28
1. УВОД Трговина људским бићима данас представља важно како регионално тако и национално и транснационално питање. Процењује се да сваке године у свијету између једног и два милиона људи бива предмет трговине и да већину њих чине жене и дјеца. Ми ћемо се у овом тексту и усредсредити на трговину женама и дјецом у сврху проституције и присилног рада као и на разне међународноправне лијекове који се користе у циљу спречавања, кажњавања и искорјењивања тог вида трговине. Један од најновијих одговора међународне заједнице на трговину људима наћи ћемо у Протоколу УН о спрјечавању, сузбијању и кажњавању трговине људским бићима, посебно женама и дјецом. Прије свега ваља рећи да је трговина људима друштвена појава чије се значење разликује у зависности од културе и економског благостања у свакој земљи. Сваке године, милиони мушкараца, жена и дјеце широм свијета буду продати и држани у условима једнаким ропству. Међу њима је велики број жена и девојчица, које су преваром или силом одведене и продате да раде у присилној проституцији, и мушкраца који раде на пољима, у фабрикама, на грађевинама. Регион Балкана већ дуже вријеме је једно од главних одредишта и транзита за трговину људима. Данас Балкан махом представља полазно подручје жртава трговине људима. Упркос дугогодишњим напорима у сузбијању трговине људима, она и даље цвјета и шири се на подручију Југоисточне Европе. Отежавајућа околност је то што у многим земљама полиција и поједини службеници Владе игноришу, олакшавају или чак профитирају од овог вида криминала. У већини земаља трговини људима се првенствено приступа као проблему илегалне имиграције или проституције. Стратегија против трговине људима често имају негативне посљедице по оне којима се тргује, а не по криминалне мреже које њима тргују. Жртве су те које бивају ухапшене и депортоване док трговци и даље некажњено раде. Мало жртава – у земљама дестинације или након повратка у своју земљу – добија било какву дугорочнију помоћ. Трговина дјецом у порасту је свуда у свијету, а дјеца чине 30 одсто укупног броја жртава трговине људима. Иако не постоје тачни подаци о жртвама трговине људима, ОЕБС процјењује да годишње између једног и два милиона дјеце постану жртве трговаца људима. 1

trgovina djecom1

Embed Size (px)

DESCRIPTION

trgovina djecom1

Citation preview

Page 1: trgovina djecom1

1. УВОД

Трговина људским бићима данас представља важно како регионално тако и национално и транснационално питање. Процењује се да сваке године у свијету између једног и два милиона људи бива предмет трговине и да већину њих чине жене и дјеца. Ми ћемо се у овом тексту и усредсредити на трговину женама и дјецом у сврху проституције и присилног рада као и на разне међународноправне лијекове који се користе у циљу спречавања, кажњавања и искорјењивања тог вида трговине. Један од најновијих одговора међународне заједнице на трговину људима наћи ћемо у Протоколу УН о спрјечавању, сузбијању и кажњавању трговине људским бићима, посебно женама и дјецом. Прије свега ваља рећи да је трговина људима друштвена појава чије се значење разликује у зависности од културе и економског благостања у свакој земљи.

Сваке године, милиони мушкараца, жена и дјеце широм свијета буду продати и држани у условима једнаким ропству. Међу њима је велики број жена и девојчица, које су преваром или силом одведене и продате да раде у присилној проституцији, и мушкраца који раде на пољима, у фабрикама, на грађевинама. Регион Балкана већ дуже вријеме је једно од главних одредишта и транзита за трговину људима. Данас Балкан махом представља полазно подручје жртава трговине људима. Упркос дугогодишњим напорима у сузбијању трговине људима, она и даље цвјета и шири се на подручију Југоисточне Европе.

Отежавајућа околност је то што у многим земљама полиција и поједини службеници Владе игноришу, олакшавају или чак профитирају од овог вида криминала. У већини земаља трговини људима се првенствено приступа као проблему илегалне имиграције или проституције. Стратегија против трговине људима често имају негативне посљедице по оне којима се тргује, а не по криминалне мреже које њима тргују. Жртве су те које бивају ухапшене и депортоване док трговци и даље некажњено раде. Мало жртава – у земљама дестинације или након повратка у своју земљу – добија било какву дугорочнију помоћ.

Трговина дјецом у порасту је свуда у свијету, а дјеца чине 30 одсто укупног броја жртава трговине људима. Иако не постоје тачни подаци о жртвама трговине људима, ОЕБС процјењује да годишње између једног и два милиона дјеце постану жртве трговаца људима.

1

Page 2: trgovina djecom1

2. ПОЈАМ ТРГОВИНЕ ЉУДИМА

Трговина људима представља врбовање, превоз, трансфер, пружање уточишта и прихват особа помоћу пријетње, употребе силе или других облика принуде, отмице, преваре, злоупотребе власти или положаја те давање или примање средстава да би се постигла привола особе која има контролу над другом особом, у сврху злоупотребе.

Појам „трговина људима“ датира из 19. вијека и потиче од вјеровања о постојању „трговине бијелим робљем“, односно европским женама које су превожене у друге дијелове свијета у циљу проституције. Оскудица жена бијеле расе која је у то вријеме владала у сва три дијела Америке, Аустралије и Новом Зеланду, створила је могућност зараде на њима. Интересантно је да се у исто вријеме када је забрањено трговање робовима (19. вијек) раширила трговина „бијелим робљем“ која се користила социјалном биједом жена и тешким условима живота којим су живјеле да би их примамљивим понудама привлачила на исељење. Већ почетком 20. вијека трговина „бијелим робљем“ достигла је такве размјере да су донесене и двије Конвенције на међународном нивоу (1904 и 1910 године). Предлагачи тих Конвенција су били потакнути на њихово доношење не ужасним положајем у који су те жене довођење већ бојазни за морал друштва и његову дегенерацију проституцијом. Забранили су трговину али само малољетним женама.

Када се говори о трговини људима,треба правити разлику у односу на мотив такве трговине,на темељу чега се могу разликовати два основна облика, и то трговина људима за потребе радне експлоатације и трговина људима у циљу сексуалне експлоатације. Под радном експлоатацијом се подразумјева кршење стандарда који се односе на услове за рад, зараду, здравствено осигурање и безбједност, а под сексуалном експлоатацијом коришћење за вршење проституције, порнографске представе или производњу порнографског материјала.

2.1. Фазе у трговини људима

Трговина људима има неколико фаза:

1. припремне радње (активности везано за врбовање или превару особе)2. регрутовање3. транспорт4. искориштавање жртава трговине људима

Регрутовање:Када особа која се бави регрутовањем одабере потенцијалну жртву, тада

примјењује метод који најбоље одговара баш том профилу жртава.

На примјер: Ако потенцијална жртва сања о каријери, особа која се бави регрутовањем ће је намамити наговарањем да учествује на аудицији/кастингу за одабир манекенки или глумица (или ће потенцијална жртва трговине људима сама пронаћи информације о аудицији/кастингу и пријавити се и на тај начин упознати особу која се бави регрутовањем која ће јој обећати помоћ.)

2

Page 3: trgovina djecom1

Уколико особа која врши регрутовање не може примијенити нити један од наведених начина, жртва трговине људима може бити киднапована.

Ропство сматрамо нечиме што је неповратно иза нас, и пртпоставке о њему темељимо на призорима из 19. вијека: црначким тежацима у ланцима.

Према резултатима истраживања стручњака за ропство, Кевина Балеса, просјечни се роб 1850. године продавао за око 40 хиљада данашњих долара... Нико не пристаје да буде продан. Жртве су обмањивањем или присилом увучене у опасне ситуације над којима немају контролу. То могу бити:

Жене и дјеца из земаља у развоју

Лица која немају новца или могућности за рад или студирање Млади људи који желе да побољшају властити живот

2.2. Разлог трговине људима

Људима се тргује због:

присилне проституције, порнографије, сексуалног туризма и забаве, незаконитог запошљавања, робовског рада, просјачења, лажног усвајања, лажног и присилног брака трговине људским органима

2.3. Права која се крше приликом трговине

Приликом трговине људима крше се одређена права људи. Нека од тих права су:

Слобода и достојанство појединца Слобода кретања Право на одлучивање и избор Једнакост међу људима Право на живот, рад и образовање Право на здравље

2.4. Када посумњати у трговину људима?

3

Page 4: trgovina djecom1

У трговину људима може се посумњати у случају:

Нејасне информације о послу Посао без референци Добро плаћен посао без претходног разговора с одговорном особом о

квалификацијама, уговору…. Брзина – ХИТНО ТРАЖИМ Потпуно непознате особе, твртке…. Велика обећања

2.5. Како реаговати у случају сумње да се ради о трговини људима?

Уколико "налетите" на примамљив оглас за посао у иностранству и мислите да је све легално, јер "трговање људима се догађа неком другом" , за сваки случај:

Затражите примјерак и појашњење уговора о запошљавању Ступите у контакт с послодавцима и распитајте се о свим детаљима посла Радну дозволу, која вам је потребна за рад у иностранству, затражите лично, а

недопуштајте да неко други сву администрацију среди за вас Научите основне ријечи језика земље у коју идете Копирајте све личне документе те радни уговор и примјерке оставите родбини,

пријатељима Покушајте памтити граничне прелазе Пасош показујте само овлаштеним службеницима и ни у којем је случају немојте

давати неком другом

2.6. Како трговци долазе до својих жртава?

У врбовању људи важну улогу одиграва особа од повјерења: пријатељ, рођак, али понекад и родитељи. Они су важна карика у ланцу и трговци људима преко њих долазе до потенцијалних жртава. При регрутовању служе се широком палетом техника: од обећања добро плаћених послова, умјетничких каријера плесачица (псеудоним за проституцију), преваре, завјаравања, а касније и препадањем, изолацијом, пријетњом, употребом физичке силе, одузимањем докумената до стварања илузије дуговања да би жртву везали уз себе. Убрзо након што стигну на одредиште жртве, понајвише жене, схватају да су преварене и ту почиње одузимање пасоша, измишљана дуговања које је немогуће отплатити те физичко и психичко злостављање. Врло често сводници своје жртве насилно дрогирају да би створили овисност.

До жртава се долази на различите начине. Иза примамљивих огласа о добро плаћеним пословима у иностранству које нуде разне "агенције", често се крије организовани криминал. Жртве се преваром одводе из мјеста пребивалишта у иностранство, одузимају им се документи и присиљавају се на разне послове. Од тренутка одузимања докумената, жртве, иако можда још тога нису свјесне, постају жртве трговине људима.

Жртве се често јављају на примамљиве огласе за одлично плаћене послове у иностранству, а трговци људима су жртвама понекад и познате особе, односно

4

Page 5: trgovina djecom1

пријатељи или познаници, који остављају утисак угодних и професионалних особа. Лажни пријатељски посредници жртвама нуде плаћање трошкова путовања и рјешавање свих осталих проблема и административних заврзлама. Али, доласком на одредиште њихово се понашање нагло мијења. Жртвама се прво, уз изговор да је то због њихове властите сигурности, одузму документи, држи их се у физички и психички немогућим условима и постају присиљене илегално радити како би покриле трошкове које су трговци због њих створили. Жртве настали дуг за трошкове пута и смјештаја у ствари никада не могу у потпуности подмирити, јер он даљњим пружањем "смјештаја и хране" непрекидно расте. Уз то их се и злоставља, присиљава на проституцију, дрогира, изгладњује, онемогућава им се контакт са родбином и пријатељима и не пружа им се никаква медицинска заштита.

Могућа је и ситуација да жртве никада нити не стигну на мјесто одредишта, већ их се на путу често препродаје и силује. Најчешћа мјеста експлоатације су улице, ноћни клубови, дискотеке, ресторани, фабрике, куће, станови, фарме….

Наравно да све жртве трговине покушавају наћи излаз из тог зачараног круга, али често код пријаве полицији у службеним униформама препознају властиту 'клијентелу' која их само враћа њиховим власницима. Такви случајеви често завршавању смрћу жртве. Осим тога жене, жртве трговине, суочавају се са могућношћу осуде и одбацивања своје старе околине након повратка у своје често патријахалне средине, без обзира што су управо оне жртве. Све то резултира ријетким покушајима бијега и још рјеђим пријављивањем полицији.

Сваке године у свијету 2 милиона жена је укључено је у трговину људима. Са простора бившег Источног блока, значи Средње, Југоисточне и Сјевероисточне Европе на 'Запад' у потрази за бољим животом крене 120 000 жена и дјеце. Од њих барем 6000 заврше у паклу проституције.

2.7. Шта су жртве присиљене да раде?

Бити израбљиван значи радити нешто шта доноси новац некоме другоме, а мало или нимало новца теби самоме. Ми можда знамо шта то значи, али да ли заиста разумијемо шта је то?

Када врбовници обаве свој дио посла, препуштају жртве правим зликовцима. Жртве су тада већ физички и умно сломљене и присиљене да зарађују новац за криминалце. Жртве су присиљене да раде читав низ ствари којима је заједничко дуго радно вријеме за мало или нимало новца уз сталну пријетњу насиљем ако одбију сарадњу. То обухвата:

Присилну проституцију - најраширенији облик трговине људима. Присилни рад - најчешће у домаћем окружењу, пољопривреди, индустрији,

грађевинској индустрији и угоститељским услугама. Порнографију Криминалне активности - просјачење, препродају и достављање дроге, продају

фалсификованог новцаЗашто људи уопште пристају на овакве послове? Ваљда могу да одбију? Погрешно!

Ниже наведени методи, уопштено узев, користе се истовремено да би се жртвама сломила воља:

5

Page 6: trgovina djecom1

Насиље - Трговци људима силују и туку своје жртве како би их присилили да раде оно шта они хоће.

Пријетње - Пријетње понављања претходно примијењеног насиља, као и пријетња насиљем над њиховим породицама код куће.

Задуженост - Жртве су стављене у ситуацију гдје су одговорне за новац који су трговци људима за њих платили.

Уцјењивање - Након шта су присиљене на проституцију или порнографију, жртве су уцјењене пријетњамаПрема процјенама Уједињених нација, у свијету се сваке године тргује са 2 до 4

милиона људи. Око 200 хиљада људи се незаконито доведе у Европу сваке године, од чега велика већина ради сексуалног израбљивања. 80% жртава трговине људима преко међународних граница су жене, а 70% тих жена и дјевојака предмет су продаје ради сексуалног израбљивања. Процењује се да годишњи приход од трговине људима износи између 7 и 13 милијарди долара. Сваке године у Европи бива продано готово 200 хиљада појединаца, а већину их чине жене и девојке које су приморане на проституцију.

У Европи девојкама и младим женама пријети посебна опасност од криминалаца који им обећавају добре послове или студирање, а који их затим присиљавају да буду проститутке. Криминалци профитирају док се дјевојке и жене силују или док трпе друге облике физичког и психичког насиља.

3. ТРГОВИНА ДЈЕЦОМ

6

Page 7: trgovina djecom1

Трговина дјецом и младим људима се може дефинисати као криминална манипулација дјецом у сврху њиховог регрутовања, транспорта и искориштавања за присилни рад, проституцију, просијачење, трговину људским органима и сличне криминалне радње од стране трговаца људима и оних који им пружају подршку.

Трговина дјецом је у међународним оквирима призната као кривично дјело. Упркос томе, то је постала индустрија која доноси десетине милиона долара и захватила је цијели свијет. Иако је посљедње истраживање УНХЦР-а и норвешке невладине организација "Спасимо дјецу" показало да је најмлађа позната жртва трговине дјецом у БиХ имала десет година, полицијски извори тврде да нема никаквих озбиљнијих истрага о трговини дјецом или њиховом искориштавању. Када је једна сарајевска мајка на родитељском састанку у школи свог десетогодишњег дјетета изнијела податак да је најмлађа жртва трговине људима вршњакиња њене кћерке, родитељи су њену изјаву прокоментарисали као "претјеривање". Своје коментарисање су наставили излагањима у којима су тврдили да се то њиховој дјеци не може десити, јер они "похађају вјеронауку", "имају добру учитељицу" или су "лијепо васпитани". "Оно што истраживање међу ограниченим бројем анкетираних на осам локација у БиХ показује јесте забрињавајућа мјешавина наивности и стереотипа који могу озбиљно утицати на успјешност борбе против трговине људима и дјецом", пише у извјештају УНХЦР-а.

Испитани чак махом одговарају да су дјевојчице саме криве за све што им се догађа и питају се "ко им је крив што у 13. или 14. години изгледају к'о да им је 19". Дјецом се, према налазима истраживања, тргује углавном због сексуалног израбљивања или због присилног рада који најчешће подразумијева просјачење на улици.

Према подацима из полиције и невладиних организација кроз БиХ је у периоду од 1999. до 2003. године прошло између 160 и 110 дјеце којима је трговано због сексуалног израбљивања. Изузев најмлађе десетогодишње жртве трговине, ријеч је углавном о дјеци старијој од 14 година и већином дјевојчицама.

Потенцијалне жртве трговине људима:

Дјевојчице које немају оба родитеља или су им родитељи разведени Дјевојчице из породица у којима је једно од родитеља алкохоличар и у којима

има насиља Дјевојчице које потичу из сиромашних сеоских породица Згодне дјевојчице које сањају да постану манекенке, глумице или пјевачице Дјевојчице које мисле да их њихови родитељи довољно разумију и спутавају Дјевојчице које се дрогирајуОво су само најчешћи примјери потенцијалних жртава, а никако једини. Жртве могу

бити и све друге дјевојчице, па чак и дјечаци, уколико особи која регрутује „западну за око”.

Трговина дјецом представља веома опасан облик криминалитета који се издвајанизом својих специфичности у односу на остале облике трговине људским бићима, иобухвата:

7

Page 8: trgovina djecom1

• трговину дјецом ради сексуалне експлоатације, дјечије порнографије и педофилије, • трговину дјецом ради експлоатације рада, • трговину дјецом ради просјачења, • трговину дјецом ради вршења кривичних дјела,• трговину неорђеном дјецом или тек рођеним бебама ради усвојења, • трговину дјецом ради склапања брака,• трговину дјецом ради учествовања у оружаним сукобима.

3.1. Неки од облика трговине дјецом

Осим у сврхе сексуалне експлоатације трговина децом може да се обавља и за сврхе присилног рада, учешћа у оружаним сукобима, учешћа у криминалним операцијама, порнографске сврхе, одузимања органа, просјачење и слично.

Просјачење је у нашим условима посебно интересантан облик трговине дјецом. Званично код нас се трговина дјецом за сврхе просјачења не обавља организовано. Међутим органи страних држава посебно нпр. Италије суочени су са просјацима дјецом из Србије која су организованим путем стигла у Италију и тамо у рукама организованог криминала просјаче. Тако је и у другим већим градовима Западне Европе. На нашим улицама мали просјаци су организовани, а најчешће у рукама организатора нашли су се управо тако што су продати. Међутим у стварности има и случајева да су откривени родитељи који су продали своју дјецу управо особама које се баве организовањем просјачења.

3.2. „Једно дијете – пола куће“

На питање да ли би за 5.000 КМ илегално пребацили непознато дијете преко границе, испитаници у анкети УНХЦР-а већином су рекли да не би, али поражавајуће је што има и оних којима би пристали. "Уз два - три таква посла могу да, без много труда, направим пола куће", одговор је једног од испитаника.

Истраживачи указују да постоје такозвани "секундарни" подаци, односно они "из друге руке" у којима неко ко није званична институција тврди да је нешто чуо или видио. Неки су видјели комби који довози дјецу, други дјецу која "зараду" дају некоме од одраслих итд. Иза овог мрачног бизниса неријетко стоје чак и најближи чланови породице тргованом дјецом. Међутим, ни за такве тврдње нема поузданих доказа, а институције којима би то морала бити задаћа никада нису спровеле истраживања на такву тему.1

3.3. Шта кажу статистике о трговини дјецом у Босни и Херцеговини?

1 Удружене жене” Бања Лука, „Заштити се – Акција против тгровине дјецом и омладином у БиХ”

8

Page 9: trgovina djecom1

Чињенице су...Од 1999 године одо почетка 2003 године, између 110 160 дјеце идентификовано

као предмет трговине људима у сврху сексуалног искориштавања. На основу података које су пружили полиција и невладине организације, најмање половина од укупног броја идентификоване дјецежртава трговине људима у сврху сексуалног искориштавања су из БиХ. Већина њих су старији од 14 година – неколицина их има само 10 година. Готово сви извјештакји анкетираних говорили су о дјевојчицама, а не одјечацима. Може се претпоставити да је стварни број још већи.4.3. Како власти игноришу овај проблем

Салиха Ђудерија, члан Вијећа за дјецу БиХ и Групе за спречавање трговине људима у БиХ која дјелује при Вијећу министара БиХ, каже да се подаци које посједују званични органи власти у нашој земљи знатно разликују од оних који су наведени у извјештају. "Позната су два случаја трговине дјецом и неколико покушаја, и то углавном с циљем сексуалног искориштавања и просјачења", каже Салиха Ђудерија и додаје да су структуре власти већ укључиле мјере превенције. Она сматра да је веома тешко успоставити правила реаговања у откривеним случајевима трговине или израбљивања, јер би ту једина мјера сузбијања била одузимање родитељства и смјештање дјетета у специјалне установе, а о томе није лако донијети одлуку.

3.4. Присилно просјачење

А колико би могао бити уносан посао са искориштавањем дјеце за просјачење, показује изјава једног од малишана са улице, који каже да дневно заради и до 70 КМ. Извјештај је показао да је 70 КМ максимална, а три до пет КМ минимална зарада дјеце која просе. Дјеца просјаци не воле разговарати о томе шта раде и за кога. Када их питате за шта ће употријебити новац који сакупе, углавном се насмијеше и побјегну. Најтужније изгледају зими, промрзли и немоћни, док вас моле за 50 фенинга. Има међу њима и малишана који без ријече сједе на цести и гледају у једну тачку, чекајући милостињу и оних који невјешто свирају хармонику заклоњени картонском кутијом од ципела на чијем дну се назиру, углавном - бронзане кованице.

Неки од њих, открили су да их на просјачење тјерају њихови родитељи или родбина са којом живе. "Бака ме тјера да просим. Страшно је љута на мене и туче ме ако кући донесем мање од 30 КМ", рекла је једна дјевојчица укључена у спроведену анкету. Један дјечак је рекао да му се у његовој породици, која га тјера на просјачење, највише свиђа када му, понекад, родитељи сами купе или донесу нешто да једе.

Сматрају да углавном просе Роми, јер "не знају да живе другачије", а за случајеве дјеце коју зову "наша" или "бијела" тврде да ријетко просе и то само када морају.

УНИЦЕФ каже да су милиони дјеце сваке године купљени, продати или отети за робство. Организација за заштиту дјеце, Саве тхе Цхилдрен каже да је више од 120 хиљада дјевојчица и младих жена било присиљено да активно учествују у ратним сукобима, најчешће у Африци. Некима од њих је било само осам година.

Највећи дио трговине дјецом се одвија у Африци мада активисти кажу да се то дешава у цијелом свијету. Људи који заступају дјечија права кажу да добро организоване криминалне банде злоупотребљаваљу ситуацију сиромашних обитељи,

9

Page 10: trgovina djecom1

нудећи им безначајне своте новаца за њихову дјецу. У скоро свим случајевима дјевојчице заврше неким видом сексуалне трговине.

4. ТРГОВИНА ДЈЕЦОМ И МЕДИЈИ

10

Page 11: trgovina djecom1

Трговина дјецом је готово маргинална тема у домаћим медијима. Новински текстови и прилози у електронским медијима веома су ријетки, а и када их има, обично су негдје у дну страна или пред сам крај информативних емисија. Уосталом, трговина дјецом подједнако је (не)заступљена у домаћим медијима као и било која друга тема која се тиче дјеце и дјечјих права. У програмима за одрасле дјеца се готово и не помињу, осим када се деси нека несрећа или тежак случај насиља, док у дјечјим програмима на ТВ станицама доминирају цртани филмови (често препуни насиља), дјечје серије и разни квизови и игре. Образовни програм Телевизије Београд, који је некада био заиста врхунски, сада је само сопствена блиједа сијенка. Слично је и с новинама које имају дјечје стране (обично је то само једном недјељно, и то у ријетким дневним листовима). Међу бројним разлозима слабе заступљености дјеце у медијима, један је недовољна свијест о томе да су дјеца равноправни и пуноправни чланови друштва, а други је и веома мали број новинара специјализованих за ову област. Додуше, стање у нашем новинарству је такво да, због веома лоших економских услова, редакције често немају довољно људства да покрију ни главне политичке догађаје, а камоли »тамо нека дјечја права«. Такође, поред горућих друштвених питања као што су прибилижавање Европској унији, транзиција, односи Србије и Црне Горе, будући статус Косова и однос према злочинима из прошлости, за многе друге важне теме, па тако и дјечја права, готово да и нема места.2

Слично је и када је у питању трговина дјецом. О њој се говори спорадично, само у случајевима када се открије нека жртва »трсфицкинга« или када нека међународна или невладина организација одржи скуп о трговини људима. Претходну тврдњу најбоље илуструју примјери из дневних новина. У Медијској документацији »Ебарт« може се видјети да су, на примјер, у марту 2004. године, дневне новине о трговини дјецом писале почетком и крајем мјесеца. Трећег марта сви листови су писали о округлом столу који је претходног дана организовала невладина организација »Саве тхе цхилдрен«. Потом о овој теми није писано ништа до 25. марта исте године, када су све новине извијестиле о конференцији о трговини људима коју је у Београду организовао Пакт за стабилност у југоисточној Европи. Онда поново ништа све до краја јуна 2004., када о трговини дјецом опет пишу све новине, и то поводом извјештаја који је објавило Виктимолошко друштво Србије, па онда опет ништа до 4. августа када су сви писали о почетку кампање »Чувај се« коју су тада покренули Међународна организација за миграције (ИОМ) и невладина организација »Беосупорт«. Током прва три месеца 2005. године писани су текстови о протесту родитеља који траже своју децу за коју сумњају да су им украдена одмах по рођењу, о интернет сајту за поналажење несталих беба и о предлогу да се у Скупштини Србије формира анкетни одбор који ће испитати ове наводе.

Већ из ових примјера јасан је образац по коме се у медијима третира трговина дјецом. Новине и електронски медији само »реагују« на догађаје, а ријетко истражују ову тему. Можда је то и добар показатељ за све организације које су укључене у борбу против трговине дјецом, да мало чешће организују скупове, округле столове и конференције за новинаре, како би допринијели већој пропраћености ове теме у медијима.

Добро, није баш све тако црно. У свим дневним листовима и недељницима током посљедњих неколико година било је и озбиљних и свеобухватних текстова о

2 www.savethechildrennorway-see.ba

11

Page 12: trgovina djecom1

трговини људима уопште, па у оквиру те теме и о трговини дјецом, што је допринијело подизању нивоа свијести у јавности о овом проблему. Такође, у протеклих 5 година организовани су и бројни семинари и едукације новинара о овом феномену, тако да они са више компетенције прате ту област, али и даље им се поткрадају грешке у извјештавању.

Најчешћи случај је да се не штити идентитет жртве и да се о њој пише с пуним именом и презименом, па чак и са сликом, што самој жртви може само да штети. Наравно, далеко од тога да искуства жртава не треба преносити. Итекако треба, да би се јавност што боље упознала са свим аспектима трговине људима, али уз поштовање неких правила и максималну заштиту жртве. За почетак, никако не треба наводити њено име и презиме, нити објављивати слику. У електронским медијима, препоручује се да се измени и боја гласа жртве и да се њено лице замрачи како нико не би могао да је препозна. Ако је жртва из неког малог мјеста можда не би требало наводити ни о ком мјесту је ријеч, јер је један од проблема с којим се жртве трафицкинга суочавају одбацивање од околине, изолација и стигматизација. Такође, увијек треба имати на уму да медије прате и криминалци који се баве трговином дјецом и људима, па би и они могли да препознају своју бившу жртву и можда пробају да јој се освете зато што је својом причом угрозила и њих.

Велики дио јавности сматра да је највећи проблем у вези с медијском презентацијом трговине женама – сензационализам. То су истакли готово сви учесници недавно одржаних семинара у организацији Центра за права дјетета – представници полиције, центара за социјални рад, правници, судије, здравствени и просветни радници. Додуше, сви они се слажу да медији треба да говоре о трговини дјецом, али да њихова улога треба да буде првенствено едукативна, јер јавност у Србији и даље мало зна о овом феномену.

А морала би да зна више јер подаци показују да су дјеца све чешћи »клијенти« Склоништа за жртве трговине људима. Током 2004. и у првих шест мјесеци 2005. године било их је укупно 29. Од тог броја највише је дјевојчица и дјевојака које су биле присиљаване на проституцију – њих 21. Алармантан је и податак да је све више жртава из Србије.

Најчешћи примјер сензационализма у штампаним медијима јесте објављивање фотографија нагих дјевојака уз текстове о трговини женама (у вријеме писања овог текста, посљедњи примјер је био из недјељника НИН, од 14. јула 2005). Уредници вјероватно сматрају да ће такве фотографије привући пажњу читалаца, али заборављају да на тај начин њихове асоцијације усмеравају у потпуно погрешном смјеру. Тако се, наиме, трговина дјецом и женама изједначава с проституцијом, а једна од ствари на којој инсистирају сви које се баве превенцијом трафицкинга јесте управо та, да никако не треба изједначавати те двије појаве. Жртве трговине се на различите, понекад веома сурове, начине приморавају да се баве проституцијом.

Они који се баве превенцијом трговине људима, посебно припадници невладиних организација, жале се да новинари стално инсистирају на разговору са жртвама. Најчешћи аргумент новинара је да су управо ти разговори најпривлачнији за

12

Page 13: trgovina djecom1

читаоце, слушаоце или гледаоце који ће се кроз конкретан примјер најлакше идентификовати са жртвом и њеном причом. Контрааргумент гласи да се жртва на тај начин трауматизује јер се приморава да кроз причу о својим искуствима поново прживљава све непријатности и трауматичне догађаје које је доживјела док је била заробљена. Истина је, додуше, и то да само кроз причу о томе (прије свега у раду с психолозима), она може да се суочи с »демонима из прошлости« и мање или више успјешно превазиђе своје проблеме, али новинар никад не може знати како ће његова саговорница (готово све жртве трговине су женског пола) реаговати на неко конкретно питање.

Овај проблем може се ријеитти једино одговорним новинарством и поштовањем људских права жртве. Ако је неко ријешио да прича о свему кроз шта је прошао и о насиљу које је доживио, онда се он/она мора максимално заштитити. То искуство је драгоцјено за све који ће прочитати чланак у новинама или видјети и чути прилог на телевизији или радију.

5. ТРГОВИНА ДЈЕЦОМ У СРБИЈИ

13

Page 14: trgovina djecom1

Ријеч је о тешком облику криминалитета чије су жртве дјеца, као најосјетљивији дио популације, али истовремено и најневиније жртве. Трговина дјецом је још прикривенија него што је то случај са осталим облицима трговине људским бићима. Тамна бројка у овој области је још већа него код других облика трговине, тако да је веома тешко доћи до реалних података о стварном обиму и распрострањености ове појаве.

Овдје ће бити изнијети резултати истраживања о распрострањености, структури и карактеристикама трговине дјецом, као и сазнања о посредним индикаторима. Подаци су прикупљани углавном путем интервјуисања стручњака, активиста невладиних организација, научних радника и других особа за које се сматрало да могу бити извор информација о појави трговине дјецом. Ријеч је о сазнањима која су о појави трговине дјецом имали наведени испитаници, а на основу којих се може реалније сагледати овај феномен. Анализирана су, прије свега, сазнања испитаника о непосредним показатељима обима, распрострањености, структуре и карактеристика трговине дјецом у, из и кроз Србију, као и трговина која се одвија унутар њених граница. Поред тога, анализирана су и сазнања о посредним показатељима постојања трговине дјецом, као што су подаци о сексуалној експлоатацији дјеце, просјачењу, присилном раду и принуди дјеце на вршење кривичних дјела, затим подаци о отмицама, нестанцима и кријумчарењу дјеце, који могу представљати добар параван за трговину дјецом.

Од укупног броја испитаника (123), њих 43 је имало сазнања о укупно 9 случаја-жртава трговине дјецом на територији Србије. Сазнања о трговини дјецом забиљежена су у слиједећим градовима: Београд (49), Нови Пазар (22), Нови Сад (6), Ни{ (5), Зрењанин (3), Зајечар (3), Пожаревац (2), Власотинце (1), Сомбор (1), Велика Плана (1), Врњачка Бања (1).3

У наведеним случајевима жртве су најчешће дјеца страни држављани (40), и то углавном малољетнице из Молдавије, Украјине, Румуније и Бугарске, затим дјеца наши држављани-ромске националности (34) и дјеца наши држављани-неромске националности у 20 случајева.

На основу анализе непосредних сазнања испитаника о случајевима трговине, дошло се до сазнања да је Србија, када је у питању транснационалана трговина дјецом представљала земљу поријекла жртава у 30 случајева, а земљу транзита, односно привремене дестинације за дјецу стране држављане у 43 случаја. Међутим, трговина дјецом се одвија и унутар граница Србије, тако да су наши испитаници имали сазнања о 21 случају унутрашње трговине дјецом. Сазнања о Србији као искључивој земљи транзита приликом трговине дјецом су нешто рјеђа и она се углавном односе на случајеве када су малољетна женска лица укључена у ланце трговине ради сексуалне експлоатације који се крећу ка Косову или ка западним земљама, или пак у случајевима када се у групи кријумчарених људи нађу читаве породице које се крећу од истока ка западу.

Када су у питању облици трговине дјецом, према сазнањима испитаника, најчешће се ради о трговини дјецом ради сексуалне експлоатације (65), затим трговини ради просјачења (17), као и трговини ради склапања брака (12), што је посебно карактеристично за ромску популацију.

5. 1. Трговина децом ради сексуалне експлоатације

3 www.atc.org.yu

14

Page 15: trgovina djecom1

Најчешћи облик трговине дјецом карактеристичан за Србију јесте трговина дјецом ради сексуалне експлоатације (65 случајева). Србија се, када је у питању овај облик трговине дјецом, појављује као земља поријекла, али и земља транзита или боље речено привремене дестинације жртава (транснационална трговина дјецом).

Дјеца из Србије се продају у земље западне Европе (најчешће у Италију и Француску), али и на Косово, које се и када је у питању трговина дјецом издваја као значајна тачка дестинације. Осим тога, дјецом из Србије се веома често тргује и унутар територије, односно у границама Србије (унутрашња трговина дјецом). Када је у питању трговина дјецом из Србије у друге земље, овдје се најчешће појављују дјеца ромске националности, док је трговина ради сексуалне експлоатације унутар граница Србије више карактеристична за дјевојчице неромске националности. Србија се, према резултатима истраживања, често појављује и као земља транзита, тачније привремене дестинације, малољетним дјевојкама из источноевропских земаља (Молдавије, Украјине, Русије, Румуније и Бугарске), када су оне практично укључене у међународне ланце трговине женама које се из наведених земаља крећу ка земљама западне Европе или ка Косову или Босни, па на територији Србије бивају сексуално експлоатисане и по неколико мјесеци.

Од укупног броја испитаника (123), сазнања о неком од облика сексуалне експлоатације дјеце имало је 27 испитаника, и то углавном инспектора СУП-а, представника Центара за социјални рад, општинских тужилаца, судија за прекршаје, али и представника невладиних организација из Београда, Зајечара, Новог Сада, Власотинца, Новог Пазара, Врњачке Бање и Шапца. Дјеца о којима су испитаници имали сазнања у вези са њиховом сексуалном експлоатацијом су углавном дјеца женског пола, између 11 и 17 година старости, из породица у којима су привремено или трајно наручени породични односи, као и дјеца без родитељског старања, дјеца са посебним потребама и дјеца која показују извјесне поремећаје у понашању. Ромска дјеца су, такође, веома често била жртве сексуалне експлоатације.

Када су у питању облици сексуалне експлоатације дјеце о којима су испитаници имали сазнања, углавном се радило о: подвођењу дјеце и присиљавању на проституцију, као и о сексуалном злостављању дјеце од стране родитеља или других старијих особа.

Присиљавање дјеце на проституцију је посебно карактеристично за велике градове Београд, Нови Пазар, Ниш, али су ове појаве примијећене од стране испитаника и у Врњачкој Бањи, Зајечару и Власотинцу.

Дјеца су, према сазнањима већине испитаника најчешће укључена у уличну проституцију, мада је за старије малољетнице у посљедње вријеме израђено нуђење сексуалних услуга по кафићима и баровима.

У Београду постоје посебне локације гдје се осим пунољетних, могу наћи и веома младе малољетнице које нуде сексуалне услуге. То је Плави мост, парк поред Економског факултета, у близини аутобуске и жељезничке станице, која мјеста су као таква идентификовали сви испитаници из Београда (19) који су имали сазнања о овој појави.

Једна испитаница је описала случај малољетнице укључене у проституцију која је на питање гдје ради одговорила да ради код школе “Гаврило Принцип” у Београду, на шта је испитаница помислила да је можда запослена као спремачица у школи, а у ствари се радило о парку код Економског факултета где је дјевојчица пружала сексуалне услуге.

У посебном ризику од сексуалне експлоатације се, према сазнањима већине испитаника, налазе и дјеца смјештена у домове за дјецу без родитељског старања.

15

Page 16: trgovina djecom1

Међутим, према ријечима појединих испитаника из тих домова, запослени у домовима реагују брзо чим постоје неке индиције да се ради о томе. Тако је код двије дјевојчице-штићенице дома примијећен новац већи од уобичајене количине и велики кредит за мобилни телефон.

Особље дома их је пратило и виђане су често у једном ресторану у Београду у друштву старијих мушкараца. Управница дома их је позвала и запријетила им да их прати полиција и да то кажу особама са којима се виђају. Овај случај није пријављен полицији, јер нису били сигурни да се ради о проституцији.

У посебно ризичном положају од сексуалне експлоатације налазе се и дјеца која имају неки степен менталне ретардације и тзв. граниђни случајеви. О томе говори слиједећи случај који је описала једна испитаница: “Девојчица, која је имала лаку менталну ретардацију, смјештена у Прихватилиште, пошто је нађена на улици, двије године је била сексуално експлоатисана најприје од стране сопственог оца, а касније ју је “уступио” човјеку који ју је присиљавао на проституцију.

После смјештаја у Прихватилиште “макро” је долазио представљајући се као стриц и покушавао да је изведе. Пошто у томе није успио, почео је да се креће око установе и да врбује дјевојке за проституцију. Уз помоћ једне штићенице која је имала његов број телефона и полиције, он је ухваћен и сада му се суди за присиљавање на проституцију, а и оцу за саучесништво, али и за сексуално злостављање жене и кћерке.”

6. ЗАШТИТА ДЈЕЦЕ ЖРТАВА ТРГОВИНЕ И ОДАБРАНИ МЕЂУНАРОДНИ ДОКУМЕНТИ

16

Page 17: trgovina djecom1

Дјетињство означава фазу живота у којој се манифестује посебност дјетета. Под појмом посебност дјетета мислимо на специфичности везане за психофизичке карактеристике и ниво менталне зрелости дјетета. Под појмом права дјетета мислимо на права која су по својој природи људска и која свако дијете има без обзира у којој држави живи, политичком, културном, економском окружењу, у складу са каквим традицијама, обичајима и вјеровањима се развија.

Међународно право у области права дјетета представља врховну вриједност у виду правне норме. Све наведене, постојеће и могуће различитости (у смислу традиција, вјеровања, обичаја итд.) су дужне да поштују прихваћене вриједности уобличене у норме међународних уговора. То је корпус права изникао првенствено из две основне идеје:

1. дјеца су аутономне личности са специфичним потребама и правима, у складу са тим, носиоци правних захтјева тј. активни субјекти права, а не искључиво објекти заштите од стране одраслих;

2. услијед специфичних психофизичких карактеристика, зависно од узраста и нивоа менталне зрелости дјеца су и посебно осјетљива и рањива категорија која заслужује посебну, додатну заштиту. СЦГ је страна уговорница скоро свих најважнијих међународних уговора о

људским правима. Повеља о људским и мањинским правима и грађанским слободама налаже непосредну примјену ратификованих међународних уговора о људским и мањинским правима и грађанским слободама. Другим ријечима, у нашем законодавству постоји примат међународног права над унутрашњим. Ово је битно како бисмо стално имали на уму велики значај потписаних и ратификованих међународних уговора. Чином ратификације, осим преузетих обавеза у смислу усклађивања националног законодавства, постоји и низ других захтјева у погледу успостављања примјерених механизама, мјера, процедура, политика, активности итд, који ће оживотворити ратификовани међународни уговор. Први документи усвојени на међународном плану имају управо протективни карактер у односу на дјецу и пружају дјелимичну заштиту и то од економске и сексуалне експлоатације дјеце. То су биле Конвенција Међународне организације рада бр. 5 о минималном узрасту за запошљавање у индустрији (1919) и Конвенција Лиге народа о сузбијању промета жена и дјеце (1921). Из наведеног бисмо могли закључити да су радна експлоатација дјеце и трговина дјецом најраније препознате злоупотребе дјеце које захијтевају оштру осуду и реакцију међународне заједнице. Усвајањем поменуте двије конвенције, на међународном плану се показало препознавање најгорих облика искоришћавања и постојање воље за појачаном заштитом дјеце. Тиме је на легислативном нивоу учињен први корак и започет процес који траје до данас. Усвојени и отворени за ратификацију су бројни документи у оквиру најразличитијих организација специјализованих агенција итд. који својим одредбама директно или индиректно гарантују и заштиту дјеце од трговине људским бићима. Неки се баве проблемом трговине људским бићима уопште па и дјеце, а неки искључиво проблемом трговине дјецом. Кажемо да је данас у међународном праву дијете заштићено општим документима о људским правима и онима који се баве само дјецом.

Из сфере општих докумената усвојених под окриљем УН-а, у борби против трговине дјецом свакако највећи значај има Конвенција Уједињених нација против

17

Page 18: trgovina djecom1

транснационалног организованог криминала и Протокол о превенцији, елиминисању кажњавању трговине људским бићима, посебно женама и дјецом, усвојени 2000 године.

У сфери докумената УН-а и специјализованих агенција који се искључиво баве дјецом најзначајнији су: Конвенција о правима дјетета, Факултативни протокол у Конвенцију о правима дјетета, о продаји дјеце, дјечјој проституцији и дјечјој порнографији и Конвенција (Међународне организације рада) о најтежим облицима дјечјег рада.4

Сви усвојени међународни уговори имају исту сврху: превенција и борба против трговине људским бићима, уз поклањање посебне

пажње женама и дјеци; заштита и помоћ жртвама такве трговине, уз пуно поштовање њихових људских

права; унапређивање сарадње међу државама потписницама како би се остварили ови

циљеви, а која је неопходна јер говоримо о дјелу које спада у домен организованог криминала.Заједничким напором и координисаном акцијом свих система - социјалне

заштите, образовног, правосудног, здравственог система, полиције, невладиних организација и представника медија, једино је могуће ефикасно спречавати и сузбијати овај проблем и пружати адекватну заштиту жртви.

Сви поменути међународни уговори у погледу обавеза држава уговорница, а у вези заштите дјеце жртава трговине налажу:5

усвајање и јачање, спровођење и ширење закона, управних мјера, социјалне политике и програма како би се спријечила трговина дјецом;

јачање свијести у широј јавности, укључујући и дјецу, кроз информисање, образовање и обуку, о превентивним мјерама и штетним ефектима трговине дјецом;

охрабривање учешћа заједнице, посебно дјеце и дјеце жртава, у превентивним програмима образовања и обуке, укључујући и национални ниво;

предузимање свих мјера у циљу потпуне реинтеграције дјеце жртава трговине и обезбјеђивање њиховог комплетног физичког и психичког опоравка;

предузимање свих одговарајућих мјера у циљу ефикасне забране производње и растурања материјала у којима се рекламира трговина дјеце;

предузимање свих потребних корака потребних за јачање међународне сарадње у области зађтите дјеце од трговине људским бићима. У том смислу, преко регионалних и билатералних уговора учиниће се све за спречавање, откривање, истрагу, гоњење и кажњавање лица одговорних за трговину дјецом;

унапређивање међународне сарадње и координације између својих дрђавних органа, националних и међународних невладиних организација и међународних организација у циљу превенције и зађтите дјеце жртава трговине људским бићима;

чињење свега како би се помогло дјеци жртвама трговине на њиховом физичком и психичком опоравку, социјалној реинтеграцији и повратку у домовину.

4 Службени гласник БиХ, бр. 24/03: Државни акциони план за борбу против трговине људима5 Claire Bishop, “The Trafficking Victims Protection Act of 2000: Three Years Later,” International Migration 41, no. 5, 2003.

18

Page 19: trgovina djecom1

7. ЗАКЉУЧАК

Трговање људима један је од најгорих злочина нашег доба, јер се тргује људским бићима, чиме се чини непроцјењива повреда људских права. Мушкарци су најчешће жртве због присилног рада, жене због проституције, а дјеца због просјачења и продаје породицама без дјеце. И мушкарци и жене и дјеца могу бити жртве због трговања људским органима.

Важно је знати да се трговина људским бићима не дешава другима и непознатима. Прије или касније овај вид суровог насиља може се тицати свакога од нас, односно наших ближњих. Зато је превенција неопходна и нужна за све а посебно за ризичне и рањиве групе као што су жене, дјеца, млади. Трговина људима не познаје границе, нације, културе, религије. Захваљујући тој и таквој политици заједничког дјеловања трговци и криминалци кроз своје мреже и заједничким рутама остварују енормне профите. Превенција од трговине и његових посљедица  мора ићи у том правцу са локалног ка глобалном нивоу заједничком сарадњом и тимским радом.

Заједничким напором и координисаном акцијом свих система - социјалне заштите, образовног, правосудног, здравственог система, полиције, невладиних организација и представника медија, једино је могуће ефикасно спречавати и сузбијати овај проблем и пружати адекватну заштиту жртви.

Трговина дјецом представља веома опасан облик криминалитета који се издвајанизом својих специфичности у односу на остале облике трговине људским бићима, иобухвата:

• трговину дјецом ради сексуалне експлоатације, дјечије порнографије и педофилије, • трговину дјецом ради експлоатације рада, • трговину дјецом ради просјачења, • трговину дјецом ради вр{ења кривичних дела,• трговину нерђеном дјецом или тек рођеним бебама ради усвојења, • трговину дјецом ради склапања брака,• трговину дјецом ради учествовања у оружаним сукобима.

19

Page 20: trgovina djecom1

8. ЛИТЕРАТУРА

1. www.savethechildrennorway-see.ba

2. Службени гласник БиХ, бр. 24/03: Државни акциони план за борбу против трговине

људима;

3. www.atc.org.yu

4. Claire Bishop, “The Trafficking Victims Protection Act of 2000: Three Years Later,”

International Migration 41, no. 5, 2003.

5. www.wikipedia.org

6. Удружене жене” Бања Лука, „Заштити се – Акција против тгровине дјецом и

омладином у БиХ”

20