ri i ka rak te ri sti ka ma tr go vi ne lju di ma na od re đe nom pod ruč ju u od re đe nom vre men skom pe ri o du pred sta vlja je dan od ključ nih pred u slo va za kre i ra nje od go va ra ju će po li ti ke su prot sta vlja nja ovoj for mi (or ga ni zo va nog) kri mi na li te ta. To, či ni se, po seb no do la zi do iz ra ža ja ka da su tr go vi nom lju di ma vik ti mi zi ra ne oso be mu škog po la, jer, ka ko po ka-zu ju re zul ta ti do sa da šnjih is tra ži va nja,18 pro blem tr go vi ne mu škar ci ma je još uvek pri lič no za ne ma ren i mar gi na li zo van. Po la ze ći od to ga, je dan od ci lje va na šeg is tra ži va nja bi lo je do la že nje do sa zna nja o ras pro stra nje no sti, struk tu ri i ka rak te ri sti ka ma tr go vi ne mu škar ci ma u Sr bi ji, pa će u ovom po gla vlju bi ti iz ne ti re zul ta ti u ve zi sa tim.

Sa nja Ćo pićJe le na Di mi tri je vić

Ras pro stra nje nost i struk tu ra tr go vi ne mu škar ci ma u Sr bi ji

Uvod

Pi ta nje obi ma, od no sno, bro ja žr ta va, a on da i struk tu re tr go vi ne lju di ma, jed no je od „naj spor ni jih pi ta nja ka da se ra di o fe no me nu tr go vi ne lju di ma“ (La lić, 2007: 32). Ka ko pri me ću je Asco la (2007: 205), „pro ce ne pra vog bro ja tra fi ko va nih oso ba osta ju na ga đa nja, kao i sva ka tvrd nja o ‘po ra stu tr go vi ne’, de lom zbog to ga što je tr go vi na ti pič no pri kri ve na prak sa ko ja uklju ču je ne le-18 Vi še o to me vi de ti u po gla vlju „Pre gled re zul ta ta do sa da šnjih is tra ži va nja i dru gih ras-

po lo ži vih po da ta ka o tr go vi ni mu škar ci ma u sve tu i Sr bi ji“.

60

gal ne ak tiv no sti“. Sa dru ge stra ne, pak, ka ko is ti ču Tyldum, Tve it i Bru nov skis (2005: 25), za pre po zna va nje žr ta va tr go vi ne, a ti me i do la že nje do sa zna nja o ras pro stra nje no sti ove po ja ve, ključ no je raz u me va nje sa mog pro ble ma od stra ne onih ko ji u prak si mo gu da se sret nu sa slu ča je vi ma tr go vi ne lju di ma i da pre po zna ju žr tve, kao što su slu žbe ni ci po li ci je, oso be ko je ra de u ne vla di nim or ga ni za ci ja ma, sklo ni šti ma i slič no. S tim u ve zi, ka ko is ti ču ne ki auto ri, još uvek po sto ji jaz iz me đu dr žav nih in sti tu ci ja i ne vla di nih or ga ni za ci ja u po gle du raz u me va nja fe no me na i to ga ko se sma tra žr tvom tr go vi ne lju di ma (Dan zi ger, 2006: 10). To sva ka ko re zul ti ra ti me da se i po da ci o žr tva ma tr go vi ne ko ji-ma ras po la žu raz li či te dr žav ne in sti tu ci je, s jed ne, i ne vla di ne or ga ni za ci je, sa dru ge stra ne, zna čaj no raz li ku ju (Ćo pić, Ni ko lić-Ri sta no vić, 2006). Jer, ka ko na vo de ne ki auto ri, po da ci o žr tva ma se pri ku plja ju na raz li či te na či ne, pri me-nom raz li či tih metodolo ških pri stu pa, bez od go va ra ju ćeg ob ja šnje nja na či na na ko ji se do po da ta ka do šlo (Kan ga spun ta, 2005: 1).

Usled to ga, u od su stvu je din stve nog si ste ma pra će nja i ana li ze po da ta ka o žr tva ma tr go vi ne lju di ma uop šte (Ćo pić, Ni ko lić-Ri sta no vić, 2006), i mu ških žr ta va po seb no, va žnim se či ni spro vo đe nje is tra ži va nja, jer se tek na taj na čin mo gu do bi ti po u zda ni ji po da ci o obi mu i struk tu ri ove po ja ve. To je po seb no va žno ako ima mo na umu či nje ni cu da „ne kri tič ko ko ri šće nje ili kon struk ci ja pro ce na ko ja ni je ba zi ra na na od go va ra ju ćim me to do lo škim teh ni ka ma i pre ci-znim po da ci ma mo že pre da nas od ve de na po gre šnu stra nu ne go da in for mi še, i mo že da one mo gu ći kre i ra nje re le vant ne po li ti ke su prot sta vlja nja“ (Tyldum, Tve it i Bru nov skis, 2005: 23).

Ima ju ći to u vi du, is tra ži va njem tr go vi ne mu škar ci ma u Sr bi ji na sto ja le smo da do đe mo do po da ta ka o obi mu i struk tu ri ove po ja ve. Do ovih po da ta ka se do šlo iz iz ve šta ja po li ci je i Slu žbe za ko or di na ci ju za šti te žr ta va tr go vi ne lju di-ma,19 kao i pu tem in ter vjua sa struč nja ci ma i na osno vu ana li ze sud skih pre su da u ve zi sa kri vič nim de li ma ko ja se od no se na tr go vi nu i kri jum ča re nje lju di.20

19 Slu žba za ko or di na ci ju za šti te žr ta va tr go vi ne lju di ma je or ga ni za ci o na je di ni ca u si ste-mu so ci jal ne za šti te ko ja je za du že na za iden ti fi ka ci ju žr ta va i ko or di na ci ju ak tiv no sti or ga ni za ci ja ko je pru ža ju di rekt nu po moć žr tva ma tr go vi ne lju di ma. Vi še o to me u po gla vlju „Prav ni i in sti tu ci o nal ni okvir dru štve nog re a go va nja na pro blem tr go vi ne lju di ma u Sr bi ji“.

20 To kom in ter vjua sa struč nja ci ma pi ta le smo ih da li ima ju ne ke pi sa ne ma te ri ja le o tr go vi ni lju di ma ko je bi mo gli da nam sta ve na ras po la ga nje. Ta ko su, iz me đu osta log, do bi je ni iz ve šta ji Slu žbe za ko or di na ci ju za šti te žr ta va tr go vi ne lju di ma, kao i po da ci iz go di šnjih iz ve šta ja MUP RS, Upra ve gra nič ne po li ci je, Ode lje nja za su zbi ja nje pre ko-gra nič nog kri mi na la i kri mi na li stič ko-oba ve štaj ne po slo ve, od ko jih ne ki ni su na dru gi na čin bi li do stup ni jav no sti, od no sno, bi li su nam sa op šte ni usme no to kom in ter vjua sa is pi ta ni com iz Od se ka za su zbi ja nje ile gal nih mi gra ci ja i tr go vi ne lju di ma (Ode lje nje za

61

Cilj ovog de la ra da je da se na osno vu ana li ze po da ta ka do ko jih se do šlo is tra ži va njem uka že na obim i struk tu ru tr go vi ne mu ška ci ma u Sr bi ji. Pri to-me, ana li zom su ob u hva će ni ka ko po da ci o slu ča je vi ma ko ji su pre po zna ti ili prav no kva li fi ko va ni kao tr go vi na lju di ma, ta ko i po da ci o slu ča je vi ma ko ji su pre po zna ti ili kva li fi ko va ni kao kri jum ča re nje mu ških mi gra na ta, kao naj va-žni jeg po sred nog po ka za te lja tr go vi ne lju di ma. Po da ci o ras pro stra nje no sti i struk tu ri tr go vi ne mu škar ci ma u Sr bi ji bi će pre zen to va ni na dva ni voa. Pr vi ni vo či ni pre gled po da ta ka dr žav nih or ga na i in sti tu ci ja o obi mu i struk tu ri tr go vi ne mu škar ci ma u Sr bi ji, dok dru gi ni vo pred sta vlja ana li za po da ta ka do bi je nih pu tem in ter vjua i iz sud skih pre su da.

Po da ci iz iz ve šta ja dr žav nih in sti tu ci ja

U ovom odelj ku bi će dat pre gled po da ta ka o tr go vi ni mu škar ci ma u Sr bi ji ko ji ma ras po la žu po li ci ja i Slu žba za ko or di na ci ju za šti te žr ta va tr go vi ne, a ko ji se od no se na pe riod od 2004. do 2007. go di ne.

Po li ci ja

Pre ma po da ci ma iz go di šnjeg Iz ve šta ja Mi ni star stva unu tra šnjih po slo va Re pu bli ke Sr bi je, Upra ve gra nič ne po li ci je, Ode lje nja za su zbi ja nje pre ko gra nič-nog kri mi na la i kri mi na li stič ko-oba ve štaj ne po slo ve o po stig nu tim re zul ta ti ma na po lju su zbi ja nja tr go vi ne lju di ma i ile gal nih mi gra ci ja u 2007. go di ni21, kao i pre ma po da ci ma iz osta lih go di šnjih iz ve šta ja22, u pe ri o du od 2004. do 2007. go di ne, po li ci ja je iden ti fi ko va la ukup no 213 žr ta va, a od tog bro ja 79 (37,1%) žr ta va bi lo je mu škog po la, 26 (32,9%) ma lo let nih i 53 (67,1%) pu no let nih.

pre ko gra nič ni kri mi nal i kri mi na li stič ko-oba ve štaj ne po slo ve, Upra va gra nič ne po li ci je, MUP RS).

21 Mi ni star stvo unu tra šnjih po slo va Re pu bli ke Sr bi je, Upra va gra nič ne po li ci je, Ode lje nje za su zbi ja nje pre ko gra nič nog kri mi na la i kri mi na li stič ko-oba ve štaj ne po slo ve (2008). Iz ve štaj o po stig nu tim re zul ta ti ma na po lju su zbi ja nja tr go vi ne lju di ma i ile gal nih mi gra-ci ja u 2007. go di ni, Be o grad, www.mup.sr.gov.yu/domino/saveti.nsf/traffi ckingl.pdf

22 Naj ve ći deo po da ta ka do bi jen je u in ter vjuu ko ji je vo đen sa Sne ža nom Elez, glav nom po li cij skom in spek tor kom u Ode lje nju za su zbi ja nje pre ko gra nič nog kri mi na la i kri mi-na li stič ko-oba ve štaj ne po slo ve, Upra va gra nič ne po li ci je, MUP Re pu bli ke Sr bi je. Za po dat ke ko ji bu du ko ri šće ni iz dru gih iz vo ra bi će na ve de ne iz vo ri.

62

Ta be la 1: Broj žr ta va iden ti fi ko va nih od stra ne po li ci je

Godina

Maloletni muškarci

Punoletni muškarci

Ukupan broj žrtava muškog pola Br. Index

Ukupan broj žrtava oba pola Br. IndexBr. žrtava Br. žrtava

2004 1 - 1 100 35 100

2005 2 - 2 200 26 74

2006 7 7 14 1400 56 160

2007 16 46 62 6200 96 274

Ukupno 26 53 79 213

Na osno vu po da ta ka pri ka za nih u ta be li 1, mo že se za klju či ti da je uku pan broj žr ta va mu škog po la iden ti fi ko va nih od stra ne po li ci je u po sma tra nom pe ri o du ra stao, ali ne sa mo broj ma lo let nih, ne go i broj pu no let nih žr ta va. Ta ko đe, uko li ko se ana li zi ra udeo žr ta va mu škog po la u ukup nom bro ju, od-no sno struk tu ra žr ta va pre ma po lu i nji hov od nos, mo gu se uoči ti zna čaj ne pro me ne u tom smi slu.

To kom 2004. go di ne od ukup no 35 žr ta va, sa mo jed na bi la je mu škog po la – ma lo let ni de čak, dr ža vlja nin Bu gar ske. Na red ne, 2005., po li ci ja je ukup no iden ti fi ko va la 26 žr ta va, me đu ko ji ma su bi la i 2 ma lo let ni ka, de ča ka23, dr ža-vlja na Sr bi je i Cr ne Go re. Ako upo re di mo ove 2 go di ne, vi de će mo da je do šlo do sma nje nja ukup nog bro ja žr ta va oba po la za 25,7%, ali da se broj ma lo let nih žr ta va mu škog po la udvo stru čio. Ti me se udeo žr ta va mu škog po la u ukup nom bro ju po ve ćao sa 2,9% u 2004., na 7,7% u 2005. go di ni.

Ovaj trend se na sta vio i na red ne, 2006. go di ne, ka da se uku pan broj žr ta va oba po la po ve ćao za 60% u od no su na 2004. go di nu, a za oko 115% u od no su na pret hod nu go di nu, s tim što su po pr vi put u po sma tra nom pe ri o du iden-ti fi ko va ne i pu no let ne žr tve mu škog po la. Od ukup no 56 evi den ti ra nih žr ta-va24, ma lo let nih žr ta va mu škog po la bi lo je 725 i isto to li ko pu no let nih žr ta va

23 U po sto je ćim po da ci ma se ne na vo di uz rast žr ta va mu škog po la iden ti fi ko va nih to kom 2004. i 2005. go di ne, ali se u iz ve šta ju ko ri ste iz ra zi de ča ci i mu ška de ca, te se ve ro vat no ra di o žr tva ma uz ra sta do 14 go di na.

24 U po gle du dr ža vljan stva ošte će nih li ca, od no sno žr ta va oba po la iden ti fi ko va nih od stra ne po li ci je to kom 2006. go di ne, do mi ni ra ju do ma ći dr ža vlja ni. Na i me, 52 žr tve su po re klom iz Sr bi je, 3 iz Ma ke do ni je i jed na žr tva je iz Bu gar ske. Me đu tim, iz po da ta ka ko je smo do bi li ne vi di se kog dr ža vljan stva su iden ti fi ko va ne žr tve mu škog po la.

25 Iako se u iz ve šta ji ma MUP-a Sr bi je na la ze odvo je ni po da ci za de cu i ma lo let ni ke, što je u skla du sa za kon skim od re đe nji ma Re pu bli ke Sr bi je, u ra du će mo se slu ži ti ter mi nom

63

mu škog po la. To zna či da se broj ma lo let nih žr ta va mu škog po la po ve ćao 7 pu ta u od no su na po čet nu, 2004. go di nu, od no sno tri i po pu ta u po re đe nju sa pret hod nom go di nom. Osim o bro ju žr ta va iden ti fi ko va nih od stra ne po li ci je, u Iz ve šta ju su da ti po da ci o sta ro snoj struk tu ri žr ta va: od 7 iden ti fi ko va nih ma lo let nih žr ta va mu škog po la 4 su bi le de ča ci sta ro sti do 14 go di na, a 3 ma-lo let ni ci uz ra sta iz me đu 14 i 18 go di na.

Da lje, uko li ko po sma tra mo uku pan broj žr ta va mu škog po la za jed no, i tu je evi dent no zna čaj no po ve ća nje ka ko u od no su na 2004. (ima 14 pu ta vi še žr ta va), ta ko i u od no su na 2005. go di nu, gde se za pa ža po ve ća nje u bro ju žr ta va za 7 pu ta. Ova kav po rast bro ja iden ti fi ko va nih žr ta va mu škog po la, uka zu je da se i pro cen tu al ni udeo u ukup nom bro ju žr ta va po ve ćao. Prak tič-no, u 2005. go di ni, žr tve mu škog po la či ni le su 25% od ukup nog bro ja žr ta va oba po la, što je 3 pu ta ve ći udeo ne go pret hod ne go di ne, a čak 9,8 pu ta ve ći u od no su na 2004. go di nu.

Po sled nje po sma tra ne go di ne MUP Re pu bli ke Sr bi je iden ti fi ko vao je naj ve-ći broj žr ta va to kom pe ri o da od 2004. do 2007. go di ne. Na i me, 2007. go di ne iden ti fi ko va no je 96 žr ta va tr go vi ne lju di ma, što pred sta vlja po rast za oko 85% u od no su na 2006. go di nu, a za oko 174% u od no su na 2004. go di nu. Što se ti če žr ta va mu škog po la, ukup no su iden ti fi ko va ne 62 žr tve26, što je 64,6% od ukup nog bro ja evi den ti ra nih ma lo let nih i pu no let nih žr ta va oba po la u 2007. go di ni, či me se be le ži zna ča jan po rast u od no su na pret hod nu, a po seb no u od no su na po čet nu go di nu. Ovaj po da tak nam pru ža još jed nu vr lo zna čaj nu in for ma ci ju: po pr vi put u po sma tra nom pe ri o du, po li ci ja je iden ti fi ko va la vi še žr ta va mu škog po la od žr ta va žen skog po la. Što se ti če sta ro sne struk tu re žr ta va mu škog po la, za raz li ku od pret hod nih go di na, po no vo po pr vi put, po li ci ja je iden ti fi ko va la vi še pu no let nih, ne go ma lo let nih žr ta va mu škog po la. Na i me,

ma lo let ni ci ko jim su ob u hva će na li ca oba po la sta ro sti do 18 go di na. U slu ča ju po sto ja nja po da ta ka o sta ro sti žr ta va iz ove gru pe, oni će sva ka ko bi ti pred sta vlje ni. Ova kvo opre-de lje nje je re zul tat po sto ja nja ne us kla đe nih sta ro snih gra ni ca ma lo let stva u raz li či tim ze mlja ma (po re kla, tran zi ta i de sti na ci je), te ši ro ke upo tre be ter mi na „de ca“, ona ko ka ko je de fi ni san u Kon ven ci ji UN o pra vi ma de te ta.

26 I to kom 2007. u po gle du dr ža vljan stva ošte će nih li ca, od no sno žr ta va, do mi ni ra ju do ma-ći dr ža vlja ni-69 žr ta va po re klom je iz Sr bi je, za tim 21 žr tva iz Al ba ni je, po 2 žr tve su iz Tur ske i Ru mu ni je, a po jed na iz Ukra ji ne i Ma ke do ni je. Kao i za pret hod nu go di nu, ni za ovu go di nu ne mo že se da ti struk tu ra žr ta va mu škog po la pre ma ze mlji po re kla od no sno dr ža vljan stvu, jer se to iz po sto je ćih po da ta ka ne vi di.

Va žno je na po me nu ti da se iz MUP-ovih po da ta ka ko je smo to kom pri ku plja nja po da ta ka do bi li, ta ko đe ne vi di ni stru ku ra žr ta va pre ma ob li ci ma pre tr plje ne eks plo a ta ci je, već da se na vo di broj žr ta va, bez pol ne i uz ra sne struk tu re, ko ji je bio iz lo žen od re đe nom ob li ku eks plo a ta ci je. Sto ga smo ovaj deo i iz o sta vi li iz ana li ze.

64

bi lo je 16 ma lo let ni ka i čak 46 pu no let nih žr ta va mu škog po la, što zna či da se broj ma lo let ni ka po ve ćao ne što vi še od 2 pu ta, a pu no let nih žr ta va mu škog po la oko 7 pu ta u od no su na pret hod nu go di nu.

Me đu ma lo let nim žr tva ma iden ti fi ko va nim 2007. go di ne bi la su 3 de ča ka sta ro sti do 14 go di na i 13 ma lo let ni ka, od no sno žr ta va mu škog po la sta ro sti od 14 do 18 go di na. Po re đe njem sta ro sne struk tu re iden ti fi ko va nih ma lo let-nih žr ta va mu škog po la to kom 2006. i 2007. go di ne, pri me ću je se da je 2007. go di ne do šlo do zna čaj nog po ve ća nja bro ja žr ta va mu škog po la ko ji su uz ra sta iz me đu 14 i 18 go di na.

Slu žba za ko or di na ci ju za šti te žr ta va tr go vi ne lju di ma

Na osno vu ba ze po da ta ka Slu žbe za ko or di na ci ju za šti te žr ta va tr go vi ne lju di ma u Sr bi ji, do šli smo do po da ta ka o žr tva ma mu škog po la ko je su kon tak-ti ra ne od stra ne Slu žbe u pe ri o du iz me đu 2004. i 2007. go di ne.

Ta be la 2: Broj žr ta va iden ti fi ko va nih od stra ne Slu žbe za ko or di na ci ju za šti te žr ta va tr go vi ne lju di ma

GodinaMaloletni muškarci

Punoletni muškarci

Ukupan broj žrtava muškog

pola Br. Index

Ukupan broj žrtava oba

pola Br. Index

2004 4 0 4 100 38 100

2005 0 0 0 0 53 139

2006 2 0 2 50 62 163

2007 2 7 9 225 60 158

Ukupno 8 7 15 213

Kao što se u ta be li 2 mo že vi de ti, od ukup no 213 ma lo let nih i pu no let nih žr ta va oba po la, ko li ko je re gi stro va no u na ve de nom pe ri o du, žr tve mu škog po la či ne 7% (15 žr ta va). Od ukup nog bro ja mu ških žr ta va ko je su do šle u kon takt sa Slu žbom, 53,3% či ne ma lo let ni ci (8 žr ta va), a 46,7% pu no let na li ca (7 žr ta va).

Ta ko đe, uoča va se da je uku pan broj žr ta va mu škog po la u po sma tra nom pe ri o du osci li rao tj. naj pre je opa dao, pa ra stao, da bi 2007. go di ne do šlo do

65

po ve ća nja ko je na go ve šta va trend po ra sta bro ja žr ta va mu škog po la ko je su iden ti fi ko va ne od stra ne Slu žbe.

Tač ni je, u evi den ci ji Slu žbe se na vo di da je 2004. go di ne iden ti fi ko va no 38 žr ta va, me đu ko ji ma i 4 ma lo let na mu škar ca od ko jih je je dan bio iz Sr bi je, je dan iz Bu gar ske, a dva ma lo let ni ka iz Ru mu ni je, a ko ji su či ni li 10,5% od ukup nog bro ja žr ta va ko je je Slu žba kon tak ti ra la te go di ne. To kom po sma tra ne 2004. go di ne ni je evi den ti ra na ni jed na pu no let na žr tva mu škog po la, kao ni na red ne go di ne, ka da Slu žba ni je evi den ti ra la ni ma lo let ne žr tve mu škog po la. Me đu tim, u 2006. go di ni su od stra ne Slu žbe za ko or di na ci ju za šti te žr ta va tr go vi ne lju di ma kon tak ti ra ne 62 oso be, uklju ču ju ći i 2 ma lo let ne mu škog po la, obe iz Sr bi je. Ka ko se broj žr ta va mu škog po la dvo stru ko sma njio u od no su na po čet nu go di nu, a uku pan broj žr ta va se po ve ćao za 63,2%, to se i udeo žr ta va mu škog po la u ukup nom bro ju zna čaj no sma njio, sa 10,5% na 3,2%.

Iako se u 2007. go di ni po pr vi put uku pan broj iden ti fi ko va nih žr ta va ne-znat no sma njio, i to na 60 žr ta va tr go vi ne lju di ma, broj ma lo let ni ka ostao je isti. To zna či da su iden ti fi ko va ne 2 ma lo let ne oso be mu škog po la, po no vo iz Sr bi je, s tim što je Slu žba u ovoj go di ni, po pr vi put, pru ži la po moć i pu no let-nim žr tva ma mu škog po la. Na i me, ra di se o 7 žr ta va, 6 mu ška ra ca iz Sr bi je i 1 mu škar cu iz Ru mu ni je, što zna či da je ve ći na žr ta va mu škog po la, 8 od 9 iden ti fi ko va nih to kom 2007. go di ne iz Sr bi je, od no sno da se ra di lo o do ma ćim dr ža vlja ni ma.

Uoča va se da se uku pan broj iden ti fi ko va nih žr ta va mu škog po la 2007. po ve ćao ne što vi še od 2 pu ta u od no su na po čet nu go di nu i če tvo ro stru ko u od no su na pret hod nu go di nu. Ta ko je udeo žr ta va mu škog po la u ukup nom bro ju re gi stro va nih žr ta va u evi den ci ji Slu žbe za 2007. go di nu iz no sio 15%.

Po da ci o tr go vi ni i kri jum ča re nju mu ška ra ca iz in ter vjua i pre su da

Po da ci o ras pro stra nje no sti i struk tu ri tr go vi ne mu škar ci ma u Sr bi ji pri ku-plje ni su pu tem in ter vjua sa struč nja ci ma i iz sud skih pre su da.

Ka ko bi se do šlo do po da ta ka o obi mu tr go vi ne mu škar ci ma, struč nja ke smo pi ta le da li su se u svom do sa da šnjem ra du sre ta li sa slu ča je vi ma tr go vi ne lju di ma, kao i da li su se i sa ko li ko slu ča je va sre li u pe ri o du iz me đu 2003. i 2007. go di ne. Po tom smo ih pi ta le da li je me đu slu ča je vi ma tr go vi ne lju di ma sa ko ji ma su se sre li u na ve de nom pe ri o du bi lo slu ča je va tr go vi ne oso ba ma mu-škog po la i ko li ko. Is pi ta ni ke ko ji su na ve li da su se u prak si sre li sa slu ča je vi ma

66

tr go vi ne mu škar ci ma, za mo li le smo da opi šu naj vi še pet slu ča je va tr go vi ne mu škar ci ma i/ili de ča ci ma za ko je ima ju ne po sred na sa znan ja.27

Za sva ki na ve de ni slu čaj tr go vi ne oso ba ma mu škog po la za mo li le smo is pi-ta ni ke da opi šu ključ ne ka rak te ri sti ke do ga đa ja (na čin vr bo va nja, tran spor ta i eks plo a ta ci je žr tve), pu te ve tr go vi ne u kon kret nom slu ča ju, po tom, da na ve du osnov ne ka rak te ri sti ke žr ta va i iz vr ši la ca (sta rost, dr ža vljan stvo, na ci o nal na pri pad nost, obra zo va nje, za ni ma nje, za po sle nje i slič no), kao i da opi šu šta je u kon kret nom slu ča ju in sti tu ci ja/or ga ni za ci ja iz ko je je is pi ta nik pred u ze la, od no sno, šta se do go di lo sa žr tvom i da li je do šlo do re ak ci je or ga na kri vič no-prav nog si ste ma u od no su na iz vr ši o ce.

To kom ob ra de po da ta ka do bi je nih iz opi sa nih slu ča je va, eli mi ni sa na su pre-kla pa nja. Na i me, kroz opi se ko je su is pi ta ni ci da li bi lo je mo gu će pre po zna ti slu ča je ve o ko ji ma su po da ci do bi je ni od vi še is pi ta ni ka, pa je sva ki ta kav slu čaj bro jan kao je dan. Uz to, do sa zna nja za ne ko li ko slu ča je va do šlo se ana li zom sud skih pre su da.

Isti me to do lo ški pri stup pri me njen je kod do la že nja do po da ta ka o kri jum-ča re nju mu ška ra ca.

Is tra ži va njem se ta ko do šlo do po da tka da je od 82 is pi ta ni ka njih 36 (43,9%) ima lo ne po sred na sa zna nja o slu ča je vi ma tr go vi ne mu škar ci ma. Oni su se, u pe ri o du od 2003. do 2007. go di ne, u prak si sre li sa ukup no 108 slu ča je va tr-go vi ne lju di ma u ko ji ma su se kao žr tve po ja vi le oso be mu škog po la, s tim što 3 is pi ta ni ka ni su mo gla da na ve du ta čan broj slu ča je va, već su re kli da se ra di o „ne ko li ko slu ča je va“.

Naj ve ći broj is pi ta ni ka ko ji su se u prak si sre ta li sa slu ča je vi ma tr go vi ne mu škar ci ma či ne pred stav ni ci po li ci je – 12, po tom op štin ski ili okru žni tu ži o-ci, od no sno, nji ho vi za me ni ci i su di je re dov nih (op štin skih i okru žnih) su do va – 7, a on da i pred stav ni ci in sti tu ci ja si ste ma so ci jal ne za šti te – 4, ne vla di nih or ga ni za ci ja – 4, kao i 2 pred stav ni ka me đu na rod nih or ga ni za ci ja i 1 su di ja za pre kr ša je. Pri to me, pri me ću je se da je naj ve ći broj is pi ta ni ka imao ne po sred-na sa zna nja za ma nje od pet slu ča je va tr go vi ne mu škar ci ma – njih 29 (80,6%) (uglav nom zna ju za jed na ili dva ta kva slu ča ja). Dva is pi ta ni ka sre la su se sa 6 do 10 slu ča je va u ko ji ma su se kao žr tve tr go vi ne po ja vi le oso be mu škog po la (oba is pi ta ni ka su iz tu ži la štva), dok je 3 is pi ta ni ka na ve lo da ima ju ne po sred-na sa zna nja za vi še od 10 slu ča je va tr go vi ne oso ba ma mu škog po la, i to dva po li cij ska slu žbe ni ka i je dan pred stav nik ne vla di ne or ga ni za ci je. U 2 slu ča ja is pi ta ni ci ni su mo gli da pre ci zi ra ju broj slu ča je va u ko ji ma je bi lo mu ških žr-

27 Pri to me, ne ko li ko is pi ta ni ka opi sa lo je i vi še od pet slu ča je va.

67

ta va, prem da su na ve li da ih ni je bi lo pu no, tek ne ko li ko, pa bi mo glo da se pret po sta vi da se ni su sre li sa vi še od pet ta kvih slu ča je va.

Struč nja ci su opi sa li 52 slu ča ja u ko ji ma se kao žr tve tr go vi ne lju di ma po ja-vlju ju oso be mu škog po la, ko ji su se do go di li u po sma tra nom pe ri o du.28 Naj ve ći broj slu ča je va opi sa li su po li cij ski slu žbe ni ci – 10 slu ča je va, po tom su di je op štin-skih i okru žnih su do va – 9 slu ča je va, pred stav ni ci ne vla di nih or ga ni za ci ja – 8 slu ča je va, tu ži o ci, od no sno, nji ho vi za me ni ci – 5 slu ča je va;29 pred stav ni ci Slu žbe za ko or di na ci ju za šti te žr ta va tr go vi ne lju di ma i me đu na ro di nih or ga ni za ci ja opi sa li su po 4 slu ča ja, za po sle ni u cen tri ma za so ci jal ni rad – 3 slu ča ja, i su di ja or ga na za pre kr ša je – 1 slu čaj. Uz to, pri me ću je se da je za 8 slu ča je va tr go vi ne mu škar ci ma vi še in ter vju i sa nih struč nja ka ima lo ne po sred nih sa zna nja, pa je za te slu ča je ve do bi je no po vi še opi sa od stra ne raz li či tih is pi ta ni ka (ma hom su is pi ta ni ci iz po li ci je i tu ži la šta va u istom me stu opi si va li iste slu ča je ve sa ko-ji ma su se u prak si su sre li). Po red to ga, za još tri slu ča ja po da ci su do bi je ni iz prav no sna žnih pre su da ko je su do ne li su do vi u me sti ma u ko ji ma ni su vo đe ni in ter vjui sa struč nja ci ma.

Na taj na čin, iden ti fi ko va no je 55 slu ča je va tr go vi ne li ci ma mu škog po la ko-ji su se do go di li u pe ri o du iz me đu 2003. i 2007. go di ne, ko ji su po slu ži li kao osnov za ana li zu obi ma i struk tu re tr go vi ne mu škar ci ma.

Obim i ge o graf ska ras pro stra nje nost tr go vi ne mu škar ci ma

Od 55 opi sa nih slu ča je va, u 26 su kao žr tve pre po zna ti pu no let ni mu škar ci (bi lo sa mi ili u gru pi sa že na ma žr tva ma tr go vi ne), u 19 slu ča je va su žr tve tr go-vi ne bi li de ča ci, tj. oso be mu škog po la mla đe od 18 go di na, dok se u 10 opi sa nih slu ča je va ra di lo o tr go vi ni me šo vi tih gru pa mu ška ra ca, tj. gru pa u ko ji ma su žr tve tr go vi ne bi le i pu no let ne i ma lo let ne oso be mu škog po la.

U po gle du ge o graf ske ras pro stra nje no sti, na la zi is tra ži va nja za sno va ni na opi sa nim slu ča je vi ma po ka zu ju da se tr go vi na mu škar ci ma de ša va u raz li či tim

28 Dva slu ča ja ko ja su pro ce su i ra na kao kri jum ča re nje lju di (član 350 KZ RS) i kao ne-do zvo lje ni pre laz dr žav ne gra ni ce (član 249 ne ka da šnjeg Osnov nog kri vič nog za ko na) ubro ja na su u slu ča je ve tr go vi ne lju di ma jer su od stra ne struč nja ka bi li pre po zna ti kao slu ča je vi tr go vi ne i, na po čet ku, i pro ce su i ra ni kao tr go vi na lju di ma, da bi po tom, usled ne do stat ka do ka za, bi li pre kva li fi ko va ni na na pred na ve de na kri vič na de la. Uz to, za ne ke od opi sa nih slu ča je va do bi je ne su i prav no sna žne pre su de, pa su po da ci do bi je ni to kom in ter vjua sa struč nja ci ma mo gli ka sni je da bu du do pu nje ni po da ci ma iz pre su da.

29 S tim u ve zi, tre ba lo bi na po me nu ti da su, na pri mer, u Vra nju za sve slu ča je ve o ko ji ma je go vo ri la is pi ta ni ca iz okru žnog su da, zna li i is pi ta ni ci iz okru žnog tu ži la štva.

68

de lo vi ma Sr bi je, ali da su po seb no kri tič na me sta ko ja se na la ze na glav nim pu te-vi ma tr go vi ne ko ji idu od ju ga ka se ve ru ili za pa du, pro la ze ći kroz Be o grad, kao i me sta ko ja se na la ze u po gra nič nim zo na ma. Naj ve ći broj slu ča je va ot kri ven je na te ri to ri ji gra da Be o gra da a po tom i u dru gim me sti ma: Vra nju, Za je ča ru, Ni šu, Šap cu, Srem skoj Mi tro vi ci, Su bo ti ci, Alek sin cu, Pre še vu i Kur šu mli ji.

Na osno vu opi sa nih 55 slu ča je va, iden ti fi ko va no je 407 žr ta va tr go vi ne lju-di ma mu škog po la, što či ni 94,7% svih žr ta va pre po zna tih u opi sa nim slu ča-je vi ma.30 Od 407 žr ta va tr go vi ne lju di ma mu škog po la, 342 (84,0%) oso be su bi le pu no let ne a 65 (16,0%) mla đe od 18 go di na. Pri to me, u jed nom slu ča ju tr go vi ne de ča ci ma ne ma po da ta ka o bro ju žr ta va, već se na vo di da je bi lo „vi še mu ške de ce“, što uka zu je da je broj žr ta va u prak si još ve ći.

Po sma tra no po go di na ma, pri me ću ju se osci la ci je u po gle du bro ja pre po-zna tih mu ških žr ta va. Na i me, u od no su na 2003. go di nu, kao po čet nu go di nu ob u hva će nu is tra ži va njem, to kom 2004. go di ne be le ži se rast bro ja pre po zna tih žr ta va tr go vi ne lju di ma mu škog po la, po tom do la zi do opa da nja (to kom 2005. i 2006. go di ne), da bi 2007. go di ne po no vo bi lo za be le že no po ve ća nje bro ja žr ta va mu škog po la, što se vi di ka ko na osno vu uvi da u ap so lut ne bro je ve, ta ko i na osno vu in dek sa (ta be la 3). Pri to me, isti trend se pri me ću je ka ko u slu ča ju pu no let nih, ta ko i u slu ča ju ma lo let nih žr ta va mu škog po la.

Ta be la 3: Broj mu ških žr ta va tr go vi ne lju di ma iden ti fi ko van is tra ži va njem31

Go di naMu ških

žr ta va ukup noIn dex

Pu no let ni mu škar ci

In dex De ča ci In dex

2003 20 100 20 100 0 -2004 104 520 83 415 21 1002005 71 355 59 295 12 572006 26 130 18 90 8 382007 183 915 162 810 2131 100Ne ma

po da tka o go di ni

3 - - - 3 -

Ukup no 407 342 65

30 S tim u ve zi, tre ba na po me nu ti da je broj pre po zna tih žr ta va žen skog po la da le ko ma-nji u od no su na broj mu ška ra ca kao žr ta va iz raz lo ga što je ak ce nat bio na opi si va nju slu ča je va u ko ji ma su mu škar ci vik ti mi zi ra ni tgo vi nom lju di ma. Sto ga su sa mo u ne kim spo ra dič nim slu ča je vi ma že ne i de voj či ce ot kri va ne u gru pa ma sa ma lo let nim i/ili pu-no let nim mu škar ci ma pa se do šlo do sa zna nja i o nji ma kao žr tva ma. Ta ko se do šlo do sa zna nja za 23 žr tve žen skog po la, što či ni 5,3% ukup nog bro ja pre po zna tih žr ta va.

31 Uz dodatak jednog slučaja u kome nije preciziran broj dece.

69

Ka ko po ka zu ju po da ci u ta be li 3, is tra ži va njem se do šlo do sa zna nja za 20 žr ta va tr go vi ne lju di ma mu škog po la ko je su pre po zna te to kom 2003. go di ne, me đu ko ji ma ni je bi la ni jed na ma lo let na mu ška žr tva. U po re đe nju sa po čet nom go di nom, u 2004. se be le ži zna čaj no po ve ća nje bro ja mu ška ra ca pre po zna tih kao žr ta va tr go vi ne lju di ma uop šte, i to za čak pet pu ta. Pri to me, uoča va se po ve ća nje bro ja pu no let nih mu ških žr ta va, ali se, za raz li ku od pret hod ne go di-ne, be le že i slu ča je vi tr go vi ne de ča ci ma. To kom 2004. go di ne, od ukup no 104 pre po zna te mu ške žr tve, sko ro 80% su či ni li pu no let ni mu škar ci – tač ni je njih 83 (79,8%), dok je de ča ka bi lo go to vo če ti ri pu ta ma nje – 21 de čak ili 20,2%.

Na red ne, 2005. go di ne do la zi do opa da nja bro ja pre po zna tih žr ta va mu-škog po la, i to za oko 30% u od no su na pret hod nu go di nu. To kom te go di ne od ukup no 71 mu ške žr tve, pu no let nih je bi lo 59 (83,1%) a ma lo let nih 12 (16,9%). Pri to me, be le ži se pad bro ja ka ko pu no let nih ta ko i ma lo let nih li ca, s tim što se uoča va ve ći pad u bro ju de ča ka pre po zna tih kao žr tve tr go vi ne lju di ma, ali od nos ma lo let nih i pu no let nih žr ta va osta je go to vo ne pro me njen u od no su na pret hod nu go di nu.

Trend opa da nja bro ja žr ta va mu škog po la na sta vlja se i to kom 2006. go di-ne, ka da je pre po zna to ukup no 26 mu ških žr ta va – 18 (69,2%) pu no let nih i 8 (30,8%) ma lo let nih. Pri to me, be le ži se iz ve sno po ve ća nje bro ja iden ti fi ko va nih de ča ka u ukup nom bro ju mu ških žr ta va pre po zna tih to kom te go di ne.

Po da ci do ko jih se do šlo ovim is tra ži va njem, slič no kao i po da ci po li ci je, po ka zu ju na gli rast bro ja oso ba mu škog po la pre po zna tih kao žr ta va tr go vi ne lju di ma to kom 2007. go di ne. Na i me, to kom te go di ne be le ži se po rast od čak se dam pu ta u od no su na 2006. go di nu, kao i za oko 75% u od no su na 2004. go di nu ka da je za be le žen naj ve ći broj mu ških žr ta va u pe ri o du pre 2007. go-di ne. To kom 2007. go di ne, od ukup no 183 mu ške žr tve, 162 (88,5%) su bi le pu no let ne a 21 (11,5%) ma lo let na. Ovi po da ci go vo re o na glom po ra stu bro ja i pu no let nih i ma lo let nih mu ških žr ta va. Sa dru ge stra ne, pak, za pa ža se po ve-ća nje ude la pu no let nih mu ška ra ca u ukup nom bro ju mu ških žr ta va pre po zna-tih to kom 2007. go di ne, što, de lom, mo že da se do ve de u ve zu sa pro ble mom pre po zna va nja vik ti mi za ci je de ča ka tr go vi nom lju di ma, po seb no onim ko ji pri pa da ju vul ne ra bil nim dru štve nim gru pa ma. Ali, sa dru ge stra ne, po ve ća nje bro ja pre po zna tih žr ta va mo že da se ob ja sni i po ja ča nim ak tiv no sti ma po li ci je na ot kri va nju ve ćih gru pa na ših dr ža vlja na ko ji su u gru pa ma od la zi li u ino-stran stvo gde su bi li rad no eks plo a ti sa ni. Upra vo oni či ne naj ve ći udeo u bro ju pu no let nih mu ških žr ta va to kom po sled nje po sma tra ne go di ne.

Ako upo re di mo po ka za te lje dr žav nih or ga na i po dat ke do bi je ne pu tem in ter vjua sa stuč nja ci ma i ana li zom sud skih pre su da, pri me ću je se da je trend

70

obi ma tr go vi ne mu škim li ci ma isti u po re đe nju sa tren dom ko ji po ka zu ju po-da ci Slu žbe za ko or di na ci ju za šti te žr ta va tr go vi ne lju di ma, ali se uoča va ju od-re đe ne raz li ke u od no su na po ka za te lje po li ci je. Na i me, ka ko su ge ri šu po da ci po li ci je, od 2004. go di ne be le ži se per ma nen tan rast ukup nog bro ja mu ških žr ta va to kom po sma tra nog pe ri o da, i to ka ko bro ja pu no let nih, ta ko i ma lo let-nih mu ških žr ta va, od no sno ne uoča va ju se osci la ci je.

Me đu tim, ka ko se vi di iz ta be le 3, is tra ži va njem su iden ti fi ko va ne mu ške žr tve to kom sva ke go di ne ob u hva će ne is tra ži va njem, i to ka ko pu no let na, ta ko i ma lo let na li ca. Na su prot to me, pri me ću je se da se u evi den ci ji po li ci je pu no-let ne mu ške žr tve re gi stru ju tek 2006. i 2007. go di ne, dok se Slu žba su sre la sa pr vim pu no let nim mu škim žr tva ma tek 2007. go di ne. Ali, broj pu no let nih mu ških žr ta va to kom te dve go di ne, a po seb no 2007., je da le ko ma nji od bro ja žr ta va iden ti fi ko va nih na šim is tra ži va njem. Ta ko je, na pri mer, u po re đe nju sa po da ci ma po li ci je, to kom 2006. go di ne is tra ži va njem iden ti fi ko va no dva i po pu ta vi še mu ških žr ta va ne go što je po li ci ja re gi stro va la, a u 2007. – tri i po pu ta vi še u od no su na po ka za te lje ovog dr žav nog or ga na. Ova raz li ka je još ve ća ako se u ob zir uzmu broj ča ni po ka za te lji Slu žbe.

Sa dru ge stra ne, u od no su na ma lo let ne mu ške žr tve uoča va se da su se po li-ci ja i Slu žba to kom pe ri o da za ko ji su da ti po da ci su sre ta li sa de ča ci ma žr tva ma tr go vi ne lju di ma, pri če mu Slu žba sa mo to kom 2005. go di ne ni je ima la ni je dan re gi stro van slu čaj tr go vi ne de ča ci ma. Ali, po sma tra no u ap so lut nim bro je vi ma, uoča va se da je broj ma lo let nih mu ških žr ta va u evi den ci ji obe in sti tu ci je ma-nji u od no su na broj de ča ka iden ti fi ko va nih na šim is tra ži va njem. Ova raz li ka je po seb no vi dlji va u od no su na evi den ci ju Slu žbe. Na i me, pre ma po da ci ma Slu žbe, to kom 2006. go di ne iden ti fi ko va no je če ti ri pu ta ma nje de ča ka ne go što su ge ri šu na la zi is tra ži va nja, dok je ta raz li ka još ve ća u 2007. go di ni, ka da je Slu žba re gi stro va la 10 pu ta ma nje žr ta va ne go što je iden ti fi ko va no na šim is tra ži va njem. Osim to ga, od 2004. go di ne, pre ma po ka za te lji ma ove in sti tu-ci je, broj ma lo let nih mu ških žr ta va je u per ma nen tnom opa da nju, dok na la zi na šeg is tra ži va nja go vo re u pri log to me da je do pa da bro ja ma lo let nih žr ta va do šlo u pe ri o du iz me đu 2004. i 2006. go di ne, ali da se on da be le ži po rast.

Ima ju ći u vi du po dat ke do ko jih se do šlo is tra ži va njem do la zi se do za-ključ ka da je tr go vi na mu škar ci ma znat no ras pro stra nje ni ja u od no su na po-ka za te lje dr žav nih or ga na i in sti tu ci ja. Uz to, broj iden ti fi ko va nih slu ča je va tr go vi ne mu škar ci ma i de ča ci ma bi si gur no bio i ve ći da je in ter vju i san ve ći broj struč nja ka, i to iz dru gih gra do va u Sr bi ji, po seb no onih ko ji se na la ze na ma pi ra nim pu te vi ma tr go vi ne lju di ma. Sve to, iz me đu osta log, još jed nom uka zu je na po tre bu raz vi ja nja si ste ma pra će nja fe no me na tr go vi ne lju di ma i

71

jed no o bra znog be le že nja po da ta ka o pre po zna tim slu ča je vi ma i žr tva ma, ka ko bi se stvo ri la re al ni ja sli ka ovog pro ble ma, ko ja je va žan osnov kre i ra nja sva ke da lje po li ti ke su zbi ja nja ovog vi da kri mi na li te ta.

Kri jum ča re nje mi gra na ta: po sred ni po ka za telj ras pro stra nje no sti tr go vi ne mu škar ci ma

O ras pro stra nje no sti tr go vi ne mu škar ci ma, ka ko je na ve de no, go vo re i ne ki po sred ni po ka za te lji (mar ke ri), pre sve ga po da ci o kri jum ča re nju mu ških mi-gra na ta. Jer, iza kri jum ča re nja lju di po ten ci jal no se kri je ve li ki broj slu ča je va tr go vi ne lju di ma. To po seb no do la zi do iz ra ža ja u slu ča ju mu ška ra ca u ze mlja ma po put Sr bi je, ko ja se na pu te vi ma tr go vi ne i kri jum ča re nja lju di pre vas hod no po zi ci o ni ra kao ze mlja tran zi ta.32

Od 82 in ter vju i sa na struč nja ka, njih 35 (42,7%) je ima lo ne po sred na sa zna nja o slu ča je vi ma kri jum ča re nja mu ška ra ca ko ji da ti ra ju iz pe ri o da iz me đu 2003. i 2007. go di ne, i to: 14 po li cij skih slu žbe ni ka, po 6 tu ži la ca i su di ja or ga na za pre kr ša je, 4 su di je re dov nih su do va, kao i po 2 pred stav ni ka in sti tu ci ja si ste-ma so ci jal ne za šti te i me đu na rod nih or ga ni za ci ja i 1 ak ti vist ki nja ne vla di ne or ga ni za ci je.

Kao i u slu ča ju tr go vi ne mu škar ci ma, is pi ta ni ci su opi sa li po je dan ili vi še slu ča je va kri jum ča re nja oso ba mu škog po la. Ukup no su opi sa li 47 slu ča je va kri-jum ča re nja mu ških mi gra na ta, i to: 21 slu čaj opi sa li su in ter vju i sa ni po li cij ski slu žbe ni ci, po 8 tu ži o ci ili nji ho vi za me ni ci i su di je re dov nih su do va, 6 pred-stav ni ci me đu na rod nih or ga ni za ci ja (IOM i UN HCR), 2 su di je za pre kr ša je, a po je dan slu čaj is pi ta ni ci iz ne vla di ne or ga ni za ci je i cen tra za so ci jal ni rad. Tom bro ju tre ba do da ti još 35 slu ča je va u ve zi sa ko ji ma se do po da ta ka do šlo pu tem ana li ze pre su da za kri vič no de lo ne do zvo lje ni pre laz dr žav ne gra ni ce i kri jum ča re nje lju di. Ima ju ći to u vi du, uzo rak na ko me je ra đe na de talj ni ja ana li za či ni la su 82 iden ti fi ko va na slu ča ja kri jum ča re nja mu ških mi gra na ta.

Od 82 slu ča ja kri jum ča re nja mi gra na ta u 49 se ra di lo o kri jum ča re nju pu-no let nih mu ška ra ca, u 3 o kri jum ča re nju de ča ka, dok se u 30 slu ča je va ra di lo o me šo vi tim gru pa ma kri jum ča re nih mi gra na ta, i to: u 23 slu ča ja o gru pa ma pu no let nih i ma lo let nih mi gra na ta mu škog po la, u 4 slu ča ja o gru pa ma ko je su uklju či va le pu no let ne mu škar ce i že ne i mu šku i žen sku de cu, i u 3 slu ča ja o gru pa ma pu no let nih mu ška ra ca i že na.

32 O te ško ća ma u raz gra ni če nju tr go vi ne i kri jum ča re nja mu ška ra ca vi de ti vi še u de lu o kri vič nom go nje nju uč ni la ca ovih kri vič nih de la.

72

Naj ve ći broj opi sa nih slu ča je va ot kri ven je to kom 2006. i 2007. go di ne – 64 slu ča ja (33 slu ča ja 2006. go di ne i 31 slu čaj 2007. go di ne), če mu tre ba do da ti i niz slu ča je va ko ji su se de ša va li to kom te dve go di ne a za či ji broj ni su do bi je ni pre ci zni po da ci, već je ve ći broj po je di nač nih slu ča je va opi san kao je dan jer je na čin iz vr še nja u svi ma bio go to vo iden ti čan. To sva ka ko mo že da se do ve de u ve zu sa iz me na ma kri vič nog za ko no dav stva. Na i me, Kri vič nim za ko ni kom Re pu bli ke Sr bi je iz 2005. go di ne, ko ji je stu pio na sna gu 1. ja nu a ra 2006. go di ne, po pr vi put je u na še ma te ri jal no kri vič no za ko no dav stvo eks pli cit no uve de no kri vič no de lo kri jum ča re nja lju di. To je, pret po sta vlja mo, do pri ne lo ve ćoj vi dlji vo sti pro ble ma kri jum ča re nja lju di, od no sno, po ve ća nju bro ja slu ča-je va ko ji su pre po zna ti a on da i pro ce su i ra ni kao kri jum ča re nje lju di. Jer, dok ni je po sto ja la ova in kri mi na ci ja, de ša va lo se da su se slu ča je vi kri jum ča re nja lju di pod vo di li pod tr go vi nu lju di ma, što je da va lo „is kri vlje nu sli ku“ oba ova pro ble ma (Ćo pić, Ni ko lić-Ri sta no vić, 2006).

U po gle du ge o graf ske ras pro stra nje no sti, naj ve ći broj is tra ži va njem iden ti-fi ko va nih slu ča je va kri jum ča re nja mu ška ra ca, ot kri ven je na pod ruč ju Pre še va i Ši da, tj. na ula zu u ili iz la zu iz Sr bi je, a po tom i u dru gim me sti ma u Sr bi ji, i to: Be o gra du, Su bo ti ci, Srem skoj Mi tro vi ci, Šap cu, Vra nju, Ni šu, Be loj Cr kvi, Ve li kom Gra di štu, Ve li koj Pla ni, No vom Sa du, Po ža rev cu i Kra lje vu. Dru gim re či ma, u pi ta nju su me sta ko ja se na la ze na ma pi ra nim pu te vi ma raz li či tih vi do va ile gal ne tr go vi ne i ile gal nih mi gra ci o nih to ko va, i to u gra nič nim po-ja se vi ma, na ula zu u i iz la zu iz Sr bi je, kao i na pu te vi ma ko ji idu od ju ga ka se ve ru ili za pa du, ili, pak, od se ve ro-is to ka ka za pa du i, go to vo ne mi nov no, pro la ze kroz Be o grad.

Na osno vu opi sa 82 slu ča ja iden ti fi ko va no je 656 mu ških žr ta va kri jum ča re nja, što či ni 96,3% svih pre po zna tih žr ta va kri jum ča re nja.33 Od tog bro ja, pre po zna ta su 403 (61,4%) pu no let na li ca i 253 (38,6%) li ca mla đih od 18 go di na.

Po sma tra no pre ma go di na ma, pri me ću je se da je to kom 2003. go di ne pre po-znat sa mo je dan pu no let ni mu ška rac kao žr tva kri jum ča re nja; u 2004. go di ni bi lo je pre po zna to 29 kri jum ča re nih li ca, od če ga 28 pu no let nih mu ška ra ca i 1 de čak; 2005. go di ne – 66 mu ških žr ta va kri jum ča re nja (56 pu no let nih i 10 ma lo let nih). To kom 2006. i 2007. go di ne be le ži se po rast bro ja pre po zna tih žr ta va kri jum ča re nja: 2006. go di ne pre po zna to je ukup no 187 mi gra na ta (135 pu no let nih mu ška ra ca i 52 de ča ka) a 2007. go di ne – 176 (129 pu no let nih i 47 ma o let nih). Me đu tim, broj pre po zna tih žr ta va kri jum ča re nja to kom po sled nje

33 U opi sa nim slu ča je vi ma iden ti fi ko va no je i 25 oso ba žen skog po la što či ni 3,7% od ukup nog bro ja iden ti fi ko va nih mi gra na ta (681), pri če mu tre ba do da ti još dva slu ča ja u ko ji ma se na vo di da je bi lo vi še de ce ali bez uka zi va nja na nji hov pol.

73

dve po sma tra ne go di ne je i ve ći jer je to kom tog pe ri o da bi lo pre po zna to još 140 mu ških li ca, i to ma lo let nih, ali se na osno vu po da ta ka do bi je nih is tra-ži va njem ni je sa si gur no šću mo glo utvr di ti ko li ko njih je pre po zna to to kom 2006. a ko li ko to kom 2007. go di ne.

Me đu tim, ka ko oprav da no pri me ću ju po je di ni auto ri, žr tve kri jum ča re nja se, uko li ko do spe ju u ze mlju de sti na ci je, go to vo nu žno okre ću dru gim ile gal-nim tr ži šti ma i ne for mal noj eko no mi ji (Ely-Rap hel, 2002: 173): cr nom tr ži štu do ku me na ta (pa so ša, vi za, do zvo la bo rav ka), cr nom tr ži štu rad ne sna ge, kao i tr go vi ni dro gom i oruž jem, kri jum ča re nju ci ga re ta i slič no (Ni ko lić-Ri sta no vić, 2003: 10). U ta kvim uslo vi ma, kri jum ča re nje ve o ma la ko mo že da pre ra ste u tr go vi nu lju di ma. Od no sno, ka ko oprav da no pri me ću je Kelly (2007: 86-87), tr go vi nu lju di ma bi tre ba lo po sma tra ti kao pro ces, od no sno „kon ti nu um“ ko ji ob u hva ta raz li či te ni voe upo tre be si le, eks plo a ta ci je i po zi ci ja vul ne ra bil no sti žr ta va. Za to je ka rak te ri sa nje od re đe ne si tu a ci je kao „tr go vi ne“ ili kao „kri-jum ča re nja“ če sto ve štač ko i ne ko ri sno (Kelly, 2007: 87), te, na sta vlja autor ka, „po sto je i pre kla pa nja i pre la že nje od kri jum ča re nja ka tr go vi ni, sa po me ra njem ko je go to vo uvek ide u prav cu po ve ća ne eks plo a ta ci je“, što je „mno go če šće ka-da je pu to va nje du že i sku plje, jer to po ve ća va mo guć no sti za eks plo a ta ci ju i ve li či nu du ga po do la sku“.

Usled to ga, u ne kim slu ča je vi ma je te ško sa si gur no šću kva li fi ko va ti je dan do ga đaj kao tr go vi nu ili kri jum ča re nje, po seb no ka da su žr tve (pu no let ni) mu škar ci i ka da se la nac kri jum ča re nja pre se če u ze mlji ko ja se pri mar no po-zi ci o ni ra kao ze mlja tran zi ta. Za to je dan broj li ca ko ja su na pro sto ru na še ze mlje iden ti fi ko va na kao žr tve kri jum ča re nja, mo gu da se po sma tra ju kao po ten ci jal ne žr tve tr go vi ne lju di ma. Jer, ka da se la nac kri jum ča re nje pre se če, te ško je utvr di ti da li bi do eks plo a ta ci je mi gran ta do šlo u ne koj ka sni jij fa zi, kao i da li je nje go vo pre ba ci va nje vr še no u ci lju ka sni je eks plo a ta ci je ili sa mo ra di sti ca nja tre nut ne ko ri sti. Uto li ko mo že da se pret po sta vi da je pro blem tr go vi ne mu škar ci ma još ras pro stra nje ni ji, čak i u od no su na obim ko ji je utvr-đen ovim is tra ži va njem, od no sno, da je broj žr ta va ili, ba rem, po ten ci jal nih žr ta va tr go vi ne mu škar ci ma u Sr bi ji još ve ći.

74

Struk tu ra tr go vi ne mu škar ci ma u Sr bi ji

Struk tu ru tr go vi ne mu škar ci ma mo gu će je po sma tra ti pre ma tri kri te ri ju ma: uz ra stu žr ta va, pre ma to me da li se u kon kret nom slu ča ju ra di lo o tr go vi ni u, kroz ili iz Sr bi je, od no sno da li je Sr bi ja u od re đe nom slu ča ju bi la ze mlja po re-kla, tran zi ta ili de sti na ci je mu ških žr ta va tr go vi ne, i pre ma vi du eks plo a ta ci je ili na me ra va ne eks plo a ta ci je ko joj su žr tve bi le iz lo že ne.

Struk tu ra tr go vi ne mu škar ci ma pre ma uz ra stu žr ta va

Me đu mu škar ci ma kao žr tva ma tr go vi ne lju di ma is tra ži va njem su iden ti fi -ko va na i pu no let na i ma lo let na li ca, iako je, ka ko po ka zu ju po da ci do ko jih se do šlo is tra ži va njem, u pe ri o du iz me đu 2003. i 2007. go di ne bi lo pre po zna to pet pu ta vi še pu no let nih mu ških žr ta va ne go ma lo let nih.

Od 407 žr ta va tr go vi ne lju di ma mu škog po la ko ji su pre po zna ti u opi sa nim slu ča je vi ma, 342 (84,0%) li ca su bi la pu no let na, dok je 65 (16,0%) bi lo mla đe od 18 go di na. Uz to, u jed nom slu ča ju tr go vi ne de ča ci ma ne ma po da ta ka o bro ju žr ta va, već se na vo di da je bi lo „vi še mu ške de ce“.

Tr go vi na mu škar ci ma u, kroz i iz Sr bi je

Po da ci do ko jih se do šlo is tra ži va njem po ka zu ju da su mu škar ci žr tve i unu tra šnje i tran sna ci o nal ne tr go vi ne lju di ma. S tim u ve zi se ipak pri me ću ju od re đe ne raz li ke i pra vil no sti s ob zi rom na sta rost žr ta va. Na i me, ka ko po ka-zu ju na la zi is tra ži va nja, i pu no let ni mu škar ci i de ča ci su žr tve tran sna ci o nal ne tr go vi ne, ali u slu ča ju tr go vi ne ko ja se od vi ja unu tar gra ni ca Sr bi je, žr tve su go to vo is klju či vo ma lo let ni mu škar ci, po seb no mla đeg uz ra sta, od no sno, li ca mla đa od 14 go di na.

Po la ze ći od opi sa nih slu ča je va tr go vi ne mu škar ci ma u Sr bi ji, pri me ću je se da tr go vi nu pu no let nim mu škar ci ma ka rak te ri še tran sna ci o nal ni ka rak ter, i to ka ko on da ka da su u kon kret nim slu ča je vi ma iden ti fi ko va ni sa mo pu-no let ni mu škar ci kao žr tve, ta ko i on da ka da se na đu u gru pi sa ma lo let nim li ci ma mu škog po la: od ukup no 36 slu ča je va u ko ji ma su se kao žr tve po ja vi la pu no let na mu ška li ca u 32 (88,9%) se ra di lo o tran sna ci o nal noj tr go vi ni. U 4 slu ča ja ne ma po da ta ka o to me da li je u pi ta nju bi la tran sna ci o nal na ili unu-tra šnja tr go vi na, dok ni je bio pre po znat ni je dan slu čaj unu tra šnje tr go vi ne od ra slim mu škar ci ma.

75

Na pu te vi ma tran sna ci o nal ne tr go vi ne pu no let nim mu škar ci ma, Sr bi ja se, u naj ve ćem bro ju slu ča je va, po zi ci o ni ra kao ze mlja tran zi ta – u 21 slu ča ju (65,6%). Pri to me, kao glav na ze mlja de sti na ci je po ja vlju je se Ita li ja, a po tom i dru ge ze mlje Evrop ske uni je, pr ven stve no Ne mač ka, Fran cu ska, Grč ka, Špa-ni ja, kao i skan di nav ske dr ža ve. U 7 slu ča je va Sr bi ja je bi la iden ti fi ko va na kao ze mlja po re kla pu no let nih mu ška ra ca kao žr ta va tr go vi ne. Iz Sr bi je kao ze mlje po re kla, pu no let ni mu škar ci su kao žr tve tr go vi ne od la zi li u Ru si ju, Sa u dij sku Ara bi ju, Uje di nje ne Arap ske Emi ra te, Bo snu i Her ce go vi nu, i to Re pu bli ku Srp sku, kao i u Ma ke do ni ju i na Mal tu. U 4 slu ča ja, pak, Sr bi ja je za be le že na kao ze mlja pri vre me ne ili traj ne de sti na ci je pu no let nih oso ba mu škog po la.

U slu ča je vi ma tr go vi ne ma lo let nim li ci ma mu škog po la, is tra ži va njem se do šlo do po da ta ka da je ne što če šća tran sna ci o nal na tr go vi na, ali da su ve o ma če sto de ča ci iz lo že ni i unu tra šnjoj tr go vi ni. Na i me, od 29 slu ča je va u ko ji ma se kao žr tve po ja vlju ju de ča ci, bi lo sa mi ili u gru pi sa pu no let nim li ci ma, u 14 slu ča je va pre po zna ta je tran sna ci o nal na tr go vi na, dok se u 11 slu ča je va ra di lo o unu tra šnjoj tr go vi ni, tj. tr go vi ni unu tar gra ni ca Sr bi je. U 4 slu ča ja ne ma po-da ta ka o ko joj for mi tr go vi ne se ra di lo.

Od 14 slu ča je va tran sna ci o nal ne tr go vi ne de ča ci ma, u 7 slu ča je va Sr bi ja je bi la ze mlja po re kla, u 5 slu ča je va ze mlja tran zi ta, u 1 slu ča ju ze mlja pri vre me-ne de sti na ci je, dok za 1 slu čaj ne ma po da ta ka. Iz Sr bi je kao ze mlje po re kla, žr tve su ma hom bi le tra fi ko va ne u ze mlje u ne po sred nom okru že nju – Cr nu Go ru, Ma ke do ni ju i Hr vat sku, ta ko da se tr go vi na de ča ci ma od vi ja u užim okvi ri ma, tač ni je na pro sto ru biv še Ju go sla vi je. Žr tve ko je su bi le u tran zi tu pre ko te ri to ri je Sr bi je, išle su ka Ita li ji, Ne mač koj i skan di nav skim ze mlja ma. Pri to me, uoča va se da su u tim slu ča je vi ma de ča ci bi li u gru pa ma sa od ra slim mu škar ci ma, do la ze ći ma hom iz Al ba ni je, Av ga ni sta na i Tur ske.

Struk tu ra tr go vi ne mu škar ci ma pre ma ob li ku eks plo a ta ci je

U po gle du ob li ka tr go vi ne s ob zi rom na eks plo a ta ci ju ko joj su bi li ili je tre ba lo da bu du iz lo že ni mu škar ci kao žr tve, is tra ži va nje je po ka za lo da ključ no me sto za u zi ma ju tr go vi na u ci lju rad ne eks plo a ta ci je i tr go vi na u ci lju pro sja če nja. Pri to me, mo gu se uoči ti od re đe ne raz li ke s ob zi rom na sta rost mu ških žr ta va.

U slu ča je vi ma tr go vi ne pu no let nim mu škar ci ma do mi ni ra tr go vi na u ci lju rad ne eks plo a ta ci je – od 36 slu ča je va u ko ji ma su žr tve bi le od ra sle oso be mu-škog po la u 16 se ra di lo o rad noj eks plo a ta ci ji, od no sno, na me ri da žr tve bu du rad no eks plo a ti sa ne. U dva slu ča ja pre po zna ta je tr go vi na u ci lju pri nud nog

76

ra da, a u jed nom tr go vi na u ci lju pro sja če nja. U osta lim slu ča je vi ma ni je se znao cilj u ko me je tr go vi na vr še na.

Sa dru ge stra ne, u slu ča je vi ma tr go vi ne de ča ci ma pri mar no me sto za u zi ma tr go vi na u ci lju pro sja če nja – od 29 slu ča je va u ko ji ma su žr tve bi la ma lo let na li ca mu škog po la, u 13 je tr go vi na vr še na u ci lju pro sja če nja. Sle di tr go vi na u ci lju vr še nja kri vič nih de la – u 5 slu ča je va, po tom, tr go vi na u ci lju sek su al ne eks plo a-ta ci je – u 3 slu ča ja i tr go vi na u ci lju rad ne eks plo a ta ci je – u 1 slu ča ju. U osta lim slu ča je vi ma ne ma po da ta ka o ci lju u ko me je tr go vi na de ča ci ma vr še na.

U na stav ku iz la ga nja bi će iz ne ti po da ci do ko jih se do šlo ovim is tra ži va njem u ve zi sa ka rak te ri sti ka ma i ne kim spe ci fi č no sti ma tr go vi ne li ci ma mu škog po la u Sr bi ji.

77

Sa nja Ćo pić

Ka rak te ri sti ke tr go vi ne mu ška r ci ma u Sr bi ji

Uvod

U ovom odelj ku bi će iz lo že ni po da ci do ko jih smo do šle ovim is tra ži va njem u ve zi sa ka rak te ri sti ka ma tr go vi ne mu škar ci ma i ka rak te ri sti ka ma žr ta va i iz vr ši la ca ovog vi da kri mi na li te ta. Po red to ga, bi će iz ne ti po da ci o ka rak te ri-sti ka ma kri jum ča re nja mu ških mi gra na ta, kao po ja vi u ko joj se po ten ci jal no kri je do sta slu ča je va tr go vi ne mu škar ci ma. Ta ko đe, iz ne će se po da ci i o ne kim dru gim po sred nim po ka za te lji ma, ko ji uka zu ju na mo gu će žr tve tr go vi ne, pre sve ga, ma lo let nim li ci ma mu škog po la. Ko nač no, cilj ovog de la ra da je da se na osno vu do bi je nih po da ta ka uka že i na pu te ve tr go vi ne i kri jum ča re nja mu ška-ra ca ko ji se pro sti ru pre ko te ri to ri je Sr bi je. Pri to me će se o ma pi ra nju pu te va tr go vi ne i kri jum ča re nja go vo ri ti u istom seg men tu, jer, ka ko su ge ri šu na la zi is tra ži va nja, ne po sto je bit ne raz li ke u po gle du po zi ci o ni ra nja Sr bi je na pu te-vi ma tr go vi ne, s jed ne, i kri jum ča re nja, sa dru ge stra ne.

Do po da ta ka o ka rak te ri sti ka ma tr go vi ne i kri jum ča re nja mu ška ra ca, kao i o pu te vi ma tr go vi ne i kri jum ča re nja do šlo se pu tem in ter vjua sa struč nja ci ma, žr tva ma i li ci ma osu đe nim za kri vič no de lo tr go vi ne lju di ma i kri jum ča re nje lju di, ana li zom sud skih pre su da za kri vič na de la tr go vi na lju di ma i ne do zvo lje ni pre laz dr žav ne gra ni ce i kri jum ča re nje lju di, kao i ana li zom iz ve šta ja vo lon ter-ki Vik ti mo lo škog dru štva Sr bi je sa pra će nja su đe nja za ova dva kri vič na de la pred Okru žnim su dom u Be o gra du. U ana li zi se po šlo od opi sa nih slu ča je va tr go vi ne i kri jum ča re nja, i to ka ko opi sa da tih od stra ne in ter vju i sa nih struč-nja ka, ta ko i onih sa dr ža nih u sud skim pre su da ma.

78

Ka rak te ri sti ke mu ška ra ca kao žr ta va tr go vi ne lju di ma

U ovom seg men tu bi će iz ne ti re zul ta ti is tra ži va nja u ve zi sa so cio-de mo-graf skim i dru gim ka rak te ri sti ka ma mu ška ra ca kao žr ta va tr go vi ne lju di ma, i to pre ma sle de ćoj struk tu ri: uz rast, dr ža vljan stvo, obra zo va nje i za ni ma nje, i so ci o e ko nom ske pri li ke žr ta va.

Uz rast

Od 407 žr ta va tr go vi ne lju di ma mu škog po la ko ji su iden ti fi ko va ni ovim is tra ži va njem, 342 (84,0%) li ca su bi la pu no let na, dok je 65 (16,0%) bi lo mla-đe od 18 go di na.

Iako za ve ći nu žr ta va mu škog po la ne ma po da ta ka o sta ro sti, pri me ću je se da su u pi ta nju ma hom mu škar ci „mla đe ži vot ne do bi“ i „sred njih go di na“, tj. da se ra di o rad no spo sob nim mu škar ci ma sta ro sti od 18 do 50 go di na, dok se sa mo spo ra dič no mo že na i ći na žr tve sta ri je od 50 go di na. Unu tar na ve de ne ka te go ri je, naj ve ći deo či ne mu škar ci sta ro sti oko 30-40 go di na.

Od 38 de ča ka za ko je po sto je po da ci o uz ra stu (58,5%), njih 15 je bi lo mla-đe od 13 go di na, dok je 23 li ca bi lo sta ro sti iz me đu 13 i 18 go di na. Za 27 li ca ne ma po da ta ka o sta ro sti, dok se u jed nom slu ča ju za ko je se ne zna ta čan broj de ce ko ja su bi la žr tve tr go vi ne go vo ri o „ve ćem bro ju mu ške de ce“. Po što se u ve zi sa slu ča jem u ko me je bi lo „vi še mu ške de ce“ sa zna je da su de ca bi la uz maj ke ili u nji ho vom na ruč ju dok su pro si li, mo že se pret po sta vi ti da se ra di o de ci mla đeg uz ra sta, ve ro vat no is pod 10 go di na.

Dr ža vljan stvo

U slu ča je vi ma tr go vi ne pu no let nim mu škar ci ma ko ji su iden ti fi ko va ni ovim is tra ži va njem, pri me ću je se da su u go to vo istom bro ju kao žr tve bi li za stu plje-ni stra ni i do ma ći dr ža vlja ni. Ta ko je od 342 pre po zna te žr tve bio pre ci zno iden ti fi ko van 161 stra ni dr ža vlja nin (47,1%), uz još je dan broj li ca iz Re pu bli ke Srp ske za ko je ne ma po da ta ka o tač nom bro ju. U struk tu ri stra nih dr ža vlja na do mi ni ra ju dr ža vlja ni Ki ne – njih 54 i Tur ske – 50, od če ga je bi lo 45 Kur da i 5 Tu ra ka. Sle de dr ža vlja ni Av ga ni sta na (19), Al ba ni je (17), In di je, Pa ki sta na, Ban gla de ša i Ka zah sta na (po 4 žr tve iz sva ke ze mlje), Ma ke do ni je i Mol da vi je (po 2 žr tve iz sva ke ze mlje) i Ru mu ni je (1). U osta lim slu ča je vi ma žr tve su bi li

79

dr ža vlja ni Sr bi je, pri če mu su me đu nji ma naj ve ći deo či ni li Sr bi, tri li ca su bi la rom ske na ci o nal ne pri pad no sti, ali je, ka ko su na ve li is pi ta ni ci, bi lo i Ma đa ra i Al ba na ca, i to sa te ri to ri je Ko so va i Me to hi je ili ju ga Sr bi je. Na ši dr ža vlja ni bi li su iz ra znih me sta u Sr bi ji: Be o gra da, Kra gu jev ca, Sme de rev ske Pa lan ke, Ra če, No vog Pa za ra, Ni ša, Kru šev ca i ta ko da lje.

U slu ča ju ma lo let nih li ca mu škog po la, pak, pri me ću je se da naj ve ći broj de ča ka, pre po zna tih kao žr tve tr go vi ne lju di ma, či ne dr ža vlja ni Sr bi je – njih 22 uz još je dan broj de ce iz jed nog slu ča ja u ko me ni je pre ci zi ra no o kom bro ju mu ške de ce se ra di. Sle de dr ža vlja ni Al ba ni je (23), Av ga ni sta na (13), Tur ske (4), Gru zi je (2) i Bu gar ske (1). Me đu dr ža vlja ni ma Sr bi je do mi ni ra ju de ča ci rom ske na ci o nal ne pri pad no sti – njih 16 uz još jed nu gru pu mu ške rom ske de ce iz na pred na ve de nog slu ča ja za ko ji se ne zna ta čan broj žr ta va. De ča ci do ma ći dr ža vlja ni do la ze iz ra znih me sta u Sr bi ji: Be o gra da, Ja go di ne, Bu ja-nov ca, Kru šev ca, Svi lajn ca, Alek sin ca, Le skov ca, Vra nja i dru gih me sta.

Obra zo va nje i za ni ma nje

U po gle du obra zo va nja, pri me ću je se da od 237 (69,3%) pu no let nih žr ta va mu škog po la za ko je su do bi je ni po da ci o obra zov nom ni vou, tri oso be ni su ima le za vr še nu osnov nu ško lu, jed na oso ba je bi la sa vi so kom struč nom spre-mom, dok se za osta le na vo di da su bi li uglav nom „ni žeg obra zov nog ni voa“, tj. sa za vr še nom osnov nom i, even tu al no, sred njom ško lom.

U ne po sred noj ve zi sa ste pe nom obra zo va nja je i za ni ma nje pu no let nih mu-ška ra ca ko ji su pre po zna ti kao žr tve tr go vi ne: na i me, iako za go to vo po lo vi nu pu no let nih žr ta va mu škog po la ne ma po da ta ka o za ni ma nju (za 145 žr ta va ili 42,4%), pri me ću je se da me đu oni ma za ko je su na ve de ni pre ci zni ili okvir ni po da ci u ve zi sa za ni ma njem, do mi ni ra ju gra đe vin ski rad ni ci, od no sno, fi zič ki rad ni ci, zi da ri, mo le ri. U 4 slu ča ja ra di lo se o po ljo pri vred ni ci ma, jed no li ce je bi lo gra đe vin ski in že njer, dok je za jed nu žr tvu na ve de no da ne ma za ni ma nje.

Od 28 (43,1%) de ča ka ko ji su pre po zna ti kao žr tve tr go vi ne a za ko je su is pi-ta ni ci ima li po dat ke o obra zov nom ni vou, 14 ih je ima lo za vr še nu osnov nu ško lu, dok je 14 bi lo bez osnov ne ško le, od no sno sa ne do vr še nom osnov nom ško lom (de ca ko ja ni su uop šte išla u ško lu ili su na pu sti la ško lu ra ni je pa ima ju sa mo po ne ko li ko za vr še nih raz re da). Za pre o sta le slu ča je ve po da ta ka ni je bi lo.

80

So ci o e ko nom ske pri li ke

Ka ko na vo di Chu ang (2006: 140), „pro blem tr go vi ne ne po či nje sa tr gov ci ma, već sa uslo vi ma ko ji uti ču na žr tve da mi gri ra ju pod uslo vi ma ko ji ih do vo de u po zi ci ju vul ne ra bil no sti od eks plo a ta ci je“. Upra vo to po ka zu ju na la zi ovog is tra-ži va nja. Na i me, za ne što vi še od jed ne če tvr ti ne žr ta va (26,3%) po sto je po da ci da su bi li su o če ni sa si ro ma štvom, be dom, ne za po sle no šću, od no sno, te škim eko nom skim pri li ka ma u ze mlja ma ili me sti ma svog po re kla. Iako za ve ći nu žr-ta va ne ma pre ci znih po da ta ka o nji ho voj eko nom skoj si tu a ci ji, mo že se na slu ti ti da ni oni ni su bi li u bo ljem po lo ža ju, po seb no ako ima mo na umu či nje ni cu da su u naj ve ćem bro ju slu ča je va oni kre ta li iz ze ma lja svog po re kla u po tra zi za po slom, bo ljom za ra dom i bo ljim ži vo tom. U pri log to me go vo ri i po da tak da su in ter vju i sa ni struč nja ci za sa mo 27 mu ških žr ta va (7,9%) na ve li da su ima li za po sle nje u ze mlji po re kla, da ni su bi li u lo šoj eko nom skoj si tu a ci ji, od no sno, da su ima li re la tiv no do bre pri ho de za uslo ve ži vo ta u ze mlja ma po re kla.

Ta ko se, na pri mer, iz iz ja ve jed ne od žr ta va tr go vi ne lju di ma sa dr ža ne u pre su di za tr go vi nu lju di ma ko ju je do neo Okru žni sud u Ni šu (K 205/05), sa zna je:

Ja sam že leo da se za po slim u Fran cu skoj i da ra dim bi lo šta. Na i me, u se lu gde ži vim ko je je do sta za ba če no, ve o ma je lo še sta nje u mo joj po ro di ci, mo gu re ći da je dva kr pi mo kraj s kra jem. Nas je sed mo ri ca a kao nad ni ča ri ra de sa mo moj otac i brat. Ja sam zad nje 3-4 go di ne ra dio kao nad ni čar i us peo da ušte dim 3000 eura ko li ko sam dao ne kom čo ve ku u Is tan bu lu da me od ba ci u Fran cu sku. U Fran cu sku sam na me ra vao da uđem ile gal no i ta mo da se ne ka ko sna đem. (pu no let ni dr ža vlja nin Tur ske, Kurd po na ci o nal no sti)

U te snoj ve zi sa lo šom eko nom skom si tu a ci jom je i po ro dič na si tu a ci ja mu-ških žr ta va tr go vi ne lju di ma. Iako ne ma po da ta ka za sve žr tve, pri me ću je se da je ve li ki broj njih imao svo je po ro di ce o ko ji ma je tre ba lo da se sta ra ju ili su, pak, ži ve li u vi šeč la nim po ro di ca ma, u ko ji ma ni ko od čla no va po ro di ce ne ra di, pa se lo še i te ško ži vi. Ne ret ko su žr tve oba vlja le sa mo ne ke po vre me ne, se zon ske po slo ve, kao nad ni ča ri, a za to su do bi ja li ma lu za ra du, „tek to li ko da se pre ži vi“. Ta ko se, na pri mer, u pre su di za kri vič no de lo tr go vi ne lju di ma ko ju je do neo Okru žni sud u Ni šu (K205/05), a ko jim su ošte će na če ti ri dr-ža vlja na Tur ske na vo di:

Sud je utvr dio da su svi oni ro đe ni u Tur skoj, da pri pa da ju na ro du Kur da, da ži ve u mno go čla nim po ro di ca ma, da sa mo je dan ili dva čla na nji ho vih po ro-di ca ra di, ta ko da su bi li bez pri ho da i sred sta va za ži vot, pa su od lu či li da iz

81

Tur ske ile gal no pre đu pre ko gra ni ca ze ma lja is toč ne i sred nje Evro pe i do đu u Fran cu sku, od no sno, Ita li ju.

Ili, ka ko se sa zna je iz raz go vo ra sa jed nim is pi ta ni kom – po ten ci jal nom žr tvom tr go vi ne lju di ma:

Ra dio sam u po ljo pri vre di i sa maj sto ri ma kao rad nik. To su sve po vre me ni i sla bo pla će ni po slo vi. Oko 15 eura je dnev ni ca za rad sa maj sto rom, a ne što ma nje na nji vi. Ni sam imao ni ka da stal ni po sao. (Al ba nac iz Ma ke do ni je, 44 go di ne, pre kr šaj no ka žnjen za ile gal ni pre laz dr žav ne gra ni ce, u vre me vo đe nja in ter vjua bio je u Okru žnom za tvo ru u Su bo ti ci)

U ko joj me ri lo ša eko nom ska si tu a ci ja uti če na od lu ku žr ta va da kre nu u ze mlje Za pa da u po tra zi za po slom i za ra dom, i po sta nu žr tve tr go vi ne, go vo ri po da tak da je je dan broj njih već po ku ša vo ile gal no da ode u ino stran stvo. Ta ko za de set žr ta va – stra nih dr ža vlja na po sto ji po da tak da su i ra ni je po vre me no od la zi li ile gal no u ze mlje Za pa da ka ko bi za ra di li no vac. U jed noj pre su di za kri vič no de lo tr go vi ne lju di ma, ko ju je do neo Okru žni sud u Vra nju (K 82/03) na vo di se da tur skim dr ža vlja ni ma ko ji su bi li ošte će ni u ovom slu ča ju, ovo ni je bio pr vi po ku šaj da se bi na đu po sao u ne koj stra noj dr ža vi. S tim u ve zi, ošte će ni su na ve li da su ne ko li ko da na pre ovog do ga đa ja bi li vra će ni sa za gre bač kog aero dro ma u Tur sku, a za tim su po no vo u ci lju pro na la že nja po-sla u ne koj evrop skoj ze mlji kre nu li dru gim pu tem u že lji da osta nu na na šim pod ruč ji ma ili da odu u za pad no e vrop ske dr ža ve.

Ka rak te ri sti ke vr še nja tr go vi ne mu škar ci ma u Sr bi ji

I po red broj nih spe ci fi č no sti ko je se ve zu ju za sva ki kon kret ni slu čaj, tr go-vi na lju di ma se ma hom od vi ja pre ma od re đe nom obra scu: lju di se re gru tu ju u ze mlja ma svog po re kla, po tom se tran spor tu ju ili pre ba cu ju iz jed nog me-sta u dru go, od no sno iz jed ne dr ža ve u dru gu, da bi u me sti ma pri vre me ne i/ili traj ne de sti na ci je bi li iz lo že ni raz li či tim ob li ci ma kon tro le i eks plo a ta ci je (UNODC, 2006: 57). U ve zi sa tim, u na stav ku iz la ga nja uka za će se na ključ ne ka rak te ri sti ke vr še nja tr go vi ne pu no let nim mu škar ci ma i tr go vi ne de ča ci ma, i to po sma tra no pre ma na ve de nim fa za ma, ka ko bi se uoči le slič no sti i raz li ke ko je po sto je iz me đu ova dva ob li ka tr go vi ne.

82

Ka rak te ri sti ke vr še nja tr go vi ne pu no let nim mu škar ci ma

Vr bo va nje

Ovim is tra ži va njem su iden ti fi ko va na tri osnov na na či na vr bo va nja pu no-let nih mu ških žr ta va tr go vi ne lju di ma:

po nu da po sla;• obe ća nje bo ljeg ži vo ta i sti ca nja imo vi ne; i• vr bo va nje za or ga ni zo va nje pre ba ci va nja u ze mlje EU.•

Pri to me, u sva tri slu ča ja tr gov ci za pra vo ko ri ste „fru stri ra nost“ žr ta va i/ili nji ho vih po ro di ca „ni skim pri ma nji ma i ogra ni če nim mo guć no sti ma za za po-sle nje u ze mlji po re kla“ (Sur te es, 2008: 50). U pro ces vr bo va nja pu no let nih mu ških žr ta va uklju če ni su po je din ci, i to kao ne po sred ni vr bo va te lji ili kao po sred ni ci, po tom, so ci jal ne mre že i agen ci je za za po šlja va nje.34

Po da ci do ko jih se do šlo is tra ži va njem po ka zu ju da se u slu ča ju tr go vi ne pu no let nim mu škar ci ma, slič no kao u i slu ča ju tr go vi ne že na ma, kao naj če šći ob lik vr bo va nja ja vlja po nu da po sla. Pri to me, uoča va se da se po sao nu di na dva na čin: od stra ne po je di na ca i od stra ne fi r mi, od no sno agen ci ja za za po-šlja va nje.

Po je din ci žr tva ma nu de po sao uglav nom di rekt no, pri če mu oso ba ko ja po sao nu di mo že ali i ne mo ra da bu de od ra ni je po zna ta žr tvi. U ovim slu ča je vi ma, po je din ci i po je din ke uglav nom po stu pa ju kao po sred ni ci, ko ji po sao nu de u ime ne ke fi r me, ne ret ko pri to me ko ri ste ći ra ni je po znan stvo sa žr tvom. Uz to, uglav nom se ra di lo o fi r ma ma ko je su se di šta ima le u ino stran stvu (na pri-mer, na Mal ti), što mo že da one mo gu ći ili ote ža even tu al ni po stu pak pro ve re da li se ra di o le gal noj, re gi stro va noj fi r mi ili ne.

Do bio je po nu du za po sao od stra ne po zna ni ce ko ja je iz iste pro fe si je i ko ja je ra di la na Mal ti u is toj kom pa ni ji. Me đu tim, mo ra la je da se vra ti u Sr bi-ju, ka ko je na ve la, zbog pri vat nih oba ve za, a na šem kli jen tu je po nu di la da je za me ni na rad nom me stu gde su uslo vi vr lo ko rekt ni. (Ma ri ja An đel ko vić, NVO ASTRA)

Sa dru ge stra ne, po sao nu de i sa me fi r me, od no sno, agen ci je za za po šlja va nje, i to pu tem ogla ša va nja u sred stvi ma ma sov ne ko mu ni ka ci je, tj. u no vi na ma ili na In ter ne tu, obe ća va ju ći pri ma mlji ve za ra de. Ka ko su ge ri šu na la zi is tra ži va nja, ovaj vid vr bo va nja je pre vas hod no pre po znat u slu ča je vi ma tr go vi ne mu škar ci ma

34 Za po re đe nje sa dru gim ze mlja ma vi de ti „Pre gled re zul ta ta do sa da šnjih is tra ži va nja i dru gih ras po lo ži vih po da ta ka o tr go vi ni mu škar ci ma u sve tu i Sr bi ji“.

83

– do ma ćim dr ža vlja ni ma. U is tra ži va njem iden ti fi ko va nim slu ča je vi ma, fi r me ko je su nu di le na vod no le ga lan po sao, či ni le su to za pra vo ne le gal no, tj. bez po treb ne do zvo le za oba vlja nje po slo va po sre do va nja u za po šlja va nju. Na i me, u slu ča je vi ma vr bo va nja do ma ćih dr ža vlja na za od la zak u Ru si ju, Sa u dij sku Ara bi ju ili Uje di nje ne Arap ske Emi ra te, u pi ta nju su bi le dve agen ci je ko je su nu di le po sao u ino stran stvu, pri če mu ni su ima le do zvo lu da se ba ve po slo vi ma po sre do va nja pri za po šlja va nju, ko ju iz da je Sek tor za za po šlja va nje pri Mi ni-star stvu eko no mi je i re gi o nal nog raz vo ja.35 Jed na agen ci ja je ima la se di šte u Be o gra du i fi li ja le u Ni šu, Čač ku, No vom Pa za ru i Re pu bli ci Srp skoj.36

Nji ma je jed na fi r ma u Sr bi ji obe ća la po sao u Du ba i ju i Abu Da bi ju. Obe ćan im je le ga lan po sao kao gra đe vin skim rad ni ci ma, pla te, do ku men ta po treb na za rad. Obe ća va li su pla tu od 2000 do la ra za maj sto re, a za po moć ni ke oko 1600 do la ra. Oni su u po čet ku pla ća li 2000 di na ra za učla nje nje u fi r mu, a ka sni je je ta čla na ri na po dig nu ta na 5000 di na ra. Po red to ga, u po čet ku su pla ća li po 90 eura za vi zu i put, da bi se ka sni je i taj iz nos po ve ćao na 550 eura. Oni ma ko ji ni su mo gli da pla te, re če no je da će im se ta su ma od bi ti od pr ve pla te. Tre ba lo je da do bi ja ju 30% za ra de na ru ke a 70% na ra čun, a uz to još 100 do la ra me seč-no za hra nu. (Slo bo dan Jo vi čić, Ode lje nje za su zbi ja nje ile gal nih mi gra ci ja i tr go vi ne lju di ma, Upra va za stran ce PU za grad Be o grad, MUP RS)

Uz to, u ne kim slu ča je vi ma na vo di se da je po nu da po sla u ino stran stvu da ta pu tem ogla sa u lo kal nim me di ji ma, ali is tra ži va njem ni je utvr đe no ko je nu dio po sao: da li po je din ci, agen ci je za za po šlja va nje ili fi r me ko je su tra ži le rad ni ke. Ta ko u ve zi sa jed nim slu ča jem Bi lja na Zo ra no vić-Avli jaš iz Slu žbe za ko or di na ci ju za šti te žr ta va tr go vi ne lju di ma na vo di da su do ma ći dr ža vlja-ni bi li vr bo va ni „pu tem ogla sa u lo kal nim me di ji ma, a oglas je dat za po tre be an ga žo va nja gra đe vin skih rad ni ka u Ru si ji (No vo si bir sku)“.

Mu škar ci ma kao žr tva ma tr go vi ne lju di ma se uglav nom nu de tra di ci o nal-no mu ški po slo vi, pre vas hod no po slo vi u gra đe vin skoj in du stri ji, tač ni je ra zni

35 S tim u ve zi Sne ža na Elez (MUP Re pu bli ke Sr bi je, Upra va gra nič ne po li ci je, Ode lje nje za su zbi ja nje pre ko gra nič nog kri mi na la i kri mi na li stič ko-oba ve štaj ne po slo ve) na ve la je: Pred stav ni štvo jed ne agen ci je u Sr bi ji, ko ja je ima la upis u Pri vred ni re gi star, ali ni je bi la ovla šće na (ni je ima la do zvo lu) od stra ne Sek to ra za za po šlja va nje Mi ni star stva ra da, za po šlja va nja i so ci jal ne po li ti ke da po sre du je u za po šlja va nju (za to je re še njem tr ži šnog in spek to ra ka sni je za tvo re na i pod ne ta je pri ja va za pri vred ni pre stup). Ta agen ci ja je ogla ša va la pre ko me di ja po nu de za po slo ve u Du ba jiu. Obe ća va li su le ga lan po sao. Se di šte fi r me je bi lo u Ni šu, a po dru žni ce su se na la zi le u Čač ku, No vom Pa za ru i Be o gra du.

36 „No vi ro bo vi u Du ba i ju i Ru si ji“, Ne delj ni te le graf, br. 675, 2008.

84

fi zič ki po slo vi na gra di li šti ma. Pri to me, žr tve se do vo de u za blu du u po gle du vr ste po sla, uslo va ra da, vi si ne i na či na is pla ći va nja za ra de i slič no.

Dru gi pre po znat na čin vr bo va nja, do du še pri su tan u sa mo jed nom slu ča-ju, bi lo je obe ća nje tr gov ca da će žr tvi omo gu ći ti da se ože ni, kao i da će ga ma te ri jal no obez be di ti, od no sno, sa gra di ti mu ku ću i ta ko omo gu ći ti bo lji ži vot. Žr tva je u tom slu ča ju bio mla dić ko ji je u vre me vr bo va nja tek po stak-lo pu no le tan (mla đe pu no let no li ce), uz to i in va lid. Pri to me, tr go vac ko ri sti te šku eko nom sku si tu a ci ju po ro di ce žr tve, što mu sva ka ko olak ša va „po sao“. Vr bo va nje je u ovom slu ča ju spro ve de no pu tem so ci jal ne mre že, jer se u ulo zi vr bo va te lja na šao kom ši ja žr tve i nje go ve po ro di ce, ko ji je do bro po zna vao i po ro di cu i so ci o e ko nom sku si tu a ci ju u ko joj se ona na la zi la.

Kom ši ja, ko me je bi la po zna ta te ška eko nom ska si tu a ci ja u ko joj se mla di će va po ro di ca na la zi, kao i ne po sto ja nje mo guć no sti za mla di ća da se bi i svo joj po ro-di ci po mog ne, po zvao ga je da sa njim ode u Bo snu, gde bi pro sja če njem mo gao da za ra di no vac. Obe ćao mu je bo lji ži vot, ku po vi nu sta na u Be o gra du i da će sav no vac ko ji tom pri li kom za ra di za dr ža ti za se be. Ka ko ži vi u ne po sred noj mla di će voj bli zi ni, bio je u pri li ci da ga to kom du žeg vre men skog pe ri o da ube-đu je i vr ši pri ti sak, dok on ko nač no ni je pri hva tio. (Ma ri ja An đel ko vić, NVO ASTRA).

Tre ći iden ti fi ko va ni vid vr bo va nja svoj stven je pu no let nim stra nim dr ža-vlja ni ma mu škog po la, ko ji se vr bu ju za or ga ni zo va no (ile gal no) pre ba ci va nje u ze mlje za pad ne Evro pe, i to u ci lju za po sle nja i za ra de. U ovom slu ča ju, u ulo zi vr bo va te lja ja vlja ju se po je di ni ci ko ji po stu pa ju ili kao ne po sred ni re gru-te ri žr tve ili, pak, kao po sred ni ci.

U ulo zi ne po sred nih re gru te ra če sto se po ja vlju ju po je din ci ko ji su žr tva ma ne po zna ti, kao i li ca sa ko ji ma žr tve po ne ka da ni ne do la ze u kon takt. Ta ko je u ne kim od iden ti fi ko va nih slu ča je va te ško do ći do pre ci znog za ključ ka o na či nu na ko ji su žr tve stu pa le u ne po sre dan kon takt sa li ci ma ko ja su or ga ni zo va la pre ba-ci va nje ka ze mlji de sti na ci je, od no sno, na ko ji na čin su or ga ni za to ri tran spor ta na la zi li žr tve i sa nji ma stu pa li u kon takt. Za pra vo, uvi di po je di nih is pi ta ni ka, kao i in ter vjui sa li ci ma ko ja su kao ile gal ni mi gran ti pre kr šaj no ka žnje na, u ne-ko li ko po tvr đu ju na la ze dru gih is tra ži va nja: obič no vr bo va te lji od la ze u ru ral ne kra je ve, gde stu pa ju u kon takt sa osi ro ma še nim po ro di ca ma, nu de ći „uslu ge“ pre ba ci va nja u ze mlje EU, pri tom ko ri ste ći nji ho vu te šku eko nom sku si tu a ci ju. Osim to ga, je dan od za be le že nih na či na stu pa nja re gru te ra u kon takt sa žr tva ma je i u ka fi ći ma u bli zi ni am ba sa da ze ma lja čla ni ca EU u ko ji ma žr tve po ku ša va ju da na le ga lan na čin do đu do vi za, ali u to me ma hom ne us pe ju.

85

N.N. li ca su u Ban gla de šu stu pa la u kon takt sa žr tva ma obe ća va ju ći da će im za od re đe ni nov ča ni iz nos or ga ni zo va ti le ga lan od la zak iz Ban gla de ša na rad u Ita li ju te im obez be di ti po treb ne vi ze što su žr tve po ve ro va le pa su im pre da li svo je pa so še i tra že ne nov ča ne iz no se (deo nov ča nih iz no sa je tre ba lo da da ju po do la sku u Ita li ju). (Slo bo dan Ve li sa vlje vić, Okru žni sud u Šap cu)

Me đu tim, va žnu ulo gu u ovom mo de lu vr bo va nja ima ju po sred ni vr bo va te-lji, od no sno po sred ni ci, i to čla no vi po ro dič nih ili so ci jal nih mre ža: po zna ni ci, pri ja te lji, ro đa ci ili po ro di ce žr tve. Pri to me, ka ko go vo re po da ci do ko jih se do šlo is tra ži va njem, po je din ci-po sred ni ci ži ve ili u ze mlji po re kla žr tve ili u di ja spo ri, i to u ne koj ze mlji EU, pre sve ga u Ita li ji, Austri ji i Ne mač koj. Nji ho-va ulo ga po sred ni ka se svo di na omo gu ća va nje žr tvi kon tak ta sa ne kim tre ćim li cem (re gru te rom), ko je žr tva obič no ne po zna je, a ko je tre ba da joj obez be di od la zak u ze mlju de sti na ci je, do bi ja nje pa so ša i/ili vi ze, ili, pak, po ve zi va nje sa oni ma ko ji or ga ni zu ju da lji tran sport ka ze mlji de sti na ci je. Ono što je za jed nič-ko svim ovim slu ča je vi ma je že lja žr ta va da odu na Za pad u po tra zi za po slom, sa jed ne stra ne, i ko ri šće nje te ških ma te ri jal nih pri li ka žr tve i zlo u po tre ba ne mo guć no sti le gal nog emi gri ra nja, sa dru ge stra ne. Pri to me, žr tve ne ret ko ima ju rod bi nu i po zna ni ke u ino stran stvu te pla ni ra ju da odu kod njih, jer ih ta mo če ka po sao, ali na tom pu tu do spe va ju u la nac tr go vi ne lju di ma.

U po gle du ovog vi da na ma mlji va nja, in te re san tan je pri mer in dij skih dr ža-vlja na ko ji su do spe li u la nac tr go vi ne lju di ma. U pre su di Okru žnog su da u Ni šu (K 188/05) za kri vič no de lo tr go vi ne lju di ma, na vo de se i iz ja ve žr ta va ko je su bi le sa slu ša ne u svoj stvu sve do ka:

Sve dok G.S. je po sve do čio da je zbog te ške ma te ri jal ne si tu a ci je u In di ji, za jed no sa svo jim pri ja te lji ma pla ni rao da pu tu je u Evro pu, tač ni je ima li su na me ru da se za po sle u Grč koj. Pri ja telj iz se la mu je re kao da po zna je ne ke lju de ko ji mo gu da mu vi zi ra ju pa soš za Grč ku. Za vi zi ra nje pa so ša nje gov otac je dao 700000 ru pi ja, što je oko 10000 eura. Pa soš mu je vi zi rao agent ko ji je go vo rio en gle ski, hin du, kao i srp ski je zik, ali on ne zna ime tog čo ve ka.

Ka ko su ge ri šu na la zi is tra ži va nja, u slu ča ju ovog vi da vr bo va nja, za or ga-ni zo va nje i re a li za ci ju pre ba ci va nja žr tve u ze mlju de sti na ci je mo ra da se pla ti od re đe ni nov ča ni iz nos. Iz no si ko ji se pla ća ju su raz li či ti i, uglav nom, za vi se od du ži ne pu ta. Ta ko, na pri mer, Si ni ša An to nić i Mi ro slav Sto ja no vić iz Od se ka za gra ni cu, stran ce i su zbi ja nje ile gal nih mi gra ci ja i tr go vi ne lju di ma u Po li cij-skoj upra vi u Vra nju, ka žu da „tran sport Kur da obič no ko šta oko 5000 eura, Al ba na ca iz Al ba ni je oko 3500, Al ba na ca sa Ko so va oko 3000 eura, a Ki ne za 10000 eura, dok tran sport Av ga ni sta na ca ko šta oko 12000 do la ra“.

86

U ve zi sa pla ća njem za or ga ni zo va nje (ile gal nog) pre ba ci va nja u ze mlje za-pad ne Evro pe, iz dva ja ju se tri mo da li te ta s ob zi rom na to ko vr ši pla ća nje i dva mo da li te ta s ob zi rom na to ka da se pla ća nje vr ši. Pre ma to me ko pla ća tr gov cu za „uslu gu“ pre ba ci va nja u ze mlje za pa da uoče ni su sle de ći na či ni: žr-tva sa ma pla ća za „uslu gu“ tr gov cu, pla ća nje vr še ro di te lji žr tve i pla ća nje od stra ne rod bi ne, ma hom ro đa ka žr tve ko ji ži ve u di ja spo ri. Sa dru ge stra ne, s ob zi rom na mo me nat is pla te od re đe nog iz no sa tr gov cu pri me ću ju se uglav nom dva mo da li te ta: pla ća nje se vr ši una pred, pre ot po či nja nja pu ta, i pla ća nje po do la sku u ze mlju de sti na ci je.

Pre ma to me ko vr ši pla ća nje, pri me ću je se da se pr vi mo del sa sto ji u pla ća-nju za „uslu gu“ tr gov cu od stra ne sa me žr tve. Pri to me, be le že se slu ča je vi u ko ji ma su žr tve ušte de le no vac ka ko bi pla ti le za pre ba ci va nje u že lje nu ze mlju de sti na ci je i slu ča je vi u ko ji ma žr tva po zajm lju je no vac za put (od po zna ni ka, pri ja te lja), ko ji u od re đe nom pe ri o du tre ba da vra ti. S tim u ve zi ne ki od is pi ta-ni ka – po ten ci jal nih žr ta va tr go vi ne, sa ko ji ma su vo đe ni in ter vjui u Okru žnom za tvo ru u Su bo ti ci jer im je iz re če na pre kr šaj na ka zna za tvo ra zbog ne do zvo-lje nog pre la ska gra ni ce re kli su:

Pa re za put sam po zaj mio od bra ta sa ma mi ne stra ne. Do go vo ri li smo se da ću mu vra ti ti pa re kroz osam me se ci do go di nu da na. (Al ba nac iz Ma ke do ni je, 21 go di na)

Kre nuo sam u Ita li ju (Pe ru đu) kod uja ka, sa ko jim sam se čuo i ko ji je tre ba lo da me če ka. Pr vo sam oti šao na Ko so vo. Iašo sam sâm, tak si jem do Đa ko vi ce, pla tio sam 2 eura. Tak si stu ni sam po zna vao. Imao sam ne što pa ra, šte deo sam. (Al ba nac iz Al ba ni je, 21 go di na)

Ili, ka ko se na vo di u obra zlo že nju pre su de Okru žnog su da u Ni šu (K 205/05) ko jom je jed no li ce osu đe no za tr go vi nu če ti ri dr ža vlja na Tur ske:

Oce nju ju ći ci ti ra ne is ka ze sve do ka, sud je utvr dio da su se oni za jed no sa svo-jim po ro di ca ma na la zi li u ve o ma te škoj ma te ri jal noj si tu a ci ji. Čla no vi nji ho vih po ro di ca, kao ni oni sa mi, ni su ima li mo guć no sti da ra de i za ra de sred stva za za do vo lje nje osnov nih ži vot nih po tre ba. Ra di li su sa mo po jed na ili dva čla na po ro di ce i to kao nad ni ča ri. To je bio osnov ni raz log da oni od lu če da ile gal no iz Tur ske ot pu tu ju u ze mlje Za pad ne Evro pe. Osim E. ko ji je no vac šte deo vi še go di na, svi osta li su no vac ko ji im je tra žio M. po zaj mi li, što ta ko đe od sli ka va te ške pri li ke u ko ji ma su se oni na la zi li za jed no sa čla no vi ma svo jih po ro di ca.

Pre ma dru gom mo de lu, ro di te lji žr tve su ti ko ji pla ća ju. U ne kim slu ča je-vi ma za be le že no je da ro di te lji pro da ju deo imo vi ne ka ko bi sa ku pi li no vac

87

i obez be di li si no vi ma od la zak na za pad. U jed nom slu ča ju tr go vi ne dvo ji ce tur skih dr ža vlja na, ka ko na vo di su di ja za pre kr ša je u Be o gra du, „ro di te lji su pro da li nji vu da bi pla ti li 5000 eura“.

Pre ma tre ćem mo de lu, ro đa ci (uja ci, stri če vi i slič no) da ju no vac za or ga ni zo-va nje ile gal nog pre ba ci va nja žr tve do ze mlje de sti na ci je. U ve ći ni tih slu ča je va ro đa ci ži ve u ino stran stvu i pre ko ban ke ša lju no vac za pla ća nje ove vr ste „uslu-ge“, ali isto ta ko stu pa ju u kon takt sa or ga ni za to rom, ko ji po tom kon tak ti ra žr tvu i or ga ni zu je pre ba ci va nje. Ta ko se, na pri mer, iz raz go vo ra sa jed nim is pi ta ni kom, 18-go di šnjim Al ban cem s Ko so va sa zna je da mu je ujak pre ko We stern Uni o na po slao 300 eura ka ko bi kre nuo iz Pri zre na za Austri ju.

S ob zi rom na mo me nat pla ća nja, uoča va se da u ne kim slu ča je vi ma žr tve pla ća ju tr gov cu od re đe ni nov ča ni iz nos una pred, pre ot po či nja nja pu to va nja, i to su ma hom slu ča je vi u ko ji ma žr tve sa me pla ća ju ili, even tu al no, nji ho ve po ro di ce ali u ze mlji po re kla. Sa dru ge stra ne, u jed nom bro ju slu ča je va pla-ća nje je tre ba lo da se iz vr ši po okon ča nju pu ta, od no sno, po do la sku žr tve u ze mlju de sti na ci je. U ovim slu ča je vi ma ili žr tva tre ba sa ma da pla ti una pred do go vo ren iz nos, ili, pak, što je da le ko če šće, taj iz nos tre ba da pla ti ne ko od ro đa ka žr tve ko ji ži ve u di ja spo ri, od no sno, u ze mlji u ko ju se žr tva tra fi ku je. S tim u ve zi, Ve sna Ste va no vić iz Okru žnog su da u Vra nju na vo di:

Žr tve su že le le da odu u ne ku evrop sku ze mlju da ra de, a ne ko li ce im je obe ća lo po sao i or ga ni zo va lo pu to va nje. Pre po la ska na put ni su pla ti li avi on ske kar te. Or ga ni za tor pu to va nja im je re kao da nji ho vi ro đa ci tre ba da mu pla te ka da do pu tu ju u že lje nu ze mlju. Ni je im bi lo po zna to da li je to li ce u me đu vre me nu na pla ti lo tro ško ve od nji ho vih ro đa ka iako ni su sti gli do kraj nje de sti na ci je.

Ima li su sa zna nja da se u Za pad noj Evro pi mo že za ra di ti znat no vi še ne go što su u Ki ni za ra đi va li, pa su od lu či li da ile gal no odu u Špa ni ju ili Ita li ju. Or-ga ni za to ri su re kli da će tro ško ve pu ta pla ti ti ka da do đu u u ze mlje Za pad ne Evro pe ili pak nji ho ve po ro di ce.

U tri slu ča ja ne ma po da ta ka o vr bo va nju žr ta va, već se ka že da su žr tve sa me do šle u Sr bi ju, od no sno, da su se sa me upu ti le ka ze mlja ma Za pad ne Evro pe u po tra zi za po slom i bo ljim ži vo tom. Me đu tim, vr lo je di sku ta bil no da li su one za i sta sa me or ga ni zo va le svo je pu to va nje ka ze mlja ma EU ili iza to ga sto je po je din ci ko ji ih vr bu ju, or ga ni zu ju tran sport i pre ba ci va nje pre ko gra ni ca vi še ze ma lja. Pre bi mo glo da se pret po sta vi da žr tve o tim li ci ma ni su že le le da go vo re pri li kom kon tak ta sa nad le žnim dr žav nim or ga ni ma ka ko ne bi ot kri le nji hov iden ti tet. Ta kvo po stu pa nje mo že da se oprav da stra hom ko ji je ne ret ko pri su tan kod žr ta va. Jer, ka ko su pri me ti li ne ki is pi ta ni ci, i mu škar ci

88

kao žr tve su u ne kim slu ča je vi ma, ka da su ot kri ve ni, bi li upla še ni. Sa dru ge stra ne, pak, ima ju ći u vi du či nje ni cu da je je dan broj pre po zna tih žr ta va ra ni je po ku ša vao da ode ile gal no u ze mlje Za pa da, mo že se pret po sta vi ti da raz log neo t kri va nja „tr go va ca“ mo že da le ži i u nji ho voj že lji da po no vo po ku ša ju ile-gal no da odu u ne ku dru gu ze mlju.

Tran sport

Ka ko po ka zu ju po da ci do ko jih se do šlo is tra ži va njem, tran sport pu no let-nih mu ških žr ta va od vi ja se i le gal no i ile gal no, a ne ret ko i kom bi no va no, tj. le gal no-ile gal no ili ile gal no-le gal no. Pri to me, obra sci tran spor to va nja žr ta va se raz li ku ju pre ma to me da li su žr tve do ma ći ili stra ni dr ža vlja ni. Ta ko je le-ga lan na čin tran spor ta ka rak te ri sti čan za do ma će dr ža vlja ne ko ji se tra fi ku ju u dru ge ze mlje, dok je ile gal ni i, znat no če šće, kom bi no va ni tran sport do mi-nan tan u slu ča je vi ma stra nih pu no let nih žr ta va mu škog po la. Uz to, pri me ću je se da se žr tve od ze mlje po re kla, pre ko ze mlje tran zi ta do ze mlje de sti na ci je tran spor tu ju raz li či tim pre vo znim sred stvi ma ili idu pe ške.

Le gal ni tran sport ka rak te ri sti čan je za slu ča je ve tr go vi ne na šim dr ža vlja-ni ma. Oni uglav nom avi o nom ili, even tu al no, dru gim pre vo znim sred stvom, uz po se do va nje va lid nih put nih is pra va, vi za i dru ge po treb ne do ku men ta ci je od la ze ili po ku ša va ju da odu ka ze mlja ma od re di šta. Ta ko, na pri mer, Sne ža na Elez iz Ode lje nja za su zbi ja nje pre ko gra nič nog kri mi na la i kri mi na li stič ko-oba ve štaj ne po slo ve, Upra va gra nič ne po li ci je, MUP RS, u ve zi sa slu ča je vi ma od la za ka mu ških dr ža vlja na Sr bi je u Uje di nje ne Arap ske Emi ra te i Sa u dij sku Ara bi ju ka že da je ko ri šćen avi on ski pre voz na re la ci ji Be o grad – Du ba ji ili Ati na – Du ba ji, kao i da su žr tve po se do va le tu ri stič ke vi ze, uz po moć ko jih su le gal no ula zi le u Sa u dij sku Ara bi ju.

Ka ko je na ve de no, ile gal ni i kom bi no va ni (le gal no-ile gal ni ili ile gal no-le-gal ni) na čin tran spor ta žr ta va tr go vi ne pri sut ni ji su u slu ča je vi ma stra nih dr-ža vlja na.

U jed nom bro ju slu ča je va be le ži se ile ga lan tran sport žr ta va od ze mlje po-re kla ka ze mlji de sti na ci je, pa je i ula zak u Sr bi ju bio ile ga lan ali je tu la nac tr go vi ne pre se čen. Ovaj obra zac tran spor ta, ka ko su ge ri šu na la zi is tra ži va nja, pri su tan je jed nim de lom u slu ča je vi ma tr go vi ne al ban skim dr ža vlja ni ma.

Pr vo su ile gal no do šli na te ri to ri ju KiM a za tim ile gal no pre šli ad mi ni stra tiv nu li ni ju sa KiM, pa pre ve ze ni za Be o grad ko ri ste ći ne po zna ta vo zi la za tran sport. U atar se la Ma čvan ski Pri či no vić su, po nji ho vim re či ma, do šli sa če ti ri vo zi la ne po zna te mar ke (ot pr li ke tri da na ra ni je), gde su če ka li ve zu za pre la zak u BiH

89

i da lje u Ita li ju. Bi li su sa kri ve ni u se o skoj ko li bi u me stu Ma čvan ski Pri či no-vić, SO Ša bac. Pri ja vio ih me šta nin. (Alek san dar Sa vić, Od sek po gra nič ne po li ci je, Po li cij ska upra va u Šap cu)

Me đu tim, u naj ve ćem bro ju slu ča je va stra ni dr ža vlja ni kao žr tve tr go vi ne, iako ula ze na te ri to ri ju Sr bi je ile gal no, ko ri ste kom bi no va ne obra sce tran spor-to va nja, ko ji u jed nom de lu pu to va nja uklju ču ju i le gal ne na či ne pre vo že nja. Ta ko je kom bi no va ni, i to le gal no-ile gal ni na čin tran spor ta, ko ji pod ra zu me va ile ga lan ula zak na te ri to ri ju Sr bi je, ali uz pret hod no le gal no pu to va nje, po seb-no ka rak te ri sti čan za stra ne dr ža vlja ne ko ji do la ze sa pod ruč ja Ko so va, i to za dr ža vlja ne Tur ske i Ki ne, ali i dru gih azij skih dr ža va. Na i me, oni se ma hom le gal no tran spor tu ju do Ko so va (avi o nom, bro dom ili kop ne nim pu tem), ne-ret ko iz prav ca Tur ske (po seb no aero dro ma u Is tan bu lu), da bi po tom ile gal-no pre šli ad mi ni stra tiv nu gra ni cu pre ma Sr bi ji i ile gal no na sta vi li put pre ma Ma đar skoj ili Hr vat skoj i Re pu bli ci Srp skoj. S tim u ve zi, Ve sna Ste va no vić iz Okru žnog su da u Vra nju, na vo di da su u jed nom slu ča ju žr tve, i to če ti ri tur ska dr ža vlja ni na, avi o nom, le gal no, do pu to va la iz prav ca Is tan bu la do Pri šti ne, a po tom su ile gal no pre šli ad mi ni stra tiv nu gra ni cu sa Ko so vom, i to pe ši ce kroz šu mu. Ili, ka ko na vo di ista is pi ta ni ca, u jed nom dru gom slu ča ju, žr tve, ki ne ski dr ža vlja ni, pu to va li su na sle de ći na čin:

Od Ki ne do Pri šti ne su do le te li avi o nom, a na aero dro mu su ih če ka la ne po zna ta li ca ko ja su ih pre ve zla do pro sto ri ja u ko ji ma su bi li za tvo re ni. Na kon to ga, dva no va li ca su ih sa dva kom bi ja pre ve zla do ku ći ce u ko joj su pre no ći li. Oda tle su uz prat nju još dva ne po zna ta čo ve ka pe ša či li 20-ak mi nu ta, uz ne ku re či cu, gde ih je če kao ka mion sa pri ko li com, ko ja je bi la pre kri ve na ci ra dom.

Iz u zet no, stra ni dr ža vlja ni kao žr tve su u na šu ze mlju do spe va li i le gal no, uz po se do va nje put ne is pra ve i vi ze, ali bi na kon ula ska u Sr bi ju put na sta vlja li ile gal no.

Avi o nom su le gal no do šli iz In di je u Be o grad, po tom auto bu som ka Ma ke do ni ji ali je put pre se čen. Po što su ba ci li pa so še, tre ba lo je ile gal no da pre đu u Ma ke do-ni ju pa po tom u Grč ku. Iz Be o gra da su auto bu som, re dov nom li ni jom, kre nu li ka Ma ke do ni ji da bi po tom ušli u Grč ku. Na auto bu skoj sta ni ci ih je pre u zeo J. A. – on je Ma ke do nac ko ga je ne ko NN li ce za vr bo va lo da do đe u Be o grad i ide sa In dij ci ma do Ma ke do ni je. Nje ga je ne ko do ve zao do auto bu ske sta ni ce u Be o gra du i po ka zao gru pu od če ti ri In dij ca. On je kod se be imao nji ho ve kar te kao i ku po ne za pr tljag. Ka da ih je po li ci ja ot kri la, In dij ci ni su kod se be ima li pa so še – ba ci li su ih, pre ma in struk ci ja ma, is pod pa to sa u auto bu su. Me ha ni čar je na šao ke su sa pa so ši ma, ta ko su bi li iden ti fi ko va ni. (Du ško Kli ko vac, Od-

90

sek za stran ce, su zbi ja nje ile gal nih mi gra ci ja i tr go vi ne lju di ma, Po li cij ska upra va u Ni šu)

Pre ko te ri to ri je Sr bi je, tran sport se u slu ča ju tr go vi ne pu no let nim mu škar-ci ma od vi ja raz li či tim pre vo znim sred stvi ma – kom bi jem, put nič kim i tak si vo zi li ma, re dov nim auto bu skim li ni ja ma. Ka ko su ge ri šu na la zi ovog is tra-ži va nja, je dan od iden ti fi ko va nih mo dus ope ran di tr go va ca, i to ka da se žr tve pre vo ze kop ne nim pu tem, sa sto ji se u sle de ćem: is pred vo zi la u ko me se pre vo ze žr tve obič no ide ne ko ma nje put nič ko vo zi lo, tzv. „či stač“ ko ji vo di ra ču na o na i la sku po li cij ske pa tro le ka ko bi se iz be glo ot kri va nje. Pri to me, ovaj mo del se pri me nju je ka da se pre vo zi ve ći broj žr ta va u kom bi ju ili ka mi o nu, a re đe, go to vo ni ka da, ako se ma nji broj žr ta va vo zi put nič kim vo zi lom.

To kom pu to va nja žr tve bi va ju pre u zi ma ne na me sti ma van glav nih pu te va, na či sti na ma, iz van na se lja, u šu mi i slič no, te uglav nom ne mo gu da lo ci ra ju ku da su išli i u ko jim me sti ma su bi li na pu to va nju kroz Sr bi ju. Žr tve tr go vi-ne se obič no tran spor tu ju u gru pa ma, u ko ji ma ima i pu no let nih i ma lo let nih li ca, a či ni ih iz me đu 4 i 8 li ca, even tu al no 12 ili vi še, ka ko bi se sma njio ri zik od ot kri va nja ali, sa dru ge stra ne, ne ide se na ma nji broj oso ba jer se to „ne is pla ti“ – za ra da je ma la a ri zi ka ipak ima.

Ile gal ni tran sport žr ta va pre ko te ri to ri je Sr bi je se ne ret ko od vi ja u kraj nje ne hu ma nim uslo vi ma.

Za sva ku gru pu ko ja je pre ba ci va na pre ko Sr bi je ku po va no je no vo vo zi lo – kam-pe ri, ka mi o ni i ugra đi van je po se ban bun ker. To sve oko na bav ke vo zi la za vr ši je dan Ne mac. On do vo zi to vo zi lo u Frank furt i osta vlja ga na do go vo re nom me stu, par kin gu, od la zi a u vo zi lo do la zi vo zač. Uzi ma vo zi lo, ra di po na re đe-nji ma ko ja mu iz da je „Đ“ i do bi je oko 4000-5000 eura. On vo zi gru pu od 10-12 lju di i to ta ko što sa vo zi lom od la zi u Tur sku, Ru mu ni ju, Sr bi ju ka ko bi pre u zeo Ki ne ze ko je tre ba da vo zi na zad. Kraj nja de sti na ci ja je obič no Ne mač ka. Vo ze ih u bun ke ru i de si lo se jed nom da su ova li ca osta la još po la sa ta, ugu ši li bi se. (Si ni ša An to nić i Mi ro slav Sto ja no vić, Od sek za gra ni cu, stran ce i su zbi ja nje ile gal nih mi gra ci ja i tr go vi ne lju di ma u Po li cij skoj upra vi u Vra nju)

Pre ko ad mi ni stra tiv ne gra ni ce sa Ko so vom ili, pak, pre ko gra nič nog pre la za pre ma Ma đar skoj ili Hr vat skoj i Re pu bli ci Srp skoj, žr tve se uglav nom pre vo-de pe ške, no ću, kroz šu mu, uz po moć vo di ča, i to van obe le že nih gra nič nih pre la za, od no sno, punk to va ko ji slu že za le gal no pre la že nje pre ko gra nič ne ili ad mi ni stra tiv ne li ni je.

U Sr bi ju su ušli ile gal no, gra ni cu su pre šli pe ške, van pre la za, kroz šu mu. Sa mi su išli, ali su na od re đe nim me sti ma ima li lju de ko ji su ih upu ći va li da lje (ima-

91

li su mo bil ni te le fon, pa su im go vo ri li ku da da idu). Ka da su pre šli gra ni cu, če kao ih je je dan tak si sta, naš dr ža vlja nin ko ji ih je po ve zao. (Jo va na Mi haj-lo vić, IOM)

Da le ko re đi na čin ile gal nog pre vo đe nja pre ko gra ni ce, pre sve ga, ad mi ni-stra tiv ne gra ni ce sa Ko so vom, je pre la že nje na punk tu ozna če nom za pre la zak ad mi ni stra tiv ne gra ni ce ali uz po se do va nje fal si fi ko va nih do ku me na ta. U jed-nom slu ča ju u ko me je Op štin ski sud u Kur šu mli ji do neo osu đu ju ću pre su du zbog tr go vi ne al ban skim dr ža vlja ni ma (K 186/06), je dan od tro ji ce op tu že nih je al ban skim dr ža vlja ni ma pri ba vio lič ne kar te od dru gih li ca ko ja ži ve na pro-sto ru Ko so va i Me to hi je, ka ko bi ih „le gal no“ pre veo pre ko ad mi ni stra tiv ne gra ni ce sa Ko so va na te ri to ri ju Sr bi je.

To kom tran zi ta kroz Sr bi ju, žr tve se u ne kim slu ča je vi ma sme šta ju u sta-no ve ili ku će, u ko ji ma bo ra ve od ne ko li ko sa ti do ne ko li ko da na, če ka ju ći da ih pre u zme no vo li ce i da na sta ve pu to va nje. To su če sto sta no vi ili ku će ko je se za ove po tre be iz najm lju ju.

Pre ne go što smo kre nu li ka ma đar skoj gra ni ci pro ve li smo 16-17 sa ti u jed noj ku ći u Su bo ti ci. Tu smo bi li za klju ča ni. Uslo vi su bi li ja ko lo ši. Ku ća je ma la, sa ni skom ta va ni com. Ima li smo je dan ka uč i je dan ma li du šek, ni smo mo gli po šte no da se od mo ri mo. Ni smo do bi li ni šta da je de mo a hra nu ni smo ima li sa so bom. (Al ba nac iz Al ba ni je, 29 go di na, pre kr šaj no ka žnjen zbog ne do zvo-lje nog pre la ska dr žav ne gra ni ce, u vre me in ter vjua se na la zio u Okru žnom za tvo ru u Su bo ti ci)

Ta ko đe se de ša va da žr tve sa ti ma če ka ju na po lju, sa kri ve ne u ka na li ma, po red pu ta, u ku ku ru zu ka ko bi bi le pre ba če ne pre ko gra ni ce, ili, ka ko bi, pak, na sta vi le put pre ko te ri to ri je Sr bi je. U ne kim od tih slu ča je va žr tve je ot kri la po li ci ja i ta ko pre se kla la nac tr go vi ne.

Eks plo a ta ci ja, kon tro la i dru gi vi do vi vik ti mi za ci je žr ta va

Ka ko po ka zu ju po da ci do ko jih se do šlo is tra ži va njem, do mi nan tan vid eks plo a ta ci je ili na me ra va ne eks plo a ta ci je pu no let nih mu ških žr ta va tr go vi ne lju di ma je rad na eks plo a ta ci ja. Po red to ga, za be le žen je i jeda n slu čaj tr go vi ne u ci lju pr o sja če nja.

Rad na eks plo a ta ci ja pred sta vlja naj pri sut ni ji vid eks plo a ta ci je pu no let nih mu ška ra ca kao žr ta va tr go vi ne lju di ma. Pri to me, do mi ni ra rad na eks plo a ta ci ja u gra đe vin skoj in du stri ji, po tom u po ljo pri vre di ili ne kim dru gim pri vred nim gra na ma (na pri mer, rad u kla ni ci). Ka ko go vo re na la zi is tra ži va nja, u ovim

92

slu ča je vi ma eks plo a ta ci ja se sa sto ja la u du žem rad nom vre me nu (rad po 10 ili 12 sa ti), bez od go va ra ju ćih pa u za, kao i u do bi ja nju ma njih za ra da od do go-vo re nih ili, čak, u ne is pla ći va nju za ra de. U ve zi sa rad nom eks plo a ta ci jom na gra đe vin skim ra do vi ma na ših dr ža vlja na ko ji su bi li tra fi ko va ni u ino stran stvo Sne ža na Elez iz Ode lje nja za su zbi ja nje pre ko gra nič nog kri mi na la i kri mi na li-stič ko-oba ve štaj ne po slo ve, Upra va gra nič ne po li ci je, MUP RS na vo di:

Žr tve su ta mo pro ve le od me sec da na do tri me se ca. Ra di li su i po 10, 12 i vi še sa ti dnev no, ni su ima li pra vo na pa u zu (pre ti li im da će im od u ze ti od obe ća ne pla te od 1200 eura ko ju ni ka da ni su vi de li).

Me đu tim, u jed nom bro ju iden ti fi ko va nih slu ča je va do eks plo a ta ci je ni je do šlo jer je la nac tr go vi ne bio pre se čen na pro sto ru na še ze mlje, ali su žr tve i u tim slu ča je vi ma, pre ma sa zna nji ma struč nja ka, tre ba lo da bu du ta ko đe rad no eks plo a ti sa ne u ze mlja ma kraj nje de sti na ci je. Ta ko se, na pri mer, u pre su di za kri vič no de lo tr go vi ne lju di ma ko ju je do neo Okru žni sud u Ni šu (K 205/05) a ko jim su ošte će na če ti ri dr ža vlja ni na Tur ske, pri če mu je la nac tr go vi ne pre-se čen na pro sto ru Sr bi je, na vo di:

Kao li ca ko ja ile gal no ula ze u ze mlje Za pad ne Evro pe, oni bi mo ra li da ra de na cr no, da se kri ju od or ga na vla sti ze ma lja kraj njeg od re di šta, da pri hva te i ra de naj te že i naj ma nje pla će ne po slo ve – nad ni čar ske po ljo pri vred ne po slo ve, bez so ci jal nog osi gu ra nja i za šti te. S ob zi rom na to da u od no su na za po sle ne u dr ža va ma svog kraj njeg od re di šta ne bi ima li jed na ke mo guć no sti za ostva re nje pra va na rad i za ra du, ta ko da bi sva ki po slo da vac ili po sred nik iste mo gao da uce nju je i da pla ća is pod re al ne ce ne. U opi sa nom po lo ža ju oni bi bi li iz lo že ni eks plo a ta ci ji, ko ja pred sta vlja is ko ri šća va nje tu đeg ra da.

U sa mo jed nom slu ča ju tr go vi ne pu no let nim mu škar ci ma za be le že na je tr go vi na u ci lju pro sja če nja. Pri to me, žr tva je bio mla dić ko ji je u vre me ka-da je re gru to van za pro sja če nje tek po stao pu no let na, a pri to me je in va lid. O tom slu ča ju Ma ri ja An đel ko vić iz NVO ASTRA i Bi lja na Zo ra no vić-Avli jaš iz Slu žbe za ko or di na ci ju za šti te žr ta va tr go vi ne lju di ma ka žu:

Žr tva tr go vi ne je bi la pri nu đe na na pro sja če nje. Sav no vac ko ji bi do bio je od la-zio u ru ke tr gov ca. Od apri la 2002. go di ne ka da ga je od veo u Bo snu, kom ši ja (na ma mlji vač i eks plo a ta tor) ga je vo dio po va ša ri ma gde je ovaj pro sio (i ta ko za ga zdu pri ba vljao znat ne iz no se nov ca). U Sa ra je vu im je bi la „ba za“.

Mu škar ci kao žr tve tr go vi ne su u ne kim slu ča je vi ma bi li iz lo že ni raz li či tim vi do vi ma kon tro le i vik ti mi za ci je. Na osno vu po da ta ka do ko jih se do šlo, mo gu se iden ti fi ko va ti dva na či na dr ža nja žr ta va pod kon tro lom: od u zi ma nje pa so ša

93

i, even tu al no, nov ca, i li ša va nje ili ogra ni ča va nje slo bo de kre ta nja žr ta va. U ve zi sa tr go vi nom na šim dr ža vlja ni ma u Uje di nje ne Arap ske Emi ra te, Slo bo-dan Jo vi čić iz Ode lje nja za su zbi ja nje ile gal nih mi gra ci ja i tr go vi ne lju di ma u Upra vi za stran ce Po li cij ske upra ve za grad Be o grad na vo di:

Po do la sku su im od u zi ma ni pa so ši ka ko bi se na vod no sre di la do ku men ta. Po is te ku bo rav ka ko ji im je bio do zvo ljen (od 60 da na), od vo di li bi ih u Irak, u me sto Kiš – ta mo bi pro vo di li par da na (5-7 da na) ka ko bi se po no vo do bi le vi ze za ula zak u Emi ra te pa bi se on da vra ća li.

U jed noj od pre su da Okru žnog su da u Vra nju za kri vič no de lo tr go vi ne lju-di ma, ko jim je bi la ošte će na gru pa ki ne skih dr ža vlja na (K 51/04), se na vo di:

Svi ovi Ki ne zi ta ko đe su se sa gla sno iz ja sni li da su ih na aero dro mu u Pri šti ni sa če ka la nji ma ne po zna ta li ca te da su ih on da od ve zli ne gde gde su ih dr ža li za klju ča ne oko me sec da na, ne ke od njih u sta nu zgra de na spra tu, a ne ke u ku-ći. Svi ovi Ki ne zi ka te go rič ki tvr de da su im ova, nji ma ne po zna ta li ca od mah od u ze la pa so še i sav no vac ko ji su po ne li sa so bom na put te su sve vre me bi li i bez put nih is pra va i bez nov ca, da su sve vre me dr ža ni za klju ča ni, bez slo bo de kre ta nja, da su im ta ne po zna ta li ca za sve vre me sa mo do no si la hra nu i vo du.

Žr tve tr go vi ne su u jed nom bro ju slu ča je va bi le iz lo že ne i dru gim vi do vi ma vik ti mi za ci je, pre sve ga, lo šim uslo vi ma sta no va nja i is hra ne, a spo ra dič no i pret nja ma i na si lju, o če me sve do če re či po je di nih is pi ta ni ca.

Sta no va li su u lo šim uslo vi ma (bi li su sme šte ni u ba ra ke od 20-40 lju di, jed no ku pa ti lo na njih 50-60), bez mo guć no sti da odr ža va ju re dov no hi gi je nu, bez ade kvat ne is hra ne. Ta ko đe su im pre ti li da će ih „po sla ti u rat u Irak“, kao i da će na u di ti čla no vi ma nji ho ve po ro di ce ako se bu du ne kom ža li li ili ne bu du po stu pa li ka ko se od njih zah te va. Žr tve su shva ti le pret nje vr lo ozbilj no. (Sne-ža na Elez iz Ode lje nja za su zbi ja nje pre ko gra nič nog kri mi na la i kri mi na-li stič ko-oba ve štaj ne po slo ve, Upra va gra nič ne po li ci je, MUP RS)

U po sled njem pe ri o du eks plo a ta ci je ni je do bi jao ni do volj no hra ne. Mi ni mum hi gi jen skih po tre ba ta ko đe ni je mo gao da ostva ri, i u tre nut ku po vrat ka u Be-o grad, bio je hi gi jen ski pot pu no za pu šten. Pri to me tre ba ima ti u vi du da je zbog in va li di te ta (bez obe ru ke) u pot pu no sti za vi stan od tr gov ca čak i za za do-vo lje nje naj o snov ni jih po tre ba. To kom pet go di na, ko li ko je bio eks plo a ti san, zlo sta vljan je psi hič ki i vr lo če sto je bio bru tal no tu čen. (Ma ri ja An đel ko vić, NVO ASTRA)

94

Ka rak te ri sti ke vr še nja tr go vi ne de ča ci ma

Na osno vu ana li ze opi sa nih slu ča je va tr go vi ne mu škar ci ma pri me ću ju se od re đe ne slič no sti ali i spe ci fi č no sti tr go vi ne de ča ci ma u od no su na tr go vi nu pu no let nim mu škar ci ma. Pri to me, spe ci fi č no sti tr go vi ne de ča ci ma ogle da ju se pre vas hod no u fa zi vr bo va nja žr ta va i nji ho voj ka sni joj eks plo a ta ci ji.

Vr bo va nje

U slu ča je vi ma tr go vi ne de ča ci ma ko ji su iden ti fi ko va ni na šim is tra ži va-njem uoča va ju se dva osnov na vi da vr bo va nja žr ta va: pre da ja ili pro da ja de ce dru gi ma i nji ho vo is ko ri šća va nje i zlo u po tre ba, i vr bo va nje za or ga ni zo va nje ile gal nog pre ba ci va nja u ze mlje EU. Pri to me, pr vi mo del vr bo va nja ka rak te ri-sti čan je za de ča ke do ma će dr ža vlja ne, dok je dru gi mo del uočen u slu ča je vi ma tr go vi ne stra nim dr ža vlja ni ma, i to, pre sve ga, u slu ča je vi ma u ko ji ma su de-ča ci ot kri ve ni u gru pi sa pu no let nim mu škar ci ma-žr tva ma tr go vi ne lju di ma. Vr bo va nje u slu ča je vi ma tr go vi ne de ča ci ma se vr ši pu tem čla no va po ro di ce, od no sno po ro dič nih mre ža, pu tem so ci jal nih mre ža i pu tem po je di na ca ko ji su žr tva ma ne po zna ti.

Naj pri sut ni ji vid vr bo va nja, od no sno, uklju či va nja de ča ka u la nac tr go vi ne, i to u slu ča je vi ma ko ji su iden ti fi ko va ni na šim is tra ži va njem, sa sto ji se u pre da ji ili pro da ji de ce dru gim li ci ma, a u ci lju nji ho vog da ljeg is ko ri šća va nja i zlo u-po tre be. U ovim slu ča je vi ma, u ulo zi vr bo va te lja na la ze se uglav nom čla no vi uže ili ši re po ro di ce žr tve, od no sno, li ca ko ja su žr tvi bli ska: te ča, stric, ba ba, de da, ro di te lji, ali se u jed nom bro ju slu ča je va za vr bo va nje ko ri ste i so ci jal ne mre že, pa se u ulo zi re gru te ra ja vlja ju po zna ni ci ili pri ja te lji. Ima ju ći u vi du ta kav od nos iz me đu žr tve i vr bo va te lja, mo že se za klju či ti da se u ovim slu ča-je vi ma la ko mo glo zlo u po tre bi ti po ve re nje de ce, ko ja su uz to pot pu no za vi sna od onih ko ji se o nji ma sta ra ju ili bi tre ba lo da se sta ra ju.

Ta ko, na pri mer, Du ško Kli ko vac iz Od se ka za stran ce, su zbi ja nje ile gal nih mi gra ci ja i tr go vi ne lju di ma Po li cij ske upra ve u Ni šu, ka že da su u jed nom slu-ča ju ro di te lji (rom ske na ci o nal no sti) pre da li svo je pe to ro de ce (tri de ča ka i dve de voj či ce) dru gim li ci ma uz na dok na du, a da su ta li ca po tom de cu raz vo zi la po od re đe nim punk to vi ma da pro se. Ili, u ve zi sa slu ča jem 13-go di šnjeg de ča ka ko ga je otac na pu stio, a maj ka bi la od re đe na za sta ra o ca, ali ko ji je uglav nom ži veo na uli ci, Mi li ca Đor đe vić iz NVO Cen tar za in te gra ci ju mla dih je re kla da je nje ga „je dan sta ri ji de čak iz gru pe sa ko jom je ži veo te rao na pro sja če nje i kra đu“.

95

Slič no kao u slu ča je vi ma re gru to va nja pu no let nih mu ška ra ca, u ovom mo-de lu vr bo va nja de ča ka se u naj ve ćem bro ju slu ča je va ko ri sti, od no sno, zlo-u po tre blja va te ška eko nom ska si tu a ci ja po ro di ce de ča ka, pa se oni pre da ju dru gi ma uz na dok na du ili se, pak, zlo u po tre blja va ju od stra ne sa mih čla no va po ro di ce u ci lju „do pri no še nja“ kuć nom bu dže tu i to pu tem pro sja če nja. Ta ko se, na pri mer, u na pred na ve de nom slu ča ju pro da je de ce dru gi ma uz na dok na-du, ko ji je opi sao Du ško Kli ko vac iz Od se ka za stran ce, su zbi ja nje ile gal nih mi gra ci ja i tr go vi ne lju di ma u Ni šu, sa zna je da ro di te lji de ce ko ja su pre da ta dru gi ma ima ju ukup no de ve to ro de ce, da su ve o ma sla bog imov nog sta nja, te da pri hod ostva ru ju ta ko što otac ra di po vre me no, obič no 5-6 da na me seč no i ostva ri za ra du od 10 eura dnev no, pa on i nje go va po ro di ca ži ve u ve o ma lo šim ma te ri jal nim uslo vi ma.

Po red to ga, ka ko se pri me ću je, za vr bo va nje de ča ka od stra ne po ro dič nih i, even tu al no, so ci jal nih mre ža, ko ri ste se i dru ge te ške pri li ke sa ko ji ma se žr tve su o ča va ju. Na i me, vik ti mi za ci ji tr go vi nom bi la su iz lo že na de ca iz de fi ci jent-nih po ro di ca i po ro di ca op te re će nih so cio-pa to lo škim pro be mi ma: po ro di ce u ko ji ma je maj ka na pu sti la de cu, pa ih je otac, u ne mo guć no sti da se sta ra o nji ma, dao na sta ra nje ne kom dru gom li cu (na pri mer, tet ki) ili su de ca ži ve la sa ba bom i de dom; po tom, po ro di ce u ko ji ma je otac na pu stio po ro di cu ili je po gi nuo u ra tu, kao i po ro di ce u ko ji ma je otac al ko ho li čar. Po red to ga, po seb no vul ne ra bil nu po pu la ci ju, ka ko su ge ri šu na la zi is tra ži va nja, či ne de ca ko ja be že iz svo jih po ro di ca u ko ji ma su od no si ne sre đe ni, gde po sto ji na si lje, po tom, ko ja be že iz hra ni telj skih po ro di ca ili do mo va za ne zbri nu tu de cu, od no sno, de ca ko ja stal no ili po vre me no ži ve na uli ci i ko ju eks plo a ti šu sta ri ji de ča ci, te ra ju ći ih da za njih pro se ili kra du.

Reč je o jed nom 16-go di šnjem de ča ku (naj sta ri je de te) i dve de voj či ce (mla đa de ca) iz Bu ja nov ca. Si ro ma šna rom ska po ro di ca. Maj ka ih je na pu sti la, pa su ži ve li sa ocem u Bu ja nov cu. Otac je po za ni ma nju se zon ski rad nik. Jed nom pri li kom maj ka ih je od ve la u Ma ke do ni ju i osta vi la kod svo jih ro di te lja, ko ji su ih ka sni je pri nu đi va li na pro sja če nje. (Bi lja na Zo ra no vić-Avli jaš, Slu žba za ko or di na ci ju za šti te žr ta va tr go vi ne lju di ma)

Dru gi iden ti fi ko va ni mo del vr bo va nja de ča ka sa sto ji se u na ma mlji va nju za or ga ni zo va nje ile gal nog pre ba ci va nja u ze mlje EU. Ka ko je na ve de no, ovaj mo del je ka rak te ri sti čan za de ča ke-stra ne dr ža vlja ne, ko ji su bi li u gru pa ma sa pu no let nim mu škim žr tva ma tr go vi ne lju di ma. U ovim slu ča je vi ma, vr bo va nje se vr ši na dva na či na: pu tem so ci jal nih mre že ili pu tem po je di na ca, od no sno, li ca ko ja su žr tva ma ne po zna ta.

96

Ta ko se u tri slu ča ja do la zi do sa za na nja da su ma lo let ni ci pla ti li od re đe ni iz nos ne kom li cu da bi bi li pre ba če ni do ze mlje de sti na ci je. U jed nom slu ča ju ra di lo se o gru pi Kur da iz Tur ske, u dru gom o Av ga ni stan ci ma, a u tre ćem o al ban skim dr ža vlja ni ma. U sva tri slu ča ja de ča ci iz gru pe su bi li sta ri ji ma lo-let ni ci. Pri to me, u slu ča je vi ma Kur da i Al ba na ca vr bo va nje se vr ši lo pu tem so ci jal nih mre ža: žr tve su pre ko po zna ni ka ili ro đa ka stu pa le u kon takt sa li ci ma ko ja or ga ni zu ju ile gal no pre ba ci va nje u ze mlje Evrop ske uni je. U slu-ča ju, pak, dr ža vlja na Av ga ni sta na, sa zna je se da su oni vr bo va ni od stra ne ne po zna tih li ca.

Ka rak te ri stič no za ove slu ča je ve, kao i ka da su žr tve pu no let ni mu škar ci, je pla ća nje od re đe nog nov ča nog iz no sa za or ga ni zo va nje pre ba ci va nja u ze mlje za pad ne Evro pe. Ta ko se za de ča ke iz Av ga ni sta na sa zna je da su mo ra li una-pred da pla te 1000 do la ra da bi iz Bu gar ske, gde su bi li u iz be glič kom kam pu, bi li pre ba če ni na Za pad, dok se u slu ča ju Kur da po mi nje iz nos od 2500 do la-ra. Me đu tim, ovim is tra ži va njem se ni je do šlo do po da ta ka o to me ko je vr šio pla ća nje u kon kret nim slu ča je vima, od no sno, ka ko je no vac za or ga ni zo va nje ile gal nog pre ba ci va nja u ze mlje Za pad ne Evro pe obez be đen.

Tran sport

Tran sport de ča ka žr ta va tr go vi ne lju di ma, i to pre sve ga u slu ča je vi ma ko-ji su ima li tran sna ci o nal ni ka rak ter, od vi jao se le gal no i ile gal no. Sa dru ge stra ne, u slu ča je vi ma unu tra šnje tr go vi ne de ča ci ma ma hom ne ma po da ta ka o to me na ko ji na čin su žr tve tran spor to va ne u me sta u ko ji ma se vr ši la nji ho va eks plo a ta ci ja.

U slu ča je vi ma u ko ji ma su de ča ci do ma ći dr ža vlja ni tra fi ko va ni u Cr nu Go ru, Ma ke do ni ju ili Hr vat sku, oni su uglav nom bi li le gal no tran spor to va ni do me sta de sti na ci je, ko ri ste ći raz li či ta pre vo zna sred stva: auto bus, kom bi ili voz.

U slu ča je vi ma tr go vi ne de ča ci ma stra nim dr ža vlja ni ma, pak, u ne ko li ko slu ča je va, za ko ja su is tra ži va njem do bi je ni po da ci u ve zi sa tran spor tom, de-ča ci su ile gal no pre ba če ni na te ri to ri ju Sr bi je. U pi ta nju su slu ča je vi u ko ji ma su de ča ci ot kri ve ni u gru pa ma sa od ra slim mu škar ci ma (Kur di iz Tur ske, Av-ga ni stan ci, i Al ban ci iz Al ba ni je). U ovim slu ča je vi ma se do la zi do sa zna nja da su de ča ci iz Av ga ni sta na ile gal no do šli do Bu gar ske, ali ne ma po da ta ka na ko ji na čin, a da su po tom iz Bu gar ske or ga ni zo va no pre ba če ni do Sr bi je: pr vo do gra ni ce sa Sr bi jom ne kim pre vo znim sred stvom, da bi gra ni cu pre šli ile gal-no, pe ške, kroz šu mu, tj. van me sta ozna če nog za pre la zak dr žav ne gra ni ce. U ve zi sa Kur di ma iz Tur ske ne ma po da ta ka o na či nu do la ska do te ri to ri je

97

Ko so va, ma da bi se mo glo pret po sta vi ti da su do šli le gal no, jer je kom bi no va-no (le gal no-ile gal no) pre ba ci va nje je dan od ka rak te ri stič nih na či na tr go vi ne dr ža vlja ni ma Tur ske. U slu ča ju al ban skih dr ža vlja na, pak, be le ži se ile gal no pre ba ci va nje od ze mlje po re kla: oni su pr vo ile gal no ušli na te ri to ri ju Ko so va, a po tom su, kao i dr ža vlja ni Tur ske, ile gal no pre ba če ni pre ko ad mi ni stra tiv-ne gra ni ce sa Sr bi jom. Ad mi ni stra tiv nu gra ni cu sa Sr bi jom de ča ci tur ski i al ban ski dr ža vlja ni pre la zi li su van punk to va ozna če nih za njen pre la zak, i to obič no no ću, pe ške, uz po moć vo di ča, idu ći u ma njim gru pa ma sa pu no let nim mu škar ci ma, i to po eta pa ma.

De ča ci stra ni dr ža vlja ni su, po red to ga što je dan deo pu ta pre la ze pe ške, ma hom tran spor to va ni raz li či tim pre vo znim sred stvi ma, ko ja se to kom pu to-va nja kom bi nu ju: avion, voz, kom bi, put nič ko vo zi lo.

Eks plo a ta ci ja, kon tro la i dru gi vi do vi vik ti mi za ci je žr ta va

Slič no kao i u slu ča ju tr go vi ne pu no let nim mu škar ci ma, is tra ži va njem su iden ti fi ko va ne dve gru pe slu ča je va tr go vi ne de ča ci ma s ob zi rom na eks plo a ta ci-ju. Pr vu gru pu či ne slu ča je vi u ko ji ma je do eks plo a ta ci je do šlo, i tu se ma hom ra di lo o de ča ci ma-do ma ćim dr ža vlja ni ma, dok dru gu gru pu či ne slu ča je vi u ko ji ma do eks plo a ta ci je ni je do šlo jer je la nac tr go vi ne bio pre se čen na pro sto-ru na še ze mlje.

Za raz li ku od pu no let nih mu ška ra ca ko ji su u naj ve ćem bro ju slu ča je va bi li iz lo že ni rad noj eks plo a ta ci ji, u slu ča je vi ma tr go vi ne de ča ci ma, i to do ma ćim dr ža vlja ni ma, do mi nant nu po zi ci ju ima ju tr go vi na u ci lju pro sja če nja i tr go-vi na u ci lju pri nu de na vr še nje kri vič nih de la. Po red to ga, ma da spo ra dič no, po mi nju se i rad na i sek su al na eks plo a ta ci ja.

Naj ra spro stra nje ni ji vid tr go vi ne de ča ci ma je tr go vi na u ci lju pro sja če nja. U ovim slu ča je vi ma, ka ko po ka zu ju po da ci do ko jih se do šlo is tra ži va njem, tr-gov ci su or ga ni zo va li de ča ke da pro se u Be o gra du, Ni šu, Alek sin cu, u me sti ma na ju gu Sr bi je, kao i u Ma ke do ni ji i Cr noj Go ri (na pri mor ju), ali je u ne kim slu ča je vi ma ze mlja kraj nje de sti na ci je tre ba lo da bu de Ita li ja. Ta ko Slo bo dan Jo vi čić iz Ode lje nja za su zbi ja nje ile gal nih mi gra ci ja i tr go vi ne lju di ma u Upra vi za stran ce Po li cij ske upra ve za grad Be o grad, na vo di slu čaj jed nog ma lo let nog de ča ka iz Bu gar ske sa uro đe nom de vi ja ci jom ša ka, ko ga je maj ka pro da la pre ko svo je po zna ni ce u Pan če vo ra di da lje eks plo a ta ci je pro sja če njem u Ita li ji.

Ve o ma je ilu stra ti van i pri mer na šeg is pi ta ni ka, de ča ka sta rog 14 go di na, ko ji je na kon vi še go di šnje eks plo a ta ci je po be gao i na šao uto či šte u Pri hva ti li štu za de cu i omla di nu u Be o gra du:

98

Ži veo sam na Ko so vu sa ro di te lji ma, bra tom i se str om. Ka da je kre nuo rat, otac mi je po gi nuo. Do šli smo u Be o grad i maj ka se pre u da la, a mi smo oti šli kod stri ca u No vi Pa zar, gde smo ima li stan, ali nam je stric uzeo. Imam rod bi nu u Tu ti nu, Sje ni ci i No vom Pa za ru. Ta mo mi je bi lo te ško. Stric me je te rao da pro sim i da mu do no sim pa re. Mo ju se stru su ta ko đe mu či li... kao i me ne... da ra di. Osta la je ta mo, ni sam mo gao da je spa sim ka da sam be žao. Če ti ri go di ne smo bi li u No-vom Pa za ru. Po be gao sam kod dru gog stri ca u Be o grad. On me je te rao da idem po kan ta ma. Ja to ni sam mo gao jer mi je smr de lo, i ima pu no bo le sti. Da, on ima že nu i de cu, ali sam sa mo ja ra dio... On da sam sa bra tom od tre ćeg stri ca oti šao u Be ra ne gde sam bio 4-5 go di na... Ni sam vi še mo gao da iz dr žim...

Ka da su u pi ta nju mla đa mu ška de ca, tj. be be ili de ca is pod tri go di ne, is tra ži va njem su iden ti fi ko va ni slu ča je vi u ko ji ma se ova de ca za pra vo zlo u po-tre ba lja va ju od stra ne pu no let nih li ca za pro sja če nje. Ta ko se iz iz ve šta ja sa jed nog od su đe nja pred Okru žnim su dom u Be o gra du za kri vič no de lo tr go-vi ne lju di ma sa zna je:

U pe ri o du od 2000. do 06.12.2006. go di ne, na no vom obre no vač kom pu tu, su T. N., T.G., T.D. i T.S., kao or ga ni zo va na gru pa, si lom i pret njom, vr bo va li i dr ža li ošte će ne, ta da ma lo let ne, J.S., R.S. i Đ.S. u ci lju pro sja če nja, na taj na-čin što su okri vlje ni T.N. i T.G. za jed no sa ćer kom, okri vlje nom, T.S. i si nom, okri vlje nim T.D., ko ji je za sno vao van brač ne za jed ni ce sa ošte će nim J.S., R.S. i Đ.S., si lom i pret njom pre ma ošte će ni ma i za dr ža va njem do ku me na ta iste dr ža li ra di pro sja če nja sa de com (svo jom i tu đom) u na ruč ju i zah te va li da sva ko dnev no is pro se tač no od re đe nu svo tu nov ca ko ju su mo ra le pre da va ti okri vlje noj S. i G, a ove okri vlje nom N. i od njih bi le pret hod no pre tre sa ne da ne bi sa kri le deo nov ca jer bi u tom slu ča ju bi le zlo sta vlja ne i uda ra ne ru ka ma, no ga ma, ka blo vi ma i bi čem pri če mu su im na no še ne te le sne po vre de i pre će no im je ubi stvom.

U ve zi sa pro sja če njem, po seb no me đu rom skom po pu la ci jom, Đur đi ca Zo rić iz NVO Bi bi ja ka že:

Pro sja če nje je tra di ci o nal ni po sao Ro ma – kroz ve ko ve tra di ci o nal ni na čin pre ži vlja va nja. Sit ni kri mi nal ci ro di te lje sta vlja ju u „du žnič ko rop stvo“ i ta da uzi ma ju de cu za „pro še nje“, pro sti tu ci ju, no naj če šće je to „obič no pro sja če nje“. Iz ra da sa nji ma sa zna li smo da po sto je dve op ci je, jed ni ka žu „mi ide mo po kan ta ma, a dru gi pod pret njom pro se.“ Iz me đu 10 i 20% de ce sa „se ma fo ra“37 ide u Ita li ju, Špa ni ju.

37 Mi sli se na de cu ko ja pro se na ras kr sni ca ma na ko ji ma se sa o bra ćaj re gu li še sve tlo snom sig na li za ci jom, pa ko ri ste mo me nat za u sta vlja nja vo zi la da bi pro si li ili, pak, pra li sta kla na vo zi li ma i ta ko do šli do ne što nov ca.

99

Ova kon sta ta ci ja upu ću je na za klju čak da pro sja če nje, po seb no unu tar po-je di nih mar gi na li zo va nih dru štve nih gru pa, za pra vo pred sta vlja i va žan po-sred ni po ka za telj tr go vi ne de com, po seb no de ča ci ma, po ve ća va ju ći ri zik da de ca ko ja pro se u ne kom mo men tu za vr še u lan cu tr go vi ne lju di ma. Pri to me, ka ko go vo re uvi di po je di nih struč nja ka, rom sku de cu, i mu šku i žen sku, na pro sja če nje uglav nom pri mo ra va ju ro di te lji ili ro đa ci. Od no sno, ka ko sma tra Mi lan Sta nić iz Od se ka za su zbi ja nje pro sti tu ci je, skit ni če nja, pro sja če nja, koc ke i dru gih pre kr ša ja, Ode lje nje za jav ni red i mir Po li cij ske upra ve za grad Be o grad, „mo že da se go vo ri o or ga ni zo va nju pro sja če nja u okvi ru po ro di ca“. U tim slu ča je vi ma, obič no otac or ga ni zu je dru ge čla no ve po ro di ce i ras po re đu je ih na ras kr sni ce, is pred cr kvi i slič no, a oni sve što za ra de mo ra ju da do ne su nje mu. Isti is pi ta nik go vo ri i o dru gom vi du or ga ni zo va nja pro sja če nja, unu tar gru pa de ce ko ja ži ve na uli ci, po na pu šte nim zgra da ma: „Na če lu tih gru pa je obič no ne ka pu no let na oso ba, ko ja je bi la u do mu za ne zbri nu tu de cu. Oni or ga ni zu ju mla đu de cu da pro se. Sve što za ra de da ju ’vo đi’“.

Dru gi iden ti fi ko van ob lik tr go vi ne de ča ci ma je tr go vi na u ci lju vr še nja kri vič-nih de la, ko ja je, ta ko đe, ka ko po ka zu ju na la zi is tra ži va nja, svoj stve na de ča ci ma do ma ćim dr ža vlja ni ma. Ka ko go vo re uvi di Mi li ce Đor đe vić iz NVO Cen tar za in te gra ci ju mla dih, pri nu da na vr še nje kri vič nih de la je po seb no pri sut na me đu „de com uli ce“, jer, „bi ti na uli ci i ži ve ti u gru pi ni je bez u slov no“.

Ta ko se de ca pri si lja va ju i na vr še nje kri vič nih de la. Uglav nom se ra di o imo-vin skim de lik ti ma – raz boj ni štva, sit ne kra đe, dže pa re nje. Uglav nom se ra di o mla đim ma lo let ni ci ma. De ca su or ga ni zo va na po gru pa ma u za vi sno sti od to ga gde ži ve i ra de. Mla đa de ca su uvek na me ti – da bi do bi li za šti tu sta ri jih u gru pi i da bi mo gli da pre ži ve na uli ci, mo ra ju ne što za njih i da ura de, ta ko da sve to što im se de ša va (ka da ih te ra ju da pro se, kra du i slič no) ova de ca ne do ži vlja va ju kao eks plo a ta ci ju – to je nji ho va di na mi ka pre ži vlja va nja na uli ci.

U jed nom od iden ti fi ko va nih slu ča je va tr go vi ne de ča ci ma, ka ko na vo di Bi-lja na Zo ra no vić-Avli jaš, de ča ka ko ji je imao 11 go di na i ži veo sa maj kom, je dan pu no let ni mla dić – za vi snik od dro ga, je pri nu đi vao na vr še nje kri vič nih de la (ka ko bi obez be dio sred stva za ku po vi nu dro ge). Uz to, ka ko na vo di ista is pi-ta ni ca, a po ka zu ju i ne ki od pre po zna tih slu ča je va tr go vi ne de ča ci ma, „pri nu da na pro sja če nje se obič no vr ši kom bi no va no sa pri nu dom na vr še nje kra đa“.

U tri slu ča ja po mi nje se rad na eks plo a ta ci ja de ča ka, ali se ne pre ci zi ra na-čin na ko ji je de te bi lo rad no eks plo a ti sa no, iako se pri me ću je da se u ovim slu ča je vi ma rad na eks plo a ta ci ja kom bi nu je sa pret hod na dva vi da eks plo a ta ci je (pro sja če njem i vr še njem kri vič nih de la). S tim u ve zi Ma ri ja An đel ko vić iz NVO ASTRA is ti če da je u jed nom slu ča ju „de čak bio pri nu đen na pro sja če-

100

nje i vr še nje kri vič nih de la, i bio je rad no eks plo a ti san, a sav no vac ko ji bi tom pri li kom za ra dio je od la zio u ru ke nje go vog tra fi kan ta“.

U jed nom slu ča ju se na vo di da je de čak bio iz lo žen sek su al noj eks plo a ta ci ji, ali ne ma bli žih po da ta ka o to me na ko ji na čin i ko ga je sek su al no eks plo a ti-sao. Ta ko đe, ne ki po sred ni po ka za te lji u ve zi sa ko ji ma smo po sta vi le do dat na pi ta nja is pi ta ni ci ma, kon kret no u ve zi sa pro sti tu ci jom, go vo re u pri log to me da se de ča ci, po seb no oni ko ji bo ra ve stal no ili po vre me no na uli ci, na la ze u ri zi ku da po sta nu žr tve tr go vi ne u ci lju sek su al ne eks plo a ta ci je. Iako in ter vju-i sa ni struč nja ci ne ma ju pre ci znih po da ta ka o ras pro stra nje no sti pro sti tu ci je u ko ju su uklju če ni de ča ci, nji ho vi uvi di go vo re u pri log či nje ni ci da je broj de ča ka žr ta va tr go vi ne u ci lju sek su al ne eks plo a ta ci je u stvar no sti si gur no ve ći. Uto li ko bi vi še pa žnje tre ba lo po sve ti ti pre po zna va nju ovog pro ble ma i bla go vre me nom ot kri va nju de ča ka žr ta va ili po ten ci jal nih žr ta va tr go vi ne u ci lju sek su al ne eks plo a ta ci je. S tim u ve zi, Je le na Đor đe vić iz NVO An ti-traf-fi c king cen tar ka že:

De ča ci su ne ka da na Sla vi ji38. I oni se ba ve ulič nom pro sti tu ci jom – ne ki se ba ve sa mo stal no a ne ki već ima ju stal ne mu šte ri je ko je ih po ku pe, pa odu kod njih, ta mo mo gu da se oku pa ju, ne što po je du, do bi ju po ne ku stvar i slič no. Ka da se ra di o de ča ci ma, uglav nom su u pi ta nju sta ri ji ma lo let ni ci.

Po seb nu gru pu, kao što je na ve de no, či ne slu ča je vi u ko ji ma do eks plo a ta ci je ni je do šlo jer je la nac tr go vi ne bio pre se čen na pro sto ru na še ze mlje, de lo va njem po li cij skih slu žbe ni ka. U pi ta nju su bi li slu ča je vi tr go vi ne de ča ci ma stra nim dr ža vlja ni ma, ko ji su bi li u tran zi tu kroz Sr bi ju ka ze mlja ma Za pad ne Evro pe, a ot kri ve ni su u gru pa ma sa pu no let nim mu škar ci ma (iz Av ga ni sta na, Tur ske, Al ba ni je). Me đu tim, ob zi rom da se ra di o sta ri jim ma lo let ni ci ma, ko ji su, kao i pu no let ni mu škar ci, bi li su o če ni sa te škim eko nom skim pri li ka ma, mo že se pret po sta vi ti da bi oni bi li rad no eks plo a ti sa ni u ze mlji kraj nje de sti na ci je. Sto ga u ovim slu ča je vi ma mo že mo da go vo ri mo o na me ra va noj, i to rad noj eks plo a ta ci ji de ča ka stra nih dr ža vlja na.

De ča ci se, slič no kao i pu no let ni mu škar ci, dr že pod kon tro lom tr gov ca. Me đu tim, ako po đe mo od to ga da su u naj ve ćem bro ju slu ča je va tr go vi ne mu-škom de com tr gov ci nji ma bli ska li ca, mo že mo da za klju či mo da je de ča ke, po seb no mla đeg uz ra sta, lak še dr ža ti pod kon tr o lom ne go od ra sla li ca, upra vo zbog od no sa po ve re nja i za vi sno sti ko ji po sto je u od no su na vr bo va te lje i ek-plo a ta to re. Sa dru ge stra ne, de ča ci, osim u ne kim spo ra dič nim slu ča je vi ma, ni su u mo guć no sti sa mi da iza đu iz lan ca tr go vi ne, pa, ka ko se uoča va, u ne kim

38 Sla vi ja je je dan od tr go va u cen tru Be o gra da.

101

slu ča je vi ma eks plo a ta ci ja tra je du ži vre men ski pe riod – od dva me se ca do ne-ko li ko go di na. Uz to, de ča ci se po ne ka da pro da ju i po ne ko li ko pu ta. Ta ko đe, na si lje je je dan od na či na dr ža nja de ča ka pod kon tro lom, pa se be le že slu ča je vi u ko ji ma su de ča ci bi li iz lo že ni raz li či tim vi do vi ma na si lja (psi hič kog i fi zič kog a ne ka da i sek su al nog). U jed nom slu ča ju, ka ko na vo di Ma ri ja An đel ko vić iz NVO ASTRA, de čak je bio „fi zič ki, psi hič ki i sek su al no zlo sta vljan i pot pu-no fi zič ki i edu ka tiv no za pu šten... bio je ka žnja van i sek su al no eks plo a ti san, pod vo đen uko li ko ne bi is pu nio oče ki va nja tr gov ca... vi še pu ta je bio pro dat... eks plo a ta ci ja je tra ja la če ti ri go di ne“.

Ka rak te ri sti ke tr go va ca mu škar ci ma

Ana li zom opi sa nih slu ča je va tr go vi ne mu škar ci ma, do šlo se do sa zna nja o ukup no 83 li ca ko ja su u po sma tra nom pe ri o du tr go va la pu no let nim i/ili ma-lo let nim oso ba ma mu škog po la. Me đu tim, taj broj je u stvar no sti i ve ći ako u ob zir uzme mo to da su u tri slu ča ja in ter vju i sa ni struč nja ci na ve li da je bi lo vi še uči ni la ca, ali ni su mo gli da pre ci zi ra ju nji hov broj, dok u 10 slu ča je va is pi-ta ni ci ni su ima li ni ka kve in for ma ci je u ve zi sa uči ni o ci ma.

U po gle du so cio-de mo graf skih ka rak te ri sti ka tr go va ca mu škar ci ma ne za-pa ža se bit na raz li ka s ob zi rom na to da li se tr gu je pu no let nim ili ma lo let nim li ci ma. Ali, ipak se uoča va ne ko li ko spe ci fi č no sti u po gle du oso ba ko je tr gu ju de ča ci ma, po seb no do ma ćim dr ža vlja ni ma. Na i me, za raz li ku od tr go vi ne pu-no let nim mu škar ci ma, u slu ča je vi ma tr go vi ne de ča ci ma se u ne što ve ćem bro ju po ja vlju ju že ne kao iz vr ši telj ke. Po tom, me đu tr gov ci ma de ča ci ma do mi ni ra ju li ca rom ske na ci o nal ne pri pad no sti, dok me đu tr gov ci ma pu no let nim mu škar-ci ma zna čaj no me sto za u zi ma ju li ca al ban ske na ci o nal no sti s pod ruč ja Ko so va i Me to hi je ili ju ga Sr bi je. Ko nač no, kao što je već po me nu to, me đu tr gov ci ma de ča ci ma ključ nu ulo gu ima ju čla no vi uže ili ši re po ro di ce (tzv. po ro dič ne mre že), dok se u slu ča je vi ma tr go vi ne od ra slim mu škar ci ma u ulo zi tr go va ca po ja vlju ju ili po je din ci ko ji žr tva ma ni su po zna ti ili, pak, po je din ci sa ko ji ma žr tve ostva ru ju so ci jal ne kon tak te – po zna ni ci, pri ja te lji (tzv. so ci jal ne mre-že). S ob zi rom da su osta la so cio-de mo graf ska obe lež ja tr go va ca pu no let nim i ma lo let nim mu škim li ci ma go to vo ista, u na stav ku iz la ga nja će se go vo ri ti o ka rak te ri sti ka ma tr go va ca mu škar ci ma uop šte.

102

Oko 90% li ca ko ja su na šim is tra ži va njem iden ti fi ko va na kao tr gov ci mu-škar ci ma su oso be mu škog po la.39 Ma hom su to li ca mla đe ili sred nje ži vot ne do bi – iz me đu 25 i 40 go di na, ko ji uglav nom ima ju po ro di ce: ože nje ni/uda-te, sa de com. Naj ve ći deo či ne dr ža vlja ni Sr bi je, ali se is tra ži va njem do šlo do sa zna nja i o ma njem bro ju stra nih dr ža vlja na ko ji su pre po zna ti kao tr gov ci mu škar ci ma, a do la ze iz Ne mač ke, Jor da na, Pa ki sta na, Ma ke do ni je, Bu gar ske, sa Mal te i iz Cr ne Go re.

S ob zi rom na obra zo va nje, pri me ću je se da se ra di o li ci ma ni žeg obra zov nog ni voa: sa osnov nom, even tu al no, sred njom (struč nom) ško lom. U skla du sa obra-zov nim ni vo om je i za ni ma nje li ca uklju če nih u la nac tr go vi ne mu škar ci ma: po-ljo pri vred ni ci, tak si sti, auto pre vo zni ci, rad ni ci, ugo sti te lji, auto me ha ni ča ri.

U po gle du ulo ge ko ju su li ca pre po zna ta kao uči ni o ci u sva kom kon kret-nom slu ča ju ima la, pri me ću je se da po sto ji od re đe na raz li ka s ob zi rom na to da li je u pi ta nju bi la tr go vi na de ča ci ma ili pu no let nim mu škar ci ma. Na i me, u slu ča je vi ma tr go vi ne de ča ci ma, uči ni o ci su ima li pre vas hod no ulo gu eks plo a-ta to ra i onih ko ji de cu pro da ju ili pre da ju dru gi ma ra di da lje eks plo a ta ci je. Sa dru ge stra ne, u slu ča ju pu no let nih mu ška ra ca (ali i de ča ka ko ji ma se tr go va lo u gru pa ma sa od ra slim mu škar ci ma), ulo ga tr go va ca se u naj ve ćem bro ju slu ča-je va svo di la na pri hvat i pre voz žr ta va, po tom na nji hov sme štaj i pre ba ci va nje pre ko gra ni ce; za tim, na vr bo va nje, a re đe na eks plo a ta ci ju. U ne po sred noj ve zi sa tim je i či nje ni ca da ve li ki deo onih ko ji su iden ti fi ko va ni kao tr gov ci pu no let nim mu škar ci ma ili gru pa ma pu no let nih i ma lo let nih mu ških oso ba či ne tak si sti i auto pre vo zni ci, ko ji ne ret ko i ne zna ju ko ga za pra vo vo ze, i ko ji se če sto an ga žu ju ad hoc.

Ana li zom 52 iden ti fi ko va na slu ča ja tr go vi ne mu škar ci ma, pri me ću je se da je u ve ći ni njih u tr go vi nu pu no let nim i/ili ma lo let nim mu škar ci ma bi lo uklju-če no vi še li ca u svoj stvu uči ni la ca – u 28 slu ča je va (53,8%). Pri to me, uglav nom se ra di lo o po dva li ca (u 16 slu ča je va ili 57,1%), a re đe o vi še uči ni la ca: po tri uči ni o ca je bi lo uklju če no u 6 slu ča je va, po če ti ri uči ni o ca u 3 slu ča ja, u jed nom slu ča ju je bi lo pet uči ni la ca, dok se u dva slu ča ja na vo di da ih je bi lo vi še ali se ne pre ci zi ra nji hov broj.

Pa ipak, ni je dan od iden ti fi ko va nih slu ča je va tr go vi ne mu škar ci ma, čak ni onih u ko ji ma su do ne te pre su de, ni je tre ti ran kao de lo or ga ni zo va nog kri mi na la, te ni je us po sta vlje na nad le žnost Po seb nog ode lje nja Okru žnog su da u Be o gra du za or ga ni zo va ni kri mi nal, iako se u ne kim slu ča je vi ma u sud skim pre su da ma 39 Kao što je već po me nu to, že ne se kao iz vr ši telj ke uglav nom po ja vlju ju u slu ča je vi ma

tr go vi ne de ča ci ma. U tim slu ča je vi ma one uglav nom ima ju ulo gu vr bo va telj ki ili esk-plo a ta tor ki. Pri to me, ra di se o že na ma ko je su u bli skim od no si ma sa de ča ci ma ko ji su žr tve: maj ka, ba ba, tet ka.

103

na vo di da su op tu že ni de lo iz vr ši li u okvi ru kri mi nal ne or ga ni za ci je.40 Ta ko se u iz re ci jed ne pre su de ka že da je op tu že ni kriv za to što je rad nju iz vr še nja pred u-zeo „u okvi ru kri mi nal ne or ga ni za ci je ko ju je sa či nja va lo vi še li ca i ko ja je tre ba la da na ve de ne tur ske dr ža vlja ne ile gal no iz Tur ske pre ba ci na te ri to ri ju Ita li je i Fran cu ske, ra di eks plo a ta ci je nji ho vog ra da“ (pre su da Okru žnog su da u Ni šu K 205/05). Me đu tim, u ta kvim slu ča je vi ma, ni su ot kri ve ni osta li čla no vi kri mi nal ne or ga ni za ci je, po seb no ne glav ni or ga ni za to ri, ko ji, ka ko su ge ri šu na la zi is tra ži-va nja, uglav nom osta ju ne do stup ni or ga ni ma for mal ne so ci jal ne kon tro le.

Me đu tim, čak i ka da se ne po mi nje kri mi nal na or ga ni za ci ja ili ni je do ka za-no nje no po sto ja nje, uoča va se da u ve ći ni slu ča je va tr go vi ne mu škar ci ma ipak po sto ji ne ki vid or ga ni zo va nja. Dru gim re či ma, pri me ću je se da li ca ko ja su iden ti fi ko va na kao uči ni o ci, ma hom pred u zi ma ju rad nje ko je či ne bi će kri vič nog de la tr go vi ne lju di ma u okvi ru ne ke ma nje or ga ni zo va ne mre že kri mi na la ca (sa rad ni ka), gde se ne uoča va po sto ja nje stro ge hi je rar hi je i u ko ji ma se i ne zna ko je glav ni or ga ni za tor. Ova kav za klju čak po seb no pro iz i la zi iz ana li ze pre su da, u ko ji ma se kon sta tu je da su op tu že ni rad nju iz vr še nja pred u ze li po pret hod nom do go vo ru, po stig nu tom me đu so bom ili, pak, sa ne kim tre ćim li cem ili li ci ma, ko ja su do vi ni u jed nom od ana li zi ra nih slu ča je va ni su iden ti-fi ko va li. S tim u ve zi se u jed noj od pre su da na vo di:

Kao sa svim ja sna i iz ve sna, iz nji ho vih is ka za (is ka za ošte će nih – prim. S.Ć.) se utvr đu je naj pre či nje ni ca da su oni od lu či li da ile gal no, zna či bez vi za i mi mo gra nič nih pre la za, bez pri ja vlji va nja svo jih pre la za ka gra ni ca dr žav nim or ga-ni ma ze ma lja kroz ko je pro la ze, uđu u ze mlje Za pad ne Evro pe, u Fran cu sku i Ita li ju. Ta kav ile ga lan ula zak u ove ze mlje mo rao je bi ti or ga ni zo van i po ve ren ve ćem bro ju lju di u ze mlja ma kroz ko je oni mo ra ju pro ći. Ile ga lan ula zak u ze mlje za pad ne Evro pe or ga ni zu je iz ve sni M. u Is tan bu lu. U sva kom gra du u dru goj dr ža vi su ih če ka la dru ga li ca ko ja su ih pre u zi ma la, obez be đi va la im sme štaj, pre da va la dru gom li cu, or ga ni zo va la nji hov pre voz, vo di la kroz šu me i mi mo gra nič nih pre la za i pu te va ka ko bi iz be gli kon tro le dr žav nih or ga na ze ma lja kroz ko je pro la ze. U lan cu lju di ko ji su uče stvo va li u nji ho vom pre vo-že nju i ile gal nom pre ba ci va nju pre ko gra ni ca bio je i op tu že ni či ja je du žnost bi la da ih pre u zme po sle ile gal nog pre la ska pre ko ad mi ni stra tiv ne gra ni ce iz-

40 S tim u ve zi, va žno je uka za ti na dve stva ri: tr go vi na lju di ma, a po seb no tr go vi na mu škar-ci ma, ne mo ra u sva kom kon kret nom slu ča ju da ima ele men te or ga ni zo va nog kri mi na la; sa dru ge stra ne, pak, čak i da u kon kret nom slu ča ju tr go vi ne mu škar ci ma je ste u pi ta nju or ga ni zo va ni kri mi nal, to u Sr bi ji, kao ze mlji tran zi ta, u ko joj se pre se ca la nac tr go vi ne, te ne ot kri va ceo la nac tr go va ca, ni je jed no stav no usta no vi ti, pa je i to je dan od raz lo ga ne tre-ti ra nja pre po zna tih slu ča je ve tr go vi ne mu škar ci ma kao de la or ga ni zo va nog kri mi na la.

104

me đu Ko so va i Me to hi je i Sr bi je, kod Mer da ra i pre ve ze do sle de ćeg od re di šta na pu tu ka Fran cu skoj i Ita li ji. (pre su da Okru žnog su da u Ni šu K 205/05 za tr go vi nu lju di ma)

Ili, ka ko sto ji u obra zlo že nju iste pre su de, ra di lo se o „pla ni ra noj ak tiv no sti, pre či jeg ot po či nja nja je po stig nut do go vor ko jim će se pu tem iz vr ši ti pre ba-ci va nje sve do ka (mi sli se na ošte će ne – prim. S.Ć.), ko će uče stvo va ti u ak ci ji i ka kva je kon kret no ulo ga sva kog uče sni ka“. To go vo ri u pri log či nje ni ci da u slu ča ju tr go vi ne lju di ma po sto ji la nac li ca ko ja su za du že na za pred u zi ma nje tač no od re đe ne rad nje. Glav ni or ga ni za tor, kao i or ga ni za to ri na ni žem, lo kal-nom ni vou, ko ji obič no or ga ni zu ju pri hvat i pre voz žr ta va, or ga ni zu ju či ta vu mre žu sa rad ni ka, ko ji se če sto me đu so bom i ne zna ju i ma hom kon tak ti ra ju mo bil nim te le fo ni ma. O lan cu tr go vi ne go vo ri i is kaz jed nog mu škar ca, žr tve tr go vi ne lju di ma, u ko me se ka že:

Auto mobi lom su pre ba če ni do ad mi ni stra tiv ne gra ni ce za Sr bi ju, a za tim su sa li cem ko je ih je do ve zlo ušli u šu mu i pe ši ce kre nu li ne ku da da lje. Od li ca ko je ih je do tle do ve lo u šu mi ih je pre u ze lo dru go li ce i do ve lo do auto mo bi la op tu-že nog ko ji je bio par ki ran i če kao upra vo njih. Oni su od mah ušli u auto mo bil op tu že nog ko ga ni su po zna va li i on ih je po ve zao ne pi ta ju ći ih ku da idu ni ti im sa op šta va ju ći ko je je sle de će od re di šte do ko jeg će bi ti pre ba če ni. (pre su da Okru žnog su da u Ni šu K 205/05 za tr go vi nu lju di ma).

Ko nač no, ana li zom iden ti fi ko va nih slu ča je va se ne dvo smi sle no do la zi do za ključ ka da je tr go vi na lju di ma kri mi nal na ak tiv nost sa ve o ma iz ra že nim lu kra tiv nim ka rak te rom. Na i me, sva li ca ko ja su iden ti fi ko va na ovim is tra ži va-njem kao iz vr ši o ci su od re đe ne rad nje pred u zi ma li u ci lju sti ca nja ne ke ko ri sti, ko ja se uglav nom sa sto ji u imo vin skoj ko ri sti, od no sno, nov cu.

Ka rak te ri sti ke kri jum ča re nja mu ška ra ca u Sr bi ji

Kri jum ča re nje lju di je je dan od ključ nih po sred nih po ka za te lja ka ko ras-pro stra nje no sti, ta ko i struk tu re i ka rak te ri sti ka tr go vi ne lju di ma. To po seb no do la zi do iz ra ža ja ka da se ra di o mu škar ci ma, jer, ka ko po ka zu ju i na la zi ovog is tra ži va nja, ni je uvek jed no stav no raz gra ni či ti tr go vi nu od kri jum ča re nja, po-seb no u ze mlji tran zi ta, ka da do eks plo a ta ci je još ni je do šlo, a sa dru ge stra ne, obe po ja ve se od vi ja ju po go to vo istom sce na ri ju. Sto ga je va žno uka za ti na to ko su žr tve kri jum ča re nja, na ko ji na čin se one pre vo ze od ze mlje do ze mlje, te ko su uči ni o ci ove kri mi nal ne ak tiv no sti.

105

Ka rak te ri sti ke žr ta va kri jum ča re nja

Kao što je već po me nu to, na osno vu opi sa 82 slu ča ja kri jum ča re nja mu ških mi gra na ta ko ji da ti ra ju iz pe ri o da iz me đu 2003. i 2007. go di ne, pre po zna to je 656 mu ških žr ta va kri jum ča re nja, i to 403 (61,4%) pu no let na li ca i 253 (38,6%) li ca mla đih od 18 go di na.

Iako za naj ve ći deo žr ta va kri jum ča re nja ne ma pre ci znih po da ta ka o sta ro sti, pri me ću je se da me đu ma lo let nim li ci ma do mi ni ra ju sta ri ji ma lo let ni ci, od no-sno li ca od 15-18 go di na, dok su u slu ča ju pu no let nih mu ška ra ca to ma hom li ca mla đe ili sred nje ži vot ne do bi, od no sno li ca od 18 do 45 go di na, ko ja su rad no spo sob na. U ve zi sa pol nom i sta ro snom struk tu rom žr ta va kri jum ča re-nja Ta ma ra Vu če no vić iz kan ce la ri je Me đu na rod ne or ga ni za ci je za mi gra ci je u Be o gra du, ka že:

Oko 44% mi gra na ta ko ji su bi li uključ ni u pro gram do bro volj nog po vrat ka či ni li su pu no let ni mu ški mi gran ti, 52% de ca i to go to vo u pot pu no sti de ča ci (ma hom sta ro sti iz me đu 14 i 18 go di na), dok sve ga 4% či ne že ne. Pri to me, i ka da se ot kri ju mi grant ki nje, pri me ću je se da one bi va ju u gru pa ma sa pu no let nim mu škar ci ma i da se u tim slu ča je vi ma uglav nom ra di o mi gra ci ji či ta vih po ro di ca.

Naj ve ći broj ka ko pu no let nih ta ko i ma lo let nih žr ta va kri jum ča re nja po-re klom je iz Al ba ni je: ukup no gle da no pre ko 485 mi gra na ta či ne Al ban ci iz Al ba ni je, što či ni bli zu 80% svih pre po zna tih mu ških žr ta va kri jum ča re nja to kom po sma tra nog pe ri o da. Me đu ma lo let nim žr tva ma kri jum ča re nja, po red dr ža vlja na Al ba ni je, iden ti fi ko va no je i ne ko li ko li ca iz Sr bi je i Av ga ni sta na. Sa dru ge stra ne, me đu pu no let nim kri jum ča re nim mu škar ci ma na la ze se i dr ža vlja ni Tur ske, ali i dru gih ze ma lja Azi je, od no sno Bli skog i Da le kog is to-ka, i se ver ne Afri ke: Ki ne, Av ga ni sta na, Šri Lan ke, Ban gla de ša, In di je, Ira na, Ira ka, Pa ki sta na, Al ži ra, Ma ro ka, Ru mu ni je, Mol da vi je. Osim to ga, pri me-ću je se po rast bro ja žr ta va kri jum ča re nja s pro sto ra Ma ke do ni je i Ko so va i Me to hi je, po seb no mu ška ra ca al ban ske na ci o nal no sti. S tim u ve zi is pi ta ni ci iz Op štin skog or ga na za pre kr ša je u Su bo ti ci su na ve li da je to kom 2008. go-di ne uhva će no 250 Al ba na ca sa Ko so va i Me to hi je, ko ji pre ko pro sto ra Sr bi je po ku ša va ju da pre đu u Ma đar sku ka ko bi do spe li u ze mlje EU, ob zi rom da im je to „naj kra ći i naj sla bi je obez be đen put ka Evro pi“. O to me ko su žr tve kri jum ča re nja je dan is pi ta nik na vo di:

Mi gran ti su uglav nom bez ika kvih do ku me na ta. U 99% slu ča je va to su mu-škar ci do 30 go di na sta ro sti. Naj če šće su Al ban ci („Šip ta ri“ sa Ko so va), ali ima i Ja pa na ca ili Ki ne za, ne znam tač no. Ra ni je je bi lo do sta Ru mu na, sa da

106

ne. Na ših dr ža vlja na ni je bi lo. Naj če šće de sti na ci je su im Ita li ja i Ne mač ka, ali vi še ih ode u Ita li ju. Što se ti če nji ho vog so cio-eko nom skog sta tu sa, ne ki od njih su bi li iz u zet no si ro ma šni, a ne ki ni su. Ne ki su bi li ob u če ni bo lje od me ne. Ret ko ko od njih je znao stra ni je zik. Uglav nom je sa mo je dan go vo rio u ime svih... Ne ki od mi gra na ta su već bi li pre ko, ali su vra će ni na zad. Bi lo je i onih ko ji po tre ći put po ku ša va ju da odu pre ko. (mu ška rac, 45 go di na, osu đen za kri jum ča re nje lju di)

Iako za ve li ki broj iden ti fi ko va nih žr ta va kri jum ča re nja ni su do bi je ni po-da ci o nji ho vom obra zo va nju, za ni ma nju, so cio-eko nom skoj si tu a ci ji i dru gim de mo graf skim ka rak te ri sti ka ma, mo že se pri me ti ti da se ipak ra di o li ci ma ni žeg obra zov nog ni voa (sa za vr še nom osnov nom ili, even tu al no, sred njom ško lom), ko ja pri pa da ju ni žem so ci jal nom slo ju. Uglav nom do la ze iz ru ral nih sre di na ili ma njih me sta gde su su o če ni sa te škim ži vot nim pri li ka ma i lo šom so cio-eko nom skom si tu a ci jom, od no sno, sa ne za po sleć no šću, si ro ma štvom i ne ma šti nom. Ova op šta obe lež ja su ka rak te ri stič na i za pu no let ne i za ma lo-let ne žr tve kri jum ča re nja, go vo re ći ujed no u pri log to me da ne ma ne ke bit ne raz li ke u po gle du pro fi la žr ta va kri jum ča re nja, s jed ne, i tr go vi ne mu škar ci ma, sa dru ge stra ne. Prak tič no je di na raz li ka ko ja se za pa ža je ta da se, za raz li ku od tr go vi ne, me đu kri jum ča re nim li ci ma na i la zi na da le ko ma nji broj mla đe mu ške de ce, od no sno, de ce is pod 13 go di na, te ve ći nu ma lo let nih žr ta va kri-jum ča re nja či ne sta ri ji ma lo let ni ci.

Ka rak te ri sti ke kri jum ča re nja mu ških mi gra na ta

Kri jum ča re nje mu ških mi gra na ta se od vi ja po ve o ma slič nom sce na ri ju kao i tr go vi na mu škar ci ma, od no sno, pri me ću je se da u oba ova slu ča ja po sto ji ve-o ma sli čan mo dus ope ran di.

Usled te ških eko nom skih pri li ka, ne za po sle no sti i si ro ma štva, dr ža vlja ni ze ma lja ko je su pre po zna te kao ze mlje po re kla žr ta va kri jum ča re nja ima ju na me ru da odu na Za pad, pre sve ga u Ita li ju, u po tra zi za po slom, za ra dom i bo ljim ži vo tom. S ob zi rom na ne mo guć nost le gal nog od la ska u ze mlje Za pad ne Evro pe, pre sve ga, zbog re strik tiv nog vi znog re ži ma za pad nih ze ma lja i ote ža-nih pro ce du ra do bi ja nja vi za u ze mlja ma po re kla, mi gran ti se opre de lju ju za ile gal ne for me mi gra ci o nih kre ta nja.

Ana li zom slu ča je va kri jum ča re nja, do la zi se do sa zna nja da se, ve o ma slič-no kao i stra ni dr ža vlja ni – žr tve tr go vi ne lju di ma, žr tve kri jum ča re nja vr bu ju pre ko po je di na ca, ko ji de lu ju kao re gru te ri ili, pak, po sred ni ci u po ve zi va nju sa

107

li ci ma ko ja or ga ni zu ju ile gal no pre ba ci va nje u ze mlje Za pad ne Evro pe. Na i me, kri jum ča re na li ca u me stu pre bi va li šta obič no stu pa ju u kon takt sa li ci ma ko ja im or ga ni zu ju ile gal no pre ba ci va nje u ze mlje Za pa da ili ih, pak, po ve zu ju sa or ga ni za to ri ma. Kao po sred ni ci u ovim slu ča je vi ma če sto de lu ju li ca iz so ci jal-nih mre ža – po zna ni ci i pri ja te lji, ili, pak, li ca ko ja ima ju kon tak te sa oni ma ko ji su već emi gri ra li. Ali, de ša va se da oni ko ji vr bu ju mi gran te sa mi do la ze u nji ho va me sta ili im pri la ze u ka fi ći ma u bli zi ni am ba sa da u ko ji ma mi gran ti po ku ša va ju da na le ga lan na čin, ma da bez u spe šno, do đu do vi za za ne ku od ze ma lja Evrop ske uni je. Oni po ten ci jal nim žr tva ma kri jum ča re nja da ju uput-stva o da ljem to ku pu to va nja. S tim u ve zi, Ta ma ra Vu če no vić iz kan ce la ri je Me đu na rod ne or ga ni za ci je za mi gra ci je u Be o gra du na vo di sle de ći slu čaj:

U pi ta nju je bi la gru pa od tri Ki ne ski nje i jed nog Ki ne za, svi su bi li pu no let ni. Oni su po šli u Ita li ju. Oko 1000 km su pre šli do Šan ga ja, pu to va li su vo zom. Oni trv de da su ima li ki ne ske pa so še. Pla ti li su oko 1000 eura pr vom kri jum ča ru ko ji im je dao po čet ne in struk ci je. Oni se ni su zna li od ra ni je. Sva ko od njih je po zna vao ne kog ko ih je na kra ju spo jio sa istim čo ve kom ko me je sva ko pla tio na ve den iz nos. Oni su sa mi sno si li tro ško ve put nih ka ra ta. Avi on ske kar te do Du ba i ja im je ku pio (oni su to po sle pla ti li) čo vek u Šan ga ju. Ka da su do šli u Šan gaj, ta mo su pro ve li 5-6 da na. Ima li su pa so še i vi ze. Avi o nom su oti šli do Du ba i ja, a po tom avi o nom do Be o gra da. U Be o gra du ih je če kao ne ki Ki nez. Od veo ih je u ho tel u cen tru Be o gra da. Taj čo vek im je re kao da je to Ita li ja. Na kon par da na, po li ci ja ih je uhva ti la – is pi ta ni ca ne zna raz log ali je mo gu će za to što ni su pri ja vi li bo ra vak kao stran ci.

Ili, ka ko na vo di Dra gan Ron če vić iz Od se ka za pri hvat i sme štaj stra na ca u Ode lje nju za stran ce Upra ve gra nič ne po li ci je MUP RS:

Oni su, kao i u dru gim slič nim slu ča je vi ma, stu pi li u svom se lu u kon takt sa li ci ma ko ja su već ra ni je oti šla na Za pad. Do bi ju od njih bro je ve te le fo na kri-jum ča ra. Li ce sa Ko so va im or ga ni zu je pre ba ci va nje na Ko so vo, sme šta ih u auto bus. Svi su do bro or ga ni zo va ni i po ve za ni u lan cu kri jum ča re nja. To su ma hom Al ban ci, dok se za vo di če uzi ma lo kal no sta nov ni štvo. Čak je i u Bu-dim pe šti glav ni or ga ni za tor Al ba nac s Ko so va. Za pre ba ci va nje se pla ća iz me đu 1500 i 5000 eura. Obič no se una pred da ne ka ka pa ra – oko 500-1000 eura a osta tak po do la sku u ze mlju de sti na ci je.

Sa li ci ma ko ja or ga ni zu ju ile gal no pre ba ci va nje u ze mlje Za pa da, mi gran-ti ne po sred no ili po sred no ugo va ra ju na kna du za or ga ni zo va nje i re a li za ci ju nji ho vog pre ba ci va nja na Za pad. Ce na pre ba ci va nja se kre će od 1000 do 5000 eura, a naj če šće oko 2500-3500 eura. Pla ća nje se vr ši ili po do la sku u ze mlju

108

de sti na ci je (uz da va nje od re đe nog avan sa) ili etap no, a re đe u ce lo sti pre za po-či nja nja pu to va nja. Pri to me, ka ko se pri me ću je, ve o ma slič no kao i u slu ča je-vi ma tr go vi ne, ugo vo re ni nov ča ni iz nos pla ća ili žr tva kri jum ča re nja ili, što je da le ko če šći slu čaj, po ro di ca ili ro đa ci, i to u ze mlji po re kla ili u di ja spo ri. Ono što je ta ko đe uoče no je da po seb no de ča ci ma-sta ri jim ma lo let ni ci ma ile gal no pre ba ci va nje u ze mlje za pa da pla ća ju ro di te lji, ko ji ne ret ko po zaj me no vac ili ga ušte de za ovo pu to va nje.

U ve zi sa tim, Go ran To do ro vić iz Od se ka za su zbi ja nje tr go vi ne lju di ma i kri jum ča re nje lju di u okvi ru Ode lje nja za op šti or ga ni zo va ni kri mi nal, Upra-ve kri mi na li stič ke po li ci je, Slu žbe za bor bu pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la, MUP RS ka že:

Ce na pre ba ci va nja ra ste ka ko se ide ka Sr bi ji jer je ri zik ve ći, po seb no ka da se pre ba cu ju sa Ko so va u Sr bi ju, kod Pre še va, Gnji la na – tu se ina če sku plja ju i tu ili pre spa va ju ili od mah idu da lje. Što se ti če pla ća nja, po seb no je za Al ban ce ka rak te ri stič no pla ća nje po tzv. „ha va la“ me to du – pla ća nje se vr ši tek ka da oso ba ko ja se kri jum ča ri do spe u ze mlju de sti na ci je (naj če šće Ita li ju) – ta da pla ća ili rod bi na ko ja je u Al ba ni ji ili onaj kod ko ga li ce iz Al ba ni je do la zi (obič no ne ki ro đak ko ji već ne ko vre me ži vi u Ita li ji ili dru goj ze mlji). Zbog to ga i ka da po li ci ja za tek ne Al ban ce ko ji se pre ba cu ju ile gal no kod njih ne na-la zi pu no nov ca – naj vi še do 200 eura. Ako ima ju vi še nov ca, de si se da ih i opljač ka ju. Tur ci pla ća ju od de sti na ci je do de sti na ci je – je dan iz nos da ju na po čet ku a osta lo us put.

U ve zi sa pla ća njem, ve o ma su ilu stra tiv ne re či Ta ma re Vu če no vić iz kan-ce la ri je Me đu na rod ne or ga ni za ci je za mi gra ci je u Be o gra du ko ja ka že:

Ne kim de ča ci ma su ro di te lji zna li za to da ho će da idu u Ita li ju, ne ki ma su ro di-te lji i pla ti li, ne ki su no vac po zaj mi li, ne ki su ra di li i ušte de li no vac da bi pla ti li oso ba ma ko je im obez be đu ju od la zak. Sva ta de ca ili nji ho vi ro di te lji, za vi sno od si tu a ci je, pla te iz me đu 300 i 500 eura u Al ba ni ji da im se obez be di od la zak u Ita li ju, a ka da stig nu ta mo tre ba da pla te još iz me đu 2000 i 3500 eura. Ne ki ka žu da je tre ba lo da ra de u Ita li ji pa bi ot pla ti li taj dug, a ne ki ka žu da će to ro đa ci ta mo da im pla te.

Mi gran ti se to kom pu ta sa ku plja ju u ma nje gru pe, i obič no se me đu sob no ne po zna ju. U ne kim slu ča je vi ma idu po dvo ji ca-tro ji ca ko ji se od ra ni je zna ju. Nji hov tran sport se vr ši u gru pa ma od 4, 6 ili 8 mi gra na ta, even tu al no 12, od no sno, slič no kao u slu ča je vi ma tr go vi ne mu škim li ci ma. Jer, ka ko na vo di Go ran To do ro vić iz Od se ka za su zbi ja nje tr go vi ne lju di ma i kri jum ča re nje lju di u okvi ru Ode lje nja za op šti or ga ni zo va ni kri mi nal, Upra ve kri mi na li stič ke po-

109

li ci je, Slu žbe za bor bu pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la, MUP RS, „ni ko ne će da pre vo di gru pu ma nju od če ti ri čo ve ka jer se ne is pla ti, ni je ve li ka do bit... do bi ja se od 20-40 eura po čo ve ku ko ji se pre ba ci, pre ve ze“.

Je dan od ka rak te ri stič nih na či na tran spor to va nja žr ta va kri jum ča re nja, kao i kod tr go vi ne mu škar ci ma, po da zu me va an ga žo va nje tzv. „či sta ča“, či ja je ulo ga da ja vlja ju oni ma ko ji pre vo ze mi gran te ako na pu tu ugle da ju po li cij sku pa tro-lu ka ko bi iz be gli ot kri va nje. Ovaj vid po stu pa nja je pri sut ni ji u slu ča je vi ma kri jum ča re nja jer se če šće ne go u slu ča je vi ma tr go vi ne pre vo zi ve ći broj kri jum-ča re nih li ca ne kim ve ćim pre vo znim sred stvi ma (na pri mer, ka mi o ni ma). U ve zi sa tim, u jed noj pre su di za kri jum ča re nje lju di ko ju je do neo V op štin ski sud u Be o gra du (K 116/07) na vo di se:

Čo vek mu je (li cu ko je je pre vo zi lo ile gal ne mi gran te – prim. S.Ć.) mon ti rao ne ki ure đaj za ko ji je re kao da je to ve za, da ni šta ne bri ne i da će ima ti či sta če is pred se be, a na krov auto mo bi la mu je po sta vio an te nu i na ta kav na čin, re kao je, omo gu će no mu je da ko mu ni ci ra sa či sta či ma.

In te re sant no je na po me nu ti da je u jed nom slu ča ju kri jum ča re nja gru pe al ban skih dr ža vlja na, me đu ko ji ma je bi lo i pu no let nih i ma lo let nih li ca, ulo-gu „či sta ča“ ima la jed na že na. Ka ko se na vo di u pre su di Op štin skog su da u No vom Sa du (K 1987/07) „ona se sa svo jim put nič kim auto mo bi lom kre ta la is pred vo zi la okri vlje nog NN a ra di upo zo ra va nja istog o even tu al noj po li cij-skoj kon tro li na pu tu ko jim su se kre ta li“.

Žr tve kri jum ča re nja se, kao i u slu ča ju tr go vi ne mu škar ci ma, pre vo ze raz li-či tim pre vo znim sred stvi ma: put nič kim auto mo bi li ma, kom bi ji ma, re dov nim auto bu skim li ni ja ma, ka mi o ni ma, čam ci ma, trak to ri ma. Tran sport se ne ret ko od vi ja u kraj nje ne hu ma nim uslo vi ma. Ta ko se, na pri mer, u pre su di Op štin-skog su da u Pre še vu (K 81/07) u ve zi sa kri vič nim de lom ne do zvo ljen pre laz dr žav ne gra ni ce i kri jum ča re nje lju di, ko jim su ošte će ne tri pu no let ne mu ške oso be iz Ira ka na vo di:

Pri li kom iz vr še nja kon tro le put ni ka i vo zi la od stra ne ovla šće nih slu žbe nih li ca sta ni ce po gra nič ne po li ci je Pre še vo, ot kri ve no je da je u kom bi vo zi lu „Pe žo bok-ser“ ne mač ke re gi stra ci je... pre vo zio na pred na ve de na li ca ko ja su bi la sa kri ve na u to var nom san du ku iza ka bi ne u po seb no iz ra đe nom odelj ku – šu plji ni i bez put nih is pra va.

Po red to ga, na osno vu opi sa slu ča je va kri jum ča re nja do la zi se do sa zna nja da se pre voz mi gra na ta vr ši i iz me đu se di šta, u pro sto ru za sme štaj re zer vnog toč-ka, u kon struk ci o noj šu plji ni vo zi la is pod le ža ja. Je dan od dra stič ni jih pri me ra tran spor ta mi gra na ta na vo di se u pre su di Op štin skog su da u Ši du (K 16/07):

110

R.R. bio je sme šten u spe ci jal no iz ra đen bun ker u ovom auto mo bi lu di men zi ja 1,60 x 0,50 x 0,40 me ta ra, te na kon što se u po me nu ti bun ker sme stio R.R. kre nu la je (op tu že na – prim. S.Ć.) sa istim oko 12.15 ča so va iz Uro šev ca, a pri li kom do la ska istog da na oko 18.45 ča so va na GP Ba trov ci otva ra njem pred-met nog bun ke ra u auto mo bi lu od stra ne po gra nič ne po li ci je pro na đen je R.R., ko ji je usled tran spor ta u pret hod no opi sa nom sku če nom pro sto ru po ka zi vao zna ko ve ’vi bra ci o ne bo le sti’ i što se ma ni fe sto va lo bo lo vi ma u gla vi i zu ja njem u uši ma što je do ve lo do ugro ža va nja zdra vlja R.R.

Žr tve kri jum ča re nja, po seb no one ko je do la ze iz Al ba ni je uglav nom pu tu ju bez do ku me na ta, even tu al no sa so bom ima ju kr šte ni ce ko je ima ju fo to gra fi ju i ho lo gram, a što, pre ma re či ma sa mih mi gra na ta, mo že da im po mog ne oko sre đi va nja pa pi ra po do la sku u Ita li ju.

Pre voz i pre ba ci va nje kri jum ča re nih li ca se uglav nom od vi ja po eta pa ma. Je dan od da tih pri me ra od no si se na Al ban ce ko ji se pre ba cu ju ka Sr bi ji a po-tom da lje na Za pad:

Idu po eta pa ma, od svog me sta (se la) do Ti ra ne, pa na Ku kes, od no sno Mo ri ne – pre laz ka Ko so vu. Ta mo ima dva-tri re sto ra na na auto bu skoj sta ni ci gde ih če ka oso ba ko ja ih vo di da lje. Oda tle idu ili ka Pri šti ni ili ka Ko sov skoj Mi tro-vi ci, pa na Pre še vo, Bu ja no vac ili Me dve đu, da lje ka Kra lje vu pa na auto put Be o grad-Niš, oda tle ka Ši du, Srem skoj Mi tro vi ci, Ru mi, pre ma Hr vat skoj pa da lje ka Ita li ji. U naj ve ćem bro ju slu ča je va ovi de ča ci su bi li vra će ni iz Hr vat-ske ili su na đe ni na te ri to ri ji Ru me, Ši da, Srem ske Mi tro vi ce, Lo zni ce, Šap ca, od no sno de lo va u ko ji ma po ku ša va ju ile gal no da pre đu gra ni cu. To kom pu ta sa mi se bi sve mo ra ju da pla ća ju, hra nu, sme štaj – ne ki bu du i glad ni jer ne ma ju nov ca da ku pe hra nu. (Ta ma ra Vu če no vić, IOM)

Pu to va nje ile gal nih mi gra na ta tra je od ne ko li ko da na do ne ko li ko me se ci. O to me sve do či pri mer kri jum ča re nja dva pu no let na dr ža vlja ni na Ira ka:

Oni su tri-če ti ri me se ca pu to va li do Be o gra da. Kre nu li su u En gle sku. Sa mi su ile gal no na pu sti li Irak i oti šli auto bu som u Is tan bul (Tur ska). Ta mo su na auto-bu skoj sta ni ci na šli ne kog čo ve ka, ko ga su pi ta li ka ko da stig nu do Bu gar ske. On je re kao da će da ih od ve ze do gra ni ce. Gra ni cu su pre šli ile gal no (pre šli su ze le nu gra ni cu), ima li su ma pu. Ka da su do šli u Bu ga r sku, po no vo su na šli ne kog čo ve ka ko ji ih je pre ve zao do Be o gra da. U Be o gra du su uhap še ni na auto bu skoj sta ni ci jer ni su ima li od go va ra ju ća do ku men ta. (Ta ma ra Vu če no vić, IOM)

To kom pu to va nja, slič no kao i kod tr go vi ne mu škar ci ma-stra nim dr ža vlja ni-ma, kri jum ča re na li ca se, s ob zi rom da ma hom idu po eta pa ma, sme šta ju u ku će,

111

sta no ve, i, ma da re đe, pre no ći šta, oda kle na sta vlja ju put da lje. Pri to me, ku će i sta no vi u ko je se sme šta ju žr tve kri jum ča re nja se če sto na men ski iz najm lju ju za ove po tre be. Če sto su to ne ke ne do vr še ne ku će, ili, pak, ma nji, uglav nom dvo sob ni sta no vi, ko ji se po ne ka da na la ze i u sa mom cen tru gra da. Obič no je ne ko li ce za du že no za pri hvat i sme štaj kri jum ča re nih li ca u ove objek te, u ko-ji ma im i na pla ću ju sme štaj i hra nu i to po 10-20 eura po da nu za jed nu oso bu. Po red to ga, de ša va se da se mi gran ti sme šta ju i u ta van ske pro sto ri je pri vat nih ku ća, od no sno, ku ća onih ko ji su deo lan ca kri jum ča ra.

Ku ća u ko ju su bi li sme šte ni je na men ski iz najm lje na za pri hvat mi gra na ta. Oni su bo ra vi li tu oko tri da na, vra ta su bi la ot klju ča na ali im je sa ve to va no da ne iz la ze jer po li ci ja mo že da ih uhap si. Po slu ša li su i ni su ni ku da išli. (po li cij ski slu žbe ni ci u Od se ku po gra nič ne po li ci je, za stran ce, su zbi ja nje ile gal nih mi gra ci ja i tr go vi ne lju di ma u Po li cij skoj upra vi u Su bo ti ci)

Iz Sr bi je ile gal ni mi gran ti iz la ze ili po ku ša va ju da iza đu ile gal no, van gra-nič nih pre la za, kao i u slu ča je vi ma tr go vi ne mu škar ci ma. U ve zi sa tim, je dan mu ška rac, star 45 go di na, osu đen za kri jum ča re nje mu ška ra ca ka že da, na pri mer, „Šid ima naj ma nje če ti ri ile gal na pre la za... ne ka od se la i gra nič nih pre la za ko ji se ko ri ste su: Ilin ci, Ada šev ci-pre laz Ba trov ci, Bap ska za Ša ren-grad, Mo lo vin-Ilog“.

Ka rak te ri sti ke kri jum ča ra

Na osno vu ana li ze iden ti fi ko va nih slu ča je va kri jum ča re nja mu ška ra ca, pre-po zna to je ukup no 127 kri jum ča ra, pri če mu je taj broj u stvar no sti sva ka ko ve ći jer je u pet slu ča je va na ve de no da je vi še li ca bi lo uklju če no u ovu kri mi nal nu ak tiv nost ali ni je pre ci zi ran nji hov broj, dok u jed nom bro ju slu ča je va is pi ta-ni ci ni su ima li po dat ke o uči ni o ci ma. Pri to me, ni su uoče ne ni ka kve raz li ke u po gle du ka rak te ri sti ka li ca ko ja kri jum ča re pu no let ne mi gran te, s jed ne, i ma lo let ne, sa dru ge stra ne, ta ko da će u ovom odelj ku bi ti da te ka rak te ri sti ke kri jum ča ra mu ških mi gra na ta uop šte.

Oko 95% kri jum ča ra iden ti fi ko va nih na šim is tra ži va njem či ne li ca mu škog po la. Tek spo ra dič no, od no sno u sa mo tri slu ča ja po mi nju se že ne kao iz vr-ši telj ke (ukup no 6 že na). S ob zi rom na sta rost, pri me ću je se da naj ve ći deo kri jum ča ra či ne li ca mla đe i sred nje ži vot ne do bi, od no sno iz me đu 25 i 50 go di na, dok su sa mo u ne ko li ko slu ča je va kao kri jum ča ri pre po zna te oso be sta ri je od 50 go di na. Ma hom su to po ro dič ni lju di, od no sno, ože nje ni i ima ju

112

de cu, ali ko ji su, sa dru ge stra ne, uglav nom sla bog ili, even tu al no, osred njeg imo vin skog sta nja.

Po sma tra no pre ma dr ža vljan stvu, na osno vu do bi je nih po da ta ka se, sa svim lo gič no, do la zi do za ključ ka da naj ve ći broj kri jum ča ra kod nas či ne dr ža vlja ni Sr bi je. Pri to me, me đu dr ža vlja ni ma Sr bi je, zna čaj no me sto za u zi ma ju mu-škar ci al ban ske na ci o nal ne pri pad no sti i to s pod ruč ja Ko so va i Me to hi je ili sa ju ga Sr bi je. Po red do ma ćih dr ža vlja na, kao kri jum ča ri, ma da sa mo u ne ko li ko slu ča je va, po mi nju se i dr ža vlja ni Ne mač ke, Tur ske, Ru mu ni je, Ira na i Ira ka. In te re sant no je po me nu ti da me đu kri jum ča ri ma ima li ca ko ja se na la ze na pri vre me nom ra du u ne koj za pad no e vrop skoj ze mlji, po put Ne mač ke ili Fran-cu ske, a po re klom su iz ze ma lja iz ko jih su žr tve ko je se kri jum ča re.

U ve zi sa obra zov nim ni vo om kri jum ča ra, pri me ću je se da se ra di o li ci ma sa ni žim ni vo om obra zo va nja, od no sno sa za vr še nom osnov nom ili ne kom sred njom struč nom ško lom (ili za na tom). Sto ga me đu kri jum ča ri ma ima li ca raz li či tih za ni ma nja. Do mi nant nu po zi ci ju za u zi ma ju tak si sti, auto pre vo zni ci i vo za či, ali ima i po ljo pri vred ni ka, auto me ha ni ča ra, ma šin bra va ra, auto e lek-tri ča ra, ugo sti te lja, pe ka ra, me sa ra, mo le ra, elek tro mon te ra i slič no.

Ko nač no, s ob zi rom na ulo gu ko ju su li ca pre po zna ta kao kri jum ča ri ima-la u lan cu kri jum ča re nja mu ških mi gra na ta, uoča va se da su oni ma hom bi li za du že ni za pre voz mi gra na ta, po tom nji ho vo pre vo đe nje pre ko gra ni ce, od-no sno, za omo gu ća va nje ne do zvo lje nog pre la ska dr žav ne gra ni ce i tran zi ta kroz Sr bi ju, kao i za pri hvat i sme štaj mu ških mi gra na ta i stva ra nje uslo va da oni mo gu da ra de. Pri to me, mo že se za pa zi ti da su slu ča je vi u ko ji ma su kri-jum ča ri sme šta li mi gran te i obez be đi va li im uslo ve za rad ka rak te ri stič ni za kri jum ča re nje Ru mu na, i to u de lo vi ma oko Be le Cr kve i Ve li kog Gra di šta. U slu ča ju, pak, mi gra na ta iz Al ba ni je, Tur ske, Ki ne ili dru gih ze ma lja, ma hom se ra di lo o nji ho vom pre vo že nju, od no sno, ile gal nom pre ba ci va nju pre ko gra-ni ce i tran zi tu kroz na šu ze mlju.

Kao i u slu ča ju tr go vi ne mu škar ci ma, i kri jum ča ri či ne deo kri jum ča r skog lan ca. U tom lan cu, po seb no me sto za u zi ma ju oni ko ji pre vo de žr tve ile gal no pre ko gra ni ce i oni ko ji ih pri hva ta ju i pre vo ze pre ma me sti ma u ko ji ma se ile gal no iz la zi sa te ri to ri je Sr bi je.

S tim u ve zi, ka ko na vo de po je di ni is pi ta ni ci, po seb no na pre la zu iz me đu Ko so va i Sr bi je, kao „vo di či“ se an ga žu ju i de ca, tj. de ča ci sta ro sti oko 10-12 go di na, ko ji ži ve u po gra nič nim me sti ma i do bro po zna ju te ren. Po red vo di-ča, ključ no me sto ima ju oni ko ji pre vo ze žr tve kri jum ča re nja. Pri to me, ka ko se sa zna je u ovom is tra ži va nju, kao i u slu ča je vi ma tr go vi ne mu škar ci ma, za pre voz mi gra na ta an ga žu ju se tak si sti i auto pre vo zni ci ko ji mi gran te pre vo ze

113

uglav nom na kra ćim re la ci ja ma. Me đu tim, u ne kim slu ča je vi ma kri jum ča ri or ga ni zu ju pre voz mi gra na ta i re dov nim auto bu skim li ni ja ma, pa za jed no sa nji ma pu tu ju od jed ne do dru ge de sti na ci je gde ih po tom pre u zi ma ju dru ga li ca. Pri to me, mo že se uoči ti da se kri jum ča ri, slič no kao i u slu ča je vi ma tr go vi ne mu škar ci ma, ne ret ko ad hoc an ga žu ju ali, „po sao“ ko ji pri hva te, oba vlja ju po ne kom pret hod no po stig nu tom do go vo ru i to naj če šće sa ne kim ne po zna tim li ci ma sa ko ji ma kon tak ti ra ju uglav nom pu tem mo bil nog te le fo na, do bi ja ju ći od njih in struk ci je o da ljem po stu pa nju.

To li ce je okri vlje nom re klo da je od nje go vih po zna ni ka do bio broj što se okri-vlje nom uči ni lo ja ko uver lji vim, jer je po znat u ši rem kru gu lju di, ob zi rom da je auto pre vo znik, u svom te le fo nu je ovaj broj me mo ri so kao „Š“, a to li ce mu je re klo da tre ba sa mo da po ku pi ova li ca (mi gran te – prim. S.Ć.) na pro ši re-nju i da ne ma po tre be da raz go va ra sa nji ma i ta ko đe mu je dao i još dva bro ja mo bil nih te le fo na, ko je je okri vlje ni tre ba lo da kon tak ti ra ka da do đe u Be o grad ra di pre u zi ma nja ovih li ca, što je okri vlje ni i uči nio. (pre su da III op štin skog su da u Be o gra du K 902/07)

Upra vo to go vo ri u pri log za ključ ku da, kao i kod tr go vi ne mu škar ci ma, kri jum ča ri mi gr na ti ma ne de lu ju sa mi, već či ne deo lan ca kri jum ča re nja, od no-sno, ma nje ili vi še or ga ni zo va ne mre že lju di ko ji pri hva ta ju, pre vo de, pre vo ze, pre ba cu ju mi gran te na nji ho vom pu tu od ze mlje po re kla do ze mlje de sti na ci je. U ve zi sa or ga ni zo va njem li ca uklju če nih u la nac kri jum ča re nja od Slo bo da-na Jo vi či ća iz Ode lje nja za su zbi ja nje ile gal nih mi gra ci ja i tr go vi ne lju di ma u Upra vi za stran ce Po li cij ske upra ve za grad Be o grad sa zna je se: „obič no gru pa ima jed no li ce u Al ba ni ji, jed no na Ko so vu, dva na na šem pod ruč ju i jed no za Hr vat sku i oni pre ba cu ju, pre vo ze mi gran te“.

Ka ko se pri me ću je, de lo va nje u okvi ru kri mi nal ne or ga ni za ci je ujed no pod ra zu me va i pre ci zno po de lje ne ulo ge i po slo ve ko je li ca oba vlja ju i za to do bi ja ju od re đe nu na dok na du. Pri to me, ka ko pri me ću ju po je di ni struč nja ci, kri jum ča ri se „or ga ni zu ju te ri to ri jal no i po gru pa ma. Na pri mer, u jed nom se lu su po sto ja le dve gru pe u okvi ru jed ne fa mi li je, oni su do bro po ve za ni“ (Si ni ša An to nić i Mi ro slav Sto ja no vić iz Od se ka za gra ni cu, stran ce i su zbi-ja nje ile gal nih mi gra ci ja i tr go vi ne lju di ma u Po li cij skoj upra vi u Vra nju). Ili, ka ko se sa zna je u in ter vjuu sa jed nim is pi ta ni kom, mu škar cem ko ji je osu đen za kri jum ča re nje mu ška ra ca, na pod ruč ju Ši da de lu ju „naj ma nje če ti ri gru pe ko je se ba ve pre ba ci va njem mi gra na ta“, pri če mu „ni jed na gru pa ne mo že oba-vi ti po sao na tu đoj te ri to ri ji bez do zvo le gru pe ko ja je za du že na za taj pre laz“. U ve zi sa de lo va njem or ga ni zo va ne kri mi nal ne gru pe, iz pre su de Op štin skog su da u Ši du (K326/06) sa zna je se da su tri li ca kri va što su:

114

Kao or ga ni zo va na kri mi nal na gru pa, sva tri okri vlje na, u na me ri da se bi pri ba ve nov ča nu ko rist u vre men skom pe ri o du od 31.10.2006. go di ne do 2.11.2006. go di ne na pro sto ru se la Va ši ca i Ilin ci, a u ne po sred noj bli zi ni dr žav ne gra ni ce omo gu ća va li ne do zvo ljen pre laz gra ni ce Re pu bli ke Sr bi je, ne do zvo ljen tran zit kroz Re pu bli ku Sr bi ju i ne do zo vljen bo ra vak i kri jum ča re nje ve ćeg bro ja li ca, dr ža vlja na Re pu bli ke Al ba ni je... ta ko što je pr vo o kri vlje ni P.M. po pret hod nom do go vo ru sa ne po zna tim li ci ma stu pio u kon takt sa dru go okri vlje nim P.D., ko ji je imao za da tak da za nov ča nu na kna du od 30-50 eura po oso bi pri hva ti stra ne dr ža vlja ne u ne po sred noj bli zi ni dr žav ne gra ni ce sa Re pu bli kom Hr vat skom i obez be di nji ho vo do vo đe nje i pre da ju ne po zna tim li ci ma sa te ri to ri je R. Hr vat ske, a ko ji su al ban skim dr ža vlja ni ma omo gu ća va li da lji put, dok je tre će okri vlje ni B.P. imao za da tak da u ne do vr še nom objek tu svo je po ro dič ne ku će u... obez be di ne do zvo ljen bo ra vak – sme štaj stra nih dr ža vlja na za nov ča nu na kna du od 10 eura za sme štaj i 5 eura za hra nu i pi će po oso bi po da nu.

Me đu tim, sem u jed nom slu ča ju, u svim osta lim, čak i onim u ko ji ma se po mi nje da su li ca de lo va la u okvi ru kri mi nal ne or ga ni za ci je, kri jum ča re nje mu ška ra ca ni je tre ti ra no kao de lo or ga ni zo va nog kri mi na la.

U ve zi sa de lo va njem jed ne or ga ni zo va ne kri mi nal ne gru pe, pak, ve o ma je za ni mljiv i ilu stra ti van pri mer slu ča ja ko ji je pra ćen pred Po seb nim ode lje njem Okru žnog su da u Be o gra du za or ga ni zo va ni kri mi nal. U pi ta nju je gru pa od 13 li ca – 12 mu ška ra ca i 1 že na, ko ji su či ni li deo me đu na rod ne gru pe ko ja je de lo va la na pro sto ru ze ma lja biv še Ju go sla vi je, ko ja je kri jum ča ri la Al ban ce i Tur ke u ze mlje Evrop ske uni je. Ka ko se na vo di u član ku ob ja vlje nom 2. ju na 2007. go di ne u dnev nom li stu „Po li ti ka“: „U Sr bi ji je u ovoj ak ci ji uhap še no 11 oso ba, u Hr vat skoj 16, u Ma ke do ni ji 19, u Bo sni i Her ce go vi ni 10 i u Slo ve-ni ji 21. Ile gal ni mi gran ti su pri pad ni ci ma kri mi nal ne gru pe pla ća li dve do tri hi lja de evra da bu du pre ba če ni u dr ža ve EU. Ru ta pre ko ko je su pre ba ci va ni, išla je od Is tan bu la, pre ko Ti ra ne, Pri šti ne, Be o gra da, Za gre ba i Lju blja ne do ze ma lja EU. Čla no vi gru pe su pre ba ci va li ile gal ne emi gran te iz Tur ske i Al ba-ni je, sa te ri to ri je Ko so va i Me to hi je, na pod ruč je Pre še va, a za tim do Be o gra da i No vog Sa da, na vo di MUP. Tu su ih pre u zi ma li dru gi čla no vi kri mi nal ne gru-pe i ile gal no ih pre ba ci va li u Hr vat sku i Bo snu i Her ce go vi nu i da lje u dr ža ve Evrop ske uni je“. Kri mi nal na gru pa ot kri ve na na pro sto ru Sr bi je je or ga ni zo va no pre ba ci la vi še od 100 mi gra na ta pre ko Sr bi je. In te re sant no je da je pri li kom hap še nja pri pad ni ka ove kri mi nal ne gru pe u svim ze mlja ma re gi o na, po li ci ja pro na šla i za ple ni la ve li ku ko li či nu la žnih do ku me na ta, teh nič kih sred sta va, nov ca, kao i ra znih vr sta vo zi la ko ja su slu ži la za pre voz mi gra na ta.41

41 Vi še o to me na In ter net stra ni ci MUP RS www.mup.sr.gov.yu

115

Ko nač no, ka ko su ge ri šu na la zi is tra ži va nja, i kod kri jum ča re nja je ključ no sti ca nje ne ke, pre sve ga, imo vin ske ko ri sti, od no sno nov ca za „po sao“ ko ji se oba vi. O to me ko li ko mo že da se za ra di go vo ri 45-go di šnji mu ška rac osu đen za kri jum ča re nje lju di:

Za ra da je uglav nom bi la ve o ma do bra. Uspe vao sam po ne kad da za ra dim dnev-no i do 900 evra. Jer, sa ve ćim bro jem lju di ra ste i ri zik, a po što sam ja „na ba-vljao“ lju de, ja sno je što je mo ja za ra da i naj ve ća. Vo di či do bi ja ju 20-50 evra po oso bi. Ne ka da je ce na pre la ska po čo ve ku 70 evra, a to za vi si od to ga da li idem ja ili mo ji lju di.

Me đu tim, in te re sant no je uka za ti na to da kri jum ča ri iden ti fi ko va ni na šim is tra ži va njem, sem par iz u ze ta ka, ni su ostva ri va li ne ku ve li ku imo vin sku ko rist: oni su ma hom pri hva ta li, pre vo zi li ili sme šta li mi gran te za nov ča nu na dok na du ko ja se kre ta la iz me đu 60 i 400 eura. Sa mo u par slu ča je va se go vo ri o ve ćim iz no si ma ko je su osu đe na li ca pri ba vi la iz vr še njem kri vič nog de la. Ta ko se, na pri mer, sa zna je da su čla no vi or ga ni zo va ne kri mi nal ne gru pe ko ja je u du žem vre men skom pe ri o du kri jum ča ri la lju de pre ko te ri to ri je Sr bi je ste kli imo vin sku ko rist u nov ča nom iz no su iz me đu 1000 i 5000 eura. Pri to me, naj ve ću ko rist ste kao je or ga ni za tor gru pe – 5000 eura, a po tom osta li sa rad ni ci – po 1000, 2000 ili 3000 eura.

Pu te vi tr go vi ne i kri jum ča re nja mu ška ra ca

Zbog svog ge o graf skog po lo ža ja, Sr bi ja je bi la i osta la in te re sant na i va žna tran zit na zo na pre ko ko je vo de broj ni pu te vi raz li či tih vi do va ile gal ne tr go vi-ne, uklju ču ju ći i tr go vi nu mu škar ci ma. Po sma tra no u od no su na ru te iden ti-fi ko va ne na pro sto ru Evro pe, pri me ću je se da Sr bi ja za u zi ma zna čaj no me sto pre vas hod no na tzv. bal kan skoj ru ti (Ćo pić, 2008).

Iako na pu te vi ma ko ji ma hom idu iz prav ca is to ka ka za pa du, Sr bi ja ima po zi-ci ju pri mar no tran zit nog pod ruč ja, pri me ću je se da se ona sve če šće po ja vlju je i kao ze mlja po re kla, ali i kao ze mlja sa sve raz vi je ni jom unu tra šnjom tr go vi nom lju di ma. Pri to me, re zul ta ti is tra ži va nja po ka zu ju iz ve sne pro me ne u ve zi sa pu te vi ma tr go vi ne mu škar ci ma u od no su na pe riod s po čet ka 21. ve ka.

U slu ča ju tr go vi ne ma lo let nim mu škar ci ma (de ča ci ma mla đim od 18 go di na) pri me ću je se da je da le ko raz vi je ni ja unu tra šnja tr go vi na, a ka da je u pi ta nju tran sna ci o nal na, ona osta je u užim okvi ri ma, tač ni je od vi ja se uglav nom unu tar

116

re gi o na, tj. iz me đu ze ma lja biv še Ju go sla vi je. Ta ko de ča ci kao žr tve tr go vi ne lju di ma bi va ju tra fi ko va ni u Hr vat sku, Ma ke do ni ju ili Cr nu Go ru.

U slu ča ju tr go vi ne pu no let nim mu škar ci ma, pak, do mi ni ra tran sna ci o nal na tr go vi na, ko ja pod ra zu me va pre la že nje jed ne ili vi še dr žav nih gra ni ca. U tom kon tek stu, Sr bi ja se pr ven stve no po ja vlju je kao ze mlja tran zi ta a po tom kao ze mlja po re kla žr ta va tr go vi ne.

Pu te vi tr go vi ne mu škar ci ma iz Sr bi je idu ka ju gu Evro pe, tj. pre ma Mal ti, po tom ka is toč noj Evro pi, od no sno Ru si ji, i ka Bli skom Is to ku, pre vas hod no Uje-di nje nim Arap skim Emi ra ti ma i Sa u dij skoj Ara bi ji. U ovim slu ča je vi ma ra di lo se o do ma ćim dr ža vlja ni ma, ko ji su išli ka na ve de nim de sti na ci ja ma u po tra zi za po slom i bo ljom za ra dom, što još jed nom go vo ri u pri log sta vu da tr go vi nu lju di ma tre ba sve vi še po sma tra ti u ši rem kon tek stu eko nom skih mi gra ci ja, pa shod no to me iz na la zi ti me re pre ven ci je i za šti te mi grant skih rad ni ka.

Ka da su u pi ta nju stra ni dr ža vlja ni, kao ze mlje po re kla žr ta va tr go vi ne po ja-vlju ju se Ki na, Tur ska, Al ba ni ja, Av ga ni stan, Pa ki stan, Ka zah stan, Mol da vi ja, Ru mu ni ja, In di ja, Ban gla deš i Ma ke do ni ja. Is tra ži va njem su iden ti fi ko va na dva osnov na prav ca kre ta nja ovih li ca. Pr vi krak ide iz ili pre ko Mol da vi je i Ru mu ni je ka Sr bi ji, dok se dru gi pro sti re od ju ga ka se ve ru ili za pa du, tj. iz prav ca Ko so va, pre ko te ri to ri je Sr bi je ka Ma đar skoj ili Hr vat skoj i Re pu bli ci Srp skoj pa po tom da lje u ze mlje Za pad ne Evro pe.

Pu to va li su ne ko li ko da na od Mol da vi je do Sr bi je. Išli su pre ko Ru mu ni je i iz prav ca Ru mu ni je pre šli gra ni cu pre ma Sr bi ji. (Jo va na Mi haj lo vić, IOM)

Ra di se o tr go vi ni pet Kur da od ko jih su tri ma lo let na (dvo je de ce is pod 14 go-di na) a dva pu no let na. Žr tve su sti gle sa Bli skog Is to ka avi o nom do Bu ku re šta. Po tom iz Ru mu ni je pre la ze u Vr šac. Da lje je tre ba lo da se pre ba ce u Hr vat sku. Žr tve su tri da na sa kri va ne u Mo ro vi ću. Kraj nja od red ni ca je tre ba lo da bu de Austri ja... Žr tve ni su ima le lič na do ku men ta i put ne is pra ve. Pre ba ci va nje u Hr vat sku tre ba lo je da se oba vi pe ške, po što kroz šu me po sto ji ve li ki broj sta za ko ji ma se mo že pre ći gra ni ca. (is pi ta ni ci iz Op štin skog su da u Ši du)

U po re đe nju sa go di na ma s kra ja 20. ve ka, iz go di ne u go di nu, a po seb no to kom 2006. i 2007. go di ne, uoča va se sve ma nji pri liv žr ta va tr go vi ne lju di ma iz prav ca Ru mu ni je, ali i iz prav ca Bu gar ske. Ako se za mo me nat osvr ne mo na is tra ži va nje tr go vi ne lju di ma ko je je 2003. go di ne spro ve lo Vik ti mo lo ško dru-štvo Sr bi je (Ni ko lić-Ri sta no vić i dr., 2004) uoči će mo da je u tom pe ri o du va žan pra vac kre ta nja žr ta va tr go vi ne išao upra vo iz Bu gar ske i Ru mu ni je ka Sr bi ji, pri če mu je po jas oko Za je ča ra, Ve li ke Gra di ške, Vr šca i Be le Cr kve bio in te-re san tan za ile gal ne pre la ske pre ko „ze le ne gra ni ce“. Da nas je si tu a ci ja, pre ma

117

uvi di ma po je di nih struč nja ka, znat no dru ga či ja, a ključ ni fak tor ko ji je do veo do to ga je ula zak Bu gar ske i Ru mu ni je u EU. Sto ga, uko li ko se ne ka žr tva iz prav ca ze ma lja is to ka pre ba ci ili na dru gi na čin do spe na te ri to ri ju Bu gar ske ili Ru mu ni je, ona vi še ne ma raz lo ga da iz la zi sa pro sto ra Evrop ske uni je ta ko što bi ušla u Sr bi ju pa on da pre ko Ma đar ske, po no vo po ku ša la ula zak u EU. Sto ga je ve ća ve ro vat no ća da, ako se već uđe u Bu ga r sku ili Ru mu ni ju s is to ka, da lji to ko vi kre ta nja idu di rekt no ka dru gim od re di šti ma unu tar Evrop ske uni je, i to pre ko Ma đar ske i Austri je i da lje na za pad. Sa dru ge stra ne, sma nje nje pri ti ska mi gra ci o nih kre ta nja iz prav ca Ru mu ni je i Bu gar ske mo že se, ma kar jed nim de lom, ob ja sni ti i po ja ča va njem kon tro le gra ni ce od stra ne bu gar skih i ru mun skih vla sti, što na la že Evro pa.

Ta ko i po da ci do bi je ni is tra ži va njem po ka zu ju da je u pe ri o du na kon 2003. go di ne bi lo sa mo spo ra dič nih slu ča je va ula za ka mu ških žr ta va tr go vi ne lju di ma iz prav ca Bu gar ske, pri če mu se ra di lo o žr tva ma iz Av ga ni sta na i Ka zah sta na. Pri to me, ovi slu ča je vi da ti ra ju iz vre me na pre ne go što je Bu gar ska po sta la čla ni ca EU. O pu to va nju iz Av ga ni sta na u jed nom slu ča ju žr tva, pu no let ni mu ška rac, re kao je:

Išao sam iz Av ga ni sta na do Ira na, po tom u Tur sku pa u Bu gar sku. Gra ni ce sam pre la zio ile gal no. Pla tio sam ne kom ne po zna tom li cu 4000 ame rič kih do la ra da me pre ba ci do Ma đar ske. Osta tak nov ca je tre ba lo da se pla ti ka da do spem u Ma đar sku, pla ća nje da se iz vr ši u Av ga ni sta nu. Pu to vao sam auto bu som, a gra ni cu sam pre la zio pe ške, ile gal no, van gra nič nog pre la za. U Bu gar skoj sam se pri ja vio vla sti ma. Do bio sam sme štaj i hra nu. U kam pu za iz be gli ce sam upo znao osta le iz ove gru pe. Iz So fi je smo mi ni bu som kre nu li ka Sr bi ji. Vo zio je Bu ga rin. Ni sam imao nov ca za put.

U po re đe nju sa ra ni jim pe ri o dom, ka da su pu te vi iz Sr bi je sa mo spo ra dič no išli ka Ma đar skoj, sa da se uoča va da je ova ru ta da le ko in te re sant ni ja, jer omo gu-ća va di rek tan ula zak u EU, što si gur no olak ša va da lje kre ta nje ka Za pa du.

Sa dru ge stra ne, za raz li ku od pe ri o da s kra ja 1990ih i po čet ka 2000ih, ka da je va žan ka nal tr go vi ne lju di ma, po seb no že na ma, išao ka Ko so vu i Me-to hi ji, da nas se pri me ću je da ma nje žr ta va ide ka ovoj te ri to ri ji ili je, ba rem, ma nji broj iden ti fi ko va nih žr ta va ko je su ot kri ve ne na pu tu ka Ko so vu ili su, even tu al no, bi le eks plo a ti sa ne na te ri to ri ji Ko so va. Da nas se, pak, pri me ću je obr nu ti smer kre ta nja, tač ni je iz prav ca Ko so va i Me to hi je ka se ve ru, što po sta je do mi nan tan pra vac go to vo svih vi do va mi gra ci o nih kre ta nja ali i ne do zvo lje ne tr go vi ne. Na i me, Ko so vo je, ka ko su na ve li po je di ni is pi ta ni ci, „cr na ru pa“ ovog de la Evro pe, jer se na nje mu ukr šta ju broj ni pu te vi kri jum ča re nja i ile gal ne tr go vi ne, uklju ču ju ći i tr go vi nu lju di ma i kri jum ča re nje lju di. Ova ru ta se ma-

118

hom ko ri sti za tr go vi nu i kri jum ča re nje mu ška ra ca iz azij skih dr ža va (Ki ne, Pa ki sta na, Ka zah sta na), po tom Tur ske, Al ba ni je i sa Ko so va.

Na te ri to ri ju Ko so va žr tve iz ze ma lja Azi je do spe va ju uglav nom avi o nom iz prav ca Is tan bu la, zbog ne po sto ja nja vi znog re ži ma, a po tom se ile gal no pre ba-cu ju na te ri to ri ju Sr bi je i da lje ka Ma đar skoj ili Hr vat skoj. Iz prav ca Al ba ni je, na Ko so vo se sti že pre ko gra nič nog pre la za, uz po se do va nje va lid ne put ne is pra ve, ali i ile gal no. Pri to me se pri me ću je da je gra ni ca iz me đu Al ba ni je i Ko so va ve o ma po ro zna i sla bo kon tr o li sa na, na šta su u in ter vju i ma uka zi va li po je di ni struč nja ci, po seb no iz Vra nja. Ko nač no, iz prav ca Tur ske se, osim avi o nom, do la zi i bro dom do Al ba ni je pa ka Ko so vu, ili, pak, su vo zem nim pu tem, pre ko Grč ke i Ma ke do ni je pa na Ko so vo.

To kom ma ja 2004. ve ća gru pa ki ne skih dr ža vlja na pre ba če na je iz Ki ne avi o-nom u Pri šti nu, na aero drom, ile gal no, po tom te ret nim vo zi lom, 27. ma ja 2004. pre ko ad mi ni stra tiv ne gra ni ce sa Ko so vom ne ko li ko njih: pe to ro ili še sto ro je pre ba če no u Sr bi ju ka da su uhva će ni i pro te ra ni iz ze mlje tj. pre ko ad mi ni stra-tiv ne gra ni ce; oni su bi li pri nu đe ni da se vra te u Gnji la ne i pro na đu or ga ni za to re tran spor ta, gde su im se pri dru ži li osta li Ki ne zi. Na kon to ga su po no vo vra će ni u Pri šti nu, gde su bi li za tvo re ni. Za tim je or ga ni zo van tran sport do ne ke pla ni-ne, gde su pe ša či li 5 do 6 sa ti, te su ne kim vo zi lom bi li pre ve ze ni do me sta gde ih op tu že ni pre u zi ma ju. To se de ša va u jed nom se lu kod Bu ja nov ca, gde su ki ne ski dr ža vlja ni iz vr ši li ile ga lan pre la zak gra ni ce, i vo ze u bun ke ru kom bi no va nog tu ri stič kog vo zi la. (Ve sna Ste va no vić, Okru žni sud u Vra nju)

O pu te vi ma ko ji po la ze iz Al ba ni je od po li cij skih slu žbe ni ka u Od se ku po-gra nič ne po li ci je, za stran ce, su zbi ja nje ile gal nih mi gra ci ja i tr go vi ne lju di ma u Po li cij skoj upra vi u Su bo ti ci, sa zna je se sle de će:

Kre nu li su iz Al ba ni je ka Ko so vu re dov nom auto bu skom li ni jom. Na Ko so vo su pre šli bez ika kvih pro ble ma. Pre ko Ko so va svi pu te vi ma hom vo de ka Pe ći ili Su voj Re ci pa da lje na se ver. Ova gru pa je do šla do Su ve Re ke. Ta mo ih je sa če kao čo vek ko ga smo uhap si li. Pre ve zao ih je u tri gru pe ile gal no pre ko ad mi ni stra tiv ne li ni je ka Sr bi ji i to van punk to va. Pre ve zao je pr vu gru pu do Bu ja nov ca, gde je an ga žo vao još jed nog vo za ča pa su pre ve zli u dva vo zi la i pre o sta le dve gru pe. Sa dva vo zi la pre vo ze dve gru pe do Su bo ti ce, tu ih sme šta ju u je dan dvo so ban stan. Ovaj Al ba nac je „pao“ ka da se vra tio po tre ću gru pu. Pro na đe ne su i pr ve dve gru pe, u tom sta nu. Stan je iz naj mio naš dr ža vlja nin, on im je do no sio hra nu.

Pu te vi na Ko so vu i Me to hi ji obič no idu pre ko Pri šti ne, Pri zre na, Pe ći i Gnji la na a po tom ka ad mi ni stra tiv noj gra ni ci sa Sr bi jom. Ad mi ni stra tiv na gra ni ca se pre la zi ile gal no, van punk to va ozna če nih za pre la že nje li ni je, i to

119

no ću, pe ši ce, u bli zi ni Pre še va i Bu ja nov ca. U tom de lu su pu te vi tr go vi ne i kri-jum ča re nja ve o ma raz gra na ti, for mi ra ju ći či ta vu mre žu ko ja je, ka ko su na ve li po je di ni is pi ta ni ci, do bro kon tro li sa na, po seb no od stra ne al ban skog ži vlja i pri pad ni ka OVK. U ve zi sa pu te vi ma ko ji idu pre ko pro sto ra Ko so va i Me to-hi je, u pre su di za kri vič no de lo tr go vi ne lju di ma ko ju je do neo Okru žni sud u Ni šu (K 205/05), a ko jim su ošte će na če ti ri dr ža vlja na Tur ske se na vo di:

Tog istog da na u or ga ni za ci ji M. sva če tvo ri ca su iz Is tan bu la avi o nom pre ba-če ni u Sko plje. Po do la sku u Sko plje or ga ni zo va no je nji ho vo pre ba ci va nje do Pri šti ne. Pr vi je tak si jem ot pu to vao M. M. i E. su za jed no do šli dru gim tak si vo zi lom, a su tra dan je sam u Pri šti nu do šao sve dok I. . U Pri šti ni su se za dr ža li če ti ri da na bo ra ve ći u pre no ći štu „Pi rinč Ta uk“. Po sle če ti ri da na kre nu li su iz Pri šti ne da lje. U pre no ći šte „Pi rinč Ta uk“ do šao je čo vek ko ga ni su po zna va li. Po zvao ih je da po đu sa njim i da uđu u nje gov auto mo bil. Svo jim auto mo bi lom on ih je vo zio oko 30 mi nu ta, a za tim za u sta vio auto mo bil i re kao im da iza đu. Za jed no sa njim ušli su u šu mu i kre nu li pe ši ce kroz šu mu, a ne pu tem. Išli su kroz šu mu sve dok ih ni je su sreo ne ki dru gi čo vek ko ga ta ko đe ni su po zna va li. Iz ja vi li su da ih je ne gde u sre di ni šu me pre u zeo dru gi čo vek ko ji ih je od veo do za u sta vlje nog auto mo bi la na pu tu u ko me ih je če kao ne ki tre ći čo vek. Ka da su do šli do ovog auto mo bi la ušli su u isti pa ih je vo zač tog auto mo bi la od ve zao.

Ili, ka ko na vo di Slo bo dan Jo vi čić iz Ode lje nja za su zbi ja nje ile gal nih mi gra-ci ja i tr go vi ne lju di ma u Upra vi za stran ce Po li cij ske upra ve za grad Be o grad, u ve zi sa slu ča jem ko ji da ti ra iz 2006. go di ne ka da je pro na đe na gru pa od 34 mi gran ta iz Al ba ni je i Tur ske:

Oni do la ze do Ko so va. Iz Tur ske obič no avi o nom ili kop nom, ula ze iz prav ca Ma ke do ni je, a iz Al ba ni je di rekt no na Ko so vo. Do la ze uglav nom auto bu si ma do Ku ke sa, a gra ni cu pre ma Ko so vu pre la ze ile gal no, pe ške i uglav nom se sme šta ju u jed nu ku ću u oko li ni Gnji la na. Da lje ih pre u zi ma ju i vo de do pre la za pre ma Sr bi ji, pre la ze gra ni cu u oko li ni Bu ja nov ca, pe ške, ile gal no. Tu ih če ka dru go li ce i pre vo zi da lje. Ide se uglav nom auto-pu tem ka Be o gra du i to do Bu banj po to ka. Na tom me stu ih pre u zi ma glav ni or ga ni za tor, sme šta u jed nu ku ću, a po tom or ga ni zu je da lje pre ba ci va nje pre ma Ši du, gde ula ze u Hr vat sku a po tom se ide da lje ka za pa du. Ina če, pu te vi tr go vi ne i kri jum ča re nja idu u ne ko li ko pra va ca: Ko so vo – No vi Pa zar – Be o grad – Srem ska Mi tro vi ca, Šid ili Su bo-ti ca, re đe Ša bac; ili Ko so vo – Gnji la ne – Vra nje – Niš – Be o grad – Srem ska Mi tro vi ca, Šid ili Su bo ti ca, re đe Ša bac. U po sled nje vre me pri me ću je se da se sa Ko so va ide i ka Cr noj Go ri pre ma Hr vat skoj ili BiH, pa uđu on da u Sr bi ju iz BiH ili idu ka Hr va r skoj pa da lje na za pad.

120

Na kon ula ska na pro stor Sr bi je, put vo di po red Vra nja, pre ko Vla di či nog Ha na, Gr de lič kom kli su rom ka Ni šu. Ka da se do đe do auto pu ta, pu to va nje se na sta vlja pre ko Be o gra da do Su bo ti ce, oda kle se ile gal no pre la zi ili po ku-ša va pre ći dr žav na gra ni ce iz me đu Sr bi je i Ma đar ske, ili pre ko Be o gra da ka Srem skoj Mi tro vi ci i Ši du, oda kle pu te vi vo de pre ko Hr vat ske i Slo ve ni je ka za pa du. Be o grad je i da lje ključ na tač ka ukr šta nja pu te va tr go vi ne i kri jum ča-re nja mu ška ra ca ko ji pre se ca ju na šu ze mlju.

Kao ključ ne ze mlje de sti na ci je u ko je se žr tve od vo de ili je tre ba lo da odu na vo de se Ita li ja, Ne mač ka, Fran cu ska, Švaj car ska, En gle ska, Austri ja, kao i skan di nav ske ze mlje ali i dru ge dr ža ve za pad ne Evro pe, što go vo ri u pri log po-sma tra nju tr go vi ne i kri jum ča re nja lju di kao for mi eko nom skih mi gra ci ja. Jer, su o če ni sa si ro ma štvom, ne za po sle no šću, ni skim pri ma nji ma, s jed ne stra ne, i ne mo guć no šću le gal nog od la ska u ze mlje za pad ne Evro pe, sa dru ge stra ne, mi gran ti po sta ju „lak plen“ tr go va ca i kri jum ča ra ko ji nu de da ih za od re đe ni nov ča ni iz nos pre ba ce u ne ku od ze ma lja EU, na šta oni pri sta ju.

Za klju čak

Po da ci do ko jih se do šlo ovim is tra ži va njem ne dvo smi sle no po ka zu ju da je tr go vi na mu škar ci ma u Sr bi ji pri sut na u znat noj me ri. Po re đe nja ra di, is tra-ži va njem tr go vi ne lju di ma u Sr bi ji iz 2003. go di ne (Ni ko lić-Ri sta no vić i dr., 2004), iden ti fi ko van je da le ko ma nji broj slu ča je va tr go vi ne mu škar ci ma. Ta da je sve ga pet is pi ta ni ka ima lo sa zna nja za de vet slu ča je va tr go vi ne mu škar ci ma u pe ri o du 2002. i pr va po lo vi na 2003. go di ne i za oko 100 mu ških žr ta va, dok je sa da šnjim is tra ži va njem iden ti fi ko va no 82 slu ča ja za pe riod od 2003. do 2007. go di ne i 407 mu ških žr ta va, ali je taj broj i ve ći ob zi rom da ni su svi is pi ta ni ci opi sa li sve slu ča je ve tr go vi ne mu škar ci ma sa ko ji ma su se sre li u prak si. Uz to, ako ima mo u vi du i po dat ke o ras pro stra nje no sti kri jum ča re nja mu ških mi gra na ta, kao po sred nog po ka za te lja obi ma tr go vi ne lju di ma, mo že mo da pret po sta vi mo da je fe no men tr go vi ne mu škar ci ma i ši ri. To go vo ri u pri log za ključ ku da je pro blem tr go vi ne mu škar ci ma znat no ras pro stra nje ni ji sa da ne go što su su ge ri sa li na la zi pret hod nog is tra ži va nja. Pri to me, či ni se da se da nas slu ča je vi tr go vi ne mu škar ci ma lak še pre po zna ju kao slu ča je vi tr go vi ne ne go što je bio slu čaj pre šest go di na, što, ta ko đe, mo že da do pri ne se do bi ja nju re al ni je sli ke obi ma ove po ja ve.

Re zul ta ti is tra ži va nja ta ko đe po ka zu ju da je ova for ma tr go vi ne lju di ma u prak si znat no ras pro stra nje ni ja u od no su na sta nje ko je po ka zu ju po da ci ključ-

121

nih dr žav nih in sti tu ci ja ko je po se du ju od re đe nu evi den ci ju o ovom fe no me nu – po li ci je i Slu žbe za ko or di na ci ju za šti te žr ta va tr go vi ne lju di ma. To do la zi do iz ra ža ja i u slu ča ju pu no let nih i u slu ča ju ma lo let nih li ca mu škog po la. Pa ipak, ka da se po gle da ju po da ci po li ci je, Slu žbe i oni do ko jih se do šlo na šim is tra ži va njem, uoča va se sla ga nje tren da ra sta bro ja iden ti fi ko va nih žr ta va, i to ka ko ukup nog bro ja mu ških žr ta va, ta ko i bro ja pu no let nih, s jed ne, i ma-lo let nih, sa dru ge stra ne. Pri to me, trend ra sta bro ja mu ških žr ta va, po seb no do ma ćih dr ža vlja na, se na sta vlja. U pri log to me go vo ri či nje ni ca da je po li ci ja na sta vi la rad na ra sve tlja va nju slu ča je va tr go vi ne mu škar ci ma u ci lju rad ne eks plo a ta ci je, pa je pod no še nje kri vič nih pri ja va za ovaj ob lik tr go vi ne na sta-vlje no i to kom ove, 2009. go di ne.42

Me đu tim, ka ko po ka zu ju na la zi is tra ži va nja, od re đe ne raz li ke u broj ča nim po ka za te lji ma obi ma tr go vi ne mu škar ci ma po sto je i u evi den ci ja ma ko je vo de nad le žne dr žav ne in sti tu ci je. To mo že, ma kar de lom, da se ob ja sni sle de ćim raz lo zi ma. Je dan se od no si na to da raz li či te in sti tu ci je na raz li či te na či ne be le že po dat ke o bro ju slu ča je va i žr ta va tr go vi ne lju di ma. Ta ko, na pri mer, Mi ni star stvo unu tra šnjih po slo va ima po dat ke o slu ča je vi ma tr go vi ne lju di ma za ko je su pod ne te kri vič ne pri ja ve, te bro ju li ca ošte će nih kri vič nim de li ma za ko ja su pri ja ve pod ne te. To upu ću je na za klju čak da u evi den ci ja ma ove dr žav ne in sti tu ci je ne fi gu ri ra ju po da ci o žr tva ma iz onih do ga đa ja za ko je ni je do šlo do pod no še nja kri vič ne pri ja ve. Sa dru ge stra ne, pak, u evi den ci ji Slu žbe za ko or di na ci ju za šti te žr ta va tr go vi ne lju di ma po sto je po da ci sa mo o li ci ma sa ko ji ma je Slu žba stu pi la u kon takt i ko ji ma je po sred stvom Slu žbe obez be đen ne ki vid po mo ći, po dr ške i za šti te. Dru gim re či ma, u iz ve šta ji ma ove in sti tu ci je ne ma po da ta ka o li ci ma ko ja su bi la žr tve tr go vi ne ali sa ko ji ma Slu žba iz ne kog raz lo ga ni je stu pi la u kon takt.43 Za to, ne po sto ja nje je din stve ne ba ze po da ta ka o svim pre po zna tim slu ča je vi ma tr go vi ne lju di ma i žr tva ma, re zul ti ra, iz me đu osta log, i u ne ta ko ma loj ra zli ci broj ča nih po ka za te lja obi ma tr go vi ne lju di ma raz li či tih in sti tu ci ja i or ga ni za ci ja (Jo va no vić, Sa vić, 2008). To sva ka ko upu ću je na po tre bu raz vi ja nja je din stve nog si ste ma pra će nja fe no me na tr go vi ne lju di-ma i sli va nja svih po da ta ka na jed no me sto. Dru gi raz log po sto ja nja raz li ka u broj ča nim po ka za te lji ma obi ma tr go vi ne od no si se na pro ble me u iden ti fi ka ci ji mu ških žr ta va. Na i me, pri me ću je se da oso be ko je su is pi ta ni ci pre po zna li kao žr tve tr go vi ne u prak si ni su uvek na taj na čin bi le tre ti ra ne, pa i ne mo gu da fi gu ri ra ju u evi den ci ja ma po je di nih slu žbi kao žr tve tr go vi ne.

42 Vi še o to me u član ku „Rad ni ke pri mo rao da ra de bez pla ta u Ru si ji”, Blic, 8. maj 2009. go di ne, str. 16.

43 Vi še o to me vi de ti u: Jo va no vić, Sa vić, 2008.

122

Is tra ži va nje je po ka za lo da me đu mu škim žr tva ma tr go vi ne lju di ma ima i pu no let nih i ma lo let nih li ca. Me đu tim, ka ko su ge ri šu na la zi is tra ži va nja, uku pan broj is tra ži va njem iden ti fi ko va nih pu no let nih mu ških žr ta va je čak pet pu ta ve ći od bro ja iden ti fi ko va nih ma lo let nih li ca mu škog po la. To go vo ri o sla bom pre po zna va nju de ča ka kao žr ta va tr go vi ne lju di ma, pa bi tre ba lo vo-di ti vi še ra ču na o po seb no ose tlji vim gru pa ma de ce gde je pri su tan ve ći ri zik da bu du vik ti mi zi ra na tr go vi nom lju di ma (Ni ko lić-Ri sta no vić, Di mi tri je vić i Ko va če vić-Le po je vić, 2008). Ima ju ći to u vi du, mo že da se pret po sta vi da je i broj ma lo let nih mu ških žr ta va u stvar no sti ve ći.

U po gle du struk tu re i ka rak te ri sti ka tr go vi ne li ci ma mu škog po la, ka ko po ka-zu ju re zul ta ti na šeg is tra ži va nja, pri me ću ju se od re đe ne slič no sti ali i raz li ke iz-me đu tr go vi ne pu no let nim mu škar ci ma, s jed ne, i de ča ci ma, sa dru ge stra ne.

De ča ci kao žr tve tr go vi ne su da le ko če šće ne go pu no let ni mu škar ci iz lo že ni unu tra šnjoj tr go vi ni, od no sno, tr go vi ni unu tar gra ni ca Sr bi je. Čak i u slu ča-je vi ma tran sna ci o nal ne tr go vi ne, pri me ću je se da se oni pro da ju i eks plo a ti šu na, ge o graf ski po sma tra no, užem pod ruč ju, u su sed nim ze mlja ma, od no sno, ze mlja ma s pro sto ra biv še Ju go sla vi je. Ako se, pak, kao ze mlje de sti na ci je de ča ka žr ta va tr go vi ne po ja vlju ju ne ke dru ge, uda lje ni je dr ža ve (po put Ita li je, Ne mač-ke, skan di nav skih ze ma lja), ta da se ra di uglav nom o sta ri jim ma lo let ni ci ma, stra nim dr ža vlja ni ma, ko ji idu u gru pa ma sa pu no let nim mu škar ci ma.

Spe ci fi č no sti tr go vi ne de ča ci ma ogle da ju se, ka ko je na ve de no, i u fa zi vr-bo va nja i eks plo a ta ci je žr tve. Vr bo va nje de ča ka kao žr ta va se vr ši pu tem po-ro dič nih mre ža, po tom so ci jal nih mre ža ili, pak, po je di na ca-po sred ni ka. Pri to me, jed na od ka rak te ri sti ka vr bo va nja de ča ka mla đeg uz ra sta je za pra vo nji ho va pre da ja ili pro da ja dru gim li ci ma u ci lju da lje eks plo a ta ci je. Sa dru ge stra ne, u slu ča ju sta ri jih ma lo let ni ka, vr bo va nje se vr ši po sred stvom po je di na-ca ko ji žr tvi ni su po zna ti ili pu tem so ci jal nih, a de lom i po ro dič nih mre ža, ali u ci lju or ga ni zo va nja ile gal nog pre ba ci va nja u ze mlje EU. U ve zi sa ob li kom eks plo a ta ci je, pri me ću je se da su de ča ci naj če šće iz lo že ni pro sja če nju i pri nu di na vr še nje kri vič nih de la, a da le ko re đe, ba rem ka ko je to na šim is tra ži va njem iden ti fi ko va no, sek su al noj i rad noj eks plo a ta ci ji. Pri to me, u jed nom bro ju slu-ča je va mo že se go vo ri ti o na me ra va noj eks plo a ta ci ji, i to rad noj, ali do nje ni je do šlo jer je la nac tr go vi ne pre se čen na pro sto ru na še ze mlje.

Sa dru ge stra ne, u slu ča je vi ma tr go vi ne pu no let nim mu škar ci ma do mi nant-no me sto za u zi ma tran sna ci o nal na tr go vi na, pri če mu se u tim slu ča je vi ma Sr bi ja po zi ci o ni ra pre vas hod no kao ze mlja tran zi ta, ali sve če šće i kao ze mlja po re kla. Naj če šći vid vr bo va nja od ra slih mu ških žr ta va je po nu da po sla, i to tra di ci o nal no mu ških po slo va (fi zič ki po slo vi na gra di li šti ma), ali i obe ća nje

123

bo ljeg ži vo ta i vr bo va nje za or ga ni zo va nje ile gal nog pre ba ci va nja u ze mlje EU. U skla du sa tim, vr bo va nje pu no let nih mu ška ra ca ostva ru je se pu tem po je di na-ca-po sred ni ka, so ci jal nih, a de lom i po ro dič nih mre ža. U tom lan cu, po seb no u slu ča je vi ma do ma ćih dr ža vlja na, va žno me sto ima ju agen ci je za za po šlja va nje ko je, bez od go va ra ju ćih do zvo la, nu de za po sle nje u ino stran stvu. Ko nač no, u po gle du eks plo a ta ci je pu no let nih mu ška ra ca uoča va se da do mi nant no me sto za u zi ma tr go vi na u ci lju rad ne eks plo a ta ci je.

Po seb no vul ne ra bil nu ka te go ri ju li ca či ne žr tve kri jum ča re nja, i to ka ko ma lo let ni ta ko i pu no let ni mu škar ci, ko ji, la ko po sta ju „plen“ tr go va ca lju di-ma. U pri log to me go vo re na la zi is tra ži va nja u ve zi sa ka rak te ri sti ka ma žr ta va tr go vi ne, s jed ne, i kri jum ča re nih mi gra na ta, sa dru ge stra ne. U pi ta nju su li ca ko ja po ti ču iz go to vo iden tič nog so cio-eko nom skog mi ljea, ko ja, u po tra zi za po slom i za ra dom, bi va ju uhva će na u lan ce tr go vi ne ili kri jum ča re nja. Jer, ka ko oprav da no pri me ću je Ome la vi uk (2002: 177), lju di ma se tr gu je i kri jum ča ri iz go to vo istih raz lo ga: i žr tve tr go vi ne lju di ma i kri jum ča re ni mi gran ti u naj ve-ćem bro ju slu ča je va do la ze u ovu po zi ci ju zbog eko nom skih pri li ka, od no sno, te ške ma te ri jal ne si tu a ci je, a u po tra zi za bo ljim ži vo tom, po slom i za ra dom. To sva ka ko upu ću je na za klju čak da se i tr go vi na i kri jum ča re nje lju di da nas sve vi še po sta vlja ju u kon tekst eko nom skih mi gra ci ja, pa bi „pro mo vi sa nje le gal nih ka na la za o dvi ja nje rad nih (eko nom skih) mi gra ci ja, ne ko ri šće nje ili pre sta nak eks plo a ta ci je ra da žr ta va tr go vi ne i za šti ta pra va rad ni ka u kon tek stu unu tra šnje ili pre ko gra nič ne mi gra ci je mo gli da pred sta vlja ju glav ni oslo nac od go va ra ju će po li ti ke su prot sta vlja nja tr go vi ni lju di ma“ (Lee, 2007: 8).

Pri to me, is tra ži va njem ni su iden ti fi ko va ne ni ne ke bit ne raz li ke iz me đu tr go va ca i kri jum ča ra, jer oni ma hom svi ra de sve. Uz to, ka ko po ka zu je is tra-ži va nje, mo dus ope ran di tr go va ca i kri jum ča ra je go to vo iden ti čan: u oba slu ča ja, po seb no ka da se ra di o pu no let nim mu škar ci ma, ali i sta ri jim ma lo let ni ci ma, i to stra nim dr ža vlja ni ma, pa se Sr bi ja po zi ci o ni ra kao ze mlja tran zi ta, pri me ću je se da tr gov ci i kri jum ča ri jed na ko ko ri ste te ške pri li ke žr ta va i nji ho vih po ro di-ca, od no sno, zlo u po tre blja va ju nji hov po lo žaj (si ro ma štvo i ne za po sle nost) ili, ka ko je već na ve de no, nji ho vu fru stri ra nost ne mo guć no šću za po sle nja i za ra-de. U oba slu ča ja tran sport žr ta va se od vi ja ra znim pre vo znim sred stvi ma, pri če mu se na pro stor Sr bi je ma hom ula zi ile gal no, iz prav ca Ko so va i Me to hi je, pre la že njem ad mi ni stra tiv ne gra ni ce no ću, pe ške, van punk to va ozna če nih za pre la zak gra ni ce. Osim to ga, ka ko su ge ri šu na la zi is tra ži va nja, tran spor to va nje i žr ta va tr go vi ne i žr ta va kri jum ča re nja od vi ja se po slič nom sce na ri ju, ne ret ko u kraj nje ne hu ma nim uslo vi ma. U oba slu ča ja va žno me sto u lan cu iz vr ši la ca ima ju pre vo zni ci, od no sno, li ca ko ja pre vo ze žr tvu od jed nog me sta do dru gog.

124

Pri me ću je se da se za ovu fa zu, bi lo tr go vi ne ili kri jum ča re nja, če sto an ga žu ju tak si sti i auto pre vo zni ci, i to ad hoc. Pa ipak, po da ci do ko jih se do šlo is tra-ži va njem po ka zu ju da se ni tr go vi na ni kri jum ča re nje uglav nom ne re a li zu ju kao sa mo stal ne ak tiv no sti po je din ca, već su oni ipak po ve za ni u ne ku, ma nje ili vi še or ga ni zo va nu gru pu. Ali, i po red to ga, upe ča tlji vo je to da se ove kri-mi nal ne ak tiv no sti, sem u jed nom slu ča ju kri jum ča re nja, ni u jed nom dru gom iden ti fi ko va nom slu ča ju ni su tre ti ra le kao de lo or ga i zo va nog kri mi na la. Sve to ujed no go vo ri u pri log kon sta ta ci ji da je tan ka li ni ja raz gra ni če nja iz me đu tr go vi ne i kri jum ča re nja, što, ka ko će se vi de ti u ne kom od sle de ćih po gla vlja stva ra te ško će i or ga ni ma kri vič no prav nog si ste ma.

Ta ko đe, ka ko po ka zu ju re zul ta ti is tra ži va nja, obe kri mi nal ne ak tiv no sti od vi ja ju se uglav nom istim ka na li ma. Na i me, pu te vi tr go vi ne lju di ma, kao i pu te vi kri jum ča re nja lju di kroz Sr bi ju sve vi še se pro sti ru iz prav ca ju ga, idu ći ka se ve ru ili za pa du. U tom kon tek stu, po seb no pro ble ma tič no po sta je pod ruč-je Ko so va, ko je ka rak te ri še slab prav no-po li tič ki si stem, ne po sto ja nje vi znog re ži ma, slo bo dan ula zak i bo ra vak na te ri to ri ji Ko so va i slič no, što i tr gov ci i kri jum ča ri sva ka ko ko ri ste kao po god no sti za raz vi ja nje svog „po sla“. Me đu tim, s ob zi rom na ne sta bil ne po li tič ke pri li ke na ovoj te ri to ri ji, mo že se pret po sta vi ti da će Ko so vo i na da lje bi ti ve o ma in te re sant no pod ruč je za raz ne for me ile gal ne tr go vi ne, pa i tr go vi ne lju di ma, po seb no iz prav ca Al ba ni je i ze ma lja afro-azij skog kom plek sa ko ji sve če šće i do spe va ju na Ko so vo, na ro či to iz prav ca Tur ske.

Ima ju ći sve to u vi du, mo glo bi se re ći da, i po red iz ve snih pro me na ko je je uslo vio ula zak Bu ga r ske i Ru mu ni je u Evrop sku uni ju, Sr bi ja i da lje pred sta-vlja va žno pod ruč je, po seb no tran zi ta, na pu te vi ma ko ji su broj ni, raz gra na ti i pre se ca ju ceo evrop ski kon ti nent. To upu ću je na za klju čak da i da lje po sto ji po tre ba za kre i ra njem efi ka sni je stra te gi je su prot sta vlja nja tr go vi ni lju di ma, ko ja bi tre ba lo vi še ne go do sa da da se fo ku si ra na iz na la že nje ade kvat ni jih (ne re pre siv nih) vi do va kon tro le mi gra ci o nih kre ta nja, kao i raz vi ja nje je din stve-nog si ste ma po dr ške i za šti te žr ta va, te bo ljeg pre po zna va nja žr ta va i nji ho vih po tre ba, po seb no ka da su žr tve de ča ci. Bla go vre me na iden ti fi ka ci ja žr ta va, ali i po ten ci jal nih žr ta va (po seb no me đu mi gran ti ma), te nji ho vo uklju či va nje u si stem za šti te i po dr ške, si gur no bi do pri ne li i pre se ca nju ka na la tr go vi ne i su zbi ja nju ovog vi da or ga ni zo va nog kri mi na li te ta. Jer, ile gal ni mi gran ti, uklju-ču ju ći i one ko ji su za pra vo žr tve tr go vi ne lju di ma ili ba rem po ten ci jal ne žr tve, na la ze se u po zi ci ji so ci jal ne mar gi na li zo va no sti, te bi va ju upu će ni na raz ne vi do ve ile gal nih ili ne for mal nih tr ži šta, ne uži va ju po treb nu za šti tu i če sto su pri mo ra ni da pri hva te „pr lja ve, opa sne i te ške po slo ve“ i to ne ret ko u kraj nje ne hu ma nim uslo vi ma (Kelly, 2005: 54).

125

Ve sna Ni ko lić-Ri sta no vić

V. VIK TI MO GE NI I KRI MI NO GE NI FAK TO RI TR GO VI NE MU ŠKAR CI MA U SR BI JI

Uvod

Sa vre me ni dru štve ni kon tekst, lo kal ni i re gi o nal ni, ali i glo bal ni, u ve li koj me ri ge ne ri še ri zi ke za tr go vi nu lju di ma uop šte, pa ta ko i za tr go vi nu mu škar-ci ma kao njen deo. Iako se ra di o ob li ku kri mi na li te ta ko ji ima du gu isto ri ju, dru štve no-eko nom ske pro me ne, po ve za ne sa glo ba li za ci jom i neo li be ral nim ka pi ta li zmom, tran zi ci jom i sve broj ni jim kon fl ik ti ma, po go do va le su po sled-njih de ce ni ja eks pan zi ji svih nje go vih ob li ka.

Dru štve ne pro me ne ko je su se de si le na ma kro pla nu – glo bal nom, re gi o-nal nom i lo kal nom – uti ca le su na pro me ne u sva ko dnev nom ži vo tu gra đa na, po ga đa ju ći ka ko že ne, ta ko i mu škar ce i de cu. Na glo bal nom pla nu, naj zna čaj ni ji ge ne ra tor tr go vi ne lju di ma sva ka ko je eks pan zi ja si ro ma štva i stal no pro du-blji va nje ja za iz me đu bo ga tih i si ro ma šnih, ka ko u sve tu, ta ko i u po je di nim ze mlja ma. Pro me ne na mi kro pla nu ogle da ju se u stal no ra stu ćoj ne sta bil no sti so ci jal nog sta tu sa i sve op štoj ne si gur nosti ko ja po sto ji u ta ko re ći svim ze mlja ma sa vre me nog sve ta, što je ne ke auto re na ve lo da sa vre me ni svet na zo vu „ri zič-nim dru štvom“ (Back, 1992). Sa vre me ni svet u ce li ni su o ča va se sa re ce si jom, po ra stom ne za po sle no sti, ali i sa eks pan zi jom ire gu lar nih i ile gal nih tr ži šta i in kor po ri ra njem ne fo r mal nih ob li ka pri vre đi va nja u for mal ne (Rug gi e ro, 2001:64; EC, 2007). U ce li ni gle da no, gra ni ca iz me đu le gal nih i ile gal nih ak tiv no sti po sta la je ge ne ral no ma nje ja sna i uoč lji va ne go ra ni je.

Sve na pred na ve de ne pro me ne po seb no su in ten ziv no na gla še ne u post ko-mu ni stič kim i post kon fl ikt nim dru štvi ma po put Sr bi je i ze ma lja u nje nom okru že nju. Na sva ko dnev ni ži vot lju di u ovim ze mlja ma po seb no stre sno de-lu je br zi na i aku mu la ci ja pro me na i sa nji ma po ve za ne te ško će obez be đi va nja pre ži vlja va nja (Ni ko lić-Ri sta novć, 2002 i 2008). Uz to, pa ra lel no sa pro ce som de sta bi li za ci je so ci jal nog sta tu sa i osi ro ma še njem, od i gra va se i pro ces tran sfor-ma ci je so ci ja li stič ke u ka pi ta li stič ku eko no mi ju, ko ji uglav nom ima sve od li ke

126

ne kon tro li sa ne (di vlje) pr vo bit ne aku mu la ci je ka pi ta la, ko ja je u post kon fl ikt nim dru štvi ma po ve za na i sa rat nim pro fi ter stvom (Ni ko lić-Ri sta no vić, 2008).

Do bit ni ci ovog pro ce sa se br zo bo ga te, či me se ne pre sta no pro du blju je jaz iz me đu bo ga te ma nji ne i si ro ma šne ve ći ne. Isto vre me no sa so ci o e ko nom skim, de ša va ju se i ide o lo ške pro me ne ko je na me ću ide ju o br zom (ma te ri jal nom) uspe hu po sva ku ce nu, kao no vi ideal („ame rič ki san“), gle da ju ći če sto bla go-na klo no na kr še nje za ko na (na pri mer, kao na ko ri sne mal ver za ci je). Uz to, re tra di ci o na li za ci ja rod nih ulo ga ja vlja se kao ne iz be žni nus pro dukt neo li be-ral nih ka pi ta li stič kih od no sa i dru gih kon zer va tiv nih uti ca ja (npr. uti caj cr kve i kva zi pa tri o ti zma). Ove pro me ne od ra ža va ju se po seb no ne ga tiv no na mu ški rod ni iden ti tet44, što sa svo je stra ne ge ne ri še či tav niz, ka ko vik ti mo ge nih ta ko i kri mi no ge nih ri zi ka za mu šku po pu la ci ju.

Uz na pred na ve de ne so cio-eko nom ske pro me ne, tr go vi nu lju di ma u Sr bi ji pod sti ču i-ili olak ša va ju i njen ge o graf ski po lo žaj i po li tič ke pro me ne do ko-jih je do šlo na kon pa da ko mu ni zma. Pri to me po seb no tre ba is ta ći otva ra nje gra ni ca biv ših ko mu ni stič kih ze ma lja pre ma Za pa du, evrop ske in te gra ci je, ne re šen po li tič ki sta tus Ko so va i Me to hi je, i sa tim po ve zan ne re gu li san sta tus nje go vih gra ni ca i dr ža vljan stva nje go vih gra đa na, kao i za dr ža va nje stro gog vi znog re ži ma u od no su na Sr bi ju i ne ke od ze ma lja iz nje nog ne po sred nog okru že nja.

Svi na pred na ve de ni fak to ri stva ra ju po god no tlo za re gru to va nje ka ko žr ta va ta ko i iz vr ši la ca tr go vi ne lju di ma. Dok je uti caj vik ti mo ge nih fak to ra re la tiv no če sto raz ma tran, fak to ri ko ji uti ču na ri zi ke kri mi na li za ci je go to vo u pot pu no-sti su za ne ma re ni i ne is tra že ni45. Pri to me, tre ba uoči ti i to da su se do sa da šnja is tra ži va nja u ve ćoj me ri ba vi la fak to ri ma ko ji uti ču na vik ti mi za ci ju že na i de-voj či ca, a mno go ma nje fak to ri ma ko ji uti ču na vik ti mi za ci ju mu ška ra ca.

Me đu tim, u ci lju bo ljeg raz u me va nja ka ko tr go vi ne lju di ma uop šte, ta ko i tr go vi ne mu škar ci ma po seb no, kao i ra di osmi šlja va nja efi ka sni jih pro gra ma za bor bu pro tiv ovog ob li ka kri mi na li te ta, neo p hod no je is tra ži ti i vik ti mo ge ne i kri mi no ge ne fak to re, kao i nji ho vu po ve za nost sa ši rim dru štve nim po ja va ma i pro ce si ma. Upra vo sto ga, cilj ovog de la stu di je je ste iden ti fi ko va nje naj zna čaj-ni jih vik ti mo ge nih i kri mi no ge nih fak to ra ko ji uti ču na ja vlja nje tr go vi ne mu-škar ci ma u Sr bi ji, kao i ana li za na či na nji ho vog uti ca ja na ri zi ke vik ti mi za ci je i kri mi na li za ci je (po sta ja nje žr tvom ili kri mi nal cem-tra fi ke rom). Pri to me će ak ce nat ana li ze bi ti na fak to ri ma ko ji de lu ju u lo kal nom i re gi o nal nom okru-44 O ovo me vi de ti de talj ni je u Ni ko lić-Ri sta no vić, 2002 i 2008.45 To je po sle di ca či nje ni ce da su se do sa da šnja is tra ži va nja pr ven stve no ba vi la žr tva ma

ta ko da je tek u po sled nje vre me po če lo da se ja vlja in te re so va nje za po me ra nje fo ku sa na iz vr ši o ce. O ovo me de talj ni je vi de ti u Ni ko lić-Ri sta no vić, 2008a.

127

že nju, s ob zi rom da su oni naj zna čaj ni ji sa sta no vi šta kon ci pi ra nja pred lo ga za bor bu pro tiv ovog ob li ka kri mi na li te ta, od no sno vik ti mi za ci je u Sr bi ji.

Na sto ja li smo da iden ti fi ku je mo ma kro i mi kro fak to re, i da ana li zi ra mo uti caj ma kro fak to ra na kre i ra nje fak to ra in di vi du al ne vik ti mi za ci je i kri mi na-li za ci je. Ta ko đe, ovom ana li zom smo po ku ša li da is pi ta mo i slič no sti i raz li ke u eti o lo gi ji tr go vi ne mu škar ci ma i de ča ci ma, na jed noj, i tr go vi ne že na ma i de voj či ca ma, na dru goj stra ni. Za po tre be ana li ze vik ti mo ge nih i kri mi no ge-nih fak to ra tr go vi ne mu škar ci ma ko ri sti li smo po dat ke pri ku plje ne pu tem in ter vjua sa struč nja ci ma, žr tva ma i iz vr ši o ci ma, kao i po dat ke ko je smo do bi li ana li zom pre su da i ne po sred nim po sma tra njem su đe nja.

Fak to ri ko ji uti ču na ri zik vik ti mi za ci je tr go vi nom mu škar ci ma

Naj va žni ji vik ti mo ge ni fak to ri tr go vi ne mu škar ci ma ko je smo iden ti fi ko va li is tra ži va njem su: eko nom ska si tu a ci ja, rat, po gor ša nje uslo va ži vo ta i dru štve-na dez or ga ni za ci ja u tran zi cij skim i kon fl ikt nim/post kon fl ikt nim dru štvi ma, mno go čla ne po ro di ce, pro ble mi u ostva ri va nju tra di ci o nal ne mu ške rod ne ulo ge hra ni o ca po ro di ce, re strik tiv ni vi zni re žim, di ja spo ra po ve za na sa or ga ni zo va-nim kri mi nal nim gru pa ma za tr go vi nu lju di ma i ile gal nim do ku men ti ma, kao i ko rum pi ra ni dr žav ni slu žbe ni ci i slu žbe ni ci kon zu la ta u ze mlja ma-obla sti ma po re kla i u Sr bi ji kao ze mlji tran zi ta. Ovi fak to ri uti ču na ri zik tr go vi ne pu no-let nim i ma lo let nim mu škar ci ma.

Ka da je u pi ta nju tr go vi na mu škom de com, po red uz ra sta i na pred na ved nih fak to ra, po ja vlju ju se i dru gi, spe ci fi č ni ji, fak to ri, po put: pri pad no sti mar gi na-li zo va noj dru štve noj gru pi (naj če šće rom skoj), fi zič kog in va li di te ta, men tal ne re tar di ra no sti, ne pot pu nih i ra zo re nih po ro di ca, sta vlja nja pod sta ra telj stvo ro đa ka, na si lja u po ro di ci, al ko ho li zma, ži vo ta na uli ci, ne po ha đa nja ško le, iz be-gli štva, kao i me nja nja me sta bo rav ka i za dr ža va nja u me sti ma u ko ji ma ne ma ju pre bi va li šte (ka rak te ri stič no za Ro me). Ovi fak to ri su za stu plje ni ji kod mla đe de ce, ali po ne ka da, ta ko đe, uti ču i na vik ti mi za ci ju mla đih pu no let nih li ca.

Svi na ve de ni fak to ri se mo gu sma tra ti pre vas hod no fak to ri ma gu ra nja, dok se kao naj zna čaj ni ji fak tor pri vla če nja46 po ja vlju je oče ki va na mo guć nost za ra de

46 Fak to ri gu ra nja pod ra zu me va ju one fak to re ko ji de lu ju u ze mlja ma po re kla žr ta va i ko ji žr tve gu ra ju u mi gra ci je i ri zič ne si tu a ci je, dok se pod fak to ri ma pri vla če nja pod ra zu me-va ju fak to ri ko ji po sto je u ze mlja ma de sti na ci je a ko ji uti ču na ri zik vik ti mi za ci je ta ko što na žr tve de lu ju pri vlač no sa sta no vi šta re še nja pro ble ma sa ko ji ma su su o če ne.

128

i bo ljeg ži vo ta u dru gim, po seb no za pad no e vrop skim ze mlja ma, kao i po sto-ja nje ro đa ka i pri ja te lja u di ja spo ri.

U tek stu ko ji sle di ana li zi ra će mo re zul ta te is tra ži va nja ko ji se od no se na naj zna čaj ni je fak to re gu ra nja i pri vla če nja.

Eko nom ska si tu a ci ja, rat, dru štve na dez or ga ni za ci ja i rod ni iden ti tet

Pre ma po da ci ma do bi je nim na šim is tra ži va njem, eko nom ski pro ble mi i rat, kao i ukup no po gor ša nje uslo va za ži vot u tran zi cij skim i post kon fl ikt nim dru štvi ma pred sta vlja ju naj za stu plje ni je raz lo ge zbog ko jih su mu škar ci ko ji su po sta li žr tve tr go vi ne lju di ma že le li da na pu ste svo ju ze mlju, od no sno oblast u ko joj su ži ve li.

Ka da su u pi ta nju eko nom ski raz lo zi, žr tve su pri hva ta le po nu de tra fi ke ra zbog sle de ćih kon kret ni jih raz lo ga:

ne mo guć nost na la že nja bi lo ka kvog po sla,• ne mo guć nost na la že nja po sla sa za ra dom od ko je se mo že ži ve ti (ova ka te-• go ri ja uklju ču je i one ko ji su ra di li ali je za ra da bi la ne do volj na za ži vot)eko nom ska si tu a ci ja ni je lo ša ali se že li ostva ri ti ve ća za ra da• že lja za bo ljim ži vo tom ukup no gle da no.• Eko nom ska si tu a ci ja je po seb no te ška u se o skim sre di na ma ko je su po seb-

no po go đe ne pro ble mom ne za po sle no sti i od su stvom per spek ti ve, po seb no u tran zi ci o nim ze mlja ma, pa za to i ne ču di što se u naj ve ćem bro ju opi sa nih slu ča je va tr go vi ne i kri jum ča re nja mu škar ci ma po mi nje da oni vo de po re klo iz se o skih sre di na i da ne zna ju stra ne je zi ke, od no sno da pre to ga ni su pu to va li van svo je ze mlje. Ta ko đe, ka da su u pi ta nju mu škar ci žr tve tr go vi ne lju di ma, ka ko pu no let ne ta ko i ma lo let ne, po pra vi lu se ra di o li ci ma ko ja po ti ču iz, od no sno ima ju mno go čla ne po ro di ce47. Ne ke od žr ta va su iz ja vlji va le da su mo ra le da pro da ju svu imo vi nu ili da po zaj me no vac od rod bi ne i pri ja te lja ka ko bi pla ti li put u, ka ko su oče ki va li, bo lji ži vot. Ne ki, pak, su se za du ži-li kod sa mih tra fi ke ra i svo ju si tu a ci ju na taj na čin uči ni li po seb no te škom s ob zi rom na pot pu nu za vi snost od njih. U ovim po sled njim slu ča je vi ma, čak i ako ori gi nal no ni je bi la u pi ta nju tr go vi na lju di ma, na kon do la ska u ze mlju de sti na ci je kri jum ča re nje se prak tič no ne mi nov no tran sfor mi še u tr go vi nu i rop stvo. Naj zad, u ne kim slu ča je vi ma su ro di te lji sku pi li no vac ka ko bi pla ti li

47 Broj čla no va ovih po ro di ce se raz li ku je i kre će se od 5 do čak 27 čla no va (po ro di ca Kur-da iz Tur ske).

129

tra fi ke ri ma da nji ho vu (mu šku) de cu pre ba ce na Za pad, gde su sma tra li da ih če ka bo lji ži vot.

U te snoj ve zi sa ovim je i ve li ki pri ti sak ko jem su iz lo že ni mu škar ci u tra di-ci o nal no pa tri jar hal nim sre di na ma, ka kve su sve ze mlje po re kla mu ška ra ca žr ta va tr go vi ne lju di ma. Na i me, slič no ra ni jim is tra ži va nji ma, na še is tra ži va nje je po ka za lo da mno gi mu škar ci, ko ji u da tim dru štve nim uslo vi ma u svo jim ze mlja ma ni su u sta nju da od go vo re tra di ci o nal noj mu škoj ulo zi hra ni o ca po-ro di ce, pri hva ta ju po nu de tra fi ke ra u na di da će od la skom u dru gu ze mlju obez be di ti pre ži vlja va nje ili bo lji ži vot svo joj po ro di ci. U tom po gle du po seb no su ka rak te ri stič ni od go vo ri ne kih od na ših is pi ta ni ka, Al ba na ca sa Ko so va, iz Al ba ni je i Ma ke do ni je, kod ko jih je po gor ša nje eko nom ske si tu a ci je ko in ci di-ra lo sa nji ho vim pre u zi ma njem od go vor no sti za iz dr ža va nje po ro di ce.

Je dan od ovih is pi ta ni ka, Al ba nac iz Ma ke do ni je, na pri mer, ka že da je u po sled njih ne ko li ko go di na nje gov otac osta rio i raz bo leo se, pa su on i brat po če li da pre u zi ma ju ulo gu hra ni la ca po ro di ce. Me đu tim, po slo vi ko je ra de su po vre me ni, „lju di sla bo pla ća ju“, pa za to ne ma ju nov ca. Pr vi i je di ni po sao ko ji je ra dio je bio na gra đe vi ni. No vac za put je po zaj mio od bra ta sa ma mi ne stra ne. Do go vo ri li su se da će mu vra ti ti kroz 8 me se ci do go di nu da na.

Dru gi is pi ta nik, ta ko đe Al ba nac iz Ma ke do ni je, svo je bre me od go vor no sti za iz dr ža va nje po ro di ce opi su je ova ko:

Te ško je. Svi od me ne tra že pa re. Imam dva si na, sna ju, unu če, ćer ku i že nu, ni ko ne ra di. Ćer ka tre ba da ma tu ri ra i tre ba ju pa re. Pre je bi lo mno go bo lje. Otac je bio živ. On je umro pre 10 go di na. Bi lo je vi še po sla. Ako si hteo ne gde da ideš, ni je ti tre ba la vi za. Dok je bio otac živ išli smo kod se stre u Austri ju, a sa da je te ško da odem. Ja sam sa mo rad nik. Sa da je kri za i maj sto ri ne pla ća ju. Moj sin ide da ra di. Ra di, dr že ga, 2-3 da na ali mu ne da ju pa re. Ako ra diš u fi r mi on da je dru ga či je. Sa da je sve pri va ti zo va no. Pre tri ne de lje pi tao sam dru ga za po sao, ali ni šta... Sin je ože njen. Imam unu ku od 8 me se ci, i sve ih ja iz dr ža vam. Sna ja ide u ško lu, ka ko se ka že... za me di cin sku se stru, to joj njen otac pla ća. Ako ne ko ga po zna ješ on da mo žeš da ra diš. Tre ba da dam pa re ćer ki za ma tu ru... Bi lo bi le po ka da bi se sin sre dio i odvo jio.

Slič nu pri ču is pri čao je i Kurd iz Tur ske, u iz ja vi da toj u kri vič nom po-stup ku:

Ja sam že leo da odem u Fran cu sku gde sam že leo da se za po slim kao maj stor i to iz raz lo ga što je mo ja po ro di ca u te škoj fi nan sij skoj si tu a ci ji jer ni ko ne ra di. Že leo sam da za ra dim no vac za po ro di cu i dve ma le ćer ki ce. 3000 eura ko je sam dao po zaj mio sam od pri ja te lja.(K 205/05, Okru žni sud Niš).

130

Iako je eks pan zi ja žen ske mi gra ci je u po tra zi za po slom i za ra dom (Ehren-re ich, Hochschild, 2002:5), i sa tim po ve za nih ri zi ka vik ti mi za ci je tr go vi nom že na ma u ci lju rad ne i sek su al ne eks plo a ta ci je glo bal ni trend, mi gra ci ja i ri zi ci mu ška ra ca ko ji se tra fi ku ju pre ko Sr bi je ve za ni su za na por da se do seg ne tra di-ci o nal na mu ška ulo ga u po de li ra da, kao i sa du go go di šnjom tra di ci jom mu ške eko nom ske mi gra ci je i do pri no sa di ja spo re eko no mi ji ze mlje po re kla48. Ovo se pr ven stve no od no si na mu škar ce iz islam skih ze ma lja, po put Tur ske, Pa ki sta na i sl, kao i na Al ban ce iz Al ba ni je, sa Ko so va i iz Ma ke do ni je. Ose ćaj rod ne ne a de-kvat no sti ta ko de lu je kao je dan od sna žnih fak to ra gu ra nja, ko me kom ple men-ta ran fak tor pri vla če nja pred sta vlja ju uspe šne pri če (stvar ne ili iz mi šlje ne) onih mu ška ra ca ko ji su već emi gri ra li. Pri to me, ve o ma je va žno uoči ti da se ov de ra di o mu škar ci ma ko ji su iza bra li ak ti van od go vor na te šku eko nom sku si tu a ci ju i svo ju mar gi na li zo va nu mu škost, ta ko što su po ku ša li da pre u zmu od go vor nost i na đu re še nje i bo lji ži vot za svo ju po ro di cu. Na su prot nji ma, mno gi mu škar ci u slič noj si tu a ci ju bi va ju de mo ra li zo va ni i pre sta ju da tra že na či ne da do pri ne su iz dr ža va nju svo je po ro di ce (Ehren re ich, Hochschild, 2002:11). Oni če sto tra že iz laz u al ko ho lu i po sta ju na sil ni pre ma že na ma, što ina če pred sta vlja čest fak tor gu ra nja že na u ile gal nu mi gra ci ju i vik ti mi za ci ju tr go vi nom že na ma.

Is pi ta ni ci su po seb no is ti ca li po gor ša nje eko nom ske si tu a ci je do ko je je do šlo po sled njih go di na pod uti ca jem eko nom skih i po li tič kih pro me na ve za nih za tran zi ci ju i rat. Pri to me se po seb no is ti če te ška si tu a ci ja na Ko so vu i Me to-hi ji.49 Na ši is pi ta ni ci, Al ban ci sa Ko so va, su na raz ne na či ne sli ko vi to opi sa li po sle di ce ko je su ove pro me ne iza zva le u nji ho vom sva ko dnev nom ži vo tu, a ko je su ih na ve le da spas po tra že od kri jum ča ra, od no sno tr go va ca lju di ma.

Sa da na Ko so vu ne ma šta da se ra di, sa mo u Evro pi. Imam že nu i tro je de ce. 15 go di na sam ra dio u ze mljo rad nič koj za dru zi. Po sle sam vo zio FAP. 1000 ma ra ka je ra ni je bi la mo ja pla ta, a sa da 100 eura, i još te pa re ne do bi jam re-dov no. Ne ma pa ra, da nas, su tra i ta ko.... Pre pet na est go di na je po sta lo lo še. Ra ni je je bi lo pa ra i sve ga. Na Ko so vu sa da ne ma ni šta. Zet ša lje pa re.Ako ne ko ima 22-23 go di ne, mo že sa mo da ide u Evro pu. 2 eura ulje, 50 cen ti hleb, 50 cen ti mle ko. Ja imam ka mion i uto va ri vač. Ra dim u Bi stri ci, a sa da ne mo že da se ra di u srp skom de lu. Do đe in spek tor i za tvo ri, ili da pla tiš, a to je sku po, tak su i po rez... ili ne ćeš ra di ti.

48 Vi še o to me ve za no za Ko so vo vi de ti Pugh, 2005.49 O to me sve do či i ne dav ni iz ve štaj UNDP Ko so vo Early War ning Re port Fast Facts 24,

(http://www.kosovo.undp.org/?cid=2,114, pri stu plje no 6.6.2009.

131

Sa da sa mo ma fi ja ima pa ra, i ko ra di u dr ža vi mo že da ukra de i mo že da ži vi. Ja ne mo gu. Ko ra di za šverc, vo zi no vi mer ce des, a ima i fa mi li ja ko je su bi le si ro ma šne, a sa da su se obo ga ti le.

Slič na si tu a ci ja je i u dru gim ze mlja ma po re kla žr ta va, po put Al ba ni je i Ma ke do ni je, pri če mu u nji ma do mi ni ra uti caj tran zi ci je.

Ra dio sam kao ko no bar i pro da vao štam pu. Za ra đi vao sam 80 eura me seč no. Brat i maj ka su ra di li. Brat je imao pla tu od 150 eura a maj ka 200 eura. Otac je elek tri čar po za ni ma nju, ra dio je 25 go di na, a on da je za vre me tran zi ci je ostao bez po sla, a ne do bi ja ni pen zi ju. Imao sam ma te ri jal nih pro ble ma. Te ško sam ži veo. Ro di te lji su zna li gde idem i da mi je cilj da za ra dim pa re.Tre ba lo je da ode kod dru ga ko ji je u Ita li ji već go di nu i po da na (prim. ile gal no, pa ni je mo gao on da mu po ša lje ga ran ci ju). Nje mu je tre ba lo da se ja vim ka da do đem u Ita li ju. Sam sam od lu čio da idem u Ita li ju. U Ita li ji je tre ba lo da ra dim na gra đe vi ni ili bi lo šta dru go. (is pi ta nik iz Al ba ni je, 29 go di na)

Ra ni je je bi lo vi še pa ra. Imam dvo je de ce, zna te tre ba ju mi pe le ne i dru go. Ja ne iz la zim, tre ba ju mi pa re za po ro di cu, jer ni maj ka, ni že na ne ra de. Ra di mo otac i ja, naj če šće u šu mi. U Ma ke do ni ji se od 10 do15 eura pla ća mo le raj, i to je dan me sec ti pla te, a je dan ne. (is pi ta nik – Al ba nac iz Ma ke do ni je, 30 go di na).

Iz na ve de nih ci ta ta ja sno je da je pod uti ca jem ra ta, po li tič kih pro me na i-ili tran zi ci je, do šlo do sma nji va nja mo guć no sti le gal nog za ra đi va nja za ži vot. Šta vi še, iz gle da da je rad u si voj, po seb no kri mi nal noj, zo ni is pla ti vi ji ne go le gal na ak tiv nost, jer obez be đu je do volj no nov ca za ži vot. Ipak, iz pri ča na ših is pi ta ni ka, po seb no onih sa Ko so va i Me to hi je, mo že se za klju či ti da je je dan od raz lo ga zbog ko jeg su že le li da na pu ste svo je ze mlje i taj jer ni su že le li da no vac za ra đu ju kri mi nal nim ak tiv no sti ma. Iro ni ja je, me đu tim, da su na tom pu tu uhap še ni i da su se na šli u za tvo ru.

Rat kao ne po sred ni fak tor gu ra nja do šao je do iz ra ža ja u slu ča je vi ma mu-ška ra ca (pu no let nih i ma lo let nih) ko ji su be že ći od ra ta, kao iz be gli ce, po sta ja li žr tve tra fi ke ra. Je dan od na ših is pi ta ni ka je, na pri mer, opi sao slu čaj gru pe od 19 Av ga ni sta na ca ko ji su vr bo va ni u Bu gar skoj, u kam pu za iz be gli ce u ko jem su bi li sme šte ni.

Naj zad, je dan deo žr ta va je u svo jim ze mlja ma imao po sao, ali su, oči gled-no vo đe ni ide jom „ame rič kog sna“ ko ju je ka pi ta li zam do neo u nji ho ve ze mlje, že le li da za ra de vi še i se bi obez be de bo lji ži vot.

Mu škar ci sred njih go di na su ima li za po sle nje u Tur skoj, ne ki stal no, a ne ki na od re đe no vre me, ali su že le li da na đu pla će ni je po slo ve u ne koj ze mlji Za pad ne

132

Evro pe. Je dan broj žr ta va na me ra vao je da na sta vi put ka ne koj od ze ma lja Za pa da ka ko bi ta mo na šao za po sle nje, a je dan deo je že leo da za po sle nje na đe na pod ruč ju KiM. Na ve li su da su i ra ni je po vre me no ile gal no od la zi li u ze mlje Za pa da ra di za po sle nja. Pre ma oce ni su da, ni su bi li u lo šoj ma te ri jal noj si tu-a ci ji, što se pot kre plju je iz ja va ma sa mih žr ta va i či nje ni com da su u Pri šti nu do pu to va li avi o nom. Taj put ih je ukup no ko štao ne ko li ko hi lja da evra po na o sob. (Ve sna Ste va no vić, Okru žni sud u Vra nju)

Re strik tiv ni vi zni re žim, ile gal na tr ži šta do ku me na ta i ko rup ci ja

Po da ci do bi je ni na šim is tra ži va njem uka zu ju da se kom bi na ci ja re strik tiv nog vi znog re ži ma, ko rup ci je i cr nog tr ži šta do ku me na ta po ja vlju je kao zna ča jan fak tor ko ji ote ža va le gal nu mi gra ci ju mu ška ra ca i nji ho vih po ro di ca ko je se su o ča va ju sa eko nom skim te ško ća ma u svo jim ze mlja ma.

Iz raz go vo ra sa žr tva ma i struč nja ci ma sa zna li smo da raz vi je no cr no tr ži šte do ku me na ta, od no sno vi za, i ko rup ci ja pred sta vlja ju fak to re ko ji olak ša va ju ile gal ne mi gra ci je i tr go vi nu mu škar ci ma, ka ko u ze mlja ma nji ho vog po re kla ta ko i u Sr bi ji kao ze mlji tran zi ta. U ve zi sa ti me, Jo van Kr stić, za me nik Re-pu blič kog jav nog tu ži o ca, ka že:

Sve ma nje je slu ča je va pre la za ka gra ni ce pe ške i bez do ku me na ta, a sve vi še pu tem do brih fal si fi ka ta put nih i dru gih is pra va. Fal si fi ku ju se vi ze ko je iz da ju kon zu la ti u ze mlja ma u ju go i stoč noj Evro pi, što mo že bi ti po ve za no sa ko rup-ci jom ad mi ni stra tiv nih rad ni ka. Ima slu ča je va da se do zvo la za to var sto ke ko ri sti kao do zvo la za pre voz lju di.

Ve za no za do bi ja nje vi za na Ko so vu i Me to hi ji, je dan is pi ta nik-žr tva sa Ko so va nam je re kao sle de će:

Ima do sta vi za sa da, mo že da se do bi je. Na 3, 6, 9 me se ci se mo že do bi ti Šen gen vi za u am ba sa di u Pri šti ni. Za vi zu od 3 me se ca pla ća se 2000 eura, za 6 me se ci 3000 eura, za 9 me se ci 4000 eura. Ja sam dao 3000 eura da bih oti šao u Austri ju.

Ta ko đe, isti is pi ta nik je re kao i da se ra ni je , „ka da je Ko so vo bi lo za jed no sa Sr bi jom za ile gal ni pa soš išlo u za tvor tri da na, a za dro gu me sec da na. Sa da to ni je ta ko, sa mo ka žu ‘Ma pu sti i za bo ra vi ih.”

Slič ne su pri če is pi ta ni ka iz Al ba ni je, Tur ske i In di je. Je dan od is pi ta ni ka iz Al ba ni je je, na pri mer, re kao da u Ti ra ni vi za ko šta 5000 eura i da svi ho će da idu iz Al ba ni je jer se te ško ži vi. Dru gi is pi ta nik ka že da u Al ba ni ji ne mo gu

133

da do bi ju ita li jan sku vi zu, ka že „ne da ju im“. Za to se ona pu no i pla ća, a ne ma ni kog u Ita li ji ko ima do zvo lu bo rav ka i ko bi mo gao da mu po ša lje ga ran ci ju. Slič ne su iz ja ve Kur da iz Tur ske, na ve de ne u pre su di K 205/05 Okru žnog su da u Ni šu, ko ji ka žu da nji ma „uglav nom ne da ju vi ze, ili to či ne te ško“. Ta ko đe, u pre su di za tr go vi nu lju di ma K 188/05 Okru žnog su da u Ni šu, na vo di se is-kaz žr tve-dr ža vlja ni na In di je, ko ji je na veo da mu je pri ja telj iz se la re kao da po zna je ne ke lju de ko ji mo gu da vi zi ra ju pa soš za Grč ku. Za vi zi ra nje pa so ša nje gov otac je dao oko 10000 evra. No vac za vi zi ra nje pa so ša pri ba vio je ta ko što je u svom se lu pro dao ne ko li ko nji va, a ne ko li ko dao pod hi po te ku.

Si tu a ci ju sa vi za ma na Ko so vu i Me to hi ji do dat no kom pli ku je pro blem ne pri zna va nja ko sov skih pa so ša od stra ne ve li kog bro ja evrop skih ze ma lja, od no sno krat ko va že nje UN MIK pa so ša ko ji se iz da je ta mo šnjim gra đa ni ma. Krat ko va že nje pa so ša fak tič ki one mo gu ća va iz da va nje le gal nih vi za, pa ta ko i to do dat no pod sti če cr no tr ži šte i tr go vi nu lju di ma.

Za ovo je ilu stra tiv na pri ča jed nog od na ših is pi ta ni ka sa Ko so va:

Sa Ko so va sam oti šao sa 15 go di na jer mi je otac ra dio u Švaj car skoj i ta ko smo oti šli i ja i mo ja bra ća i se stre. Svi smo od la zi li sa 15 go di na jer ka da po-sta ne mo pu no let ni po treb ni su nam pa pi ri, ko je je te že pri ba vi ti. Pre če tr na est go di na sam se ože nio Ne mi com i pre šao da ži vim u Ne mač koj. Od ta da ni sam bio na Ko so vu. Vra tio sam se na Ko so vo pre 7 me se ci jer su mi u kon zu la tu u Frank fur tu za dr ža li do ku men ta i re kli da mo ram da idem na Ko so vo da uzmem UN MIK-ov pa soš i lič nu kar tu i da do bi jem ne mač ku vi zu. Ka da sam do šao, do bio sam lič nu kar tu i pa soš, ali mi taj pa soš ne vre di ni šta bez vi ze a i tra je sa mo dve go di ne. U ne mač kom kon zu la tu u Pri šti ni mi je ne ki slu žbe nik, Al-ba nac, obe ćao ne mač ku vi zu za 14 000 eura, re kav ši da ima do bre kon tak te. Su pru ga mi je po sla la no vac iz Švaj car ske pre ko We stern Uni o na i dao sam te pa re slu žbe ni ku ali vi zu ni sam do bio. Ina če, ne mač ka vi za se vr lo te ško do bi-ja, po treb no je, iz me đu osta log, po lo ži ti i kurs je zi ka, ima ti vo zač ku do zvo lu i sl. Ne ki lju di če ka ju vi zu po 2-3 go di ne i, ako ne do đe do zvo la iz Ne mač ke, ne do bi ju je (Al ba nac, 37 go di na).

Po što ni je do bio vi zu, kre nuo je ile gal no. Na i me, po nje go vim re či ma, u bli zi ni ne mač kog kon zu la ta u Pri šti ni ima je dan lo kal (na 50-100 me ta ra). Oti šao je ta mo, pri šao mu je ne ki čo vek i pi tao ga šta mu tre ba. Re kao mu je, a ovaj mu je po nu dio da mu po mog ne da ode u Ne mač ku. Re kao je ka da i gde da do đe i da tre ba da pla ti 3000 eura, na šta je on pri stao.

Od na ših is pi ta ni ka smo sa zna li i o „pro ce du ri“ do bi ja nja vi za na cr no u Sr bi ji. Pri to me, is pi ta ni ci su u svo jim ze mlja ma do bi ja li in for ma ci je o ova kvom do bi ja nju vi za u kon zu la tu u Su bo ti ci.

134

Ja sam hteo da idem kod se stre u Austri ju. Čuo sam da u Su bo ti ci u kon zu la tu mo gu da do bi jem vi zu. Uzeo sam od bra ta 2100 eura i do šao ov de. Ce na za 3 me se ca je 1500 eura, a za 6 me se ci je 2100 eura. Mi slio sam da ta mo za ra dim ne što. Bio sam u op šti ni Stru ga i ta mo sam čuo da u Su bo ti ci pra ve vi ze. Auto-bu som sam sâm pr vo do šao do Be o gra da, a on da do Su bo ti ce. Se stra ni je mo gla da po mog ne. Ona sa da ži vi sa ma. Te žak je ži vot, pre je bi lo po sla. (Al ba nac iz Ma ke do ni je, 44 go di ne).

Ja sam kre nuo u Austri ju, kod pri ja te lja ko ji mi je i re kao da mo gu da u Su bo ti ci „sre dim“ vi zu za Austri ju. On je moj lič ni pri ja telj, zna mo se iz se la. I u se lu su pri ča li za ove lju de u Su bo ti ci, ko ji su nam po nu di li tran sfer na sta ni ci u Su bo ti ci. Do šli smo na auto bu sku sta ni cu i tu su nam pri šla dva ne po zna ta čo ve ka. Je dan je re kao da mo že da nam sre di vi ze. Dao sam mu pa soš i 1900 eura. Dru gi nas je vo zio, mi slim da je bio Sr bin. On je vo zio do jed nog me sta, po sle je vo zio Ma đar. Išli smo kroz nji ve i ne ku šu mu. (Al ba nac iz Ma ke do ni je, 21 go di na).

Ko rup ci ja u ve zi iz da va nja vi za u Sr bi ji je od po seb nog zna ča ja s ob zi rom da svi ko ji na šu ze mlju ko ri ste za ile gal no pre ba ci va nje mi gra na ta ko ri ste ili okol nost da u Sr bi ju mo gu da uđu bez pa so ša, od no sno vi ze, ili na ne a de kvat nu kon tro lu i ko rup ci ju po li ci je i do bru sa rad nju kri mi na la ca. Je dan od na ših is pi-ta ni ka, za po slen u or ga nu za pre kr ša je, na pri mer, sma tra da je put kroz Sr bi ju naj kra ći i naj sla bi je obez be đen put ka Evro pi, pri če mu is ti če i zna čaj pro me na do ko jih je do šlo ula skom Ma đar ske u EU, usled če ga je, po nje mu, „ma đar ska gra ni ca do bro obez be đe na i opre mom i ljud stvom, a Ma đa ri su za to ozbilj na pre pre ka za ulaz u EU. Jer mi gran te, ko ji kao ov ce idu po pu tu, ot kri va ju ka da pre đu gra ni cu. Po tom ih po osno vu re ad mi si je vra ća ju na ma.“

Po seb ni fak to ri gu ra nja mu ške de ce ka tr go vi ni lju di ma50

Kao što smo na pred po me nu li, na še is tra ži va nje je, po red fak to ra ko ji su za jed nič ki bez ob zi ra na uz rast žr tve, uka za lo i na spe ci fi č ne fak to re ko ji uti ču na iz lo že nost tr go vi ni, ka ko de ce uop šte, ta ko i mu ške de ce po seb no. U tom smi slu na še is tra ži va nje je, ka da su vik ti mo ge ni fak to ri u pi ta nju, po tvr di lo i do pu ni lo re zul ta te do sa da šnjih is tra ži va nja. Na i me, po red so cio-eko nom ske si tu a ci je i ra ta, na ri zi ke vik ti mi za ci je mu ške de ce po seb no jak uti caj ima ju

50 Ov de uka zu je mo sa mo na fak to re ko ji su spe ci fi č ni za ovaj uz rast dok se de lo va njem op štih fak to ra na pu no let na i ma lo let na li ca ba vi mo u de lu o vik ti mo ge nim fak to ri ma uop šte.

135

i pri pad nost mar gi na li zo va noj dru štve noj gru pi (naj če šće rom skoj) i sa tim po ve zan ri zič ni stil ži vo ta i tra di ci ja, po ro dič na si tu a ci ja, ži vot na uli ci i ne po-ha đa nje ško le. Ka da je u pi ta nju po ro dič na si tu a ci ja kao fak tor ri zi ka mu ške de ce, re zul ta ti na šeg is tra ži va nja uka zu ju na po ja čan ri zik de ce iz mno go čla-nih si ro ma šnih po ro di ca, kao i de ce iz ne pot pu nih i ra zo re nih po ro di ca, de ce ko ja su zbog smr ti ili na pu šta nja od stra ne ro di te lja sta vlje na pod sta ra telj stvo ro đa ka, kao i de ce žr ta va na si lja u po ro di ci i al ko ho li zma. Uz to, na iz lo že nost de ce tr go vi ni lju di ma uti ču i ne ke lič ne ka rak te ri sti ke po put fi zič kog in va li di-te ta i men tal ne re tar di ra no sti. 51 Ovi fak to ri se ret ko ja vlja ju izo lo va no jed ni od dru gih. Na pro tiv, naj če šće se ra di o kom bi no va nom de lo va nju vi še fak to ra (Ni ko lić-Ri sta no vić, Di mi tri je vić i Ko va če vić-Le po je vić, 2008).

Evo ne ko li ko pri me ra o ko ji ma smo sa zna li od na ših is pi ta ni ka, a ko ji re či to go vo re o kom bi no va nom de lo va nju po me nu tih fak to ra.

Mla dić je imao 17 go di na u mo men tu ka da je vr bo van u la nac tr go vi ne lju di ma. Po ti če iz po ro di ce te škog ma te ri jal nog sta nja. Ima še sto ro bra će i se sta ra. Otac je u psi hi ja trij skoj usta no vi, a u pe ri o du dok je ži veo sa nji ma fi zič ki i psi hič ki je zlo sta vljao maj ku i de cu.

Na kon od la ska maj ke (osno va la je no vu po ro di cu), a usled ne po zna tog me sta bo rav ka oca, bri gu o de ča ku, po od lu ci CSR Ze mun pre u ze la je tet ka. De čak je bio eks plo a ti san od stra ne nje nog pri ja te lja ko ji je ži veo sa nji ma. Tet ka i „te ča“ su ima li pro ble me za vi sno sti, pre sve ga od al ko ho la.

De čak je imao 9 go di na ka da je slu čaj ot kri ven a nje go va eks plo a ta ci ja je tra ja la 2 go di ne. Maj ka mu je umr la i on je ostao sa ocem. Otac se ože nio ali ma će ha ni je pri hva ta la de te. Da li su de ča ka tet ki (oče voj se stri) ko ja je ži ve la s ne kim čo ve kom. Tre ba lo je da ga oni iz dr ža va ju. Otac ga je po slao da ži vi kod tet ke jer de ča ka ni je pri hva ta la oče va no va že na.

Fi zič ki in va li di tet i men tal na re tar di ra nost či ne mu šku de cu po seb no po-god nom za ma ni pu la ci ju i eks plo a ta ci ju u okvi ru si ve eko no mi je, pro sja če nja i za vr še nje kri vič nih de la. Kao po seb no po god na pod ruč ja za tr go vi nu i eks plo-a ta ci ju po ja vlju ju se post kon fl ikt ne ze mlje u ko ji ma ima do sta rat nih in va li da i si ro ča di, i gde su si va eko no mi ja i ko rup ci ja, pa ta ko i sla ba kon tr o la, ši ro ko ras pro stra nje ni. Na vo di mo ne ke od pri me ra ko je su opi sa li na ši is pi ta ni ci.

Deč ko 16 go di na, do šao je sa Ko so va, bio po hra ni telj skim po ro di ca ma iz ko jih je be žao, men tal no re ta r di ran. Kom bi jem pre ko Voj vo di ne je pre ve žen u Hr-vat sku, i ta mo mu je po mo gao ne ki čo vek

51 Slič nim ri zi ci ma iz lo že na su i mla đa pu no let na li ca.

136

Žr tva je je dan ma lo let ni de čak iz Bu gar ske sa uro đe nom de vi ja ci jom ša ka, ko-ga je maj ka pro da la pre ko svo je po zna ni ce u Pan če vo ra di da lje eks plo a ta ci je pro šnjom u Ita li ji i ta da je pro tiv dva dr ža vlja ni na Sr bi je u Pan če vu pod ne ta kri vič na pri ja va za tr go vi nu lju di ma a de čak je vra ćen u ze mlju po re kla.

Kom bi na ci ja vi še raz li či tih fak to ra, uklju ču ju ći in va lid nost i rat, po seb no je do šla do iz ra ža ja u sle de ća dva slu ča ja. Mla dić je u vre me ka da je nji me tr go va no imao 18 go di na. U 6. raz re du osnov ne ško le je do ži veo ne sre ću, zbog če ga su mu am pu ti ra ne obe ru ke. Ži veo je sa ro di te lji ma, otac je bio al ko ho li čar, ima i tri se stre i mla đeg bra ta. Po ti če iz si ro ma šne po ro di ce. Mla dić, ina če Rom, je i bla go re tar di ran. Eks plo a ta ci ja se od vi ja la u Re pu bli ci Srp skoj, gde su ga ro đa ci eks plo a ti sa li za pro sja če nje. On se pred sta vljao kao rat ni in va lid po Re pu bli ci Srp skoj. Nje go va eks plo a ta ci ja u pro sja če nju je po ve za na sa nje go vom te škom po ro dič nom i so cio-eko nom skom si tu a ci jom i za vi sno šću od dru gih li ca usled in va li di te ta. Ona se di rekt no na do ve zu je na nje gov rad u si voj eko no mi ji, ka da je od stra ne istih li ca bio an ga žo van na po slo vi ma u okvi ru si ve eko no mi je (na pri mer, ja vljao im je ka da do la zi in spek ci ja dok su pro da va li ro bu na Ze le nom ven cu). Ima ju ći u vi du nje go vu ukup nu si tu a ci ju, ni je neo bič no da je vr bo van obe ća njem da će u Bo sni i Her ce go vi ni za ra di ti za ku ću.

U dru gom slu ča ju se, ta ko đe, ra di o Ro mu ko ji se na la zio u te škoj eko nom skoj si tu a ci ji i ko ji je eks plo a t i san od ro đa ka, ali se kao zna ča jan fak tor po ja vlju je i rat. Na i me, de čak je ži veo na Ko so vu sa ro di te lji ma, bra tom i se strom. Ka da je po čeo rat, otac mu je po gi nuo. Do šli su u Be o grad i maj ka se pre u da la, a de ca su oti šla kod stri ca u No vi Pa zar, gde su ima li stan, ali im ga je stric uzeo a za tim te rao de cu da pro se i da mu do no se no vac.

Oče ki va na mo guć nost za ra de i bo ljeg ži vo ta

Kao naj če šći fak tor pri vla če nja tr go vi ne mu škar ci ma, slič no kao i kod tr-go vi ne že na ma, ja vlja se po nu da, od no sno oče ki va na mo guć nost za po sle nja, za ra de i bo ljeg ži vo ta u dru gim, po seb no za pad no e vrop skim ze mlja ma. Uz to, kao va žan fak tor po ja vlju je se i po sto ja nje ro đa ka i pri ja te lja u di ja spo ri, za ko je se ve ru je da su uspe šni i da će im po mo ći u sna la že nju u no voj sre di ni.

Na dru goj stra ni, me đu tim, žr tve, ko je naj če šće pr vi put uop šte pu tu ju u ino stran stvo, obič no ima ju ve o ma ma lo in for ma ci ja o sta tu su svo jih ro đa ka i pri ja te lja u ze mlja ma u ko je že le da pu tu ju, kao i o to me šta ta mo mo gu da oče ku ju. Oni ko ji ne ma ju rod bi nu i pri ja te lje, pak, če sto i ne zna ju ku da pu tu-ju ni ti šta će ra di ti, od no sno zna ju sa mo da ho će da idu u ne ku stra nu ze mlju,

137

od no sno ze mlju Evrop ske uni je, da ra de. Uz to, žr tve obič no ne zna ju ni je dan stra ni je zik.

Ta ko se, na pri mer, u pre su di Op štin skog su da u Kur šu mli ji, K. br. 186-06, iz re če noj za tr go vi nu lju di ma tro ji ci Al ba na ca sa Ko so va, na vo di is kaz jed ne od žr ta va, Al ban ca sa Ko so va, ko ji je re kao da„je išao sa mo na sre ću pa ka ko se sna đe“. Slič ni su i, u is toj pre su di na ve de ni is ka zi dru gih žr ta va, kao i is ka zi po li ca ja ca da su žr tve iz ja vlji va le da ne zna ju u ko ju Am ba sa du idu. Ta ko đe, u već po mi nja noj pre su di K 188/05 Okru žnog su da u Ni šu, žr tva-dr ža vlja nin In di je je iz ja vio da, po što zna sa mo pen džab ski je zik ni je mo gao da pri me ti da je ume sto vi ze za Grč ku, do bio vi zu za Sr bi ju.

Si tu a ci ju u ko joj se na la ze žr tve, od no sno po ten ci jal ne žr tve tr go vi ne mu škar-ci ma, na pri me ru Al ba na ca do bro je re zi mi rao je dan od na ših is pi ta ni ka:

Ka da se ra di o Al ban ci ma, ne ke op šte ka rak te ri ste ke ko je su na ve de ne su: oni kre ću ka Za pa du iz eko nom skih raz lo ga (si ro ma štvo), ma hom ima ju ve li ki broj rod bi ne u Ita li ji i idu kod njih. Ta mo će da ra de, uglav nom na gra đe vi ni.Ne mo gu da od la ze u Ita li ju mo rem zbog po ja ča ne kon tro le. Kod se be ima ju ne što nov ca, ali se de ša va i da idu bez nje ga (Dra gan Ron če vić, MUP RS, Upra va gra nič ne po li ci je, Ode lje nje za stran ce, Od sek za pri hvat i sme štaj stra na ca).

Ro đa ci i pri ja te lji obič no pred sta vlja ju pri mer uspe šnih mu ška ra ca, što se ne ret ko pot kre plju je i okol no šću da re dov no ša lju no vac svo jim po ro di ca ma ka da su one osta le u ze mlji po re kla. Isto ta ko, oni če sto pred sta vlja ju i ve zu sa lju di ma iz kri mi nal nog sve ta ko ji mo gu da „po mog nu“ da se i oni do mog nu Za pa da. O ovo me go vo re ci ta ti iz in ter vjua sa žr tva ma.

Brat je imao auto bus i fi r mu. 1000 eura je mo rao da da na raz ne tro ško ve za tri me se ca što je ra dio. 30 eura je da vao šo fe ru, 150 eura kon duk te ru itd. Sve je to pro dao i oti šao je u Ita li ju. I sa da je ta mo, i ra di na uto va ri va ču, i do bro je. Pre ko cr kve je do bio le gal ne pa pi re, a oti šao je ile gal no.

Na auto bu skoj sta ni ci u Su bo ti ci sam na srp skom pi tao za vi zu. Dao sam 1900 eura. Pri ja telj mi je re kao da Ma đar ska da je azil, i da sa mo do đem do nje. Pre go di nu da na je je dan čo vek iz se la ta ko oti šao, dao je 2000 eura i imao je pa-pi re. Taj pri ja telj mi je re kao da ja sa mo tre ba da do đem kod nje ga i da će mi on na ći po sao.

Si tu a ci ja je lo ša. Ne ma pa ra. Dov de sam do šao le gal no, jer imam pa soš. Do šao sam sa jed nim pri ja te ljem, on je pred lo žio da ide mo za jed no, jer nam je obo ji ci ovo pr vi put. Na pi ta nje ka ko je uop šte do šao na ide ju da ide u Austri ju, re kao

138

je da mu je je dan pri ja telj iz se la, ko ji ži vi u Austri ji, is pri čao da ta ko mo že da se stig ne do Austri je. Re kao je da će mu na ći po sao ka da stig ne u Austri ju.

Šta vi še, ro đa ci i pri ja te lji iz ino stran stva, na mer no ili ne, na ne ki na čin ima ju i ulo gu na ma mlji va ča.

Moj zet je sve iz Austri je do go vo rio. Do go vor je bio da se na đem sa Dž. ko ji sve to or ga ni zu je u ka feu, i da će me on pro zva ti po ime nu, što smo i ura di li. Ka da me je do ve zao pre šao sam u kom bi sa osta lim lju di ma, u ko jem je bio pro zor sa mre ži com sa mo pre ma ka bi ni vo za ča, da bi nas nad gle da li. Dž. je on da oti šao. A mi smo kre nu li ka Sr bi ji, od no sno Su bo ti ci. (Al ba nac, Ko so vo, 37 go di na).

Moj brat je stu pio u kon takt sa Dž. i re kao mu da me po zo ve. Dž., tač ni je oso ba ko ja se svi ma raz li či to pred sta vi la je sve po zi vao sa skri ve ne iden ti fi ka ci je. Re kao je da ide u Ora ho vac, i da je ta mo čo vek ko ji će ga po ve sti do me sta oda kle će kre nu ti, i re kao mu je gde da če ka tog čo ve ka (Al ba nac, Ko so vo, 21 go di na).

Imao sam ma te ri jal nih pro ble ma. Te ško sam ži veo. Tre ba lo je da odem kod dru ga ko ji je u Ita li ji već go di nu i po da na (ile gal no, pa ni je mo gao da mi po ša lje ga ran ci ju). Nje mu je tre ba lo da se ja vim ka da do đem u Ita li ju. U Ita li ji je tre ba lo da ra dim na gra đe vi ni ili bi lo šta dru go. Or ga ni za tor (ne znam ko tač no) je sve or ga ni zo vao. Za nje ga (or ga ni za to ra) i to ka ko mo gu da odem u Ita li ju sa znao sam od svog ro đa ka – ro đak je po zna vao or ga ni za to ra, ali ja ni sam stu pio u kon takt sa tim or ga ni za to rom ni jed nog mo men ta. Ka da stig nem u Ita li ju, tre-ba lo je svom ro đa ku da po ša ljem 3000 eura za či ta vu or ga ni za ci ju, a ro đak je tre ba lo te pa re da da or ga ni za to ru. (Al ba nac, Al ba ni ja, 29 go di na)

Ujak mu ži vi u Ita li ji sa že nom i de com. Oni ima ju pa pi re, le gal no su ta mo. Čuo sam se sa uja kom, ko ji mi je re kao da do đem da ra dim na gra đe vi ni, po što u Ha su ne ma po sla. Ro di te lji su zna li da idem, ali ni su zna li da sam kre nuo bez pa pi ra. Ni šta ne znam u ve zi or ga ni za ci je, osim da će ujak da ti tak si sti pa re, ali ne znam ko li ko. (Al ba nac, Al ba ni ja, 22 go di ne)

Do bra ilu stra ci ja za ulo gu ko ju ile gal ni mi gran ti iz di ja spo re ima ju u or ga-ni za ci ji tr go vi ne mu škar ci ma je pri ča is pi ta ni ka, Al ban ca sa Ko so va, ko ji već du že vre me ile gal no ži vi i ra di u ino stran stvu, i ko jeg su osta li ile gal ni mi gran ti, ko ji su uhap še ni za jed no sa njim, sma tra li vo đom gru pe.

Ože njen sam i već šest go di na ile gal no ži vim u Švaj car skoj. Imam že nu, de te, maj ku, oca i jed nog bra ta ko ji „ni je do bro“. Po ro di ca mi ži vi na Ko so vu. Sa da sam pr vi put uhap šen, a vi še pu ta sam ile gal no pre la zio gra ni cu. Ra dim na gra đe vi ni, mo lu jem, far bam itd., i za to do bi jam 5000 švaj car skih fra na ka. Od to ga 4000 švaj car skih fra na ka ša ljem ku ći, a 1000 osta je me ni. Imam gru pu

139

od 37 lju di ko ji svi ra de na cr no i ko ji ma sam šef. Glav ni šef mi je je dan Sr bin, a ja sam od mah do nje ga (prim. ne po sred no mu je pot či njen).

Na i me, mu škar ci ko ji us pe ju da stig nu do že lje ne de sti na ci je naj če šće za-vr ša va ju kao ile gal na i eks plo a ti sa na rad na sna ga. Ka ko je do bro pri me će no u na pred na ve de noj pre su di Op štin skog su da u Kur šu mli ji, žr tve ko je su uglav-nom ni skog obra zo va nja, ne zna ju stra ni je zik i ne ma ju le gal na do ku men ta, ne mo gu da se sna đu u ino stran stvu, ne će za sno va ti rad ni od nos na le ga lan na čin, već će ra di ti na cr no i nji hov rad bi bio eks plo a t i san jer ne bi ostva ri va li pra va iz rad nog od no sa.

Iz in ter vjua sa žr tva ma ste kli smo uti sak da žr tve ni su uvek sve sne sa ka-kvim lju di ma stu pa ju u kon takt i šta sve ri zi ku ju pri hva ta njem po nu da za put, od no sno po sao u ino stran stvu. Ta ko, na pri mer, ne ki od na ših is pi ta ni ka, ko ji su da li pu no nov ca tra fi ke ri ma a ni su sti gli do že lje ne de sti na ci je već su bi li uhap še ni i vra će ni na Ko so vo, bi li su ve o ma lju ti i vi še pu ta su po na vlja li da or ga ni za tor nji ho vog pu ta sa ko jim su stu pi li u kon takt pre ko svo jih ro đa ka, ne ma če mu da se na da, jer će ga oni ubi ti ka da se vra te.

Oče ki va ni bo lji ži vot pred sta vlja zna ča jan fak tor gu ra nja i ka da su de ca u pi ta nju, pri če mu se, po red na pred na ve de nih aspe ka ta de lo va nja ovog fak to-ra u tim slu ča je vi ma po ja vlju ju i ne ke spe ci fi č no sti ve za no za nji hov uz rast i okol nost da su ona za vi sna, od no sno u po zi ci ji da se osla nja ju na raz ne, ma nje ili vi še bli ske oso be. Na ža lost, na ro či to u slu ča je vi ma unu tra šnje tr go vi ne de-com, u ko ji ma se ra di o da va nju de ce na sta ra telj stvo ili u hra ni telj sku po ro di cu ne a de kvat nim oso ba ma, de ca če sto ni su uop šte u po zi ci ji da uti ču na tu svo ju, oče ki va nu „bo lju“ bu duć nost.

Kri mi no ge ni fak to ri tr go vi ne mu škar ci ma

Po da ci do bi je ni in ter vju i ma, ka ko sa tra fi ke ri ma ta ko i sa struč nja ci ma, ne dvo smi sle no po ka zu ju da se u slu ča je vi ma tr go vi ne mu škar ci ma, kao i kod tr go vi ne lju di ma uop šte, ra di o pro fe si o nal nom kri mi na li te tu, od no sno o ba vlje-nju kri mi nal nom ak tiv no šću u vi du stal nog ili po vre me nog za ni ma nja i u ci lju sti ca nja za ra de. Mo gu će je na pra vi ti raz li ku iz me đu tr go vi ne mu škar ci ma kao po je di nač ne kri mi nal ne ak tiv no sti i kao vr ste or ga ni zo va nog kri mi na li te ta, ko ja se, opet, sa sto ji iz ve ćeg bro ja raz li či tih kri mi nal nih ak tiv no sti usme re nih na ostva re nje eko nom ske do bi ti. Pri to me, kri mi nal ne ak tiv no sti ko je ula ze u okvir tr go vi ne mu škar ci ma, vr še se u ci lju sti ca nja pro fi ta-obo ga ći va nja, ali su ve o ma če sto mo ti vi sa ne i obez be đi va njem ele men tar ne eg zi sten ci je.

140

U te snoj ve zi sa ti me su i fak to ri ko ji uti ču na vr še nje tr go vi ne mu škar ci ma. Po da ci do ko jih smo do šli is tra ži va njem po ka zu ju da se kao glav ni fak to ri ko ji uti ču na vr še nje tr go vi ne mu škar ci ma u Sr bi ji ja vlja ju dru štve na dez or ga ni za ci ja, ano mi ja i eko nom ski pro ble mi iza zva ni ra tom i tran zi ci jom, u kom bi na ci ji sa re tra di ci o na li za ci jom rod nih ulo ga i te ško ća ma ostva ri va nja mu škog rod nog iden ti te ta. Uz to, od re đe ni uti caj vr še i po li tič ke pro me ne u re gi o nu ve za ne za evrop ske in te gra ci je i sta tus Ko so va i Me to hi je. Pri to me je po seb no uoče na ve za iz me đu ne do stat ka le gal nih na či na za ra đi va nja, od no sno po slo va, i si ve eko no mi je, na jed noj stra ni, i ba vlje nja tr go vi nom mu škar ci ma, na dru goj stra ni. Po red to ga, pri me ćen je i sli čan uti caj ovih fak to ra u di ja spo ri, od no sno me đu emi gran ti ma iz ze ma lja po re kla žr ta va, ko ji ži ve na Za pa du.

Eti o lo ške ka rak te ri sti ke tr go vi ne mu škar ci ma kao po je di nač ne kri mi nal ne ak tiv no sti i kao for me or ga ni zo va nog kri mi na li te ta

Ka da se ra di o tr go vi ni mu škar ci ma kao o po je di nač noj kri mi nal noj ak tiv no-sti ko ja ni je deo or ga ni zo va nog kri mi na li te ta, na ši is pi ta ni ci su uglav nom opi sa li slu ča je ve tr go vi ne i eks plo a ta ci je mu ške de ce od stra ne po je di na ca– ro di te lja, ro đa ka, kom ši je, te če i tet ke, ba be i de de, uklju ču ju ći tu i tr go vi nu sop stve nom de com i in va lid nim li ci ma. Uglav nom je u pi ta nju sa mo stal na kri mi nal na de lat nost u ci lju sti ca nja za ra de za sop stve ne po tre be (pre te žno eg zi sten ci jal ne ali ne ka da i ra di bo ga će nja), pro da jom i eks plo a ta ci jom de ce u pro sja če nju, ali i rad nom eks plo a ta ci jom, vr še njem kri vič nih de la, ra di usvo je nja i sl. Ovaj ob lik tr go vi ne mu škar ci ma po ve zan je sa mar gi na li zo va nim po lo ža jem nje go vih iz vr ši la ca i tra-di ci jom (Ro mi), sa si ro ma štvom, sa kri zom mu ško sti i al ko ho li zmom mu ška ra ca i sl., ali i sa ši rim dru štve nim pro ce si ma do ko jih je do šlo to kom 1990-tih go di na. Pod uti ca jem tih dru štve nih pro ce sa iz gu bi li su se, ka ko ja sna raz li ka iz me đu do zvo lje nih i ne do zvo lje nih na či na sti ca nja za ra de, ta ko i sank ci o ni sa nje ile gal-nog sti ca nja za ra de i eks plo a ta ci je ra da. Če sto se isto vre me no tr gu je i mu škom i žen skom de com, ta ko da, ka da je u pi ta nju ovaj ob lik tr go vi ne mu škar ci ma, ne-ma bit ni je raz li ke u nje go voj eti o lo gi ji u od no su na eti o lo gi ju tr go vi ne žen skom de com u ci lju pro sja če nja, rad ne eks plo a ta ci je, pro da je i usvo je nja.

Ka da je u pi ta nju tr go vi na mu škar ci ma i de ča ci ma52 kao for ma or ga ni-zo va nog kri mi na li te ta, ko ji pod ra zu me va po de lu po sla i ulo ga, ne za vi sno od

52 Ov de pod tr go vi nom mu škar ci ma i de ča ci ma pod ra zu me va mo slu ča je ve u ko ji ma su po sto ja le sa mo mu ške žr tve, ali i slu ča je ve u ko ji ma se kao žr tve po ja vlju ju za jed no i mu škar ci i že ne, od no sno mu ška i žen ska de ca., pa čak i či ta ve po ro di ce.

141

to ga da li ima ili ne ne ki le gal ni okvir (na pri mer, agen ci ja za za po šlja va nje), s ob zi rom na so cio-eko nom ske ka rak te ri sti ke, mo ti va ci ju i fak to re, mo gu će je raz li ko va ti dve ve li ke gru pe tra fi ke ra:

tra fi ke ri na naj ni žem ni vou, ko ji su lo šeg imov nog sta nja i či ji mo tiv je pre-• ži vlja va nje (vo za či, vo di či, iz najm lji va či sme šta ja za žr tve),tra fi ke ri na sred njem i vi šem, od no sno naj vi šem ni vou, ko ji su ma te ri jal no • obez be đe ni i či ji mo tiv je pro fi t, od no sno po hle pa za ma te ri jal nim bo ga će-njem (or ga ni za to ri na ma mlji va nja i-ili tran sfe ra, eks plo a ta to ri, „me na dže ri“ kri mi nal nog pred u ze ća).

Pri to me, kod tra fi ke ra ko ji za u zi ma ju naj ni ža me sta u kri mi nal nom pred u-ze ću, od no sno po slu, uče stvo va nje u vr še nju tr go vi ne lju di ma, od no sno kri jum-ča re nja, ja vlja se kao deo kon ti nu i te ta tra že nja po sla na ne for mal nom tr ži štu i kao po sle di ca nji ho vog mar gi na li zo va nog dru štve nog po lo ža ja, dok se kod onih ko ji se na la ze na vi šim ni vo i ma ra di o kon ti nu i te tu sta bil ne i ra zno vr sne kri mi nal ne ka ri je re53. Na po če tak, od no sno raz voj kri mi nal ne ka ri je re obe gru pe tra fi ke ra klju čan uti caj ima li su rat i tran zi ci ja sa svim svo jim po sle di-ca ma, uklju ču ju ći po seb no dru štve nu i eko nom sku dez or ga ni za ci ju i sta nje ano mi je. Ka da su u pi ta nju iz vr ši o ci iz di ja spo re, uoča va se i kom bi no van uti caj na ve de nih fak to ra i nji ho ve mar gi na li za ci je i si ro ma štva54.

Po re đe njem slu ča je va or ga ni zo va ne tr go vi ne mu škar ci ma sa tr go vi nom že na ma uoča va se da u eti o lo škom smi slu po sto ji ve o ma vi sok ni vo slič no sti me đu nji ma. Ipak, ključ na raz li ka je ste od su stvo uti ca ja pa tri jar ha ta od no sno ne jed na kih od no sa mo ći i rod nih ulo ga ve za nih za po de lu ra da i sek su al nost, kao kri mi no ge nih fak to ra ko ji igra ju ključ nu ulo gu u slu ča je vi ma tr go vi ne že na-ma – po seb no u onim nje nim ob li ci ma ko ji ima ju na gla še nu rod nu spe ci fi č nost po put tr go vi ne u ci lju sek su al ne i rad ne eks plo a ta ci je i ra di skla pa nja bra ka.

53 Slič no je uočio i Rug gi e ro, 2001. 54 Ne ko li ko ka rak te ri stič nih slu ča je va ove vr ste na šli smo u slu ča je vi ma li ca osu đe nih za

kri jum ča re nje lju di (na pri mer, Kur di, Ira ča ni, Tur ci, Al ban ci i sl.) i to ka ko mu ška ra ca, ta ko i že na.

142

Kri mi no ge ni uti caj ra ta i tran zi ci je: eko nom ski pro ble mi, si va eko no mi ja i rod ni iden ti te ti

Za sve tra fi ke re-mu škar ce (ne za vi sno od po la žr tve) ko je smo in ter vju i sa li ka rak te ri stič no je da su uče stvo va li u ra tu na te ri to ri ji biv še Ju go sla vi je (kao voj ni ci ili po li caj ci). Rat je bio ključ ni fak tor ko ji je uti cao na po če tak za po-šlja va nja tra fi ke ra iz naj ni že ka te go ri je u ne for mal nom sek to ru, i to je bi lo u di rekt noj ve zi sa po sle di ca ma ko je su pre tr pe li. U ve zi sa ti me uoči li smo raz li ku iz me đu tra fi ke ra ko ji su an ga žo va ni na naj ni žem ni vou u okvi ru kri mi nal nog pred u ze ća i onih ko ji su ima li zna čaj ni ju ulo gu, od no sno vi ši sta tus.

Tra fi ke ri iz pr ve ka te go ri je ima li su pro ble me sa fi zič kim i men tal nim zdra-vljem ko ji su bi li di rekt na po sle di ca ra ta, dok to ni je bio slu čaj sa oni ma na vi šem, od no sno sred njem ni vou.

Na pro tiv, tra fi ke ri iz ove dru ge ka te go ri je vi de li su u rat nim i po sle rat nim okol no sti ma pri li ku za raz voj svo jih kri mi nal nih ak tiv no sti i za br zo bo ga će nje – za ostva re nje svog „ame rič kog sna.“ Ta ko su, na pri mer, na ši is pi ta ni ci-struč-nja ci, na vo di li pri mer slu ča ja za ko ji je bi lo nad le žno Ve će za or ga ni zo va ni kri mi na li tet Okru žnog su da u Be o gra du, gde su ne ki od uči ni la ca bi li ve o ma do brog ma te ri jal nog sta nja, što se po seb no vi de lo po to me što su bi li vla sni ci vi la. Sto ga i ne ču di da deo tra fi ke ra iz ove gru pe či ne oso be ko je su to kom 1990.tih de por to va ne ili se svo je volj no vra ti le iz emi gra ci je, uče stvo va le u ra-tu i uklju či le se u raz li či te ob li ke ile gal ne tr go vi ne. Ne ki od njih su se naj pre ba vi li tr go vi nom dro gom, da bi ka sni je pre šli na tr go vi nu lju di ma. Je dan od na ših is pi ta ni ka-osu đe nih li ca o to me ka že:

Tr go vi na lju di ma je is pla ti vi ja od tr go vi ne dro gom, da se vi še za ra di ti. I ma nje je opa sno po zdra vlje, jer te dro ga ma mi kao slat kiš. A svi ko ji su po ve za ni sa tr go vi nom lju di ma po ve za ni su i sa tr go vi nom dro gom.

Na ve zu iz me đu (ra ni je i sa da šnje) kri mi nal ne ak tiv no sti tra fi ke ra vi šeg ni voa i nji ho ve ulo ge u kre i ra nju „po slo va“ za mla de, uka zu je in spek tor za stran ce Od se ka po gra nič ne po li ci je, za stran ce, su zbi ja nje ile gal nih mi gra ci ja i tr go vi ne lju di ma, PU u Su bo ti ci:

Oni ko ji su se kra jem 1990-ih ba vi li ti me, sa da su or ga ni za to ri, re gru tu ju mla đe, po seb no vo za če (mla đa pu no let na li ca), ko ji su lo šeg imo vin skog sta nja. Do bro su or ga ni zo va ni, ima ju do bru opre mu, te le fo ne, po ve za ni su me đu sob no.

Ana li za in ter vjua sa tra fi ke ri ma na ni žim ni vo i ma, kao i po da ta ka do bi-je nih od struč nja ka, uka zu je na sle de će „pu te ve“ ko ji ma ih je rat usme rio ka

143

tra že nju po sla u okvi ru ne for mal ne eko no mi je, a po tom i u okvi ru or ga ni zo-va nog kri mi na li te ta:

to kom ra ta – na kon ra nja va nja i do la ska u iz be gli štvo, od no sno na kon in ter-• nog ra se lja va nja55 (npr. po če tak ba vlje nja pre pro da jom šver co va ne ro be),po sle ra ta – ka da su se su o či li sa eko nom skim pro ble mi ma ve za nim za rat • i iz be gli štvo (npr. po če tak ra da „na cr no“).

Pri to me, na še is tra ži va nje ni je u tom po gle du uka za lo na ve će raz li ke iz me-đu li ca osu đe nih za tr go vi nu mu škar ci ma i osu đe nih za tr go vi nu že na ma.

Okre nu tost na ših is pi ta ni ka-osu đe nih li ca ne for mal noj i kri mi nal noj eko-no mi ji na sta vi la se i u po sle rat nom pe ri o du. Na jed noj stra ni, to je po ve za-no sa iz gu blje nom gra ni com iz me đu do zvo lje nog i ne do zvo lje nog po na ša nja i nji ho vom ste če nom na vi kom da do po sla do la ze na ne fo r ma lan na čin. Na dru goj stra ni, ši ri dru štve ni kon tekst u Sr bi ji je to do dat no i da lje fa vo ri zo vao ne do volj nom do stup no šću le gal nih po slo va i za ra da, od no sno spo rim ob na vlja-njem ra zo re nih in sti tu ci ja i po ve re nja gra đa na u njih. U eko nom skom smi slu si tu a ci ja je u post kon fl ikt nom pe ri o du iz u zet no te ška jer su se na po sle di ce ra ta na do ve za le i ne ga tiv ne po sle di ce tran zi ci je na sva ko dnev ni ži vot lju di (Ni-ko lić-Ri sta no vić, 2008).

Ka da su u pi ta nju oso be an ga žo va ne u tr go vi ni lju di ma na naj ni žem ni vou, ve za iz me đu ne for mal ne eko no mi je i kri mi nal nog po na ša nja evi dent na je i iz po da ta ka ko ji su ge ri šu ne sta bil nost za po sle nja i „sva šta re nje“, kao i po sto ja nje eko nom skih te ško ća ne po sred no pre ne go što su pri hva ti li kri mi nal ni po sao u okvi ru tr go vi ne lju di ma.

Ta ko Alek san dar Sa vić, sa mo stal ni po li cij ski in spek tor iz Šab ca, ka že da su tr gov ci lju di ma, ge ne ral no, naj če šće „li ca ko ja su se ba vi la svim i sva čim – šver co va njem ro ba, ci ga ra, sto ke, itd. Da kle, po slo vi ma kod ko jih je za ra da br za a ri zik ma li.“

Po tvr du za ovo na la zi mo i u in te r vju i ma sa osu đe nim li ci ma. Ta ko, na pri mer, naš is pi ta nik, osu đen za kri jum ča re nje mu ška ra ca, nam je re kao da, na kon što je zbog te ške po vre de pre ki nuo uče šće u ra tu, ima ozbilj ne psi hič ke i fi zič ke po sle di ce. Po stru ci je obu ćar ali je još pre ra ta na pra vio auto ot pad, ko ji je 2001. go di ne pro dao a no vac po tro šio, od no sno ni je ga usme rio u ula ga nje. Po čeo je da ra di u auto me ha ni čar skoj rad nji jed nog pri ja te lja i pre dao zah tev za pen zi ju. Uz to, s vre me na na vre me se ba vio pre vo zom li ca. Po ziv za pre-voz mi gra na ta do bio je od pri ja te lja kod ko ga je ra dio, a ko ji je za jed no sa njim iz vr šio de lo – pre u zi ma nje mu ška ra ca ra di pre vo za do gra ni ce Sr bi je pre ma

55 Ov de ima mo u vi du in te r no ra se lje na li ca sa Ko so va

144

Hr vat skoj56. Opi sao je svo ju eko nom sku si tu a ci ju po sled njih par go di na kao ve o ma te šku, s ob zi rom da su mu se tro ško vi zna čaj no uve ća li: po dru gi put se ože nio, ta ko da je iz dr ža vao ka ko svo ju ta ko i de cu svo je su pru ge, a ne po sred no pred iz vr še nje kri vič nog de la pro da li su kra vu i re gi stro va li auto.

Dru gi is pi ta nik, ta ko đe osu đen za kri jum ča re nje mu ška ra ca, ni je bio uče-snik ra ta ali je bio žr tva ra ta s ob zi rom da je ostao bez sta na i dru ge imo vi ne u Hr vat skoj i mo rao je da se ise li ta ko da je po stao iz be gli ca – naj pre u Švaj-car skoj, a za tim u Sr bi ji. U obe ze mlje je imao pro blem da se za po sli, ta ko da je ra dio u si voj eko no mi ji i me njao po slo ve. Ka že da se u ži vo tu ba vio ra znim po slo vi ma, ali ni ka da kri mi na lom i da ni je ni slu tio u če mu je za pra vo uče stvo-vao, što uka zu je na te ško ću pre po zna va nja ne do zvo lje nog u ze mlji u ko joj je ono do bi lo sta tus nor mal nog po na ša nja:

Ka da se za ra ti lo oti šao sam kod se stre u Švaj car sku, gde sam ži veo pu ne tri go-di ne. Dva, tri me se ca po od la sku do bio sam iz be glič ki sta tus. Ja i su pru ga smo ra di li u re sto ra ni ma. Ni je baš bi lo full ti me, ne baš sa svim le gal no. Ni sam bio mno go za do vo ljan ta mo. Po po vrat ku u Sr bi ju, že na, ina če in že njer me di cin ske bi o he mi je za po sli la se i ra di svoj po sao u bol ni ci. Ja sam ra dio na pi ja ci i šver co-vao ro bu iz Bu gar ske i Ru mu ni je. Tr go vao sam tek sti lom, obu ćom, teh nič kom ro bom, ko zme ti kom, u za vi sno sti šta je u tom mo men tu bi lo ak tu el no. Na pi ja ci sam ra dio svo vre me. Išao sam u Bu gar sku i Ru mu ni ju i ta mo na ba vljao ro bu. Po sle 2002. g. pre šli smo u No vi Sad. Pi ja ce su se le ga li zo va le, i bi lo je ne mo gu će do ći do te zgi. Pro dao sam sta ri i ku pio no vi auto. Vo zio sam pi ja ča re po ro bu i ta ko sam do šao do ogla sa za pre voz.

Li ca osu đe na zbog tr go vi ne ka ko mu škar ci ma ta ko i že na ma, sa ko ji ma smo raz go va ra li, uglav nom su, kao i u slu ča je vi ma opi sa nim u stra nim is tra ži va nji-ma (Schlo en hardt, 1999: 215), pri hva ta li ad hoc po slo ve po nu đe ne od stra ne po zna tih oso ba. Oni su, ta ko đe, po vre me no ili stal no, an ga žo va ni i na le gal nim po slo vi ma. U svom naj dra stič ni jem ob li ku uti caj struk tu ral ne vik ti mi za ci je i ne for mal ne eko no mi je na ba vlje nje po slo vi ma u okvi ru tr go vi ne lju di ma po-ka zu je se u slu ča je vi ma an ga žo va nja de ce ko ja za sim bo lič ne svo te nov ca (oko 20 eura) u po gra nič nim po ja se vi ma oko al ban sko-srp ske (Ko so vo i Me to hi ja) gra ni ce pre vo de mi gran te, ko ji su ne ret ko nji ho vi vr šnja ci.

Uti caj pre va ge si ve nad le gal nom eko no mi jom ogle da se i u rod nim od no si ma, ko ji sa svo je stra ne ta ko đe do pri no se ba vlje nju tr go vi nom mu škar ci ma. Na i me, za ra da u okvi ru si ve eko no mi je je če sto ve ća od one u le gal noj, ta ko da mu ška rac

56 Po da ci do bi je ni od osu đe nog su upot pu nje ni po da ci ma iz pre su de Tre ćeg Op štin skog su da u Be o gra du K br.902-07

145

uspe va da sa ču va svo ju tra di ci o nal nu ulo gu hra ni o ca po ro di ce upr kos for mal noj ne za po sle no sti. Ka da na stu pe pro ble mi u za ra đi va nju, la ko se pre la zi u kri mi nal. Ta ko kri mi nal na eko nom ska ak tiv nost isto vre me no omo gu ća va pre ži vlja va nje po ro di ce i omo gu ća va oču va nje tra di ci o nal nog mu škog iden ti te ta.

Ta ko is pi ta nik osu đen za kri jum ča re nje mu ška ra ca ka že:

Za ra đi va li smo obo je, s tim što je su pru ga ima la sta lan po sao u svo joj stru ci, dok sam se ja ba vio šver com i dru gim po slo vi ma u si voj eko no mi ji. Do bro sam za ra đi vao dok sam ra dio na pi ja ci, vi še od že ne. Ka da sam pre šao u dru gi grad mo rao sam da poč nem da tak si ram i to ni je išlo ta ko do bro.

Na kri mi nal no po na ša nje že na uklju če nih u tr go vi nu mu škar ci ma, slič no kao i kod tr go vi ne že na ma, zna ča jan uti caj ima nji ho va rod na mar gi na li za ci ja, na si lje ko je tr pe od part ne ra ili dru gih čla no va po ro di ce i tran zi ci ja. Že ne su po či nja le da ra de u ile gal noj eko no mi ji pod uti ca jem svo jih part ne ra, ali je u ne kim slu ča je vi ma nji hov pr vi su sret sa ne for mal nom eko no mi jom bio ve zan za tran zi ci ju i otva ra nje gra ni ca Is toč ne Evro pe (npr. šver co va nje ro be). Part ne ri ko ji su ih „uvu kli“ u ba vlje nje tr go vi nom lju di ma su ima li istu ili vi šu po zi ci ju od njih (obič no vr bo va te lji ili ko or di na to ri mre že vr bo va te lja). Ka da je u pi-ta nju tr go vi na mu škar ci ma, ovo pr ven stve no do la zi do iz ra ža ja u slu ča je vi ma tr go vi ne mu škom de com (odvo je no ili za jed no sa žen skom de com). 57 Po da ci do ko jih smo do šli is tra ži va njem uka zu ju da u ovim slu ča je vi ma ini ci ja ti vu, glav nu ulo gu i naj ve ću, ako ne i je di nu eko nom sku do bit, obič no ima mu ška rac.

Tra fi ke ri iz naj ni že ka te go ri je sa ko ji ma smo raz go va ra li ni su za ra đi va li ni šta (na pri mer, že ne ko je ni su do bi ja le ni ka kav no vac ili su mo ra le da ga da ju part ne ri ma) ili su za ra đi va li vr lo ma le su me. Za ni mlji vo je i da osu đe na li ca svo ju ak tiv nost u okvi ru tr go vi ne lju di ma i kri jum ča re nja lju di u vre me iz vr še nja ni su sma tra li kri mi nal nom58, već su mi sli li da su „sa mo ra di li svoj po sao“, „ono što je nor mal no“, od no sno da su ta ko „po ma ga li dru gim lju di ma“, što uka zu je na raz li či te teh ni ke ne u tra li za ci je ko je su ko ri sti li da ra ci o na li zu ju svo je po-stu pa nje, kao i na ši ro ko pri sut nu pri hva će nost ne do zvo lje nog po na ša nja kao

57 Ras po lo ži vi po da ci ni si bi li po god ni za du blju ana li zu ko ja bi ob u hva ti la i uti caj rod no ba zi ra nog na si lja na vr še nje tr go vi ne mu ške de ce od stra ne že na. Me đu tim, po da ci do ko jih smo do šli in ter vju i ma sa že na ma osu đe nim zbog ovog kri vič nog de la uči nje nog pre ma žen skoj de ci u ci lju sek su al ne eks plo a ta ci je uka zu ju na ovu ve zu. Sa svim je ve-ro vat no da ova ve za po sto ji ne za vi sno od po la žr tve i ob li ka tr go vi ne lju di ma, po seb no ka da se ra di o tr go vi ni de com, kod ko je je uoče no pri su stvo mu ška ra ca i že na ko ji se na la ze u part ner skom od no su kao iz vr ši la ca.

58 Slič ne tvrd nje iz ne li su u svo jim is ka zi ma u kri vič nom po stup ku op tu že ni iz ove ka te go-ri je na su đe nju u Ode lje nju za or ga ni zo va ni kri mi na li tet Okru žnog su da u Be o gra du u slu ča ju kri jum ča re nja lju di ko ji je pra ćen za po tre be na šeg is tra ži va nja.

146

nor mal nog (nor ma li za ci ja kri mi na la u dez or ga ni zo va nom dru štvu). Naj zad, u skla du sa ti me i svo jim ukup nim so cio-eko nom skim po lo ža jem, oni su sklo ni okri vlja va nju žr ta va i-ili po ri ca nju nji ho ve vik ti mi za ci je, dok se be vi de pre kao žr tve (uglav nom lo ših eko nom skih uslo va ili za blu de) ne go kao kri mi nal ce. Slič no mi šlje nje ima ju i nji ho vi advo ka ti. Ta ko, je dan od advo ka ta op tu že nih u slu ča ju or ga ni zo va ne gru pe ko joj je su đe no za kri jum ča re nje lju di pred Po seb nim ode lje njem Okru žnog su da u Be o gra du za or ga ni zo va ni kri mi nal ka že: „Imam po tre bu da ka žem da je Sr bi ja pra va cr na ru pa ka da je u pi ta nju tr go vi na lju di ma. I to ta ko što sa mi se bi da je mo go lo ve i to ta ko što nam oni (Evro pa) ser vi ra ju pro ble me, do ja vlju ju na šim or ga ni ma, i za to Sr bi ja ima naj vi še pro ce su i ra nih i okri vlje nih ve za no za kri vič na de la ove vr ste. A to za to što ima mo strog vi zni re žim... što ka žnja va mo lju de ko ji tre ba sa mo da pre ži ve.“

Na dru goj stra ni, tra fi ke ri iz vi ših ka te go ri ja se be vi de kao kri mi nal ce ko ji ne mo gu da odo le is ku še nju. Na i me, oni se ni su mno go tru di li da ra ci o na li-zu ju svo je po na ša nje, već su vi še go vo ri li o na po ru da iz beg nu hap še nje i čak iz ra ža va li za do volj stvo što ni su do bi li ve ću ka znu.

Dru štve na mar gi na li zo va nost i si va eko no mi ja

Ve za iz me đu si ve eko no mi je i tr go vi ne mu škar ci ma po seb no je evi dent na u slu ča je vi ma u ko jim se ra di o rom skim po ro di ca ma ko je funk ci o ni šu kao po ro dič ne mre že. Do bar pri mer za to je ste slu čaj rom ske po ro di ce59 ko ja je ži ve la od ile gal ne pro da je ro be na Ze le nom ven cu i od or ga ni zo va nja pro sja če-nja, uklju ču ju ći tr go vi nu in va lid nim mla di ćem, bez ru ku. Svi čla no vi po ro di ce ima li su za du že nja u ve zi sa eks plo a ta ci jom žr tve. Za ni mlji vo je da je ne for-mal na eko no mi ja bi la iz vor po sla, ka ko za čla no ve ove rom ske po ro di ce, ta ko i za žr tvu, ko ja je u po čet ku za ra đi va la no vac ta ko što je na ved enoj po ro di ci do ja vlji va la ka da do la zi in spek ci ja, da bi ka sni je pro sio za njih. Ovaj slu čaj za-pra vo po ka zu je ka ko rad u okvi ru si ve eko no mi je pred sta vlja i vik ti mo ge ni i kri mi no ge ni fak tor. Ta ko đe, u ovom slu ča ju je vi dljiv i uti caj od su stva kon tr o le kao olak ša va ju ćeg fak to ra, s ob zi rom da je ova rom ska po ro di ca jed no vre me pro da va la ro bu i eks plo a ti sa la žr tvu u BiH, a raz log za od la zak ta mo, po ka-zi va nju jed nog od čla no va po ro di ce, bio je taj što ta mo ni je bi lo in spek ci je.

Za slu ča je ve vr še nja tr go vi ne lju di ma u ci lju pro sja če nja od stra ne rom skih po ro dič nih mre ža ka rak te ri stič no je i da se kao žr tve ja vlja ju de ca oba po la, a

59 Slu čaj tr go vi ne lju di ma ko ji je pra ćen od stra ne po sma tra ča VDS u okvi ru pri ku plja nja po da ta ka za ovo is tra ži va nje, Okru žni sud u Be o gra du, pred met K-1995-07.

147

ne ka da i že ne za jed no sa nji ma. Na ši is pi ta ni ci su, na pri mer, opi sa li slu ča je ve u ko ji ma se kao žr tve po ja vlju ju i že ne i de ca i u ko ji ma je, po red eko nom skog fak to ra, evi den tan i uti caj rod ne i ge ne ra cij ske ne rav no prav no sti i ne rav no te že mo ći, kao i zlo u po tre be po ve re nja. Ra di se, na i me, o slu ča je vi ma rom skih po ro-di ca, či ji mu ški čla no vi su skla pa li van brač ne za jed ni ce sa že na ma, a on da njih i de cu ro đe nu u toj ve zi pri si lja va li da pro se ta ko što su že ne pro si le sa de com u na ruč ju. Uz to, za be le že ni su i slu ča je vi pro da je ma lo let ne de ce od stra ne ro-di te lja-Ro ma, dru gim Ro mi ma ko ji su ih za tim eks plo a ti sa li za pro sja če nje. I u ovim slu ča je vi ma pri me će na je ve za iz me đu ba vlje nja ak tiv no sti ma u okvi ru si ve eko no mi je ka rak te ri stič nim za Ro me (na pri mer, ba vlje nje sa ku plja njem ot pad nog ma te ri ja la) i tr go vi ne de com u ci lju pro sja če nja. Ta ko đe, u svim slu ča je vi ma tr go-vi ne de com od stra ne Ro ma pri me ću je se i te sna ve za sa nji ho vim si ro ma štvom, iz dr ža va njem mno go čla nih po ro di ca i dru štve nom mar gi na li zo va no šću.

Ne a de kvat no re a go va nje dr žav nih or ga na i ko rup ci ja

Po red sve ga na pred na ve de nog, in ter vjui ko ji su ra đe ni za po tre be ovog is tra-ži va nja ne dvo smi sle no uka zu ju na po sto ja nje usta lje nih obra za ca pre ba ci va nja mi gra na ta pre ko Sr bi je, po seb no sa Ko so va i iz Al ba ni je, i za ra đi va nja nov ca na taj na čin. Sti če se uti sak da je tr go vi na lju di ma zna čaj no cr no tr ži šte ra da i do-hot ka za ogro man broj lju di, po seb no onih ko ji ži ve u po gra nič nim obla sti ma.

U Okru žnom jav nom tu ži la štvu u Ni šu su nam ve za no za to re kli sle de će:

Gra ni ca sa Ko so vom je ad mi ni stra tiv na, pa se ceo pro tok kri mi na li te ta tu od-vi ja i to u oba sme ra – dro ga, lju di, oruž je. Ko so vo je cen tar tih ru žnih stva ri... Oni ko je smo hva ta li išli su sa Ju ga ge ne ral no. Mi slim da je to i je dan so ci jal-ni fe no men, a ne sa mo kri vič no prav ni, ko ji se te ško iden ti fi ku je s ob zi rom na uslo ve u ko ji ma ži vi mo.

Do bru ilu stra ci ju za to da li su Si ni ša An to nić, in spek tor za su zbi ja nje ile gal nih mi gra ci ja i tr go vi ne lju di ma, i Mi ro slav Sto ja no vić, šef Od se ka za gra ni cu, stran ce i su zbi ja nje ile gal nih mi gra ci ja i tr go vi ne lju di ma Po li cij ske Upra ve Vra nje.

„Što se iz vr ši la ca ti če, svi ra de i tr go vi nu i kri jum ča re nje. Ja ča ju ka na li i iz vr ši o ci (bo lje su opre mlje ni, ima ju auto mo bi le, ra dio sta ni ce, mo bil ne te le fo ne...). Za to, ume sto da se spre če na po čet ku, to po sta je ne mo gu će. Iz vr ši o ci su ma hom ni žeg obra zov nog ni voa – naj vi še sred nja struč na spre ma, Al ban ci, Sr bi s pod ruč ja Pre še va i Bu ja nov ca. Me đu tr gov ci ma i kri jum ča ri ma ima i ve o ma bo ga tih – ra de tr go vi nu i dro gom, oruž jem... Isti su pu te vi tr go vi ne lju di ma, kao i dro-

148

gom, oruž jem, sto kom... Sko ro svi ima ju po ro di ce. Or ga ni zu ju se te ri to ri jal no i po gru pa ma. Na pri mer, u jed nom se lu su po sto ja le dve gru pe u okvi ru jed ne fa mi li je, oni su do bro po ve za ni.“

Kao pri mer, Si ni ša An to nić na vo di se lo Ra jin ce na ju gu Sr bi je u ko me je oko 80 mu ška ra ca uklju če no u kri jum ča re nje lju di, dok nji ho vi ro đa ci de lu ju u dru gim me sti ma. U pi ta nju su or ga ni zo va ne kri mi nal ne gru pe ko je ka rak-te ri še ve li ka ko he zi ja jer su svi u krv nom strod stvu. Na ši sa go vor ni ci su re kli i da ima oko 30 li ca ko ja se ba ve kri jum ča re njem pre ko na še te ri to ri je.

In spek tor za stran ce Od se ka po gra nič ne po li ci je, za stran ce, su zbi ja nje ile-gal nih mi gra ci ja i tr go vi ne lju di ma, PU u Su bo ti ci, sa dru ge stra ne, go vo ri o slič noj si tu a ci ji u po gra nič nom po ja su pre ma Ma đar skoj, i o po ve za no sti ove dve gru pe ak tiv no sti:

„Dva pu no let na mu škar ca, dr ža vlja ni Al ba ni je, su na te ri to ri ju Sr bi je ušli ile gal-no, pre ko Ko so va, dok su na te ri to ri ju Ko so va do šli le gal no iz prav ca Al ba ni je. Do Su bo ti ce su do šli auto bu som. Na sta ni ci ih je sa če kao jed na tak si sta i od ve zao u jed nu ku ću u Su bo ti ci. Ta mo ih je pre u zeo dru gi vo zač i od ve zao bli zu gra nič-ne li ni je sa Ma đar skom. Na tom me stu ih je sa če kao vo dič, ko ji je tre ba lo da ih pre ve de pre ko gra ni ce. Ku ća u ko ju su bi li sme šte ni je na men ski iz najm lje na za pri hvat mi gra na ta. Tre ba lo je da odu u Ita li ju, zbog za po sle nja. Idu pre ko na še ze mlje jer ne mo gu tra jek tom iz Al ba ni je ka Ita li ji po što je po ja ča na po li cij ska kon tro la. Oni su, kao i u dru gim slič nim slu ča je vi ma, stu pi li u svom se lu u kon-takt sa li ci ma ko ja su već ra ni je oti šla na Za pad. Do bi ju od njih bro je ve te le fo na kri jum ča ra. Li ce sa Ko so va im or ga ni zu je pre ba ci va nje na Ko so vo, sme šta ih u auto bus. Svi su do bro or ga ni zo va ni i po ve za ni u lan cu kri jum ča re nja. To su ma-hom Al ban ci, dok se za vo di če uzi ma lo kal no sta nov ni štvo. Čak je i u Bu dim pe šti glav ni or ga ni za tor Al ba nac s Ko so va. Kod jed nog od njih (lo kal nog sta nov ni ka) je jed nom pri li kom na đe no 21 li ce ko je je on sme stio u svo joj ku ći u Baj mo ku.“

Iz na ve de nog ci ta ta mo že se uoči ti i raz log zbog ko jeg se za pre ba ci va nje mi gra na ta ko ri sti te ri to ri ja Sr bi je. Oči to je da je Sr bi ja pre po zna ta kao pod-ruč je u ko me se ile gal ne ak tiv no sti mo gu lak še od vi ja ti, od no sno gde je po li-cij ska kon tro la sla bi ja, a ko rup ci ja ra ši re na, pa se za to bi ra obi la zni i du ži put. Na su đe nju za kri jum ča re nje lju di ko je je pra će no pred Po seb nim ode lje njem Okru žnog su da u Be o gra du za or ga ni zo va ni kri mi nal, na pri mer, na pi ta nje su di je „da li pa da ju na na plat noj ram pi“, je dan od op tu že nih od go va ra da „uko-li ko je po li ca jac ‘ok’, mo že da se pro đe sa 10-20 eura, a ako ni je on da se pa da“. Si tu a ci ja u po gle du kon tro le je po svoj pri li ci još „po volj ni ja“ na Ko so vu i u Bo sni i Her ce go vi ni. Tra fi ke ri, po put na pred po me nu tog slu ča ja rom ske po-

149

ro di ce, iz Sr bi je od vo de žr tve u BiH i ta mo ih ek plo a ti šu jer je kon tro la sla bi ja. Ta ko đe, ka ko su nam re kli is pi ta ni ci-uhap še ne žr tve sa Ko so va, oso ba ko ja je or ga ni zo va la nji ho vo pre ba ci va nje „ra di za jed no sa po li ci jom, ima pu no pa ra i da je pa re po li ci ji“. Po seb no su ilu stra tiv ne re či jed nog od njih, ko ji je na sle de ći na čin opi sao si tu a ci ju na Ko so vu ko ja po go du je or ga ni zo va nom kri mi na lu i tr go vi ni mu škar ci ma: „Na Ko so vu sve mo že, nje ga (glav nog or ga ni za to ra) ne hap se, a nas hap se.“

Tra fi ke ri ko ji se na la ze na ni žim po zi ci ja ma u kri mi nal nom po slu naj če šći su me đu oni ma ko ji bi va ju ot kri ve ni i osu đe ni. Na dru goj stra ni, tra fi ke ri iz vi ših ni voa ret ko bi va ju ot ki ve ni, a još re đe osu đe ni. Ću ta nje o „po slu“ u slu ča-ju hap še nja se po seb no ce ni i uti če po zi tiv no na na pre do va nje. Ka ko nam je re kao je dan od is pi ta ni ka-osu đe nih li ca: „Kad se pro ču je za vas, on da vas svi zo vu. Po seb no ako ne pro pe va te. Ni sam pro pe vao i od ta da su u me ne ima li vi še po ve re nja“. Ova li ca ka rak te ri še bo ga ta kri mi nal na ka ri je ra, ko ja ob u hva ta vr še nje raz li či tih, pr ven stve no imo vin skih, kri vič nih de la. Uko li ko ipak bu du osu đe ni, osu da ne ma ve ćeg pre ven tiv nog uti ca ja na njih jer je iza zov sti ca nja za ra de na ile ga lan na čin obič no ve ći od stra ha od ka zne.

Za klju čak

Kao što smo po ka za li u pret hod noj ana li zi, naj va žni ji fak to ri gu ra nja ko je smo iden ti fi ko va li kod tr go vi ne mu škar ci ma i de ča ci ma u Sr bi ji su: eko nom ska si tu a ci ja, rat, po gor ša nje uslo va ži vo ta i dru štve na dez or ga ni za ci ja u tran zi cij skim i post kon fl ikt nim dru štvi ma, mno go čla ne po ro di ce, pro ble mi u ostva ri va nju tra di ci o nal ne mu ške rod ne ulo ge hra ni o ca po ro di ce, re strik tiv ni vi zni re žim, di ja spo ra po ve za na sa or ga ni zo va nim kri mi nal nim gru pa ma za tr go vi nu lju di-ma i ile gal nim do ku men ti ma, kao i ko rum pi ra ni dr žav ni slu žbe ni ci i slu žbe ni ci kon zu la ta u ze mlja ma-obla sti ma po re kla i u Sr bi ji kao ze mlji tran zi ta. Uz to, na tr go vi nu de ča ci ma uti če i uz rast, kao i či tav niz dru gih, spe ci fi č nih, fak to ra, i to: pri pad nost mar gi na li zo va noj dru štve noj gru pi (naj če šće rom skoj), fi zič ki in va li di tet, men tal na re tar di ra nost, lo ša po ro dič na si tu a ci ja i na si lje u po ro di-ci, kao i sta vlja nje pod sta ra telj stvo ro đa ka, ži vot na uli ci, ne po ha đa nje ško le i če sto me nja nja me sta bo rav ka (ka rak te ri stič no za Ro me). Kao naj zna čaj ni ji fak tor pri vla če nja iden ti fi ko va na je po nu da, od no sno oče ki va na mo guć nost za ra de i bo ljeg ži vo ta u dru gim, po seb no za pad no e vrop skim ze mlja ma, kao i po sto ja nje ro đa ka i pri ja te lja u di ja spo ri.

150

Ka da su u pi ta nju kri mi no ge ni fak to ri, od no sno fak to ri ko ji uti ču na vr še-nje tr go vi ne mu škar ci ma u Sr bi ji, glav nu ulo gu ta ko đe igra ju dru štve na dez-or ga ni za ci ja, ano mi ja i eko nom ski pro ble mi iza zva ni ra tom i tran zi ci jom, u kom bi na ci ji sa re tra di ci o na li za ci jom rod nih ulo ga i te ško ća ma ostva ri va nja mu škog rod nog iden ti te ta. Do dat ni uti caj ima ju i ukup ne po li tič ke pro me ne u re gi o nu i ne re šen sta tus Ko so va i Me to hi je.

Kao što se mo že pri me ti ti, iden ti fi ko va ni vik ti mo ge ni i kri mi no ge ni fak to ri u do broj me ri se po kla pa ju, ka ko me đu sob no, ta ko i sa fak to ri ma ko ji uti ču na mi gra ci ju mu ška ra ca i de ča ka i eks plo a ta ci ju de či jeg ra da (ka da se de ca ja vlja ju kao žr tve ili kao čla no vi kri mi nal nih or ga ni za ci ja). Ovo se po seb no od no si na eko nom ske fak to re ko ji na vik ti mi za ci ju i kri mi na li za ci ju de lu ju na dva osnov na na či na: kroz te žnju za obez be đi va njem ele men tar ne eg zi sten ci je ili kroz na sto-ja nje da se ubr za uve ća nje imo vi ne, od no sno bo ga će nje (ostva re nje „ame rič kog sna“). Ova dva na či na de lo va nja eko nom skih fak to ra su po ve za na sa tran zi ci-jom, ra tom i glo ba li za ci jom i u do broj me ri od ra ža va ju ra slo ja va nje do ko jeg je do šlo u post kon fl ikt nom i tran zi ci o nom dru štvu. Na i me, ra slo ja va nje do ko jeg je do šlo pod uti ca jem ra ta i tran zi ci je u zna čaj noj me ri je od re di lo do bit ni ke i žr tve u dru štve noj struk tu ri ko ja je na sta ja la. Ujed no, to je od re di lo i nji ho vo me sto u, sa tim po ve za noj, kri mi nal noj eko no mi ji: me sto žr tve ili iz vr ši o ca, od-no sno me sto u sa moj kri mi nal noj or ga ni za ci ji. Naj ve ći broj iz vr ši la ca či ne oni ko ji se na la ze na naj ni žim ni vo i ma, ko ji naj ma nje za ra đu ju ali su naj i zlo že ni ji hap še nju, dok ma nji nu či ne or ga ni za to ri na sred njem i naj vi šem no vou. Ovi po sled nji su naj ne vi dlji vi ji i naj ne do sti žni ji dr žav nim or ga ni ma.60

Po seb no je uoč lji va ve za iz me đu ne do stat ka le gal nih na či na za ra đi va nja, od no sno po slo va, si ve eko no mi je i gu ra nja u vik ti mi za ci ju, od no sno ba vlje nje tr go vi nom mu škar ci ma, od no sno tr go vi nom lju di ma uop šte. Po red to ga, pri-me ćen je i sli čan kri mi no ge ni uti caj ovih fak to ra u di ja spo ri, od no sno me đu emi gran ti ma iz ze ma lja po re kla žr ta va ko ji ži ve na Za pa du. Sa tim u ve zi je i uti caj ši ro ko ras pro stra nje ne si ve eko no mi je61 uop šte, a po seb no pu nu de ile gal-nih i kri mi nal nih po slo va na cr nom tr ži štu ra da, kao i uti caj ne ja sne gra ni ce

60 O ovo me vi še vi de ti u Ni ko lić-Ri sta no vić, 2008a, i Ćo pić, S. Kri vič no go nje nje „tr go va ca mu škar ci ma“, ova knji ga, str. 223.

61 Pre ma po da ci ma do bi je nim is tra ži va njem Cen tra za li be ral no-de mo krat ske stu di je, oko mi lion lju di u Sr bi ji je i da lje an ga žo va no u si voj eko no mi ji i na cr nom tr ži štu ra da. 50% oso ba za po sle nih u si voj eko no mi ji za vr ši lo je sa mo osnov nu ško lu i nji ho vo uče šće u si voj eko no mi ji je dvo stru ko ve će od uče šća u for mal noj eko no mi ji . Si va eko no mi ja i cr no tr ži šte ra da su do mi nan tan ob lik sti ca nja do hot ka si ro ma šnih. Pre ma Stra te gi ji za su zbi ja nje si ro ma štva, 42% si ro ma šnih je an ga žo va no u si voj eko no mi ji i na cr nom tr ži štu ra da, a njih 12% je is pod li ni je si ro ma štva (na ve de no pre ma Ma rin ko vić, 2006:37,38).

151

iz me đu le gal nih i ile gal nih po slo va. Ili, ka ko uoča va Ma rin ko vić, po sto ji ogro-man broj po slo va ko ji ni su ni le gal ni ni ile gal ni ili ko ji na iz me nič no me nja ju stra ne. Si va eko no mi ja, cr no tr ži šte ra da, or ga ni zo va ni kri mi na li tet i ko rup ci ja su te sno po ve za ni i ve o ma je te ško ja sno raz dvo ji ti po slo ve iz si ve eko no mi je i cr nog tr ži šta ra da, i one ko ji spa da ju u or ga ni zo va ni kri mi nal, uklju ču ju ći tr go vi nu lju di ma. (Ma rin ko vić, 2006:28, 37).

Ve ći na žr ta va i iz vr ši la ca ko je smo iden ti fi ko va li u Sr bi ji do la ze iz slič nog dru štve nog mi ljea: iz re do va si ro ma šnih i mar gi na li zo va nih ko ji su na vi kli da tra že po sao ne for mal nim ka na li ma, u okvi ru si ve eko no mi je, od no sno na cr nom tr ži štu ra da. Ili ka ko is ti če Ma rin ko vić, oni ko ji ra de ove po slo ve pri pa da ju spe ci fi č noj gru pi, sa spe ci fi č nom psi ho lo gi jom, si ste mom vred no sti, na či nom ži vo ta i po na ša nja ko ji su ma nje ili vi še za tvo re ni u od no su na dru ge dru štve ne gru pe. Lju di ko ji se ba ve ovim po slo vi ma su dis kri mi ni sa ni i mar gi na li zo va ni (Ma rin ko vić, 2006:3). Žr tve tra že na čin da emi gri ra ju i ta ko do đu do bo ljih mo guć no sti za za po šlja va nje i za ra du, dok iz vr ši o ci iz istih raz lo ga pri hva ta ju po sao u okvi ru kri mi nal nih de lat no sti.62 Ta ko đe, i jed ni i dru gi spa da ju u lju de ko ji su na vi kli na ri zi ke. U na po ru da do đu do nov ca i bo ljeg ži vo ta, žr tve ali i ve ći na iz vr ši la ca (pre te žno sit ni pre vo zni ci, vo di či i oso be ko je iz najm lju ju sta no ve u ku će) ri zi ku ju da bu du uhap še ni i osu đe ni. Ni jed ni ni dru gi ne ma ju uvek ja snu svest o ne za ko ni to sti ono ga na šta se od lu ču ju. Ili, ka da ima ju tu svest, oni je po ti sku ju ili ra ci o na li zu ju svo je po na ša nje, jer ne ma ju, ili ima ju ma lo al ter na ti va.

Ustva ri, mo glo bi se re ći da u mo men tu ka da pri ha va ta ju po nu du ile gal ne mi gra ci je i-ili po sla, žr tve, a če sto i iz vr ši o ci (oni na naj ni žim ni vo i ma), kao uosta lom i dru gi lju di ko ji ima ju pro ble me, po ti sku ju ili po ri ču mo gu će ri zi-ke a pre na gla ša va ju mo gu će do bi ti (Ni ko lić-Ri sta no vić, 2005: 95). Pri to me, od su stvo le gal nih op ci ja i sa ti me po ve za na i ši ro ko ras pro stra nje na si va eko-no mi ja, ka ko u ze mlja ma po re kla ta ko i u ze mlja ma tran zi ta63 i imi grant skim za jed ni ca ma ze ma lja de sti na ci je (EC, 2007:46), spa da ju me đu naj zna čaj ni je fak to re ko ji uti ču na osla nja nje na ile gal ne ka na le. Dru gim re či ma, osla nja nje na ak te re za ko je se zna da de lu ju van za ko na pred sta vlja pri lič no nor ma li zo-va nu prak su u ze mlja ma oda kle po ti ču, ali i, ve za no za imi gran te, u ze mlja ma u ko je po ku ša va ju da emi gri ra ju oso be ko je po sta ju žr tve tr go vi ne lju di ma.

Ukup ni dru štve ni uslo vi, a po seb no rat i tran zi ci ja, stvo ri li su u Sr bi ji, ali i ši re, na pod ruč ju Bal ka na, po volj ne uslo ve za raz voj svih vr sta kri mi nal nih tr-62 Vi še o ovo me vi de ti u Ni ko lić-Ri sta no vić, 2008a63 Na pri mer, u Sr bi ji je pre ma pro ce na ma In sti tu ta eko nom skih na u ka iz Be o gra da si va

eko no mi ja 1994. či ni la 53,4% bru to dru štve nog pro iz vo da, dok no vi je pro ce ne uka zu ju na još uvek zna čaj nih 30% (Ma rin ko vić, 2006:37).

152

ži šta i or ga ni zo va nog kri mi na li te ta, ko ji, slič no kao i u dru gim, ka ko raz vi je nim ta ko i ne raz vi je nim ze mlja ma, za jed ne ima ju funk ci ju stra te gi je pre ži vlja va nja, dok za dru ge pred sta vlja ju ob lik pri mi tiv ne aku mu la ci je ka pi ta la. 64 Eko nom ske te ško će po ve za ne sa ra tom na sta vi le su da po sto je i u po sle rat nom dru štvu. Na naj ni žem ni vou su mar gi na li zo va ni, po go đe ni ra tom i oni sa naj ni žim so cio-eko nom skim sta tu som, ko ji su pri nu đe ni da, u ci lju pre vla da va nja eko nom skih te ško ća i pro ble ma ve za nih za mi gra ci je i da lje na ne for mal nom tr ži štu tra že jef ti nu ro bu, do ku men ta i po slo ve do ko jih ne mo gu da do đu le gal nim pu tem. Is tra ži va nja spro ve de na u ve ćem bro ju po strat nih dru šta va, slič no kao i na še is tra ži va nje, uka zu ju na po seb nu ugro že nost uče sni ka ra ta u ovom po gle du (Nitzschke, 2003:1). Ova li ca su usled po sle di ca ko je je rat na njih osta vio do šla u si tu a ci ju da tra že, od no sno pri hva te, po sao i u okvi ru tr go vi ne lju di ma.

Ka ko su do bro pri me ti li Ehren re ich i Hochschild (2002:256), glo ba li za-ci ja po ma že po ve zi va nju ze ma lja po re kla i ze ma lja de sti na ci je, i omo gu ća va lo kal nim i re gi o nal nim prak sa ma da do stig nu glo bal ni ni vo. Na jed noj stra ni, to pro iz vo di sna žnu po tra žnju za ni sko pla će nim rad ni ci ma, od no sno rad ni-ca ma, dok di na mi ka ko ja ih mo bi li še u ci lju pre ži vlja va nja pro iz vo di ra stu ću po nu du mi gra na ta ko ji mo gu bi ti gur nu ti u, od no sno pro da ti za ta kve po slo ve. U ovom smi slu po sto ji vi sok ni vo slič no sti iz me đu mu ške i žen ske mi gra ci je, od no sno ri zi ka tr go vi ne lju di ma po ve za nih sa njom. Mu škar ci žr tve tr go vi ne, slič no že na ma (Ni ko lić-Ri sta no vić, 2005: 89), ak tiv no tra že re še nje za svo je pro ble me. Me đu tim, že ne u vik ti mi za ci ju gu ra ju ne sa mo si ro ma štvo već i na-si lje u po ro di ci, sek su al no na si lje i rod na ne rav no prav nost, a pri vla či ih po nu da tra di ci o nal no žen skih po slo va i ulo ga (na pri mer, ple sa či ce, kuć ne po moć ni ce, be bi si ter ke, po slo vi u seks in du stri ji, uda ja i sl.). Mu škar ci, pak, či ne na por da ostva re tra di ci o nal nu mu šku ulo gu hra ni o ca po ro di ce i da po sta nu do bit ni ci u tr ci za ma te ri jal nim uspe hom ko ju na me će neo li be ral ni ka pi ta li zam, okre ću ći se uglav nom pre ma naj tra di ci o nal ni jim mu škim po slo vi ma ko ji ne zah te va-ju ne ke po seb ne kva li fi ka ci je (na pri mer, fi zič ki rad, rad u po ljo pri vre di, na gra đe vi ni i sl.). Naj zad, ka da su de ča ci u pi ta nju, po red nji ho vog sop stve nog ak tiv nog tra že nja iz la za iz te ške si tu a ci je, ri zik tr go vi ne po ve zan je i sa nji ho-vim pa si vi zi ra njem on da ka da im se ti iz la zi na me ću od oso ba ko je se bri nu za njih. Na ža lost, re zul ta ti na šeg is tra ži va nja su po ka za li da su ne ka da i so-ci jal ne slu žbe te ko je ih na ovaj na čin do vo de u si tu a ci ju ri zi ka. U tom smi slu, re zul ta ti na šeg is tra ži va nja po tvr đu ju re zul ta te ra ni jih slič nih is tra ži va nja, ali da ju i de talj ni ji uvid u na či ne na ko je lič na, po ro dič na i so ci jal na si tu a ci ja gu ra de ča ke u vik ti mi za ci ju.

64 O ovo me vi de ti de talj ni je u K.Bal len ti ne i H.Nitzschke, 2003.

153

VI. DRU ŠTVE NO RE A GO VA NJE NA TR GO VI NU MU ŠKAR CI MA

Bi lja na Si me u no vić-Pa tić

Prav ni i in sti tu ci o nal ni okvir dru štve nog re a go va nja na pro blem tr go vi ne lju di ma u Sr bi ji

Uvod

Re pu bli ka Sr bi ja je pre u ze la zna čaj ne me đu na rod no-prav ne oba ve ze u obla sti spre ča va nja tr go vi ne lju di ma i za šti te žr ta va. Biv ša Sa ve zna Re pu bli ka Ju go sla vi ja (SRJ) je pot pi sa la, a za tim i po tvr di la Kon ven ci ju UN pro tiv tran sna ci o nal nog or ga ni zo va nog kri mi na la (2000) i nje ne do pu nju ju će pro to ko le – Pro to kol za pre ven ci ju, su zbi ja nje i ka žnja va nje tr go vi ne ljud skim bi ći ma, na ro či to že na ma i de com, i Pro to kol pro tiv kri jum ča re nja mi gra na ta kop nom, mo rem i va zdu hom.65 Re pu bli ka Sr bi ja je 18. mar ta 2009. go di ne po tvr di la Kon ven ci ju Sa ve ta Evro-pe o bor bi pro tiv tr go vi ne lju di ma (2005),66 ko ju je Dr žav na za jed ni ca Sr bi ja i Cr na Go ra (SCG) pot pi sa la na Tre ćem sa mi tu še fo va dr ža va i vla da ze ma lja čla ni ca Sa ve ta Evro pe, 16. ma ja 2005. go di ne u Var ša vi. Ina če, Ustav Re pu bli ke Sr bi je67 u čla nu 26. iz ri či to za bra nju je rop stvo, po lo žaj sli čan rop stvu i pri nud ni rad, od no sno „sva ki ob lik tr go vi ne lju di ma“ (st. 2.).

U go di na ma ko je su usle di le ne po sred no na kon pot pi si va nja i po tvr đi va nja Kon ven ci je UN pro tiv tran sna ci o nal nog or ga ni zo va nog kri mi na la i do pu nju ju ćih pro to ko la, in ten zi vi ra ne su ak tiv no sti na raz vo ju ade kvat ni jeg prav nog i in sti tu-ci o nal nog okvi ra re a go va nja na pro blem tr go vi ne lju di ma. Za ko no dav ni okvir spre ča va nja tr go vi ne lju di ma po pr vi put je zna čaj ni je una pre đen 2003. go di ne,

65 Kon ven ci ja i do pu nju ju ći pro to ko li su po tvr đe ni Za ko nom o po tvr đi va nju Kon ven ci je Uje di nje nih na ci ja pro tiv tran sna ci o nal nog or ga ni zo va nog kri mi na la i do pun skih pro to ko la 22. ju na 2001. go di ne. „Slu žbe ni list SRJ” – Me đu na rod ni ugo vo ri, br. 6/2001.

66 Skup šti na Re pu bli ke Sr bi je je do ne la Za kon o po tvr đi va nju Kon ven ci je SE o bor bi pro tiv tr go vi ne lju di ma 18. mar ta 2009. go di ne. „Slu žbe ni gla snik RS“, br. 19/2009.

67 Ustav Re pu bli ke Sr bi je, „Slu žbe ni gla snik RS“, br. 98/06.

154

ka da je tr go vi na lju di ma pred vi đe na kao po seb no kri vič no de lo.68 Raz vi tak in sti tu ci o nal nog okvi ra re a go va nja ot po čeo je već 2001. go di ne, ka da je, uz po dr šku me đu na rod ne za jed ni ce, na sa ve znom ni vou (ta da šnje SRJ) for mi ran Na ci o nal ni tim za bor bu pro tiv tr go vi ne lju di ma, pr vo mul ti di sci pli nar no te lo za pla ni ra nje ak tiv no sti u obla sti su prot sta vlja nja tr go vi ni lju di ma. U ma ju 2002. go di ne for mi ran je Re pu blič ki tim za bor bu pro tiv tr go vi ne lju di ma, mul ti di sci pli nar no te lo sa sta vlje no od pred stav ni ka dr žav nih in sti tu ci ja, ne-vla di nih i me đu na rod nih or ga ni za ci ja.69

Na red nih go di na je na re pu blič kom ni vou us po sta vljen i do gra đi van na ci o nal-ni me ha ni zam za ko or di na ci ju ak tiv no sti i raz vi ja nje po li ti ke su prot sta vlja nja tr go vi ni lju di ma, či ja „stra te ška” ra van uklju ču je:

Sa vet za bor bu pro tiv tr go vi ne lju di ma;• 70

Na ci o nal nog ko or di na to ra za bor bu pro tiv tr go vi ne lju di ma,• 71 i

68 Za ko nom o iz me na ma i do pu na ma Kri vič nog za ko na Re pu bli ke Sr bi je usvo je nim apri la 2003. go di ne („Slu žbe ni gla snik RS“, br. 39/03) uve den je član 111b ko jim je in kri mi ni sa-na tr go vi na lju di ma, od no sno pred vi đe na je od go vor nost za ono ga ko si lom ili pret njom, do vo đe njem u za blu du ili odr ža va njem u za blu di, zlo u po tre bom ovla šće nja, po ve re nja, od no sa za vi sno sti ili te ških pri li ka dru go ga: vr bu je, pre vo zi, pre ba cu je, pre da je, pro da-je, ku pu je, po sre du je u pre da ji ili pro da ji, sa kri va ili dr ži dru go li ce, a u ci lju sti ca nja ne ke ko ri sti, eks plo a ta ci je nje go vog ra da, vr še nja kri mi nal ne de lat no sti, pro sti tu ci je ili pro sja če nja, upo tre be u por no graf ske svr he, ra di od u zi ma nja de la te la za pre sa đi va nje ili ra di ko ri šće nja u oru ža nim su ko bi ma (st. 1.). Za osnov ni ob lik de la iz sta va 1. bi la je pred vi đe na ka zna za tvo ra od jed ne do 10 go di na. Ka zna za tvo ra od naj ma nje tri go di ne pro pi sa na je za uči ni o ca uko li ko je de lo iz sta va 1. uči nje no pre ma vi še li ca, ot mi com, pri li kom vr še nja slu žbe ne du žno sti, u okvi ru kri mi nal ne or ga ni za ci je, na na ro či to svi rep ili na na ro či to po ni ža va ju ći na čin ili je na stu pi la te ška te le sna po vre da (st. 2.). Ka zna za tvo ra od naj ma nje pet go di na bi la je pred vi đe na za uči ni o ca uko li ko je de lo iz sta va 1. uči nje no pre ma ma lo let nom li cu ili je na stu pi la smrt ošte će nog li ca (st. 3.). Za de lo iz sta va 1. ovog čla na uči nje no pre ma li cu ko je ni je na vr ši lo 14 go di na bi lo je pred vi đe no ka žnja va nje uči ni o ca ka znom pro pi sa nom za to de lo i kad ni je upo tre bio si lu, pret nju ili ne ki od dru gih na ve de nih na či na iz vr še nja (st. 4.).

69 Re pu blič ki tim za bor bu pro tiv tr go vi ne lju di ma de lu je kroz če ti ri rad ne gru pe: za pre-ven ci ju i edu ka ci ju; za po moć i za šti tu žr ta va; za bor bu pro tiv tr go vi ne de com i gru pe za sna ge za spro vo đe nje za ko na.

70 Od lu ku o obra zo va nju ovog Sa ve ta Vla da Re pu bli ke Sr bi je je do ne la 14. ok to bra 2004. go di ne („Slu žbe ni gla snik RS“, br. 113/04). Pred sed nik Sa ve ta je mi ni star unu tra šnjih po slo va, a čla no ve či ne mi ni stri: pro sve te i spor ta; ra da, za po šlja va nja i so ci jal ne po li ti-ke; zdra vlja; prav de i fi nan si ja. Ulo ga ovog Sa ve ta je da de fi ni še po li ti ku bor be pro tiv tr go vi ne lju di ma.

71 Fe bru a ra 2004. go di ne for mi ra no je Sa ve to dav no te lo re pu blič kog ti ma za bor bu pro tiv tr go vi ne lju di ma ko ji uklju ču je na ci o nal nog ko or di na to ra i nje go ve sa rad ni ke, ko or di-na to re svih rad nih gru pa, i pred stav ni ke or ga ni za ci ja IOM, OEBS i UNI CEF. Ovo

155

Re pu blič ki tim za bor bu pro tiv tr go vi ne lju di ma.•

Ope ra tiv ni ni vo me ha ni zma bor be pro tiv tr go vi ne lju di ma či ne:Po li ci ja;• Pra vo sud ni or ga ni i• Slu žba za ko or di na ci ju za šti te žr ta va tr go vi ne lju di ma.•

U sa stav Re pu blič kog ti ma za bor bu pro tiv tr go vi ne lju di ma ula ze pred-stav ni ci 10 dr žav nih or ga na (Mi ni star stvo unu tra šnjih po slo va; Mi ni star stvo spolj nih po slo va; Mi ni star stvo za ljud ska i ma njin ska pra va; Mi ni star stvo ra da i so ci jal ne po li ti ke; Mi ni star stvo fi nan si ja; Mi ni star stvo pro sve te; Mi ni star stvo zdra vlja; Mi ni star stvo prav de; Vr hov ni sud Sr bi je i Re pu blič ko jav no tu ži la štvo), 9 ne vla di nih or ga ni za ci ja (ASTRA; Be o sup port; Vik ti mo lo ško dru štvo Sr bi je; Sa ve to va li šte pro tiv na si lja u po ro di ci; Ati na; Cen tar za pra va de te ta; An ti tra-fi king cen tar; Sa ve the Chil dren UK i Chri stian Chil dren’s Fund), or ga ni za ci ja Cr ve ni krst, eks pert sko te lo Sa vet za pra va de te ta i če ti ri me đu na rond ne or-ga ni za ci je sa svoj stvom po sma tra ča (OEBS – Mi si ja u Sr bi ji; IOM; UNI CEF i UN HCR).

Re pu blič ki tim vo di na ci o nal ni ko or di na tor uz po dr šku sa ve to dav nog od bo-ra, sa sta vlje nog od pred stav ni ka mi ni star sta va i or ga ni za ci ja ko je ko or di ni ra ju rad nim gru pa ma i pred stav ni ka me đu na rod nih or ga ni za ci ja. Rad nom gru pom za bor bu pro tiv tr go vi ne de com ko or di ni ra NVO Be o sup port, Gru pom za pre ven ci ju i edu ka ci ju NVO ASTRA, Gru pom za za šti tu i po moć žr tva ma Mi ni star stvo ra da i so ci jal ne po li ti ke, dok Mi ni star stvo prav de ko or di ni ra Rad nom gru pom za sna ge za spro vo đe nje za ko na. Sa stan ci Ti ma se odr ža-va ju pe ri o dič no i ima ju ka rak ter fo ru ma gde pred stav ni ci raz li či tih or ga na i or ga ni za ci ja pre zen tu ju i di sku tu ju pred u ze te ak tiv no sti na pla nu spre ča va nja tr go vi ne lju di ma, kao i pro ble me na ko je na i la ze u svom ra du.

Na ci o nal ni me ha ni zam za upu ći va nje žr ta va stvo ren je na ini ci ja ti vu me đu-na rod ne za jed ni ce, kao okvir ra da ute me ljen na sa rad nji raz li či tih ak te ra iz vla di nog i ne vla di nog sek to ra u iden ti fi ka ci ji, za šti ti i po mo ći žr tva ma tr go vi ne lju di ma. Usta no vlje nje Slu žbe za ko or di na ci ju za šti te žr ta va tr go vi ne lju di ma

te lo je for mi ra no ra di lak še raz me ne in for ma ci ja na ni vou ko or di na to ra rad nih gru pa na ci o nal nog ti ma, od no sno pru ža nja po mo ći na ci o nal nom ko or di na to ru u ko or di na ci ji i im ple men ta ci ji raz li či tih me ra i ak tiv no sti.

156

2003. go di ne,72 ko ja pred sta vlja sr ce tog me ha ni zma,73 je dan je od naj zna čaj-ni jih po ma ka u za šti ti žr ta va tr go vi ne lju di ma u Re pu bli ci Sr bi ji. Slu žba je prak tič no za du že na za iden ti fi ka ci ju žr ta va tr go vi ne lju di ma na či ta voj te ri to ri ji ze mlje i ko or di na ci ju ak tiv no sti or ga ni za ci ja ko je im pru ža ju ne po sred nu po-moć. Ona uvo di žr tvu u si stem za šti te i po dr ške i ko or di ni ra iz ra du naj bo ljeg pla na po mo ći u skla du sa in di vi du al nim po tre ba ma žr tve, po štu ju ći prin ci pe do bro volj no sti, in for mi sa nog pri stan ka i naj bo ljeg in te re sa žr tve; sta ra se o bez bed nom sme šta ju žr ta va, obez be đi va nju po mo ći u ad mi ni stra tiv nim pro-ce du ra ma, pri pre mi žr ta va za po vra tak u ze mlju po re kla i re in te gra ci ju, mo-ni to rin gu pro ce sa re in te gra ci je ili dru gih ob li ka po mo ći.

To kom po sled njih go di na u Re pu bli ci Sr bi ji su pred u ze te broj ne ak tiv no sti u po gle du edu ka ci je struč nja ka o pro ble mu tr go vi ne lju di ma i pre po zna va nju vik ti mi za ci je – edu ka ci ja ma ko je su or ga ni zo va ne od stra ne raz li či tih dr žav nih or ga na i ne vla di nih or ga ni za ci ja, naj če šće uz po moć me đu na rod nih or ga ni-za ci ja (OEBS-a, IOM-a i dr.) ob u hva će no je na sto ti ne po li ca ja ca (i to iz svih ope ra tiv nih li ni ja ra da, od no sno kri mi na li stič ke, gra nič ne, sa o bra ćaj ne i po li ci je op šte nad le žno sti), tu ži la ca, su di ja, su di ja za pre kr ša je, so ci jal nih, zdrav stve nih i pro svet nih rad ni ka, no vi na ra i ak ti vi sta ne vla di nih or ga ni za ci ja.

Uva ža va ju ći či nje ni cu da je tr go vi na lju di ma vi še slo jan, slo žen i di na mi čan fe no men ko ji zah te va ob u hvat ni prav ni i dru štve ni pri stup pro ble mu i pri me nu efi ka snih me ra na pla nu su zbi ja nja i ka žnja va nja uči ni la ca, kao i na pla nu za šti te žr ta va i pre ven ci je, Vla da Re pu bli ke Sr bi je je 2006. go di ne usvo ji la Stra te gi ju bor be pro tiv tr go vi ne lju di ma,74 ko jom su usta no vlje ni stra te ški ci lje vi, me re i ak tiv no sti svih ak te ra u bor bi pro tiv tr go vi ne lju di ma. Ovim do ku men tom je po sta vlje no je da na est stra te ških ci lje va Re pu bli ke Sr bi je u bor bi pro tiv tr go vi ne

72 Oba ve za osni va nja Slu žbe utvr đe na je Me mo ran du mom o raz u me va nju ko ji su za klju-či li Mi si ja OEBS-a u Sr bi ji i Cr noj Go ri, Mi ni star stvo ra da, za po šlja va nja i so ci jal ne po li ti ke i Za vod za vas pi ta nje de ce i omla di ne u Be o gra du. Pra vil ni kom o iz me na ma i do pu na ma Pra vil ni ka o bli žim uslo vi ma za osni va nje i nor ma ti vi ma i stan dar di ma za oba vlja nje de lat no sti usta no va so ci jal ne za šti te za sme štaj de ce bez ro di telj skog sta ra nja i de ce i omla di ne sa po re ća ji ma u po na ša nju („Slu žbe ni gla snik RS”, br. 121/03), u okvi ru Za vo da za vas pi ta nje de ce i omla di ne u Be o gra du osno va na je Slu žba za ko or di na ci ju za šti te žr ta va tr go vi ne lju di ma, kao or ga ni za ci o na je di ni ca Za vo da. Slu žba za ko or di-na ci ju za šti te žr ta va tr go vi ne lju di ma po če la je sa ra dom mar ta 2004. go di ne. Od ju na 2005. go di ne ona je pot pu no in te gri sa na u si stem so ci jal ne za šti te.

73 For mi ra nje Slu žbe pred sta vlja, pre sve ga, re zul tat sa rad nje OEBS-a i Mi ni star stva ra da, za po šlja va nja i so ci jal ne po li ti ke Re pu bli ke Sr bi je.

74 Stra te gi ja bor be pro tiv tr go vi ne lju di ma u Re pu bli ci Sr bi ji, „Slu žbe ni gla snik RS“, br. 111/06.

157

lju di ma, i to u pet obla sti: in sti tu ci o nal nom okvi ru, pre ven ci ji, po mo ći, za šti ti i re in te gra ci ji žr ta va, me đu na rod noj sa rad nji i pra će nju i eva lu a ci ji re zul ta ta.

Ci lje vi ve za ni za in sti tu ci o nal ni okvir uklju ču ju: una pre đe nje Na ci o nal nog me ha ni zma za iden ti fi ka ci ju, po moć i za šti tu žr ta va; ob u ča va nje i struč no usa-vr ša va nje svih ak te ra uklju če nih u pre po zna va nje i pru ža nje uslu ga žr tva ma tr go vi ne lju di ma u ci lju bo lje iden ti fi ka ci je, po mo ći i za šti te žr ta va; po bolj ša nje prav nog okvi ra ra da u skla du sa pre u ze tim me đu na rod nim oba ve za ma, i una-pre đe nje sta ti stič kog pra će nja po ja ve u ci lju po bolj ša nja na ci o nal nog od go vo ra na tr go vi nu lju di ma na stra te škom i ope ra tiv nom ni vou.

Stra te ški ci lje vi u obla sti pre ven ci je uklju ču ju: po ve ća nje ni voa sve sti o pro ble mu tr go vi ne lju di ma i ubla ža va nje dej stva fak to ra ri zi ka i pod lo žno sti pro ble mu.

Ci lje vi ko ji su Stra te gi jom po sta vlje ni na pla nu po mo ći, za šti te i re in te gra ci je žr ta va ob u hva ta ju: po bolj ša nje iden ti fi ka ci je žr ta va svih ob li ka tr go vi ne lju di-ma; spre ča va nje se kun dar ne vik ti mi za ci je žr ta va/sve do ka od stra ne dr žav nih or ga na, i sa či nja va nje du go roč nih pro gra ma za šti te i re in te gra ci je žr ta va.

Cilj u obla sti me đu na rod ne sa rad nje pod ra zu me va ostva ri va nje kon ti nu i ra-ne me đu na rod ne i re gi o nal ne sa rad nje sa re le vant nim slu žba ma, in sti tu ci ja ma i or ga ni za ci ja ma u ci lju efi ka sni jeg su zbi ja nja tr go vi ne lju di ma, od no sno efi -ka sni jeg go nje nja uči ni la ca kri vič nog de la tr go vi ne lju di ma i dru gih kri vič nih de la sa ele men ti ma eks plo a ta ci je.

Stra te ški cilj ve zan za pra će nje pri me ne me ha ni za ma za bor bu pro tiv tr go-vi ne lju di ma i eva lu a ci ju re zul ta ta pod ra zu me va spro vo đe nje re dov ne ana li ze de lo va nja dr žav nih in sti tu ci ja, ne vla di nih i me đu na rod nih or ga ni za ci ja, ra di us po sta vlja nja uspe šnog na ci o nal nog me ha ni zma za bor bu pro tiv tr go vi ne lju di-ma. Pred vi đe no je da Re pu blič ki tim pe ri o dič no sa či nja va iz ve štaj o re zul ta ti ma spro ve de nih me ra i ak tiv no sti iz Stra te gi je i Ak ci o nog pla na i da ga do sta vlja Sa ve tu za bor bu pro tiv tr go vi ne lju di ma, ko ji će, na osno vu nje ga, vr ši ti ana li-zu re zu lta ta i do sta vlja ti nad le žnim or ga ni ma pre po ru ke za re vi zi ju stra te ških ci lje va i pred la ga ti neo p hod ne me re. Ta ko đe, ra di ostva ri va nja bo ljeg uvi da u pro ces re a li za ci je stra te ških ci lje va, pred vi đe no je da svi čla no vi Re pu blič kog ti-ma pod no se go di šnji iz ve štaj Ko or di na to ru za bor bu pro tiv tr go vi ne lju di ma.

Na ža lost, na iz ra du i usva ja nje ak ci o nog pla na ko ji bi omo gu ćio im ple men-ta ci ju Stra te gi je i či ta vog spek tra me ra nu žnih ra di po sti za nja pri lič no ob u-hvat no po sta vlje nih ci lje va, če ka lo se vi še od dve go di ne. Na po kon, 30. apri la 2009. go di ne, u vre me pi sa nja ovog tek sta, Vla da Re pu bli ke Sr bi je je usvo ji la Za klju čak o usva ja nju Na ci o nal nog pla na ak ci je za bor bu pro tiv tr go vi ne lju di ma za pe riod od 2009. do 2011. go di ne. Ak ci o nim pla nom je pred vi đe no spro vo-

158

đe nje 125 ak tiv no sti u spre ča va nju tr go vi ne lju di ma i to u obla sti ma ja ča nja ka pa ci te ta, po mo ći i re in te gra ci ji žr ta va, pre ven ci ji i me đu na rod noj sa rad nji.

Pro blem tr go vi ne lju di ma pred met je i Stra te gi je su prot sta vlja nja ile gal nim mi gra ci ja ma u Re pu bli ci Sr bi ji za pe riod od 2009-2014. go di ne75 iz 2009. go di ne, ko ja pred vi đa niz pro ak tiv nih i re ak tiv nih me ra una pre đe nja su zbi ja nja ile gal-nih mi gra ci ja, od no sno ostva ri va nje pet op štih ci lje va: raz vi ja nje ka pa ci te ta i kom pe ten ci ja su bje ka ta ko ji stva ra ju i raz vi ja ju stra te gi ju, raz vi ja nje sa rad nje sa part ne ri ma i osta lim za in te re so va nim su bjek ti ma, raz vi ja nje me to do lo gi je su prot sta vlja nja ile gal nim mi gra ci ja ma, raz vi ja nje si ste ma me ra pre ma raz li či tim ka te go ri ja ma ile gal nih mi gra na ta (uklju ču ju ći i ile gal ne mi gran te – žr tve tr go-vi ne lju di ma) i us po sta vlja nje na ci o nal nog kon cep ta su prot sta vlja nja ile gal nim mi gra ci ja ma u do me nu po ja ča nih uzro ka i raz li či tih vr sta i ob li ka is po lja va nja. Ima ju ći u vi du da Stra te gi ja pred vi đa ne sa mo una pre đe nje ljud skih i dru gih re sur sa, sa rad nje i za kon skih pro ce du ra u obla sti kon tro le ile gal nih mi gra ci ja, već i pri me nu ni za pro ak tiv nih me ra u obla sti pro fi li sa nja li ca u po ja ča nom ri zi ku, me dij skih kam pa nja, sa rad nje sa gra đa ni ma i lo kal nom za jed ni com u su prot sta vlja nju ile gal nim mi gra ci ja ma, za klju či va nja spo ra zu ma o za po šlja-va nju u dru goj ze mlji i niz dru gih me ra usme re nih pre ma „po ja ča nim uzro-ci ma” i raz li či tim vr sta ma i ob li ci ma is po lja va nja ile gal nih mi gra ci ja, mo glo bi se oče ki va ti da će je dan od nje nih uči na ka, pod uslo vom da se ade kvat no im ple men ti ra, bi ti i pre ven ci ja vik ti mi za ci je tr go vi nom lju di ma.76

75 Stra te gi ju su prot sta vlja nja ile gal nim mi gra ci ja ma u Re pu bli ci Sr bi ji za pe riod od 2009-2014. go di ne Vla da Re pu bli ke Sr bi je je do ne la 26. mar ta 2009. go di ne.

76 Istog da na ka da je do ne la Stra te gi ju su prot sta vlja nja ile gal nim mi gra ci ja ma (26. mar-ta 2009. go di ne), Vla da Re pu bli ke Sr bi je do no si i Na ci o nal nu stra te gi ju za bor bu pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la. Od zna ča ja je što se me đu osnov nim ci lje vi ma ove Stra te gi je na vo de raz vi ja nje pro ak tiv nog pri stu pa u bor bi pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la, ja ča nje sa-rad nje na na ci o nal nom, re gi o nal nom i me đu na rod nom ni vou, i ja ča nje sa rad nje iz me đu dr žav nih or ga na, pri vat nog sek to ra i ci vil nog dru štva (Na ci o nal na stra te gi ja za bor bu pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la, Ode ljak 1.4.).

159

Do men su zbi ja nja tr go vi ne lju di ma

Za kon ski okvir

Bu du ći da Re pu bli ka Sr bi ja ne ma po se ban za kon o tr go vi ni lju di ma, le gi sla-tiv ni okvir za su zbi ja nje ove po ja ve pred sta vlja ju re le vant ne od red be sa dr ža ne u vi še za ko na, uklju ču ju ći, pre sve ga: Kri vič ni za ko nik, Za ko nik o kri vič nom po stup ku, Za kon o or ga ni za ci ji i nad le žno sti dr žav nih or ga na u su zbi ja nju or ga ni zo va nog kri mi na la, Za kon o pre kr ša ji ma, Za kon o stran ci ma i Za kon o za šti ti dr žav ne gra ni ce.

Kao što je već re če no, kri vič no za ko no dav stvo Re pu bli ke Sr bi je sve do apri-la 2003. go di ne ni je sa dr ža va lo po seb ne in kri mi na ci je ko je bi se ne po sred no od no si le na tr go vi nu lju di ma. Do ta da je, sto ga, na uči ni o ce uglav nom pri me-nji va na ne ko li ci na od re da ba iz ta da šnjih kri vič nih za ko na – Osnov nog kri vič-nog za ko na (OKZ) i Kri vič nog za ko na Re pu bli ke Sr bi je (KZ RS), a pre sve ga in kri mi na ci je: po sre do va nje u vr še nju pro sti tu ci je (čl. 252. OKZ), ne do zvo ljen pre laz dr žav ne gra ni ce (čl. 249. OKZ), za sni va nje rop skog od no sa i pre voz li ca u rop skom od no su (čl. 155. OKZ), pro tiv prav no li še nje slo bo de (čl. 63. KZ RS), fal si fi ko va nje is pra va (čl. 233. KZ RS) i dr. (Bo ško vić, 2005: 280).

Pr va in kri mi na ci ja tr go vi ne lju di ma iz čla na 111b ra ni jeg KZ RS, uve de na 2003. go di ne, tr pe la je kri ti ke usled ne do volj ne usa gla še no sti sa de fi ni ci jom iz Pro to ko la za pre ven ci ju, su zbi ja nje i ka žnja va nje tr go vi ne ljud skim bi ći ma, na ro či to že na ma i de com, pre sve ga u do me nu za šti te ma lo let nih li ca. Ta in kri mi na ci ja se po ka za la ne a de kvat nom i zbog to ga što je isto vre me no sank ci o ni sa la ka ko ak tiv no sti ko je se ve zu ju za uče šće u tr go vi ni lju di ma, ta ko i one ko je se od no se na kri jum ča re nje lju di. Na i me, bu du ći da se od no si la ne sa mo na slu ča je ve u ko ji ma je rad nja iz vr še nja pred u ze ta u ci lju „eks plo a ta ci je ra da, vr še nja kri mi-nal ne de lat no sti, pro sti tu ci je ili pro sja če nja, upo tre be u por no graf ske svr he, ra di od u zi ma nja de la te la za pre sa đi va nje ili ra di ko ri šće nja u oru ža nim su-ko bi ma“, već i na slu ča je ve u ko ji ma je rad nja pred u ze ta u ci lju „sti ca nja ne ke ko ri sti“, pri me na in kri mi na ci je je pro ši re na i na slu ča je ve kri jum ča re nja lju di, što je iza zva lo ter mi no lo šku zbr ku i kon fu zi ju u po gle du tu ma če nja od red be i zna če nja ko ja su joj da va na u prak si (Ni ko lić-Ri sta no vić, 2005a: 8).

Nor ma tiv nim re še nji ma iz va že ćeg Kri vič nog za ko ni ka iz 2005. go di ne (KZ)77 uči nje ni su ko ra ci ka ot kla nja nju ne do sta ka iz ra ni jeg za ko no dav stva i da ljem ja ča nju kri vič no prav ne za šti te. Tr go vi na lju di ma je in kri mi ni sa na čla no vi-ma ko ji se od no se na kri vič na de la tr go vi na lju di ma (čl. 388. KZ), tr go vi na de com

77 Kri vič ni za ko nik, „Slu žbe ni gla snik RS“ br. 85/05, 88/05 i 107/05.

160

ra di usvo je nja (čl. 389. KZ) i za sni va nje rop skog od no sa i pre voz li ca u rop skom od no su (čl. 390. KZ78) iz Gla ve XXXIV, ko ja ob u hva ta kri vič na de la pro tiv čo več no sti i dru gih do ba ra za šti će nih me đu na rod nim pra vom.

Kri vič no de lo Tr go vi na lju di ma iz čla na 388. KZ gla si:79

Ko si lom ili pret njom, do vo đe njem u za blu du ili odr ža va njem u za blu di, zlo-u po tre bom ovla šće nja, po ve re nja, od no sa za vi sno sti, te ških pri li ka dru gog, za-dr ža va njem lič nih is pra va ili da va njem ili pri ma njem nov ca ili dru ge ko ri sti, vr bu je, pre vo zi, pre ba cu je, pre da je, pro da je, ku pu je, po sre du je u pro da ji, sa kri va ili dr ži dru go li ce, a u ci lju eks plo a ta ci je nje go vog ra da, pri nud nog ra da, vr še nja kri vič nih de la, pro sti tu ci je ili dru ge vr ste sek su al ne eks plo a ta ci je, pro sja če nja, upo tre be u por no graf ske svr he, us po sta vlja nja rop skog ili nje mu slič nog od no sa, ra di od u zi ma nja or ga na ili de la te la ili ra di ko ri šće nja u oru ža nim su ko bi ma, ka zni će se za tvo rom od dve do de set go di na.

Za de lo iz sta va 1. ovog čla na uči nje no pre ma ma lo let nom li cu uči ni lac će se ka zni ti ka znom pro pi sa nom za to de lo i kad ni je upo tre bio si lu, pret nju, ili ne ki dru gi od na ve de nih na či na iz vr še nja.

Ako je de lo iz sta va 1. ovog čla na uči nje no pre ma ma lo let nom li cu uči ni lac će se ka zni ti za tvo rom naj ma nje tri go di ne.

Ako je usled de la iz st. 1. i 3. ovog čla na na stu pi la te ška te le sna po vre da ne kog li ca, uči ni lac će se ka zni ti za tvo rom od tri do pet na est go di na.

Ako je usled de la iz st. 1. i 3. ovog čla na na stu pi la ili smrt jed nog ili vi še li ca, uči ni lac će se ka zni ti za tvo rom naj ma nje de set go di na.

78 Osnov ni ob lik kri vič nog de la za sni va nja rop skog od no sa i pre vo za li ca u rop skom od no su iz čl. 390. KZ či ni onaj „ko, kr še ći pra vi la me đu na rod nog pra va, sta vi dru gog u rop ski ili nje mu sli čan od nos ili ga dr ži u ta kvom od no su, ku pi, pro da, pre da dru gom li cu ili po sre-du je u ku po vi ni, pro da ji ili pre da ji ova kvog li ca ili pod sti če dru gog da pro da svo ju slo bo-du ili slo bo du li ca ko je iz dr ža va ili o ko jem se sta ra“, dok po se ban ob lik de la či ni onaj ko „pre vo zi li ca ko ja se na la ze u rop skom ili nje mu slič nom od no su iz jed ne ze mlje u dru gu“ (st.2), a te ži ob lik po sto ji ako se de lo iz st.1. i 2. uči ni pre ma ma lo let nom li cu (st. 3).

79 Za kon ska de fi ni ci ja tr go vi ne lju di ma u skla du je sa de fi ni ci jom iz Kon ven ci je Sa ve ta Evro pe o bor bi pro tiv tr go vi ne lju di ma, pre ma ko joj:„tr go vi na lju di ma” zna či vr bo va nje, pre voz, pre me šta nje, skri va nje ili pri hvat li ca, uz pri me nu pret nje ili si le ili dru gih ob-li ka pri nu de, ot mi ce, pre va re, ob ma ne, zlo u po tre be ovla šće nja ili sta nja ugro že no sti, ili da va nje ili pri ma nje nov ča nih sred sta va ili dru ge ko ri sti ra di do bi ja nja pri stan ka li ca ko je ima kon tro lu nad dru gim li cem u ci lju is ko ri šća va nja. Is ko ri šća va nje, u naj ma nju ru ku, tre ba da uklju či is ko ri šća va nje pro sti tu ci je dru gih li ca ili dru ge ob li ke sek su al-nog is ko ri šća va nja, pri si lan rad ili pru ža nje uslu ga, slu že nje, rop stvo ili prak su slič nu rop stvu ili va đe nje ljud skih or ga na (čl.4. st.1. t.a. Kon ven ci je).

161

Ko se ba vi vr še njem kri vič nih de la iz st.1. do 3. ovog čla na ili je de lo iz vr še no od stra ne or ga ni zo va ne gru pe, ka zni će se za tvo rom naj ma nje pet go di na.

No vom in kri mi na ci jom je una pre đe na za šti ta ma lo let nih li ca, od no sno de ce u smi slu Kon ven ci je o pra vi ma de te ta (li ca mla đih od 18 go di na), či me je nor ma-tiv no re še nje u tom do me nu usa gla še no sa Proto ko lom za pre ven ci ju, su zbi ja nje i ka žnja va nje tr go vi ne ljud skim bi ći ma, na ro či to že na ma i de com. „Pri ma nje nov ca ili dru ge ko ri sti“ sa da je pred vi đe no kao na čin iz vr še nja, či me su uči nje na da lja usa gla ša va nja sa de fi ni ci jom tr go vi ne lju di ma iz Pro to ko la, dok su pred vi đe ni al ter na tiv ni na či ni iz vr še nja pro ši re ni i na za dr ža va nje lič nih do ku me na ta. Pa siv ni su bjekt od no sno žr tva kri vič nog de la mo že bi ti bi lo ko je li ce.80

Osnov ni ob lik kri vič nog de la tr go vi ne de com ra di usvo je nja iz čla na 389. KZ či ni onaj ko „odu zme li ce ko je ni je na vr ši lo če tr na est go di na ra di nje go vog usvo je nja pro tiv no va že ćim pro pi si ma, ili ko usvo ji ta kvo li ce ili po sre du je u ta kvom usvo je nju ili ko u tom ci lju ku pi, pro da ili pre da dru go li ce ko je ni je na vr ši lo če tr na est go di na ili ga pre vo zi, obez be đu je mu sme štaj ili ga pri kri va“ (st. 1.). Za ovaj ob lik de la za pre će na je ka zna za tvo ra od jed ne do pet go di na. Za te ži ob lik de la ko ji po sto ji ako se uči ni lac ba vi tr go vi nom de ce ra di usvo je-nja, ili je de lo iz vr še no na or ga ni zo van na čin od stra ne vi še li ca, pred vi đe na je ka zna za tvo ra od naj ma nje tri go di ne (st. 2.).

U okvi ru gla ve XXXI no vog KZ ko jom su ob u hva će na de la pro tiv jav nog re da i mi ra, kri jum ča re nje lju di je pred vi đe no kao po seb no kri vič no de lo (Ne-do zvo ljen pre laz dr žav ne gra ni ce i kri jum ča re nje lju di) u čla nu 350, ko ji gla si:

(1) Ko bez pro pi sa ne do zvo le pre đe ili po ku ša da pre đe gra ni cu SCG, na o ru žan ili upo tre bom na si lja, ka zni će se za tvo rom do jed ne go di ne.

(2) Ko u na me ri da se bi ili dru gom pri ba vi ka kvu ko rist, omo gu ća va dru gom ne-do zvo lje ni pre laz gra ni ce SCG ili ne do zvo lje ni bo ra vak ili tran zit kroz SCG, li cu ko je ni je dr ža vlja nin SCG, ka zni će se za tvo rom od tri me se ca do šest go di na.

(3) Ako je de lo iz sta va 2. ovog čla na uči nje no od stra ne or ga ni zo va ne gru pe, zlo u po tre bom slu žbe nog po lo ža ja, ili na na čin ko jim se ugro ža va ži vot ili zdra-vlje li ca či ji se ne do zvo lje ni pre laz gra ni ce SCG, bo ra vak ili tran zit omo gu ća va ili je kri jum ča ren ve ći broj li ca, uči ni lac će se ka zni ti za tvo rom od jed ne do de set go di na.

80 Prem da je u te o ri ji spor no da li se kao po seb ni su bjek tiv ni ele ment zah te va i na me ra uči ni o ca upra vlje na na po sti za nje ne kog od na ve de nih ci lje va, ili je pak do volj no zna nje iz vr ši o ca da će pa siv ni su bjekt bi ti is ko ri šćen u ne ku od na ve de nih svr ha, od stra ne bi lo kog li ca, pre o vla đu ju ći je dru gi stav ko ji se sma tra uskla đe ni jim sa in ten ci jom Pro to ko la da se žr tva ma tr go vi ne lju di ma pru ži što ši ra za šti ta (Sto ja no vić, 2006: 811).

162

(4) Sred stva na me nje na ili upo tre blje na za iz vr še nje de la iz st. 1. do 3. ovog čla na od u ze će se.

Tre ba re ći da u ve zi sa pa siv nim su bjek tom ovog ob li ka kri vič nog de la u do ma ćoj kri vič no prav noj te o ri ji po sto je dva su prot na sta no vi šta. Na i me, dok Sto ja no vić sma tra da dru go li ce ko me se omo gu ća va ne do zvo lje ni pre laz gra ni-ce, ne do zvo lje ni bo ra vak ili ne do zvo lje ni tran zit ne sme bi ti dr ža vlja nin Sr bi je (Sto ja no vić, 2006: 739), La za re vić pak prak tič no po vla či raz li ku iz me đu dve si tu a ci je iz no se ći stav da kri vič no de la iz st. 2. čl. 350. KZ je ste omo gu ća va-nje dru gom ne do zvo lje nog pre la za gra ni ce SCG ili omo gu ća va nje li cu ko je ni-je dr ža vlja nin SCG ne do zvo lje nog bo rav ka ili tran zi ta kroz SCG (La za re vić, 2006: 865). Im pli cit no, pa siv ni su bjekt bi u pr vom slu ča ju mo glo bi ti sva ko li ce (stra ni dr ža vlja nin, do ma ći dr ža vlja nin i li ca bez dr ža vljan stva), dok se u dru gom slu ča ju kao pa siv ni su bjekt po ja vlju je is klju či vo li ce ko je ni je dr ža-vlja nin SCG. Ka ko is ti če Žar ko vić, di le me ko je je iza zva la re dak ci ja sta va 2. čla na 350. KZ i tu ma če nja ko ja se sre ću u te o ri ji re per ku to va la su se na do no-še nje sud skih od lu ka ko je di rekt no uti ču na efi ka snost su prot sta vlja nja ovom ob li ku kri mi na li te ta (Žar ko vić, 2008: 213.). Ta ko je Vr hov nog su da Sr bi je u od lu ci Kzz. br. 141/07 od 25.12.2007. go di ne do ne toj u po stup ku za kri vič no de lo ne do zvo lje ni pre laz dr žav ne gra ni ce i kri jum ča re nje lju di oce nio da su neo sno va ni na vo di iz zah te va za za šti tu za ko ni to sti Re pu blič kog jav nog tu ži-o ca da je re še nji ma Op štin skog su da u Su bo ti ci i Okru žnog su da u Su bo ti ci uči nje na po vre da kri vič nog za ko na u smi slu čla na 369. stav 1. tač ka 1. u ve zi čla na 274. stav 1. tač ke 1. ZKP, a u ve zi sa čla nom 350. stav 2. KZ, bu du ći da „iz od red be čla na 350. stav 2. KZ pro iz i la zi da dru go li ce ko me se omo gu ća va ne do zvo lje ni pre laz gra ni ce, ne do zvo lje ni bo ra vak ili ne do zvo lje ni tran zit ne sme bi ti dr ža vlja nin SCG, od no sno Re pu bli ke Sr bi je”:

„Ka ko je iz fo to ko pi ja lič nih ka ra ta za li ca SS, SS1 i SS2, ko je su iz da te od stra ne nad le žnih or ga na Re pu bli ke Sr bi je, u ..., Op šti na Bu ja no vac, utvr đe no da su ova li ca dr ža vlja ni Re pu bli ke Sr bi je, od no sno da se ne ra di o stra nim dr ža vlja ni ma, pr vo ste pe ni sud je do neo za klju čak da de lo ko je je pred met op-tu žbe ni je kri vič no de lo i da ne ma me sta op tu žbi pro tiv okri vlje nih usled če ga je kri vič ni po stu pak ob u sta vljen.

Pro tiv na ve de nog re še nja pr vo ste pe nog su da, žal bu je iz ja vio Op štin ski jav ni tu ži lac u Su bo ti ci zbog po vre de kri vič nog za ko na. Okru žni sud, kao dru go ste pe ni sud je od bio kao neo sno va nu žal bu Op štin skog jav nog tu ži o ca, na la ze ći da je pr vo ste pe ni sud pra vil no po stu pio ka da je usva ja njem pri go vo-ra... utvr dio da ne ma me sta op tu žbi Op štin skog jav nog tu ži o ca u Su bo ti ci...

163

pro tiv okri vlje nih AA i BB, ta ko da je kri vič ni po stu pak u ovoj kri vič no-prav-noj stva ri pre ma ovim okri vlje ni ma ob u sta vljen.

Po oce ni Vr hov nog su da, neo sno va ni su na vo di iz zah te va za za šti tu za ko-ni to sti Re pu blič kog jav nog tu ži o ca da je ozna če nim re še nji ma Op štin skog i Okru žnog su da u Su bo ti ci uči nje na po vre da kri vič nog za ko na u smi slu čla na 369. stav 1. tač ka 1. u ve zi čla na 274. stav 1. tač ka 1. ZKP, a u ve zi sa čla nom 350. stav 2. KZ, s ob zi rom na to da dru go li ce ko me se omo gu ća va ne do zvo ljen pre laz dr žav ne gra ni ce, ne do zvo ljen bo ra vak ili ne do zvo ljen tran zit, ne mo že bi ti dr ža vlja nin Re pu bli ke Sr bi je, od no sno da se ra di o pa siv nom su bjek tu ko ji mo že bi ti sa mo stra nac (stra ni dr ža vlja nin ili tzv. apa trid, od no sno li ce bez dr-ža vljan stva), što pro iz i la zi iz od red be čla na 5. Pro to ko la pro tiv kri jum ča re nja mi gra na ta kop nom, mo rem i va zdu hom, kao do pu ne Kon ven ci je Uje di nje nih na ci ja pro tiv tran sna ci o nal nog or ga ni zo va nog kri mi na la, ko ji je od stra ne Re-pu bli ke Sr bi je, kao suk ce so ra biv še SRJ ra ti fi ko van i na osno vu ko ga je na ša dr ža va pre u ze la oba ve zu da od re đe ne rad nje pred vi di kao kri vič no de lo“ (VSS, Kzz. br. 141/07).81

Shod no ova kvoj sud skoj prak si, li ca ko ja uče stvu ju u kri jum ča re nju oso ba al ban ske na ci o nal no sti iz AP Ko so va i Me to hi je, ko je su for mal no prav no dr-ža vlja ni Re pu bli ke Sr bi je, ne pro ce su i ra ju se kao uči ni o ci kri vič nog de la iz st. 350. KZ, što, ima ju ći u vi du za stu plje nost Al ba na ca sa KiM u struk tu ri onih ko ji se kri jum ča re pre ko gra ni ca Sr bi je, po ten ci jal no vr lo ozbilj no ugro ža va efi ka snost su zbi ja nja ile gal nih mi gra ci ja i or ga ni zo va nog kri mi na li te ta.

Tr go vi na lju di ma (kao i de lo ne do zvo lje nog pre la za dr žav ne gra ni ce i kri-jum ča re nja lju di), ko ja je iz vr še na od stra ne or ga ni zo va ne kri mi nal ne gru pe, od no sno dru ge or ga ni zo va ne gru pe ili nje nih pri pad ni ka od go va ra za kon skoj de fi ni ci ji or ga ni zo va nog kri mi na la i u tim slu ča je vi ma se pri me nju ju po seb-ne pro ce sne i or ga ni za ci o ne nor me,82 od no sno po seb na po li cij ska i tu ži lač ka ovla šće nja, po seb ne is tra žne teh ni ke i do ka zna pra vi la, kao i po seb ne od red be ko je se od no se na za šti tu žr ta va.83

81 Od lu ka do stup na na: http://www.vrhovni.sud.srbija.yu/upload/documents/praksa/krivicna/2008/kzz_141_07m.doc . Pristupljeno 30. aprila 2009.

82 Za po stu pa nje u pred me ti ma or ga ni zo va nog kri mi na la nad le žni su Okru žno jav no tu ži la štvo u Be o gra du (od no sno nje go vo Po seb no ode lje nje za su zbi ja nje or ga ni zo va-nog kri mi na la – Spe ci jal no tu ži la štvo) i Okru žni sud u Be o gra du (tj. nje go vo Po seb no ode lje nje) kao pr vo ste pe ni, za te ri to ri ju Re pu bli ke Sr bi je.

83 Va že ća de fi ni ci ja or ga ni zo va nog kri mi na la da ta je u čla nu 2. Za ko na o or ga ni za ci ji i nad-le žno sti dr žav nih or ga na u bor bi pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la, („Slu žbe ni gla snik RS”, br. 42/02, 27/03, 39/03, 67/03, 29/04, 45/05, i 61/05), pre ma ko me: „Or ga ni zo va ni kri mi nal u smi slu ovog za ko na pred sta vlja vr še nje kri vič nih de la od stra ne or ga ni zo-va ne kri mi nal ne gru pe, od no sno dru ge or ga ni zo va ne gru pe ili nje nih pri pad ni ka za

164

Za ko nom o od u zi ma nju imo vi ne pro is te kle iz kri vič nog de la (ZO IPKD)84 iz 2008. go di ne ko ji se pri me nju je od 1. mar ta 2009. ure đu ju se uslo vi, po stu pak i or ga ni nad le žni za ot kri va nje, od u zi ma nje i upra vlja nje imo vi nom pro is te klom iz kri vič nog de la (čl. 1.), od no sno pred vi đa ju uslo vi i po stu pak pri vre me nog ili traj nog od u zi ma nja od vla sni ka imo vi ne pro is te kle iz kri vič nog de la. Pod „imo-vi nom pro is te klom iz kri vič nog de la“ sma tra se „imo vi na okri vlje nog, sve do ka sa rad ni ka ili osta vi o ca ko ja je u oči gled noj ne sra zme ri sa nje go vim za ko ni tim pri ma nji ma“ (čl. 3. st.1. t.2. ZO IPKD). Za kon omo gu ću je da se is pi tu je po re klo ce lo kup ne imo vi na osum nji če nog, da kle ne sa mo ona za ko ju se sum nja da je pro-is te kla iz kri vič nog de la za ko je se vo di po stu pak, a te ret do ka zi va nja pre ba čen je na osum nji če nog ko ji će mo ra ti da do ka zu je da je imo vi nu ste kao na za ko nit na čin. Za kon se pri me nju je u slu ča je vi ma tak sa tiv no na ve de nih kri vič nih de-la, me đu ko ji ma su i de la tr go vi ne lju di ma (čl. 388. KZ), tr go vi ne de com ra di usvo je nja (čl. 389. KZ), kao i kri vič no de lo ne do zvo ljen pre laz dr žav ne gra ni ce i kri jum ča re nje lju di iz čla na 350. st.2. i 3. KZ (čl.2. st.1. t.7. i 5. ZO IPKD), ako imo vin ska ko rist pri ba vlje na kri vič nim de lom [...] pre la zi iz nos od mi lion i pet sto hi lja da di na ra (čl.2. st.2. ZO IPKD). Po red to ga što se od ovog Za ko na oče ku je da ostva ri že lje ne učin ke na pla nu su zbi ja nja kri vič nih de la, pre sve ga de la or ga-ni zo va nog kri mi na li te ta, od re đe ni učin ci bi se even tu al no mo gli oče ki va ti i na pla nu efi ka sni jeg obe šte će nja žr ta va, o če mu će vi še re či bi ti ne što ka sni je.

Za ko nom o pre kr ša ji ma85 ure đe ni su, po red osta log, uslo vi za pre kr šaj nu od go vor nost, uslo vi za pro pi si va nje i pri me nu pre kr šaj nih sank ci ja, si stem sank ci ja, pre kr šaj ni po stu pak i po stu pak iz vr še nja od lu ke, dok su nor me ko-ji ma se kon kret no po na ša nje pred vi đa kao pre kr šaj sa dr ža ne u dru gim za-ko ni ma. Ta ko je Za ko nom o stran ci ma86, či jim je da nom po čet ka pri me ne (1.

ko ja je pred vi đe na ka zna za tvo ra od če ti ri go di ne ili te ža ka zna.“ Pod „or ga ni zo va nom kri mi nal nom gru pom“ iz čla na 2. ovog za ko na pod ra zu me va se „gru pa od tri i vi še li ca, ko ja po sto ji od re đe no vre me i de lu je spo ra zum no u ci lju vr še nja jed nog ili vi še kri vič nih de la za ko ja je pred vi đe na ka zna za tvo ra od če ti ri go di ne ili te ža ka zna, ra di sti ca nja, po sred no ili ne po sred no, fi nan sij ske ili dru ge ma te ri jal ne ko ri sti“ (čl. 3. st. 1.), dok se pod „dru gom or ga ni zo va nom gru pom“ pod ra zu me va gru pa „ko ja ni je obra zo va na u ci lju ne po sred nog vr še nja kri vič nih de la, ni ti ima ta ko raz vi je nu or ga ni za ci o nu struk tu ru, de fi ni sa ne ulo ge i kon ti nu i tet član stva svo jih pri pad ni ka, ali je u funk ci ji or ga ni zo va nog kri mi na la“ (čl. 3. st. 2.).

84 Za kon o od u zi ma nju imo vi ne pro is te kle iz kri vič nog de la, „Slu žbe ni gla snik RS“, br. 97/08.

85 „Slu žbe ni gla snik SRS”, broj 44/89, „Slu žbe ni gla snik RS”, br. 21/90, 11/92, 6/93, 20/93, 53/93, 67/93, 28/94, 16/97, 37/97, 36/98, 44/98, 62/01, 65/01 i 55/04. Pri me na no vog Za ko na o pre kr ša ji ma do ne tog 2005. go di ne („Slu žbe ni gla snik RS”, br. 101/05 i 116/08.) od lo že na je do 1. ja nu a ra 2010. go di ne.

86 „Slu žbe ni gla snik RS”, br. 97/08.

165

apri la 2009. go di ne) pre stao da va ži Za kon o kre ta nju i bo rav ku stra na ca,87 pred vi đe na pre kr šaj na od go vor nost za prav no li ce od no sno pred u zet ni ka: ko ji su prot no re le vant nim za kon skim od red ba ma na te ri to ri ju Re pu bli ke Sr bi je do ve ze stran ca ili od bi je da ga od ve de88; usled či jeg pro pu sta u or ga ni za ci ji tu ri stič kog ili po slov nog pu to va nja je do šlo do ne za ko ni tog bo rav ka stran ca na te ri to ri ji Re pu bli ke Sr bi je89; ko ji su prot no re le vant noj za kon skoj od red bi ove re nu ko pi ju ga ran ci je ne do sta vi nad le žnom or ga nu po me stu oče ki va nog bo ra vi šta stran ca (čl. 81.); ko ji nad le žnom or ga nu ne pri ja vi bo ra vak stra na ca u ro ku od 24 ča sa od ča sa pru ža nja uslu ge sme šta ja stran cu (čl. 82.).90 Za kon pred vi đa pre kr šaj nu od go vor nost za fi zič ko li ce ko je nad le žnom or ga nu ne pri ja vi bo ra vak stra na ca u ro ku od 24 ča sa od ča sa do la ska stran ca u po se tu (čl. 83.). Pre kr šaj na od go vor nost pred vi đe na je za stran ca ko ji: ne za ko ni to uđe u Re pu bli ku Sr bi ju;91 ne na pu sti Re pu bli ku Sr bi ju u ro ku ko ji mu je od re đen; na pu sti Pri hva ti li šte bez odo bre nja ili se ne pri dr ža va kuć nog re da i pra vi la bo rav ka u Pri hva ti li štu; na pu sti me sto bo rav ka ko je mu je od re dio nad le žni or gan ili se re dov no ne ja vlja nad le žnom or ga nu (čl. 84.)92; kre će se ili bo ra vi na od re đe nom pro sto ru su prot no ogra ni če nju ili za bra ni iz čla na 5. ovog za ko-na; bo ra vi u Re pu bli ci Sr bi ji su prot no raz lo zi ma zbog ko jih mu je iz da ta vi za ili odo bren bo ra vak; ne za ko ni to bo ra vi u Re pu bli ci Sr bi ji; od bi je da po ka že po li cij skom slu žbe ni ku nad le žnog or ga na is pra vu o iden ti te tu; svo ju is pra-vu o iden ti te tu da dru gom li cu na po slu gu, od no sno ako se slu ži ne va že ćom

87 „Slu žbe ni list SFRJ”, br. 56/80, 53/85, 30/89, 26/90 i 53/91, „Slu žbe ni list SRJ”, br. 24/94, 28/96 i 68/02, „Slu žbe ni list SCG”, broj 12/05 i „Slu žbe ni gla snik RS”, br. 101/05 i 109/07.

88 Iz nos pred vi đe ne nov ča ne ka zne za prav no li ce od no sno pred u zet ni ka mo že se kre ta ti u ra spo nu od 100.000-500.000 di na ra. Za ovaj pre kr šaj je pred vi đe no i nov ča no ka-žnja va nje od go vor nog li ca u prav nom li cu i to ka znom od 10.000-50.000 di na ra.

89 Za ovaj pre kr šaj pred vi đe no je oba ve zno iz ri ca nje za štit ne me re za bra ne or ga ni zo va nja me đu na rod nih tu ri stič kih ili po slov nih pu to va nja (čl.81. st.4. Za ko na o stran ci ma).

90 Uz ka znu za po no vlje ni pre kr šaj iz sta va 1. čla na 82. Za ko na, uči ni o cu će se iz re ći i za-štit na me ra za bra ne oba vlja nja de lat no sti pru ža nja uslu ga sme šta ja stran ci ma (čl.82. st.3. Za ko na o stran ci ma).

91 Uz ka znu za pre kr šaj stran cu ko ji ne za ko ni to uđe u Re pu bli ku Sr bi ju (čl.84. st.1. Za-ko na o stran ci ma) ili se kre će ili bo ra vi na od re đe nom pro sto ru su prot no ogra ni če nju ili za bra ni (čl. 85. st.1. Za ko na o stran ci ma) mo že se iz re ći i za štit na me ra uda lje nja stran ca sa te ri to ri je Re pu bli ke Sr bi je. Ra ni ji Za kon o kre ta nju i bo rav ku stra na ca pred vi đao je oba ve zno iz ri ca nje ove me re uz ka znu za pre kr šaj iz čl. 106. st.1. t.1, tj. stran cu ko ji uđe u SCG kad mu je to za bra nje no iz raz lo ga na ve de nih u čla nu 25. istog Za ko na.

92 Za pre kr ša je iz ovog čla na pred vi đe na je nov ča na ka zna u ra spo nu od 10.000 do 50.000 di na ra.

166

is pra vom ili tu đom is pra vom kao svo jom (čl. 85.93).94 Za raz li ku od Za ko na o kre ta nju i bo rav ku stra na ca ko ji je pri me nji van do 1. apri la 2009. go di ne, Za kon o stran ci ma ne pred vi đa ka žnja va nje uči ni o ce pre kr ša ja za tvo rom, 95 već is klju či vo nov ča nim ka zna ma.96

Stu pa njem na sna gu Za ko na o za šti ti dr žav ne gra ni ce97 do ne tom u ok to bru 2008. go di ne pre stao je da va ži Za kon o pre la že nju dr žav ne gra ni ce i kre ta nju u

93 Za pre kr ša je iz ovog čla na pred vi đe na je nov ča na ka zna u ra spo nu od 6.000 do 30.000 di na ra.

94 Za ko nom o stran ci ma pre kr šaj na od go vor nost je pred vi đe na i za stran ca ko ji: u pro pi sa-nom ro ku ne pod ne se zah tev za pro du že nje pri vre me nog bo rav ka, od no sno ne pod ne se zah tev nad le žnom or ga nu za iz da va nje lič ne kar te za stran ca, od no sno ne pod ne se zah tev nad le žnom or ga nu za za me nu lič ne kar te za stran ca; ne vra ti lič nu kar tu nad le žnom or ga nu, u za ko nom utvr đe nim slu ča je vi ma; ne pri ja vi nad le žnom or ga nu ne sta nak ili gu bi tak is pra va; nad le žnom or ga nu ne pri ja vi bo ra vak i pro me nu adre se sta na u ro ku od 24 ča sa od do la ska u me sto bo ra vi šta, od no sno od da na pro me ne adre se sta na u bo ra vi štu; za vre me bo rav ka u Re pu bli ci Sr bi ji no si stra nu voj nu, po li cij sku ili ca rin-sku uni for mu (čl. 86.). Za pre kr šaj iz čl. 86. Za ko na o stran ci ma pred vi đe na je ka zna u ra spo nu od 3.000 do 15.000 di na ra.

95 Na i me, Za kon o kre ta nju i bo rav ku stra na ca je u čla nu 106. pred vi đao ka žnja va nje stran ca nov ča nom ka znom ili za tvo rom do 30 da na za pre kr šaj ako: do đe u ze mlju kad mu je to za bra nje no po od red ba ma ovog za ko na; ako je o se bi dao ne tač ne po dat ke ili se po slu žio la žnom is pra vom; ako se po slu žio tu đom put nom is pra vom ili je svo ju put nu is pra vu dao dru go me da se njo me po slu ži; ako je na ne do zvo ljen na čin do šao u ze mlju, a ni je mu pri-znat sta tus iz be gli ce, od no sno ni je mu pri zna to pra vo azi la; ako je dru gom po mo gao ili ga pod sta kao da na ne do zvo ljen na čin pre đe dr žav nu gra ni cu; ako do đe u ze mlju u vre me za ko je mu je ot ka zan pri vre me ni bo ra vak; ako u ro ku od re đe nom u od lu ci nad le žnog or ga na ne na pu sti te ri to ri ju ze mlje. U čla nu 107. Za kon je pred vi đao ka žnja va nje stran ca nov ča nom ka znom ili za tvo rom do 15 da na za pre kr šaj ako: se kre će, bo ra vi ili stal no na sta ni na od re đe nom me stu ili na od re đe nom pod ruč ju na ko me je kre ta nje, bo ra vak ili na sta nji va nje stra na ca ogra ni če no ili za bra nje no; bo ra vi u ze mlji du že od dva da na od da na od re đe nog u vi zi, tu ri stič koj pro pu sni ci ili odo bre nju za pri vre me ni bo ra vak ili ako u pro pi sa nom ro ku ne pod ne se zah tev za odo bre nje pri vre me nog bo rav ka; na pu sti me sto bo rav ka ko je mu je od re dio nad le žni or gan; za vre me bo rav ka u ze mlji no si stra nu voj nu, po li cij sku ili ca rin sku uni for mu pro tiv no od red ba ma za ko na; nad le žnom or ga nu u pro pi sa nom ro ku ne pri ja vi pre bi va li šte, pro me nu adre se sta na u pre bi va li štu ili ako ne od ja vi pre bi va li šte pre na pu šta nja me sta pre bi va li šta; iz be ga va da nad le žnom or ga nu pri ja vi bo ra vak ili pro me nu adre se sta na u bo ra vi štu; od bi je da ovla šće nom li cu nad le žnog or ga na po ka že is pra vu ko jom do ka zu je svoj iden ti tet; svo ju lič nu kar tu da dru go me na po slu gu, od no sno po slu ži se tu đom lič nom kar tom za stran ca.

96 Ne tre ba pak gu bi ti iz vi da da su, ka da je reč o nov ča nom ka žnja va nju, or ga ni za pre kr-ša je ovla šće ni da ne pla će ne nov ča ne ka zne za me nju ju ka znom za tvo ra shod no od red bi čl. 35. Za ko na o pre kr ša ji ma, što je, ka da su u pi ta nju kri jum ča re ni mi gran ti od no sno po ten ci jal ne žr tve, po pri ro di si tu a ci je u ko joj se na la ze re la tiv no čest slu čaj.

97 „Slu žbe ni gla snik RS”, br. 97/08.

167

gra nič nom po ja su,98 ko ji je u sta vu 1. čla na 71. pred vi đao pre kr šaj nu od go vor nost za ono ga ko pre đe ili po ku ša da pre đe dr žav nu gra ni cu van me sta od re đe nog za pre laz, ili ko pre đe ili po ku ša da pre đe dr žav nu gra ni cu na me stu od re đe nom za pre laz bez va že će put ne is pra ve. Za ovaj pre kr šaj je mo gla bi ti iz re če na nov ča na ka zna ili ka zna za tvo ra do 30 da na. Za kon o za šti ti dr žav ne gra ni ce za dr ža va slič no re še nje, te u čla nu 65. pred vi đa ka žnja va nje fi zič kog li ca za pre kr šaj nov-ča nom ka znom99 ili ka znom za tvo ra do 30 da na, ako, iz me đu osta log: pre đe ili po ku ša da pre đe dr žav nu gra ni cu iz van od re đe nog gra nič nog pre la za, iz van rad nog vre me na na gra nič nom pre la zu ili su prot no na me ni gra nič nog pre la za, ili ako pre đe ili po ku ša da pre đe dr žav nu gra ni cu na gra nič nom pre la zu bez va že će put ne ili dru ge is pra ve pro pi sa ne za pre la zak dr žav ne gra ni ce (st. 1. t.1.); ne ma is pra vu pro pi sa nu za pre la zak dr žav ne gra ni ce ili od bi je da je sta vi na uvid po li cij skom slu žbe ni ku, od no sno ako od bi je da se pod vrg ne kon tro li ili ako na pu sti pod ruč je gra nič nog pre la za dok kon tro la još ni je oba vlje na ili na dru gi na čin po ku ša da iz beg ne kon tro lu (st. 1. t. 2.).

Ključ ni ak te ri u in sti tu ci o nal nom okvi ru su zbi ja nja tr go vi ne lju di ma

Po pri ro di stva ri, ulo ga pra vo sud nih or ga na u su zbi ja nju tr go vi ne lju di ma je od pr vo ra zred nog zna ča ja. Su di je i tu ži o ci u Re pu bli ci Sr bi ji već go di na ma una zad pro la ze kroz raz ne vi do ve edu ka ci je u or ga ni za ci ji raz li či tih me đu na-rod nih i do ma ćih or ga ni za ci ja. Cilj tih edu ka ci ja je pre vas hod no bio po di za nje ni voa efi ka sno sti pra vo su đa u bor bi pro tiv tr go vi ne lju di ma, ali i usva ja nje pri-stu pa za sno va nog na ljud skim pra vi ma, od no sno upo zna va nje sa evrop skim i me đu na rod nim stan dar di ma u ovoj obla sti (ICMPD, 2006).

Sa pro ble mom tr go vi ne lju di ma u ra du se mo gu sre sti i op štin ski i okru žni tu ži o ci, od no sno su di je ka ko op štin skih, ta ko i okru žnih su do va u Re pu bli ci. Ta ko đe, sa slu ča je vi ma tr go vi ne lju di ma su sre ću se i su di je Po seb nog ode lje nja Okru žnog su da u Be o gra du ko je je nad le žno da po stu pa u pred me ti ma or ga-ni zo va nog kri mi na la, od no sno Spe ci jal ni tu ži lac i nje go vi za me ni ci. Za hva lju-ju ći mo guć no sti ko ri šće nja po seb nih is tra žnih teh ni ka, po stup ci za tr go vi nu lju di ma ko ji se vo de pred Po seb nim ode lje njem Okru žnog su da u Be o gra du

98 „Slu žbe ni list SFRJ”, br. 34/79, 56/80 i 53/85, „Slu žbe ni list SRJ”, br. 24/94, 28/96-dr. za kon i 68/02 i „Slu žbe ni gla snik RS”, broj 101/05-dr. za kon.

99 Iz nos nov ča ne ka zne mo že se kre ta ti u ra spo nu od 5.000 do 50.000 di na ra.

168

za or ga ni zo va ni kri mi nal po pra vi lu su znat no efi ka sni ji i kra ći od po stu pa ka ko ji se vo de pred okru žnim i op štin skim su do vi ma ši rom ze mlje.100

Od po seb nog zna ča ja za efi ka snost na po lju su zbi ja nja tran sna ci o nal ne tr-go vi ne lju di ma je ste me đu na rod na, po seb no re gi o nal na sa rad nja pra vo sud nih or ga na. S tim u ve zi tre ba po me nu ti Sa ve to dav nu gru pu tu ži la ca ju go i stoč ne Evro pe (SE E PAG), ko ja je osno va na sa ci ljem una pre đi va nja ne po sred ni je sa rad-nje tu ži la ca iz je da na est ze ma lja čla ni ca iz ju go i stoč ne Evro pe (Al ba ni je, Bo sne i Her ce go vi ne, Bu ga r ske, Hr vat ske, Grč ke, Ma ke do ni je, Mol da vi je, Ru mu ni-je, Sr bi je i Cr ne Go re, Slo ve ni je i Tur ske), ja ča nja ka pa ci te ta po li ci je, ca ri ne i tu ži la ca u re gi o nu u ci lju re ša va nja slu ča je va pre ko gra nič nog kri mi na la.101

Od zna ča ja je na po me nu ti da je no vim Za ko nom o jav nom tu ži la štvu102, ko ji će se pri me nji va ti od 1. ja nu a ra 2010. go di ne, pred vi đe no osni va nje Tu ži la štva za or ga ni zo va ni kri mi nal kao tu ži la štva po seb ne nad le žno sti, za te ri to ri ju Re pu bli ke Sr bi je. Ovo tu ži la štvo mo že da ima ode lje nja van svog se di šta. Re-pu blič ki jav ni tu ži lac mo ći će da ovla sti Tu ži o ca za or ga ni zo va ni kri mi nal da po stu pa u po je di nom pred me tu iz nad le žno sti dru gog tu ži o ca ra di efi ka sni jeg vo đe nja po stup ka ili dru gih va žnih raz lo ga.103

Iz u zet no va žno me sto i ulo gu u in sti tu ci o nal nom okvi ru su zbi ja nja tr go vi ne lju di ma u Re pu bli ci Sr bi ji ima Mi ni star stvo unu tra šnjih po slo va. Po red to ga što ima vo de ću ulo gu u Re pu blič kom ti mu za bor bu pro tiv tr go vi ne lju di ma, Mi ni star stvo unu tra šnjih po slo va je glav na in sti tu ci ja ko ja se ba vi pi ta nji ma ula ska i bo rav ka mi gra na ta u Sr bi ji i oba vlja za dat ke ve za ne za re gu lar ne i ne re gu lar ne mi gra ci je, kon tro lu gra ni ca, vi ze, azil, bo ra vak stra na ca u ze mlji kao i iz da va nje dr ža vljan stva. U okvi ru mi ni star stva, Upra va gra nič ne po li-ci je kao cen tar li zo va na slu žba MUP-a u pot pu no sti je pre u ze la nad le žnost kon tro le gra ni ca od ja nu a ra 2007. go di ne. Ovo mi ni star stvo je za du že no i za us kra ći va nje ne za ko ni tog bo rav ka stra na ca u ze mlji (ot kaz bo rav ka),104 kao i za spro vo đe nje po vrat ka po spo ra zu mi ma o re ad mi si ji dr ža vlja na Re pu bli ke

100 Vi še o prak si i iza zo vi ma u po stu pa nju pra vo sud nih or ga na u slu ča je vi ma tr go vi ne lju di-ma vi de ti u odelj ku: „Kri vič no go nje nje iz vr ši la ca tr go vi ne mu škar ci ma“ Sa nje Ćo pić.

101 Ini ci ja ti vu za osni va nje ove gru pe po kre nu la je Sr bi ja 2003. go di ne, a u Be o gra du je 2005. go di ne usta no vljen Se kre ta ri jat SE E PAG-a, uz fi nan sij sku po dr šku Vla de SAD.

102 Za kon o jav nom tu ži la štvu, „Slu žbe ni gla snik RS”, br. 116/08.103 Do po čet ka pri me ne ovog Za ko na tre ba lo bi da bu de iza bran Tu ži lac za or ga ni zo va ni

kri mi nal i nje go vi za me ni ci, ko ji će pre u ze ti pred me te za ko je je bi lo nad le žno Po seb-no ode lje nje za su zbi ja nje or ga ni zo va nog kri mi na la obra zo va no u Okru žnom jav nom tu ži la štvu u Be o gra du

104 Stra nac ko ji ne za ko ni to bo ra vi na te ri to ri ji Re pu bli ke Sr bi je (bez vi ze, odo bre nja bo-rav ka ili dru gog za kon skog osno va), du žan je da na pu sti nje nu te ri to ri ju od mah ili u ro ku ko ji mu od re di nad le žni or gan pri li kom ot ka za bo rav ka.

169

Sr bi je i stra na ca u Re pu bli ku Sr bi ju. Sa ci ljem efi ka sni jeg su zbi ja nja tr go vi ne lju di ma i iden ti fi ka ci je žr ta va, u okvi ru Mi ni star stva unu tra šnjih po slo va for-mi ra ni su spe ci jal ni po li cij ski ti mo vi za bor bu pro tiv tr go vi ne lju di ma, od no sno spe ci ja li zo va ne je di ni ce za su zbi ja nje ile gal nih mi gra ci ja i tr go vi ne lju di ma u okvi ru Upra ve kri mi na li stič ke po li ci je, Upra ve gra nič ne po li ci je i pod ruč nih po li cij skih upra va.105

Sa rad nju sa ze mlja ma u re gi o nu, ko ja je od na ro či tog zna ča ja za su zbi ja nje pre ko gra nič nog kri mi na li te ta uklju ču ju ći i tr go vi nu lju di ma i kri jum ča re nje lju di, MUP Re pu bli ke Sr bi je ostva ru je pre sve ga kroz bez bed no sno part ner stvo ko je je for mi ra no pot pi si va njem Kon ven ci je o po li cij skoj sa rad nji u Ju go i stoč noj Evro pi106, sa Al ba ni jom, Bo snom i Her ce go vi nom, Ma ke do ni jom, Mol da vi jom, Ru mu ni jom i Cr nom Go rom, kao i kroz uče šće u Re gi o nal nom cen tru za bor bu pro tiv pre ko gra nič nog kri mi na la u Bu ku re štu (SE CI cen tar)107 i Re gi o nal noj ini ci ja ti vi za pi ta nje mi gra ci ja, azi la i iz be gli ca (MAR RI).

Ka da je u pi ta nju su zbi ja nje tr go vi ne lju di ma u ci lju rad ne eks plo a ta ci je, va žnu ulo gu ima i Sek tor tr ži šne in spek ci je Mi ni star stva tr go vi ne i uslu ga. Oba vlja ju ći po slo ve in spek cij skog nad zo ra nad pri me nom za ko na i dru gih pro-pi sa ko jim se ure đu ju, po red osta log, uslo vi za vr še nje uslu ga ko je oba vlja ju prav na i fi zič ka li ca i pred u zet ni ci, za šti ta po tro ša ča i oblast ogla ša va nja, ovaj Sek tor ima ključ nu ulo gu u za bra ni ra da agen ci ja ko je se ba ve ne do zvo lje nim po sre do va njem u za po šlja va nju, kao i spre ča va nju nji ho vog ogla ša va nja (naj-če šće po nu da za rad u ino stran stvu), a ti me i vr bo va nja po ten ci jal nih žr ta va tr go vi ne lju di ma.108

105 Od zna ča ja je na po me nu ti da je Za ko nom o od u zi ma nju imo vi ne pro is te kle iz kri vič nog de la pred vi đe no da se u okvi ru MUP-a for mi ra or ga ni za ci o na je di ni ca nad le žna za fi -nan sij sku is tra gu ko ja ot kri va imo vi nu pro is te klu iz kri vič nog de la i vr ši dru ge po slo ve u skla du sa na ve de nim za ko nom. Istim Za ko nom je pred vi đe no i for mi ra nje Di rek ci je za upra vlja nje od u ze tom imo vi nom ko ja bi vr ši la upra vlja nje, pro ce nu, ču va nje i pro da ju imo vi ne pro is te kle iz kri vič nog de la.

106 Za kon o po tvr đi va nju Kon ven ci je o po li cij skoj sa rad nji u ju go i stoč noj Evro pi, „Slu žbe ni gla snik RS – Me đu na rod ni ugo vo ri”, br. 70/07.

107 SE CI cen tar je usta no vljen na osno vu Spo ra zu ma o sa rad nji u spre ča va nju i bor bi pro tiv pre ko gra nič nog kri mi na la pot pi sa nog ma ja 1999. go di ne u Bu ku re štu. Sr bi ja je de ta-ši ra la pred stav ni ke po li ci je i ca ri ne i ak tiv no uče stvu je u ope ra ci ja ma Cen tra.

108 Od 1. ja nu a ra 2006. go di ne pri me nju je se Za kon o ogla ša va nju („Slu žbe ni gla snik RS“, br. 79/05), ko ji je pru žio vi še mo guć no sti za iz grad nju me ha ni zma za spre ča va nje ne-do zvo lje nog po sre do va nja u za po šlja va nju, bu du ći da je po pr vi put uveo od go vor nost ogla ši va ča, pre no si la ca ogla snih po ru ka i svih u lan cu ogla ša va nja. Pre ma re či ma Ve re De spo to vić, tr ži šne in spek tor ke i na čel ni ce Ode lje nja za ko or di na ci ju kon tro le uslu ga i struč ne po slo ve u ve zi sa in spek cij skim nad zo rom Sek to ra tr ži šne in spek ci je Mi ni-star stva tr go vi ne i uslu ga, u Sr bi ji je u 2007. go di ni ot kri ve no de set agen ci ja ko ji ma

170

Zna čaj nu ulo gu u spre ča va nju tr go vi ne lju di ma u ci lju rad ne eks plo a ta ci je ima (ili bi tre ba lo da ima) In spek to rat za rad Mi ni star stva ra da i so ci jal ne po li-ti ke, ko ji oba vlja po slo ve in spek cij skog nad zo ra u obla sti ra da, rad nih od no sa i bez bed no sti i zdra vlja na ra du. Me đu tim, me re kon tro le In spek ci je ra da mo gu se pred u ze ti sa mo pre ma po slo dav ci ma ko ji po se du ju fi r mu – in spek to ri ra da se ogla ša va ju ne na dle žnim u slu ča je vi ma ka da stran ce an ga žu ju fi zič ka li ca bez re gi stro va ne fi r me. Ovaj pro blem je na gla šen u Stra te gi ji su prot sta vlja nja ile gal nim mi gra ci ja ma u Re pu bli ci Sr bi ji i s tim u ve zi na zna če na po tre ba iz me ne pro pi sa ko ji re gu li šu kon tro lu i rad in spek ci je ra da „ka ko bi se in spek to ri ma ra da omo gu ći la za kon ska ovla šće nja da pred u zi ma ju me re pro tiv svih prav nih i fi zič kih li ca ko ja ne za ko ni to an ga žu ju stran ce za rad“ (Stra te gi ja su prot sta-vlja nja ile gal nim mi gra ci ja ma, Ode ljak 2.1.1.).

Do men za šti te žr ta va i pre ven ci je

Iden ti fi ka ci ja i upu ći va nje žr ta va na uslu ge po mo ći i po dr ške

Shod no me đu na rod nim oba ve za ma pre u ze tim po tvr đi va njem Kon ven ci je UN pro tiv tran sna ci o nal nog or ga ni zo va nog kri mi na la i Pro to ko la za pre ven ci ju, su zbi ja nje i ka žnja va nje tr go vi ne ljud skim bi ći ma, na ro či to že na ma i de com, pa ra-lel no sa una pre đi va njem re pre siv nog od go vo ra na pro blem, u Re pu bli ci Sr bi ji je ot po čeo i pro ces iz grad nje si ste ma za za šti tu žr ta va u okvi ru ši reg na ci o-nal nog me ha ni zma za bor bu pro tiv tr go vi ne lju di ma. Cen tral no te lo za šti te žr ta va je ste Slu žba za ko or di na ci ju za šti te žr ta va tr go vi ne lju di ma (u da ljem tek stu: Slu žba), prem da su u do sa da šnjem pe ri o du ve o ma zna čaj nu po dr šku na ope ra tiv nom pla nu u ovom do me nu pru ža le me đu na rod ne i do ma će ne vla-di ne or ga ni za ci je.

U skla du sa či nje ni com da osnov ni pred u slov za šti te i po mo ći žr tva ma tr go vi-ne lju di ma shod no po sto je ćim me đu na rod nim stan dar di ma pred sta vlja nji ho va pra vil na i br za iden ti fi ka ci ja, u Re pu bli ci Sr bi ji su po sled njih go di na ulo že ni od re đe ni na po ri da se una pre di pre po zna va nje vik ti mi za ci je od no sno iden ti fi -ka ci ja žr ta va. Usta no vlje nje Slu žbe je ste srž tih na sto ja nja. Slu žba pred sta vlja

je za bra nje no ogla ša va nje ne do zvo lje nog po sre do va nja u za po šlja va nju i po kre nu ti su sud ski po stup ci za ka žnja va nje. U pr voj po lo vi ni 2008. go di ne ot kri ve no je pet agen-ci ja ko ji ma je za bra nje no ogla ša va nje po sre do va nja u za po šlja va nju, a jed na od njih je na ne za ko nit na čin po sre do va la pri od la sku u ino stran stvo ra di ra da na cr no oko 80 dr ža vlja na Sr bi je.

171

na ci o nal ni in sti tu ci o nal ni me ha ni zam za iden ti fi ka ci ju i upu ći va nje žr ta va na slu žbe i uslu ge po mo ći i za šti te, uklju ču ju ći do me ne me di cin ske, psi ho so ci jal ne i prav ne po mo ći. Uop šte uzev, po stu pak iden ti fi ka ci je žr ta va ima tri eta pe: de tek-ci ju od stra ne po li ci je (ili ne kog dru gog ak te ra ko ji do la zi u ne po sred ni kon takt sa žr tva ma); pre po zna va nje ko je vr ši Slu žba (pre po zna va nje na ni vou sum nje da se ra di o žr tvi) i ko nač na iden ti fi ka ci ja, ko ju Slu žba ne vr ši sa ma i ko ja se oba-vlja tek u sklo ni štu ili u sa rad nji sa cen trom za so ci jal ni rad i NVO, na osno vu raz go vo ra sa žr tvom, od no sno na kon raz go vo ra sa psi ho lo gom.109 Pro ce du ra iden ti fi ka ci je ista je za že ne i mu škar ce, s tim što se od ra sli mu škar ci ne bi mo-gli upu ti ti u sklo ni šte, dok se de ča ci upu ću ju u pri hva ti li šte. Ka da su u pi ta nju de ca žr tve, ne ma po seb ne pro ce du re, s tim što se od mah oba ve šta va nad le žan cen tar za so ci jal ni rad ko ji mo ra bi ti pri su tan – tek po što pred stav nik cen tra za so ci jal ni rad iz ne se mi šlje nje, Slu žba pred u zi ma da lje ak tiv no sti.

Prem da ka drov ski ne do volj no sna žna,110 Slu žba je Pra vil ni kom o si ste ma-ti za ci ji po slo va i za da ta ka Za vo da za vas pi ta nje de ce i omla di ne za du že na da oba vlja sle de ći niz po slo va:

Oba vlja iden ti fi ka ci ju žr tve – po pri ja vi slu ča ja od stra ne po li ci je, uko li ko • po sto je in di ci je da se ra di o žr tvi tr go vi ne lju di ma, Slu žba iz la zi na te ren i oba vlja raz go vor sa žr tvom;Upo zna je žr tvu sa pro gra mom po mo ći i in for mi še o nje nim pra vi ma;• Za jed no sa žr tvom do no si od lu ku o da ljim ko ra ci ma za šti te;• Or ga ni zu je pre voz žr tve do Sklo ni šta ili do gra da u ko me ži vi;• Pre no si po treb ne in for ma ci je o slu ča ju za po sle ni ma u Sklo ni štu;• Ostva ru je sa rad nju sa nad le žnim cen trom za so ci jal ni rad ako je po treb no • da se uklju či u re ša va nje slu ča ja;Ostva ru je sa rad nju sa po li ci jom, od njih tra ži pro ce nu bez bed no sti žr tve, • in for mi še se da li će bi ti pod ne ta kri vič na pri ja va, kao i za šti tu žr ta va i za po-sle nih u Slu žbi ka da je to po treb no na te re nu. Da je re le vant ne in for ma ci je o slu ča ju po li ci ji u slu ča ju ka da je žr tva sa gla sna sa tim;Ostva ru je sa rad nju sa pra vo sud nim or ga ni ma. Od njih pri ma in for ma ci ju • o to ku sud skog po stup ka. Uko li ko žr tva pri sta je da uče stvu je u po stup ku or ga ni zu je pre voz i jed na od za po sle nih pra ti žr tvu;

109 In for ma ci je u ve zi sa ni vo i ma iden ti fi ka ci je do bi je ne su to kom in ter vjua sa ko or di na tor-kom Slu žbe ko ji je vo đen da na 6. no vem bra 2008. go di ne u okvi ru pro jek ta pod na zi vom „Za ko no dav stvo za žr tve u Sr bi ji: ana li za po sto je će si tu a ci je i pred lo zi pro me na“, a ko je je Vik ti mo lo ško dru štvo Sr bi je re a li zo va lo u sa rad nji sa Mi si jom OEBS-a u Sr bi ji.

110 Slu žba ima sa mo dva za po sle na rad ni ka.

172

Pri ma po zi ve su da o za ka za nom ro či štu i in for ma ci ju pro sle đu je žr tvi u • slu ča ju da se žr tva na la zi u Sklo ni štu ili je iz raz lo ga bez bed no sti že le la da po ziv pri ma na adre su Slu žbe;Oba ve zna je da po mog ne žr tvi da pro na đe advo ka ta ko ji će je za stu pa ti u • to ku sud skog po stup ka ve za nog za slu čaj tr go vi ne lju di ma;Iz da je po tvr du (na usme ni zah tev žr tve) da je re gi stro va na u Slu žbi kao • žr tva tr go vi ne lju di ma, a ra di ostva ri va nja pra va na zdrav stve nu za šti tu u zdrav stve nim usta no va ma na pri mar nom ni vou (dom zdra vlja) a na pred log le ka ra do ma zdra vlja i u dru gim zdrav stve nim usta no va ma;Ini ci ra kon tak te sa od re đe nim zdrav stve nim usta no va ma ka da je to po-• treb no;Sa ra đu je sa am ba sa da ma u slu ča ju ka da je žr tva stra ni dr ža vlja nin bez do-• ku me na ta (po tvr da iden ti te ta žr tve, pri ba vlja nje po treb ne do ku men ta ci je, put nog li sta ili ostva ri va nja ne ke dru ge po tre be ko ju žr tva tr go vi ne lju di ma stra ni dr ža vlja nin ima);Ostva ru je sa rad nju sa obra zo v nim usta no va ma u slu ča ju da žr tva že li da • se ško lu je;Sa ra đu je sa ne vla di nim i me đu na rod nim or ga ni za ci ja ma i pre ko njih obez-• be đu je neo p hod nu struč nu po moć kao i sred stva ko ja su po treb na za pre vo-di o ce, prav ne za stup ni ke, psi ho lo ge, psi hi ja tre, psi ho te ra pe u te, gi ne ko lo ge, sto ma to lo ge, dru ge le ka re, ma te ri jal nu po moć u vi du nov ca, raz li či tih pa ke ta hra ne, sred sta va za hi gi je nu, gar de ro be, sred stva za edu ka ci ju i na sta vak ško lo va nja ne kih žr ta va, kao i sred stva za auto bu ske i avi on ske kar te i raz ne tak se za ostva ri va nje pra va na pri vre me ni bo ra vak, put ne li sto ve i iz la zno-ula zne vi ze, kao i pri ba vlja nje lič nih do ku me na ta žr ta va stra nih dr ža vlja na, sme štaj u sklo ni šte;Ko or di ni ra ra dom raz li či tih in sti tu ci ja i or ga ni za ci ja, pro fe si o na la ca ko ji • ra de na pru ža nju di rekt ne po mo ći žr tva ma (pri ma i pro sle đu je neo p hod-ne in for ma ci je iz me đu po li ci je, cen tra za so ci jal ni rad, or ga na pra vo su đa, zdrav stve nih usta no va, ne vla di nih me đu na rod nih or ga ni za ci ja i dru gih pro fe si o na la ca ko ji uče stvu ju u pro ce su za šti te);Osmi šlja va i pra vi in di vi du al ni plan re in te gra ci je za sva ku žr tvu u skla du sa • nje nim po tre ba ma i mo guć no sti ma i u skla du sa ras po lo ži vim pro gra mi ma i sred stvi ma. U ve zi sa tim pra vi do go vo re sa ne vla di nim or ga ni za ci ja ma o re a li za ci ji od re đe ne po mo ći;Us po sta vlja ko mu ni ka ci ju sa po ro di com žr tve ka da je to po treb no i uz nje-• nu sa gla snost;

173

Pri ku plja po treb nu do ku men ta ci ju za pod no še nje zah te va za odo bre nje • pri vre me nog bo rav ka za stra ne dr ža vlja ne;Pod no si zah te ve za iz da va nje put nog li sta i iz la zno-ula zne vi ze;• Pra ti žr tvu do aero dro ma ili gra ni ce;• Do če ku je i pre u zi ma žr tve, ko je do la ze iz ino stran stva, na aero dro mu ili • gra ni ci;Vo di elek tron sku ba zu po da tka o mre ži sa rad ni ka ko ji pru ža ju po moć;• Vo di zva nič nu evi den ci ju (do si jea za sva ku žr tvu);• Uče stvu je u ra du Na ci o nal nog ti ma za bor bu pro tiv tr go vi ne lju di ma;• Pre no si zna nja i is ku stva o pro ble mu tr go vi ne lju di ma (se mi na ri, edu ka ci je, • raz go vo ri, an ke te, iz ra de do ku men tar nih i dru gih se ri ja la vo de ći ra ču na o za šti ti iden ti te ta žr tve);Ra di na svom struč nom usa vr ša va nju (po se ću je se mi na re u ze mlji i ino-• stran stvu, edu ka ci je, kon fe ren ci je, stu dij ske po se te itd.);Da je sta ti stič ke po dat ke po li ci ji, ne vla di nim i me đu na rod nim or ga ni za ci ja-• ma, am ba sa da ma i me di ji ma, šti te ći iden ti tet žr tve;Pod no si go di šnji iz ve štaj o ra du di rek to ru Za vo da i pra vi plan i pro gram • ra da za na red nu go di nu;Or ga ni zu je po je di nač ne i grup ne sa stan ke s ak te ri ma ko ji ra de na za šti ti • žr ta va;Pri prav na je 24 sa ta sva kog da na uklju ču ju ći vi ken de i dr žav ne pra zni ke, i• Ini ci ra i uče stvu je na sa stan ci ma sa od go va ra ju ćim mi ni star stvi ma u ci lju • ostva ri va nja pra va žr ta va tr go vi ne lju di ma.

Pri raz ma tra nju po je di nač nih slu ča je va Slu žba kon tak ti ra i sa ra đu je sa dru gim struč nja ci ma, bi lo da su pred stav ni ci vla di nih in sti tu ci ja, ne vla di nih ili me đu-na rod nih or ga ni za ci ja, u ze mlji i ino stran stvu. U do sa da šnjem pe ri o du, do bru sa rad nju Slu žba je ostva ri la sa dr žav nim or ga ni ma i ne vla di nim or ga ni za ci ja ma ze ma lja iz re gi o na (BiH, Hr vat ska, Cr na Go ra, Ma ke do ni ja, Bu gar ska).111

Stan dar di Slu žbe u ra du sa žr tva ma uklju ču ju sle de će: 112

Iden ti fi ka ci ja ni je uslo vlje na kri vič nim go nje njem uči ni la ca;1.

111 Slu žba za ko or di na ci ju za šti te žr ta va tr go vi ne lju di ma Za vo da za vas pi ta nje de ce i omla-di ne u Be o gra du, in ter ni do ku ment, 2008.

112 In for ma ci je u ve zi sa stan dar di ma Slu žbe u ra du sa žr tva ma do bi je ne su to kom in ter-vjua sa ko or di na tor kom Slu žbe ko ji je vo đen da na 6. no vem bra 2008. go di ne u okvi ru pro jek ta pod na zi vom „Za ko no dav stvo za žr tve u Sr bi ji: ana li za po sto je će si tu a ci je i pred lo zi pro me na“, a ko je je Vik ti mo lo ško dru štvo Sr bi je re a li zo va lo u sa rad nji sa Mi-si jom OEBS-a u Sr bi ji.

174

Sa svim oso ba ma za ko je po sto ji sum nja da su bi le u lan cu tr go vi ne od 2. po čet ka se po stu pa kao sa žr tva ma;Ka da su pre po zna ti ma lo let ni ci kao žr tve oba ve zna je sa rad nja sa nad-3. le žnim cen trom za so ci jal ni rad, bi lo da su u pi ta nju do ma ći ili stra ni dr ža vlja ni;Za šti ta iden ti te ta i pri vat no sti žr tve;4. Spre ča va nje se kun dar ne vik ti mi za ci je;5. Obez be đe nje si gur no sti;6. Pro ce na i tret man zdrav stve nih pro ble ma;7. Pro ce na i tret man psi ho lo ških po tre ba;8. Pru ža nje prav ne po mo ći (pri pre ma nje žr tve-sve do ka pre su đe nja, po dr ška 9. to kom i po sle su đe nja) i pot pu no in for mi sa nje o svim aspek ti ma sta tu sa, kao i o pra vi ma i oba ve za ma;Po moć žr tvi da stek ne ose ća nje kon tr o le i sa mo stal no sti;10. Pro ce nji va nje ri zi ka dru štve ne stig ma ti za ci je i olak ša va nje so ci jal ne in-11. klu zi je;Raz vi ja nje psi ho lo ške sta bil no sti žr tve;12. Sa rad nja u pla ni ra nju i pri pre mi sle de ćih ko ra ka ko je će žr tva pred u ze ti;13. Po što va nje osnov nih ljud skih pra va i pra va žr tve.14.

Pred u slov iden ti fi ka ci je žr tve ko ju vr ši Slu žba je ste de tek ci ja vik ti mi za ci je od stra ne raz li či tih dr žav nih or ga na i usta no va, ne vla di nih i me đu na rod nih or ga ni za ci ja ko je sa žr tvom mo gu do ći u ne po sre dan kon takt. U tom smi slu, pak, pred nja či po li ci ja – pre ma po da ci ma Slu žbe za 2008. go di nu, u 73% (40 od ukup no 55 iden ti fi ko va nih) slu ča je va in for ma ci ja o žr tvi po te kla je od po li ci je. Pri hva ti li šte pri Za vo du za vas pi ta nje de ce i omla di ne pri ja vi lo je pet vik ti mi-za ci ja, cen tri za so ci jal ni rad tri, ne vla di ne or ga ni za ci je če ti ri i me đu na rod ne or ga ni za ci je (IOM, OEBS) tri.

Uklju če nost dr žav nih in sti tu ci ja u di rekt nu za šti tu i po moć, kao i (re)in te-gra ci ju žr ta va tr go vi ne lju di ma u do sa da šnjem pe ri o du je bi la re la tiv no sla ba. Cen tri za so ci jal ni rad, ko ji bi tre ba lo da ima ju vo de ću ulo gu u ovom do me nu, po seb no ka da je reč o de ci-žr tva ma, već tra di ci o nal no, usled sla be sen zi bi li sa-no sti struč nja ka i po manj ka nja ma te ri jal nih i dru gih re sur sa, ni su uklju če ni u si stem po dr ške i po mo ći na za do vo lja va ju ći na čin.

U do sa da šnjem pe ri o du, di rekt na po moć žr tva ma tr go vi ne lju di ma pre-vas hod no je pru ža na kroz ak tiv no sti ne vla di nih or ga ni za ci ja i Me đu na rod ne or ga ni za ci je za mi gra ci je.113 Ot kri ve ne žr tve žen skog po la sme šta ne su u jed-

113 Vi še o to me u: Jo va no vić, 2007; Si me u no vić-Pa tić, 2005, i dr.

175

no od dva sklo ni šta u Be o gra du, od ko jih jed nim ru ko vo di NVO Sa ve to va li šte pro tiv na si lja u po ro di ci, a dru gim NVO Ati na. Žr tva ma sme šte nim u sklo ni-šte su do stup ne me di cin ska114 i psi ho lo ška po moć, kao i prav no sa ve to va nje i po moć. NVO Ati na uz to pru ža i po moć u re in te gra ci ji žr ta va, obez be đu ju ći po red osta log i po moć u pro fe si o nal nom ospo so blja va nju.

Do ma ća NVO ASTRA vo di SOS-te le fon, na me njen ne sa mo žr tva ma tr go vi-ne lju di ma, već i čla no vi ma nji ho vih po ro di ca, i obez be đu je me di cin sku, prav nu, psi ho lo šku i teh nič ku po moć. Po red to ga, ona je 2007. go di ne za po če la sa re a li-za ci jom pro gra ma re in te gra ci je, u okvi ru ko jeg je otvo ren dnev ni cen tar „Ku ći ca za ve šti ne”,115 a ko ji je na me njen žr tva ma tr go vi ne lju di ma oba po la.116

U in for mi sa nje žr ta va tr go vi ne lju di ma o nji ho vim pra vi ma i slu žba ma ko je im sto je na ras po la ga nju, kao i u pru ža nje emo ci o nal ne po dr ške žr tva ma oba po la, po dr ške na su du i mo ni to ring po lo ža ja žr ta va tr go vi ne lju di ma u kri vič-nim po stup ci ma, uklju če na je i NVO Vik ti mo lo ško dru štvo Sr bi je, pre ko svo je slu žbe VDS-in fo i po dr ška žr tva ma kri mi na li te ta.

Me đu na rod na or ga ni za ci ja za mi gra ci je u Be o gra du obez be đu je ma nju nov ča nu po moć za žr tve tr go vi ne (150 do la ra), uslu ge pre vo đe nja i fi nan sij ski po ma že ak tiv no sti NVO Ati na u pru ža nju di rekt ne po mo ći žr tva ma (Jo va no vić, 2007: 9). To kom pret hod nih go di na, ova or ga ni za ci ja je spro vo di la pro gram po mo ći pri po vrat ku žr ta va tr go vi ne lju di ma u ze mlju po re kla.

Usva ja nje Stra te gi je bor be pro tiv tr go vi ne lju di ma u Re pu bli ci Sr bi ji de cem-bra 2006. go di ne, kao i Na ci o nal nog pla na ak ci je apri la 2009, pred sta vlja-ju zna čaj ne do ga đa je za una pre đe nje od go vo ra na pro blem tr go vi ne lju di ma, uklju ču ju ći i do men za šti te i po mo ći žr tva ma. Stra te gi ja je, ka ko se na vo di u sa mom do ku men tu, iz ra đe na pre ma Smer ni ca ma za na ci o nal ne pla no ve ak ci je Pak ta za sta bil nost i u skla du sa Pro gra mom iz ra de i re a li za ci je ob u hvat nog na ci o nal nog od go vo ra na pro blem tr go vi ne lju di ma i naj bo lje prak se u re gi o nu ko ji je pri pre mio Me đu na rod ni cen tar za raz voj mi gra ci o ne po li ti ke (ICMPD).

114 Ka da je reč o me di cin skoj po mo ći stra nim dr ža vlja ni ma-žr tva ma tr go vi ne lju di ma u Sr bi ji tre ba na po me nu ti za kon sku ga ran ci ju pri stu pa bes plat nim zdrav stve nim uslu-ga ma ko je po kri va oba ve zno zdrav stve no osi gu ra nje u Re pu bli ci. Vid. čl. 241. Za ko na o zdrav stve noj za šti ti, „Slu žbe ni gla snik RS“, br. 107/05.

115 Vi še o pro gra mu vi de ti na: http://www.astra.org.yu.116 Pre ma na vo di ma pred stav ni ka ASTRA-ti ma, kli jen ti i kli jent ki nje ove or ga ni za ci je su i

svi oni ko ji že le da do bi ju vi še in for ma ci ja o sa mom pro ble mu tr go vi ne lju di ma, ko ji že le da se oba ve ste o mo guć no sti ma za bez be dan od la zak u ino stran stvo, si gur no za po sle nje i slič no. Na osno vu ana li ze po tre ba kli jent ki nja i kli je na ta sa ko ji ma je ASTRA u kon tak tu, raz vi jen je ši rok spek tar ak tiv no sti. Grup ne, kao i in di vi du al ne ak tiv no sti su osmi šlje ne ta ko da mo gu da od go vo re po je di nač nim po tre ba ma sva kog kli jen ta/kli jent ki nje, a pri tom su me to do lo ški ob li ko va ne po prin ci pi ma in di vi du al nog pri stu pa i pra će nja.

176

Stra te ške ci lje ve u do me nu po mo ći, za šti te i re in te gra ci je žr ta va ona je po sta vi la ob u hvat no, pred vi đa ju ći: po bolj ša nje iden ti fi ka ci je žr ta va svih ob li ka tr go vi-ne lju di ma; spre ča va nje se kun dar ne vik ti mi za ci je žr ta va/sve do ka od stra ne dr žav nih or ga na, i iz ra du du go roč nih pro gra ma za šti te i re in te gra ci je žr ta va tr go vi ne lju di ma (ra di pru ža nja psi ho so ci jal ne po dr ške, po mo ći i za šti te svim žr tva ma, ne za vi sno od nji ho ve vo lje da sa ra đu ju sa dr žav nim or ga ni ma u is-tra žnom i do ka znom po stup ku; omo gu ća va nje na stav ka ško lo va nja i pro fe si-o nal nog usa vr ša va nja; pro na la že nja od go va ra ju ćeg sme šta ja i mo guć no sti za do bi ja nje me seč ne na dok na de u pro ce su (re)in te gra ci je).117

Pri vre me ni bo ra vak žr ta va stra nih dr ža vlja na

Po seb no zna ča jan na pre dak u za šti ti žr ta va tr go vi ne lju di ma ko ji su stra ni dr ža vlja ni pred sta vlja lo je do no še nje In struk ci je o uslo vi ma odo bre nja pri vre me-nog bo rav ka stra nim dr ža vlja ni ma žr tva ma tr go vi ne lju di ma mi ni stra unu tra šnjih po slo va, 5. ju la 2004. go di ne.118 In struk ci jom se pred vi đa mo guć nost odo bre-nja žr tvi (tj. li ci ma za ko je Slu žba za ko or di na ci ju za šti te žr ta va pro ce ni da im tre ba pru ži ti za šti tu i po moć kao žr tva ma tr go vi ne lju di ma) pri vre me nog bo rav ka iz hu ma ni tar nih raz lo ga u tra ja nju od 3 me se ca, ra di pru ža nja za šti te i po mo ći u opo rav ku i po vrat ku u ze mlju po re kla ili pret hod nog pre bi va li šta, kao i mo guć nost odo bre nja pri vre me nog bo rav ka u tra ja nju od 6 i 12 me se ci

117 Stra te gi ja bor be pro tiv tr go vi ne lju di ma u Re pu bli ci Sr bi ji, op. cit., str. 9.118 In struk ci ja je do ne ta na osno vu čla na 101. Za ko na o kre ta nju i bo rav ku stra na ca („Slu-

žbe ni list SFRJ” br. 56/80, 53/85, 30/89, 26/90 i 53/91, i „Slu žbe ni list SRJ” br. 24/94, 28/96 i 68/2002), a nje nim do no še njem is pu nje ne su oba ve ze pre u ze te pot pi si va njem ka ko Kon ven ci je UN pro tiv tran sna ci o nal nog or ga ni zo va nog kri mi na la i Pro to ko la za pre ven ci ju, su zbi ja nje i ka žnja va nje tr go vi ne lju di ma, na ro či to že na ma i de com, ta ko i „Iz ja ve o oba ve za ma“ na Tre ćem re gi o nal nom mi ni star skom fo ru mu Pak ta za sta bil nost, u Ti ra ni, de cem bra 2002. go di ne i „Iz ja ve o za šti ti žr ta va-sve do ka“ na Če tvr tom re gi-o nal nom mi ni star skom fo ru mu Pak ta za sta bil nost u So fi ji, de cem bra 2003. go di ne.

Zna čaj no je da se In struk ci jom, shod no sta vu 7. Pre po ru ke prin ci pa i smer ni ca o ljud-skim pra vi ma i tr go vi ni lju di ma Vi so kog ko me sa ra UN za ljud ska pra va iz 2002. go di ne („Li ca ko ja su bi la pred met tr go vi ne ne će bi ti pri tvo re na, osu đe na ili kri vič no go nje na zbog ne le gal no sti svog ula ska ili bo rav ka u ze mlji tran zi ta ili kraj njeg od re di šta, ili zbog ume ša-no sti u ne za ko ni tu ak tiv nost do me re do kle je ona di rekt na po sle di ca po lo ža ja li ca ko je je bi lo pred met tr go vi ne”), iz ri či to pod vla či du žnost nad le žnog or ga na da, uko li ko je žr tva tr go vi ne lju di ma ušla u ze mlju na ne do zvo ljen na čin ili bo ra vi na ne za ko nit na čin, pre po kre ta nja po stup ka utvr di či nje ni ce i okol no sti ko je is klju ču ju ili uma nju ju kri vič nu ili pre kr šaj nu od govor nost žr ta va (utvr đi va nje ele me na ta si le, pret nje i pri nu de, od no sno kraj nje nu žde ili nu žne od bra ne).

177

pod od re đe nim uslo vi ma. Tri da na pre is te ka pr vog odo bre nog pri vre me nog bo rav ka u tra ja nju od tri me se ca (pe riod opo rav ka i raz mi šlja nja), ovla šće ni rad ni ci Slu žbe za ko or di na ci ju po mo ći žr tva ma tr go vi ne lju di ma du žni su da pod ne su zah tev za pro du že nje pri vre me nog bo rav ka stra nim dr ža vlja ni ma žr tva ma tr go vi ne lju di ma, po ne kom od osno va za odo bre nje pri vre me nog bo-rav ka u tra ja nju od 6 ili 12 me se ci.119 Uslo vi za odo bre nje pri vre me nog bo rav ka od 6 me se ci (T-6) je su: sa rad nja sa or ga ni ma vla sti u ot kri va nju kri vič nih de la i uči ni la ca, dok su uslo vi za odo bre nje bo rav ka od 12 me se ci (T-12) ak tiv no uče šće žr tve u sud skom po stup ku u svoj stvu sve do ka ili ošte će nog ili raz lo zi nje ne lič ne bez bed no sti. Uput stvom o pro ce du ri odo bre nja pri vre me nog bo rav ka stra nim dr ža vlja ni ma žr tva ma tr go vi ne lju di ma pred vi đe no je da pro ce du ra za iz da va nje odo bre nja pri vre me nog bo rav ka tra je tri da na. Ta ko đe, pred vi đe no je da se pri vre me ni bo ra vak odo bren stra nim dr ža vlja ni ma žr tva ma tr go vi ne lju di ma mo že pro du ži ti u slu ča ju ka da i da lje po sto je raz lo zi ko ji su na ve de ni kao uslo vi za odo bre nje pri vre me nog bo rav ka u tra ja nju od 6 ili 12 me se ci.

Za kon o stran ci ma iz 2008. go di ne re gu li še pi ta nje pri vre me nog bo rav ka stra nih dr ža vlja na-žr ta va tr go vi ne lju di ma u sta vu 5. čla na 29, ko jim pred vi đa da će se pri vre me ni bo ra vak u Re pu bli ci Sr bi ji odo bri ti „ako je to u in te re su vo đe nja kri vič nog po stup ka za kri vič no de lo tr go vi ne lju di ma, stran cu ko ji je žr tva tog kri vič nog de la“, pod uslo vom da ne po sto je smet nje iz čla na 11. stav 1. tač. 6. i 8. ovog za ko na (tj. uko li ko raz lo zi za šti te jav nog po ret ka ili bez-bed no sti Re pu bli ke Sr bi je i nje nih gra đa na ne zah te va ju su prot no, i uko li ko ne po sto ji oprav da na sum nja da bo ra vak ne će ko ri sti ti u na me ra va nu svr hu). Za vre me pri vre me nog bo rav ka u Re pu bli ci Sr bi ji, ta kvom stran cu, uko li ko ne ma do volj na sred stva za iz dr ža va nje, obez be di će se od go va ra ju ći sme štaj, is hra na i osnov ni ži vot ni uslo vi (čl.29. st.6).120 Od zna ča ja za za šti tu žr ta va tr go vi ne lju di ma je su i od red be iz čla na 47. Za ko na ko je se od no se na za bra nu

119 Uput stvo o pro ce du ri odo bre nja pri vre me nog bo rav ka stra nim dr ža vlja ni ma žr tva ma tr go vi ne lju di ma do ne to od stra ne Za me ni ka na čel ni ka Upra ve po gra nič ne po li ci je, za stran ce i uprav ne po slo ve 20.09.2004. go di ne, Re pu bli ka Sr bi ja, Mi ni star stvo unu tra šnjih po-slo va, Upra va po gra nič ne po li ci je, za stran ce i uprav ne po slo ve (b. 26-1658/04).

120 Za kon o stran ci ma ne re gu li še pi ta nje pri vre me nog bo rav ka iz hu ma ni tar nih raz lo ga za žr tve tr go vi ne lju di ma, od no sno pe riod za opo ra vak i raz mi šlja nje. No, pre ma čla nu 91. Za ko na, „pro pi si do ne ti na osno vu Za ko na o kre ta nju i bo rav ku stra na ca osta ju na sna zi do da na stu pa nja na sna gu pro pi sa ko je će Vla da, mi ni star nad le žan za unu tra šnje po slo ve i mi ni star nad le žan za spolj ne po slo ve do ne ti na osno vu ovog za ko na, uko li ko ni su u su-prot no sti sa od red ba ma ovog za ko na.“ S ob zi rom na to da je Re pu bli ka Sr bi ja po tvr di la Evrop sku kon ven ci ju o bor bi pro tiv tr go vi ne lju di ma, shod no čla nu 13. Kon ven ci je, du žna je da u svom do ma ćem za ko no dav stvu pred vi di pe riod za opo ra vak i raz mi šlja nje u tra ja nju od naj ma nje 30 da na, kad po sto je oprav da ni raz lo zi da se ve ru je da se ra di o žr tvi.

178

pri nud nog uda lje nja. Pre ma ovim od red ba ma, „stra nac ne sme bi ti pri nud no uda ljen na te ri to ri ju gde mu pre ti pro gon zbog nje go ve ra se, po la, ve re, na ci-o nal ne pri pad no sti, dr ža vljan stva, pri pad no sti od re đe noj dru štve noj gru pi ili po li tič kog mi šlje nja“ (st.1.), te da ni je dan stra nac ne sme bi ti pri nud no uda ljen na te ri to ri ju na ko joj po sto ji ri zik da će bi ti pod vrg nut mu če nju, ne čo več nom ili po ni ža va ju ćem po stu pa nju ili ka žnja va nju (st.3.).121

Za šti ta žr ta va kao ošte će nih i sve do ka u kri vič nom po stup ku

Za šti ta žr ta va tr go vi ne lju di ma u Re pu bli ci Sr bi ji po sled njih go di na po seb-no je una pre đe na u po gle du nor ma tiv nih re še nja ve za nih za za šti tu žr ta va kao ošte će nih i sve do ka u kri vič nom po stup ku. Va že ći Za ko nik o kri vič nom po stup ku (u da ljem tek stu: ZKP)122 pred vi đa me re pro ce sne za šti te žr tve ko je uklju ču ju mo guć nost (prem da iz u zet nu) uda lje nja op tu že nog iz sud ni ce za vre me da va nja sve doč kog is ka za (čl. 324. ZKP), kao i pru ža nje po seb ne za šti te žr tva ma kao sve do ci ma ili ošte će ni ma u po stup ku za kri vič na de la or ga ni zo va nog kri mi na la (Gla va XXI Xa ZKP-a). Za kon o or ga ni za ci ji i nad le žno sti dr žav nih or ga na u bor bi pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la pred vi đa mo guć nost da va nja sve doč kog is ka za pu tem vi deo-kon fe ren cij ske ve ze uko li ko sve dok ni je u mo guć no sti da pri stu pi glav nom pre tre su (čl. 15lj).

Za ko nom o pro gra mu za šti te uče sni ka u kri vič nom po stup ku123, Za ko nom o ma lo let nim uči ni o ci ma kri vič nih de la i kri vič no prav noj za šti ti ma lo let nih li ca124 i po je di nim od red ba ma no vog Za ko ni ka o kri vič nom po stup ku iz 2006. go di ne125 pred vi đe ne su me re za šti te po seb no ose tlji vih ošte će nih i sve do ka, od no sno me re za šti te od se kun dar ne vik ti mi za ci je. Za ko nom o pro gra mu za šti te uče sni ka

121 Pre ma in for ma ci ja ma do bi je nim od na ci o nal nog ko or di na to ra za bor bu pro tiv tr go vi-ne lju di ma u ne for mal nom raz go vo ru oba vlje nom 6. ma ja 2009. go di ne, In struk ci ja o uslo vi ma odo bre nja pri vre me nog bo rav ka stra nim dr ža vlja ni ma žr tva ma tr go vi ne lju di ma osta la je na sna zi i na kon po čet ka pri me ne Za ko na o stran ci ma (2008). Tre nut no se pri pre ma ju no vi pra vil ni ci, a u pla nu je da re še nja ko ja se ti ču pe ri o da za opo ra vak i raz mi šlja nje i pri vre me nog bo rav ka za žr tve tr go vi ne lju di ma-stra ne dr ža vlja ne, bu du iden tič na re še nji ma sa dr ža nim u In struk ci ji.

122 Za ko nik o kri vič nom po stup ku, „Slu žbe ni list SRJ” br. 70/01 i 68/02, i „Slu žbe ni gla snik RS” br. 58/04 i 85/05, 115/05 i 49/07.

123 Za kon o pro gra mu za šti te uče sni ka u kri vič nom po stup ku, „Slu žbe ni gla snik RS“, br. /85/05.

124 Za kon o ma lo let nim uči ni o ci ma kri vič nih de la i kri vič no prav noj za šti ti ma lo let nih li ca, „Slu žbe ni gla snik RS“, br. 85/05.

125 Za ko nik o kri vič nom po stup ku, „Slu žbe ni gla snik RS“, br. 46/06 i 49/07.

179

u kri vič nom po stup ku pro pi sa ne su po seb ne me re van pro ce sne za šti te uče sni ka u kri vič nom po stup ku i nji ma bli skih li ca ko ji su usled da va nja is ka za ili oba-ve šte nja zna čaj nih za do ka zi va nje iz lo že ni opa sno sti po ži vot, zdra vlje, fi zič ki in te gri tet, slo bo du ili imo vi nu. Mo guć nost po seb ne za šti te ovaj Za kon pred-vi đa, po red osta log, za žr tve kri vič nih de la pro tiv čo več no sti i dru gih do ba ra za šti će nih me đu na rod nim pra vom, kao i za žr tve or ga ni zo va nog kri mi na la. Me re za šti te žr ta va (i nji ma bli skih li ca) mo gu se spro ve sti pre, u to ku i na kon prav no sna žnog okon ča nja kri vič nog po stup ka. Me re za šti te su ši ro ke i u skla du sa od red ba ma Kon ven ci je Sa ve ta Evro pe o bor bi pro tiv tr go vi ne lju di ma, od no-sno me ra ma ko je ona pred vi đa kao „efi ka snu i od go va ra ju ću za šti tu”, a ko je uklju ču ju: fi zič ku za šti tu lič no sti i imo vi ne, pro me nu pre bi va li šta, pri kri va nje iden ti te ta i po da ta ka o vla sni štvu, i pro me nu iden ti te ta.

Do no še njem Za ko na o ma lo let nim uči ni o ci ma kri vič nih de la i kri vič no prav noj za šti ti ma lo let nih li ca ko ji se pri me nju je od 1. ja nu a ra 2006. go di ne ostva ren je ve li ki na pre dak u za šti ti ma lo let nih li ca – žr ta va tr go vi ne lju di ma kao ošte će-nih u kri vič nom po stup ku (Deo III, čl. 150-157.). Ma lo let no li ce mo ra ima ti pu no moć ni ka (ko ji je ste kao po seb na zna nja iz obla sti pra va de te ta i kri vič no-prav ne za šti te ma lo let nih li ca), dok sva slu žbe na li ca (po li caj ci, su di je, tu ži o ci) uklju če na u po stu pak, mo ra ju ima ti od go va ra ju ći ser ti fi kat. Pred vi đe ne su i teh ni ke sa slu ša nja (uz oba ve zno pri su stvo i po moć psi ho lo ga, pe da go ga ili dru gog struč nog li ca) ko ji ma se te ži spre ča va nju se kun dar ne vik ti mi za ci je, a broj sa slu ša nja ma lo let nog li ca ogra ni čen je na dva: sa mo iz u zet no, sa slu ša nje se mo že spro ve sti vi še pu ta, ka da je su di ja du žan da po seb no vo di ra ču na o za šti ti lič no sti i raz vo ja ma lo let nog li ca.

Za šti ta žr ta va kao sve do ka na ro či to je una pre đe na no vim Za ko ni kom o kri vič nom po stup ku iz 2006. go di ne či ja je pri me na od lo že na,126 sa iz u zet kom od re da ba ko je se od no se na pro ce snu za šti tu sve do ka, a ko je se pri me nju ju od da na stu pa nja na sna gu ovog Za ko ni ka, tj. od 11. ju na 2006. go di ne.127 Naj va-žni ji na pre dak pred sta vlja ju od red be o sa slu ša nju „po seb no ose tlji vih” sve do ka (čl. 110. ZKP/2006) ko ji ma se pred vi đa ju me re za šti te ra di spre ča va nja se kun-dar ne vik ti mi za ci je ošte će nih i sve do ka za ko je or gan ko ji vo di po stu pak utvr di da su, s ob zi rom na svoj uz rast, ži vot no is ku stvo, na čin ži vo ta, pol, zdrav stve no sta nje, pri ro du ili po sle di ce kri vič nog de la, od no sno dru ge okol no sti slu ča ja,

126 Za ko nom o iz me ni Za ko ni ka o kri vič nom po stup ku usvo je nom 30. de cem bra 2008. go-di ne, pri me na no vog Za ko ni ka o kri vič nom po stup ku ko ji je Skup šti na Re pu bli ke Sr bi je usvo ji la 2006. go di ne od lo že na je do 31. de cem bra 2010. go di ne.

127 Reč je o od red ba ma čl. 110, 107. i čl. 117-122. ZKP/2006.

180

po seb no ose tlji vi.128 In sti tut „za šti će nog sve do ka”129 ko ji uvo di Za ko nik pri-men ljiv je na žr tve tr go vi ne lju di ma ima ju ći u vi du ka ko for mal ni uslov (da je u pi ta nju de lo za ko je je pred vi đe na ka zna za tvo ra od 10 go di na ili te ža ka zna) ta ko i ma te ri jal ni uslov za nje go vu pri me nu (da po sto je okol no sti ko je oči gled no uka zu ju da bi usled sa slu ša nja od re đe nog sve do ka, za nje ga ili nje mu bli ska li ca na stu pi la ozbilj na opa snost po ži vot, zdra vlje, fi zič ku ce lo kup nost, slo bo du ili imo vi nu ve ćeg obi ma) (čl. 117. st.1. ZKP/2006). U tim slu ča je vi ma sud mo že do ne ti re še nje ko jim li ce sti če sta tus za šti će nog sve do ka i od re di ti po se ban na čin nje go vog sa slu ša nja u kri vič nom po stup ku, ta ko da se to kom po stup ka ne ot kri je nje gov iden ti tet.130 Neo t kri va nje iden ti te ta sve do ka pre vas hod no se obez be đu je pri me nom me ra za šti te pri li kom sa slu ša nja ko je za ko nik pred vi đa,

128 Te me re uklju ču ju: sa slu ša nje van pro sto ri ja or ga na ko ji vo di po stu pak ako bi sa slu ša nje u tim pro sto ri ja ma mo glo ima ti štet ne po sle di ce po psi hič ko i fi zič ko sta nje sve do ka; sa slu ša nje uz po moć psi ho lo ga, so ci jal nog rad ni ka ili dru gog struč nog li ca ka da je to po treb no ra di iz be ga va nja štet nih po sle di ca kri vič nog po stup ka po lič nost, te le sno i du šev no sta nje (pri če mu or gan ko ji vo di po stu pak mo že od lu či ti da se sa slu ša nje oba vi pu tem teh nič kih sred sta va za pre nos sli ke i zvu ka), kao i bez pri su stva stra na ka i dru gih uče sni ka po stup ka u pro sto ri ji u ko joj se ošte će ni ili sve dok na la zi ta ko da mu stran ke, bra ni lac i li ca ko ja na to ima ju pra vo pi ta nja po sta vlja ju po sred stvom or ga na ko ji vo di po stu pak, psi ho lo ga, pe da go ga, so ci jal nog rad ni ka ili dru gog struč nog li ca; po sta vlja nje pu no moć ni ka za vre me sa slu ša nja ka da or gan ko ji vo di po stu pak oce ni da je to po treb-no ra di po mo ći ta kvom ošte će nom ili sve do ku; mo guć nost po sta vlja nja pi ta nja ošte će-nom ili sve do ku sa mo pre ko or ga na ko ji vo di po stu pak ko ji će se pre ma nje mu od no si ti sa po seb nom pa žnjom na sto je ći da se iz beg nu štet ne po sle di ce kri vič nog po stup ka po nje go vu lič nost, te le sno i du šev no sta nje; za bra nu su o ča va nja ošte će nog ili sve do ka sa okri vlje nim, dok se sa dru gim sve do ci ma mo gu su o ča va ti sa mo na svoj zah tev.

Sve do ku i ošte će nom se ne sme ju po sta vlja ti pi ta nja ko ja se od no se na nje gov pol ni ži vot i sek su al ne sklo no sti, po li tič ko i ide o lo ško opre de lje nje, ra sno, na ci o nal no i et nič ko po-re klo, mo ral ne kri te ri ju me i dru ge lič ne i po ro dič ne okol no sti, osim iz u zet no, ako je to po treb no ra di raz ja šnje nja bit nih obe lež ja kri vič nog de la ko je je pred met po stup ka (čl. 107. ZKP/2006).

129 Čla no vi od 117-122. ZKP iz 2006. sa dr že od red be o uslo vi ma i po stup ku za sti ca nje sta tu sa za šti će nog sve do ka, na či nu nje go vog sa slu ša va nja, vr sta ma me ra za šti te i me-ra ma za ču va nje taj no sti nje go vog iden ti te ta.

130 Iz u zet no, ta kvo re še nje se mo že do ne ti i ka da se kri vič ni po stu pak vo di za kri vič no de lo za ko je je pro pi sa na ka zna za tvo ra od če ti ri go di ne ili te ža ka zna, ako oso bi te okol no sti uka zu ju da za sve do ka ili nje mu bli ska li ca mo že na stu pi ti ozbilj na opa snost po ži vot, zdra vlje, fi zič ku ce lo kup nost, slo bo du ili imo vi nu ve ćeg obi ma, a za šti ta sve do ka na dru gi na čin ni je mo gu ća ili je znat no ote ža na (čl. 117. st.2. ZKP).

181

kao i na la ga njem du žno sti uče sni ci ma u po stup ku da po dat ke o za šti će nom sve do ku ču va ju kao slu žbe nu taj nu (čl.120. st.4. ZKP/2006).131

Na kna da šte te

Uslo vi pod ko ji ma žr tve tr go vi ne lju di ma u Sr bi ji mo gu na kna di ti pre tr-plje nu šte tu isti su kao i za osta le žr tve kri mi na li te ta – one mo ra ju ima ti sta tus ošte će nog u kri vič nom po stup ku i pod ne ti pred log za ostva ri va nje imo vin sko-prav nog zah te va u kri vič nom po stup ku, ili ta kav zah tev ostva ri va ti u par ni ci. Kri vič ni sud ni je oba ve zan da ras pra vlja imo vin sko prav ni zah tev ako bi se ti me znat no odu go vla čio kri vič ni po stu pak (čl. 201. ZKP). Sud je pak du žan da pri ku pi do ka ze i iz vi di šta je po treb no za od lu či va nje o zah te vu, a ako bi se iz vi đa njem o imo vin sko prav nom zah te vu znat no odu go vla čio po stu pak, sud će se ogra ni či ti na pri ku plja nje onih po da ta ka či je utvr đi va nje doc ni je ne bi bi lo mo guć no ili bi bi lo znat no ote ža no (čl. 205. ZKP). Sud je oba ve zan da iz rek ne od u zi ma nje imo vin ske ko ri sti pri ba vlje ne kri vič nim de lom (što mo-že bi ti iz vor za na kna du šte te žr tvi). U prak si se, me đu tim, ošte će ni naj če šće upu ću ju na par ni cu. Par ni ce pak du go tra ju, is cr plju ju će su i kom pli ko va ne za žr tve, na ro či to za stra ne dr ža vlja ne.132

Tre ba lo bi re ći to da već po me nu ti Za kon o od u zi ma nju imo vi ne pro is te kle iz kri vič nog de la iz 2008. go di ne pred vi đa da re še njem o traj nom od u zi ma-

131 Sud će, na i me, oda bra ti jed nu ili vi še po seb nih me ra za šti te pri li kom sa slu ša nja ka ko se ne bi ot krio iden ti tet sve do ka, a ko je uklju ču ju: is klju če nje jav no sti sa glav nog pre tre sa; iz me nu, bri sa nje iz spi sa ili za bra nu ob ja vlji va nja po da ta ka o iden ti te tu sve do ka; us kra ći-va nje po da ta ka o iden ti te tu sve do ka; sa slu ša nje sve do ka pod pse u do ni mom; pri kri va nje iz gle da sve do ka; sve do če nje iz po seb ne pro sto ri je uz pro me nu gla sa sve do ka, pri me nom ure đa ja ko ji me nja ju glas, i sa slu ša nje sve do ka ko ji se na la zi u dru goj pro sto ri ji van sud-ni ce, u dru gom me stu u ze mlji, ili u ino stran stvu, upo tre bom teh nič kih sred sta va za pre nos sli ke i zvu ka, uz mo guć nost pri me ne i ure đa ja ko ji me nja ju glas i iz ob li ču ju sli ku (čl. 117. st.3. t.1-7. ZKP/2006). Osta le me re za šti te uklju ču ju za bra nu pi ta nja ako bi od go vor mo gao ot kri ti iden ti tet za šti će nog sve do ka (čl.119. st.3.), pot pi si va nje za pi sni ka pse u do ni mom (čl.119. st.4.), iz dva ja nje iz spi sa i po seb no ču va nje po da ta ka o iden ti te tu za šti će nog sve do ka i dru gog ma te ri ja la ko ji bi mo gao da do ve de do ot kri va nja nje go vog iden ti te ta (čl. 120. st.1.) i do sta vlja nje na na čin ko jim se obez be đu je taj nost iden ti te ta za šti će nog sve do ka (čl.120. st.3.).

132 Tre ba re ći i to da u Sr bi ji ne po sto ji oba ve za obez be đi va nja bes plat ne prav ne po mo ći žr tva ma tr go vi ne lju di ma – sa mo ma lo let na li ca kao ošte će ni kri vič nim de lom mo ra ju ima ti pu no moć ni ka, a uko li ko ga ro di te lji/sta ra o ci ne an ga žu ju, on će bi ti po sta vljen po slu žbe noj du žno sti. Ipak, ne ke ne vla di ne or ga ni za ci je pru ža ju i ovu vr stu po mo ći žr tva ma, pr ven stve no že na ma.

182

nju imo vi ne sud mo že od lu či ti o imo vin sko prav nom zah te vu ošte će nog či je je po sto ja nje utvr đe no pra vo sna žnom pre su dom (čl.34. st.3. ZO IPKD). No, ima ju ći u vi du okol nost da se kri vič ni po stup ci za tr go vi nu lju di ma pre te žno vo de pro tiv pe ri fer nih uči ni la ca, ret ko ka da pro tiv or ga ni za to ra i onih ko ji iz ovog ob li ka or ga ni zo va nog kri mi na li te ta ubi ru naj ve ću ko rist, za sa da se ne bi mo gao oče ki va ti ne ka kav re vo lu ci o nar ni bo lji tak u pri stu pu žr ta va efi ka snim me ha ni zmi ma obe šte će nja.

Pre ven ci ja tr go vi ne lju di ma

Pre ven ci ja tr go vi ne lju di ma u Re pu bli ci Sr bi ji je još uvek ne do volj no raz vi jen aspekt dru štve nog od go vo ra. Ve ći broj tzv. pro gra ma pre ven ci je pred sta vlja za pra vo kam pa nje in for mi sa nja i po di za nja sve sti u op štoj jav no sti. Po seb no ak tiv na na pla nu po di za nja sve sti u op štoj po pu la ci ji, đač koj po pu la ci ji i me đu struč nja ci ma je ne vla di na or ga ni za ci ja ASTRA, ko ja je i ko or di na tor Rad ne gru pe za pre ven ci ju i edu ka ci ju Re pu blič kog ti ma za bor bu pro tiv tr go vi ne lju-di ma.133 Po red ak tiv no sti po di za nja sve sti, ova or ga ni za ci ja pu tem SOS li ni je pru ža in for ma ci je o le gal nim na či ni ma mi gra ci je i pro ve ru ugo vo ra o za po sle nju pre ko agen ci ja za za po šlja va nje.

Ono, me đu tim, što još uvek ge ne ral no ne do sta je, je ste rad u obla sti spe ci jal ne pre ven ci je, od no sno pre ven tiv ni rad sa mar gi na li zo va nim, po seb no ra nji vim ka-te go ri ja ma de ce i od ra slih. U do sa da šnjem pe ri o du, cen tri za so ci jal ni rad su se i na ovom pla nu po ka za li kao pri lič no ne ak tiv ni. Ne ma sum nje da se od re đe ni pre ven tiv ni učin ci u ovoj obla sti po sred no mo gu ostva ri ti kroz im ple men ta ci ju pre ven tiv nih pro gra ma usme re nih na tan gent ne pro ble me – na si lje, na si lje u po-ro di ci, pre stup ni štvo de ce, bo le sti za vi sno sti itd. Ipak, raz vi ja nje te ren skog ra da u pri stu pu po seb no ra nji vim mar gi na li zo va nim gru pa ma od ra slih i de ce, kao i pro gra ma ko ji bi ci lja li na nji ho vu so ci jal nu in klu zi ju i obez be di li kon ti nu i tet po-dr ške, je su na sto ja nja ko ja tek tre ba da se even tu al no re a li zu ju u bu duć no sti.

Stra te gi ja bor be pro tiv tr go vi ne lju di ma u Re pu bli ci Sr bi ji pre ven ci ji pri stu pa sa svim ob u hvat no, od po di za nja sve sti op šte po pu la ci je i gru pa u ri zi ku, pa

133 Pri me ra ra di, to kom 2006. i 2007. go di ne ASTRI NE edu ka tiv no-pre ven tiv ne ra di o ni ce je pro šlo vi še od 1900 uče ni ka osnov nih i sred njih ško la, stu de na ta i mla dih lju di, dok je tre nin ge po ha đa lo 50 na stav ni ka, 32 le ka ra, 21 prav nik i advo kat, pre ko 250 pred stav ni ka Omla di ne Cr ve nog kr sta. U istom pe ri o du, ASTRIN tim vr šnjač kih edu ka to ra je odr-žao ra di o ni ce u 20 ško la ši rom Sr bi je, a ura đe no je 10 spo to va za po tre be ve li ke me dij ske kam pa nje pro tiv tr go vi ne lju di ma. (ASTRA – An ti traffi c king ac tion, 2008: 12).

183

do raz vi ja nja op štih i po seb nih me ra so ci jal ne po li ti ke, pred vi đa ju ći kao dva osnov na ci lja u obla sti pre ven ci je:

Po ve ća nje ni voa sve sti o pro ble mu tr go vi ne lju di ma, pu tem: po ve ća nja ni voa 1. sve sti naj ši re jav no sti; po ve ća nja ni voa sve sti ri zič nih gru pa, a na osno vu re zul ta ta is tra ži va nja i nji ho ve re dov ne eva lu a ci je; po ve ća nja ni voa sve sti kli je na ta i po ten ci jal nih eks plo a ta to ra žr ta va tr go vi ne lju di ma; po ve ća nja ni voa sve sti dr žav nih i ne vla di nih pred stav ni ka ko ji ra de sa gru pa ma pod ri zi kom, iRe duk ci ju fak to ra ri zi ka i pod lo žno sti pro ble mu, pu tem: po bolj ša nja zna-2. nja gru pa pod ri zi kom o me ra ma opre za ko je mo gu pred u ze ti u ci lju sma-nje nja ri zi ka od tr go vi ne lju di ma; po bolj ša nja so ci jal nih i eko nom skih uslo va gru pa pod ri zi kom, po seb no spro vo đe njem Stra te gi je za sma nje nje si ro ma štva, i raz vi ja nja eko nom skih i so ci jal nih pro gra ma za osna že nje že na i de ce pod ri zi kom (Stra te gi ja bor bre pro tiv tr go vi ne lju di ma, Stra-te ški ci lje vi 5-6).

Ka da je reč o stra te gij skom pri stu pu pre ven ci ji, od zna ča ja je is ta ći da Na-ci o nal na stra te gi ja za bor bu pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la ta ko đe kao jed nu od in sti tu ci o nal nih me ra pred vi đa una pre đi va nje pre ven ci je „sa te ži štem na iz u ča va nju uzro ka i po sle di ca u sa rad nji dr žav nih or ga na sa vi so ko o bra zov nim usta no va ma i in sti tu ci ja ma u ze mlji i ino stran stvu” (Na ci o nal na stra te gi ja za bor bu pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la, str. 13).

Ka da je reč o po ten ci jal noj vik ti mi za ci ji dr ža vlja na Re pu bli ke Sr bi je ko ji se rad no an ga žu ju u ino stran stvu, kon tro la ra da agen ci ja ko je po sre du ju u za-po šlja va nju mo že se sma tra ti ak tiv no šću sa zna čaj nim pre ven tiv nim učin kom. Ohra bru je to što Stra te gi ja su prot sta vlja nja ile gal nim mi gra ci ja ma u Re pu bli ci Sr bi ji, po red ni za dru gih pro ak tiv nih me ra, na gla ša va i „po tre bu da se pra ti ogla ša va nje u sred stvi ma jav nog in for mi sa nja i na In ter ne tu svih agen ci ja i li ca ko je po sre du ju u za po šlja va nju u ino stran stvu, ka ko bi se bla go vre me no pred u ze le me re u ci lju su prot sta vlja nja ile gal nim mi gra ci ja ma, po seb no u onim slu ča je vi ma ko ji iza zi va ju sum nju na tr go vi nu lju di ma” (Stra te gi ja su prot sta-vlja nja ile gal nim mi gra ci ja ma, Ode ljak 2.1.15.).

184

Sa rad nja i ak tu el ni iza zo vi u ra du raz li či tih ak te ra u spre ča va nju tr go vi ne lju di ma i za šti ti žr ta va – re zul ta ti is tra ži va nja

Je dan od re zul ta ta spro ve de nog is tra ži va nja je ste re la tiv no do bra oce na sa rad nje raz li či tih ak te ra an ga žo va nih na spre ča va nju tr go vi ne lju di ma. Bli zu po lo vi ne svih is pi ta ni ka-struč nja ka (44%) i ve ći na struč nja ka ko ji su ima li is-ku stvo sa rad nje na kon kret nim slu ča je vi ma, oce ni la je tu sa rad nju eks pli cit no „iz u zet no do brom“, „do brom“ i „uglav nom do brom“, dok je sve ga njih 5,5% sa rad nju oce ni lo „lo šom“. Od stra ne is pi ta ni ka ko ji su ima li is ku stvo sa rad nje i eks pli cit no na ve li sa ko jim su ak te ri ma ima li do bru ili lo šu sa rad nju, naj vi še naj bo ljih oce na da to je ne vla di nim or ga ni za ci ja ma134 (7) i po li ci ji (6), dok je sa ra dlji vost cen ta ra za so ci jal ni rad oce nje na re la tiv no ne po volj no – vi še je is pi-ta ni ka na ve lo cen tre za so ci jal ni rad kao pri mer in sti tu ci je sa ko jom je is ku stvo sa rad nje lo še (5), ne go kao in sti tu ci ju sa ko jom su ima li do bru sa rad nju (3).

Ipak, vi še is pi ta ni ka sa ve li kim pro fe si o nal nim is ku stvom u ovoj obla sti is ta klo je pro blem ne for ma li zo va no sti sa rad nje:

„Ono što ne do sta je je to što još uvek ni je us po sta vlje na for mal na sa rad nja iz me-đu ključ nih ak te ra, već se vi še od vi ja na lič nom ni vou... Sa rad nja je do bra ali je pot pu no ne for mal na. Ne po sto je oba ve zu ju ća ak ta. Pro blem mo že da na sta ne ka da se pro me ne lju di na od re đe nim me sti ma“ (Alek san dra Ga lo nja, IOM).

„Ka da se po sum nja da po sto ji žr tva, kon tak ti ra mo CSR, Slu žbu... Još uvek se svo di na lič ne kon tak te sa rad nja. Ni je si stem ska.“ (is pi ta ni ca iz Op štin skog jav nog tu ži la štva u Ni šu).

Re pu blič ki tim za bor bu pro tiv tr go vi ne lju di ma kao okvir sa rad nje ta ko đe je iz lo žen kri ti ci. Ona se pre sve ga od no si na od su stvo ja snih pro ce du ra i pra vi-la ra da, kri te ri ju ma za pri jem čla ni ca u Tim i rad ne gru pe, do no še nje od lu ka, ne u red no sa sta ja nje Ti ma, itd. (ASTRA – An ti traffi c king ac tion, 2008: 6).

Žr tve tr go vi ne lju di ma, a pre sve ga že ne i de ca ko ja su iden ti fi ko va na kao žr tve, u Sr bi ji već go di na ma una zad uži va ju iz ve sni ste pen za šti te i ima ju pri-stup od re đe nim uslu ga ma po mo ći i po dr ške ko je se pred vi đa ju i re a li zu ju kroz mul ti sek tor ski rad, od no sno sa rad nju dr ža ve, do ma ćih ne vla di nih i me đu na-rod nih or ga ni za ci ja. No, i po red ve o ma zna čaj nih na po ra uči nje nih do sa da i po stig nu tih re zul ta ta na pla nu do sti za nja stan dar da, iz grad nje i in sti tu ci o-na li za ci je si ste ma i me ha ni zma za šti te žr ta va, oči gled na je po tre ba nji ho vog

134 Pre sve ga, ne vla di nim or ga ni za ci ja ma ASTRA i Ati na.

185

da ljeg una pre đe nja u go to vo svim seg men ti ma i eta pa ma – od iden ti fi ka ci je do (re)in te gra ci je.

Po tre ba za po bolj ša njem i pro ši ri va njem sa rad nje je po seb no iz ra že na ka-da se ra di o iden ti fi ka ci ji mu ška ra ca kao žr ta va, i to je apo stro fi ra lo ne ko li ko is pi ta ni ka u ovom is tra ži va nju:

„Slu žba ni je do volj no efi ka sna – tre ba lo bi da bu de ak tiv ni ja u po gle du iden ti fi -ka ci je žr ta va a ne da ami nu je po li cij ske pro ce ne... Po treb no je da se vi še uklju če in spek to ri ra da. Oni mo gu da upu te slu čaj, da sig na li zi ra ju sum nji ve si tu a ci je – npr. oni tre ba da ima ju spi sak lo ših, sum nji vih fi r mi, da na te re nu pri me te lo še uslo ve ra da, da ne ko ra di na cr no i slič no“ (Jo va na Mi haj lo vić, IOM).

„Mu či mo se jer ne ma mo ne kog ko bi nam pru žio ne ki po da tak, po čet nu in for-ma ci ju ka ko bi ra di li na slu ča ju. Ta ko, na pri mer, ni ko do sa da ni je do šao da pri ja vi da sum nja da se ne gde ne ko eks plo a ti še. Po ku ša li smo da ani mi ra mo i in spek to re ra da da oni bu du ak tiv ni ji, da pre po zna ju tr go vi nu, eks plo a ta ci ju ali oni to baš ne či ne. Po li ci ja vi še ra di sa ma“ (Slu žbe nik po li cij ske upra ve u is toč nom de lu Sr bi je, Od sek po gra nič ne po li ci je, za stran ce i su zbi ja nje ile gal nih mi gra ci ja i tr go vi ne lju di ma).

U Sr bi ji ne po sto ji po se ban me ha ni zam za šti te i po mo ći de ci žr tva ma tr-go vi ne lju di ma. S tim u ve zi je i pro blem hro nič no sla be uklju če no sti cen ta ra za so ci jal ni rad u za šti tu, po moć i re in te gra ci ju žr ta va. Pro blem ne do volj ne sa rad nje po je di nih cen ta ra za so ci jal ni rad sa Slu žbom je hro ni čan i tra je prak-tič no od nje nog osni va nja – re še nje bi se mo glo oče ki va ti do no še njem po seb ne in struk ci je od stra ne nad le žnog sek to ra Mi ni star stva ra da i so ci jal ne po li ti ke o po stup ku sa rad nje cen ta ra za so ci jal ni rad sa Slu žbom.

Pro blem ne a de kvat ne uklju če no sti cen ta ra za so ci jal ni rad i ne do volj no raz vi je ne sa rad nje iz me đu si ste ma so ci jal ne za šti te i dru gih ak te ra, pre sve ga ci vil nog dru štva, ne sum nji vo je i je dan od raz lo ga ne po sto ja nja ozbilj ni jeg pri-stu pa re in te gra ci ji žr ta va tr go vi ne lju di ma. Na i me, kao što je pre po zna va nje od no sno iden ti fi ka ci ja žr ta va nu žan pred u slov za šti te žr ta va tr go vi ne lju di ma, re in te gra ci ja od no sno so ci jal no uklju či va nje žr tve nu žan je pred u slov ne u tra-li sa nja fak to ra ri zi ka vik ti mi za ci je i nje ne za šti te od re vik ti mi za ci je u bu duć-no sti. Sto ga je ne sum nji vo da će raz vi ja nje pro gra ma po vrat ka i re in te gra ci je mo ra ti da bu de u fo ku su u na red nom pe ri o du, uko li ko se pre ven ci ja raz u me kao op ti mal na i pri mar na dru štve na stra te gi ja u okvi ru sve u kup nih na po ra na pla nu bor be pro tiv tr go vi ne lju di ma. A raz vi ja nje i su štin sko po bolj ša nje efi ka-sno sti ta kvih pro gra ma, di rekt no se osla nja na ste pen i kva li tet us po sta vlje ne sa rad nje dr žav nih or ga na, ne vla di nih i me đu na rod nih or ga ni za ci ja i to ka ko

186

unu tar Sr bi je, ta ko i na me đu na rod nom ni vou, a sve u ci lju osi gu ra nja ne sa mo bez bed no sti žr ta va, već i kon ti nu i te ta i učin ko vi to sti po mo ći u re ha bi li ta ci ji i re in te gra ci ji, od no sno in klu zi ji žr ta va. Una pre đi va nje sa rad nje iz me đu ključ nih ak te ra u obla sti spre ča va nja tr go vi ne lju di ma u okvi ru jed nog istin ski mul ti sek-tor skog i mul ti di sci pli nar nog pri stu pa pro ble mu se, s to ga, mo že po sma tra ti kao stra te gi ja ko ja će da ti ne sa mo tre nut ne, već i du go roč ne bla go rod ne efek te u kon tro li ove po ja ve, kao i za šti ti žr ta va i po ten ci jal nih žr ta va.

Naj zad, raz vi ja nje sa rad nje raz li či tih ak te ra na na ci o nal nom i me đu na-rod nom ni vou tre ba sa gle da ti i u sve tlu zah te va Evrop ske kon ven ci je za bor bu pro tiv tr go vi ne lju di ma. Ona, na i me, zah te va ka ko sa rad nju na me đu na rod-nom ni vou ra di spre ča va nja i su zbi ja nja tr go vi ne lju di ma; – pru ža nja za šti te i po mo ći, i vr še nja is tra ga ili po stu pa ka ko ji se od no se na kri vič na de la utvr đe na u skla du sa Kon ven ci jom (čl. 32.), ta ko i sa rad nju sa ci vil nim dru štvom ra di pru ža nja po mo ći žr tva ma.135

135 „Sva ka stra na ugo vor ni ca tre ba da pre du zme me re, gde je to po treb no i pod uslo vi ma ko je pro pi su je nje no do ma će za ko no dav stvo, u ci lju sa rad nje sa ne vla di nim or ga ni za-ci ja ma, dru gim nad le žnim or ga ni za ci ja ma ili dru gim de lo vi ma ci vil nog dru štva ko ji se ba ve pru ža njem po mo ći žr tva ma” (čl. 12 st. 5.). „Sva ka stra na ugo vor ni ca tre ba da pod-sti če dr žav ne or ga ne i dr žav ne slu žbe ni ke da sa ra đu ju sa ne vla di nim or ga ni za ci ja ma, dru gim nad le žnim or ga ni za ci ja ma i pri pad ni ci ma ci vil nog dru štva na usta no vlja va nju stra te škog part ner stva ra di ostva ri va nja ci lje va ove kon ven ci je” (čl. 35. st.1.).

187

Bi lja na Si me u no vić-Pa tić

Sen zi bi li sa nost struč nja ka i pre po zna va nje žr ta va tr go vi ne mu škar ci ma

Uvod

Ne pre po zna va nje vik ti mi za ci je mu ška ra ca tr go vi nom lju di ma, po seb no ne-pre po zna va nje od stra ne struč nja ka ko ji mo gu do ći i do la ze u do dir sa žr tva ma, je dan je od ključ nih pro ble ma ko ji ome ta ka ko efi ka sno su prot sta vlja nje dru štva ovoj po ja vi, ta ko i bla go vre me nu za šti tu žr ta va. U sa vre me noj na uč noj i struč-noj li te ra tu ri go to vo da ne ma spo ra da se vik ti mi za ci ja tr go vi nom lju di ma još uvek ret ko pre po zna je što, ma nje-vi še, va ži za sve nje ne ob li ke.

Sen zi bi li sa nost struč nja ka ko ji mo gu do ći u kon takt sa žr tvom po sred stvom od go va ra ju ćeg tre nin ga, sa rad nja svih vla di nih i ne vla di nih ak te ra an ga žo va-nih u spre ča va nju tr go vi ne lju di ma i prak ti ko va nje te ren skog pro ak tiv nog ra da so ci jal nih slu žbi i ne vla di nih or ga ni za ci ja (Outre ach work), da nas se sma tra ju ključ nim tač ka ma na sto ja nja da se osi gu ra od go va ra ju ća iden ti fi ka ci ja žr ta va tr go vi ne lju di ma i nji ho vo upu ći va nje na od go va ra ju će slu žbe za po moć i po-dr šku (UN Offi ce on Drugs and Cri me, 2008: 251). Op šte je me sto da sa me žr tve če sto ni su u mo guć no sti ili u sta nju da se be vi de i da se de kla ri šu kao žr tve tr go vi ne lju di ma, usled ra ši re nih ste re o ti pa o vik ti mi za ci ji ili dru gih objek tiv nih ili du bljih psi ho lo ških raz lo ga. Mno ge žr tve tr go vi ne lju di ma stra-hu ju da bi pri ja vlji va njem vik ti mi za ci je se be iz lo ži li ri zi ku de por ta ci je i dru gim re pre sa li ja ma, uklju ču ju ći za tva ra nje, pa čak i ne že lje ne me di cin ske pre gle de ili re so ci ja li za ci ju. Mno ge od njih ne sa mo što će usled stra ha od ka žnja va nja, de po r ta ci je ili stra ha za vla sti tu ili bez bed nost svo je po ro di ce iz be ći da pri ja ve vik ti mi za ci ju i ne gi ra ti da su iz lo že ne pri nu di, već su žr tve ret ko ka da i sve sne na me ra va ne eks plo a ta ci je (Ba stick, Grimm, 2007: 16), či me se znat no uma nju-je šan sa pri ja vlji va nja ka ko u ze mlji de sti na ci je, ta ko i u ze mlja ma tran zi ta. Ima ju ći to u vi du, ume šnost struč nja ka da pre po zna ju vik ti mi za ci ju od no sno da iden ti fi ku ju žr tve nu žno se raz u me kao ključ ni pred u slov nji ho ve za šti te, a za tim i efi ka sne kon tro le tr go vi ne lju di ma.

188

Va žnost iden ti fi ka ci je žr ta va tr go vi ne lju di ma pre po zna ta je i sna žno apo-stro fi ra na na uni ver zal nom ni vou. Smer ni ca 2 Pre po ru ke prin ci pa i smer ni ca o ljud skim pra vi ma i tr go vi ni lju di ma Vi so kog ko me sa ra UN za ljud ska pra va136 iz 2002. go di ne upra vo je po sve će na iden ti fi ka ci ji žr ta va (i uči ni la ca) tr go vi ne lju di ma. Pre ma ovoj Smer ni ci tr go vi na lju di ma „zna či vi še ne go or ga ni zo va no pre me šta nje lju di u ci lju pro fi ta”, a „kri tič ni do dat ni fak tor ko ji raz dva ja tr go-vi nu lju di ma od kri jum ča re nja imi gra na ta je pri su stvo si le, pri nu de ili pre va re kroz ili u ne kom de lu pro ce sa – ta kva pre va ra, si la ili pri nu da ko ri sti se u svr hu eks plo a ta ci je. Dok do dat ni ele men ti ko ji raz gra ni ča va ju tr go vi nu lju di ma od kri jum ča re nja lju di ne kad mo gu bi ti oči gled ni, u mno gim slu ča je vi ma se te ško do ka zu ju bez uspe šne is tra ge. Pro pust pra vil nog iden ti fi ko va nja li ca ko jim se tr go va lo ve ro vat no će do ve sti do da ljeg kr še nja nje go vih ljud skih pra va. Zbog to ga dr ža ve ima ju oba ve zu da obez be de da ta kvo iden ti fi ko va nje bu de mo gu će i da se za i sta i vr ši.”137

Efi ka sna iden ti fi ka ci ja bi, pri rod no, tre ba lo da se osla nja na em pi rij ske či nje-ni ce o fe no me nu vik ti mi za ci je tr go vi nom lju di ma i to ka ko one op šteg ka rak te ra, ta ko i one spe ci fi č ne, ve za ne za od re đe ni ob lik eks plo a ta ci je. Do sa da ge ne ri sa-no is ku stvo o zna ci ma ko ji uka zu ju na po ten ci jal nu vik ti mi za ci ju uka zu je pre sve ga na odu su stvo mo ći, kao osnov no obe lež je svih ka te go ri ja žr ta va tr go vi ne lju di ma (UN Offi ce on Drugs and Cri me, 2008: 255). Da bi pre po zna va nje

136 Re com men ded Prin ci ples and Gu i de li nes on Hu man Rights and Hu man Traffi c king, Uni ted Na ti ons High Com mis si o ner for Hu man Rights, Re port to the Eco no mic and So cial Co un cil, E/2002/68/Add.1.

137 Dr ža va ma se sto ga su ge ri še da raz mo tre: 1. iz ra du smer ni ca i pro ce du ra za re le vant ne dr žav ne or ga ne i slu žbe ni ke, kao što su pri pad ni ci po li ci je, gra nič ne slu žbe, slu žbe ni ci za imi gra ci ju i dru gi uklju če ni u ot kri va nje, pri tva ra nje, pri hvat i pro ce su i ra nje ne re gu lar-nih mi gra na ta, ka ko bi omo gu ći li br zu i tač nu iden ti fi ka ci ju li ca ko ja su žr tve tr go vi ne; 2. obez be đi va nje od go va ra ju ćeg tre nin ga za iden ti fi ka ci ju li ca ko ja su žr tve tr go vi ne lju di ma i pra vil nu pri me nu go re po me nu tih smer ni ca i pro ce du ra za dr žav ne or ga ne i slu žbe ni ke; 3. obez be đi va nje sa rad nje iz me đu od go va ra ju ćih or ga na vla sti, slu žbe ni-ka i ne vla di nih or ga ni za ci ja da bi se omo gu ći lo iden ti fi ko va nje i ob li ci po mo ći li ci ma ko ji ma se tr go va lo. Or ga ni za ci ja i spro vo đe nje ta kve sa rad nje tre ba da do bi je for mal ni okvir ra di po sti za nja mak si mal nih uspe ha; 4. iden ti fi ko va nje od go va ra ju će in ter ven ci je ka ko bi se mi gran ti i po ten ci jal ni mi gran ti upo zo ri li na opa sno sti i po sle di ce tr go vi ne, te do bi li in for ma ci je ko je im omo gu ća va ju da tra že po moć ako im je po treb na; 5. osi-gu ra va nje da li ca ko ja su bi la žr tve tr go vi ne ne bu du ka žnje na za kr še nje imi gra ci o nih za ko na i za ak tiv nost u ko ju su uklju če na kao po sle di ce svog po lo ža ja; 6. obez be đi va nje da li ca ko ja su bi la žr tve ne bu du u bi lo ko jim okol no sti ma za dr ža na u pri tvo ru ili na dru gi na čin li še na slo bo de; 7. obez be đi va nje pro ce du ra za pri jem i raz ma tra nje zah te va za azil, ka ko li ca ko ji ma se tr go va lo, ta ko i kri jum ča re nih li ca, ta ko da se uvek po štu je prin cip ne vra ća nja (non-re fo u le ment prin ci ple).

189

žr ta va od stra ne struč nja ka bi lo uspe šno, sma tra se neo p hod nim da oni ima ju tač na i što pot pu ni ja sa zna nja o dej stvu fak to ra kao što su: pol, imi gra ci o ni sta tus, strah od ne ga tiv nih po sle di ca i od ma zde uči ni la ca, kul tur no za le đe i lič na si tu a ci ja žr ta va (UN Offi ce on Drugs and Cri me, 2008: 255). Ka da je reč o pre po zna va nju vik ti mi za ci je tr go vi nom lju di ma u ci lju rad ne eks plo a ta ci je, u li te ra tu ri se uka zu je da bi ono tre ba lo da le ko vi še da se osla nja na či nje ni ce o pri su stvu ek plo a ta tor skih prak si i uslo va ra da ne go na okol no sti ile gal nih ili le gal nih na či na ula ska u ze mlju de sti na ci je (ILO, 2008).

Dok je iden ti fi ka ci ja žr ta va osnov ni pred u slov nji ho vog pri stu pa od go va-ra ju ćim slu žba ma i uslu ga ma po mo ći i po dr ške, sam pri stup žr ta va tim uslu-ga ma po vrat no osna žu je iz gle de efi ka snog kri vič no prav nog od go vo ra. Ipak, iden ti fi ka ci ja žr ta va se i da nas vi di kao je dan od naj te žih iza zo va u spre ča va nju tr go vi ne lju di ma (OSCE, 2008: 21). Upr kos mno gim na po ri ma uči nje nim od stra ne vi še me đu na rod nih i ne vla di nih or ga ni za ci ja u raz vi ja nju pre po ru ka i do brih prak si, či nje ni ca je da broj iden ti fi ko va nih žr ta va tr go vi ne lju di ma i da lje osta je iz u zet no ni zak (Dan zi ger, 2006: 10-11). Dr žav ni or ga ni po put po li ci je, ca ri ne, in spek ci je ra da i imi gra ci o nih vla sti u mno gim ze mlja ma i da lje ne ma ju spo ra zu me o me đu sob noj sa rad nji, kao i o sa rad nji sa dru gim ak te ri ma ko ji mo gu do ći u kon takt sa žr tva ma, či me se iz gle di za pra vil nu i ra nu iden ti fi ka ci ju žr ta va za dr ža va ju na mi ni mu mu.

Jed na od zna čaj ni jih pre pre ka za do vo lja va ju ćoj iden ti fi ka ci ji žr ta va sa sto ji se u od su stvu ja snih i pre ci znih smer ni ca pro fe si o nal ci ma ka ko da raz gra ni če tr go vi nu lju di ma od kri jum ča re nja lju di, kao i ka ko da pre po zna ju pri nud ni rad (ILO, 2008: 11).138 Po vrh sve ga, ka ko upu ću je Dan zi ger, naj ve ći broj tra-fi ko va nih oso ba je, na ža lost, sum nji va, ako i ne u oči ma za ko na, ono u oči ma dru štva. „Oni su ile gal ni imi gran ti. [...] Ži ve i ra de na mar gi na ma dru štva, če sto u ne po sred noj bli zi ni kri mi nal nih ele me na ta. To ih sta vlja u oso bi to ne po vo ljan po lo žaj ka da do đu u kon takt sa or ga ni ma ot kri va nja i go nje nja ili imi gra ci o nim slu žbe ni ci ma, čak i on da ka da su ti slu žbe ni ci ob u če ni za iden-ti fi ka ci ju žr ta va” (Dan zi ger, 2006: 11).

Pre po zna va nje i iden ti fi ka ci ja žr ta va tr go vi ne lju di ma u prin ci pu se mo že vr ši ti pu tem te ren skog ra da dr žav nih so ci jal nih slu žbi i ne vla di nih or ga ni za-ci ja, po sred stvom SOS-li ni ja za žr tve i ra dom dr žav nih or ga na za du že nih za kon tro lu kri mi na li te ta i mi gra ci ja. No, ne za vi sno od mo de la i ak te ra ko ji je vr še, iden ti fi ka ci ja je po pra vi lu slo že na ak tiv nost ko ja če sto uklju ču je pro ces

138 U do me nu ope ra ci o na li za ci je kon cep ta tr go vi ne lju di ma i da lje se sma tra iza zo vom ope-ra ci o na li zo va ti po jam tr go vi ne lju di ma u ci lju rad ne eks plo a ta ci je ili pri nud nog ra da, a na ro či to po pi ta nju raz gra ni če nja eks plo a ta ci je od lo ših uslo va ra da (OSCE, 2008: 22).

190

in ter vju i sa nja oso ba ko je stre pe za svo ju bez bed nost, ko je su tra u ma ti zo va ne ili su pak pod pri ti skom ose ća nja sti da. Za taj po sao je uvek po treb no od re đe no vre me, po ne kad ta kav vre men ski pe riod ko ji ni je na ras po la ga nju slu žbe ni ci ma za du že nim za iden ti fi ka ci ju; sto ga se ne ret ko do ga đa da se iden ti fi ka ci ja žr ta-va za sni va na po jed no sta vlje nim uti sci ma, a ni je re zul tat ka kvog me to dič nog po stup ka (Dan zi ger, 2006: 12).

Čak i on da ka da kod struč nja ka po sto je od re đe ni ka pa ci te ti za pre po zna va-nje vik ti mi za ci je tr go vi nom lju di ma, ona se pr ven stve no pre po zna je kao tr go-vi na že na ma u ci lju sek su al ne eks plo a ta ci je, ne što re đe kao tr go vi na lju di ma u ci lju rad ne eks plo a ta ci je i tr go vi na de com ra di pro sja če nja, a da le ko re đe u osta lim ob li ci ma. Ste re o ti pi o žr tva ma su po ne kad to li ko sna žni da uki da ju i sa mu mo guć nost vik ti mi za ci je lju di od re đe nih de mo graf skih i lič nih obe lež ja – oni na ro či to ugro ža va ju pre po zna va nje vik ti mi za ci je od ra slih mu ška ra ca, po seb no u sve tlu či nje ni ce da se ona po pri ro di stva ri do brim de lom od vi ja u ši rem kon tek stu ile gal nih (eko nom skih) mi gra ci ja, do ti ču ći da nas iz u zet no ose tlji va pi ta nja kon tro le imi gra ci je, bez bed no sti, stra ha od te ro ri zma i ge ne-ral no, stra ha od ’Dru gog’.

Sa zna nje da se tr go vi na lju di ma uop šte te ško pre po zna je, a on da ka da se to či ni pre po zna je se do mi nant no, ako ne is klju či vo kao tr go vi nom že na ma i de voj či ca ma u ci lju sek su al ne eks plo a ta ci je, ja sno upu ću je na di men zi je ne-ra zu me va nja ove po ja ve u svoj nje noj kom plek sno sti.139 Ra ši re ni ste re o tip o žr tva ma kao la ko ver nim de voj ka ma i že na ma (Ni ko lić-Ri sta no vić, 2005a: 12) ne sum nji vo se jed nim de lom osla nja na rod ne ste re o ti pe, dok se isto vre me no hra ni sve pri sut nim stra hom od ’Dru gog’ i ne sprem no šću da se pro ble mu eko-nom skih mi gra ci ja pri stu pi bez hi po kri zi je.

Usa gla ša va nje i utvr đi va nje sku pa in di ka to ra vik ti mi za ci je tr go vi nom lju-di ma da nas se ge ne ral no sma tra jed nim od pred u slo va uspe šne iden ti fi ka ci je žr ta va u prak si. U ci lju una pre đi va nja iden ti fi ka ci je, u sve tu se po sled njih go-di na sve in ten ziv ni je ra di na raz vi ja nju „ba zič nih in di ka to ra”140 od no sno li sta

139 Šta vi še, i tr go vi na že na ma u ci lju sek su al ne eks plo a ta ci je još uvek se u mno gim tra di ci-o nal nim sre di na ma ne pre po zna je – že ne žr tve se i da lje pre te žno vi de kao pro sti tut ke (Bjer kan, Dyrlid, 2005: 160). Usled stra ha od stig me, pred ra su da i pred sta va o „pra voj” žr tvi, žr tve tr go vi ne lju di ma u ci lju sek su al ne eks plo a ta ci je pri be ga va ju iz mi šlja nju pri ča, dra ma ti zo va nju i na gla ša va nju sop stve nog fi zič kog stra da nja i pat nje (Bjer kan, Dyrlid, 2005), što po vrat no učvr šću je ste re o ti pe u op štoj, ali i u struč noj jav no sti.

140 Pri me ra ra di, jed nu ta kvu li stu ba zič nih in di ka to ra po sled njih go di na raz vi ja Kan ce la-ri ja za mo ni to ring i bor bu pro tiv tr go vi ne lju di ma SAD (De part ment of Sta te’s Offi ce to Mo ni tor and Com bat Traffi c king in Per sons) u sa rad nji sa Bi ro om za sta nov ni štvo, iz be-gli ce i mi gra ci ju (De part ment of Sta te’s Bu re au of Po pu la tion, Re fu ge es, and Mi gra tion),

191

op štih i spe ci fi č nih in di ka to ra vik ti mi za ci je či ja je svr ha upra vo u stan dar di-zo va nju uslo va i pro ce du ra i una pre đi va nju iden ti fi ka ci je žr ta va.141 Sva ka ko jed na od naj zna čaj ni jih li sta in di ka to ra je ste li sta raz vi je na ko ri šće njem Delp hi me to do lo gi je, či ji je cilj bio estra ho va nje gru pa in di ka to ra oko ko jih je po stig-nut ši ro ki eks pert ski kon sen zus na re gi o nal nom ni vou. Na i me, go di ne 2008. spro ve de ne su dve elek tron ske an ke te me đu struč nja ci ma raz li či tog pro fi la u do me nu bor be pro tiv tr go vi ne lju di ma (struč nja ci ma iz po li ci je, vla di nih in sti tu ci ja, uni ver zi tet skih i is tra ži vač kih in sti tu ta, ne vla di nih or ga ni za ci ja,

Me đu na rod nom or ga ni za ci jom za mi gra ci je (IOM) i dru gim or ga ni za ci ja ma (Uni ted Sta tes Go vern ment Ac co un ta bi lity Offi ce, 2007: 22).

141 Kan ce la ri ja Uje di nje nih na ci ja za dro gu i kri mi nal (UN Offi ce on Drugs and Cri me) raz vi la je li ste in di ka to ra tr go vi ne lju di ma, ka ko onih ko je se od no se na op šte si tu a ci je vik ti mi za ci je, ta ko i spe ci fi č nih in di ka to ra po je di nih ob li ka eks plo a ta ci je (UNODC, 2008: 258-263). Pri me ra ra di, pre ma tim in di ka to ri ma, li ca ko ja su žr tve tr go vi ne lju-di ma u ci lju rad ne eks plo a ta ci je bi mo gla da: ži ve u gru pa ma na istom me stu gde ra de i da ret ko na pu šta ju pro sto ri je; ži ve u de gra di ra nim, neo d go va ra ju ćim pro sto ri ma, kao što su po ljo pri vred ne ili in du strij ske zgra de; ni su ade kvat no ode ve ne za po sao ko ji ra-de: npr. mo že im ne do sta ja ti za štit na opre ma ili to pla ode ća; do bi ja ju sa mo ostat ke za je lo; ne ma ju ugo vor o ra du; ra de iz u zet no mno go sa ti; za vi se od po slo dav ca u po gle du broj nih uslu ga uklju ču ju ći rad, pre voz i sme štaj; ne mo gu bi ra ti sme štaj; ni ka da ne na-pu šta ju rad ne pro sto ri je bez svog po slo dav ca; ne mo gu da se kre ću slo bod no; iz lo že ni su bez bed no snim me ra ma ko je su po sta vlje ne da ih za dr že unu tar rad nih pro sto ri ja; di sci pli nu ju se nov ča nim ka žnja va njem; iz lo že ni su uvre da ma, zlostvlja nju, pret nja ma na si ljem; ne ma ju osnov nu obu ku i struč ne li cen ce. Do pun ski in di ka to ri: na po me ne su pi sa ne na je zi ci ma dru ga či jim od lo kal nog; ne ma na po me na ve za nih za zdra vlje i bez-bed nost; po slo da vac ne ma do ku men ta po treb na za za po šlja va nje rad ni ka iz ino stran stva; po slo da vac ne mo že da sta vi na uvid iz ve šta je o is pla će nim pla ta ma; opre ma za za šti tu zdra vlja i bez bed no sna opre ma su lo šeg kva li te ta ili je ne ma; opre ma je di zaj ni ra na ili je pre kro je na ta ko da je mo gu ko ri sti ti de ca; po sto je in di ka ci je da je pre kr še no rad no za ko no dav stvo, ili da rad ni ci mo ra ju pla ća ti alat, hra nu ili sme štaj ili se taj iz nos od bi ja od nji ho vih pla ta. Li ca ko ja su žr tve tr go vi ne lju di ma u ci lju pro sja če nja i vr še nja lak ših kri vič nih de la bi mo gla da: bu du de ca, sta re oso be ili mi gran ti sa in va li di te tom ko ji pro se uglav nom na jav nim me sti ma ili u jav nom pre vo zu; bu du de ca ko ja pre no se i/ili pro-da ju dro gu; ima ju te le sne ne do stat ke za ko je po sto ji sum nja da su po sle di ca sa ka će nja; bu du de ca iste na ci o nal no sti ili et nič ke pri pad no sti ko ja se kre ću u ve li kim gru pa ma sa sve ga ne ko li ko od ra slih li ca; bu du de ca bez prat nje ko ja je ’pro na šlo’ ne ko od ra slo li ce iste na ci o nal no sti ili et nič ke pri pad no sti; se kre ću u gru pa ma to kom pre vo že nja jav nim pre vo zom; uče stvu ju u ak tiv no sti ma or ga ni zo va nih kri mi nal nih gru pa; pri pa da ju gan-go vi ma sa sta vlje nim od čla no va iste na ci o nal no sti ili et nič ke pri pad no sti; deo su ve li kih gru pa de ce ko ja ima ju istog od ra slog sta ra te lja; bi va ju ka žnje ni ako ne sa ku pe ili ukra du do volj no; ži ve i pu tu ju sa čla no vi ma svog gan ga u ze mlju de sti na ci je; ži ve, kao čla no vi gan ga, sa od ra sli ma ko ji ni su nji ho vi ro di te lji; sva ko dnev no se po kre ću u ve li koj gru pi i pre la ze znat ne raz da lji ne i dr. (UNODC, 2008: 260-263).

192

me đu na rod nih or ga ni za ci ja, in spek ci ja ra da, sin di ka ta i pra vo su đa) u 27 dr-ža va čla ni ca Evrop ske uni je. Re zul tat se sa sto jao u for mi ra nju če ti ri se ta ope-ra ci o nal nih in di ka to ra za od ra sle i de cu žr tve tr go vi ne lju di ma u ci lju rad ne i sek su al ne eks plo a ta ci je. Sva ki set in di ka to ra je re le van tan za jed nu od šest di men zi ja iz de fi ni ci je tr go vi ne lju di ma – ko ri šće nje ob ma ne pri li kom re gru-to va nja ili tran sfe ra (10 in di ka to ra); ko ri šće nje pri nu de pri li kom re gru to va nja ili tran sfe ra (10 in di ka to ra); re gru to va nje zlo u po tre bom ra nji vo sti (16 in di ka-to ra); eks plo a ta tor ski uslo vi ra da (9 in di ka to ra); pri nu da u me stu de sti na ci je (15 in di ka to ra) i zlo u po tre ba ra nji vo sti u me stu de sti na ci je (7 in di ka to ra).142 Sva ki in di ka tor je pred sta vljen tro ste pe nom ska lom i oce nju je se kao: sna žan, sred nji ili slab. Sva ka od šest di men zi ja se oce nju je ne za vi sno od osta lih, a bi će po zi tiv no oce nje na uko li ko po sto je naj ma nje: dva sna žna in di ka to ra, ili je dan sna žan i je dan sred nji ili slab in di ka tor, ili tri sred nja in di ka to ra, ili pak dva sred nja i je dan slab in di ka tor (ILO, 2009).

Ka da je reč o si tu a ci ji u Re pu bli ci Sr bi ji u po gle du pre po zna va nja vik ti mi-za ci je tr go vi nom lju di ma, tre ba re ći da po vrh to ga što još uvek ni je po stig nut kon sen zus eks pe ra ta oko li ste in di ka to ra vik ti mi za ci je tr go vi nom lju di ma, edu ko va nost pro fe si o na la ca ko ji do la ze i mo gu do ći u kon takt sa žr tva ma tr-go vi ne lju di ma u Sr bi ji još uvek ni je na za do vo lja va ju ćem ni vou. Is tra ži va nje tr go vi ne lju di ma ko je je 2003. go di ne spro ve lo Vik ti mo lo ško dru štvo Sr bi je upu ti lo je na ne do volj nu sen zi bi li sa nost struč nja ka na fe no men vik ti mi za ci je li ca mu škog po la,143 na ro či to od ra slih mu ška ra ca,144 što je su ge ri sa lo i za klju čak o po tre bi ve ćeg uklju či va nja ove pro ble ma ti ke u sve edu ka tiv ne pro gra me o tr go vi ni lju di ma (Ni ko lić-Ri sta no vić i dr., 2004: 204). U na stav ku su iz lo že-ni re zul ta ti o edu ko va no sti i sen zi bi li sa no sti struč nja ka u Sr bi ji do bi je ni pet go di na ka sni je.

142 Kom plet ni se to vi in di ka to ra se mo gu pre u ze ti na web-adre si: http://www.ilo.org/wcmsp5/groups/public/---ed_norm/---declaration/documents/publication/wcms_105884.pdf

143 Na ve de no is tra ži va nje je ot kri lo da je vi še od tre ći ne in ter vju i sa nih struč nja ka pro blem tr go vi ne lju di ma pre po zna vao is klju či vo kao fe no men tr go vi ne že na ma i de com u ci lju sek su al ne eks plo a ta ci je. Sen zi bi li sa nost na pro blem tr go vi ne od ra slim mu škar ci ma bi la je uoč lji va kod sve ga ne ko li ci ne is pi ta ni ka, po pra vi lu onih ko ji su se u svom pro fe si o-nal nom ra du ne po sred no su sre ta li sa tim pro ble mom.

144 Ve ći na is pi ta ni ka je ile gal ne mi gra ci je li ca mu škog po la is klju či vo pre po zna la kao pro-blem ve zan za ile gal no pre la že nje dr žav ne gra ni ce i kri jum ča re nje. Ta ko su na pi ta nja o sa zna nji ma o tr go vi ni mu škar ci ma do bi ja ni i sle de ći od go vo ri: „Ka da su mu škar ci u pi ta nju tu mo že bi ti go vo ra sa mo o kri jum ča re nju“, „Ne ve ru jem da se mu škar ci mo gu pri si li ti da ra de ne što što ne će“, „Te ško je go vo ri ti o tr go vi ni kad su mu škar ci u pi ta nju, jer tu po sto ji vi sok ste pen do bro volj no sti“ i slič no (Ni ko lić-Ri sta no vić i dr., str. 104).

193

Pre po zna va nje vik ti mi za ci je li ca mu škog po la u Sr bi ji – re zul ta ti is tra ži va nja

Spro ve de no is tra ži va nje uka zu je da je pro blem ne sen zi bi li sa no sti na do ma-ćem te re nu i da lje vr lo pri su tan, upr kos nje go vom vi še go di šnjem apo stro fi ra-nju u struč nom dis kur su i na sto ja nji ma da se una pre di oba ve šte nost i zna nje struč nja ka o ovoj po ja vi.

Još uvek po sto ji ne za ne mar ljiv broj struč nja ka ko ji ni ka da ni su po ha đa li ni je-dan se mi nar ili ka kav dru gi ob lik edu ka ci je o tr go vi ni lju di ma (33%). U to me, na ža lost, pred nja če is pi ta ni ci iz po gra nič nih gra do va: po lo vi na in ter vju i sa nih struč nja ka iz Su bo ti ce i Za je ča ra ni ka da ni je po ha đa la ni je dan ob lik edu ka ci je o pro ble mu tr go vi ne lju di ma. Tri ili vi še se mi na ra po ha đa lo je ukup no 34% in ter vju i sa nih struč nja ka. Naj ve će uče šće onih ko ji su po ha đa li tri ili vi še edu-ka ci ja o tr go vi ni lju di ma utvr đe no je u gru pi is pi ta ni ka iz Be o gra da (51%), dok je uče šće u osta lim gru pa ma is pi ta ni ka bi lo znat no ni že: u gru pi iz Srem ske Mi-tro vi ce uče šće struč nja ka ko ji su po ha đa li tri ili vi še se mi na ra iz no si lo je 33%, u gru pi iz Su bo ti ce – 30%, Ni ša – 29%, Vra nja – 25%, Ši da – 20%, Za je ča ra – 16,7%, i Šap ca – 0%. Po sma tra no po pro fe si o nal nim ka te go ri ja ma, po tri ili vi še se mi na ra re la tiv no su naj če šće po ha đa li pred stav ni ci spe ci ja li zo va nih ne vla di nih or ga ni za ci ja (78%), me đu na rod nih or ga ni za ci ja (75%) i po li caj ci iz uzor ka (75%), a naj re đe su di je za pre kr ša je (0%), su di je (6,7%), tu ži o ci i za-me ni ci tu ži o ca (12%). U okvi ru se mi na ra i dru gih edu ka ci ja ko je su po ha đa li in ter vju i sa ni struč nja ci, te ma tr go vi ne mu škar ci ma naj če šće ni je po seb no ob-ra đi va na ni ti iz dva ja na iz op šte pro ble ma ti ke tr go vi ne lju di ma.

Za ključ ci o sen zi bi li sa no sti iz vo đe ni su na osno vu od go vo ra in ter vju i sa nih struč nja ka na pi ta nja ko ja su se od no si la na pro ce nu tam ne broj ke tr go vi ne lju di ma – že na ma, mu škar ci ma i de com („Da li, po Va šem mi šlje nju, tr go vi nu od ra slim mu škar ci ma/od ra slim že na ma/de com ka rak te ri še vi so ka ’tam na broj-ka’“), kao i ri zik vik ti mi za ci je li ca mu škog po la u ci lju sek su al ne eks plo a ta ci je („Da li su li ca mu škog po la (od ra sli mu škar ci i mu ška de ca) u ri zi ku da po sta-nu žr tve tr go vi ne lju di ma u ci lju sek su al ne eks plo a ta ci je“). Na i me, po šlo se naj pre od pret po stav ke da će ’spe ci fi č na ne sen zi bi li sa nost’ – ne sen zi bi li sa nost na vik ti mi za ci ju li ca mu škog po la, po seb no bi ti vi dlji va pri li kom is pi ta ni ko ve oce ne od no sa tam nih broj ki vik ti mi za ci ja že na, mu ška ra ca i de ce. Po red to ga, pret po sta vi lo se da će is pi ta ni kov od nos pre ma ri zi ku vik ti mi za ci je od ra slih mu ška ra ca i mu ške de ce tr go vi nom ra di sek su al ne eks plo a ta ci je bi ti pri hva tljiv in di ka tor pri sut nih ste re o ti pa o vik ti mi za ci ji tr go vi nom lju di ma, kao i vik ti-mi za ci ji sek su al nim na si ljem.

194

Sa mo tre ći na in ter vju i sa nih struč nja ka (34%) od onih ko ji su oce ni li da je tam na broj ka tr go vi ne že na ma i de com vi so ka, istu oce nu je da la i u po gle du tam ne broj ke tr go vi ne od ra slim mu škar ci ma. Oce nu da po sto ji ne za ne mar lji va tam na broj ka tr go vi ne od ra slim mu škar ci ma ne što su če šće da va le is pi ta ni ce (45%), ne go is pi ta ni ci (25%), što bi se mo glo uze ti, prem da kraj nje opre zno, kao in di ka tor rod ne po za di ne ste re o ti pa o ti pič nim vik ti mi za ci ja ma tr go vi nom lju di ma, pri če mu se „mu škost“ sa ma po se bi (i po seb no od stra ne mu ška ra ca) tre ti ra kao svoj stvo ko je oso bu, na ro či to od ra slu, či ni bez ma lo ne pod lo žnom pri nu di od no sno vik ti mi za ci ji:

„Eko nom ski mo me nat je bi tan, po seb no za pre la že nje gra ni ce ne do zvo lje no. Že ne i de ca su pod lo žni ji tr go vi ni. Ne vi dim na ko ji na čin bi pu no let ni mu-škar ci bi li do ve de ni u tu po zi ci ju“ (Dra go slav Vi de no vić, Op štin ski or gan za pre kr ša je u Za je ča ru)

S dru ge stra ne, „la ko ver nost“ se u sklo pu jed nog od naj ra ši re ni jih ste re o ti pa u ovoj obla sti uzi ma za va žan ge ne ra tor ri zi ka vik ti mi za ci je i ve zu je pre vas-hod no za žen ski pol. Pri me ra ra di, je dan od do bi je nih od go vo ra na pi ta nje „Da li, po Va šem mi šlje nju, tr go vi nu od ra slim mu škar ci ma ka rak te ri še vi so ka ’tam na broj ka’“, bio je i sle de ći:

„Ako i po sto ji, to je ret kost... Te ško je mu škar ca na vu ći na ta nak led... Že ne su de li mič no la ko ver ni je. Lak še su sprem ne da ve ru ju pa ta ko i če šće po sta ju žr tve“ (Okru žno jav no tu ži la štvo u Srem skoj Mi tro vi ci).

Či nje ni cu da i da lje po sto je struč nja ci ko ji vik ti mi za ci ju tr go vi nom lju di ma oči gled no raz u me ju kao rod no od re đe nu, ve zu ju ći je sko ro is klju či vo za že ne, dve ak ti vist ki nje iz spe ci ja li zo va nih ne vla di nih or ga ni za ci ja ob ja šnja va ju na sle de ći na čin:

„Pred ra su de... Mu škar ci do pre ne ko li ko go di na ni su bi li pre po zna ti kao žr tve. Po sto ji pred ra su da da su mu škar ci ti ko ji sa mo mi gri ra ju, a že ne su žr tve. Su-lu da ide ja da že ne ne mo gu da mi gri ra ju, a da mu škar ci ne mo gu po sta ti žr tve. Ov de je pri sut na ve za sa rod nim ulo ga ma – od že ne se oče ku je da bu de žr tva“ (Je le na Đor đe vić, NVO An ti-tra fi king cen tar).

„Op šti pro blem je sva ka ko i ko li ko se u na šoj ze mlji pro blem tr go vi ne lju di ma po ve zu je sa že na ma i de com, dok su mu škar ci, mo gu će, u znat no ma njoj me ri pre po zna ti kao (po ten ci jal ne) žr tve tr go vi ne lju di ma, a sam pro blem mo žda ne do volj no na gla šen i u sen ci pi ta nja ko ja se od no se na sta tus že ne i de ce. Po-sto je ći pro gra mi, pri mar no su kre i ra ni u skla du sa po tre ba ma že na. U na šoj ze mlji ne po sto ji mo guć nost sme šta ja mu ška ra ca žr ta va u Sklo ni šte za žr tve

195

tr go vi ne, već se u ta kvim pri li ka ma, uvek ad hoc, iz na la ze do stup na re še nja“ (Ma ri ja An đel ko vić, NVO ASTRA).

Oni is pi ta ni ci ko ji su oce ni li da po sto ji vi so ka tam na broj ka tr go vi ne mu-škar ci ma, kao raz log su obič no na vo di li ne sen zi bi li sa nost struč nja ka da pre po-zna ju vik ti mi za ci ju, od no sno da di fe ren ci ra ju si tu a ci ju žr tve tr go vi ne lju di ma od si tu a ci je ile gal nih mi gra na ta:

„Ve o ma je ve li ka tam na broj ka od no sno sla bo su vi dlji vi kao žr tve“ (Jo van Kr-stić, Re pu blič ko jav no tu ži la štvo)

„Da, zbog ne raz li ko va nja sa kri jum ča re njem. U in te re su tr go va ca lju di ma je da ih pri ka žu kao žr tve kri jum ča re nja“ (Sa ša Mi jal ko vić, Kri mi na li stič ko-po li cij ska aka de mi ja, Be o grad).

Po pra vi lu, is pi ta ni ci ko ji su oce ni li da je tam na broj ka tr go vi ne mu škar ci ma vi so ka, iz no si li su uve re nje da se u naj ve ćem bro ju neo t kri ve nih vik ti mi za ci ja ra di o tr go vi ni lju di ma u ci lju rad ne eks plo a ta ci je. Ogo vo ri na pi ta nje: „U kom se ci lju, po Va šem mi šlje nju, naj če šće vr ši tr go vi na od ra slim mu škar ci ma ko ja osta je neo t kri ve na“, uklju ču ju i sle de će:

„Mi slim da je to rad na eks plo a ta ci ja. Da li je to za pra vo ta ko, ili sa mo to vi di mo? To je pi ta nje. Rod no oče ki va nje je u po za di ni i ve li ko ne po zna va nje si tu a ci ja u ko-ji ma se mu škar ci mo gu na ći“ (Je le na Đor đe vić, NVO An ti-tra fi king cen tar).

„Rad na eks plo a ta ci ja is klju či vo. Za pad je obe ća na ze mlja ali je i ta mo re ce si-ja. To ga je sa da sve ma nje i ma nje, jer nam EU za tva ra vra ta“ (is pi ta nik iz Okru žnog jav nog tu ži la štva u Srem skoj Mi tro vi ci).

Sve ga šest is pi ta ni ka je, od go va ra ju ći na pret hod no pi ta nje, po red rad ne, na ve lo i dru ge ob li ke eks plo a ta ci je mu ška ra ca ko ji spa da ju u zo nu tam nog po lja vik ti mi za ci je, i to: tr go vi nu lju di ma u ci lju vr še nja kri vič nih de la, pro sja če nja, sek su al ne eks plo a ta ci je i od u zi ma nja or ga na ili de la te la.

Is pi ta ni ci ko ji su eks pli cit no iz ne li oce nu da po sto ji vi so ka tam na broj ka tr go vi ne mu škom de com (29% uzor ka), naj če šće su na vo di li da u „ne vi dlji voj zo ni“ re la tiv no naj če šće osta ju tr go vi na de com ra di pro sja če nja, vr še nja kri vič-nih de la i tr go vi na de com u ci lju sek su al ne eks plo a ta ci je.

Po lo vi na onih is pi ta ni ka ko ji su se u prak si sre ta li sa pro blem tr go vi ne lju di-ma ili kri jum ča re nja lju di, eks pli cit no je da la oce nu tam ne broj ke vik ti mi za ci je mu ška ra ca. Ovi struč nja ci su po pra vi lu (u 95% slu ča je va) oce nji va li da je ta tam na broj ka vi so ka.

Na pi ta nje: „Da li su li ca mu škog po la (od ra sli i de ca) u ri zi ku da po sta nu žr tve tr go vi ne lju di ma u ci lju sek su al ne eks plo a ta ci je“, po zi tiv no je od go vo ri lo

196

28% in ter vju i sa nih struč nja ka. U uzor ku struč nja ka na šli su se pak i oni ko ji su eks pli cit no ne gi ra li ovu mo guć nost, prem da je nji ho va za stu plje nost bi la re-la tiv no ni ska (8,5%). Po sma tra ju ći po pro fe si o nal nim ka te go ri ja ma, po zi ti van od go vor na ovo pi ta nje re la tiv no su naj če šće da va li pred stav ni ci iz me đu na-rod nih or ga ni za ci ja (50%) i ne vla di nih or ga ni za ci ja (44,4%), za tim struč nja ci cen ta ra za so ci jal ni rad i su di je (33,3%), a ne što re đe pri pad ni ci MUP-a (25%), tu ži o ci i za me ni ci tu ži o ca (23,5). Prem da je reč o vr lo ni skim ap so lut nim fre-kven ci ja ma, tre ba lo bi ipak na po me nu ti da su me đu tu ži o ci ma i za me ni ci ma tu ži o ca, ali i su di ja ma za pre kr ša je, bi li re la tiv no naj za stu plje ni ji oni ko ji su eks pli cit no ne gi ra li da mu škar ci ma, po seb no od ra slim, pre ti ri zik vik ti mi za-ci je tr go vi nom lju di ma u ci lju sek su al ne eks plo a ta ci je.

„De ca da, ali ne vi dim ka ko od ra sli mu škar ci – to je ne pre po zna tlji vo i me ni ma lo ne pri hva tlji vo. Sa mo eko nom ske pri li ke mo gu da ih na ve du na to. Kod de ce mo že da se pri me ni pri nu da, pri si la. Ta kva li ca se vi še ve zu ju za ve će gra do ve“ (Dra go slav Vi de no vić, Op štin ski or gan za pre kr ša je u Za je ča ru).

Po ha đa nje se mi na ra se na la zi lo u od re đe noj, prem da ne pre vi še upa dlji voj ve zi sa oce nom ri zi ka tr go vi ne mu škar ci ma u ci lju sek su al ne eks plo a ta ci je – struč-nja ci ko ji su po ha đa li se mi na re re la tiv no su če šće po zi tiv no oce nji va li taj ri zik: u gru pi od 30 is pi ta ni ka ko ji su da li oce nu u ve zi sa na ve de nim ri zi kom, struč nja ci ko ji su po ha đa li se mi na re o tr go vi ni lju di ma re la tiv no su če šće oce ni li taj ri zik re al nim (82%) ne go što su to či ni li oni ko ji ni su po ha đa li se mi na re (62,5%).

Iden ti fi ka ci ja žr ta va mu škog po la u Re pu bli ci Sr bi ji je bez ma lo sa svim za-ne ma re na. Mi gran te ko ji su pre kr šaj no ka žnje ni ni ko ne po se ću je ka ko bi se, even tu al no, utvr di li ele men ti vik ti mi za ci je. Čak se po sta vlja pi ta nje ka kve su uop šte šan se da ne ki or ga ni i in sti tu ci je ko je do la ze u di rek tan kon takt sa po-ten ci jal nim žr tva ma de tek tu ju vik ti mi za ci ju, po seb no u sve tlu či nje ni ce da su u prak si če sto su o če ni sa prak tič nim pro ble mi ma (npr. br za de por ta ci ja, je zič ka ba ri je ra itd.) ko ji mo gu osu je ti ti i naj bo lja na sto ja nja. Pri me ra ra di, su di je za pre kr ša je, ko je bi u pri mar noj de tek ci ji vik ti mi za ci je prak tič no mo gle ima ti ključ-nu ulo gu, če sto su su o če ne sa pro ble mom da obez be de pre vo di o ce (kon kret no za al ban ski, ali i dru ge je zi ke). Ja sno je da, ka ko u ovom tre nut ku stva ri sto je, sen zi bi li sa nost po li ci je, tr ži šnih in spek to ra, in spek to ra za rad i na ro či to, su di ja za pre kr ša je, di rekt no od re đu je ste pen efi ka sno sti pre po zna va nja vik ti mi za ci je li ca mu škog po la. Po sve mu su de ći, sen zi bi li sa nost ovih struč nja ka na pro blem vik ti mi za ci je mu ška ra ca je, uop šte uzev, na pri lič no ni skom ni vou. Na čin na ko ji su di je za pre kr ša je po sma tra ju svo ju ulo gu u ve zi sa pre po zna va njem (po-ten ci jal nih) žr ta va tr go vi ne lju di ma, naj bo lje osli ka va sle de ći is kaz:

197

„Ni je dan su di ja za pre kr ša je do sa da ni je pre po znao tr go vi nu lju di ma ni u jed nom slu ča ju. Mi smo ve za ni či nje nič nim opi som iz zah te va za po kre ta nje pre kr šaj nog po stup ka“ (Dra go slav Vi de no vić, Op štin ski or gan za pre kr ša je u Za je ča ru).

Pred met po seb ne pa žnje struč nja ka, ka ko se mo že za klju či ti, ni su čak ni de ca u ri zi ku da po sta nu žr tve tr go vi ne lju di ma – na pri mer, de ca uli ce i de-ca–pro sja ci. Pro ak ti van pri stup i te ren ski rad u ci lju pre po zna va nja po ten ci jal ne vik ti mi za ci je u tim slu ča je vi ma su, či ni se, naj si gur ni ji put za una pre đi va nje iden ti fi ka ci je.

Za klju čak

Re zul ta ti spro ve de nog is tra ži va nja prak tič no su po tvr di li da se si tu a ci ja u po gle du sen zi bi li sa no sti struč nja ka u Re pu bli ci Sr bi ji ni je zna čaj no pro me ni la na bo lje, ba rem ka da je u pi ta nju pre po zna va nje vik ti mi za ci je mu ška ra ca. Uvid u ob u hva će nost struč nja ka edu ka ci jom o tr go vi ni lju di ma po ka zu je da je ra ni je utvr đe na re gi o nal na i stru kov na ne u jed na če nost i da lje pri sut na. Nu žnost im-ple men ti ra nja pri la go đe ni jih, sa dr žaj ni jih i ob u hvat ni jih pro gra ma edu ka ci je struč nja ka u Sr bi ji, ko ji je bio je dan od za klju ča ka i pre po ru ka is tra ži va nja Vik ti mo lo škog dru štva Sr bi je iz 2003. go di ne (Ni ko lić-Ri sta no vić i dr., 2004: 222), još uvek je ne re a li zo van za da tak.145 Edu ka ci ja i sen zi bi li za ci ja struč nja ka ko ja bi da la oče ki va ne efek te tre ba lo bi da se od vi ja na si ste mat ski na čin, a ne na ad hoc osno vi kao što je to bio pe o vla đu ju ći slu čaj do sa da.

Pre po zna va nje žr ta va tr go vi ne lju di ma u Re pu bli ci Sr bi ji i da lje ni je za do-vo lja va ju će. Tr go vi na lju di ma se ne sa mo u op štoj, već i u struč noj jav no sti u nas pri mar no i do mi nant no pre po zna je kao tr go vi na že na ma i de voj či ca ma u ci lju sek su al ne eks plo a ta ci je, u me ri u ko joj se to vi še ne mo že ob ja šnja va ti em pi rij skim na la zi ma o ovom fe no me nu. Oči gled no je da još uvek po sto ji pro-blem „eg zo tič nih pred ra su da o žr tva ma“ (Tyldum, Tve it i Bru nov skis, 2005; Ni ko lić-Ri sta no vić, 2005a) i ne do volj nog pre po zna va nja vik ti mi za ci je mu ška-ra ca tr go vi nom lju di ma, kao i tr go vi ne lju di ma u ci lju rad ne eks plo a ta ci je, pro-

145 Ina če, po tre ba za kva li tet ni jom edu ka ci jom struč nja ka i nji ho vim sen zi bi li sa njem za raz li či te ob li ke tr go vi ne lju di ma, po seb no one ko ji ne uklju ču ju sek su al nu eks plo a ta ci ju, ge ne ral no je pre po zna ta i u po sled nje vre me se do sta či ni u tom prav cu i na me đu na-rod nom ni vou. Ta ko je, pri me ra ra di, Me đu na rod na or ga ni za ci ja ra da raz vi la se ri ju ma te ri ja la i or ga ni zu je tre nin ge in spek to ra ra da u obla sti ot kri va nja de či jeg i pri nud nog ra da (ILO, 2008).

198

sja če nja i vr še nja kri vič nih de la. Nji ho vo neo prav da no za ne ma ri va nje ka ko u op štem, ta ko i u struč nom dis kur su ne sa mo da olak ša va zlo u po tre bu ak ci ja na spre ča va nju tr go vi ne lju di ma ko je pred u zi ma ju ra zni ak te ri (od ko jih ne ki, za hva će ni kse no fo bi jom ili pak ta la som mo ral ne pa ni ke usta ju u „ko nač no re ša va nje“ pi ta nja pro sti tu ci je i (i)mi gra ci ja), već u od re đe noj me ri do pri no si i per zi stent no se lek tiv nom raz vo ju ka ko uslu ga po mo ći i po dr ške žr tva ma u Re pu bli ci Sr bi ji, ta ko i stra te gij skog pla ni ra nja za šti te i po mo ći žr tva ma raz-li či tih ka te go ri ja.

Usa gla ša va nje i utvr đi va nje in di ka to ra vik ti mi za ci je tr go vi nom lju di ma pred sta-vlja je dan od pred u slo va uspe šne iden ti fi ka ci je žr ta va u prak si, te bi u tom prav cu tre ba lo da se tra že re še nja i za pro blem ne e fi ka sne iden ti fi ka ci je mu ška ra ca-žr-ta va tr go vi ne lju di ma u Re pu bli ci Sr bi ji. Ima ju ći u vi du da Delp hi me to do lo gi ja po či va na ši ro kom kon sen zu su struč nja ka iz ze ma lja Evrop ske uni je, kao i da se Delp hi li ste in di ka to ra vik ti mi za ci je tr go vi nom lju di ma mo gu re la tiv no la ko pre to či ti u se to ve stav ki ko je struč nja ci raz li či tog pro fi la mo gu la ko ko ri sti ti, one bi u pred sto je ćem pe ri o du mo gle bi ti pred met raz ma tra nja i even tu al nog usva ja nja i u do ma ćoj prak si pre po zna va nja i iden ti fi ka ci je žr ta va.

Tre ba re ći, ipak, da raz vi ja nje li sta in di ka to ra pred sta vlja sa mo deo re še nja. Upr kos ne sum nji vom zna ča ju li sta in di ka to ra za struč nja ke raz li či tog pro fi la ko ji mo gu do ći u kon takt sa žr tva ma, tre ba re ći da one, ma ko li ko kon ci zne bi le, ipak ne će mo ći da pred sta vlja ju sa vr šen alat ko ji će sam po se bi zna čaj no una pre di ti pra vil nu i bla go vre me nu iden ti fi ka ci ju žr ta va. To po seb no va ži za iden ti fi ka ci ju žr ta va to kom tran sfe ra, od no sno pre ne go što na stu pi fa za nji-ho ve eks plo a ta ci je u ze mlji de sti na ci je.

Stvar do dat no ote ža va i ri zik da se pod pla štom pre ven ci je vik ti mi za ci je tr go vi nom lju di ma za o štra va kon tro la eko nom skih mi gra ci ja, tj. da se kr še ljud ska pra va pod iz go vo rom nji ho ve za šti te. Otu da je i ra zu mlji vo za la ga nje pro tiv pre te ra nog i ne kri tič kog pro ši ri va nja li sta „in di ka to ra tr go vi ne lju di ma“ i ten den ci je da se ne re gu lar ni mi gran ti, ko ji ne sum nji vo mo gu na raz ne na či ne bi ti vik ti mi zi ra ni od stra ne kri jum ča ra, ola ko pro gla ša va ju žr tva ma tr go vi ne lju di ma, bu du ći da ta kav pri stup mo že do dat no osna ži ti po zi ci ju iz ko je se tr go vi na lju di ma vi di pr ven stve no kao tek je dan aspekt pro ble ma mi gra ci ja, a ne kao te ško kr še nje ljud skih pra va i ob lik rop stva ko je se do ga đa u kon tek stu mi gra ci je (Dan zi ger, 2006: 11).

199

Ve sna Ni ko lić-Ri sta no vić

Po dr ška, po moć i za šti ta žr ta va tr go vi ne mu škar ci ma: re zul ta ti is tra ži va nja

Uvod

U okvi ru na šeg is tra ži va nja, po da ci o po dr šci, po mo ći i za šti ti žr ta va tr go vi ne mu škar ci ma pri ku plja ni su pu tem in ter vjua sa struč nja ci ma i žr tva ma, od no sno po ten ci jal nim žr tva ma, i pu tem pra će nja su đe nja i ana li ze pre su da. Pri to me, iz in te r vjua sa struč nja ci ma ana li zi ra ni su po da ci o po stu pa nju sa žr tva ma u slu ča je vi ma tr go vi ne mu škar ci ma i de ča ci ma ko je su oni iden ti fi ko va li i opi sa li, kao i od go vo ri na dru ga re le vant na pi ta nja, uklju ču ju ći pri me re do bre i lo še prak se ko je su is pi ta ni ci na ve li. S ob zi rom da je deo žr ta va mu škog po la bio uhap šen i osu đen, kao i s ob zi rom da je od nos pre ma nji ma pri li kom hap še nja i osu de zna ča jan za oce nu ukup nog od no sa pre ma mu škim žr tva ma tr go vi ne u Sr bi ji, u ovom de lu stu di je smo ana li zi ra li i po dat ke u ve zi sa ti me. Ta ko đe, ima ju ći u vi du i okol nost da se u slu ča je vi ma iden ti fi ko va nim, od no sno kva li-fi ko va nim kao kri jum ča re nje lju di ili ile gal ne mi gra ci je, kri ju ne i den ti fi ko va ni slu ča je vi tr go vi ne mu škar ci ma, od no su pre ma žr tva ma u tim slu ča je vi ma smo ta ko đe po sve ti li pa žnju u ovom de lu stu di je.

Do bi je ni po da ci da ju zna čaj ne uvi de u na čin na ko ji se po sto je ći prav ni i in sti tu ci o nal ni okvir dru štve nog re a go va nja na tr go vi nu lju di ma u Sr bi ji pri me-nju je ka da je u pi ta nju po dr ška, po moć i za šti ta mu ških žr ta va. Po da ci uka zu ju na ob li ke po mo ći i po dr ške ko je su mu ške žr tve do bi ja le od stra ne dr žav nih in sti tu ci ja i (do ma ćih i me đu na rod nih) ne vla di nih or ga ni za ci ja, na to u ko joj me ri su bi le uhap še ne i ka žnja va ne, kao i na uku pan tret man ko ji su ima le u ko nta ktu sa ra znim in sti tu ci ja ma i po je din ci ma u Sr bi ji.

Cilj ovog de la ra da je da iden ti fi ku je vr ste po mo ći, po dr ške i za šti te ko je su mu ške žr tve do bi le u Sr bi ji i da ih ana li zi ra u kon tek stu po tre ba mu ška ra ca i de ča ka kao žr ta va tr go vi ne lju di ma, da utvr di od nos raz li či tih ak te ra pre ma nji ma i ri zi ke se kun dar ne vik ti mi za ci je, kao i da iden ti fi ku je pra zni ne, ne do-stat ke i pro ble me u pru ža nju po mo ći mu škim žr tva ma. Isto vre me no, ovaj deo ra da tre ba da po slu ži kao osno va za iz vo đe nje za klju ča ka o pri me ni po sto je ćeg

200

prav nog i in sti tu ci o nal nog okvi ra u prak si, kao i za pred la ga nje pre po ru ka za nje go vo una pre đe nje u prav cu bo lje i ob u hvat ni je za šti te mu ških žr ta va.

Dr žav ni or ga ni i mu škar ci žr tve tr go vi ne lju di ma

Re zul ta ti na šeg is tra ži va nja po ka zu ju da su mu škar ci i de ča ci, žr tve tr go vi ne lju di ma, u po sma tra nom pe ri o du do la zi li u kon takt pre sve ga sa sle de ćim dr žav-nim or ga ni ma, od no sno usta no va ma: sa po li ci jom, Slu žbom za ko or di na ci ju za šti te žr ta va tr go vi ne lju di ma, a ako su ma lo let ne, i sa cen tri ma za so ci jal ni rad i so ci jal nim usta no va ma. U po je di nim slu ča je vi ma žr tva ma su po ma ga le i am ba sa de nji ho vih ze ma lja. Žr tve su do la zi le u kon takt sa dr žav nim or ga ni ma i kao iz vr ši o ci pre kr ša ja ne do zvo lje nog pre la ska dr žav ne gra ni ce ili ne do zvo lje-nog bo rav ka na te ri to ri ji Sr bi je. U tim slu ča je vi ma one su do la zi le u kon takt i sa or ga ni ma za pre kr ša je i za tvo rom.

Po li ci ja i mu ške žr tve

U ve ći ni iden ti fi ko va nih slu ča je va tr go vi ne mu škar ci ma, po li ci ja je vr ši la pri mar no pre po zna va nje žr ta va i na kon to ga oba ve šta va la Slu žbu za ko or di na-ci ju za šti te žr ta va tr go vi ne lju di ma, cen tre za so ci jal ni rad ili ne vla di ne or ga-ni za ci je spe ci ja li zo va ne za po moć žr tva ma tr go vi ne lju di ma. Uz to, po li ci ja je obez be đi va la i sme štaj žr ta va u Pri hva ti li šte za stran ce, ko je je u nad le žno sti MUP Sr bi je. Po ne ka da, po li ci ja je oba ve šta va la i žr tve o po sto ja nju Slu žbe. Is pi ta ni ci iz or ga ni za ci ja na ko je su žr tve upu ći va ne uglav nom su uka zi va li da su za do volj ni sa rad njom sa po li ci jom ve za no za upu ći va nje žr ta va na njih.

Iden ti fi ko va nje žr ta va od stra ne po li ci je naj če šće se vr ši pri li kom ot kri va nja kri vič nog de la i pri ku plja nja do ka za za po dno še nje kri vič ne pri ja ve, i ob u hva-ta ka ko slu ča je ve tran sna ci o nal ne tr go vi ne pu no let nim i ma lo let nim mu škim oso ba ma ko ja se vr ši pre ko na še ze mlje, ta ko i slu ča je ve unu tra šnje tr go vi ne de com (na pri mer u ci lju pro sja če nja). Je dan od na ve de nih pri me ra do bre prak-se ka da su u pi ta nju de ca žr tve tr go vi ne u ci lju pro sja če nja, u ko me je vo đe no ra ču na i o in te re su de te ta i o in te re su is tra ge, je ste sa slu ša nje de ce u po li ci ji od stra ne li ca ko je ima ser ti fi kat za rad sa ma lo let nim li ci ma i u pri su stvu rad ni ka cen tra za so ci jal ni rad, a što je pra će no sme šta njem u Pri hva ti li šte Za vo da za vas pi ta nje de ce i omla di ne

201

Ot kri va nje tr go vi ne mu škim žr tva ma je da kle pre sve ga re zul tat pro ak tiv-nog pri stu pa po li ci je (ak ci je pre se ca nja la na ca tr go vi ne i kri jum ča re nja, pa tro le, „skla nja nje“ de ce sa uli ce i sl.), ali se ne ret ko žr tve, pre sve ga mi gran ti, ka ko nam je re kao su di ja Slo bo dan Ve li sa vlje vić, iz Okru žnog su da Ša bac, ot kri va ju sa mo igrom slu ča ja (tj. slu čaj nim na i la skom po li ci je na stra ne mi gran te).

Kao što je i oče ki va no, po da ci do bi je ni is tra ži va njem po ka zu ju da je ulo ga po li ci je u iden ti fi ka ci ji i po mo ći mu škim žr tva ma od re đe na okvi ri ma po sta-vlje nim na ci o nal nim me ha ni zmom upu ći va nja i sop stve nim in sti tu ci o nal nim okvi rom, od no sno man da tom. Ipak, opi si slu ča je va da ti od stra ne na ših is pi-ta ni ka uka zu ju na prak su od stu pa nja po stu pa nja po li ci je od na ci o nal nog me-ha ni zma upu ći va nja, što je re zul tat, ka ko od bi ja nja žr ta va da kon tak ti ra ju sa Slu žbom za ko or di na ci ju za šti te žr ta va ta ko i ne us kla đe no sti iz me đu po tre be br zog i efi ka snog re a go va nja na po tre be žr tve, na su prot ne e fi ka sno sti i neo-pe ra tiv no sti Slu žbe146. U tom smi slu, iz gle da da se ova kvo po stu pa nje po li ci je ja vlja kao na čin pre vla da va nja ne do sta ta ka, od no sno ogra ni če nja na ci o nal nog me ha ni zma upu ći va nja, a što je u osno vi u in te re su žr ta va.

Shod no na ci o nal nom me ha ni zmu za upu ći va nje, upu ći va nje se pri mar no vr ši na Slu žbu za ko or di na ci ju za šti te žr ta va. Uko li ko pak pred stav ni ce Slu žbe ni su do stup ne, ili iz raz lo ga hit no sti, oba ve šta va ju se ne vla di ne or ga ni za ci je na me nje ne žr tva ma tr go vi ne lju di ma, ili cen tri za so ci jal ni rad, uko li ko su de-ca u pi ta nju. Si stem iden ti fi ka ci je i me ha ni zam upu ći va nja pred vi đa ju da se o uklju či va nju žr tve u pro gram po mo ći od lu či tek na kon što pred stav ni ce Slu žbe oba ve raz go vor sa žr tvom. U tom smi slu, ta ko đe, i sme štaj žr tve na si gur no me-sto, od no sno u sklo ni šte, mo rao bi da sa če ka. U stvar no sti, po li ci ja, ne vla di na or ga ni za ci ja ili cen tar za so ci jal ni rad, vo de ći se in te re som bez bed no sti žr tve, če sto ni su u pri li ci da pra te ovu pro ce du ru. Pre ma na vo di ma na ših is pi ta ni ka, ova kva od stu pa nja po seb no do la ze do iz ra ža ja ka da su u pi ta nju de ca uli ce kao žr tve tr go vi ne u ci lju pro sja če nja ili vr še nja kri vič nih de la. U tim slu ča je vi ma po mi nje se i pre ven tiv no pri vo đe nje de ce, pri če mu su de ca tre ti ra na kao žr tve, ali i kao pre stup ni ci.

Ak tiv nost po li ci je ve za no za žr tve tr go vi ne lju di ma uglav nom je ogra ni če na na upu ći va nje i ur gent no sme šta nje žr ta va. Sa ma po li ci ja ne pru ža žr tva ma, od no sno po ten ci jal nim žr tva ma (na pri mer, žr tva ma kri jum ča re nja lju di ili de ci uli ce) ni ka kve dru ge ob li ke ne po sred ne po mo ći (na pri mer, da va nje in-for ma ci ja ili di stri bu ci ja in fo r ma tiv nih li fl e ta o pra vi ma i mo gu ćim ob li ci ma po mo ći), ni ti ih upu ću je na ši ri krug usta no va i slu žbi ko je bi im mo gle bi ti od po mo ći za slu čaj da im za tre ba – po put op štih slu žbi za žr tve kri mi na li ta ta,

146 Za slič no vi de ti i Jo va no vić i Sa vić, 2008: 35.

202

rom skih or ga ni za ci ja ili slu žbi na me nje nih oso ba ma sa in va li di te tom ili po-seb nim po tre ba ma. Za pra vo, sa mo u slu ča ju da žr tva ko ju su oni pre po zna li kao žr tvu tr go vi ne od bi je kon takt sa Slu žbom ili ne vla di nom or ga ni za ci jom, žr tva ma se pre do ča va ju po sto je ći pro gra mi po mo ći i da ju in for ma ci je ko me mo gu da se obra te za po moć u slu ča ju da im ona ka sni je bu de po treb na (Jo va-no vić i Sa vić, 2008). Oči gled no je da ogra ni če nja ova kve prak se ima ju po seb no ne ga tiv ne po sle di ce na po dr šku i po moć mu škim žr tva ma, s ob zi rom da bi se upu ći va njem na or ga ni za ci je op šti jeg ti pa iz be glo nji ho vo, ina če iz ra že no, od bi ja nje sa mo i den ti fi ka ci je kao žr ta va uop šte, a po seb no kao žr ta va tr go vi-ne lju di ma. Ovo se od no si na de cu žr tve unu tra šnje tr go vi ne, kod ko jih je od ve li kog zna ča ja upra vo sa rad nja po li ci je sa cen tri ma za so ci jal ni rad i ši rim kru gom ne vla di nih or ga ni za ci ja.

Ipak, bez ob zi ra da li se ra di o pu no let nim ili o ma lo let nim mu škim li ci ma, nji ho va iden ti fi ka ci ja kao žr ta va tr go vi ne od stra ne po li ci je ni je ga ran ci ja da ne će bi ti pri ve de ne i sa slu ša ne, a za tim ka žnje ne od stra ne su di je za pre kr ša je zbog ne do zvo lje nog pre la ska gra ni ce (ili ad mi ni stra tiv ne gra ni ce sa Ko so vom), od no-sno ne do zvo lje nog bo rav ka na te ri to ri ji Sr bi je. Prak su pod no še nja pre kr šaj nih pri ja va pro tiv mu ških žr ta va, ko ja je ina če odav no na pu šte na u od no su na žen ske žr tve147, ne ki od is pi ta ni ka su oprav da va li obez be đi va njem sve do ka za kri vič ni po stu pak pro tiv iz vr ši la ca, is ti ču ći čak i (ne baš ja snu) ko rist za žr tve:

Ge ne ral no, u ne kim slu ča je vi ma žr tve je su bi le pre kr šaj no ka žnje ne, u ne kim ne. Obič no se sme šta ju u Pri hva ti li šte za stran ce ili im se od mah ot ka že bo ra-vak pa se de por tu ju do gra ni ce. Pre kr šaj na pri ja va ka da se pod no si je do bro re še nje i za njih i za po li ci ju – obez be de se sve do ci za kri vič ni po stu pak pro tiv osum nji če nih. Ako žr tve ima ju put nu is pra vu ne idu u Pri hva ti li šte za stran ce. (Si ni ša An to nić i Mi ro slav Sto ja no vić, Od sek za gra ni cu, stran ce i su zbi-ja nje ile gal nih mi gra ci ja i tr go vi ne lju di ma u Po li cij skoj upra vi u Vra nju Po li cij ska upra va)

Re zul ta ti na šeg is tra ži va nja uka za li su i na pro pu ste po li ci je ve za ne za iden-ti fi ka ci ju i ukup ni tret man mu ških žr ta va. Na i me, ne bi va ju sve žr tve iden ti fi ko-va ne od stra ne po li ci je. Po da ci do bi je ni is tra ži va njem po ka zu ju da deo mu ških žr ta va ni je bio iden ti fi ko van od stra ne po li ci je kao žr tva tr go vi ne lju di ma, što u si ste mu u ko me po moć žr tva ma tr go vi ne u ve li koj me ri za vi si od nji ho ve iden ti fi ka ci je od stra ne po li ci je, ima zna čaj ne kon se kven ce na „is pa da nje“ ve-li kog bro ja mu ška ra ca iz si ste ma po mo ći. Jo va na Mi haj lo vic, iz IOM-a opi sa la

147 Va žno je na po me nu ti i da In struk ci ja MUP Sr bi je o uslo vi ma za odo bre nje pri vre me nog bo rav ka stra nim dr ža vlja ni ma – žr tva ma tr go vi ne lju di ma pred vi đa od red bu o ne ka-žnja va nju žr ta va tr go vi ne lju di ma za ne do zvo lje ni ula zak, od no sno bo ra vak u ze mlji.

203

nam je je dan ta kav slu čaj iz 2007. go di ne u ko me je bio ve li ki broj žr ta va (dva avi o na pu na dr ža vlja na Sr bi je):

Tre ba lo je avi o nom da odu u Mo skvu, od no sno Abu Da bi, ali ih je po li ci ja „ski nu la“ sa avi o na. Po li ci ja je sma tra la da njih ne tre ba ni ko da uz ne mi ra va, po seb no ne NVO, ta ko da se ni ko ni je ni uklju čio u ove slu ča je ve. Po li ci ja ka že da im je re kla da po sto ji Slu žba. Slu žbu ni su zva li.

Jo va na Mi haj lo vić je, ta ko đe, uka za la i na raz li ku ko ja je pra vlje na iz me đu že na i mu ška ra ca ko ji su bi li žr tve istog kri vič nog de la. Opi su ju ći slu čaj tr go-vi ne že na ma i mu škar cem iz Mol da vi je, ona ka že:

Mi slim da je mu ška rac bio pre kr šaj no ka žnjen, dok že ne iz te gru pe ni su. Mi smo upra vo zbog to ga in si sti ra li na to me da i on do bi je do zvo lu pri vre me nog bo rav ka, da se tre ti ra kao žr tva, da ne bu de ka žnjen, ali ni smo us pe li u to me. Po li ci ja, ko ja ih je pro na šla, ni je uči ni la ni šta po seb no u ve zi sa njim, tj. ni je ga tre ti ra la kao žr tvu tr go vi ne. Že ne su sme šte ne u sklo ni šte, do bi le su do zvo lu pri vre me nog bo rav ka, a on je sme šten u Pri hva ti li šte za stran ce i ka sni je do-bro volj no vra ćen u Mol da vi ju.

Po re či ma Alek san dre Ga lo nje, ta ko đe iz IOM-a, ne i den ti fi ka ci ja pu no let-nih mu ška ra ca ni je iz u ze tak već ve o ma ra ši re na prak sa. Po nje nim re či ma, svi mu škar ci su auto mat ski sme šta ni u Pri hva ti li šte za stran ce i uglav nom ni su iden ti fi ko va ni kao žr tve tr go vi ne, već kao ile gal ni mi gran ti.

Slu žba za ko or di na ci ju za šti te žr ta va tr go vi ne lju di ma

Slu žba za ko or di na ci ju za šti te žr ta va tr go vi ne lju di ma, pre ma ka zi va nju pred stav ni ce Slu žbe i dru gih is pi ta ni ka ko ji sa njom sa ra đu ju, pred u zi ma la je sle de će ak tiv no sti u ci lju po mo ći žr tva ma mu škog po la:po moć u obez be đi va nju do zvo le pri vre me nog bo rav ka, us po sta vlja nje kon tak ta sa am ba sa dom ze mlje iz ko je je žr tva, oba ve šta va nje i sa rad nju sa nad le žnim cen trom za so ci jal ni rad ka da su žr tve bi la de ca, kon takt sa Cr ve nim kr stom ra di obez be đi va nja nov-ča ne po mo ći za ma lo let ne žr tve, kao i kon takt sa ne vla di nim or ga ni za ci ja ma i usta no va ma u či joj nad le žno sti je si gur ni sme štaj i dru gi ob li ci ne po sred ne po mo ći za žr tve tr go vi ne lju di ma.

Ge ne ral no, po moć Slu žbe se pre sve ga od no si la na mu šku de cu kao žr tve, dok su slu ča je vi pru ža nja kon kret ne po mo ći pu no let nim mu škar ci ma ret kost. Od ukup no 407 mu ških žr ta va iden ti fi ko va nih na šim is tra ži va njem, Slu žba je bi la u kon tak tu sa če tvo ro de ce i sa če ti ri pu no let na mu škar ca.

204

Od če tvo ro de ce sa ko ji ma je Slu žba bi la u kon tak tu, tro je je do bi lo po moć za hva lju ju ći an ga žo va nju Slu žbe, dok jed no de te, žr tvu tr go vi ne u ci lju vr še-nja kri vič nih de la, Slu žba ni je iden ti fi ko va la kao žr tvu tr go vi ne, zbog, ka ko je to ob ja sni la Ma ri ja na Sa vić iz NVO Ati na, po sto ja nja i dru gih „ele me na ta na si lja“. U slu ča ju de ce iz Sr bi je ko ju su de da i ba ba pri nu đi va li na pro sja če nje u Ma ke do ni ji, IOM je o to me oba ve stio Slu žbu za ko or di na ci ju za šti te žr ta va tr go vi ne lju di ma, pa je Slu žba za tim stu pi la u kon takt sa am ba sa dom Ma ke do-ni je. Or ga ni zo van je po vra tak de ce (pre ko IOM-a) – de cu su na gra ni ci če ka li pred stav ni ci Slu žbe, pred stav ni ci Cen tra za so ci jal ni rad iz Bu ja nov ca, kao i otac i tet ka de ce, ko ji su ih pre u ze li. De ci je pru že na jed no krat na po moć pre ko Cr ve nog kr sta. Slu žba sma tra da je u ovom slu ča ju ima la od lič nu sa rad nju sa cen trom za so ci jal ni rad.

U dru gom slu ča ju, ra di lo se o de ča ku od 11 go di na ko jeg je je dan pu no let ni mla dić – za vi snik od dro ga iz kra ja, pri nu đi vao na vr še nje kri vič nih de la. Slu žba je kon tak ti ra la Cen tar za so ci jal ni rad u ve zi iz me šta nja de te ta iz po ro di ce ali u vre me ka da je bio vo đen in ter vju ni je još ima la od go vor na svoj do pis cen tru. U tre ćem slu ča ju Slu žba se, za jed no sa ne vla di nim or ga ni za ci ja ma, an ga žo va la na sme šta nju de ča ka, naj pre u Sklo ni šte za žr tve tr go vi ne lju di ma, a po tom u hra ni telj sku po ro di cu.

Jed no od pu no let nih li ca sa ko ji ma je Slu žba kon tak ti ra la je mla đi pu no-let nik (Rom iz Be o gra da, 18 go di na). Sa nji me je Slu žba oba vi la raz go vor i obez be di la mu nov ča nu po moć od stra ne Cr ve nog kr sta. Ta ko đe, Slu žba je po nu di la po moć i u slu ča je vi ma srp skih dr ža vlja na tra fi ko va nih u Uje di nje nje Arap ske Emi ra te i Ru si ju ali žr tve ni su hte le po moć, od no sno od bi li su čak i raz go vor sa Slu žbom. Pre ma ka zi va nju vi še is pi ta ni ka, „žr tve su je di no in te-re so va li na čin obe šte će nja, od no sno na kna da šte te – zbog če ga su ne ki od njih i pri ja vi li ovaj slu čaj, kao i ka žnja va nje kri va ca“.148

U po sma tra nom pe ri o du, u okvi ru slu ča je va iden ti fi ko va nih na šim is tra ži va-njem, Slu žba za ko or di na ci ju za šti te žr ta va tr go vi ne lju di ma tra ži la je do zvo lu bo rav ka za sa mo jed nu pu no let nu mu šku žr tvu, i taj zah tev je bio us pe šan149. Na i me, ru mun skom dr ža vlja ni nu, žr tvi tr go vi ne u ci lju rad ne eks plo a ta ci je, je

148 Za ni mlji vo je da je broj žr ta va tra fi ko va nih u Uje di nje nje Arap ske Emi ra te bio pre ko 100, pa se s pra vom mo že po sta vi ti pi ta nje na či na na ko ji bi u ovom slu ča ju, ima ju ći u vi du vi še ne go skrom ne ka pa ci te te Slu žbe, po moć bi la pru že na.

149 Za ni mlji vo je da se u ne dav no ob ja vlje nom iz ve šta ju o re zul ta ti ma is tra ži va nja funk-ci o na sa nja na ci o nal nog me ha ni zma upu ći va nja žr ta va tr go vi ne lju di ma u Sr bi ji tvr di da su sve žr tve ko je je slu žba iden ti fi ko va la do bi le do zvo lu bo rav ka, kao i da su do zvo le bo rav ka iz da va ne čak i u onim slu ča je vi ma u ko ji ma po li cij ski slu žbe ni ci ni su de li li stav Slu žbe o ovoj po tre bi (Jo va no vić i Sa vić, 2000:20,21).

205

obez be đen hu ma ni tar ni bo ra vak od 3 me se ca, a za tim je do bio do zvo lu pri vre me-nog bo rav ka u tra ja nju od 6 me se ci (jer je uče stvo vao u kri vič nom po stup ku).

Pred stav ni ca Slu žbe sma tra da je sa rad nja Slu žbe sa me đu na rod nim or ga ni za-ci ja ma, kao i sa do ma ćim ne vla di nim or ga ni za ci ja ma do bra. Ta ko đe, i pred stav-ni ci ne vla di nih or ga ni za ci ja spe ci ja li zo va nih za po moć žr tva ma tr go vi ne lju di ma, kao i pred stav ni ci po li ci je uglav nom su bi li za do volj ni sa rad njom sa Slu žbom. Ipak, pred stav ni ce ne vla di nih or ga ni za ci ja uka za le su i na ne ka ogra ni če nja i ne do stat ke Slu žbe uop šte i, po seb no, ve za no za mu šku de cu kao žr tve.

Pre sve ga, uoče no je da bi Slu žba mo gla da ra di mno go bo lje ka da bi ima la ve ći broj za po sle nih. Pred stav ni ca ne vla di ne or ga ni za ci je Astra uka za la je i na ne a de kvat no po stu pa nje Slu žbe u slu ča ju jed ne ma lo let ne žr tve mu škog po la, sa mo gu ćim te škim po sle di ca ma u smi slu po ten ci jal ne re vik ti mi za ci je:

Kao pri mer lo še prak se in sti tu ci ja i ne vla di nog sek to ra, na vo di mo re pa tri ja ci ju de ča ka, ko ji je ina če opi san kao pri mer do bre prak se, ve za no za tret man od stra ne po li ci je i na su du. Ce la pro ce du ra ko ju je de čak pro šao ni je ima la pro pu sta i on je vr lo br zo mo gao da na pu sti ze mlju. Me đu tim, ma lo let na žr tva tr go vi ne, uz to oso ba sa in va li di te tom, je su prot no ba zič nim prin ci pi ma ra da sa vik ti mi zi ra nom de com, po na lo gu pred stav ni ka Slu žbe za za šti tu žr ta va tr go vi ne lju di ma, iz Sklo-ni šta za žr tve tr go vi ne lju di ma od ve den na že le znič ku sta ni cu u Be o gra du, gde mu je ku plje na kar ta do glav nog gra da ze mlje či ji je dr ža vlja nin. On je sme šten na voz da bi pot pu no sam pu to vao do ku će, a da pret hod no osta le NVO ni su o to me oba ve šte ne. Uz to, on ne ži vi u gra du do ko ga je imao kar tu, već u ma njem me stu do ko jeg je mo rao da ko ri sti dru gi pre voz na kon vo za. De čak je bio pot-pu no ne za šti ćen. Pu to va nje tra je pre ko12 sa ti i ni ka da ni je do bi je na po vrat na in for ma ci ja o to me da li je on uop šte sti gao ku ći. Sa rad nja sa or ga ni za ci ja ma u ze mlji po re kla ni je us po sta vlje na, pro ce na bez bed no sti ni je oba vlje na kao ni osnov ne me re da se pre ve ni ra nje gov po nov ni ula zak u la nac tr go vi ne lju di ma, na ro či to jer je de ča ko va maj ka bi la ume ša na u nje go vu pro da ju.

Dru gi pro blem na ko ji je uka za no je ste ne do volj na edu ko va nost za pre po-zna va nje žr ta va tr go vi ne lju di ma i ne u po zna tost sa ra dom Slu žbe ši reg kru ga struč nja ka ko ji do la ze u kon takt sa žr tva ma. Ne ki od is pi ta ni ka, uklju ču ju ći i pred stav ni cu Slu žbe, su u tom smi slu po seb no is ta kli ne is ko ri šće nost ka pa ci-te ta cen ta ra za so ci jal ni rad, zdrav stve nih usta no va i in spek to ra za pru ža nje po mo ći i ot kri va nje tr go vi ne mu škar ci ma i de ča ci ma. S tim u ve zi, Slav ko Živ čić iz Od se ka po gra nič ne po li ci je, za stran ce, su zbi ja nje ile gal ne mi gra-ci je i tr go vi ne lju di ma u Po li cij skoj upra vi u Srem skoj Mi tro vi ci je s pra vom is ta kao va žnost pr vog raz go vo ra i me sta za ti ca nja po ten ci jal ne žr tve, a što se

206

če sto ne pre po zna je od stra ne struč nja ka ko ji po pri ro di svog po sla pr vi do la ze u kon takt sa žr tva ma.

Is pi ta ni ci su oči gled no pre po zna li ogra ni če nja po sto je ćeg, cen tra li zo va nog, i ne do volj no dru štve no vi dlji vog me ha ni zma upu ći va nja. U te snoj ve zi sa ti me je i opa ža nje is pi ta ni ka da Slu žba, kao i na ci o nal ni me ha ni zam upu ći va nja u ce li ni, od no sno sa rad nja iz me đu ra znih ak te ra, funk ci o ni šu ne for mal no, od no-sno bez ja snog prav nog ute me lje nja. Do bra ilu stra ci ja za to su re či Dra go sla va Vi de no vi ća, sta re ši ne Or ga na za pre kr ša je u Za je ča ru:

Ni šta ne znam o Slu žbi za ko or di na ci ju za šti te žr ta va tr go vi ne lju di ma, ne ma ni šta o to me u me di ji ma. A tre ba lo bi, da bi lju di ko ji uoče pro blem, po sum nja ju na tr go vi nu, mo gli da se obra te, pri ja ve slu čaj.

Kao po seb no iz ra žen pro blem ka da su u pi ta nju mu ške žr tve uoče no je od-su stvo pro ak tiv nog pri stu pa Slu žbe za ko or di na ci ju za šti te žr tva ma. Na i me, ka ko nam je u in ter vjuu sa op šti la pred stav ni ca Me đu na rod ne or ga ni za ci je za mi gra ci je, Slu žba ima ugo vor sa Pri hva ti li štem za stran ce, ali oso be iz Slu žbe ne od la ze ta mo, a tre ba lo bi, jer ta ko mo gu da iden ti fi ku ju žr tve – mo žda baš mu škar ce ko ji su rad no eks plo a ti sa ni. Kao što će se vi de ti u da ljem iz la ga nju, isto va ži i za za tvo re u ko ji ma iz dr ža va ju ka zne mu škar ci-ile gal ni mi gran ti, a ka da su u pi ta nju mu ška de ca usta no ve ko je se ne obi la ze, a bi lo bi va žno da se to či ni su i Pri hva ti li šte za de cu, Svra ti šte za de cu uli ce i sl. .

Uz to, is pi ta ni ci su skre nu li pa žnju i na tak mi čar ski od nos iz me đu ne vla-di nih or ga ni za ci ja, me đu sob no, i iz me đu njih i Slu žbe. Sve to sku pa, za jed no sa ne tran spa rent no šću i od su stvom ja snih kri te ri ju ma za do de lu fi nan sij skih sred sta va, ide na uštrb do stup no sti po mo ći ve ćem bro ju žr ta va, kao i obez be-đi va nju po mo ći ko ja od go va ra po tre ba ma žr ta va i ko ja mo že da bu de osno va nji ho vog osna ži va nja i du go roč nog iz la ska iz lan ca tr go vi ne lju di ma.

Uoče ni pro ble mi ve za no za Slu žbu za ko or di na ci ju za šti te žr ta va u do broj me ri su op šteg ka rak te ra, i kao ta kvi uoče ni su i u ne dav nom is tra ži va nju funk ci-o ni sa nja na ci o nal nog me ha ni zma upu ći va nja u Sr bi ji (Jo va no vić i Sa vić, 2008). Me đu tim, oni po seb no do la ze do iz ra ža ja ka da su u pi ta nju mu škar ci i de ca, od no sno žr tve tr go vi ne u ci lju rad ne eks plo a ta ci je, s ob zi rom da je na ci o nal ni me ha ni zam u ce li ni, a po seb no rad Slu žbe, uglav nom kre i ran ima ju ći u vi du že ne žr tve tr go vi ne u ci lju sek su al ne eks plo a ta ci je.

207

Cen tri za so ci jal ni rad

Ka da su u pi ta nju cen tri za so ci jal ni rad, nji ho va po moć se, u skla du sa nji ho-vom nad le žno šću, od no si la na mu šku de cu. Oni su uglav nom pru ža li po moć u re a li za ci ji hu ma ni tar ne po mo ći, pri do de li pri vre me nog sta ra te lja, pri sme šta-nju u hra ni telj sku po ro di cu, pri iz me šta nju de ča ka iz po ro di ce, kao i pri li kom sve do če nja ma lo let ni ka u kri vič nom po stup ku.Ta ko đe, u jed nom slu ča ju de ca su sme šte na u si gur nu ku ću ko ja funk ci o ni še pri cen tru za so ci jal ni rad.

Kao pri mer do bre prak se opi san je slu čaj de ča ka, žr tve tr go vi ne, u ko me je Cen tar za so ci jal ni rad Pa li lu la oba vio br zo sme šta nje u hra ni telj sku po ro di cu u unu tra šnjo sti, i gde je po sto ja la do bra sa rad nja iz me đu CSR Pa li lu la i CSR u unu tra šnjo sti, po dr ška hra ni telj skoj po ro di ci od stra ne Cen tra za so ci jal ni rad za vre me me di cin skog tret ma na de te ta, ali i do bra sa rad nja NVO Astra i uklju če nih cen ta ra za so ci jal ni rad.

Ipak, u ovom slu ča ju je uočen i je dan ozbi ljan pro pust. Na i me, de čak je bio sve dok u po stup ku ko ji se vo dio u Be o gra du. So ci jal na rad ni ca ni je pra ti la tok su đe nja, a hra ni te lji ni su ni kog dru gog oba ve sti li o po stup ku, te ni je spre če no da se de čak su sret ne sa oso ba ma ko je su ga zlo sta vlja le. Ov de se s pra vom mo že po sta vi ti pi ta nje ko mu ni ka ci je raz li či tih cen ta ra za so ci jal ni rad i dru gih ak te ra uklju če nih u po dr šku žr tva ma, ko ja oči gled no ne omo gu ća va uvek ob u hvat nu i kva li tet nu po moć i po dr šku.

Kao pri mer do bre prak se cen tra za so ci jal ni rad opi san je i na pred po me-nu ti slu čaj u ko me je Slu žba za ko or di na ci ju za šti te žr ta va stu pi la u kon takt sa am ba sa dom Ma ke do ni je i Cen trom za so ci jal ni rad iz Bu ja nov ca, pri če mu je, ka ko je re klo ne ko li ko is pi ta ni ka, CSR do bro od ra dio svoj po sao – pro-na šao je tet ku tra fi ko va nog de ča ka i stu pio u kon takt sa njom, a po tom i sa ocem tra fi ko va ne de ce. Ta ko đe, kao pri mer do bre prak se na ve den je i slu čaj u ko jem je pred stav nik cen tra bio pri su tan pri li kom da va nja iz ja ve žr tve kod is tra žnog su di je.

Pri mer lo še prak se cen tra za so ci jal ni rad, ko ji su na ve le pred stav ni ce NVO Astra i Slu žbe za ko or di na ci ju za šti te žr ta va je slu čaj mla di ća bez ru ku, ko ji je bio žr tva tr go vi ne u ci lju pro sja če nja, i nje go ve po ro di ce:

Pro blem sa ko jim se su o čio naš kli jent, a nje go va po ro di ca se sa istim pro ble-mom su sre ta la i to kom pret hod nih go di na, je ste ne sa ra dlji vost CSR Ču ka ri ca i so ci jal nog rad ni ka ko me je bio do de ljen slu čaj. Kon kret nih pro ble ma je bi lo to kom po stup ka za do bi ja nje tu đe ne ge i po mo ći, ali je te ško ća bi lo pri li kom sva kog kon tak ta maj ke na šeg kli jen ta sa pred stav ni kom CSR-a i u ve zi sa svim pi ta nji ma zbog ko jih ce cen tru obra ća la. (Ma ri ja An đel ko vić, NVO Astra)

208

Slu čaj de ča ka bez ru ku iz 2007. go di ne, ka da nad le žno ode lje nje cen tra za so-ci jal ni rad ni je ni šta pred u ze lo. Mo gli su bar da iza đu na te ren, da obez be de ma te ri jal nu po moć, da obez be de po moć tre ćeg li ca (što je pred la ga la Slu žba), da po sre du ju kod va đe nja zdrav stve ne le gi ti ma ci je za de ča ka (u če mu se an ga žo va la Slu žba). (Bi lja na Zo ra no vić-Avli jaš, Slu žba za ko or di na ci ju za šti te žr ta va)

Po je di ni pred stav ni ci po li ci je uka za li su da se sa cen tri ma naj bo lja sa rad nja ostva ru je na iden ti fi ka ci ji i pre u zi ma nju li ca uko li ko su ma lo let na. Na dru goj stra ni, pred stav ni ca Slu žbe za ko or di na ci ju za šti te žr ta va ka že da je sa rad nja Slu žbe sa cen tri ma raz li či ta, u za vi sno sti od cen tra do cen tra. Ta ko đe, ona sma tra da bi cen tri za so ci jal ni rad mo gli da pru že mno go ve ći do pri nos, ka ko u ot kri va nju slu ča je va, ta ko i u pro ce su pru ža nja po mo ći. Ipak, da bi to za i sta či ni li, mo ra li bi da zna ju za Slu žbu a, ka ko pred stav ni ca Slu žbe ka že, „či nje ni ca je pak da mno gi od njih i ne zna ju za ovu Slu žbu... Isto va ži i za zdrav stvo.“

Po je di ni is pi ta ni ci su uoči li po seb nu va žnost cen ta ra za ot kri va nje vik ti mi-za ci je de ce ko ja se ba ve pro sja če njem, gde oni mo gu da ura de vi še od po li ci je. Me đu tim, pred stav ni ci ne vla di nih or ga ni za ci ja su s pra vom po sta vi li pi ta nje edu ko va no sti so ci jal nih rad ni ka o tr go vi ni lju di ma, po seb no o ma lo let nim žr tva ma, od no sno nji ho ve ospo so blje no sti da pre po zna ju žr tvu i pru že joj od-go va ra ju ću po moć. Oni su uoči li i da se sa rad nja sa cen tri ma od vi ja na osno vu lič nih kon ta ka ta i uka za li na po seb no iz ra žen pro blem lo še sa rad nje sa cen tri ma u unu tra šnjo sti Sr bi je. Naj zad, uoče no je i da cen tri za so ci jal ni rad ne do volj no ko ri ste re sur se ne vla di nih or ga ni za ci ja ko je mo gu da im po mog nu u ra du.

Ipak, da je pro blem mno go slo že ni ji i kom plek sni ji i da zah te va mno go ob u hvat ni ji pri stup, kao i re for mu ce log si ste ma so ci jal nih slu žbi, go vo re re či Jo va na Rat ko vi ća, iz Grad skog cen tra za so ci jal ni rad u Be o gra du, po vo dom slu ča je va ma lo let nih de ča ka, žr ta va tr go vi ne lju di ma u ci lju pro sja če nja, ko ji su na kon što je CSR iza šao na te ren i usta no vio si tu a ci ju, na sta vi li da se ba ve pro sja če njem: „Pro blem je što cen tar za so ci jal ni rad ne mo že mno go da uči ni. De ca su već usled raz li či tih eks plo a ta ci ja ve o ma po vre đe na, ne ka i traj no, cen tri su pre op te re će ni, a ne do sta je si ste mat ska za šti ta za tu de cu.“

209

Or ga ni za pre kr ša je i za tvor: ka žnja va nje mu ških žr ta va

Žr tve ko je su bi le uhap še ne i osu đe ne kao ile gal ni mi gran ti, kao iz vr ši o ci pre kr ša ja do la zi le su u kon takt sa po li ci jom, ali i sa su di jom za pre kr ša je, a u slu ča ju osu de na ka znu za tvo ra i sa za tvor skim oso bljem, od no sno sa za tvo rom kao re pre siv nom in sti tu ci jom. Re zul ta ti na šeg is tra ži va nja po ka za li su da je u po sma tra nom pe ri o du zna tan deo žr ta va tr go vi ne lju di ma mu škog po la bio je osu đen za pre kr šaj – 57 ili 16,6% pu no let nih i 6 (9,2%) ma lo let nih, pri če mu je taj pro ce nat ve ro vat no do sta ve ći jer za 82 (24 %) pu no let nih i 11 (16, 9 %) ma lo let nih ni je bi lo po da ta ka o osu di. To je u pot pu nom ne skla du sa na pred po mi nja nom In struk ci jom i usta no vlje nom prak som ne ka žnja va nja žen skih žr ta va, i pred sta vlja dra sti čan ob lik se kun dar ne vik ti mi za ci je žr ta va.

Žr tve ko je su bi le pre kr šaj no ka žnje ne su ki ne ski dr ža vlja ni, dr ža vlja ni Ban gla de ša. Av ga ni sta na, Al ba ni je, Ma ke do ni je i Al ban ci sa Ko so va. U po-gle du vre men skog pe ri o da ka da je do šlo do ka žnja va nja ne ma pra vil no sti, pa je sa svim oči gled no da se ra di o do sta ra ši re noj prak si. Na i me, slu ča je vi iden ti fi -ko va nih mu ških žr ta va tr go vi ne lju di me ko je su pre kr šaj no ka žnje ne da ti ra ju iz pe ri o da 2003-2008. go di na, sa iz u zet kom sa mo 2005. go di ne, za ko ju ni je na ve den ni je dan slu čaj pre kr šaj no ka žnje ne mu ške žr tve. Pa da u oči okol nost da ni su osu đi va ne sa mo pu no let ne, već i ma lo let ne žr tve. Ma lo let nim žr tva ma je iz ri ca na vas pit na me ra uko ra, dok su pu no let ni bi li osu đi va ni na za tvor sku ka znu, ili im je nov ča na ka zna za me njena ka znom za tvo ra, jer ni su ima li nov ca da je pla te. Ta ko, na pri mer, 2007. go di ne, uhap še no je 9 ma lo let nih i 5 pu no-let na dr ža vlja na Al ba ni je. Sa nji ma je bi lo i jed no de te. Če tvo ri ca ma lo let ni ka i de te su spro ve de ni do Kon trol nog punk ta ‘’Mer da re’’, še sto ri ci ma lo let ni ka je iz re če na vas pit na me ra ukor i spro ve de ni su u Pri hva ti li šte za stran ce. Pe to ri ca pu no let nih su ka žnje na za tvo rom u tra ja nju od se dam da na.

S ob zi rom na oči gled ne pro pu ste u iden ti fi ko va nju mu ških žr ta va tr go vi ne lju di ma u Sr bi ji, zna čaj no je na pred po me nu tim, do da ti i po dat ke o osu đe-nim žr tva ma kri jum ča re nja, me đu ko ji ma se sa svim si gu r no kri je deo mu ških žr ta va tr go vi ne. Na i me, od ukup no 403 pu no let nih li ca, njih 170 (42,2%) je bi lo osu đe no pre kr šaj no, dok za 224 ne ma po da ta ka. Od 253 ma lo let ni ka, 31 (12,2%) je osu đen pre kr šaj no. Pre ma de vet ma lo let ni ka je iz re če na vas pit na me ra uko ra, pre ma de vet nov ča na ka zna a za osta le ne ma po da ta ka o vr sti ka zne. U 9 slu ča je va se na vo di sa mo da su ma lo let ni ci uhap še ni. Iz na ve de nih po da ta ka se vi di da je pro ce nat osu đe nih žr ta va kri jum ča re nja ve ći u od no su na žr tve tr go vi ne lju di ma, kao i da je ma lo let ni ci ma bi la iz ri ca na i nov ča na ka zna, a ne sa mo vas pit na me ra kao u slu ča je vi ma tr go vi ne.

210

Pri li kom in ter vjua sa osu đe nim mi gran ti ma u za tvo ru, po ku ša li smo da do đe mo do sa zna nja o to me ka ko su mu škar ci (žr tve ili po ten ci jal ne žr tve tr-go vi ne lju di ma), ko ji su osu đe ni zbog ne do zvo lje nog pre la ska dr žav ne gra ni ce, od no sno bo rav ka, tre ti ra ni u pre kr šaj nom po stup ku i u za tvo ru, da li im je bio do stu pan bi lo ko ji ob lik po dr ške i po mo ći i sl. Ge ne ral no, na ši is pi ta ni ci ni su ima li po seb nih pri tu žbi na na čin op ho đe nja pre ma nji ma od stra ne su di ja za pre kr ša je i za tvor skog oso blja. Ipak, iz nji ho vih is ka za uoča va se ne a de kvat na prak sa, ko ja mo že ima ti po seb no te ške po sle di ce na žr tve tr go vi ne lju di ma. Na i me, ve ći na na ših is pi ta ni ka ori gi nal no je bi la osu đe na na nov ča nu ka znu, ali po što ni su ima li do volj no nov ca kod se be da je pla te, ona im je za me nje na za tvo rom. Uz to, oni (u slu ča ju na ših is pi ta ni ka – Al ban ci) ni su uvek ima li pre vo di o ca, upr kos ge ne ral no ve o ma sla bom zna nju spr skog je zi ka. Je zič ka ba ri je ra, pak, one mo gu ća va nor mal nu ko mu ni ka ci ju, mo že do ve sti do ozbilj-nih ne spo ra zu ma i ugro zi ti pra va žr ta va. Naj bo lja ilu stra ci ja su od go vo ri na ših is pi ta ni ka ko ji se od no se na nji ho vo raz u me va nje za me ne nov ča ne ka zne za-tvo rom, ko ji ujed no od sli ka va ju be smi sle nost ka žnja va nja oso ba ko je su žr tve tr go vi ne lju di ma, od nosno ko ji ma su tr gov ci od u ze li no vac.

Pa re ne maš na ru ke, i ideš 30 da na u za tvor.

Po nu đe no mi je ili da dam 200 eura ili 22 da na za tvo ra. Dvo ji ca su ima li pa ra i pla ti li su, pa su od mah pu šte ni a ja sam do bio 22 da na za tvo ra.

Iz re če na mi je ka zna za tvo ra zbog ne do zvo lje nog pre la ska dr žav ne gra ni ce. Su di ja je bi la do bra, re kla je da ako imam da pla tim mo gu od mah da idem.

O de li kat no sti po lo ža ja žr ta va tr go vi ne lju di ma u pre kr šaj nom po stup ku go vo re i re či su di je za pre kr ša je iz Be o gra da:

Te ško je do ći do in for ma ci ja od žr ta va. Po lo vi na njih ho će bra ni o ca i pred stav ni ka am ba sa de a po lo vi na ne će jer se bo je re pre si je u svo joj ze mlji. Ne ka da ne ke am-ba sa de vi de u me di ji ma da se ra di o nji ho vim dr ža vlja ni ma pa se ja ve su du.

Na ši is pi ta ni ci su uglav nom bi li za do volj ni uslo vi ma i od no som za tvor skog oso blja pre ma nji ma. Pod ti me su uglav nom pod ra zu me va li mo guć nost da za-do vo lje ele men tar ne po tre be i da ni su tr pe li mal tre ti ra nja. Na dru goj stra ni, po je din ci su se ža li li da ne ma ju do volj no hra ne, da ni su do bi li le kar sku po moć ko ja im je bi la po treb na, na od nos stra ža ra, da ni su do bi li in for ma ci je ko je su im va žne (na pri mer, iz la zni broj ka ko bi se ja vi li svo joj po ro di ci) i sl. Ta ko-đe, iz pi ta nja ko ja su po sta vlja li is tra ži va či ca ma bi lo je ja sno da u za tvo ru ne do bi ja ju osnov ne in for ma ci je o svom po lo ža ju i o na či nu na pu šta nja ze mlje. Šta vi še, svi is pi ta ni ci su na pi ta nje da li su do bi li ne ki ob lik po mo ći od go vo ri li

211

ne ga tiv no. Iz to ga je ja sno da ih ni je ob i šla ni Slu žba za ko or di na ci ju za šti te žr ta va tr go vi ne lju di ma, ni ti ijed na ne vla di na or ga ni za ci ja.

Po seb no su bi li zbu nje ni Al ban ci sa Ko so va, či ji sta tus (dr ža vlja ni Sr bi je ili ne) ni je ja san, pa u skla du sa ti me po sto ji ne do sled nost u po stu pa nju sa nji ma ve za no za na pu šta nje ze mlje na kon iz dr ža ne ka zne. Is tra ži va či ce su o to me pri be le ži le sle de će:

Po sle bo rav ka u za tvo ru od 30 da na bi će pu šten da se vra ti na Ko so vo. S tim u ve zi je pi tao da li zna mo ko li ko ko šta kar ta do Ko so va, jer on ima ne što ma lo nov ca kod se be, kao i da li ima We stern Union u bli zi ni da mu že na po ša lje no vac. Ni je znao šta će bi ti ka da iza đe, da li ide sam i ka ko.

Pi ta li su nas za auto bus za Vra nje, i za Pri zren. Uz po ja šnje nje svo je za bri nu-to sti ti me da na Ko so vu ne de ljom ni šta ne ra di. Kao i to da li zna mo gde mo gu da uzmu pa re, pre ko ko je ban ke, od no sno da li ne ka ban ka ra di ne de ljom, jer oni bi ja vi li svo joj rod bi ni da im po ša lje no vac, ka ko bi ima li za kar tu da se vra te svo jim ku ća ma. De lo va li su do sta za bri nu to, oči gled no ih ni ko ni je in for mi sao o na či nu po vrat ka na Ko so vo.

Is tra ži va či ce150 su se ras pi ta le kod za tvor skog slu žbe ni ka u ve zi to ga i on im je re kao da za tvor oba ve šta va po li ci ju, a po li ci ja od lu ču je da li će da ih spro-ve du do UN MIK po li ci je, od no sno ad mi ni stra tiv ne gra ni ce, ili ne. To zna či da, u slu ča ju da ne ma spro vo đe nja, oni bi va ju pu šte ni da se sa mi sna la ze, bez nov ca i u gra du gde ne zna ju ni ko ga osim mo žda sop stve nih tra fi ke ra, što ih auto mat ski sta vlja u po zi ci ju po ve ća ne iz lo že no sti po nov noj vik ti mi za ci ji151. Na i me, oso be ko je se tre ti ra ju kao stra ni dr ža vlja ni spro vo de se u Pri hva ti li šte za stran ce, a za tim da lje u svo je ze mlje, dok, kad su gra đa ni Ko so va u pi ta nju, po li ci ja prak tič no od lu ču je da li će bi ti spro vo đe nja ili će bi ti pu šte ni da sa mi odu. S tim u ve zi je va žno uoči ti i prak su da se i stran ci ko ji se pre kr šaj no ka-zne, na kon iz dr ža ne ka zne, ako ima ju va li dan pa soš, pu šta ju uz ot kaz bo rav ka, ta ko da ima ju od re đe no vre me u ko me tre ba da na pu ste te ri to ri ju na še ze mlje. U tom slu ča ju ni oni se ne spro vo de pa su iz lo že ni slič nim ri zi ci ma. 152

150 S ob zi rom da su sve is tra ži va či ce VDS edu ko va ne i za po dr šku i po moć žr tva ma, raz go-vo ri ko je su vo di le isto vre me no su ima li i ele men te emo ci o nal ne po dr ške a is pi ta ni ci ma su na sto ja le da da ju ili pri ba ve po treb ne in for ma ci je ka ko bi bi li osna že ni ji pri li kom iz la ska iz za tvo ra, pa sa mim tim ma nje pod lo žni po nov noj vik ti mi za ci ji.

151 Ovo je po seb no iz ra že no s ob zi rom da se za tvor na la zi u bli zi ni ma đar ske gra ni ce gde se, kao što smo po me nu li u de lu o kri mi no ge nim fak to ri ma tr go vi ne lju di ma, ve li ki broj lju di na ne ki na čin ba vi tr go vi nom lju di ma.

152 Ov de je od zna čaj pro tek tiv ni a ne re pre siv ni aspekt spro vo đe nja, od no sno po li cij ske prat nje žr ta va.

212

Ne vla di ne or ga ni za ci je i mu škar ci žr tve tr go vi ne lju di ma

Ne vla di ne or ga ni za ci je ko je su pru ža le ne ku vr stu po mo ći žr tva ma mu-škog po la či je slu ča je ve su na ši is pi ta ni ci opi sa li su: or ga ni za ci je ko je su spe ci-ja li zo va ne za po moć žr tva ma tr go vi ne lju di ma, uklju ču ju ći or ga ni za ci je ko je vo de sklo ni šta za žr tve tr go vi ne lju di ma, or ga ni za ci je za po moć žr tva ma sa in va li di te tom, hu ma ni tar ne or ga ni za ci je (na pri mer Cr ve ni krst), i ne vla di na or ga ni za ci ja ko ja ra di sa de com uli ce (Cen tar za in te gra ci ju mla dih).

Ob li ci po mo ći ko je su ma lo let ne i mla đe pu no let ne žr tve do bi ja le od do ma ćih ne vla di nih or ga ni za ci ja su: in for ma ci je, emo ci o nal na po dr ška, upu ći va nje na spe ci ja li zo va ne or ga ni za ci je za rad sa oso ba ma sa in va li di te tom, dru ge ne vla di ne or ga ni za ci je i na zdrav stve ne usta no ve, struč na po moć (prav na, uklju ču ju ći za-stu pa nje na su du i psi ho lo ška), prak tič na po moć (na pri mer, fi nan sij ska po moć, ku po vi na mo bil nog te le fo na i kom pju te ra), po moć pri sme šta nju ma lo let ni ka u sklo ni šte, pri hva ti li šte ili hra ni telj sku po ro di cu i da lje pra će nje nje go ve si tu a ci je, po moć u ve zi obra zo va nja (na pri mer, u ve zi na stav ka ško lo va nja, uklju či va nja na kurs je zi ka – mla dić Rom) i uklju či va nja u pro gra me so ci jal ne in klu zi je (NVO Ati na) i (re) in te gra ci je (NVO Astra). Kao što se mo že uoči ti, ne vla di-ne or ga ni za ci je su žr tva ma pru ža le ra zno vr sne ob li ke ne po sred ne po mo ći, pa ta ko oči gled no pred sta vlja ju naj zna čaj ni je ak te re pru ža nja po dr ške i po mo ći ne sa mo žen skim, već i mu škim žr tva ma tr go vi ne lju di ma. Pri to me, nji ho va po moć se uglav nom od no si la na mu šku de cu kao žr tve.

Ka da su u pi ta nju ma lo let ne žr tve, pred stav ni ca Astre je kao pri mer do bre prak se pru ža nja po dr ške od stra ne ne vla di ne or ga ni za ci je i do bre sa rad nje NVO sa dr žav nim or ga ni ma, u ko me je na mi ni mum sve de na mo gu ća se kun dar na vik ti mi za ci ja, na ve la na pred već po mi nja ni pri mer 16 go di na sta rog de ča ka, ko ji ni je bio dr ža vlja nin Re pu bli ke Sr bi je.

Po stu pak je od stra ne po li ci je i u to ku is tra ge iz u zet no br zo i sa do brim re zul-ta ti ma vo đen. Ima ju ći na ro či to u vi du da se ra di o oso bi sa in va li di te tom, vr lo je zna ča jan sen zi bi li tet ko ji je is po ljen to kom tret ma na de ča ka. Po stu pa nje sa ma lo let ni kom je bi lo u skla du sa za ko nom. Tač ni je, de čak je od sa mog po čet ka po stup ka imao pu no moć ni ka (ASTRA obez be di la advo ka ta) i obez be đen mu je pre vo di lac. Is ka ze je da vao u pri su stvu de či jeg psi ho lo ga i is ka zi su sni mlje ni vi deo ka me rom ta ko da je na osno vu tog za pi sa iz beg nu ta se kun dar na vik ti-mi za ci ja i is kaz je ko ri šćen u da ljem sud skom po stup ku. Ce la pro ce du ra ko ju je de čak pro šao ni je ima la pro pu sta i on je vr lo br zo mo gao da na pu sti ze mlju. (Ma ri ja An đel ko vić, NVO Astra)

213

Ta ko đe, uka za no je i na od lič nu sa rad nju or ga ni za ci ja spe ci ja li zo va nih za po moć žr tva ma tr go vi ne lju di ma, or ga ni za ci ja za po moć oso ba ma sa in va li di-te tom i or ga ni za ci ja za po dr šku de ci uli ce. Ipak, po da ci do bi je ni is tra ži va njem ne uka zu ju na zna čaj ni ju sa rad nju ovih or ga ni za ci ja sa rom skim or ga ni za ci ja-ma. Pred stav ni ca NVO Rom ski deč ji cen tar opi sa la je pro ak tiv ni pri stup ko ji nje na or ga ni za ci ja ima u iden ti fi ko va nju rom ske de ce – žr ta va tr go vi ne, ko ji uka zu je na pre te žno izo lo va no de lo va nje ove or ga ni za ci je u od no su na osta le ne vla di ne or ga ni za ci je re le vant ne za tr go vi nu lju di ma.

Je di na po moć ko ju su do ma će ne vla di ne or ga ni za ci je pru ži le pu no let nim stra nim dr ža vlja ni ma od no si la se na po moć NVO Astra u slu ča ju dr ža vlja na Sr bi je ko ji su bi li tra fi ko va ni na Mal tu. Astra je žr tva ma ko je su joj se obra ti le da la po treb ne in for ma ci je. Oni ni su že le li ni ka vu dru gu po moć Po red to ga, Astra je kon tak ti ra la sve ne vla di ne or ga ni za ci je, kao i me đu na rod ne or ga ni-za ci je ko je se ba ve pi ta nji ma ve za nim za tr go vi nu lju di ma ka ko bi im obez be-di la po moć. Me đu tim, pre ma in for ma ci ja ma do bi je nim od Astre, po moć ni je pru že na jer na Mal ti ni su pro na đe ne or ga ni za ci je ko je mo gu da po mog nu, a kon tak ti ra ne dr žav ne in sti tu ci je ni su hte le da se an ga žu ju. Ve za no za tu ne-za in te re so va nost, tre ba re ći i to da je IN TER POL sa op štio da u ovom slu ča ju ne ma ele me na ta tr go vi ne lju di ma.

Ka da je u pi ta nju od nos ne vla di nih or ga ni za ci ja pre ma mu škim žr tva ma, na še is pi ta ni ce iz po je di nih ne vla di nih or ga ni za ci ja uoča va ju da ne ke or ga-ni za ci je od bi ja ju da pru že po moć žr tva ma, zbog to ga što ne pru ža ju po moć žr tva ma mu škog po la ili zbog ne do volj ne struč no sti za rad sa li ci ma ko ja ima ju od re đe na svoj stva (na pri mer sa li ci ma sa in va li di te tom). Ta ko đe, i za ne vla-di ne or ga ni za ci je ko je su spe ci ja li zo va ne za po moć žr tva ma tr go vi ne lju di ma va ži isti pri go vor kao ka da je reč o Slu žbi – od su stvo pro ak tiv nog pri stu pa u pru ža nju po dr ške i po mo ći žr tva ma uop šte, a po seb no mu škim žr tva ma, ka ko pu no let nim ta ko i de ci. Ge ne ral no, te ren ski rad, od no sno obi la sci usta no va u ko ji ma se mo že pret po sta vi ti da ima žr ta va još uvek su ret kost u Sr bi ji, čak i ka da se ra di o ne vla di nim or ga ni za ci ja ma, pri če mu rom ske i or ga ni za ci je ko je se ba ve po dr škom de ci uli ce do ne kle pred sta vlja ju iz u ze tak.

Po red do ma ćih ne vla di nih or ga ni za ci ja, žr tva ma stra nim dr ža vlja ni ma po-moć je pru ža la i Me đu na rod na or ga ni za ci ja za mi gra ci je. Ova or ga ni za ci ja je uglav nom oba vlja la raz go vor sa žr tva ma, i pru ža la po moć u ve zi po sre do va nja za do bi ja nje do ku me na ta (na pri mer, put nog li sta i vi ze).

214

Obez be đi va nje si gur nog sme šta ja i na pu šta nje ze mlje

U Sr bi ji ne po sto ji si gur ni sme štaj na me njen mu škim žr tva ma tr go vi ne lju-di ma, pa se u slu ča ju po tre be iz na la ze ra zna ad hoc re še nja ko ja za pra vo ni su pri me re na žr tva ma uop šte, a po seb no ne žr tva ma tr go vi ne lju di ma. Uz to, čak ni taj neo d go va ra ju ći sme štaj ni je do vo ljan, pa su sa svim u pra vu na ši is pi ta-ni ci ko ji su re kli da, uko li ko bi se iden ti fi ko va lo vi še mu ških žr ta va ko ji ma je po treb no obez be di ti si gu ran sme štaj, oni se ne bi ima li gde sme sti ti. Ka ko je do bro pri me ti la Ma ri ja An đel ko vic, iz NVO ASTRA, mu škar ci se ret ko pre-po zna ju kao žr tve od stra ne si ste ma za po dr šku, a po sto je ći pro gra mi kre i ra ni su u skla du sa po tre ba ma že na.

S ob zi rom da u Sr bi ji ne po sto ji sklo ni šte za mu ške žr tve tr go vi ne lju di ma, mu škar ci ko ji su bi li iden ti fi ko va ni kao žr tve tr go vi ne sme šta ni su u Pri hva ti li-šte za stran ce (deo MUP), Sklo ni šte za že ne žr tve tr go vi ne ko je vo di ne vla di na or ga ni za ci ja, Pri hva ti li šte Za vo da za vas pi ta nje de ce i omla di ne (deo si ste ma so ci jal ne za šti te), u si gur nu ku ću za že ne i de cu žr tve na si lja pri Cen tru za so-ci jal ni rad u No vom Sa du, kao i u hra ni telj ske po ro di ce.

Pri to me, pre ma ka zi va nju na ših is pi ta ni ka, po sto ji raz li ka u sme šta nju ma lo let nih i pu no let nih, od no sno do ma ćih i stra nih žr ta va. Pu no let ni stran ci sme šta ni su u Pri hva ti li šte za stran ce, dok su ma lo let ni po red Pri hva ti li šta za stran ce sme šta ni i u Pri hva ti li šte Za vo da za vas pi ta nje de ce i omla di ne. Pri to me se pra vi raz li ka me đu ma lo let nim stran ci ma ta ko što se de ca od 10 do 14 go di na sme ste u Pri hva ti li šte Za vo da za vas pi ta nje de ce i omla di ne, a sta ri ja u Pri hva ti li šte za stran ce.

Do ma će ma lo let ne žr tve mu škog po la sme šta ne su u Sklo ni šte za že ne žr tve tr go vi ne, u Pri hva ti li šte Za vo da za vas pi ta nje de ce i omla di ne, i u si gur nu ku ću za že ne i de cu žr tve na si lja, pri Cen tru za so ci jal ni rad u No vom Sa du. Ta ko đe, kao što je već po me nu to, mu ška de ca su sme šta na i u hra ni telj ske po ro di ce.

Žr tve su u Pri hva ti li šte za stran ce sme šta ne di rekt no od stra ne po li ci je, dok su u sklo ni šta ko ja vo de ne vla di ne or ga ni za ci je i cen tar za so ci jal ni rad i Pri hva ti li šte Za vo da za vas pi ta nje de ce i omla di ne sme šta ni, ka ko na osno vu upu ći va nja od stra ne Slu žbe za ko or di na ci ju za šti te žr ta va tr go vi ne lju di ma ta ko i di rekt no od stra ne po li ci je ili ne vla di nih or ga ni za ci ja

U po sma tra nom pe ri o du ni jed na pu no let na mu ška žr tva, do ma ći dr ža vlja nin, ni je sme šte na u ne ku vr stu si gur nog sme šta ja. Ka da se ra di lo o dr ža vlja ni ma Sr bi je (van Ko so va), oči gled no je da ni je bi lo po tre be za ti me, s ob zi rom da su oni uglav nom od bi ja li po moć, od no sno čak i kon takt sa Slu žbom za ko or di-

215

na ci ju za šti te žr ta va. Me đu tim, u slu ča ju da je za ti me i bi lo po tre be, te ško je za mi sli ti ko je bi re še nje bi lo na đe no i u ko joj me ri bi ono bi lo ade kvat no.

Na dru goj stra ni, sme štaj ko ji je obez be đi van ma lo let nim mu škim žr tva ma i pu no let nim stran ci ma ni iz da le ka se ne mo že sma tra ti ade kvat nim. Ve li ki pro blem je ka ko ne po sto ja nje sklo ni šta za mu škar ce, ta ko i ne po sto ja nje sklo-ni šta za de cu. Ta ko đe, po sta vlja se i pi ta nje obez be đi va nja si gur nog sme šta ja za Al ban ce sa Ko so va, ko ji se tre ti ra ju kao do ma ći dr ža vlja ni i kao ta kvi za pra vo li ša va ju ovog ob li ka za šti te.

Alek san dra Ga lo nja, iz IOM-a je, pak, pri me ti la i ten den ci ju da se svi mu-škar ci, stra ni dr ža vlja ni, auto mat ski sme šta ju u Pri hva ti li šte za stran ce, i da se ne iden ti fi ku ju kao žr tve tr go vi ne, već kao ile gal ni mi gran ti. Me đu tim, sme šta-nje žr ta va u Pri hva ti li šte za stran ce je za pra vo u funk ci ji izo lo va nja ile gal nih mi gra na ta i ne ma za cilj nji ho vu za šti tu i po dr šku. Jer, ka ko smo sa zna li od na ših is pi ta ni ka, iz Po li cij ske upra ve, uko li ko žr tve ima ju le gal ne put ne is pra-ve, one ne idu u Pri hva ti li šte za stran ce.

Od su stvo po dr ške žr tva ma ko je se sme šta ju u Pri hva ti li šte za stran ce je ve-li ki pro pust u si ste mu po mo ći mu škim žr tva ma u Sr bi ji, po seb no ima ju ći u vi du okol nost da su žr tve če sto upla še ne, u te škom fi zič kom i psi hič kom sta nju i bez in for ma ci ja. Ka ko nam je is pri ča la na ša is pi ta ni ca, su di ja za pre kr ša je u Be o gra du, u slu ča ju tra fi ko va nja tur skih dr ža vlja na žr tve su bi le „upla še ne, za pu šte ne, glad-ne, ni je bi lo tra go va na si lja ni ti su se ža li li, sa mo su pi ta li šta će bi ti sa nji ma.“

Si gur ni sme štaj ko ji se nu di de ci ta ko đe je ne pri me ren nji ho vim po tre ba ma, ka ko ve za no za uz rast ta ko i u po gle du vik ti mi za ci je ko ju su pre tr pe li. Po seb no pa da u oči ne a de kvat nost sme šta ja u Pri hva ti li štu Za vo da za vas pi ta nje de ce i omla di ne, ko je je pre vas hod no na me nje no de ci sa pro ble mi ma u po na ša nju i ne ma uslo va za si ste mat ski i sen zi bi li san rad sa de com-žr tva ma. Ipak, sa svim svo ji ma ma na ma, Pri hva ti li šte, u od su stvu bo ljih re še nja ipak is pu nja va svo ju ulo gu u smi slu ba zič ne za šti te i opo rav ka de ce žr ta va. Do bra ilu stra ci ja za to su re či de ča ka, ko ji je kao žr tva tr go vi ne u ci lju ekslplo a ta ci je ra da bio du go vre me na iz lo žen su ro vom zlo sta vlja nju:

„Ov de mi je do bro. To plo mi je u so bi, uklju ču ju nam kli me. Sve je do bro. Tu sam dva me se ca. Ka da imam ne ki pro blem obra tim se na stav ni ca ma. Bio mi je ro đen dan u ne de lju (po ka zu je sli ke – na sli ka ma se mo že vi de ti tor ta sa sve ći-ca ma, pu no na sme ja ne de ce, de voj či ca ko ja mu je naj bo lja dru ga ri ca- na po me na is tra ži va či ce). Ima mo ov de DVD i gle da mo fi l mo ve, na stav ni ca Ana do ne se di sko ve. Igra mo i fud bal, ja igram u na pa du. Ima je dan moj dru gar, on je naj-bo lji. Su per mi je ov de. Me ne pu šta ju i sa mog na po lje. Ov de mi je lep še ne go u Be o gra du i u Be ra ne. Ov de sam na u čio da na pi šem svo je ime.“

216

Stra ni dr ža vlja ni, žr tve tr go vi ne lju di ma, uglav nom su na pu šta li Sr bi ju na je dan od sle de ća dva na či na:

Deo žr ta va je ob u hva ćen IOM-ovim pro gra mom do bro volj nog po vrat ka, • na pri mer žr tve ko je ni su do bi le do zvo lu pri vre me nog bo rav ka,Deo žr ta va je de por to van, od no sno do bio je ot kaz bo rav ka u Sr bi ji u od-• re đe nom tra ja nju.

Žr tve ko je su do bi le ot kaz bo rav ka u Sr bi ji po pra vi lu su spo vo đe ne od stra ne po li ci je do gra ni ce ze mlje iz ko je su ušle u Sr bi ju. Ta ko su žr tve ko je su tra fi ko va ne pre ko Ko so va spro vo đe ne do kon trol nog punk ta „Mer da re“, od no sno do ad mi ni stra tiv ne gra ni ce sa Ko so vom – Al ban ci iz Al ba ni je i dr ža-vlja ni dru gih ze ma lja, ko ji su tra fi ko va ni pre ko Ko so va, a po ne kad i Al ban ci sa Ko so va. Kao što je već po me nu to, Al ban ci sa Ko so va i stra ni dr ža vlja ni ko ji ima ju va že ća do ku men ta ne ka da su bi li pu šta ni da te ri to ri ju Sr bi je na pu ste sa mi, od no sno bez po li cij ske prat nje.

Deo žr ta va je ostao u Sr bi ji ka ko bi sve do čio u kri vič nom po stup ku, uglav-nom za hva lju ju ći an ga žo va nju Am ba sa de svo je ze mlje (na pri mer dr ža vlja ni Tur ske). Dr ža vlja ni Sr bi je ko ji su bi li tra fi ko va ni u dru ge ze mlje uglav nom su bi li de por to va ni u Sr bi ju.

Od bi ja nje po mo ći od stra ne žr ta va

Na osno vu od go vo ra na ših is pi ta ni ka mo že se za klju či ti da je od bi ja nje po mo ći od stra ne žr ta va iz ra že ni je kod mu ških ne go kod žen skih žr ta va.153 Pri to me, od bi ja nje je iz ra že no bi lo u pot pu nom ne pri hva ta nju po mo ći ili u pri hva ta nju po mo ći, a on da na pu šta nju sklo ni šta ili dru gog si gur nog sme šta ja.

Žr tve je u BiH ne ka ko ot kri la po li ci ja. Do ve de ni su u Sr bi ju ka ko bi im se obez be dio po vra tak u Gru zi ju, jer je bi lo lak še ta da u Sr bi ji pri ba vi ti po treb na do ku men ta i or ga ni zo va ti po vra tak. Bo ra vi li su 2-3 da na u sklo ni štu a on da su po be gli ka da ih je že na iz sklo ni šta vo di la da se sli ka ju za do ku men ta.(Ve sna Sta no je vić, Sa ve to va li šte pro tiv na si lja u po ro di ci)

De čak je bio sme šten u Pri hva ti li šte za de cu i omla di nu bez ro di telj skog sta-ra nja. Po sle dva me se ca je po be gao iz Pri hva ti li šta i opet je na uli ci. Nje ga je je dan sta ri ji de čak iz gru pe sa ko jom je ži veo te rao na pro sja če nje i kra đu. I on i mo mak ko ji ga je te rao na pro sja če nje i kra đu su ko ri sni ci Svra ti šta (Al ba nac

153 O od bi ja nju po mo ći od stra ne žen skih žr ta va vi de ti Bru nov skis i Sur te es, 2007.

217

s Ko so va, ko jeg je je dan sta ri ji de čak iz gru pe sa ko jom je ži veo te rao na pro sja če nje i kra đu.)

Jed no od ob ja šnje nja od bi ja nja po mo ći od stra ne mu ških žr ta va ko je su da li po je di ni is pi ta ni ci je ste svo đe nje po mo ći žr tva ma na si gur ni sme štaj i uslu ge u okvi ru nje ga, tj. ne do sta tak po nu de ši reg di ja pa zo na me ra po dr ške i po mo ći. Uoče no je da to ni je pri hva tlji vo mu škar ci ma, uklju ču ju ći mu šku de cu, po seb nu rom sku de cu ko ja su na vi kla da ži ve na uli ci.

Mi li ca Đor đe vic, iz Cen tra za in te gra ci ju mla dih, od bi ja nje po mo ći od stra-ne de ce uli ce ob ja šnja va lo šom sli kom o sklo ni šti ma ko ju do bi ja ju od de ce ko ja su bi la sme šte na ta mo, kao i okol no šću što za ovu de cu ne ma spe ci ja li zo va nih pro gra ma ko ji su pri la go đe ni nji ho vim spe ci fi č nim po tre ba ma.

Ka da sa pri čom o po mo ći, od no sno sme šta nju u Pri hva ti li šte za de cu bez ro di-telj skog sta ra nja ili sklo ni šte, pri đe mo de ci za ko ju po sto ji sum nja da su žr tve tr go vi ne ili su u ri zi ku da po sta nu žr tve, de ca to ne že le da pri hva te. Raz log: bi la je jed na de voj či ca, ko ja je ima la 17 go di na ka da je iden ti fi ko va na kao žr tva tr go vi ne lju di ma. Bi la je na ša dr ža vljan ka, Rom ki nja. U pi ta nju je bi la tr go vi na u ci lju sek su al ne eks plo a ta ci je (bi la je uklju če na u pro sti tu ci ju). Bi la je sve vre-me u Be o gra du, bi la je eks plo a ti sa na du ži vre men ski pe riod. Bi la je sme šte na u sklo ni šte (si gur nu ku ću). Bi la je ne za do volj na ukup nim tret ma nom, po seb no sklo ni štem. Tu pri ču o ne za do volj stvu tret ma nom, sklo ni štem ona je pre ne la dru goj de ci ko ja su na uli ci, i de ča ci ma i de voj či ca ma, i oni ne že le da idu u bi lo ka kvo pri hva ti li šte, sklo ni šte.

Dru gi pro blem je što za ovu de cu ne ma od go va ra ju ćih, spe ci ja li zo va nih pro gra ma. Npr. ova de voj či ca je ima la po tre bu da iz la zi iz sklo ni šta, da obi la zi vr šnja ke na uli ci sa ko ji ma je ra ni je ži ve la, što ni je u skla du sa pra vi li ma sklo ni šta. Ova de ca jed no stav no ne pri hva ta ju ide ju si gur ne ku će.

Ova ko ogra ni čen pri stup u pru ža nju po mo ći žr tva ma tr go vi ne lju di ma do-vo di do to ga da žr tva, ko ja ne ma po tre bu ili iz ne kog raz lo ga ne že li da ide u sklo ni šte, osta je bez ika kve po mo ći. Za ovo su ilu stra tiv ne re či jed nog is pi ta-ni ka, za po sle nog u po li ci ji, ko ji ka že da se de ša va da žr tve ka sni je zo vu po li ci ju (in spek to re ko ji su ra di li na slu ča ju) i tra že po moć – „tra že pr vu oso bu u ko ju su ste kle po ve re nje, ko ja im je pr vo po mo gla“. O to me go vo ri i slu čaj dr ža vlja na Sr bi je ko ji su od bi li kon takt sa Slu žbom za ko or di na ci ju za šti te žr ta va tr go vi ne, ali su ima li po tre be za in for ma ci ja ma o mo guć no sti ma na kna de šte te.

Ka da se ra di o pu no let nim mu škar ci ma, nji ho vo od bi ja nje po mo ći po ve za no je i sa ši rim rod nim aspek tom, tj. sa ge ne ral nim od bi ja njem mu ška ra ca da se iden ti fi ku ju kao žr tve uop šte, a po seb no kao žr tve tr go vi ne lju di ma. Na i me,

218

ulo ga žr tve uglav nom se ve zu je za pa siv nost i bes po moć nost ko je se do ži vlja-va ju kao sa stav ni de lo vi žen skog rod nog iden ti te ta.154 Rod ni aspekt dru štve ne kon struk ci je poj ma žr tve još je vi še na gla šen ka da je u pi ta nju žr tva tr go vi ne lju di ma: pod njom se pr ven stve no pod ra zu me va že na žr tva tr go vi ne u ci lju sek su al ne eks plo a ta ci je. Is pi ta ni ci su pri me ti li da je od bi ja nje mu ška ra ca da se iden ti fi ku ju kao žr tve po ve za no i sa nji ho vim stra hom od re pre sa li ja od stra ne tr go va ca, ali i sa nji ho vim po ri ca njem sop stve ne vik ti mi za ci je ko je je po ve za no sa či nje ni com da ne že le da po ve ru ju da su ih tr gov ci pre va ri li.

Iz na pred iz lo že nog se mo že za klju či ti da po da ci do bi je ni is tra ži va njem oči gled no su ge ri šu po tre bu kre i ra nja ob u hvat ni jih, ra zno vr sni jih i po tre ba ma žr ta va pri la go đe ni jih pro gra ma po dr ške, po mo ći i za šti te žr ta va tr go vi ne lju-di ma uop šte, a po seb no žr ta va mu škog po la i de ce uli ce. U tom smi slu, re zul-ta ti na šeg is tra ži va nja u skla du su sa re zul ta ti ma is tra ži va nja ko ja su se ba vi la de com žr tva ma i ko ja su utvr di la da su de ca, uklju ču ju ći de cu uli ce, volj na da pri hva te po moć ka da je ona po nu đe na uz po što va nje nji ho vih spe ci fi č nih okol-no sti i od lu ka (Že ga rac, 2007:131).

Žr tve u kri vič nom po stup ku

Na šim is tra ži va njem do bi je ni su i od re đe ni uvi di u po lo žaj mu ških žr ta va u kri vič nom po stup ku. Sa zna nja do ko jih smo do šli uglav nom uka zu ju na op šti pro blem ko ji se od no si na po sto ja nje ne a de kvat nih uslo va za su đe nje i sve do če-nje žr ta va. Ovaj pro blem je po seb no iz ra žen u po sled nje vre me, jer se za ve ći nu slu ča je va su đe nja za tr go vi nu i kri jum ča re nje lju di su đe nja od vi ja ju u su do vi ma op šte nad le žno sti a ne u Po seb nom ode lje nju za or ga ni zo va ni kri mi na li tet Okru žnog su da u Be o gra du. Na i me, ve ći na sud ni ca u ovim su do vi ma je ma la i bez mo guć no sti pri me ne sa vre me nih teh nič kih ure đa ja ko ji su od zna ča ja za za šti tu žr ta va od se kun dar ne vik ti mi za ci je, po put onih za sve do če nje pu tem vi deo lin ka, ure đa ja za pro me nu gla sa i sli ke i sl. Na ši is pi ta ni ci su uoči li i pro-blem sa tzv. cu re njem in for ma ci ja, po seb no onih ko je se od no se na iden ti tet žr tve, što do dat no ugro ža va žr tve i ne ga tiv no uti če na nji ho vu sprem nost za sve do če nje. Pri li kom pra će nja su đe nja u Okru žnom su du u Be o gra du pri me-će na je ne la god nost ošte će nih i nji ho vih po ro di ca zbog ne mi nov nih kon ta ka ta sa po ro di com op tu že nih i sve do ci ma u hod ni ku pre i u pa u zi su đe nja.

Re zul ta ti na šeg is tra ži va nja ne uka zu ju na pri me nu me ra za šti te pu no let nih mu ška ra ca, žr ta va tr go vi ne lju di ma, u kri vič nom po stup ku. Ipak, re zul ta ti is tra-

154 Za slič no ob ja šnje nje vi de ti i Sur te es, 2007:196.

219

ži va nja uka zu ju na to da struč nja ci sa o se ća ju sa te škim ži vot nim pri li ka ma mu-ških žr ta va. U ne kim slu ča je vi ma, žr tve su bi le sa slu ša va ne na glav nom pre tre su, dok su u ne kim slu ča je vi ma sa mo pro či ta ni nji ho vi is ka zi. U ovom po sled njem slu ča ju uglav nom se ra di o žr tva ma ko je su sa slu ša ne pred is tra žnim su di jom a po tom na pu sti le ze mlju, ta ko da ni su bi le u mo guć no sti da pri su stvu ju glav nom pre tre su. Ta ko đe, ka da se ra di o kri vič nim po stup ci ma u ko ji ma se kao žr tve po ja vlju ju ma lo let ne i mla đe pu no let ne mu ške žr tve, uoča va se pri me na me ra za šti te de ce od se kun dar ne vik ti mi za ci je i ve o ma pa žlji vo sa slu ša nje žr ta va. Ta ko, na pri mer, u jed nom slu ča ju, su di ja se naj pre ras pi tao kod advo ka ta mla-di ća-žr tve da li će on bi ti u sta nju da da svoj is kaz s ob zi rom da uzi ma in su lin u od re đe no vre me. Ka da je utvr đe no da je mla dić spre man da da is kaz, su di ja mu je re kao da mo že da pre ki ne da va nje is ka za ako ose ti sla bost.

U jed nom kri vič nom po stup ku je ko ri šćen ton ski za pis is ka za žr tve, dok su u dru gom slu ča ju is ka zi sni mlje ni vi deo ka me rom ta ko da je na osno vu tog za pi sa iz beg nu ta se kun dar na vik ti mi za ci ja i ko ri šćen je u da ljem sud skom po stup ku. De ča ci su da va li is ka ze u pri su stvu pred stav ni ka cen tra za so ci jal-ni rad i psi ho lo ga, a u ne kim slu ča je vi ma od sa mog po čet ka po stup ka ima li su pu no moć ni ka ko jeg je obez be di la NVO ASTRA. Pri su stvo pred stav ni ka ne vla di nih or ga ni za ci ja je ve o ma zna čaj no u smi slu po dr ške i prav ne po mo ći žr tvi, ali i kao na čin ubla ža va nja po me nu tih ne do sta ta ka ve za nih za pro stor. Ta ko, na pri mer, žr tve i nji ho ve po ro di ce obič no bi se de le za jed no sa pred stav-ni ca ma ne vla di nih or ga ni za ci ja na jed noj stra ni, dok su po ro di ce op tu že nih bi le na dru goj stra ni. Pri su stvo advo ka ta iz ne vla di ne or ga ni za ci je od zna ča ja je za ostva re nje pra va žr ta va u kri vič nom po stup ku, po seb no za ostva re nje pra va na na kna du šte te.

Za klju čak

Do bi je ni po da ci uka zu ju na či tav niz ne do sta ta ka i pro ble ma u pru ža nju po dr ške, po mo ći i za šti te mu škim žr tva ma u Sr bi ji, i u tom po gle du re zul ta ti na šeg is tra ži va nja uka zu ju na slič nost si tu a ci je u Sr bi ji sa si tu a ci jom u dru gim ze mlja ma (Sur te es, 2007: 195).

Pr vi i osnov ni pro blem od no si se na ne a de kvat nu iden ti fi ka ci ju mu ških žr ta va či ja kon se kven ca je da ogro man broj mu ških žr ta va osta je ne i den ti fi -ko van. Uz to, ve ći na onih ko ji bi va ju iden ti fi ko va ni osta je bez ika kve po mo ći i po dr ške, a po moć ko ju ma nji broj mu ških žr ta va do bi je uglav nom je ne a de-kvat na, od no sno ne od go va ra nji ho vim po tre ba ma. Šta vi še, žr tve čak bi va ju

220

i ka žnje ne i tre ti ra ne kao ile gal ni mi gran ti ili kri mi nal ci. Po seb no pa da u oči ne a de kva tan tret man Al ba na ca sa Ko so va. Oni se sma tra ju dr ža vlja ni ma Sr-bi je, ne mo gu bi ti tre ti ra ni kao žr tve kri jum ča re nja i ret ko se pre po zna ju kao žr tve tr go vi ne lju di ma. Na dru goj stra ni, pak, oni se ka žnja va ju za ile gal ni pre la zak ad mi ni stra tiv ne gra ni ce iz me đu Ko so va i Sr bi je, tj. tre ti ra ju se kao stran ci, da bi pri li kom na pu šta nja Sr bi je opet bi li ne do sled no tre ti ra ni kao dr ža vlja ni Sr bi je, od no sno stran ci.

Po da ci do bi je ni na šim is tra ži va njem po tvr đu ju re zul ta te pret hod nih is tra ži-va nja ko ja su skre nu la pa žnju na ne do stat ke po sto je ćeg na ci o nal nog me ha ni zma upu ći va nja. Uz to, na še is tra ži va nje uka zu je na kraj nje ne de fi ni sa nu i ne tran-spa rent nu si tu a ci ju ve za no za pru ža nje po mo ći mu škim žr tva ma u Sr bi ji, u ko joj je po seb no ne ja sna ulo ga Slu žbe za ko or di na ci ju za šti te žr tva ma tr go vi ne lju di ma. Sa svim je oči gled no da cen tra li zo va ni si stem upu ći va nja, sa Slu žbom u cen tru i ve zan pr ven stve no za Be o grad, i si stem po mo ći za sno van pr ven stve-no na obez be đi va nju si gur nog sme šta ja i uslu ga ve za nih za nje ga, ni je efi ka san ni ka da su u pi ta nju žen ske žr tve, a po seb no ni je u sta nju da za do vo lji po tre be mu ške de ce i pu no let nih mu ška ra ca. Uoča va se i ogra ni če nost fi nk ci o ni sa nja me ha ni zma sa mo na re la ci ji po li ci ja-Slu žba-ne vla di ne or ga ni za ci je, či me se prak tič no omo gu ća va da ve li ki broj žr ta va osta ne van pro gra ma po mo ći. Uz to, pre po zna va nje žr ta va od stra ne ši reg kru ga ak te ra one mo gu će no je nji ho vom ne e du ko va no šću, ali i neo ba ve šte no šću o ra du Slu žbe i uop šte o na ci o nal nom me ha ni zmu upu ći va nja.

Neo b u hva će nost pro gra mi ma po mo ći ve ćeg bro ja mu ških žr ta va u ve zi je i sa pre te žno re ak tiv nim pri stu pom Slu žbe za ko or di na ci ju za šti te žr ta va ali i sa mih ne vla di nih or ga ni za ci ja, po seb no onih ko je su spe ci ja li zo va ne za pru ža-nje po mo ći žr tva ma tr go vi ne lju di ma. Sa svim je si gur no da bi ve ći broj žr ta va bio iden ti fi ko van i po ten ci jal no do bio po moć uko li ko bi i Slu žba i ne vla di ne or ga ni za ci je, ali i dru gi ak te ri, bi li pro ak tiv ni ji. Ovo je od po seb nog zna ča ja za pre po zna va nje žr ta va tr go vi ne lju di ma me đu ile gal nim mi gran ti ma i de com uli ce. Naj zad, pri met no je i ne do volj no ko ri šće nje ši rih dru štve nih re sur sa za po moć žr tva ma kri mi na li te ta, Ro mi ma i de ci uli ce, kao i ne do sta tak sklo ni šta pri me re nih po tre ba ma de ce i pu no let nih mu ška ra ca.

221

Sa nja Ćo pić

Kri vič no go nje nje iz vr ši la ca tr go vi ne mu škar ci ma

Uvod

Je dan od ci lje va is tra ži va nja tr go vi ne mu škar ci ma u Sr bi ji bio je i do la že nje do sa zna nja o na či nu re a go va nja or ga na kri vič no prav nog si ste ma na ovaj ob lik kri mi na li te ta. Do po da ta ka o kri vič no prav noj re ak ci ji dr ža ve u slu ča je vi ma tr go vi ne i kri jum ča re nja mu ška ra ca do šlo se pu tem in ter vjua sa struč nja ci ma, ana li zom sud skih pre su da i iz ve šta ja sa pra će nja su đe nja za ova dva kri vič na de la pred Okru žnim su dom u Be o gra du.

Struč nja ke sa ko ji ma su vo đe ni in ter vjui pi ta le smo šta se u sva kom kon-kret nom (opi sa nom) slu ča ju tr go vi ne i kri jum ča re nja li ca mu škog po la de si lo sa oni ma ko ji su pre po zna ti kao iz vr ši o ci, tj. da li su bi li uhap še ni, ka ko je kri vič no de lo kva li fi ko va no u kri vič noj pri ja vi i/ili op tu žnom ak tu i da li su osu đe ni, te ako je su, za ko je kri vič no de lo.

Na osno vu uvi da in ter vju i sa nih struč nja ka155 u ve zi sa pro ce su i ra njem slu ča-je va tr go vi ne mu škar ci ma, do la zi se do ve o ma oskud nih po da ta ka o kri vič nom go nje nju li ca pre po zna tih kao iz vr ši o ci ovog kri vič nog de la. Na i me, is pi ta ni ci-ma je za je dan broj slu ča je va bi lo po zna to da su iz vr ši o ci bi li uhap še ni ali ni su ima li sa zna nja o to me da li je slu čaj bio pro ce su i ran i na ko ji na čin se okon čao po stu pak ako je do nje ga do šlo. U ne kim slu ča je vi ma do po kre ta nja po stup-ka ni je ni do šlo, a u ne kim je po stu pak bio u to ku u vre me vo đe nja in ter vjua. Is pi ta ni ci ma hom ni su ima li sa zna nja o osu da ma, a i ka da su zna li da je ne ki iz vr ši lac osu đen, ni su ima li in for ma ci je o vr sti i vi si ni ka zne.

Sa dru ge stra ne, pak, in ter vju i sa ni struč nja ci su ima li ne što vi še sa zna nja o kri vič no prav noj re ak ci ji u slu ča je vi ma kri jum ča re nja mu ška ra ca. Ta ko su, na pri mer, na ve li da su u 11 slu ča je va do ne te osu đu ju će pre su de ko ji ma je 17 li ca ogla še no kri vim i osu đe no, ali za ve ći nu ni su ima li po da ta ka o to me ko ja

155 Osim onih ko ji su go vo ri li o slu ča je vi ma u ko ji ma su do ne te prav no sna žne pre su de, či je ko pi je su nam da te to kom in ter vjua, pa se do de talj ni jih po da ta ka o kri vič nom go nje nju iz vr ši la ca do šlo na osno vu ka sni jeg uvi da u sa mu pre su du.

222

ka zna je iz re če na, da li je pre su da prav no sna žna i slič no.156 U jed nom bro ju slu ča je va po stu pak je bio u to ku u vre me vo đe nja in ter vjua, u ne kim slu ča je vi ma je kri vič na pri ja va od ba če na usled ne do stat ka do ka za, dok za osta le slu ča je ve ni su ima li in for ma ci je o da ljem to ku nji ho vog pro ce su i ra nja.

Ima ju ći to u vi du, iz la ga nje ko je sle di u ve zi sa kri vič no prav nom re ak ci jom u slu ča je vi ma tr go vi ne i kri jum ča re nja mu ška ra ca za sno va no je na ana li zi sud-skih pre su da i iz ve šta ja sa pra će nja su đe nja za tr go vi nu i kri jum ča re nje li ca mu škog po la, i to pred Okru žnim su dom u Be o gra du. Cilj ovog ra da je da se uka že na na čin na ko ji or ga ni kri vič no prav nog si ste ma re a gu ju na tr go vi nu i kri jum ča re nje mu ška ra ca, na te ško će u raz gra ni če nju ova dva ob li ka kri mi-na li te ta u prak si, te na uoče ne pro ble me u ot kri va nju i do ka zi va nju tr go vi ne li ci ma mu škog po la.

Op tu že na i osu đe na li ca za tr go vi nu i kri jum ča re nje mu ška ra ca

Pre ma po da ci ma Re pu blič kog za vo da za sta ti sti ku, u pe ri o du od 2003. do kra ja 2007. go di ne, u Sr bi ji je do ne to ukup no 39 prav no sna žnih pre su da za kri vič no de lo tr go vi ne lju di ma (član 111b ra ni jeg, od no sno, član 388 va že ćeg Kri vič nog za ko ni ka Sr bi je).157 Pri to me, u 2003. go di ni ni je do ne ta ni jed na pre su da, 2004. go di ne osu đe na su 2 li ca, 2005. go di ne – 10, 2006. go di ne – 13 i 2007. go di ne – 14 li ca. Sa dru ge stra ne, pre ma istom iz vo ru, to kom 2006. i 2007. go di ne u Sr bi ji su do ne te ukup no 72 prav no sna žne pre su de za kri vič no de lo ne do zvo lje ni pe laz dr žav ne gra ni ce i kri jum ča re nje lju di (član 350 KZ RS) i to 7 pre su da u 2006. go di ni i 65 u 2007. go di ni.158

156 Na i me, sa mo su za dva slu ča ja ima li ne što pre ci zni jih po da ta ka u po gle du ka zne – u jed nom slu ča ju su dva li ca osu đe na na po 8 me se ci za tvo ra, ali pre su da ni je još prav no-sna žna, dok je u dru gom slu ča ju jed no li ce osu đe no ka znom od 1 do 3 me se ca ali ni su mo gli da pre ci zi ra ju na ko li ko tač no.

157 To je da le ko ma nje u od no su na broj kri vič nih pri ja va ko je je pod ne la po li ci ja. Ka ko sto ji u go di šnjem Iz ve šta ju Mi ni star stva unu tra šnjih po slo va Re pu bli ke Sr bi je, Upra ve gra nič ne po li ci je, Ode lje nja za su zbi ja nje pre ko gra nič nog kri mi na la i kri mi na li stič ko-oba ve štaj ne po slo ve o po stig nu tim re zul ta ti ma na po lju su zbi ja nja tr go vi ne lju di ma i ile gal nih mi gra ci ja u 2007. go di ni, u pe ri o du od 2003. do 2007. go di ne, po li ci ja je pod-ne la ukup no 156 kri vič nih pri ja va pro tiv 326 iz vr ši la ca.

158 Me đu tim, iz in ter vjua sa po je di nim is pi ta ni ci ma se do la zi do sa zna nja da su i u pe ri-o du ko ji je pret ho dio uvo đe nju po seb nog kri vič nog de la kri jum ča re nje lju di, slu ča je vi kri jum ča re nja mi gra na ta pro ce su i ra ni i to kao ne do zvo ljen pre laz dr žav ne gra ni ce iz čla na 249 ne ka da šnjeg Kri vič nog za ko na, ali i kao tr go vi na lju di ma, što je sva ka ko vo-di lo stva ra nju ne re al ne sli ke obi ma i jed nog i dru gog fe no me na. Ta ko se iz in ter vjua sa

223

To kom is tra ži va nja pri ku pljen je je dan broj prav no sna žnih pre su da za na-ve de na kri vič na de la: ne ke pre su de su do bi je ne od is pi ta ni ka u su do vi ma i/ili tu ži la štvi ma sa ko ji ma su vo đe ni in ter vjui, dok su nam je dan broj pre su da do sta vi li su do vi iz dru gih me sta u Sr bi ji u ko ji ma ni su vo đe ni in ter vjui. Uz to, do šlo se do sa zna nja i za ne ko li ko ne prav no sna žnih pre su da, pre sve ga pu-tem pra će nja su đe nja u Okru žnom su du u Be o gra du.159 Na taj na čin, ukup no je pri ku plje no 24 pre su de za kri vič no de lo tr go vi ne lju di ma i 35 pre su da za kri jum ča re nje lju di.

Od 24 pre su de za tr go vi nu lju di ma, 21 je prav no sna žna i 3 ne prav no sna žne. Pri to me, 14 pre su da se od no si na tr go vi nu pu no let nim i/ili ma lo let nim li ci-ma mu škog po la, od če ga su u dva slu ča ja po red mu ške bi la ošte će na i žen ska de ca.160 Pre su de u slu ča je vi ma tr go vi ne pu no let nim i/ili ma lo let nim mu škar ci-ma na okru žnom ni vou do ne li su su do vi u Ni šu, Vra nju, Srem skoj Mi tro vi ci i Be o gra du, dok su na op štin skom ni vou pre su de do ne te u su do vi ma u Pre še vu, Kur šu mli ji i Alek sin cu.161 Za tr go vi nu oso ba ma mu škog po la ukup no je bi lo op tu že no 34 li ca: 31 mu ška rac i 3 že ne. Od tog bro ja, 27 li ca je osu đe no (12 prav no sna žno i 15 ne prav no sna žno) dok su u od no su na 7 li ca do ne te oslo ba-đa ju će pre su de. U slu ča je vi ma u ko ji ma su do ne te osu đu ju će pre su de, ošte će no je bi lo ukup no 59 li ca mu škog po la.

Sa dru ge stra ne, od ukup no 35 pre su da za kri vič no de lo kri jum ča re nja lju di, 34 su se od no si le na kri jum ča re nje mu ška ra ca (od ko jih je jed na ne prav no sna-žna): u 10 slu ča je va ra di lo se o kri jum ča re nju gru pa pu no let nih i ma lo let nih mu ških li ca, u dva o kri jum ča re nju gru pe mu ških i žen skih li ca, dok su u osta lim

Slo bo da nom Jo vi či ćem iz Ode lje nja za su zbi ja nje ile gal nih mi gra ci ja i tr go vi ne lju di ma, Upra va za stran ce PU za grad Be o grad, MUP RS sa zna je da je Po li cij ska upra va za grad Be o grad, Ode lje nje za su zbi ja nje ile gal nih mi gra ci ja i tr go vi ne lju di ma to kom 2003. go di ne pod ne lo 8 kri vič nih pri ja va za tr go vi nu lju di ma, ali da se „mo žda u tri slu ča ja ra di lo baš o tr go vi ni, dok je u osta lim slu ča je vi ma bi lo u pi ta nju kri jum ča re nje, ali se zbog ne do stat ka in kri mi na ci je i ono pod vo di lo pod tr go vi nu“. Slič na si tu a ci ja se, pre ma na vo di ma ovog is pi ta ni ka, be le ži i 2004. go di ne – ovo ode lje nje je pod ne lo 17 kri vič nih pri ja va na osno vu čla na 111b ta da šnjeg KZ RS, od ko jih su se „sa mo tri od no si le na tr go vi nu, dok su osta le bi le u obla sti kri jum ča re nja“. Uvo đe njem po seb ne in kri mi na ci je stvo ren je ne što bo lji prav ni osnov za raz gra ni če nje tr go vi ne i kri jum ča re nja, iako se u prak si i da lje ja vlja ju od re đe ni pro ble mi.

159 U ve zi sa tim pre su da ma, za po tre be ove ana li ze ko ri šće ni su iz ve šta ji sa su đe nja, ko ja su pra će na za po tre be is tra ži va nja.

160 Po red to ga, 10 prav no sna žnih pre su da od no si lo se sa mo na tr go vi nu že na ma i de voj či-ca ma.

161 Po re đe nja ra di, pre su de u slu ča je vi ma tr go vi ne že na ma i de voj či ca ma ko je smo pri ku-pi le to kom is tra ži va nja do ne te su u op štin skom su du u No vom Sa du, kao i okru žnim su do vi ma u Kra gu jev cu, Srem skoj Mi tro vi ci, Ja go di ni, Pan če vu, Som bo ru i Ni šu.

224

slu ča je vi ma ošte će ni bi li sa mo pu no let ni mu škar ci. Pre su de za kri jum ča re nje mu ških mi gra na ta do ne li su okru žni su do vi u Ni šu i Be o gra du (i to Po seb no ode lje nje Okru žnog su da u Be o gra du za ora ni zo va ni kri mi nal) i op štin ski su-do vi u Be o gra du (III i V op štin ski sud), Pre še vu, Ši du, Be loj Cr kvi, Ve li kom Gra di štu, Po ža rev cu, Kra lje vu, No vom Sa du, Srem skoj Mi tro vi ci i Ve li koj Pla ni. Za kri jum ča re nje mu ških mi gra na ta te re ti lo se ukup no 61 li ce: 56 mu-škar ca i 5 že na. Od to ga, 53 li ca su ogla še na kri vim i osu đe na, u od no su na 7 li ca do ne te su oslo ba đa ju će pre su de, dok je u slu ča ju jed nog li ca do ne ta od bi ja-ju ća pre su da zbog od u stan ka tu ži o ca od go nje nja. U slu ča je vi ma osu đu ju ćih pre su da, ošte će no je bi lo ukup no 185 oso ba mu škog po la.

Po la ze ći od to ga, u na stav ku iz la ga nja uka za će se na to ko su li ca ko ja su osu đe na za tr go vi nu, od no sno, kri jum ča re nje mu ška ra ca u Sr bi ji, za ko je kri-vič no de lo su ogla še ni kri vim i osu đe ni, te ka kva je ka zne na po li ti ka su do va u tim slu ča je vi ma.

Li ca osu đe na za tr go vi nu mu škar ci ma

Od 27 li ca osu đe nih za kri vič no de lo tr go vi ne lju di ma, 24 su bi le oso be mu škog a 3 žen skog po la. Naj ve ći deo osu đe nih či ni la su li ca mla đe ži vot ne do bi, od no sno, li ca sta ro sti iz me đu 20 i 40 go di na, i to dr ža vlja ni Sr bi je (od-no sno, Sr bi je i Cr ne Go re s ob zi rom na vre me iz vr še nja de la), dok su dva li ca bi la dr ža vlja ni Ne mač ke, a po jed no Ma ke do ni je i Bo sne i Her ce go vi ne. Me đu dr ža vlja ni ma Sr bi je, pak, naj ve ći deo op tu že nih či ni la su li ca rom ske i al ban ske na ci o nal ne pri pad no sti (Al ban ci s pod ruč ja Ko so va i Me to hi je i sa ju ga Sr bi je). U pi ta nju su li ca ni žeg obra zov nog ni voa, tj. sa za vr še nom, ili čak ne do vr še nom osnov nom ško lom. U ne po sred noj ve zi sa tim je i nji ho vo za po sle nje: ma hom se ra di lo o li ci ma ko ja su oba vlja la ne ke po vre me ne po slo ve, ili su ra di la kao rad ni ci, po ljo pri vred ni ci, vo za či, tak si sti, auto me ha ni ča ri, ili su, pak, u vre me iz vr še nja de la bi la ne za po sle na. Ve ći deo osu đe nih li ca či ni li su po ro dič ni lju di, ože nje ni/uda te sa, ma hom ma lo let nom, de com, ali je bi lo i onih ko ji još uvek ni su za sno va li svo je po ro di ce. Ve ći na ih je bi la sla bog imo vin skog sta nja, što je u skla du sa nji ho vim kva li fi ka ci ja ma i po slo vi ma ko je su oba vlja li. Od 27 li ca osu đe nih za tr go vi nu mu škar ci ma, 4 su ra ni je bi la osu đi va na, 19 ni je, dok za njih 4 ne ma po da ta ka.

Ana li zom pre su da u slu ča je vi ma tr go vi ne li ci ma mu škog po la pri me ću je se da je naj ve ći broj li ca osu đen za kva li fi ko va ni ob lik kri vič nog de la tr go vi ne lju di ma – njih 19, dok je 8 li ca osu đe no za osnov ni ob lik ovog kri vič nog de la.

225

Kao kva li fi ka tor ne okol no sti ce ni le su se: sta rost ošte će nih (de ca mla đa od 14 go di na, od no sno, ma lo let na li ca mla đa od 18 go di na), či nje ni ca da je rad nja iz vr še nje pred u ze ta pre ma ve ćem bro ju li ca, i da je de lo iz vr še no u okvi ru or-ga ni zo va ne gru pe.

Ta ko je 9 li ca osu đe no za kri vič no de lo tr go vi ne lju di ma iz čla na 111b st. 2 u ve zi st. 1 ra ni jeg Kri vič nog za ko na, u ko jim slu ča je vi ma je rad nja iz vr še nja pred u ze ta pre ma vi še li ca, 8 li ca je osu đe no za kri vič no de lo tr go vi ne lju di ma u osnov nom ob li ku (član 111b st. 1 ra ni jeg KZ RS ili član 388 st. 1 va že ćeg Kri vič nog za ko ni ka), 6 za tr go vi nu de com, i to pre ma čla nu 111b st. 4 u ve zi st. 1 ra ni jeg KZ RS (tr go vi na de com mla đom od 14 go di na), a 4 li ca za kri vič no de lo iz čla na 388 st. 6 u ve zi st. 1 i 3 – or ga ni zo va no vr še nje kri vič nog de la, ali ko je je, iz me đu osta log, vr še no i pre ma ma lo let nim li ci ma (li ci ma mla đim od 18 go di na).162

Po la ze ći od ova ko da te prav ne kva li fi ka ci je, a ima ju ći u vi du rad nju iz vr še nja, te či nje nič no sta nje ko je je sud u sva kom kon kret nom slu ča ju utvr dio, mo gu će je uoči ti dve gru pe osu đe nih, a ti me i dva ob li ka kri vič nog de la tr go vi ne lju di ma ko ja se me đu sob no raz li ku ju pre ma rad nji iz vr še nja, uz ra stu žr ta va i ob li ku eks plo a ta ci je. Dru gim re či ma, pri me ću ju se raz li ke u po gle du rad nje iz vr še nja i ci lja u ko me je ona pred u ze ta u slu ča je vi ma tr go vi ne de ča ci ma i mla đim pu-no let nim li ci ma, s jed ne, i pu no let nim mu škar ci ma, sa dru ge stra ne.

U slu ča je vi ma tr go vi ne de ča ci ma i mla đim pu no let nim li ci ma, is kri sta li sa le su se dve gru pe rad nje iz vr še nja. U slu ča je vi ma de ča ka mla đeg uz ra sta (is pod 14 go di na) rad nja iz vr še nja se ogle da u pre da ji ili pro da ji de ce dru gi ma, od no sno, ku po vi ni de ce. U jed nom slu ča ju tr go vi ne mla đim pu no let nim li cem, rad nja iz vr še nja se sa sto ja la u vr bo va nju, dr ža nju, is ko ri šća va nju i zlo u po tre bi žr tve. Ta ko se iz iz ve šta ja sa pra će nja su đe nja u slu ča ju u ko me je žr tva tr go vi ne bio mla đi pu no let ni mu ška rac sa in va li di te tom ka že:

T. T. je vr bo vao, is ko ri stio i eks plo a ti sao ošte će nog a po ma ga li su nje go vi si no vi. No vac ko ji je za ra đi vao, ošte će ni je da vao T. jer ga je isti do veo u za blu du da će mu ku pi ti pro te ze i ku ći cu a no vac je, ustva ri, utro šio za svo ju ku ću. Pre tio

162 Ana li zom prav no sna žnih pre su da u slu ča je vi ma tr go vi ne že na ma i de voj či ca ma pri me ću je se da je či nje nič no sta nje prav no kva li fi ko va no u naj ve ćem bro ju slu ča je va kao tr go vi na de com, od no sno ma lo let ni ci ma (član 111b st. 3 i 4 ra ni jeg Kri vič nog za ko na i član 388 st. 2 i 3 sa da va že ćeg Kri vič nog za ko ni ka RS). Od no sno, sem u tri slu ča ja u ko ji ma se op tu že ni ma na te ret sta vlja lo kri vič no de lo tr go vi na lju di ma u svom osnov nom ob li-ku, u svim osta lim slu ča je vi ma je ono do bi lo te ži ob lik, pri če mu se kao kva li fi ka tor na ce ni la okol nost da je rad nja iz vr še nja pred u ze ta pre ma de te tu (li cu do 14 go di na) ili ma lo let ni ku (li cu od 14 do 18 go di na), od no sno, ka ko je de fi ni sa no sa da šnjim Kri vič nim za ko ni kom pre ma ma lo let nom li cu, tj. li cu mla đem od 18 go di na.

226

mu je da će ga ubi ti ka da je po be gao. Pla ćao je svo jim po ma ga či ma za kon tro-li sa nje ošte će nog.

Cilj tr go vi ne de ča ci ma i mla đim pu no let nim li cem bio je nji ho va zlo u po tre-ba u pro sja če nju. U ovim slu ča je vi ma, uči ni o ci su bi li žr tva ma po zna ta, čak, i bli ska li ca, od no sno, li ca iz po ro dič nih ili so ci jal nih mre ža: ro di te lji, ro đa ci, kom ši ja. To sva ka ko upu ću je na za klju čak da je pod ta kvim okol no sti ma bi lo la ko zlo u po tre bi ti po ve re nje žr tve, te iz vr ši ti na ve de no kri vič no de lo. Uz to, ma hom se ra di lo o uči ni o ci ma rom ske na ci o nal no sti, ko ja su de lo iz vr ši la u sa i-zvr ši la štvu. Pa ipak, iako se u jed nom slu ča ju go vo ri i o or ga ni zo va nom vr še nju tr go vi ne de com, ni je dan od ovih slu ča je va ni je tre ti ran kao de lo or ga ni zo va nog kri mi na la, pa je kri vič ni po stu pak vo đen pred su dom op šte nad le žno sti.

Dru gu gru pu či ni li bi slu ča je vi tr go vi ne pu no let nim li ci ma, i to stra nim dr-ža vlja ni ma, ko ji se pre ko te ri to ri je Sr bi je tra fi ku ju u ze mlje Za pad ne Evro pe. Rad nja iz vr še nja se u naj ve ćem bro ju ovih slu ča je va sa sto ja la u pre vo zu ošte-će nih li ca; po tom, u pre ba ci va nju pre ko ad mi ni stra tiv ne gra ni ce sa Ko so vom, pri hva tu i pre da ji, ili, ma da znat no re đe, u sme šta ju ošte će nih. Uči ni o ci su u naj ve ćem bro ju slu ča je va bi la li ca al ban ske na ci o nal ne pri pad no sti s pod ruč ja Ko so va i Me to hi je ili sa ju ga Sr bi je, ko ja ni su po zna va la žr tve. U če ti ri slu ča ja de lo je iz vr še no u sa i zvr ši la štvu, ali, kao i u na pred na ved nim slu ča je vi ma, ni je bi lo ele me na ta or ga ni zo va nog kri mi na la, te ni je do šlo do us po sta vlja nja nad le žno sti Po seb nog ode lje nja Okru žnog su da u Be o gra du za or ga ni zo va ni kri mi nal. Ta ko se u jed noj pre su di na vo di:

Po na la že nju su da okri vlje ni je u kon kret nom slu ča ju vr šio pre voz na ved enih li ca, ko ri ste ći nji hov od nos za vi sno sti i te ške pri li ke u ko ji ma su se na šli, bu du ći da su na ve de ni in dij ski dr ža vlja ni bi li ogra ni če ni u kre ta nju, dr ža ni iz ve sno vre me u za tvo re noj pro sto ri ji sa na vu če nim za ve sa ma, bez mo guć no sti da sa bi lo kim ko mu ni ci ra ju, bez zna nja je zi ka ze mlje u ko joj se na la ze i bez mo guć-no sti vra ća nja u svo ju ze mlju, iz ko je su oti šli zbog ne ma šti ne, u si tu a ci ji ka da su pro da va li ve ći deo ili čak i svu svo ju imo vi nu, a pri li kom nji ho vog pre vo za bi la su im od u ze ta i sa kri ve na sva lič na do ku men ta i put ne is pra ve, što po na-la že nju su da upra vo pred sta vlja ele men te kri vič nog de la tr go vi na lju di ma iz čla na 111b st. 2 u ve zi st. 1 KZ RS, pri če mu se ra di o kva li fi ko va nom ob li ku, jer je u kon kret nom slu ča ju kri vič no de lo uči nje no pre ma vi še li ca. (pre su da Okru žnog su da u Ni šu K 188/05)

U dva slu ča ja tr go vi ne pu no let nim mu škar ci ma eks pli cit no se na vo di da je cilj tr go vi ne bi la rad na eks plo a ta ci ja, dok u osta lim slu ča je vi ma to ni je na zna-če no. Me đu tim, ka ko se sa zna je iz ne kih pre su da, čak i ka da se ne na vo di da

227

je rad nja iz vr še nja pred u ze ta u ci lju eks plo a ta ci je, či tav niz okol no sti upu ću je na to da bi žr tve ipak bi le eks plo a ti sa ne u ze mlja ma kraj nje de sti na ci je da la-nac tr go vi ne ni je pre se čen na pro sto ru Sr bi je. Ta ko se, na pri mer, iz pre su de Okru žnog su da u Ni šu (K 205/05) sa zna je:

Kao li ca ko ja ile gal no ula ze u ze mlje Za pad ne Evro pe, oni bi mo ra li da ra de na cr no, da se kri ju od or ga na vla sti ze ma lja kraj njeg od re di šta, da pri hva te i ra de naj te že i naj ma nje pla će ne po slo ve – nad ni čar ske po ljo pri vred ne po slo ve, bez so ci jal nog osi gu ra nja i za šti te. S ob zi rom na to da u od no su na za po sle ne u dr ža va ma svog kraj njeg od re di šta ni ne bi ima li jed na ke mo guć no sti za ostva re nje pra va na rad i za ra du, ta ko da bi sva ki po slo da vac ili po sred nik iste mo gao da uce nju je i da pla ća is pod re al ne ce ne. U opi sa nom po lo ža ju oni bi bi li iz lo že ni eks plo a ta ci ji, ko ja pred sta vlja is ko ri šća va nje tu đeg ra da.

Ono što je za jed nič ko za obe gru pe slu ča je va je da je kraj nji cilj sva ke pred-u ze te rad nje iz vr še nja za pra vo sti ca nje imo vin ske ko ri sti, i to zlo u po tre bom te ških pri li ka žr ta va, od no sno ko ri šće njem nji ho vog po lo ža ja za vi sno sti, ili, po seb no u slu ča je vi ma tr go vi ne de ča ci ma, zlo u po tre bom ma te ri jal nih pri li ka po ro di ce de ce ko ja se pre da ju ili pro da ju dru gi ma.163 Tu se, na i me, kri vič no de lo tr go vi ne lju di ma do ti če sa kri jum ča re njem lju di, što po seb no do la zi do iz ra ža ja u slu ča je vi ma tr go vi ne pu no let nim mu škar ci ma ili sta ri jim ma lo let ni ci ma i to stra nim dr ža vlja ni ma ko ji su u tran zi tu kroz Sr bi ju. Sto ga se tu na me će pi ta nje raz gra ni če nja tr go vi ne i kri jum ča re nja, te od go va ra ju će prav ne kva li fi ka ci je u sva kom kon kret nom slu ča ju, o če mu će vi še re či bi ti u na stav ku iz la ga nja.

Li ca osu đe na za kri jum ča re nje mu ška ra ca

Od 53 li ca osu đe na za kri jum ča re nje mu ških mi gra na ta, 47 su bi la li ca mu škog, a 6 žen skog po la. Naj ve ći broj osu đe nih bi la su li ca mla đe i sred nje ži vot ne do bi, od no sno, iz me đu 25 i 50 go di na sta ro sti. U po re đe nju sa osu đe-ni ma u slu ča ju tr go vi ne mu škar ci ma, me đu osu đe ni ma za kri jum ča re nje ima da le ko vi še oso ba sa sred njom struč nom spre mom, a tek on da sa za vr še nom

163 I u slu ča je vim tr go vi ne že na ma i de voj či ca ma su do vi su u pre su da ma kon sta to va li da su op tu že ni zlo u po tre blja va li po ve re nje i od nos za vi sno sti, po tom ko ri sti li te ške pri li ke že na i de voj či ca ko je su bi le su o če ne sa lo šim ma te ri jal nim pri li ka ma, te ih do vo di li ili odr ža va li u za blu di (obe ća nje po sla, za ra de, bra ka i slič no). Rad nja iz vr še nja se, uglav nom, sa sto ja la u vr bo va nju, dr ža nju, pre da ji dru go me, pro da ji ili pre ba ci va nju pre ko gra ni ce Sr bi je, a sve to u ci lju, pre sve ga, eks plo a ta ci je ošte će nih u pro sti tu ci ji (tr go vi na u ci lju sek su al ne eks plo a ta ci je) ili u ci lju pro sja če nja (po seb no kod žen ske de ce is pod 14 go di na).

228

osnov nom ško lom. Pri to me, ma hom se ra di o sred njim struč nim ško la ma, pa je u skla du sa tim bi lo i za ni ma nje, ali i za po sle nje osu đe nih kri jum ča ra: vo zač, po ljo pri vred nik, mo ler, auto e lek tri čar, pe kar, ugo sti telj, me sar, ma šin bra var, elek tro mon ter i slič no.

Slič no kao i u slu ča ju tr go vi ne mu škar ci ma, i li ca osu đe na za kri jum ča re nje su ma hom bi li dr ža vlja ni Sr bi je, pri če mu do mi nant no me sto za u zi ma ju li ca al ban ske na ci o nal no sti sa pro sto ra Ko so va i Me to hi je ili sa ju ga Sr bi je. Uz to, me đu osu đe nim li ci ma bi lo je i stra na ca: Tu ra ka (kurd ske na ci o nal no sti) i Ira ča na, ali ko ji se na la ze na pri vre me nom ra du u Ne mač koj ili Fran cu skoj i ima ju dr ža vljan stvo ovih ze ma lja. Po red to ga, me đu osu đe ni ma bi lo je i dr-ža vlja na Ne mač ke (Nem ci iz Ne mač ke), Ma ke do ni je i Bo sne i Her ce go vi ne. Ve ći na osu đe nih su bi li ože nje ni/uda te i ima li de cu u vre me iz vr še nja de la za ko je su ogla še ni kri vim. Kao i osu đe ni za tr go vi nu, i osu đe ni za kri jum ča re nje su ma hom bi la li ca sla bog imo vin skog sta nja. Od 53 osu đe na li ca, 31 ra ni je ni je bi lo osu đi va no, a 21 je ste, dok za jed no li ce ne ma po da ta ka.

Ana li zom pre su da u slu ča je vi ma kri jum ča re nja lju di u po gle du prav ne kva li-fi ka ci je pri me ću je se da je 19 li ca bi la osu đe no za kri vič no de lo iz čla na 350 st. 2 Kri vič nog za ko ni ka RS, ko jim je pred vi đe no ka žnja va nje li ca ko je u na me ri pri ba vlja nja se bi ili dru go me ne ke ko ri sti, omo gu ća va ne do zvo lje ni pre laz gra-ni ce ili ne do zvo lje ni bo ra vak ili tran zit kroz Sr bi ju li cu ko je ni je dr ža vlja nin Re pu bli ke Sr bi je; 16 li ca je osu đe no za kva li fi ko va ni ob lik kri jum ča re nja lju di iz čla na 350 st. 3 Kri vič nog za ko ni ka, u kom slu ča ju se kao naj če šća kva li fi ka-tor na okol nost ce ni la či nje ni ca da je rad nja iz vr še nja pred u ze ta pre ma ve ćem bro ju li ca, dok je 6 li ca bi lo osu đe no za kri vič no de lo iz čla na 249 st. 2 ra ni-je va že ćeg Kri vič nog za ko na Sr bi je, ko jim je bi lo pred vi đe no ka žnja va nje za ba vlje nje ne do zvo lje nim pre ba ci va njem dru gih li ca pre ko dr žav ne gra ni ce ili omo gu ća va nje dru gom ne do zvo lje nog pre la za gra ni ce iz ko ri sto lju blja.

Sa mo u jed nom slu ča ju kri jum ča re nje je tre ti ra no kao de lo or ga ni zo va nog kri mi na la, pa je us po sta vlje na stvar na nad le žnost Po seb nog ode lje nja Okru žnog su da u Be o gra du za or ga ni zo va ni kri mi nal. Or ga ni zo va na kri mi nal na gru pa, ko ju je či ni lo 13 čla no va – 12 mu ška ra ca i jed na že na, to kom du žeg vre men skog pe ri o da ba vi la se kri jum ča re njem lju di i bi la po ve za na sa gru pa ma iz dru gih ze ma lja u okru že nju. Oni su osu đe ni za zlo či nač ko udru ži va nje i ne do zvo lje-ni pre laz dr žav ne gra ni ce i kri jum ča re nje lju di, ali se iz iz ve šta ja sa pra će nja su đe nja ne vi di na osno vu kog sta va čla na 350 su osu đe ni. Ali, ka ko se ra di o or ga ni zo va nom ba vlje nju vr še njem ovog kri vič nog de la u du žem vre men skom pe ri o du, mo že da se pret po sta vi da su i oni osu đe ni na osno vu čla na 350 st. 3 KZ RS, tj. za kva li fi ko va ni ob lik ovog kri vič nog de la.

229

Po sma tra no s ob zi rom na rad nju iz vr še nja, pri me ću je se da se u naj ve ćem bro ju slu ča je va ona sa sto ja la u pre vo zu kri jum ča re nih li ca, od no sno, u omo gu-ća va nju ne do zvo lje nog tran zi ta kroz Sr bi ju stra nim dr ža vlja ni ma; po tom, u omo gu ća va nju ne do zvo lje nog pre la ska gra ni ce i ne do zvo lje nog bo rav ka mi gran-ti ma na pro sto ru Sr bi je. U ve zi sa tim, iz po je di nih prav no sna žnih pre su da sa zna je se sle de će:

Sud je ne sum nji vo utvr dio da su okri vlje ni O.G. i K.I. na auto pu tu Be o grad-Za greb u svo je vo zi lo pre u ze li osmo ro li ca ko ja su dr ža vlja ni Re pu bli ke Al ba ni je, da su ta li ca ile gal no ušla na te ri to ri ju Re pu bli ke Sr bi je, da su ima li na me ru da sa mo pro đu kroz te ri to ri ju Re pu bli ke Sr bi je i da ile gal no iza đu sa te ri to ri je Re pu bli ke Sr bi je, ra di ile gal nog ula ska u Re pu bli ku Ita li ju, da su okri vlje ni ova li ca pre u ze li ka ko bi oba vi li pre voz od Be o gra da u prav cu i u bli zi ni dr žav ne gra ni ce sa Re pu bli kom Hr vat skom, gde bi dru ga li ca pre u ze la dr ža vlja ne Re-pu bli ke Al ba ni je i po tom ih ile gal no pre ba ci la pre ko dr žav ne gra ni ce. (pre su da III op štin skog su da u Be o gra du K 902/07)

Kriv je što je u pe ri o du od ju la 2006. do 19.9.2007. go di ne u sta nju ura čun lji vo sti, sve stan da je nje go vo de lo za bra nje no, u na me ri da se bi i dru gom pri ba vi ko rist, omo gu ćio ne do zvo ljen bo ra vak u Re pu bli ci Sr bi ji ru mun skom dr ža vlja ni nu I.D., i na taj na čin istom pri ba vio ko rist u vi du bo rav ka bez pri ja vlji va nja i pla ća nja ad mi ni stra tiv nih tak si, a se bi pri ba vio ko rist u vi du po vre me nog ko ri šće nja rad ne sna ge istog li ca na ime obez be đi va nja sme šta ja. (pre su da Op štin skog su da u Po ža rev cu K 596/07)

Upra vo ce lo ku pan skup rad nji: iz vo đe nje iz ku će, od vo đe nje u atar u na me ri po ka zi va nja pu ta, je su rad nje ko je či ne omo gu ća va nje ne do zvo lje nog pre la ska dr žav ne gra ni ce. Ovo kri vič no de lo je u od no su na oba op tu že na osta lo u po ku-ša ju iz raz lo ga što je obo ji cu op tu že nih za jed no sa stra nim dr ža vlja ni ma pre sre la po li ci ja, ali je iz ce lo kup nog či nje nič nog sta nja ja sno da je cilj pred u ze tih rad nji op tu že nih bio da uz od go va ra ju ću na kna du po ka zi va njem pu ta, a to zna či od-vo đe njem u šid ski atar – omo gu će stra nim dr ža vlja ni ma nedo zvo lje ni pre la zak dr žav ne gra ni ce, pri če mu su u pot pu no sti bi li sve sni či nje ni ce da dr ža vlja ni R. Al ba ni je na ta kav na čin ile gal no pre la ze pre ko dr žav ne gra ni ce. (pre su da Op štin skog su da u Ši du K 41/06)

Kao i u slu ča je vi ma tr go vi ne, rad nja iz vr še nja u slu ča je vi ma kri jum ča re nja se, ta ko đe, pred u zi ma u ci lju sti ca nja ne ke ko ri sti, ko ja se uglav nom sa sto ji u imo vin skoj ko ri sti, tj. nov cu, što ovom de lu da je lu kra tiv ni ka rak ter.

230

Ka zne na po li ti ka su do va u Sr bi ji

Kao što je na ve de no, u slu ča je vi ma ko ji su prav no kva li fi ko va ni kao tr go vi na lju di ma, 27 li ca je osu đe no (12 prav no sna žno i 15 ne prav no sna žno) dok su u od no su na 7 li ca do ne te oslo ba đa ju će pre su de.164 U po gle du osu đu ju ćih pre su da, uoča va se od re đe na raz li ka iz me đu tr go vi ne de ča ci ma i mla đim pu no let nim li cem, s jed ne, i tr go vi ne pu no let nim mu škim oso ba ma, sa dru ge stra ne, a u ve zi sa ka zne nom po li ti kom su do va.

U slu ča je vi ma ko ji su kva li fi ko va ni kao tr go vi na de com, kao i u jed nom slu-ča ju tr go vi ne mla đim pu no let nim mu škar cem sa in va li di te tom, pri me ću je se da je osu đe no vi še li ca, ko ja su de lo uči ni la u sa i zvr ši la štvu, pri če mu se sa mo u jed nom slu ča ju na vo di da se ra di lo o or ga ni zo va noj gru pi. U ovim slu ča je vi-ma, 14 li ca je osu đe no na ka znu za tvo ra, a jed nom je iz re če na uslov na osu da. Za tvor ske ka zne su se kre ta le uglav nom iz me đu 2 i 3 go di ne, dok je jed nom li cu iz re če na ka zna za tvo ra u tra ja nju od 5 go di na. Pri to me, ka zna za tvo ra u tra ja nju od 5 go di na iz re če na je li cu ko je je or ga ni zo va lo vr bo va nje i eks plo a ta ci-ju mla đeg pu no let nog mla di ća sa in va li di te tom, dok su osta la li ca ko ja su bi la u gru pi sa njim de lo va la kao po ma ga či. Me đu tim, ka ko se na vo di u obra zlo že nju pre su de, po što u vre me ka da je de lo iz vr še no, za ko nom ni je bi lo pred vi đe no ka žnja va nje za iz vr še nje kri vič nog de la u sa sta vu or ga ni zo va ne kri mi nal ne gru pe, a što je po volj ni je po okri vlje ne, po stu pa lo se upra vo po tom za ko nu te ova gru pa ni je bi la tre ti ra na kao or ga ni zo va na gru pa, a pr vo op tu že ni kao njen vo đa. Pa ipak, či ni se da je upra vo zbog ulo ge ko ju je imao iz vr ši lac osu đen na za tvor sku ka znu u tra ja nju od 5 go di na, od stra ne su da on pre po znat kao ne ko ko je de lo vao kao or ga ni za tor vr bo va nja i eks plo a ta ci je žr tve, po ka zav ši ve ću dru štve nu opa snost, pa je sud u ovom slu ča ju iz re kao sto žu ka znu ne go u slu ča ju nje go vih sa u če sni ka, ali i dru gih li ca osu đe nih za tr go vi nu de com.

Ta ko đe, pri me ću je se da je za pet li ca ka zna bi la ubla že na is pod po seb nog mi ni mu ma, dok se u osta lim slu ča je vi ma ona kre ta la u gra ni ca ma za pre će ne ka zne, ali gra vi ti ra ju ći ka po seb nom mi ni mu mu pro pi sa ne ka zne.

Po sma tra no iz ugla za ko nom za pre će nih ka zni, ka zne na po li ti ka su do va u ovim slu ča je vi ma bi mo gla da se oka rak te ri še kao bla ga, po seb no ako se

164 Oslo ba đa ju će pre su de do ne te su u slu ča je vi ma u ko ji ma ni je bi lo do ka za da je uči nje no kri vič no de lo tr go vi ne lju di ma, od no sno, ni je do ka za no da je rad nja iz vr še nja pred u ze ta u ci lju eks plo a ta ci je žr tve, što je kon sti tu tiv ni ele ment bi ća ovog kri vič nog de la. Ta ko se u obra zlo že nju pre su de Okru žnog su da u Ni šu (224/05) na vo di: „U kon kret nom slu ča ju za me nik OJT op tu že nom uop šte ne sta vlja na te ret da je te ške pri li ke sve do ka al ban skih dr ža vlja na zlo u po tre bio u ci lju nji ho ve eks plo a ta ci je u vi du pri nud nog ra da ili slu žbe, rop stva ili od no sa slič nog rop stvu, pro sti tu ci je, ser vi tu ta ili ukla nja nja or ga na“.

231

ima na umu da su vik ti mi zi ra na de ca ili ve o ma mla de oso be, ko je za vi se od dru gih, či je po ve re nje je la ko pri do bi ti a po tom zlo u po tre bi ti. Ovo po seb no jer je uoče no da su uči ni o ci u ovim slu ča je vi ma čla no vi po ro di ce, po zna ni ci, pri ja te lji, od no sno, žr tvi bli ska li ca. Sa dru ge stra ne, pak, ako ima mo na umu či nje ni cu da se ra di o li ci ma rom ske na ci o nal ne pri pad no sti, ko ja su su o če na sa si ro ma štvom i ve o ma te škim eko nom skim pri li ka ma, ili da je, pak, or ga ni-zo va nje de ce ra di pro sja če nja je dan od uobi ča je nih na či na pre ži vlja va nja, on da se na me će pi ta nje da li sa mo re pre siv no de lo va nje dr ža ve mo že da se sta vi u funk ci ju spe ci jal ne i ge ne ral ne pre ven ci je ovog vi da kri mi na li te ta. Či ni se da bi ipak dr ža va mo ra la, kroz raz vi ja nje od go va ra ju ćih pro gra ma, ba zi ra nih na pro ak tiv nom pri stu pu, da se vi še ba vi ovom mar gi na li zo va nom dru štve nom gru pom, na sto je ći da ot klo ni ili uma nji ri zi ke od raz li či tih vi do va vik ti mi za-ci je, uklju ču ju ći i tr go vi nu de com.

Sa dru ge stra ne, u slu ča je vi ma tr go vi ne pu no let nim, i to stra nim dr ža vlja-ni ma, pri me ću je se da je od 17 op tu že nih li ca, 12 bi lo osu đe no a u od no su na 5 li ca iz re če ne su oslo ba đa ju će pre su de. Pri to me, u 3 slu ča ja osu đe no je sa mo po jed no li ce, dok su u 3 slu ča ja osu đe na po 3 uči ni o ca, ko ja su de lo iz vr ši la kao sa i zvr ši o ci, ali se ni u jed nom od njih ne po mi nje kri mi nal na or ga ni za ci ja.

Svim li ci ma osu đe nim za tr go vi nu mu škar ci ma iz re če ne su ka zne za tvo ra. Za tvor ske ka zne su se kre ta le u ra spo nu od 6 me se ci do 4 go di ne, ali je naj ve ći broj bio iz me đu jed ne i tri go di ne. Me đu tim, kao i u slu ča je vi ma tr go vi ne de-ča ci ma, pri me ću je se da je za čak osam li ca ka zna bi la ubla že na, pa je iz re če na ka zna za tvo ra is pod po seb nog mi ni mu ma za pre će ne ka zne za ovo kri vič no de lo. Na i me, u ovim slu ča je vi ma naj ve ći broj li ca osu đen je na osno vu čla na 111b st. 2 ra ni jeg Kri vič nog za ko na, ko jim je pred vi đe na ka zna za tvo ra od naj ma nje 3 go di ne, ali su iz re če ne ka zne bi le znat no is pod pro pi sa nog mi ni mu ma: u 3 slu ča ja iz re če na je ka zna u tra ja nju od 6 me se ci, u 3 od go di nu da na, a u po jed nom slu ča ju u tra ja nju od 2 go di ne i 2 go di ne i 6 me se ci za tvo ra. Dru gim re či ma, u sve ga 4 slu ča ja ka zna je bi la u gra ni ca ma za pre će ne ka zne, ali se i ta da kre ta la u gra ni ca ma po seb nog mi ni mu ma.

U po gle du iz re če nih ka zni mo gu će je uoči ti raz li ke u vi si ni ka zni s ob zi rom na ulo gu ko ju su osu đe na li ca ima la u lan cu tr go vi ne. Na i me, pri me ću je se da se stro že ka zne iz ri ču uči ni o ci ma ko ji su na lo kal nom ni vou or ga ni zo va li pre-voz žr ta va, vr bo va li one ko ji su da lje vr ši li pre voz žr ta va tr go vi ne i/ili da va li in struk ci je i na lo ge li ci ma ko ja su žr tve pre vo zi la, u od no su na li ca ko ja su žr-tve pre vo zi la. Ta ko đe, po sto ji od re đe na raz li ka i u po gle du vi si ne ka zni ko je su iz re če ne li ci ma ko ja su pre vo zi la žr tve tr go vi ne: stro že su ka žnja va ni oni ko ji su pre vo zi li ve ći broj žr ta va (na pri mer, 17 žr ta va u spe ci jal nom bun ke ru

232

kom bi no va nog tu ri stič kog vo zi la), u od no su na one ko ji su bi li za du že ni za tran spor to va nje ma njeg bro ja li ca (na pri mer, tri ili če ti ri žr tve).

I po red to ga, slič no kao i u slu ča je vi ma tr go vi ne de com, i ov de bi mo glo da se ka že da je, s ob zi rom na za pre će ne ka zne, ka zne na po li ti ka su do va bla ga. Ali, ako ima mo na umu da se za tr go vi nu pu no let nim mu škar ci ma osu đu ju po je din ci, naj če šće oni ko ji žr tve pre vo ze, ne ret ko tak si sti, od no sno, ka ko na vo de u Okru žnom jav nom tu ži la štvu u Ni šu, oni „na re pu“, on da se ova kvo po stu pa nje su do va mo že oprav da ti, i to da le ko lak še ne go bla go po stu pa nje pre ma tr gov ci ma de com. Uz to, ako ima mo na umu či nje ni cu da po sto ji niz slič no sti iz me đu slu ča je va tr go vi ne pu no let nim mu škar ci ma i kri jum ča re nja mi gra na ta, te da upra vo u ova kvim slu ča je vi ma usled ne do stat ka do ka za če šće mo že i da do đe do pre kva li fi ka ci je tr go vi ne u kri jum ča re nje, on da bla že po stu-pa nje su do va ta ko đe mo že da se pri hva ti. Da kle, či ni se da i u ovim slu ča je vi ma re pre siv no de lo va nje u od no su na ne po sred ne iz vr ši o ce ne mo že da bu de je di ni vid kon tro le ove vr ste kri mi na li te ta, već da bi tre ba lo de lo va ti u prav cu ve ćeg an ga žo va nja nad le žnih or ga na na ot kri va nju gru pa uklju če nih u tr go vi nu mu-škar ci ma. Jer, ka ko na vo de u Okru žnom jav nom tu ži la štvu u Ni šu:

Pro blem je što je ovo naj če šće or ga ni zo va ni kri mi nal, iz kog raz lo ga su efek ti vi dlji vi ji ka da se pra te gru pe i one ot kri ju, a to ra di SBPOK. Kri vič no de lo tr go vi na lju di ma se či ni or ga ni zo va no, ili od stra ne ad hoc gru pe ili gru pe ko ja se ba vi ti me, ali se re đe ot kri va, upra vo je pro blem u ot kri va nju čla no va gru pe. Tr go vi na lju di ma pred sta vlja ve li ki iz vor ne le gal ne za ra de, ovih kri vič nih de la ima mno go vi še ne go što se ot kri je, a i za ra da je je dan od po ka za te lja da se kod tr go vi ne lju di ma uglav nom ra di o or ga ni zo va nom kri mi na lu.

Me đu tim, i po red slič no sti, ipak se pri me ću je bla že po stu pa nje su do va u slu ča je vi ma kri jum ča re nja ne go u slu ča je vi ma tr go vi ne pu no let nim mu škar-ci ma. Na i me, od 53 li ca osu đe na za kri jum ča re nje, u od no su na 35 iz re če na je ka zna za tvo ra (od če ga u 23 slu ča ja prav no sna žno dok u slu ča ju 12 li ca pre-su da ni je po sta la prav no sna žna), dok je pre ma 18 li ca iz re če na uslov na osu da. Za tvor ske ka zne su se ma hom kre ta le u ra spo nu od 3 me se ca do 2 go di ne, pri če mu se pri me ću je da se uglav nom iz ri ču ka zne bli že po seb nom mi ni mu mu, tj. ka zne iz me đu tri i osam me se ci za tvo ra. Raz log za ta kvo po stu pa nje mo že se na ći u či nje ni ci da je naj ve ći broj li ca osu đen po čla nu 350 st. 2 KZ RS iako se i u ve ći ni tih slu ča je va kri jum ča ri lo vi še li ca, ali to sud oči gled no ni je ce nio kao kva li fi ka tor nu okol no sti. Je di no se u jed nom slu ča ju ko ji je tre ti ran kao de lo or ga ni zo va nog kri mi na la za pa ža iz ri ca nje ne što vi ših ka zni – osim dve za tvor ske ka zne u tra ja nju od pet me se ci, osta lim čla no vi ma gru pe ko ji su osu-đe ni iz re če ne su ka zne u ra spo nu od jed ne go di ne i šest me se ci do tri go di ne

233

i šest me se ci za tvo ra. Što se ti če uslov nih osu da, i u tim slu ča je vi ma je uglav-nom bi la utvr đe na ka zna za tvo ra u tra ja nju od tri do šest me se ci, even tu al no do jed ne go di ne, uz od la ga nje za pe riod od jed ne do dve go di ne. U slu ča ju 5 li ca do šlo je i do ubla ža va nja ka zne, tj. iz ri ca nja ka zne za tvo ra is pod po seb nog mi ni mu ma za ovo kri vič no de lo.

Pri li kom od me ra va nja ka zne, sud je u sva kom kon kret nom slu ča ju ce nio od re đe ne okol no sti kao olak ša va ju će ili ote ža va ju će, pri če mu se u ve zi sa tim ne pri me ću ju ne ke bit ne raz li ke iz me đu slu ča je va tr go vi ne i kri jum ča re nja, ni ti iz me đu slu ča je va tr go vi ne de com i tr go vi ne pu no let nim mu škar ci ma.

U ve ći ni slu ča je va na stra ni osu đe nih ni su na đe ne ote ža va ju će okol no sti. Tek u ne kim slu ča je vi ma, sud je kao ote ža va ju će okol no sti ce nio ra ni ju osu đi-va nost, or ga ni zo va nje pri hva ta i pre vo za li ca (or ga ni za ci ja tr go vi ne na ni žem, lo kal nom ni vou), kao i ne do stup nost or ga ni ma kri vič nog go nje nja na kon iz-vr še nja de la.165 Ono što je, pak, ka rak te ri stič no za slu ča je ve tr go vi ne de com je da je kao ote ža va ju ću okol nost sud ce nio pro da ju de ce mla đe od 14 go di na, pri če mu u tom slu ča ju pri nu da de ce na pro sja če nje još vi še po ja ča va ugro ža-va nje za šti će nog do bra. Sa dru ge stra ne, u slu ča je vi ma kri jum ča re nja, po red na ve de nih, sud je u jed nom slu ča ju kao ote ža va ju ću ce nio okol nost da je uči-ni lac po li ca jac, pa, ka ko se na vo di u obra zlo že nju pre su de „ume sto da ot kri va i hva ta uči ni o ce kri vič nih de la, isti je tu okol nost ko ri stio da bi vr šio kri vič na de la“ (pre su da Okru žnog su da u Ni šu K 258/05). Ko nač no, u jed nom slu ča ju kri jum ča re nja sud je uzeo u ob zir iz be ga va nje odo vor no sti za uči nje no de lo kao ote ža va ju ću okol nost.

Da le ko je ve ći broj okol no sti ko je je sud ce nio kao olak ša va ju će, pa i oso bi to olak ša va ju će, što je, ka ko je na ve de no, u ne kim slu ča je vi ma do ve lo do ubla ža va-nja ka zne is pod po seb nog mi ni mu ma. Ta ko je sud kao olak ša va ju će okol no sti ce nio lič ne i po ro dič ne pri li ke osu đe nog, po seb no da se ra di o po ro dič nim lju-di ma, ko ji ima ju de cu, kao i o mla dim oso ba ma; po tom, ra ni ju neo su đi va nost, sla bo imo vin sko sta nje, tj. či nje ni cu da se ra di o si ro ma šnim, ne za po sle nim li ci ma, ko ji iz dr ža va ju svo ju po ro di cu; na kra ju, sud je kao olak ša va ju ću okol-nost u ne ko li ko slu ča je va ce nio i ko rekt no dr ža nje pred su dom.166 U ne kim

165 In te re sant no je na ve sti da se kao ote ža va ju ća okol nost pri od me ra va nju ka zne u slu ča-je vi ma tr go vi ne že na ma i de voj či ca ma, po red ra ni je osu đi va no sti, na vo de i upor nost, bez ob zir nost, ne mo ra lan na čin iz vr še nja kri vič nog de la, te vr še nje kri vič nog de la u du-žem vre men skom in ter va lu. Sve to, po seb no u slu ča ju de voj či ca sud ce ni kao okol no sti ko je po ja ča va ju ste pen ugro ža va nja za šti će nog do bra.

166 I u slu ča je vi ma tr go vi ne že na ma i de voj či ca ma sud je kao olak ša va ju će ce nio sko ro sve na ve de ne okol no sti kao i u slu ča ju tr go vi ne mu škar ci ma, što upu ću je na za klju čak da ne ma ne ke bit ne raz li ke u po gle du uči ni la ca tr go vi ne že na ma, s jed ne, i tr go vi ne mu ška-

234

slu ča je vi ma kri jum ča re nja sud je kao olak ša va ju ću okol nost ce nio i pri zna nje kri vič nog de la i iz ra že no ka ja nje.

Uoče ni pro ble mi u prak si

Na osno vu ana li ze pre su da za tr go vi nu mu škar ci ma i kri jum ča re nje mu-ška ra ca, kao i na osno vu nji ho vog po re đe nja, a isto vre me no ima ju ći u vi du i uvi de struč nja ka sa ko ji ma su vo đe ni in ter vjui, is tra ži va njem je iden ti fi ko va no ne ko li ko pro ble ma u po gle du prak tič ne pri me ne za ko na a ve za no za kri vič no go nje nje. Pr vi se od no si na te ško će u raz gra ni če nju tr go vi ne i kri jum ča ra nja, dru gi, na do ka zi va nje tr go vi ne lju di ma, a tre ći na ne mo guć nost ka žnja va nja onih ko ji kri jum ča re dr ža vlja ne Sr bi je.

Pr va dva uoče na pro ble ma su u ne po sred noj ve zi sa prav nom kva li fi ka ci jom jed nog do ga đa ja kao tr go vi ne ili kri jum ča re nja, što po seb no do la zi do iz ra ža ja u slu ča je vi ma tr go vi ne pu no let nim mu škar ci ma, i to stra nim dr ža vlja ni ma ko ji su za te če ni na pro sto ru Sr bi je, u tran zi tu ka ze mlja ma Evrop ske uni je. Ka ko se vi di iz na pred da te ana li ze pre su da, u slu ča je vi ma tr go vi ne pu no let nim mu-škar ci ma, s jed ne, i kri jum ča re nja mi gra na ta, sa dru ge stra ne, po sto ji či tav niz slič no sti: u ve ći ni slu ča je va go to vo da ne ma raz li ke u po gle du rad nje iz vr še nja (pre voz, pre ba ci va nje, pri hvat, pre da ja); po tom, u oba slu ča ja se ma hom ra di o pre vo že nju ve ćeg bro ja li ca, i to pu no let nih stra nih dr ža vlja na; u oba slu ča ja rad nja iz vr še nja se pred u zi ma u ci lju sti ca nja ne ke, pre sve ga, imo vin ske ko ri sti. Sto ga, či ni se da se, ba rem u ana li zi ra nim pre su da ma, ključ na li ni ja raz gra ni če-nja iz me đu ova dva kri vič na de la ogle da la u to me da li su uči ni o ci ko ri sti li te ške pri li ke žr ta va i zlo u po tre blja va li po lo žaj u ko me su se na la zi le, ili ne. Uko li ko je taj ele ment bio pri su tan, de lo je kva li fi ko va no kao tr go vi na, a ako ne, on da je mo gao da se kva li fi ku je kao kri jum ča re nje. U pri log to me go vo ri i po da tak da su u slu ča je vi ma u ko ji ma op tu že ni ma na te ret ni je sta vlje na zlo u po tre ba te škog po lo ža ja i od no sa za vi sno sti su do vi do no si li oslo ba đa ju će pre su de. Me-đu tim, iako se u slu ča je vi ma kri jum ča re nja ne na vo di da su kri jum ča ri ko ri sti li te ške pri li ke dru gih ili zlo u po tre bi li nji hov po lo žaj, ipak se uoča va da se u oba slu ča ja ra di o eko nom skim mi gran ti ma, što nas po no vo vra ća na te ren te škog

ci ma, sa dru ge stra ne. Ono što je in te re sant no na ve sti je da je u jed nom slu ča ju tr go vi ne jed nom pu no let nom i dve ma lo let ne žen ske oso be sud is ta kao kao olak ša va ju ću okol nost či nje ni cu da se op tu že ni iz vi nio ošte će nim de voj ka ma i nji ho vim po ro di ca ma (pre su da okru žnog su da u Ni šu K 1323/07).

235

raz gra ni če nja ove dve kri mi nal ne ak tiv no sti. S tim u ve zi, Ta ma ra Mi ro vić, za me ni ca Okru žnog jav nog tu ži o ca u Ni šu, ka že:

Po ne kad, u za vi sno sti od ras po lo ži vih do ka za, pro blem mo že pred sta vlja ti i prav na kva li fi ka ci ja uči nje nog de la, s ob zi rom na od re đe ne slič no sti rad nji iz-vr še nja kri vič nog de la tr go vi ne lju di ma i ne do zvo lje nog pre la za dr žav ne gra-ni ce i kri jum ča re nja lju di, u sta vu 2. ovog kri vič nog de la, ka da se ne mo že sa si gur no šću utvr di ti da li je pa siv ni su bjekt žr tva u smi slu kri vič nog de la tr go vi ne lju di ma. Po treb no je utvr di ti iz ko jih raz lo ga je od re đe no li ce ne do zvo lje no pre šlo gra ni cu, tj. ka kve pri li ke pa siv nog su bjek ta je u kon kret nom slu ča ju is ko ri stio iz vr ši lac kri vič nog de la i kom ci lju, upra vo ra di raz gra ni če nja rad nji iz vr še nja ova dva kri vič na de la.

Da kle, kod oba kri vič na de la ra di se o cilj nim de lat no sti ma, pa je za po-sto ja nje de la po treb na od re đe na usme re nost (Sto ja no vić, 2006). Pri to me, mo ra se ima ti u vi du da je cilj tr go vi ne lju di ma eks plo a ta ci ja žr tve, dok je cilj kri jum ča re nja sti ca nje ne ke ko ri sti. I tu bi tre ba lo da se ove dve kri mi nal ne ak tiv no sti raz dvo je. Či ni se da sa da šnje in kri mi na ci je idu ka to me, jer je iz ra ni jeg opi sa bi ća kri vič nog de la tr go vi ne lju di ma iz ba če na for mu la ci ja pre ma ko joj se tr go vi na lju di ma vr ši u ci lju sti ca nja ko ri sti. Upra vo to je bio glav ni ka men spo ti ca nja pri li kom od lu či va nja o to me za ko je kri vič no de lo će jed no li ce bi ti go nje no.

Pa ipak, u prak si se i da lje na i la zi na od re đe ne te ško će, ko je se, pre sve ga, do vo de u ve zu sa do ka zi va njem ci lja u slu ča je vi ma tr go vi ne lju di ma. U ve zi sa tim spor no je pi ta nje na me re uči ni o ca, tj. da li se kao „po se ban su bjek tiv ni ele ment zah te va i na me ra uči ni o ca ko ja bi bi la upra vlje na na po sti za nje ne kog od na ve de nih ci lje va“, tač ni je raz li či tih vi do va eks plo a ta ci je (Sto ja no vić, 2006: 811). U po gle du ovog pi ta nja, Sto ja no vić se, či ni se sa svim oprav da no, pri kla-nja sta vu da je za po sto ja nje tr go vi ne lju di ma do volj no zna nje iz vr ši o ca da će pa siv ni su bjekt bi ti is ko ri šćen u ne ku od svr ha na ve de nih u bi ću kri vič nog de la i od stra ne bi lo kog li ca. To je po seb no va žno u slu ča je vi ma u ko ji ma do eks plo a ta ci je ni je do šlo.

Ali, di le ma ko ja se ja vlja je ka ko do ka za ti da je iz vr ši lac znao da će žr tva bi ti eks plo a ti sa na. S tim u ve zi, ka ko go vo re uvi di po je di nih is pi ta ni ka, po se-ban pro blem pred sta vlja uklju če nost tak si sta, pre vo zni ka kao vo za ča. Ta ko is pi ta nik iz Op štin skog jav nog tu ži la štva u Srem skoj Mi tro vi ci ka že: „Prem da po sto je sa zna nja da su mno gi tak si sti uklju če ni u tran sver mi gra na ta, te ško je do ka za ti nji ho vu od go vor nost, bu du ći da tak si sta ni je ovla šće no slu žbe no li ce i ne mo že da le gi ti mi še put ni ke“. Upra vo to u ne kim si tu a ci ja ma do vo di i do pre kva li fi ka ci je kri vič nog de la tr go vi ne u kri jum ča re nje.

236

Na i me, u če ti ri slu ča ja iden ti fi ko va na na šim is tra ži va njem po stu pak je po kre-nut za tr go vi nu lju di ma (na osno vu čla na 111b ra ni je KZ, od no sno čla na 388 va že ćeg Kri vič nog za ko ni ka), ali je, to kom po stup ka ili usled vra ća nja slu ča ja na po nov no su đe nje od stra ne Vr hov nog su da, do šlo do pre kva li fi ka ci je na kri vič no de lo ne do zvo lje ni pre laz dr žav ne gra ni ce (i kri jum ča re nje lju di) (član 249 ra ni jeg Osnov nog kri vič nog za ko na, od no sno član 350 va že ćeg KZ RS). U pi ta nju su slu ča je vi iz Ni ša, Za je ča ra, Srem ske Mi tro vi ce i Šap ca. Pri to me, pre ma uvi du in ter vju i sa nih struč nja ka, u dva slu ča ja se i ra di lo o kri jum ča re nju mi gra na ta ali su, usled ne do stat ka in kri mi na ci je u vre me ka da je rad nja iz vr še nja pred u ze ta, ovi slu ča je vi u pr vom mo men tu bi li kva li fi ko va ni kao tr go vi na lju di ma (pre ma čla nu 111b ra ni jeg KZ). Sa dru ge stra ne, u dva slu ča ja je de lo pre kva li fi ko va no usled ne do stat ka do ka za da je do šlo do tr go vi ne lju di ma. S tim u ve zi Ta ma ra Mi ro vić, za me ni ca Okru žnog jav nog tu ži o ca u Ni šu, ka že:

U kon kret nom slu ča ju u ko me je zah tev za spro vo đe nje is tra ge pod net pro tiv od re đe nog li ca zbog kri vič nog de la tr go vi na lju di ma, pri ku plje ni do ka zi ni su bi li do volj ni da se na ne sum njiv na čin utvr di da je okri vlje ni de lo iz vr šio si lom ili pret njom, ko ri šće njem te ških pri li ka dru gog, od no sa za vi sno sti... iz kog raz lo ga je iz vr še na pre kva li fi ka ci ja pr vo bit no ozna če nog kri vič nog de la na kri vič no de lo kri jum ča re nje lju di. Ni smo mo gli da do ka že mo da je okri vlje ni is ko ri stio ne ko od sta nja pa siv nog su bjek ta pred vi đe nih od red ba ma st.1 kri vič nog de la tr go vi na lju di ma, kao i da će žr tve bi ti rad no eks plo a ti sa ne i slič no. Okri vlje ni je osu đen na ka znu za tvo ra zbog iz vr še nja kri vič nog de la kri jum ča re nje lju di.

Ka da se go vo ri o kri vič nom de lu tr go vi na lju di ma, po seb no je va žno da se po stu pak spro ve de kva li tet no, br zo i efi ka sno, dok su ošte će ni do stup ni su du i tu ži la štvu, na ro či to ka da su u pi ta nju stra ni dr ža vlja ni. U slu ča ju ka da bi se u dru go ste pe nom po stup ku utvr di li od re đe ni pro pu sti u po gle du utvr đe nog či nje-nič nog sta nja, po sta vlja se pi ta nje ka ko bi se oni even tu al no ot klo ni li uko li ko sud ne bi vi še bio u mo guć no sti da po no vo sa slu ša žr tve iz vr še nja ovog kri vič nog de la, ili bi to bi lo znat no ote ža no.

S tim u ve zi, ka ko je pri me tio Ra do mir Mla de no vić, su di ja Okru žnog su da u Ni šu: „član 350 KZ RS je i va žan jer je ne ka vr sta do pu ne. Ako ne ma ele me-na ta tr go vi ne, mo že se na ći na čin da se op tu ži za kri jum ča re nje“. U pro tiv nom, pre po zna ti iz vr ši o ci mo gu da osta nu ne ka žnja ni, te se on da na me će pi ta nje ka zne ne po li ti ke u funk ci ji ka ko spe ci jal ne, ta ko i ge ne ral ne pre ven ci je ovog i slič nih kri vič nih de la.

Uto li ko, ka ko go vo re uvi di in ter vju i sa nih struč nja ka, za ade kvat no ot kri-va nje i do ka zi va nje a on da i prav no kva li fi ko va nje tr go vi ne lju di ma, po seb no

237

mu škar ci ma, po treb no je pred u ze ti sle de će ko ra ke: obez be di ti bo lju za šti tu žr ta va, po seb no ako se ima na umu či nje ni ca da se u prak si u ve li koj me ri u slu-ča je vi ma tr go vi ne lju di ma osla nja na is ka ze žr ta va, a da žr tve ni su uvek sprem ne na sa rad nju iz stra ha; obez be di ti is ka ze žr ta va to kom pret kri vič nog po stup ka, po seb no ako su žr tve stra ni dr ža vlja ni, ob zi rom da ka sni je bi va ju ne do stup ni or ga ni ma for mal ne so ci jal ne kon tro le; obez be di ti pro ak tiv ni pri stup, od no sno, osla nja nje po li ci je i tu ži la štva u ve ćoj me ri ne go do sa da na oba ve štaj ni rad, na pri ku plja nje ma te ri jal nih do ka za, in for ma ci ja i slič no, što ujed no iz i sku je i bo lju ka drov sku i teh nič ku opre mlje nost nad le žnih slu žbi.

Tre ći iden ti fi ko va ni pro blem od no si se na ka žnja va nje za kri jum ča re nje do ma ćih dr ža vlja na, po seb no li ca sa pod ruč ja Ko so va i Me to hi je. Ta ko je u jed-nom slu ča ju Op štin ski sud u Ši du do neo oslo ba đa ju ću pre su du jer se op tu že ni te re tio za kri jum ča re nje dr ža vlja na Sr bi je, što, ka ko je na ve de no u obra zlo že nju te pre su de, po za ko nu ni je kri vič no de lo. S tim u ve zi, u obra zlo že nju pre su de Op štin skog su da u Ši du (354/07) se na vo di:

Da kle, sva li ca ko ja je opt. W.R. po ku šao da pre ba ci sa te ri to ri je Re pu bli ke Sr-bi je na te ri to ri ju Re pu bli ke Hr vat ske su dr ža vlja ni Re pu bli ke Sr bi je, a rad nja kri vič nog de la ne do zvo ljen pre laz dr žav ne gra ni ce i kri jum ča re nje lju di iz čl. 350 st. 3 u ve zi st. 2 Kri vič nog za ko ni ka se mo že iz vr ši ti sa mo sa li cem ko je ni je dr ža vlja nim SCG, od no sno Re pu bli ke Sr bi je (Re še nje Okru žnog su da u Srem-skoj Mi tro vi ci Kž-769/07 od 15.10.2007. go di ne). Zbog sve ga iz ne tog, kri vič no de lo ko je je opt. W.R. sta vlje no na te ret, po za ko nu ni je kri vič no de lo, pa ga je sud oslo bo dio od op tu žbe shod no od red bi čl. 355 st. 1 tač ka 1 ZKP.

Sto ga bi, ka ko sma tra ju i ne ki is pi ta ni ci, tre ba lo da se iz vr ši re vi zi ja tek sta čla na 350 i to ta ko što bi se omo gu ći lo ka žnja va nje za kri jum ča re nje do ma ćih dr ža vlja na pre ko gra ni ca Sr bi je. S tim u ve zi, po li cij ski slu žbe ni ci iz Od se ka po gra nič ne po li ci je, za stran ce, su zbi ja nje ile gal nih mi gra ci ja i tr go vi ne lju di ma Po li cij ske upra ve u Su bo ti ci sma tra ju da „ni je do bro re še nje da ne mo že da se kri jum ča ri na šim dr ža vlja ni ma, jer upra vo naj ve ći broj njih je su na ši dr ža vlja-ni ko ji do la ze s Ko so va i Me to hi je... oko 80-90% su to li ca s Ko so va ili ju ga Sr bi je – Pre še vo, Bu ja no vac, Me dve đa, ali u tim slu ča je vi ma nji ho ve vo di če ne mo že mo da pro ce su i ra mo“.

238

Za klju čak

Ka ko po ka zu ju na la zi is tra ži va nja, i po red to ga što ve ći na struč nja ka sa ko ji ma su vo đe ni in ter vjui sma tra da u prak si ne ma pro ble ma u po gle du raz-gra ni če nja tr go vi ne lju di ma i kri jum ča re nja mi gra na ta, ipak ni je uvek jed no-stav no po sta vi ti tu li ni ju iz me đu ova dva vi da kri mi na li te ta. Te ško će u ja snom sa gle da va nju tr go vi ne mu škar ci ma, s jed ne, i kri jum ča re nja, sa dru ge stra ne, vi de se i iz pre su da ko je su za po tre be pi sa nja ovog ra da bi le ana li zi ra ne. Pri-me ću je se da go to vo da ne ma raz li ke u po gle du rad nje iz vr še nja ko ju pred u zi-ma ju tr gov ci pu no let nim mu škar ci ma, s jed ne, i kri jum ča ri, sa dru ge stra ne. Ona se u naj ve ćem bro ju slu ča je va sa sto ji u pri hva tu, pre vo zu, pre ba ci va nju, sme šta ju žr ta va. Ta ko đe, oba de la se vr še u naj ve ćem bro ju slu ča je va zlo u po-tre bom te ških pri li ka dru gih li ca i ko ri šće njem od no sa za vi sno sti, a sve to u ci lju sti ca nja ne ke do bi ti, od no sno, imo vin ske ko ri sti, što za pra vo i do vo di do kon fu zi je u po gle du prav ne kva li fi ka ci je.

Sa pro ši ri va njem kri vič nog de la ne do zvo lje ni pre laz dr žav ne gra ni ce i na kri jum ča re nje lju di, ka ko pri me ću ju po je di ne autor ke, „re šen je pro blem pod-vo đe nja i slu ča je va kri jum ča re nja u okvi re tr go vi ne lju di ma“ (Jo va no vić, Sa vić, 2008: 18). Či ni se da je sa da ne što ja sni ja li ni ja raz gra ni če nja, s ob zi rom na cilj u ko me se vr ši jed no, od no sno, dru go kri vi čno de lo. Me đu tim, je dan od osnov-nih pro ble ma na ko ji se s tim u ve zi na i la zi u prak si od no si se na do ka zi va nje ci lja u slu ča je vi ma tr go vi ne pu no let nim mu škar ci ma, i to ka da do eks plo a ta ci je ni je do šlo jer je la nac tr go vi ne pre se čen na pro sto ru Sr bi je. To se ne mi nov no re pe r ku tu je na prav nu kva li fi ka ci ju u kon kret nom slu ča ju.

Po da ci do ko jih se do šlo is tra ži va njem u ve zi sa kri vič nim pro go nom u slu ča je vi ma tr go vi ne i kri jum ča re nja mu ška ra ca po ka zu ju da se ovi vi do vi kri-mi na li te ta, sem u jed nom slu ča ju kri jum ča re nja, ni su tre ti ra li kao vid or ga ni-zo va nog kri mi na la. Glav ni or ga ni za to ri uglav nom osta ju ne do stup ni or ga ni ma for mal ne so ci jal ne kon tro le, dok u oba slu ča ja ka žnja va nju pod le žu oni ko ji se u struk tu ri tr go va ca i kri jum ča ra na la ze ma hom na naj ni žem ni vou, ma nje ili vi še, or ga ni zo va ne kri mi nal ne mre že. To su po je din ci ko ji se, ne ret ko, ad hoc an ga žu ju, po seb no tak sis ti, vo za či i auto pre vo zni ci. Ili, ka ko na vo di Sur te es (2008: 47), to su kri mi nal ci ko ji ne ma ju ve šti ne, tj. ko ji ne ma ju kri mi nal nu pro šlost, „či ji je po sao da pri me žr tvu i obez be de pre la zak gra ni ce“ ta ko da se nji ho va ulo ga u či ta vom lan cu za vr ša va onog mo men ta ka da žr tvu pre da-ju dru gom li cu. Njih an ga žu je ne ko na lo kal nom ni vou, od no sno, ne ko ko bi mo gao da se tre ti ra kao deo „ma nje lo kal ne gru pe kri mi na la ca (sred nji ni vo)“ (Sur te es, 2008: 47). Me đu tim, i lo kal ni or ga ni za to ri pre vo za, pre ba ci va nja,

239

sme šta ja žr ta va, ma hom osta ju ne ka žnje ni. Njih osu đe ni če sto i ne po zna ju, jer se kon tak ti svo de na raz go vo re pu tem mo bil nog te le fo na, ka da ne po sred ni iz vr ši o ci do bi ja ju in struk ci je u po gle du od re đe nog „po sla“.

U po gle du ka zne ne po li ti ke su do va, pri me ću je se da su, po sma tra no iz ugla za ko nom za pre će nih ka zni, ka zne iz re če ne tr gov ci ma mu škar ci ma u naj ve ćem bro ju slu ča je va ni ske. Na i me, u ve li kom bro ju slu ča je va, po seb no tr go vi ne pu-no let nim stra nim dr ža vlja ni ma, do la zi do ubla ža va nja ka zne, a i ka da se ka zne kre ću unu tar pro pi sa nih gra ni ca, gra vi ti ra ju po seb nom mi ni mu mu za pre će ne ka zne. Me đu tim, gle da no iz ugla ulo ge ko ju su osu đe na li ca ima la u lan cu tr go-vi ne i ste pe na nji ho ve dru štve ne opa sno sti, či ni se da se za ve ći nu ana li zi ra nih slu ča je va, po seb no tr go vi ne pu no let nim mu škar ci ma, mo že na ći oprav da nje za ta kvo po stu pa nje su do va. Ovo po seb no ako se ima na umu po stu pa nje su do va u slu ča je vi ma kri jum ča re nja ob zi rom na broj ne slič no sti ko je po sto je iz me đu ova dva ob li ka kri mi na li te ta, i to ka da su žr tve pu no let ni mu škar ci.

Ko nač no, pro blem na ko ji se u prak si sve če šće na i la zi u ve zi sa kva li fi ko-va njem jed nog do ga đa ja kao kri jum ča re nja lju di, od no si se na ne mo guć nost ka žnja va nja za kri jum ča re nje dr ža vlja na Sr bi je, te bi s tim u ve zi tre ba lo raz-mi sli ti o mo gu ćem re vi di ra nju od red be ko jom se pro pi su je ovo kri vič no de lo. To se či ni po se bno va žnim u si tu a ci ji ka da ve li ki broj li ca sa Ko so va i Me to hi je od la zi ili po ku ša va da ode ile gal no u ze mlje za pad ne Evro pe.

240

241

Bi lja na Si me u no vić-Pa tić

Pred lo zi dru štve nog re a go va nja ko je su da li is pi ta ni ci

Uvod

Is tra ži va njem „Mu škar ci-žr tve tr go vi ne lju di ma“ sa ku plja ne su i in for ma ci je ko je se od no se na sta vo ve i ide je is pi ta ni ka, pre sve ga struč nja ka, ali i uči ni la-ca kri vič nog de la tr go vi ne lju di ma ili kri jum ča re nja lju di, o mo guć no sti ma i na či ni ma una pre đi va nja pre ven tiv nih dru štve nih ak tiv no sti.

In ter vju i sa nim struč nja ci ma je, na i me, po sta vlje no pi ta nje: „Ima te li ne-ku ide ju ka ko da se na še dru štvo efi ka sni je su prot sta vi pro ble mu tr go vi ne lju di ma“, dok je jed no od pi ta nja po lu struk tu ri ra nog upit ni ka za li ca ko ja su se na la zi la na iz dr ža va nju ka zne za kri vič no de lo tr go vi ne lju di ma ili kri jum-ča re nja lju di bi lo: „Ka ko je, pre ma va šem mi šlje nju, mo gu će re ši ti pro blem tr go vi ne lju di ma?“

Po šlo se od oče ki va nja da će sa mi lju di ko ji su ne po sred no uklju če ni u pro-blem tr go vi ne lju di ma, na ovaj ili onaj na čin, mo ći da uka žu na fak to re ko ji su ključ ni za ge ne ri sa nje ri zi ka vr še nja ili stra da nja od tr go vi ne lju di ma, od no sno fak to re na ko je se mo že de lo va ti ka ko bi se una pre di la efi ka snost su zbi ja nja, kon tro le ili pre ven ci je ove po ja ve.

Ka da je reč o is pi ta ni ci ma-struč nja ci ma, tre ba re ći da je iden tič no pi ta nje bi lo po sta vlja no i u okvi ru is tra ži va nja tr go vi ne lju di ma ko je je Vik ti mo lo ško dru štvo Sr bi je spro ve lo 2003. go di ne, pa će se, po red osta log, do bi je ni po da-ci ma kar u gru bim cr ta ma mo ći upo re di ti. Oče ki va lo se da će, za raz li ku od pro šlog is tra ži va nja ko je je spro ve de no u vre me u ko je je tr go vi na lju di ma bi la re la tiv no no va te ma u op štem i struč nom dis kur su u Sr bi ji, broj pred lo že nih me ra bi ti ma nji, pred lo že ne me re ko he rent ni je, te da će u ma njoj me ri od ra-ža va ti po ve re nje u me re kri vič no prav ne re pre si je, a da le ko vi še ne go ra ni je u pre ven tiv ne me re.

242

Pred lo zi in ter vju i sa nih struč nja ka

Svo je vi đe nje ade kvat nog na či na bor be pro tiv tr go vi ne lju di ma in ter vju i-sa ni struč nja ci su iz no si li od go va ra ju ći na pi ta nje: „Ima te li ne ku ide ju ka ko da se na še dru štvo efi ka sni je su prot sta vi pro ble mu tr go vi ne lju di ma“? Ve ći na in ter vju i sa nih struč nja ka – njih 68 (83%) je na po sta vlje no pi ta nje od go vo ri la i eks pli cit no iz ne la vla sti to vi đe nje me ra ko je bi tre ba lo pred u ze ti u ci lju efi ka-sni jeg dru štve nog re a go va nja na pro blem tr go vi ne lju di ma. Svi iz ne ti pred lo zi mo gu se gru pi sa ti u sle de će če ti ri ka te go ri je:

Pred lo zi me ra za ja ča nje efi ka sno sti kri vič no prav ne re pre si je• Pred lo zi me ra u ci lju una pre đi va nja za šti te i po dr ške žr ta va tr go vi ne lju-• di maPred lo zi me ra i ak tiv no sti u do me nu (ge ne ral nog i spe ci jal nog) pre ven tiv-• nog re a go va njaMe re ko je se od no se na po di za nje stan dar da struč nog ra da i una pre đe nje • sa rad nje iz me đu ključ nih ak te ra bor be pro tiv tr go vi ne lju di ma.

U struk tu ri pred lo že nih me ra su pri bli žno jed na ko bi le za stu plje ne me re ko je se ti ču po di za nja efi ka sno sti re pre siv nog de lo va nja, od no sno una pre đe nja ot kri va nja i go nje nja uči ni la ca, kao i po o štra va nja ka zne ne po li ti ke (39,7%) i me re ko je se od no se na pre ven ci ju (34%), dok se 18% pred lo ga od no si na me re una pre đe nja za šti te žr ta va. Za ni mlji vo je da se ovaj re zul tat bit no raz li ku je od re zul ta ta do bi je nih pri li kom is tra ži va nja tr go vi ne lju di ma u Sr bi ji ko je je VDS spro veo 2003. go di ne (Ni ko lić-Ri sta no vić i dr., 2004: 205), ka da su u struk-tu ri pred lo že nih me ra do mi ni ra le one ko je se od no se na ja ča nje efi ka sno sti kri vič no prav ne re pre si je (44%), dok su me re u obla sti pre ven tiv nog re a go va nja bi le za stu plje ne u naj ma njoj me ri (25%).

Za ni mlji vo je da su una pre đe nje re pre siv nih me ra ne što re la tiv no če šće za go-va ra li is pi ta ni ci ko ji ni su ima li pro fe si o nal no is ku stvo sa slu ča je vi ma tr go vi ne lju di ma (44,4%) ne go oni ko ji to je su (38%), kao i is pi ta ni ci ko ji ni su po ha đa li se mi na re o tr go vi ni lju di ma (52,2%) u od no su na one ko ji su ova kve edu ka ci je po ha đa li jed nom ili vi še pu ta (33%).

Naj ve ći broj is pi ta ni ka ko ji su pred lo ži li me re una pre đi va nja re pre siv nog de lo va nja, neo p hod nim su sma tra li is klju či vo njih (3/4), dok su pre o sta li pred-la ga li po red me ra za ja ča nje re pre si je i me re pre ven ci je (16%), od no sno me re za šti te žr ta va (11%). Če tvr ti na is pi ta ni ka opre de li la se is klju či vo za me re pre-ven ci je, dok se sve ga tro je is pi ta ni ka (4,4%) opre de li lo is klju či vo za me re za šti te i po mo ći žr tva ma.

243

Edu ka ci ju struč nja ka, kao me ru ko ja se od no si na po di za nje stan dar da struč nog ra da i una pre đi va nje sa rad nje iz me đu ključ nih ak te ra bor be pro tiv tr go vi ne lju di ma pred lo ži lo je po 40% is pi ta ni ka. Po red edu ka ci je, ne ko li ko is pi ta ni ka je pred lo ži lo ka drov sko i teh nič ko ja ča nje po li ci je.

Pred lo že ne me re za ja ča nje efi ka sno sti kri vič no prav ne re pre si je

Is pi ta ni ci ko ji su is ta kli po tre bu ja ča nja re pre siv ne kon tro le tr go vi ne lju di ma pre o vla đu ju unu tar sa mo dve ob u hva će ne pro fe si o nal ne ka te go ri je – pri pad ni ka po li ci je (54%) i tu ži la ca i za me ni ka tu ži o ca (56,3%). Su di je, su di je za pre kr ša je, pred stav ni ci ne vla di nih i me đu na rod nih or ga ni za ci ja za lo ži li su se za ja ča nje re pre si je u do me nu kon tro le tr go vi ne lju di ma u 31%, 28,6%, 16,7% i 0% slu ča-je va, re spek tiv no. U po re đe nju sa re zul ta ti ma do bi je nim is tra ži va njem VDS-a iz 2003. go di ne, mo že se kon sta to va ti opa da nje uče šća struč nja ka ko ji se za la žu za ja ča nje kri vič no prav ne re pre si je u sva koj pro fe si o nal noj ka te go ri ji.167

Kao kon kret ne me re za una pre đe nje efi ka sno sti kri vič no prav ne re pre si je tr go vi ne lju di ma, pred lo že ne su sle de će:

Struč no usa vr ša va nje za po sle nih u dr žav nim or ga ni ma za du že nim za kon-• tro lu kri mi na li te taPo di za nje teh nič ke i ka drov ske opre mlje no sti po li ci je ra di uspe šni je kon tr o le • dr žav nih gra ni ca i efi ka sni jeg ot kri va nja kri vič nih de la tr go vi ne lju di maUna pre đi va nje ko or di na ci je ra da dr žav nih or ga na za du že nih za kon tro lu • kri mi na li te taJa ča nje me đu na rod ne, po seb no re gi o nal ne sa rad nje u bor bi pro tiv tran-• sna ci o nal nog kri mi na laUna pre đi va nje re le vant nih za ko no dav nih re še nja (u obla sti ma te ri jal nih i • pro ce snih kri vič no prav nih od re da ba)Po o štra va nje ka zne ne po li ti ke• Una pre đi va nje ra da tr ži šne in spek ci je i in spek ci je ra da (spro vo đe nje ve ćeg • bro ja nad zo ra ra di efi ka sni jeg ot kri va nja even tu al ne vik ti mi za ci je tr go vi-nom lju di ma)Su zbi ja nje ko rup ci je.•

167 Na ve de no is tra ži va nje je, na i me, po ka za lo da se za ja ča nje re pre siv nih me ra za lo ži la po lo vi na in ter vju i sa nih su di ja okru žnih i op štin skih su do va, 2/3 okru žnih i op štin skih jav nih tu ži la ca, nji ho vih za me ni ka ili struč nih sa rad ni ka, 3/4 sa rad ni ka u ne vla di nim or ga ni za ci ja ma, 4/5 za po sle nih u cen tri ma za so ci jal ni rad, obra zov nim i usta no va ma so ci jal ne za šti te, 9/10 za po sle nih u Mi ni star stvu unu tra šnjih po slo va, i sve in ter vju i sa ne su di je za pre kr ša je (Ni ko lić-Ri sta no vić i dr. 2004: 205-206).

244

Is pi ta ni ci ko ji su iz ne li uve re nje o neo p hod no sti una pre đi va nja efi ka sno sti kri vič no prav ne re pre si je uglav nom su apo stro fi ra li po tre bu po di za nja efi ka sno-sti po li ci je u ot kri va nju kri vič nih de la i uči ni la ca, kao i obez be đi va nju do ka za o uči nje nom kri vič nom de lu. Sve ga če ti ri is pi ta ni ka (tu ži o ci i su di je) za lo ži lo se za po o štra va nje (za ko no dav ne i/ili sud ske) ka zne ne po li ti ke. Uz to, ne ko li ko tu ži la ca, za me ni ka tu ži o ca i su di ja je iz ne lo stav o po tre bi od re đe nih le gi sla-tiv nih pro me na u obla sti re le vant nih ma te ri jal nih i pro ce snih kri vič no prav nih od re da ba. Ne ki od tih pred lo ga uklju ču ju:

„Jed no stav ni ji opis kri vič nih de la. Te ško je do ka za ti su bjek tiv ni ele me nat – za-blu du, te ške pri li ke, ele men te si le i pret nje tre ba is klju či ti. Bez is ku stva ne ma ni šta. Na me ra je su vi šni ele me nat. Ima mo 2 ZKP-a, va že će i ne va že će od red-be, od su stvo pra vih kri te ri ju ma“ (is pi ta nik iz Op štin skog jav nog tu ži la štva u Vra nju).

„Iz me na de fi ni ci je kri vič nog de la zbog ko je se kri jum ča re nje Al ba na ca sa Ko-so va ne mo že sma tra ti kri vič nim de lom jer su do ma ći dr ža vlja ni“ (is pi ta nik iz Op štin skog jav nog tu ži la štva u Su bo ti ci).

Efi ka sni ja kon tro la gra ni ca na gla še na je kao nu žna me ra od stra ne ve ći ne in ter-vju i sa nih struč nja ka iz po gra nič nih me sta, dok je ja ča nje me đu na rod ne sa rad nje u bor bi pro tiv tran sna ci o nal nog kri mi na la, po seb no sa rad nja po li ci je, na ro či to is tak nu ta od stra ne ve ćeg bro ja is pi ta ni ka, po seb no struč nja ka iz pra vo su đa:

„Ne mo že mo her me tič ki da za tvo ri mo gra ni ce. Po treb no je za to oja ča ti dr žav ne slu žbe, po seb no po li ci ju – oja ča ti ih i ka drov ski i teh nič ki. Tre ba or ga ni zo va ti vi še se mi na ra na te mu tr go vi ne lju di ma. Oni su zna čaj ni za raz me nu is ku sta va. Na pri mer, zna či lo bi da se or ga ni zu je se mi nar na ni vou Bal ka na, da se struč nja ci iz ra znih ze ma lja po ve žu, us po sta ve sa rad nju. Bit na je do bra raz me na in for-ma ci ja iz me đu or ga na i in sti tu ci ja ko je ra de na ot kri va nju tr go vi ne“ (Ra do mir Mla de no vić, Okru žni sud u Ni šu).

Me re pre ven ci je

Me re pre ven ci je kao me re ko je bi tre ba lo pred u ze ti u ci lju una pre đi va nja dru štve nog od go vo ra na pro blem tr go vi ne lju di ma re la tiv no naj če šće su za go-va ra li in ter vju i sa ni pred stav ni ci me đu na rod nih i do ma ćih ne vla di nih or ga ni-za ci ja (75%) i in ter vju i sa ne su di je op štin skih i okru žnih su do va (54%), dok su to naj re đe či ni li pri pad ni ci MUP-a Re pu bli ke Sr bi je (7,7%). U fa vo ri zo va nju

245

pre ven ci je ni su pri me će ne upa dlji ve raz li ke s ob zi rom na pol is pi ta ni ka – 30% is pi ta ni ka i 38,7% is pi ta ni ca, pred lo ži lo je pre ven tiv ne me re.

Me đu pre ven tiv nim me ra ma ko je su pred lo že ne od stra ne is pi ta ni ka ap so-lut no pre o vla đu ju one ge ne ral no-pre ven tiv nog ka rak te ra:

Op šte me re eko nom ske i so ci jal ne po li ti ke• Sen zi bi li sa nje jav no sti na pro blem tr go vi ne lju di ma / po di za nje sve sti op-• šte po pu la ci je o ri zi ci ma skop ča nim sa ile gal nim eko nom skim i dru gim mi gra ci ja ma.

Go to vo svi is pi ta ni ci ko ji su uka za li na va žnost pre ven tiv nih me ra, apo stro-fi ra li su zna čaj in fo r mi sa nja jav no sti, od no sno po di za nja sve sti o pro ble mu u op štoj po pu la ci ji:

„Tre ba lo bi da se po ja ča na uč no-is tra ži vač ki rad ko ji bi bio osno va pre ven tiv nih pro gra ma... Neo p hod no je po ja ča ti me re eko nom ske i so ci jal ne po li ti ke u ci lju bo lje pre ven ci je tr go vi ne lju di ma... Tre ba spro vo di ti me re in for ma tiv no-edu ka tiv-nog ka rak te ra i to u ce lo kup noj škol skoj po pu la ci ji... Neo p hod no je spro vo đe nje in for ma tiv no-edu ka tiv nih kam pa nja. Tu spa da ju spo to vi, se ri je i slič no... Na ni vou dr ža ve tre ba osno va ti in for ma tiv ne ser vi se kao nad grad nju na ono što ra de ATC, ASTRA, VDS... Ako ne ko li ce že li da ot pu tu je ne gde, npr. u En-gle sku, tre ba da ima ko ga da pi ta da li ta mo po sto ji ta kva fa bri ka. Ta kav ser vis bi mo gao da ostva ri la ku i br zu sa rad nju sa kon zu lar nim pred stav ni štvi ma, sa vla di nim i ne vla di nim sek to rom itd.“ (Sa ša Mi jal ko vić, Kri mi na li stič ko-po-li cij ska aka de mi ja, Be o grad).

„Kao pr vo, po rast eko nom skog bla go sta nja, a kao dru go, sred stva jav nog in for-mi sa nja tre ba da po sve te vi še pa žnje ovom pro ble mu i mla đoj po pu la ci ji – oni ni su in for mi sa ni šta ih če ka, po seb no je to iz ra že no u po gra nič nim kra je vi ma“ (Dra gan Sto ja no vić, Or gan za pre kr ša je u Vra nju).

„Pre sve ga ono što je u do me nu pre ven ci je i edu ka ci je. Po treb no je lo ci ra nje pro ble ma, a on da ra di ti na po di za nju sve sti gr đa na, in sti tu ci ja o pro ble mu, tra u ma ma ko je žr tve pre ži vlja va ju, ko li či na ma nov ca ko ji se ov de „obr će“, te da se ta ko pod stak nu na bor bu pro tiv ovog fe no me na. Eko nom ska be da je ključ ni raz log zbog ko ga se žr tve na đu u lan cu tr go vi ne“ (Zo ran Mar ko vić, Op štin ski sud u Za je ča ru).

Ne ko li ko is pi ta ni ka je pak go vo ri lo i o me ra ma spe ci jal no-pre ven tiv nog ka-rak te ra, da kle onim usme re nim na po seb no vul ne ra bil ne ka te go ri je, od no sno po pu la ci ju „u ri zi ku“:

246

„Na pri mer, u po gle du edu ka ci je, tre ba lo bi pri stu pi ti kre i ra nju ce lo vi te obu ke o tr go vi ni lju di ma ko ja bi uklju či la i dru ge seg men te, na pri mer ljud ska pra va, ko mu ni ka ci ju, rad sa mar gi nal nim gru pa ma... Tr go vi na lju di ma tre ba da se shva ti kao pro blem mar gi na li za ci je, so ci jal ne de pri va ci je, si ro ma štva. Tre ba lo bi se fo ku si ra ti na pro ble me ko ji su u osno vi: si ro ma štvo, neo bra zo va nje, dis kri-mi na ci ja. Jer, ne ki lju di, tj. žr tve jed no stav no ni su ima li al ter na ti vu... Pro gra mi pre ven ci je su iz gu bi li svr hu – op šta po pu la ci ja je in for mi sa na o tr go vi ni lju di ma, sa da bi tre ba lo da se obra ća od re đe nim cilj nim gru pa ma ko je su iden ti fi ko va ne kao ri zič ne – oni ma ko ji ne mo gu da vi de spot na TV, da pro či ta ju šta je na pi-sa no na pla ka ti ma“ (Alek san dra Ga lo nja, IOM).

„Po treb no je ima ti sa rad nju i sa Na ci o nal nom slu žbom za za po šlja va nje, jer su upra vo oni ko ji su ne za po sle ni i naj u gro že ni ji, ali je u tom de lu po treb no ne za po sle ne do bro in for mi sa ti šta da pri hva te od po slo va, šta je sum nji vo, gde su ri zi ci da ne bi upa li u la nac tr go vi ne lju di ma“ (Slo bo dan Jo vi čić, Ode lje nje za su zbi ja nje ile gal nih mi gra ci ja i tr go vi ne lju di ma, Upra va za stran ce PU za grad Be o grad, MUP RS).

„Si stem sko re ša va nje pro ble ma – sma nji ti ri zik od upa da nja u pro ces tr go vi ne in te gri sa njem mar gi na li zo va nih u dru štvo“ (Ma ri ja na Sa vić, NVO Ati na).

Me re za šti te i po mo ći žr tva ma

Me đu is pi ta ni ci ma ko ji su eks pli cit no iz ne li svo je vi đe nje me ra ko je tre ba pred u ze ti u ve zi sa pro ble mom tr go vi ne lju di ma, pred lo ge ko ji se od no se na po dr šku i po moć žr tva ma re la tiv no naj če šće su iz no si li, po oče ki va nju, pred-stav ni ci me đu na rod nih (75%) i do ma ćih ne vla di nih or ga ni za ci ja (50%). Su di je okru žnih i op štin skih su do va, su di je za pre kr ša je, po li ci ja, tu ži o ci i za me ni ci tu žo ca či ni li su to znat no re đe – pred lo ge ve za ne za za šti tu i po dr šku žr tva-ma da lo je 15,4% su di ja, 14,3% su di ja za pre kr ša je, 7,7% pri pad ni ka MUP-a i 6,3% tu ži la ca i za me ni ka tu ži o ca.168

Pred lo že ne me re u ci lju za šti te i po mo ći žr tva ma i spre ča va nja nji ho ve se-kun dar ne i po nov ne vik ti mi za ci je je su sle de će:

168 Re zul ta ti is tra ži va nja ko je je VDS spro veo 2003. go di ne bi li su slič ni na ve de nim, po seb-no u de lu ko ji se od no si na uče sta lost pred lo ga od stra ne tu ži la ca i nji ho vih za me ni ka (1/5), pri pad ni ka MUP-a (1/5) i su di ja op štin skih i okru žnih su do va (1/6) u po gle du me ra za šti te i po dr ške žr ta va kao me ra od po seb nog zna ča ja za una pre đe nje dru štve nog od go vo ra na pro blem tr go vi ne lju di ma (Ni ko lić-Ri sta no vić i dr., 2004: 211-213).

247

Sen zi bi li sa nje i edu ka ci ja struč nja ka u ci lju una pre đi va nja iden ti fi ka ci je • vik ti mi za ci je, na ro či to od ra slih mu ška ra ca i mu ške de ceOtva ra nje sklo ni šta za mi gran te, po seb no de cu• Kre i ra nje od go va ra ju ćih pro gra ma (re)in te gra ci je.•

Pro blem ne sen zi bi li sa no sti struč nja ka u Re pu bli ci Sr bi ji, upr kos vi še go di-šnjim edu ka ci ja ma u obla sti tr go vi ne lju di ma, i da lje je ak tu e lan i na gla šen od stra ne is pi ta ni ka u ovom is tra ži va nju. Taj pro blem je po seb no iz ra žen u ve zi sa vik ti mi za ci jom li ca mu škog po la, na ro či to od ra slih i ma lo let nih mi gra na ta:

„Po treb no je da se vi še nov ca ula že u sme štaj tih lju di – Pa din ska ske la je u ja ko lo šem sta nju. Oni ta mo bo ra ve dok če ka ju do ku men ta, a to obič no tra je i po 2-3 me se ca, a u tom sme šta ju ne ma nor mal nih uslo va za ži vot. Ta ko đe bi tre ba lo obez be di ti po seb no pri hva ti li šte za de cu stran ce ka ko de ca ile gal ni mi gran ti ne bi bi la za jed no sa na šom de com ko ja su u ri zi ku i ko ja se na la ze u Pri hva ti li-štu. Raz log za to je po sto ja nje ve li kog an ta go ni zma, de ca se ta mo i po tu ku, a, sa dru ge stra ne, ne ma ju u pri hva ti li šti ma pre vo di o ce u pe ri o du to kom kog de te stra nac bo ra vi u usta no vi, ta ko da se oni ko ji ra de, pre sve ga vas pi ta či, ve o ma te ško sa nji ma spo ra zu me va ju. Lju di ko ji ra de u pri hva ti li šti ma za de cu su mla-di, vred ni i že le da ra de ali ne ma ju sred sta va. Oni bi, ka da bi bi lo sred sta va, mo gli sva ko de te ko je je ile gal no na na šoj te ri to ri ji da vra te bez po seb ne po mo ći IOM-a“ (Ta ma ra Vu če no vić, IOM).

„Raz vi ja nje do dat nih pro gra ma – za de cu na uli ci, po seb no de ča ke, čak i de cu ko ja su na uli ci i me đu so bom stu pa ju u van brač ne od no se. Ono što je po treb no je nji ho vo iz me šta nje – da fi zič ki bu du iz me šte ni u dru gu sre di nu, na si gur no, ali je to te ško kod nas jer je Sr bi ja ma la i oni se la ko vra te, pre me šta ju iz me sta u me sto. Ne ma do volj no pro sto ra (te ri to ri jal no po sma tra no) za ne ki sa fe pro-gram. Tu bi mo žda zna či la sa rad nja sa or ga ni za ci ja ma iz dru gih ze ma lja, pa da se de ca odav de ša lju kod njih na pro gra me a po tom da se vra te u Sr bi ju ali da je po treb no da se in sti tu ci je po za ba ve us po sta vlja njem uslo va za da lje ba vlje nje tom de com“ (Mi li ca Đor đe vić, NVO Cen tar za in te gra ci ju mla dih).

Ne ko li ci na pred lo ga za una pre đe nje po lo ža ja i za šti te žr ta va oči gled no je mo ti vi sa na že ljom da se ostva ri do bit u do me nu efi ka sno sti go nje nja uči ni la ca tr go vi ne lju di ma:

„Ade kvat ni ja za šti ta žr ta va... Žr tve tre ba eko nom ski osa mo sta li ti, da ne za vi se vi še od uči ni o ca, da se sa ma žr tva ose ća za šti će nom. Tek ta da ona mo že da da va li dan is kaz a to je va žno za su zbi ja nje ove po ja ve“ (Mi o drag Ca no vić, Op-štin sko jav no tu ži la štvo u Za je ča ru).

248

„Po treb no je i vi še spo sob no sti i zna nja za rad sa žr tva ma – žr tvu tre ba ’pri do-bi ti’ da go vo ri, po treb ni su nam i psi ho lo zi“ (Ra do mir Mla de no vić, Okru žni sud u Ni šu).

Pri stup re še nju iz ugla osu đe nih za tr go vi nu lju di ma

U okvi ru spro ve de nog is tra ži va nja, svo je sta vo ve o na či ni ma spre ča va nja pro ble ma tr go vi ne lju di ma iz no si li su i in ter vju i sa ni osu đe ni ci – že ne i mu škar-ci na iz dr ža va nju ka zne u Kaz ne no-po prav nom za vo du za že ne u Po ža rev cu i Ka zne no-po prav nom za vo du u Srem skoj Mi tro vi ci. Eks pli cit ni od go vo ri na pi ta nje: „Ka ko spre či ti da lju di po sta nu žr tve tr go vi ne“ do bi je ni su od stra ne še sto ro osu đe nih, ko ji fak to re po ja ve vi de u ko rup ci ji, ne do zvo lje no sti pro sti-tu ci je, sop stve noj ne pro mi šlje no sti i „la ko ver no sti“:

„Pro blem op sta je zbog mi ta. Da ni je pod mi ći va nja, pro blem bi bio re šen vr lo br zo. Ne mo že se do ći do žr ta va ta ko la ko mi mo agen ci ja. Agen ci je (za po slov nu prat nju) su naj va žni je. One pod mi ću ju po li ci ju, za to oni za tva ra ju oči. Ne ki i sa mi ima ju agen ci je... Ako je za kon, za kon je za sve... a in spek to ri uzi ma ju no vac... i po 500 evra, pa ne vi de ni šta. Pa ka kav je on pan dur, po li ca jac ili in spek tor?! Tr go vi na lju di ma, pa ko to sve do zvo lja va, ako ne za kon?! Svi za te agen ci je zna ju... čak i in spek to ri idu, ima ju po pust. Ako bi se to za u sta vi lo, za u sta vi la bi se tr go vi na lju di ma. Agen ci je su u sta nu, pla ća se 300 evra, tu 5, 6 de vo ja ka... do đe ne ko i ka že svi đa mi se ova de voj ka, ko li ko – 2000 evra i ode sa njom u Ita li ju. Zna či, ko je kriv za sve? Za kon... Znam po li caj ca ko ji dr ži agen ci ju. Pro da je de voj ke, dro gu, he roin, ko kain, LSD. Ako se za u sta ve agen ci je bi će ma nje tr go vi ne lju di ma. Ne će me ne ne ko za u sta vi ti na uli ci i pi-ta ti ho ću li da ra dim pro sti tu ci ju, sve ide pre ko agen ci je... Dru go je kad ne ko ra di pro sti tu ci ju za se be, kad ne ma da je de, stan i ta ko...” (že na, 33 go di ne, osu đe na za tr go vi nu lju di ma)

„Tre ba lo bi le ga li zo va ti pro sti tu ci ju, da po sto je ba ro vi kao na Za pa du, to bi bi lo do bro za sve: i za dr ža vu i za klu ba še, i za kli jen te i za sa me de voj ke, da i de voj ke bu du osi gu ra ne’... To bi tre ba lo uči ni ti i iz fi nan sij skih i iz zdrav stve nih raz lo ga. Dr ža va gu bi, a le ga li za ci ja bi uči ni la da ne ma bo le sti, ne bi bi lo ulič ne pro sti tu ci je’’ (že na, 40 go di na, osu đe na za tr go vi nu lju di ma).

„One što či ne ta de la ne mo že mo da za u sta vi mo, mo že mo sa mo da uti če mo na žr tve... Na me ne kao na ne ko ga ko pr vi put to ra di mo že da se uti če – na one ko ji se du go ti me ba ve te ško mo že da se uti če. Mo že sa mo ka zna. Čim je ma la

249

fi nan sij ska kri za, on po či nje ti me da se ba vi. Da sam sve ovo zna la što sa da znam o tr go vi ni lju di ma – o žr tva ma i o ono me što se me ni de si lo, ne bih bez ob zi ra na okol no sti ura di la ovo... Sa vet že na ma da kad im se ne što de si u po ro di ci da ne ću te, već da pri ča ju, eh da sam ja is pri ča la maj ci i bra tu. Ali že ne obič no ću te. Bo lje spre či ti ne go le či ti“ (že na, 31 go di na, osu đe na za tr go vi nu lju di ma).

„Svoj kruh je di, svo ju po li ti ku vo di. Ne či ni ti ka da ne ko tra ži uslu gu, po seb no sto pe ri. Pa ro la: ne či ni lju di ma do bro jer će ti se vra ti ti zlo. Do sta je svet po kva-ren. Že ni tre ba ve ro va ti ali kon tro li sa ti. A to pre la zi i na pri ja te lje. Na me šta nja ima na sve stra ne. Ima na me šta nja i sa dro gom u autu, na gra ni ci tek vi diš šta vo ziš. Sa mo ka že da je u nje go vom slu ča ju do bro to što ni je bi la ni jed na že na ina če bi po nje go vom mi šlje nju do bio ve ću ka znu, još 2-3 go di ne, jer bi to on da tre ti ra li kao tr go vi nu lju di ma“ (mu ška rac, 49 go di na, osu đen za kri vič no de lo ne do zvo lje nog pre la za dr žav ne gra ni ce i kri jum ča re nja lju di).

„Da ni ko ga ne pre po ru ču ju za po sao, da se po sao tra ži pre ko le gal nih in sti tu ci ja... Sve pri vat ne agen ci je za za po šlja va nje bi tre ba lo uki nu ti i na pra vi ti le gal ne. Pri-vat ne agen ci je se ba ve tr go vi nom lju di ma ako sam do bro raz u meo prof. La za re vi ća ko ji je pi sao Ko men tar KZ. Po jam vr bo va nja je naj kom pli ko va ni ji, osu đen sam na osno vu re či“ (mu ška rac, 35 go di na, osu đen za tr go vi nu lju di ma).

Za klju čak

Is pi ta ni ci-struč nja ci ob u hva će ni ovim is tra ži va njem, uslo vi ma od pri o ri tet nog zna ča ja za spre ča va nje tr go vi ne lju di ma sma tra ju ka ko ja ča nje re pre siv nog od go-vo ra, pre sve ga u do me nu ot kri va nja kri vič nih de la i uči ni la ca, ta ko i raz vi ja nje pre ven tiv nih me ra i to, ka ko me ra ge ne ral ne, ta ko i spe ci jal ne pre ven ci je.

Ne po sred ne me re una pre đe nja re pre siv nog od go vo ra na tr go vi nu lju di ma uklju ču ju ot kla nja nje ili ubla ža va nje ka ko objek tiv nih smet nji efi ka sno sti kri-vič no prav ne re pre si je u ovom do me nu – da ljim una pre đi va njem me đu na rod ne i re gi o nal ne sa rad nje u bor bi pro tiv tran sna ci o nal nog kri mi na la, kon tro le gra ni ce i su zbi ja nja ile gal nih mi gra ci ja uop šte, ka drov sko ja ča nje po li ci je i po di za nje nje ne teh nič ke opre mlje no sti, ta ko i smet nji su bjek tiv ne pri ro de ko je pro is ti-ču iz ne do volj ne sen zi bi li sa no sti i edu ko va no sti struč nja ka za pre po zna va nje tr go vi ne lju di ma, po seb no vik ti mi za ci je li ca mu škog po la. Op šte me re eko-nom ske i so ci jal ne po li ti ke (po ve ća nje ži vot nog stan dar da, sto pe za po sle no sti i dr.), in for mi sa nje op šte po pu la ci je o ri zi ci ma vik ti mi za ci je tr go vi nom lju di ma, kao i me re po seb no upra vlje ne na vul ne ra bil ne i mar gi na li zo va ne ka te go ri je

250

sta nov ni štva, pri lič no ve li ki broj struč nja ka sma tra naj i zgled ni jim me ra ma za una pre đi va nje dru štve nog od go vo ra na pro blem tr go vi ne lju di ma.

Pro ble ma ti ka za šti te i po mo ći žr tva ma je, po sve mu su de ći, i da lje re la tiv no za ne ma re na kao oblast od su štin ske va žno sti za po di za nje kva li te ta ukup nog dru štve nog od go vo ra i is pu nje nje me đu na rod nih oba ve za na še ze mlje u ovom do me nu. Pro ble mu iden ti fi ka ci je žr ta va, kao jed nom od ključ nih, in ter vju i sa ni struč nja ci ni su po klo ni li pre vi še pa žnje, što se na ro či to od no si na pre po zna va-nje vik ti mi za ci je li ca mu škog po la. Uop šte, od stra ne is pi ta ni ka je po te klo vr lo ma lo pred lo ga ko ji ma bi se ci lja lo na pro blem tr go vi ne od ra slim mu škar ci ma i mu škom de com, nje nu pre ven ci ju i za šti tu ovih ka te go ri ja žr ta va. Po red sen-zi bi li sa nja i edu ka ci je struč nja ka u ci lju ostva ri va nja pred u slo va i po di za nja efi ka sno sti iden ti fi ka ci je žr ta va uop šte, uklju ču ju ći i žr tve mu škog po la, me đu pred lo že nim me ra ma ima i ta kvih ko je su se ti ca le is klju či vo od ra slih mu ška-ra ca i mu ške de ce. Otva ra nje sklo ni šta za mi gran te, po seb no de cu i kre i ra nje od go va ra ju ćih pro gra ma (re)in te gra ci je za mu šku de cu-žr tve, spa da ju u ta kve pred lo ge. Od zna ča ja je na po me nu ti da su ta kve pred lo ge da le ko če šće da va li pred stav ni ci me đu na rod nih i do ma ćih ne vla di nih or ga ni za ci ja, ne go pred stav-ni ci dr žav nih or ga na.

Prem da nji hov broj ni je zna ča jan, ne ki od is pi ta ni ka-struč nja ka ko ji su apo-stro fi ra li va žnost ra da dr žav nih or ga na u spre ča va nju tr go vi ne lju di ma na gla si li su po tre bu nji ho vog pro ak tiv nog pri stu pa – ka da je reč o rad noj eks plo a ta ci ji, kao ti pič noj vik ti mi za ci ji li ca mu škog po la, ta kav pri stup pre sve ga pod ra zu-me va una pre đi va nje ra da tr ži šne in spek ci je i in spek ci je ra da, od no sno, spro vo-đe nje ve ćeg bro ja nad zo ra ra di efi ka sni jeg ot kri va nja even tu al ne vik ti mi za ci je tr go vi nom lju di ma.

Na po kon, tre ba re ći da su ne ki od osu đe nih za tr go vi nu že na ma u ci lju sek su al ne eks plo a ta ci je iz ne li svo je vi đe nje fak to ra ko ji zna čaj no do pri no se ovoj po ja vi – ne do zvo lje nost pro sti tu ci je i ko rup ci ja, po seb no u po li ci ji i na ca ri ni. Ko rup ci ja, ko ja je kao pro blem apo stro fi ra na i od stra ne struč nja ka ko ji su ovom pri li kom in ter vju i sa ni, prem da da le ko ma nje dra ma tič no ne go što je to uči nje no od stra ne is pi ta ni ka ko ji su in ter vju i sa ni u okvi ru VDS-ovog is tra ži va nja tr go vi ne lju di ma u Sr bi ji iz 2003. go di ne, po sve mu su de ći i da lje na gri za efi ka snost i do ma šaj me ra ko je se pred u zi ma ju na pla nu su prot sta-vlja nja tr go vi ni lju di ma, kon tro le ile gal nih mi gra ci ja i za šti ti žr ta va oba po la i svih uz ra sta.

251

Za vr šni osvrt na dru štve no re a go va nje na tr go vi nu mu škar ci ma u Sr bi ji

Kao što se mo že vi de ti iz op se žne ana li ze dru štve nih od go vo ra na tr go vi nu mu-škar ci ma u Sr bi ji ko ja je da ta u ovom po gla vlju, upr kos po sto ja nja na ci o nal nog me ha ni zma za upu ći va nje, ve li kog bro ja no vih za kon skih re še nja, stra te gi ja i slič nih do ku me na ta, u Sr bi ji još uvek ne po sto ji ja san, si ste mat ski i for ma li zo-van od go vor na tr go vi nu lju di ma uop šte, a još ma nje na tr go vi nu mu škar ci ma. Sa mim tim, ne a de kva tan dru štve ni od go vor na tr go vi nu mu škar ci ma po sle di ca je pre sve ga op štih ne do sta ta ka u pri me ni mno go broj nih i ne do volj no ujed na-če nih, ma da re la tiv no do brih, pro pi sa i po li tič kih do ku me na ta. Na dru goj stra ni, pak, ta ne a de kvat nost je po sle di ca ukup ne sla be dru štve ne vi dlji vo sti pro ble ma tr go vi ne mu škar ci ma u ce li ni, i nje go vih žr ta va, po seb no. Mu škar ci su još uvek pre te žno ne pre po zna ti kao žr tve tr go vi ne lju di ma. Kao po sle di ca to ga, re zul ta ti na šeg is tra ži va nja su po ka za li da je iden ti fi ka ci ja, za šti ta i po moć mu škim žr tva ma u Sr bi ji na kraj nje ne za do vo lja va ju ćem ni vou.

Kru pan ne do sta tak u si ste mu za šti te i po mo ći žr tva ma tr go vi ne lju di ma pred sta vlja ge ne ral na ne a de kvat nost po sto je ćeg na ci o nal nog me ha ni zma upu-ći va nja i nje go va ne pri la go đe nost po tre ba ma de ce i mu ških žr ta va.

Evi den tan je ma li broj ak te ra ko ji je uklju čen u iden ti fi ka ci ju žr ta va, ogra ni-če na po nu da uslu ga po mo ći i po dr ške žr tva ma, kao i kon trast iz me đu iz ra zi to sla bih ka drov skih ka pa ci te ta Slu žbe za ko or di na ci ju za šti te žr ta va i du gač ke li ste za da ta ka ko ji su joj sta vlje ni u nad le žnost. Re zul ta ti is tra ži va nja su ge ri šu do pri nos sve ga to ga ne e fi ka sno sti Slu žbe, pa sa mim tim i nje nom za o bi la že nju od stra ne po li ci je i ne vla di nih or ga ni za ci ja, ko ji su, iz ra zu mlji vih raz lo ga, pri-nu đe ni da po tre be žr ta va sta vlja ju is pred na ci o nal nog me ha ni zma upu ći va nja. Re zul tat to ga je je dan vr lo kon fu zan, ne tran spa ren tan i na da sve ne e fi ka san si stem iden ti fi ka ci je i upu ći va nja žr ta va, što ima za po sle di cu ma li broj žr ta va ko je do bi ja ju po moć, kao i pro ble ma ti čan kva li tet pru že ne po mo ći.

Va žan ne do sta tak je i ne po sto ja nje po seb nog me ha ni zma za šti te i po mo ći de ci i mu škim žr tva ma tr go vi ne lju di ma. Raz vi ja nje po seb nog me ha ni zma upu ći va nja, iden ti fi ka ci je i za šti te de ce žr ta va tr go vi ne lju di ma uskla đe nog sa me đu na rod nim stan dar di ma169 za da tak je ko ji se na me će kao je dan od osnov-nih u pred sto je ćem pe ri o du, po seb no u sve tlu či nje ni ce da se po sled njih go di na

169 Uklju ču ju ći, pre sve ga, stan dar de po sta vlje ne Kon ven ci jom UN o pra vi ma de te ta (1989), Pre po ru kom prin ci pa i smer ni ca o ljud skim pra vi ma i tr go vi ni lju di ma Vi so kog ko me sa ra UN za ljud ska pra va (2002) kao i UNI CEF-ovim Pre po ru ka ma o po seb nim me ra ma za-šti te de ce-žr ta va tr go vi ne lju di ma u ju go i stoč noj Evro pi (2003).

252

uoča va po rast bro ja ma lo let nih žr ta va – do ma ćih dr ža vlja na.170 Osim to ga, va-žno je i raz vi ja nje neo p hod nih pod si ste ma za za šti tu i po moć žr tva ma mu škog po la, ka ko od ra sli ma, ta ko i de ci, kao i raz vi ja nje i bo lje ko ri šće nje ukup nih dru štve nih re sur sa za po moć i po dr šku žr tva ma.

Neo b u hva će nost pro gra mi ma po mo ći pre te žnog bro ja žr ta va mu škog po la re zul tat je, po red osta log, ka ko ne do volj ne sen zi bi li sa no sti struč nja ka na vik-ti mi za ci ju mu ška ra ca i nji ho ve ne sprem no sti da pre po zna ju po ten ci jal nu vik ti-mi za ci ju, ta ko i pre te ra nog osla nja nja na rad po li ci je i pre o vla đu ju će re ak tiv nog pri stu pa Slu žbe za ko or di na ci ju za šti te žr ta va, kao i ne vla di nih or ga ni za ci ja spe ci ja li zo va nih za pru ža nje uslu ga po mo ći i po dr ške žr tva ma tr go vi ne lju di ma. Uz to, ve li ki pro blem je i ne pre po zna va nje spe ci fi č nih po tre ba mu ških žr ta va, nji ho vo ka žnja va nje i ne po sto ja nje sklo ni šta za mu ške žr tve.

Manj ka vost si ste ma za šti te, po mo ći i po dr ške žr ta va tr go vi ne lju di ma u Re-pu bli ci Sr bi ji od no si se i na ne a de kvat no re še na pi ta nja na kna de šte te i pri stu pa bes plat noj prav noj po mo ći za žr tve,171 kao i na či nje ni cu da dr žav ne in sti tu ci je još uvek ni su raz vi le po seb ne pro gra me po vrat ka i (re)in te gra ci je žr ta va. Vo de ću ulo gu ka da je reč o re pa tri ja ci ji i po mo ći žr tva ma to kom tog pro ce sa pret hod nih je go di na igra la Me đu na rod na or ga ni za ci ja za mi gra ci je uz po moć ne vla di nih or ga ni za ci ja, dok su pro gra me (re)in te gra ci je žr ta va obez be đi va le go to vo is-klju či vo ne vla di ne or ga ni za ci je. Ne za in te re so va nost dr žav nih in sti tu ci ja za in te gra ci ju ogle da se, po red osta log, u či nje ni ci da za stra ne dr ža vlja ne žr tve tr go vi ne lju di ma ni je pred vi đe na mo guć nost pri stu pa tr ži štu ra da, pro fe si o-nal nom ospo so blja va nju i edu ka ci ji pod po seb nim uslo vi ma u od no su na one ko ji va že za stra ne dr ža vlja ne uop šte (Jo va no vić, 2007: 9). Još vi še za bri nja va okol nost da dr žav ne in sti tu ci je ni su ak tiv ne ni na pla nu raz vi ja nja pro gra ma (re)in te gra ci je za do ma će dr ža vlja ne žr tve tr go vi ne lju di ma, po seb no u sve tlu či nje ni ce da je odav no uočen trend ra sta unu tra šnje tr go vi ne lju di ma i uče šća do ma ćih dr ža vlja na u struk tu ri žr ta va iden ti fi ko va nih u Re pu bli ci Sr bi ji.

Uz to, po sto ji i či tav niz pro ble ma po ve za nih sa kri vič nim go nje njem. Je-dan od va žnih ne do sta tak po sto je ćeg si ste ma je od su stvo za kon ske osno ve za kri vič no go nje nje kri jum ča re nja lju di on da ka da se kao žr tve po ja vlju ju do ma-ći dr ža vlja ni, po seb no li ca sa pro sto ra Ko so va i Me to hi je. Po red ne ga tiv nih po sle di ca na su zbi ja nje tr go vi ne i kri jum ča re nja lju di, ovaj ne do sta tak sta vlja

170 S tim u ve zi, okol nost da je tzv. unu tra šnja tr go vi na lju di ma u eks pan zi ji na glo bal nom ni vou tre ba lo bi da na đe od je ka i u stra te gij skom pla ni ra nju su prot sta vlja nja tr go vi ni lju-di ma i raz vo ju si ste ma za šti te i po mo ći žr tva ma u Sr bi ji (upor. Mi jal ko vić, 2007: 227).

171 Slu žba na sto ji da žr tvi obez be di pu no moć ni ka, ali se su o ča va sa po manj ka njem sred sta va za pla ća nje advo ka ta, ta ko da je i s tim u ve zi upu će na na tra že nje po mo ći od ne vla di nih or ga ni za ci ja.

253

u kraj nje ne po vo ljan po lo žaj do ma će dr ža vlja ne kao žr tve kri jum ča re nja, od-no sno, kao po ten ci jal ne žr tve tr go vi ne lju di ma. Kri vič nom go nje nju i da lje iz mi ču oni ko ji sti ču naj ve ću do bit od tr go vi ne lju di ma, pa u tom smi slu ne ma raz li ke iz me đu slu ča je va tr go vi ne že na ma, de com i mu škar ci ma. Sa dru ge stra ne, pak, go nje nju pod le žu oni ko ji se na la ze na naj ni žem ni vou ne ke kri-mi nal ne or ga ni za ci je, od no sno, oni ko ji se, ne ret ko, ad hoc an ga žu ju i to za pre voz i pre ba ci va nje žr ta va.

Su zbi ja nje tr go vi ne lju di ma uop šte pra te broj ni prak tič ni iza zo vi. Jed na od njih od no si se na ot kri va nje i go nje nje za tr go vi nu mu škar ci ma. S tim u ve zi, ključ ni pro blem oči ta va se u ne do volj no ja snom raz gra ni če nju tr go vi-ne i kri jum ča re nja, po seb no u po gle du ne kih ob li ka rad nje iz vr še nja, kao što je pre voz žr ta va. Sa dru ge stra ne, i da lje po sto ji pro blem do ka zi va nja ci lja u ko me se tr go vi na pred u zi ma, bu du ći da se, ka ko je na ve de no, naj če šće kao ot-kri ve ni uči ni o ci po ja vlju ju pre vo zni ci, re gi stro va ni ili ne re gi stro va ni tak si sti, ko ji se po pra vi lu bra ne da su sa mo pre vo zi li put ni ke ne zna ju ći da je reč o ile gal nim mi gran ti ma, od no sno žr tva ma tr go vi ne lju di ma. To u prak si re zul-ti ra ili do no še njem oslo ba đa ju ćih pre su da ili, pak, pre kva li fi ka ci jom tr go vi ne u kri jum ča re nje, što još jed nom po tvr đu je kon stat aci ju da je ve o ma te ško u ne kim slu ča je vi ma raz gra ni či ti ove dve kri mi nal ne ak tiv no sti, ali što, sa dru-ge stra ne, mo že da uti če i na stva ra nje ne re a l ne sli ke ras pro stra nje no sti ovih vi do va kri mi na li te ta.

U ne po sred noj ve zi sa do ka zi va njem tr go vi ne sto ji i za šti ta žr ta va to kom kri vič nog po stup ka, ob zi rom da žr tve če sto ne že le da sve do če pa je, uko li ko ni je bi lo dru gih iz vo ra do ka za, po seb no uko li ko ni su bi le na re đe ne po seb ne ope ra tiv ne me re za ot kri va nje, do ka zi va nje i spre ča va nje or ga ni zo va nog kri-mi na la (na pri mer, me ra nad zo ra i sni ma nja te le fon skih i dru gih raz go vo ra ili ko mu ni ka ci ja dru gim teh nič kim sred stvi ma i op tič ko sni ma nje i dru ge), do-ka zi va nje uglav nom te ško.172 Uop šte uzev, u po stup ci ma za tr go vi nu lju di ma is ka zi ošte će nih su pri mar ni, ne ret ko i je di ni iz vo ri do ka za: sto ga se za šti ta žr ta va kao ošte će nih i sve do ka u kri vič nom po stup ku ma ni fe stu je kao iz u zet no ose tlji vo i kom plek sno pi ta nje od či jeg re ša va nja za vi si ka ko za šti ta žr ta va od se kun dar ne vik ti mi za ci je i re vik ti mi za ci je, ta ko i efi ka snost kri vič nih po stu-pa ka pro tiv uči ni la ca.

172 Tre ba skre nu ti pa žnju na to da se u prak si iz u zet no ret ko pri me nju ju od re đe ne ope-ra tiv ne me re za ot kri va nje, do ka zi va nje i spre ča va nje or ga ni zo va nog kri mi na la (npr. an ga žo va nje pri kri ve nih isled ni ka i dr.), a či jom bi se pri me nom olak šao te ret ko ji žr tve no se kao pri mar ni iz vo ri sa zna nja o iz vr še nim kri vič nom de li ma, od no sno kao glav na do ka zna sred stva.

254

255

VII. ZA KLJU ČAK

Re zul ta ti is tra ži va nja tr go vi ne mu škar ci ma u Sr bi ji po tvr di li su po dat ke ra ni jih is tra ži va nja ko ji su uka zi va li na trend ra sta bro ja iden ti fi ko va nih mu-ških žr ta va, kao i na pod ruč je Ju go i stoč ne Evro pe kao na zna čaj no tran zit no pod ruč je i pod ruč je po re kla ne sa mo žen skih, već i mu ških žr ta va. Po da ci do-bi je ni is tra ži va njem pred sta vlja ju ja san po ka za telj da, po red tr go vi ne že na ma i de voj či ca ma, i tr go vi na mu škar ci ma i de ča ci ma ta ko đe pred sta vlja ozbi ljan pro blem sa ko jim se na ša ze mlja i nje no ši re okru že nje su o ča va ju.

Broj od 407 žr ta va tr go vi ne mu škar ci ma za pe riod 2003-2007. go di na, iden-ti fi ko va nih na šim is tra ži va njem, da le ko pre ma šu je broj žr ta va ko je fi gu ri ra ju u evi den ci ja ma po li ci je i Slu žbe za ko or di na ci ju žr ta va tr go vi ne lju di ma. Već sa ma okol nost da su ovim evi den ci ja ma ob u hva će ne sa mo žr tve u slu ča je vi ma u ko ji-ma je pod ne ta kri vič na pri ja va, od no sno u ko ji ma je Slu žba ostva ri la kon takt sa žr tva ma, go vo ri o to me da je pro blem da le ko ve ći i ozbilj ni ji, kao i da ve li ki broj mu ških žr ta va ko je su kao ta kve pre po zna te od stra ne ra znih ak te ra, iz ra znih raz lo ga osta ju bez ika kve po mo ći. Uz to, ka da se broj mu ških žr ta va tr go vi ne iden ti fi ko va nih na šim is tra ži va njem do ve de u ve zu sa po da ci ma o slu ča je vi ma u ko ji ma is pi ta ni ci ni su mo gli da pre ci zi ra ju broj žr ta va, kao i sa iden ti fi ko va nim žr tva ma kri jum ča re nja u okvi ru ko jih se ta ko đe kri ju ak tu el ne ili po ten ci jal ne žr-tve tr go vi ne, ja sno je da je stva r ni broj mu ških žr ta va da le ko ve ći i od onog bro ja do ko jeg se do šlo is tra ži va njem. Naj zad, na ve ći broj žr ta va u stvar no sti upu ću je i okol nost da su žr tve ko je su iden ti fi ko va ne na šim is tra ži va njem, kao ta kve pre-po zna te od re la tiv no ma log bro ja is pi ta ni ka, pa se sa osno vom mo že pret po sta vi ti da bi po ve ća nje bro ja is pi ta ni ka do ve lo do uve ća nja broj iden ti fi ko va nih žr ta va.

Re zul ta ti na šeg is tra ži va nja po ka zu ju da su žr tve i pu no let ni i ma lo let ni mu škar ci, od no sno mu ška de ca, da se Sr bi ja po ja vlju je kao ze mlja tran zi ta i po re kla ali i kao ze mlja de sti na ci je, i da se tr go vi na mu škar ci ma naj če šće vr ši u ci lju rad ne eks plo a ta ci je (naj če šća kod pu no let nih) i pro sja če nja (naj če šća kod ma lo let nih). Me đu tim, is tra ži va njem su iden ti fi ko va ni i po je di nač ni slu ča je vi tr go vi ne mu škar ci ma u ci lju vr še nja kri vič nih de la i sek su al ne eks plo a ta ci je.

Kao i u dru gim ze mlja ma, i u Sr bi ji ima vi še iden ti fi ko va nih pu no let nih mu-ških žr ta va ne go mu ške de ce. Ma nji broj ma lo let nih žr ta va ve ro vat no vi še go vo ri o sla bim me ha ni zmi ma pre po zna va nja i ot kri va nja tr go vi ne de com, i to po seb no onom de com ko ja su zbog ne kog svog svoj stva mar gi na li zo va na ili na dru gi na čin po seb no ra nji va, ne go o nji ho voj stvar no ma njoj iz lo že no sti vik ti mi za ci ji tr go-vi nom. Mu ška de ca su po seb no iz lo že na vik ti mi za ci ji unu tra šnjom tr go vi nom, kao i tr go vi nom ko ja se vr ši u okvi ru re gi o na, od no sno, pre sve ga na pro sto ru

256

biv še Ju go sla vi je. Tr go vi ni de com u uda lje ni je ze mlje uglav nom su iz lo že ni sta ri ji ma lo let ni ci. Zna tan udeo u bro ju pu no let nih mu ških žr ta va či ne do ma ći dr ža-vlja ni ko ji su tra fi ko va ni u ze mlje biv šeg So vjet skog Sa ve za i Bli skog Is to ka u ci lju rad ne eks plo a ta ci je, i to u ve ćim gru pa ma. Oni či ne go to vo po lo vi nu svih pu no let nih mu ška ra ca iden ti fi ko va nih na šim is tra ži va njem kao žr tve tr go vi ne lju di ma u po sma tra nom pe ri o du, što pred sta vlja po da tak ko ji tre ba uze ti ve o ma ozbilj no u ob zir pri li kom kon ci pi ra nja me ra pre ven ci je i po mo ći žr tva ma.

Mo dus ope ran di tr go va ca i kri jum ča ra je go to vo iden ti čan, pri če mu se obe kri mi nal ne ak tiv no sti od vi ja ju uglav nom istim ka na li ma. Pu te vi tr go vi ne lju-di ma, kao i pu te vi kri jum ča re nja lju di kroz Sr bi ju sve vi še se pro sti ru iz prav ca ju ga, idu ći ka se ve ru ili za pa du. Po seb no je zna ča jan ka nal ko ji pro la zi kroz Ko so vo i Me to hi ju, i da lje kroz Sr bi ju ide ka ze mlja ma Za pad ne Evro pe.

Ne do volj na po nu da le gal nih po slo va, si va eko no mi ja i ko rup ci ja, kao i eko-nom ske te ško će, mno go čla ne po ro di ce, ukup no po gor ša nje ži vo ta i dru štve na dez or ga ni za ci ja iza zva na ra tom i tran zi ci jom, zna čaj ni su fak to ri ko ji uti ču na tr go vi nu mu škar ci ma na ši rem pod ruč ju Sr bi je. Pod ruč je Ko so va po seb no ka-rak te ri še slab prav no-po li tič ki si stem, ši ro ko ras pro stra nje na si va eko no mi ja i ko rup ci ja, slo bo dan ula zak i bo ra vak li ca iz afro-azij skih ze ma lja, kao i ve za lo kal nih tr go va ca sa di ja spo rom. Uz to, zna ča jan uti caj ima ju i pro ble mi u ostva ri va nju tra di ci o nal ne mu ške rod ne ulo ge hra ni o ca po ro di ce i re strik tiv ni vi zni re žim, što sve sku pa go vo ri o te snoj ve zi fak to ra ko ji uti ču na mi gra ci ju mu ška ra ca i ri zi ka ko ji ma su iz lo že ni. Na tr go vi nu de ča ci ma uti če i či tav niz dru gih, spe ci fi č nih fak to ra, po put pri pad no sti mar gi na li zo va noj dru štve noj gru pi (naj če šće rom skoj), fi zič kog in va li di te ta, men tal ne re tar di ra no sti, lo še po ro dič ne si tu a ci je i na si lja u po ro di ci, kao i sta vlja nja pod sta ra telj stvo ro đa ka, ži vot na uli ci, ne po ha đa nje ško le i če sto me nja nja me sta bo rav ka (ka rak te ri-stič no za Ro me). Kao naj zna čaj ni ji fak tor pri vla če nja iden ti fi ko va na je po nu da, od no sno oče ki va na mo guć nost za ra de i bo ljeg ži vo ta u dru gim, po seb no za pad-no e vrop skim ze mlja ma, kao i po sto ja nje ro đa ka i pri ja te lja u di ja spo ri.

Na šim is tra ži va njem do šlo se i do po da ta ka ko ji bli že osve tlja va ju fak to re ko ji uti ču na ba vlje nje tr go vi nom lju di ma kao kri mi nal nom de lat no šću, uop šte, i po seb no tr go vi nom mu škar ci ma. Pri to me, do bi je ni po da ci ne dvo smi sle no uka zu ju na slič nost iz me đu vik ti mo ge nih i kri mi no ge nih fak to ra, pa sa mim tim i na do sta ve li ke slič no sti u so cio-eko nom skom smi slu iz me đu mu ška ra ca-žr ta va i ve ći ne iz vr ši la ca tr go vi ne mu škar ci ma. Is tra ži va njem je po seb no iden-ti fi ko va na ve za iz me đu ne do stat ka le gal nih na či na za ra đi va nja, si ve eko no mi je, ko rup ci je i gu ra nja u vik ti mi za ci ju, od no sno ba vlje nje tr go vi nom mu škar ci ma i tr go vi nom lju di ma uop šte. Tra že nje po sla u okvi ru ne for mal ne eko no mi je i ko rup ci ja oči gle no su du bo ko uko re nje ni u Sr bi ji, i kao ta kvi pred sta vlja ju je dan

257

od ključ nih fak to ra ri zi ka ka ko vik ti mi za ci je ta ko i kri mi na li za ci je. Do bi je ni po da ci da ju pri lič no su mor nu sli ku Sr bi je u ce li ni, a po seb no nje nih ju žnih i se ver nih po gra nič nih de lo va, uklju ču ju ći i Ko so vo, u ko ji ma ogro man broj lju-di pre ži vlja va ba ve ći se po slo vi ma iz okvi ra tr go vi ne lju di ma, ile gal ne tr go vi ne do ku men ti ma i slič no. Pri to me se po seb no uoča va ve za iz me đu uče šća u ra tu i rat ne vik ti mi za ci je, po gor ša nja eko nom ske si tu a ci je, i pri hva ta nja po slo va u si voj, od no sno ile gal noj eko no mi ji, uklju ču ju ći tr go vi nu i kri jum ča re nje lju di.

Re zul ta ti na šeg is tra ži va nja, slič no ra ni jim is tra ži va nji ma, uka zu ju na ne a-de kvat nu iden ti fi ka ci ju i uku pan tret man mu ških žr ta va, što ima za po sle di cu da ogro man broj mu ških žr ta va osta je bez od go va ra ju će po dr ške i po mo ći. Ta ko đe, re zul ta ti is tra ži va nja po ka zu ju da, upr kos ve li kim na po ri ma ko ji su u na šoj ze mlji ulo že ni po sled njih go di na u prav cu una pre đe nja po dr ške, po mo ći i za šti te žr ta va, go to vo da ni šta od to ga ni je na ras po la ga nju mu škim žr tva ma. Ni je bi lo ni po ku ša ja da se po sto je ći ob li ci po mo ći pri la go de po tre ba ma mu ških žr ta va, ni ti po tre ba ma de ce. Šta vi še, mu škar ci se če šće tre ti ra ju kao ile gal ni mi gran ti i kri mi nal ci, a re đe kao žr tve.

Po da ci do bi je ni na šim is tra ži va njem po tvr di li su re zul ta te pret hod nih is-tra ži va nja ko ja su skre nu la pa žnju na ne do stat ke po sto je ćeg na ci o nal nog me-ha ni zma upu ći va nja, a ko ji po seb no do la ze do iz ra ža ja pri li kom (ne)pru ža nja po mo ći pu no let nim mu škim žr tva ma. Pri to me su po seb no uoče ni ne do sta ci cen tra li zo va nog si ste ma upu ći va nja i si ste ma po mo ći za sno va nog pr ven stve-no na obez be đi va nju si gur nog sme šta ja i uslu ga ve za nih za nje ga, što sa svim oči ged no ne od go va ra po tre ba ma mu ška ra ca. Broj ak te ra ko ji uče stvu ju u pre-po zna va nju žr ta va je ja ko ogra ni čen, a pre po zna va nje žr ta va od stra ne ši reg kru ga ak te ra one mo gu će no je nji ho vom ne e du ko va no šću, ali i neo ba ve šte no šću o ra du Slu žbe i uop šte o na ci o nal nom me ha ni zmu upu ći va nja. Uz to, po sto je ći si stem po mo ći i za šti te žr ta va uglav nom je re ak ti van pa je i to je dan od raz lo-ga zbog če ga ni je u sta nju da od go vo ri na po tre be ve ćeg bro ja žr ta va. Naj zad, cen tra li zo va nost me ha ni zma upu ći va nja uti če i na ne do volj no ko ri šće nje ši rih dru štve nih re sur sa za po moć žr tva ma kri mi na li te ta, Ro mi ma i de ci uli ce, što ta ko đe uma nju je šan se da žr tve bu du iden ti fi ko va ne i da do bi ju po moć ko ja im od go va ra. Pro blem tr go vi ne lju di ma se i da lje po sma tra odvo je no od pro ble ma ve za nih za tr ži šte ra da, si vu eko no mi ju, ile gal ne mi gra ci je i po sle di ce ra ta, što uma nju je efekt nost me ra ko je se pred u zi ma ju.

Re zul ta ti is tra ži va nja uka zu ju i na ne ke pro ble me i ne do stat ke ve za ne za kri vič no go nje nje iz vr ši la ca, ko ji, iako ni su spe ci fi č ni za tr go vi nu mu škar ci ma, ima ju zna čaj ne kon se kven ce ka ko na po lo žaj mu ških žr ta va ta ko i na uku pan kri vič no prav ni od go vor na tr go vi nu mu škar ci ma. Je dan od ključ nih pro ble ma ko ji je po seb no zna ča jan u slu ča je vi ma tr go vi ne mu škar ci ma je ste lu ta nje sud-

258

ske prak se pri li kom prav nog kva li fi ko va nja od re đe nih po na ša nja kao tr go vi ne lju di ma ili kri jum ča re nja lju di. Ana li zom prav no sna žnih pre su da utvr di le smo da se ne ret ko go to vo iden tič ni do ga đa ju kva li fi ku ju na raz li čit na čin. Pro blem na ko ji se u prak si sve če šće na i la zi u ve zi sa kva li fi ko va njem jed nog do ga đa ja kao kri jum ča re nja lju di, od no si se na ne mo guć nost ka žnja va nja za kri jum ča-re nje dr ža vlja na Sr bi je. To se či ni po se bo va žnim u si tu a ci ji ka da ve li ki broj li ca al ban ske na ci o nal no sti sa Ko so va i Me to hi je od la zi ili po ku ša va da ode ile gal no u ze mlje Za pad ne Evro pe upra vo pre ko te ri to ri je Sr bi je. Njih dr ža-va, s jed ne stra ne, tre ti ra kao na še dr ža vlja ne, te oni ne mo gu da bu du pa siv ni su bje kat kri vič nog de la iz čla na 350 st. 2 KZ RS, ali, sa dru ge stra ne, ne ula že na po re u prav cu obez be đi va nja tim lju di ma po mo ći, po dr ške i za šti te, te ih u tom de lu po sma tra kao ile gal ne mi gran te, ne ret ko ih pre kr šaj no ka žnja va ju ći zbog ile gal nog pre la ska ad mi ni stra tiv ne gra ni ce sa Ko so vom.

Ana li zom pre su da za tr go vi nu lju di ma i kri jum ča re nje lju di pri me ću je se i da se tr go vi na mu škar ci ma ret ko tre ti ra kao ob lik or ga ni zo va nog kri mi na li te ta. Osu đe ne oso be su pre vas hod no one ko je su oba vlja le po slo ve na naj ni žem ni vou u kri mi nal noj or ga ni za ci ji, po put sit nih pre vo zni ka, vla sni ka sta no va i ku ća, i vo di-ča, dok glav ni, ali i or ga ni za to ri na sred njem ni vou, uglav nom osta ju ne do stup ni or ga ni ma for mal ne so ci jal ne kon tro le. U ne po sred noj ve zi sa tim je i ka zne na po li ti ka: uoča va se da su do vi u Sr bi ji iz ri ču re la tiv no ni ske ka zne u slu ča je vi ma tr go vi ne i kri jum ča re nja. Pa ipak, či ni se sa svim oprav da no, za pa ža ju se raz li ke u po gle du ka žnja va nja u slu ča je vi ma tr go vi ne de com ili mla đim pu no let nim li ci ma, s jed ne, i tr go vi ne pu no let nim stra nim dr ža vlja ni ma, sa dru ge stra ne: u pr vom slu ča ju, u ko jem je ste pen dru štve ne opa sno sti sva ka ko ve ći, ka zne su stro že i ma hom se kre ću u gra ni ca ma pro pi sa ne ka zne. Me đu tim, či ni se da re pre siv ne me re ipak ne mo gu da bu du je di no (efi ka sno) sred stvo su prot sta vlja nja ovom vi du kri mi na li te ta. Po treb no je da le ko vi še pa žnje po sve ti ti pre ven ci ji ali i ot kri va nju i ka žnja va nju onih ko ji se na la ze na vr hu kri mi nal nih or ga ni za ci ja.

Ko nač no, je dan od is tra ži va njem iden ti fi ko va nih ne do sta ta ka, ko ji uti če ne ga tiv no na pra će nje obi ma, struk tu re i ka rak te ri sti ka tr go vi ne lju di ma uop-šte, i tr go vi ne mu škar ci ma po seb no, kao i na pra će nje spro vo đe nja i eva lu a ci ju po sto je ćih pro gra ma, od no si se na po sto je će evi den ci je. Za pa ža se da u Sr bi ji ne po sto ji sli va nje po da ta ka o svim re gi stro va nim slu ča je vi ma tr go vi ne lju di ma i iden ti fi ko va nim žr tva ma u jed nu cen tral nu ba zu, već raz li či te or ga ni za ci je i in sti tu ci je ima ju svo je evi den ci je ko je se me đu sob no do sta raz li ku ju. Po red to ga, po da ci o istim slu ča je vi ma i žr tva ma če sto fi gu ri ra ju u raz li či tim evi den-ci ja ma. Sve to, iz me đu osta log, mo že da re zul ti ra stva ra njem ne re al ne sli ke obi ma pro ble ma, što, kon se kvent no, mo že da uti če i na kre i ra nje ne a de kvat ne po li ti ke su prot sta vlja nja tr go vi ni lju di ma.

259

VI II. PRE PO RU KE ZA UNA PRE ĐE NJE DRU ŠTVE NIH OD GO VO RA NA TR GO VI NU MU ŠKAR CI MA U SR BI JI

Na osno vu ukup nih re zul ta ta do ko jih smo do šle is tra ži va njem, iz ra di le smo pre po ru ke za una pre đe nje dru štve nih od go vo ra na tr go vi nu mu škar ci ma u Sr-bi ji. Pre po ru ke su gru pi sa ne u te mat ske ce li ne i od no se se na: pre po zna va nje, po dr šku i po moć žr tva ma, edu ka ci ju, kri vič no go nje nje, pre ven ci ju i mo ni to-ring, is tra ži va nje i ba ze po da ta ka.

Pre po zna va nje, po dr ška i po moć žr tva ma

For ma li zo va nje sa rad nje raz li či tih ak te ra na lo kal nom i na ci o nal nom ni vou 1. za klju či va njem pro to ko la o sa rad nji, ko ji ma će se pre ci zno de fi ni sa ti ulo ge i za da ci u pre po zna va nju žr ta va i pru ža nju po dr ške, po mo ći i za šti te.Raz vi ja nje ob u hvat nog i de cen tra li zo va nog si ste ma upu ći va nja žr ta va tr-2. go vi ne lju di ma, uz mak si mal nu in for mi sa nost svih re le vant nih ak te ra o nje go vom po sto ja nju i na či nu funk ci o ni sa nja.Kre i ra nje pod si ste ma po dr ške i za šti te za de cu-žr tve tr go vi ne lju di ma.3. Raz vi ja nje te ren skog ra da i dru gih pro ak tiv nih pri stu pa pre po zna va nju, 4. po dr šci i po mo ći žr tva ma i po ten ci jal nim žr tva ma, uklju ču ju ći po seb no ile gal ne mi gran te, de cu uli ce, oso be ko je su za po sle ne u si voj eko no mi ji, i dru ge oso be u ri zi ku.Ja ča nje ka pa ci te ta i re sur sa (ma te ri jal nih i ljud skih) tr ži šne in spek ci je i 5. in spek ci je ra da u ci lju una pre đe nja nji ho vog ra da na ot kri va nju slu ča je va tr go vi ne lju di ma i pre po zna va nju žr ta va.Kre i ra nje ra zno vr snih pro gra ma po dr ške i po mo ći žr tva ma i po ten ci jal nim 6. žr tva ma ko ji uklju ču ju raz li či te ob li ke po mo ći i za šti te (si gur ni sme štaj, in for ma ci je, emo ci o nal nu po dr šku, struč nu po moć, upu ći va nje i slič no), i ko ji su pri la go đe ni kon kret nim po tre ba ma raz li či tih ka te go ri ja žr ta va, uklju ču ju ći i mu škar ce i mu šku de cu.Otva ra nje sklo ni šta, od no sno od go va ra ju ćeg si gu r nog sme šta ja, za pu no-7. let ne mu škar ce i de cu.Kre i ra nje ba ze po da ta ka or ga ni za ci ja ko je mo gu bi ti od ko ri sti žr tva ma 8. i po ten ci jal nim žr tva ma tr go vi ne lju di ma.

260

Či nje nje in for ma ci ja o or ga ni za ci ja ma i in sti tu ci ja ma ko je mo gu bi ti od 9. po mo ći i dru gih va žnih in for ma ci ja do stup nim po pu la ci ja ma u ri zi ku od tr-go vi ne lju di ma (pu tem de lje nja in for ma tiv nih bro šu ra, me di ja i slič no).Osni va nje dr žav nog fon da za obe šte će nje žr ta va kri mi na li te ta (uklju ču ju ći 10. i žr tve tr go vi ne lju di ma).Za ko nom o stran ci ma re gu li sa ti pe riod za opo ra vak i raz mi šlja nje, od no sno 11. iz da va nje do zvo la pri vre me nog bo rav ka žr tva ma tr go vi ne lju di ma iz hu ma-ni tar nih raz lo ga i ka da to zah te va ju raz lo zi nji ho ve lič ne bez bed no sti.Ne ka žnja va nje žr ta va tr go vi ne lju di ma i kri jum ča re nja lju di zbog ne do-12. zvo lje nog pre la ska dr žav ne gra ni ce, od no sno ne do zvo lje nog bo rav ka.Stva ra nje uslo va za pri me nu me ra za šti te žr ta va na su du i do sled no obez-13. be đi va nje pre vo di la ca stra nim dr ža vlja ni ma u po stup ci ma pred do ma ćim dr žav nim or ga ni ma.Kre i ra nje od go va ra ju ćih pro gra ma (re)in te gra ci je za od ra sle mu škar ce i 14. de cu žr tve tr go vi ne lju di ma.Raz vi ja nje re gi o nal ne i me đu na rod ne sa rad nje na pru ža nju po mo ći i po-15. dr ške žr tva ma tr go vi ne lju di ma.

Edu ka ci ja

Raz vi ja nje kva li tet nih i odr ži vih pro gra ma edu ka ci je svih ak te ra ko ji mo gu 1. do ći u kon takt sa žr tva ma tr go vi ne lju di ma, uklju ču ju ći po seb no one či ja je edu ka ci ja do sa da bi la za ne ma re na (za za po sle ne u cen tri ma za so ci jal ni rad i dru gim so ci jal nim slu žba ma, za tr ži šne in spek to re i in spek to re ra da, su di je za pre kr ša je, li ca ko ja ra de u di plo mat sko-kon zu lar nim pred stav-ni štvi ma i slič no).Raz vi ja nje po seb nih pro gra ma edu ka ci je struč nja ka o tr go vi ni mu škar ci-2. ma, i oba ve zno uklju či va nje te ma ti ke o tr go vi ni mu škar ci ma u pro gra me edu ka ci je o tr go vi ni lju di ma uop šte.Te me o tr go vi ni lju di ma, sa po seb no sti ma tr go vi ne že na ma, de com i mu-3. škar ci ma, u pri me re noj me ri uvr sti ti u re dov no osnov no, sred nje i vi so ko obra zo va nje.

Kri vič no go nje nje

Ja sni je raz gra ni če nje bi ća kri vič nog de la tr go vi ne lju di ma od kri jum ča-1. re nja lju di.

261

Iz me ni ti od red bu čla na 350 st. 2 Kri vič nog za ko ni ka RS (ne do zvo lje ni 2. pre laz dr žav ne gra ni ce i kri jum ča re nje lju di) i to ta ko da se pred vi di ka-žnja va nje za omo gu ća va nje ne do zvo lje nog pre la za gra ni ce li ci ma ko ja su dr ža vlja ni RS, a ne sa mo li ci ma ko ja ni su dr ža vlja ni SCG, ka ko sto ji u sa da šnjoj re dak ci ji ovog čla na.Sta vlja nje kri vič nog de la tr go vi ne lju di ma u pot pu no sti u nad le žnost okru-3. žnih su do va, či me bi se obez be di la bo lja or ga ni za ci ja ra da na su zbi ja nju, go nje nju i ot kri va nju ovog de la.Ujed na ča va nje sud ske prak se u slu ča je vi ma tr go vi ne lju di ma i kri jum ča-4. re nja lju di.

Pre ven ci ja

Po ve zi va nje me ra za su zbi ja nje tr go vi ne lju di ma sa ši rom so ci jal nom po-1. li ti kom i ba vlje njem po sle di ca ma ra ta, uklju ču ju ći po seb no:

me re za su zbi ja nje si ro ma štvaa. me re za su zbi ja nje si ve eko no mi jeb. me re pod sti ca nja le gal nog za po šlja va nja (pod sti caj ne i za rad ni ke i za c. po slo dav ce),pro gra me (sa mo)za po šlja va nja žr ta va i uče sni ka ra ta.d.

2. Sen zi bi li sa nje jav no sti na pro blem vik ti mi za ci je od ra slih mu ška ra ca i mu-ške de ce tr go vi nom lju di ma (pu tem in for ma tiv nih kam pa nja, me dij skih sa dr ža ja i slič no).

3. Ener gič ni je su prot sta vlja nje ko rup ci ji, i ja ča nje in sti tu ci ja i po ve re nja gra-đa na u njih.

4. Po di za nje sve sti gra đa na o ri zi ci ma po ve za nim sa pri hva ta njem ile gal nih po nu da po slo va, sa mi gra ci jom i slič no.

5. Raz vi ja nje me ra pre ven ci je usme re nih na po je di ne gru pe po ten ci jal nih žr ta va (na pri mer, na mu škar ce i mu šku de cu, Ro me, in va li de, oso be sa po seb nim po tre ba ma, ile gal ne mi gran te i slič no).

6. Raz vi ja nje si ste ma po dr ške i in for mi sa nja ile gal nih mi gra na ta.7. Raz vi ja nje si ste ma za in for mi sa nje na ših gra đa na o po nu da ma po slo va u

ino stran stvu na dr žav nom ni vou.

262

Mo ni to ring, is tra ži va nje i ba ze po da ta ka

Raz vi ja nje i re gu li sa nje si ste ma stal nog is tra ži va nja i evi den ti ra nja slu ča je va 1. tr go vi ne lju di ma ko ju bi vo di la ne za vi sna eks pert ska or ga ni za ci ja.

2. Usta no vi ti stal ni si stem pra će nja i eva lu a ci je po dr ške i po mo ći žr tva ma kri mi na li te ta i ak tiv no sti na pla nu su zbi ja nja tr go vi ne lju di ma uop šte.

263

LI TE RA TU RA

An dre es, B., van der Lin den, M. (2005) „De sig ning traffi c king from a la bo ur mar ket per-spec ti ve: Th e ILO ex pe ri en ce“. In ter na ti o nal Mi gra tion, Vol. 43, ½, str. 55-73, http://www.ilo.org/public/spanish/standards/relm/ilc/ilc93/pdf/rep-i-b.pdf, pri stu plje no 22. ja nu a ra 2008. go di ne.

An dre es, B. (2008) For ced la bo ur and traffi c king in Euro pe. Že ne va: ILO, www.ilo.org/wcmsp5/groups/public/---ed_norm/ declaration/documents/publication/wcms_100460.pdf, pri stu-plje no 28. mar ta 2008. go di ne

An ti-Sla very In ter na ti o nal (2006) Traffi c king for For ced La bo ur in Euro pe: re port on a study in the UK, Ire land, Czech Re pu blic and Por tu gal. Lon don: An ti-Sla very In ter na ti o nal, http://www.antislavery.org/2007/resources.html, pri stu plje no 15. ma ja 2008. go di ne

ASTRA – An ti traffi c king ac tion (2008) Dvo go di šnji iz ve štaj / Bi an nual Re port. Do stup no na: http://www.astra.org.rs/sr/pdf/biannual3.pdf

Aro maa, K. (2005) Traffi c king in hu man be ings: uni form de fi ni ti ons for bet ter me a su ring and for eff ec ti ve co un ter-me a su res U: E. Sa vo va, S. Ste fa niz zia (ur.) Me a su ring traffi c king in hu man be ings: com ple xi ti es and pit falls, In ter na ti o nal Sci en ti fi c and Pro fes si o nal Advi sory Co un cil of the Uni ted Na ti ons Cri me Pre ven tion and Cri mi nal Ju sti ce Pro gram me, str. 13-26.

Aro no witz, A. (2001) Smug gling and Traffi c king in Hu man Be ings: the Phe no me non, the Mar kets that Dri ve it and the Or ga ni sa ti ons that Pro mo te it. Euro pean Jo ur nal on Cri mi nal Po licy and Re se arch, 9 (2), str. 163-195.

Asco la, N. (2007) Vi o len ce aga inst Wo men, Traffi c king, and Mi gra tion in the Euro pean Union. Euro pean Law Jo ur nal, 2, str. 204-217.

Bal len ti ne, K., Nityschke, H. (2003) Beyond Greed and Gri e van ce: Po licy Les sons from Stu-di es in the Po li ti cal Eco nomy of Ar med Con fl ict. New York: In ter na ti o nal Pe a ce Aca demy, http://www.ipacademy.org pri stu plje no 25.ok to bra 2008. go di ne.

Beck, U. (1992) Risk So ci ety. Lon don: Sa ge.

Bo ško vić, M. (2005) Tr go vi na lju di ma: Osnov ni i po sred ni ob li ci re gu la ci je u na ci o nal nom i upo red nom za ko no dav stvu, u: D. Ra do va no vić (ur.) Ka zne no za ko no dav stvo: pro gre siv na ili re gre siv na re še nja. Be o grad: In sti tut za kri mi no lo ška i so ci o lo ška is tra ži va nja i Vi ša ško la unu tra šnjih po slo va, Ze mun, str. 261-288.

Brown, E. (2007) Out of sight, out of mind? Child do me stic wor kers and pat terns of traffi c king in Cam bo dia. Ge ne va: IOM.

www.iom.int/jahia/webdav/site/myjahiasite/shared/shared/mainsite/published_docs/books/CDW%20report.pdf, pri stu plje no, 18. fe bru a ra 2008. go di ne

264

Bru nov skis, A., Tyldum, G. (2004) Cros sing bor ders – an emp hi ri cal study of tran sna ti o nal pro sti tu tion and traffi c king in hu man be ings. Oslo: Fa fo-re po rt 426.

Bru nov skis, A., Sur te es, R. (2007) Le a ving the past be hind? When vic tims of traffi c king dec-li ne as si stan ce. Oslo: Fa fo.

CE OP (2007) A sco ping pro ject on chil dren traffi c king in the UK. Lon don: Child Ex plo i ta ti-on and On li ne Pro tec tion Cen tre, http://www.homeoffi ce.gov.uk/documents/ceop-child-traffi ck-report-0607?view=Binary, pri stu plje no 10. sep tem bra 2008. go di ne.

Chu ang, J. (2006) Beyond a Snaps hot: Pre ven ting Hu man Traffi c king in the Glo bal Eco-nomy. Indiana Journal of Global Legal Studies, vol. 13, 1, str. 137-163.

Cra ig, G., Ga us, A., Wil kin son, M., Skri van ko va, K., McQu a de, A. (2007) Con tem po rary Sla very in the UK: Over vi ew and Key Is su es, York: Jo seph Row ntree Fo un da tion, http://www.jrf.org.uk/bookshop/eBooks/2016-contemporary-slavery-uk.pdf, pri stu plje no 12. mar ta 2008. go di ne.

THE CRA DLE (2006) Grand il lu si ons, shat te red dre ams: re port on the sta tus of hu man traf-fi c king in Kenya. Na i ro bi: THE CRA DLE, www.thecradle.or.ke, pri stu plje no 11. ja nu a ra 2009. go di ne.

Ćo pić, S., Ni ko lić-Ri sta no vić, V. (2006) Me ha ni zam pra će nja tr go vi ne lju di ma u Sr bi ji s po seb nim ak cen tom na pra će nje pro ce su i ra nja slu ča je va tr go vi ne lju di ma i po stu pa ka iz da-va nja do zvo la pri vre me nog bo rav ka za žr tve tr go vi ne lju di ma. u: J. Škr njug (ur.) Pra će nje fe no me na tr go vi ne lju di ma – Bo sna i Her ce go vi na, Hr vat ska, Sr bi ja. Be o grad: IOM.

Ćo pić, S. (2008) Pu te vi tr go vi ne lju di ma u Evro pi i po zi ci ja Sr bi je na nji ma, Te mi da, 4, str. 49-68.

Dan zi ger, R. (2006) Whe re are the vic tims of traffi c king?, For ced Mi gra tion Re vi ew, 25, str. 10-12.

Dow ling, S., Mo re ton, K., Wright, L (2007) Traffi c king for the pur po ses of la bo ur ex plo i ta ti on: a li te ra tu re re vi ew. Lon don: Ho me offi ce http://www.homeoffi ce.gov.uk/rds, pri stu plje no 9. fe bru a ra 2008. go di ne

Dr žav ni ko or di na tor za bor bu pro tiv tr go vi ne lju di ma i ile gal ne mi gra ci je u Bo sni i Her-ce go vi ni (2007) Iz vje štaj o sta nju tr go vi ne lju di ma i ile gal noj mi gra ci ji u Bo sni i Her ce go vi ni i iz vje štaj o pro ved bi ak ci o nog pla na za bor bu pro tiv tr go vi ne lju di ma i ile gal ne mi gra ci je u Bo sni i Her ce go vi ni za 2006.go di nu; Ope ra tiv ni plan ak tiv no sti za pro ved bu ak ci o nog pla na za bor bu pro tiv tr go vi ne lju di ma i ile gal ne imi gra ci je u Bo sni i Her ce go vi ni za 2007.go di nu, www.anti-traffi cking.gov.ba/fajlovi/izvjestaj_THB_za_2004.pdf-33.pdf, pri stu plje no, 23. apri la 2008. go di ne.

Dutch Na ti o nal Rap por te ur on THB (2005) Traffi c king in Hu man Be ings. Fo urth re port of the Dutch Na ti o nal Rap por te ur. Th e Ha gue: Bu re au NRM. www.rechten.uvt.nl/victimology/national/NL-NRMEngels4.pdf, pri stu plje no 10. sep tem bra 2008. go di ne.

Dutch Na ti o nal Rap por te ur on THB (2007) Traffi c king in hu man be igns. Fifth re port of the Dutch Na ti o nal Rap por te ur. Th e Ha gue: Bu re au NRM.

265

EC PAT UK (2007) Mis sing out: A Study of Child Traffi c king in the North-West, North-East and West Mi dlands. Lon don: EC PAT, www.ecpat.org.uk/downloads/ECPAT_UK_Missing_Out_2007.pdf, pri stu plje no 16. apri la 2008. go di ne.

EC (2007) Un dec la red work in Euro pean Union. Spe cial Euro ba ro me ter 284/Wa ve 67,3

Ehren re ich, B., Hochschild, A.R. (2002) Glo bal Wo man, New York:Owl bo oks.

Ely-Rap hel, N. (2002) Traffi c king in hu man be ings, u: D. Vlas sis (ur.) Traffi c king net works and lo gi stics of tran sna ti o nal cri me and in ter na ti o nal ter ro rism, In ter na ti o nal Sci en ti fi c and Pro fes si o nal Advi sory Co un cil of the Uni ted Na ti ons Cri me Pre ven tion and Cri mi nal Ju-sti ce Pro gram me, str. 173-175.

Gup ta, R. (2007) En sla ved: Th e new Bri tish Sla very. Lon don: Por to bel lo Bo oks.

In ter na ti o nal Cen tre for Mi gra tion Po licy De ve lop ment – ICMPD (2006) Tr go vi na lju di ma – Re gi o nal ni stan dar di. Pri ruč nik za su di je i tu ži o ce. Pro gram obu ke u Ju go i stoč noj Evro pi. Be o grad: OEBS – Mi si ja u Sr bi ji i Cr noj Go ri.

ILO (2005) A glo bal al li an ce aga inst for ced la bo ur, Glo bal Re port un der the Fol low-up to the ILO Dec la ra tion on Fun da men tal Prin ci ples and Rights at Work; In ter na ti o nal La bo ur Con-fe ren ce, 93rd Ses sion 2005, Re port I (B): In ter na ti o nal La bo ur Offi ce Ge ne va, www.ilo.org/wcmsp5/groups/public/---ed_norm/---declaration/documents/publication/wcms_081882.pdf, pri stu plje no 4. fe bru a ra 2008. go di ne.

IOM (2004) Chan ging pat terns and trends of traffi c king in per sons in the Bal kan re gion. Ge-ne va: IOM, http://www.iom.hu/PDFs/Changing%20Patterns%20in%20Traffi cking%20in%20Balkan%20region.pdf, pri stu plje no 16. ma ja 2008. go di ne.

IOM (2006) Da ta and re se arch on hu man traffi c king, www.iom.int/jahia/webdav/site/myjahiasite/shared/shared/mainsite/projects/showcase_pdf/global_eye_fi rst_issue.pdf, pri stu plje no 21. ju na 2008. go di ne.

IOM (2007) Traffi c king of Men – A Trend Less Con si de red. U Glo bal Eye on Hu man Traf-fi c king. A Bul le tin of News, In for ma tion and Analysis on Traffi c king in Per sons; Že ne va: IOM, 1, str. 1-2

Jo va no vić, S. (2007) Vic tim Pro tec tion in the SEE in a Mir ror of the Co un cil of Euro pe Con ven-tion on Ac tion aga isnt Traffi c king in Hu man Be ings: Ser bia, Mon te ne gro, Cro a tia, Bo snia and Her ze go vi na, Ma ce do nia and Ro ma nia. IOM Be o grad, Teh nič ki iz ve štaj, No vem bar 2007.

Kan ga spun ta, K. (2005) Col lec ting da ta on hu man traffi c king. U: E. Sa vo va, S. Ste fa niz zia (ur.) Me a su ring traffi c king in hu man be ings: com ple xi ti es and pit falls, In ter na ti o nal Sci en ti fi c and Pro fes si o nal Advi sory Co un cil of the Uni ted Na ti ons Cri me Pre ven tion and Cri mi nal Ju sti ce Pro gram me, str. 27-36.

Kelly, L. (2005) Fer ti le fi elds: traffi c king in per sons in Cen tral Asia. Beč: IOM, Tec hni cal Co o-pe ra tion Cen tre for Euro pe and Cen tral Asia, http://www.iom.int/jahia/Jahia/cache/off once/pid/1674;jsessionid=1662869D20A3ECBD2F7CB0D85C1E8CB2.worker02?entryId=8002, pri stu plje no 13. apri la 2008. go di ne .

266

Kelly, L. (2007) A con duc ti ve con text: traffi c king of per sons in Cen tral Asia. U: M. Lee (ur.) Hu man traffi c king, De von: Wil lan Pu blis hing, str. 73-91.

La za re vić, Lj. (2006) Ko men tar Kri vič nog za ko ni ka Re pu bli ke Sr bi je, Be o grad: Sa vre me na ad mi ni stra ci ja.

La lić, V. (2007) Tr go vi na lju di ma u Bo sni i Her ce go vi ni. Ba nja Lu ka: De fen do lo gi ja cen tar za bez bjed no sna, so ci o lo ška i kri mi no lo ška is tra ži va nja.

Lee, M. (2007) In tro duc tion: Un der stan ding hu man traffi c king. U: M. Lee (ur.) Hu man traffi c king, De von: Wil lan Pu blis hing, str. 1-25.

Lind strom, N. (2004) Re gi o nal Sex Traffi c king in the Bal kans Tran sna ti o nal Net works in an En lar ged Euro pe. Pro blems of Post-Com mu nism, 51 (3), str. 45–52.

Li ma nov ska, B. (2002) Traffi c king in hu man Be igns in So ut he a stern Euro pe. UNI CEF: Sa-ra je vo

Ma rin ko vić, D. (2006) Sha dow la bo ur mar ket as an ob stac le to stren gthe ning the com pe ti ti ve-ness of com pa ni es. So uth- East Euro pe Re vi ew For La bo ur and So cial Aff a i res, 4, str. 31-43.

Mi ha i lov, E., Van der Lin den, M., Scan lan, S. (2005) For ced la bo ur out co mes of mi gra tion from Mol do va: ra pid as ses sment. Ge ne va: ILO., http://www.ilo.org/wcmsp5/groups/public/--ed_norm/declaration/documents/publication/wcms_081970.pdf, pri stu plje no 5. ma ja 2008. go di ne.

Mi jal ko vić, S. (2007) O Stra te gi ji bor be pro tiv tr go vi ne lju di ma u Re pu bli ci Sr bi ji, u: S. Pe tro vić, M. Mi lo še vić i Đ. Ig nja to vić (ur.) Spre ča va nje i su zbi ja nje sa vre me nih ob li ka kri mi-na li te ta – II, Be o grad: Kri mi na li stič ko-po li cij ska aka de mi ja, str. 221-240.

Ni ko lić-Ri sta no vić, V. (2002) So cial Chan ge, Gen der and Vi o len ce: Post-Com mu nist and War-Aff ec ted So ci e ti es. Dor drecht, Bo ston, Lon don: Klu wer Aca de mic Pu blis hers.

Ni ko lić-Ri sta no vić, V. (2003) Ile gal na tr ži šta, tr go vi na lju di ma i tran sna ci o nal ni or ga ni zo-va ni kri mi na li tet. Te mi da, 4., str. 3-13.

Ni ko lić-Ri sta no vić, V., Ćo pić, S., Mi li vo je vić, S., Si me u no vić-Pa tić, B. i Mi hić, B. (2004) Tr go vi na lju di ma u Sr bi ji. Be o grad: OEBS i Vik ti mo lo ško dru štvo Sr bi je.

Ni ko lić-Ri sta no vic, V. (2005) Ko su žr tve ko je smo sre le i šta ih je uči ni lo ra nji vim? U: L. Bjer kan (ur.) Sa mo moj ži vot: Re ha bi li ta ci ja žr ta va tr go vi ne lju di ma u ci lju sek su al ne eks plo a-ta ci je, Vik ti mo lo ško dru štvo Sr bi je: Be o grad, str. 71-97.

Ni ko lić-Ri sta no vić, V. (2005a) Tr go vi na lju di ma u Sr bi ji: iz me đu mo ral ne pa ni ke i dru štve-ne stra te gi je, Te mi da, 4, str. 5-14.

Ni ko lić-Ri sta no vić, V. (2007) Raz voj slu žbi za po moć i po dr šku žr tva ma kri mi na li te ta u Sr bi ji, Te mi da, 2, str. 5-11.

Ni ko lić-Ri sta no vić, V., Di mi tri je vić, J., Ko va če vić-Le po je vić, M. (2008) Ri zi ci tr go vi ne de-com i in klu zi ja, u D. Ra do va no vić (ur) Po re me ća ji po na ša nja u si ste mu obra zo va nja. Fa kul tet za spe ci jal nu edu ka ci ju i re ha bi li ta ci ju, str. 389-405.

267

Ni ko lić-Ri sta no vić, V. (2008) Pre ži ve ti tran zi ci ju: sva ko dnev ni ži vot i na si lje nad že na ma u post ko mu ni stič kom i po sle rat nom dru štvu, Be o grad: Slu žbe ni gla snik.

Ni ko lić-Ri sta no vić, V. (2008a) Struk tu ral na vik ti mi za ci ja i tr go vi na lju di ma u Sr bi ji: stra-te gi je pre vla da va nja i ri zi ci kri mi na li za ci je, Te mi da, 4, str. 5-23.

Nitzschke, H. (2003) Tran sfor ming War Eco no mi es: Chal len ges for Pe a ce ma king and Pe a-ce bu il ding. New York: In ter na ti o nal Pe a ce Aca demy, www.ipacademy.org , pri stu plje no 25.ok to bra 2008. go di ne.

O’Bri ain, M., Van den Bor ne, A., No ten, T. (2004) Jo int East West Re se arch on Traffi c king in Chil dren for se xu al pur po ses in Euro pe: Th e Sen ding Co un tri es. Am ster dam: EC PAT, Euro pe Law En for ce ment Gro up, www.ecpat.nl/ariadne/loader.php/nl/ecpat/Rapporten/Traffi cking2.pdf, pri stu plje no 6. apri la 2008. go di ne.

Ome la vi uk, I. (2002) Th e na tu re and lo gi stics of traffi c king in hu man be ings, u: D. Vlas-sis (ur.) Traffi c king net works and lo gi stics of tran sna ti o nal cri me and in ter na ti o nal ter ro rism, In ter na ti o nal Sci en ti fi c and Pro fes si o nal Advi sory Co un cil of the Uni ted Na ti ons Cri me Pre ven tion and Cri mi nal Ju sti ce Pro gram me, str. 177-181.

Plant, R. (2002) For ced la bo ur, mi gra tion and traffi c king. Glo bal per spec ti ve: ILO, http://www.ilo.org/public/english/dialogue/actrav/publ/129/10.pdf, pri stu plje no 28. ma ja 2008. go di ne.

Pugh, M. (2005) Cri me and ca pi ta lism in Ko so vo’s tran sfor ma tion, rad pred sta vljen na ISA Con fe ren ce, Ha wa ii.

Rug gi e ro, V. (2001) Cri me and Mar kets: Es says in An ti-Cri mi no logy. Ox ford:Ox ford Uni-ver sity Press

Scan lan, S. (2002) Re po rt on traffi c king from Mol do va: ir re gu lar la bo ur mar kets and re stric ti-ve mi gra tion po li ci es in We stern Euro pe. Ge ne va: ILO, http://www.ilo.org/public/english/protection/migrant/new/index.htm, pri stu plje no 22. sep tem bra 2008. go di ne.

Schlo en hardt, A. (1999) Or ga ni sed cri me and the bu si ness of mi grant traffi c king: An eco-no mic analysis. Cri me, Law and So cial Chan ge, 32, str. 203-233.

Si me u no vić-Pa tić, B. (2005) Za šti ta, po moć i po dr ška žr tva ma tr go vi ne lju di ma: ak tu el ni od go vo ri, u: L. Bjer kan (ur.) Sa mo moj ži vot: Re ha bi li ta ci ja žr ta va tr go vi ne lju di ma u ci lju sek su al ne eks plo a ta ci je. Be o grad: Pro me tej i Vik ti mo lo ško dru štvo Sr bi je, str. 23-78.

So mer set, C (2001) What do pro fes si o nals know: Th e traffi c king of chil dren in to, and thro ugh, the UK for se xu al pur po ses. Lon don: EC PAT UK, http://www.antislavery.org/homepage/resources/Children.PDF, pri stu plje no 3. ma ja 2008. go di ne.

Sto ja no vić, Z. (2006) Ko men tar Kri vič nog za ko ni ka. Be o grad: JP „Slu žbe ni gla snik“.

Sur te es, R. (2005) Se cond An nual Re port on Vic tims of Traffi c king in So uth-Eastern Euro pe 2005. Že ne va: IOM.

Sur te es, R. (2007) Slu ša nje žr ta va – is ku stva iden ti fi ka ci je, po vrat ka i po mo ći u ju go i stoč noj Evro pi. Beč: Me đu na rod ni cen tar za raz voj mi gra ci o ne po li ti ke.

268

Sur te es, R. (2008) Traffi c kers and Traffi c king in So ut hern and Eastern Euro pe: Con si de ring the Ot her Si de of Hu man Traffi c king. Euro pean Jo ur nal of Cri mi no logy, 5 (1), str. 39-68.

Sur te es, R. (2008a) Traffi c king of man – a trend less con si de red: the ca se of Be la rus and Ukra i ne. Vi en na: IOM, http://www.iom.int/jahia/webdav/site/myjahiasite/shared/shared/mainsite/published_docs/serial_publications/MRS-36.pdf, pri stu plje no 28. ja nu a ra 2009. go di ne.

Troshynski, E., Blank, J. (2008) Sex traffi c king:an ex plo ra tory study in ter vi e wing traffi c-kers. Trends in Or ga ni sed Cri me, 11, str. 30-41.

Tyldman, G., Tve it, M., Bru nov skis, A. (2005) Ta king Stock – A re vi ew of the exi sting re se-arch on traffi c king for se xu al ex plo i ta ti on, Oslo: Fa fo-re port 493.

Tyuryuka no va, E. (2005) For ced la bo ur in Rus sian Fe de ra tion to day: ir re gu lar mi gra tion and traffi c king in hu man be igns. Že ne va: ILO, http://www.ilo.org/wcmsp5/groups/public/---ed_norm/ declaration/documents/publication/wcms_081997.pdf, pri stu plje no 21. ma ja 2008. go di ne.

UNDP Ko so vo (2009) Early War ning Re port Fast Facts 24, http://www.kosovo.undp.org/?cid=2,114, pri stu plje no 6.ju na 2009 go di ne.

Uni ted Sta tes De part ment of Sta te, Traffi c king in Per sons Re port 2008, www.state.gov/g/tip, pri stu plje no 21. ma ja 2008. go di ne

Uni ted Sta tes De part ment of Sta te (2007) Vic tims of Traffi c king and Vi o len ce Pro tec tion Act 2000: Traffi c king in Per sons Re port, Was hing ton: Uni ted Sta tes De part ment of Sta te, http://www.state.gov/g/tip/rls/tiprpt/2007/index.htm, pri stu plje no 9. mar ta 2008. go di ne

UNI CEF (2004) Traffi c king in chil dren in Ko so vo, A study on pro tec tion and as si stan ce pro-vi ded to chil dren vic tims of traffi c king. Pri šti na: UNI CEF, http://www.unicef.org/kosovo/kosovo_media_pub_prot.009.04.pdf, pri stu plje no 8. mar ta 2008 go di ne.

UNODC (2006) Traffi c king in per sons: glo bal pat terns. www.unodc.org/pdf/traffi ckingin persons_report_2006ver2.pdf, pri sti plje no 15. de cem bra 2008. go di ne.

Žar ko vić, M. (2008) Kri jum ča re nje mi gra na ta u sve tlu od re da ba Kri vič nog za ko ni ka Re-pu bli ke Sr bi je, u: Đ. Ig nja to vić (ur.) Sta nje kri mi na li te ta u Sr bi ji i prav na sred stva re a go va nja – II deo, Be o grad: Prav ni fa kul tet Uni ver zi te ta u Be o gra du, str. 203-215.

Že ga rac, N., Ba u cal, A., Gvo zden, U. (2005) Ni či ja de ca: tr go vi na de com u Sr bi ji i Cr noj Go ri. Be o grad: Sa ve the chil dren/CE TI.

Že ga rac, N. (2007) De ca go vo re: ri zik od tr go vi ne lju di ma i re zi li jent nost de ce u Ju go i stoč noj Evro pi. Be o grad: Cen tar za pra va de te ta/Sa ve the chil dren.

269

BE LE ŠKE O AUTOR KA MA

Ve sna Ni ko li-Ri sta no vi je is tra ži va či ca, pro fe sor ka kri mi no lo gi je, ma-lo let nič ke de lin kven ci je i vik ti mo lo gi je na Fa kul te tu za spe ci jal nu edu ka ci ju i re ha bi li ta ci ju u Be o gra du, i di rek tor ka Vik ti mo lo škog dru štva Sr bi je. Autor ka je ve ćeg bro ja ra do va iz obla sti na si lja nad že na ma, za šti te žr ta va, kri mi na li te-ta i ra ta, tr go vi ne lju di ma, i isti ne i po mi re nja. Naj zna čaj ni ji ra do vi iz obla sti tr go vi ne lju di ma uklju ču ju ko a u tor ske knji ge Tr go vi na lju di ma u Sr bi ji (2004), i Sa mo moj ži vot: na ljud skim pra vi ma za sno va na re ha bi li ta ci ja žr ta va tr go vi ne lju di ma u ci lju sek su al ne eks plo a ta ci je (2005).

Bi lja na Si me u no vi-Pa ti je is tra ži va či ca-sa rad ni ca u In sti tu tu za kri mi-no lo ška i so ci o lo ška is tra ži va nja u Be o gra du. Čla ni ca je i is tra ži va či ca Vik ti-mo lo škog dru štva Sr bi je i or ga ni za ci o na se kre tar ka Sek ci je za kri mi no lo gi ju Srp skog udru že nja za kri vič no prav nu te o ri ju i prak su. Autor ka je vi še ra do va iz obla sti na sil nič kog kri mi na li te ta, tr go vi ne lju di ma i za šti te žr ta va.

Sa nja Ćo pi je is tra ži va či ca-sa rad ni ca u In sti tu tu za kri mi no lo ška i so ci o lo ška is tra ži va nja u Be o gra du, i is tra ži va či ca i pred sed ni ca Uprav nog od bo ra Vik ti-mo lo škog dru štva Sr bi je. Autor ka je vi še ra do va iz obla sti tr go vi ne lju di ma, na si lja u po ro di ci, za šti te žr ta va i re sto ra tiv ne prav de. Ko a u tor ka je knji ge Tr go vi na lju di ma u Sr bi ji (2004).

Ma ri na Ko va e vi-Le po je vi je stu dent ki nja dok tor skih stu di ja, sa rad ni-ca u na sta vi na Fa kul te tu za spe ci jal nu edu ka ci ju i re ha bi li ta ci ju Uni ver zi te ta u Be o gra du. Čla ni ca je Vik ti mo lo škog dru štva Sr bi je i se kre tar ka re dak ci je ča so pi sa Te mi da.

Je le na Di mi tri je vi je stu dent ki nja spe ci ja li stič kih stu di ja iz me di ja ci je na Fa kul te tu po li tič kih na u ka i dok tor skih stu di ja na Fa kul te tu za spe ci jal nu edu ka ci ju i re ha bi li ta ci ju, Uni ver zi teta u Be o gra du. Ra di kao sa rad ni ca u na-sta vi na pred me ti ma kri mi no lo gi ja, vik ti mo lo gi ja i ma lo let nič ka de lin kven ci ja na Fa kul te tu za spe ci jal nu edu ka ci ju i re ha bi li ta ci ju. Čla ni ca je i vo lon ter ka Vik ti mo lo škog dru štva Sr bi je.

270

271