Trendovi Razvoja EU seminarski

7/24/2019 Trendovi Razvoja EU seminarski

1/24

AKADEMIJALEPIHUMETNOSTI

Meunarodni menadment

Tema:

Trendovi razvojaTrendovi razvoja

Evropske unijeEvropske unije

Profesor StudentMirko Petrovi I!or Petrovi "##$%"""

&anuar "##'( !odine


2/24

Sadraj:

)( ISTO*IJAT E+*OPSKE UNIJE (((((((((((((((((((((((((((((( ,)()( Na-tanak Evro.-ke uni&e (((((((((((((((((((((((((((((( ,

)()()( S/o0ode i 1i/&evi Evro.-ke uni&e (((((((((((((((((((((((((((((( ,)()("( *a2vo& u&edin&ene Evro.e (((((((((((((((((((((((((((((( $

)()(,( In-titu1iona/no ureen&e EU (((((((((((((((((((((((((((((( 3)("( Ko&i -u u-/ovi 2a u/a2ak u EU (((((((((((((((((((((((((((((( '

)(,( Hrono/o!i&a -tvaran&a i ra2vo&a EU (((((((((((((((((((((((((((((( 4)($( 5em/&e 6/ani1e EU (((((((((((((((((((((((((((((( 7

"( E+*OPSKA UNIJA DANAS (((((((((((((((((((((((((((((( 7

"()( Nove kri2e (((((((((((((((((((((((((((((( )#"("( Udara1 na monetu (((((((((((((((((((((((((((((( ))"(,( Po/itika .ro8iren&a (((((((((((((((((((((((((((((( )"

"($( Pro0/emi oko u-va&an&a 0udeta (((((((((((((((((((((((((((((( )"

,( E+*OPA I S9 (((((((((((((((((((((((((((((( )$,()( Odno- S;*J i Evro.-ke 2a&edni1e (((((((((((((((((((((((((((((( )$

,("( Odno-i S*J i EU (((((((((((((((((((((((((((((( )',(,( S9 i EU .o-/e 3( okto0ra "###( (((((((((((((((((((((((((((((( )4

,($( Kora1i ka 6/an-tvu (((((((((((((((((((((((((((((( ")

,($()( Primer


3/24

1. ISTORIJAT EVROPSKE UNIJE

1.1. Nastanak Evropske UnijeEvropska unija je politika, ekonomska i monetarna zajednica evropskih drava,

koja danas ima 25 lanica, a nastala je kao rezultat viedecenijskog procesa saradnje iintegracije koji je zapoelo est evropskih zemalja jo davne 1951. godine. ojamEvropska unija uveden je 1992. !govorom o Evropskoj uniji iz "astrihta, koji je stupiona snagu 199#. godine.

E! predstavlja jedinstven institucionalni okvir, koji ine takozvana tri stu$a. rvistu$ Evropske unije o$uhvata tri zajednice% Evropsku zajednicu za ugalj i elik, Evropskuekonomsku zajednicu i Evropsku zajednicu za atomsku energiju. &rugi stu$ inizajedniko vo'enje spoljne i $ez$ednosne politike, potvr'ivanjem svoga identiteta name'unarodnom planu, uspostavljanjem ekonomske i monetarne unije, stvaranjemjedinstvenog ekonomskog prostora $ez unutranjih granica i jaanjem privredne idrutvene kohezije me'u lanicama. (re)i stu$ ini saradnja policije i pravosu'a u o$lastikrivinih dela.

1.1.1. Slobode i ciljevi Evropske unije

*ao i svaka drava, E! ima svoje zakonodavne, izvrne i sudske organe, ustav,jedinstvenu valutu, zastavu, himnu + -du radosti, &an Evrope + 9. maj... a ovomujedinjenom evropskom tlu ivi oko 5// miliona ljudi.

a ujedinjenom ekonomskom prostoru E! 0unkcionie jedinstveno trite, iju0unkcionalnost o$ez$ez$e'uju vrsta i stroga pravila konkurencije, $ez unutranjihekonomskih ili pravnih $arijera i uskla'ena pravna regulativa drava lanica. a tomtritu lanice E! proglasile su etiri velike slo$ode% slo$odu kretanja ro$auskla'ivanje, odnosno ukidanje carina, taksi, kontingenata i drugih ro$nih ogranienja,slo$odu pruanja usluga slo$odno otvaranje 0irmi, slo$oda preduzetnitva, slo$oducirkulacije kapitala potpuna li$eralizacija plasiranja kapitala i li$eralizacija teku)ihpla)anja i slo$odu kretanja ljudi slo$odno zapoljavanje i vrenje sopstvene delatnosti.-snovni ciljevi na kojima poiva E! su% podrka privrednom i drutvenom razvoju,potvr'ivanje vlastitog identiteta na me'unarodnoj sceni, vo'enjem zajednike spoljne i$ez$ednosne politike, zatita prava i interesa dravljana drava lanica, uvo'enjemdravljanstva E!, ouvanje i dalji razvoj E! kao prostora slo$ode, $ez$ednosti i pravde.

#


4/24

1.1.2. Nastanak i razvoj ujedinjene Evrope

3deje o ujedinjenoj Evropi javljale su se u razliitim o$licima tokom istorije. 4uko$ii tragedije evropskih drava u 3 i 33 svetskom ratu podstakli su mnoge diplomate i

politiare s poetka veka na traenje reenja za ujedinjenje drava na evropskomkontinentu, koje $i doprinelo miru i $lagostanju. 6rancuski ministar spoljnih poslova7o$ert 8uman je 9. maja 195/. godine izloio am$iciozan plan da se vitalne industrijeuglja i elika 6rancuske i 4avezne 7epu$like emake udrue u organizaciju otvorenusvim evropskim demokratijama. ilj tog plana je $io da se pomire evropske zemlje kojesu prethodno $ile u ratu i da se omogu)i eventualna evropska 0ederacija. 8est zemalja +:elgija, 4avezna 7epu$lika emaka, 6rancuska, ;uksem$urg, 3talija i . godine, kojima su stvoreni Evropskaekonomska zajednica EE? i Evropska zajednica za atomsku energiju E!7-@(-",za pospeivanje upotre$e nuklearne energije u mirolju$ive svrhe u Evropi. iljevirimskih ugovora $ili su% stvaranje carinske unije, ukidanje kvota i ostalih ogranienjatrgovine i slo$odno kretanje ljudi, usluga i kapitala. 3zraz Evropska zajednica se koristiou neslu$enom govoru, kao izraz za sve tri zajednice, sve do pregovora o Evropskoj uniji1992. godine.

roces proirenja E! zapoeo je 19>#. godine, kada je EE? sa est proirena nadevet zemalja pristupile su Aelika :ritanija, 3rska i &anska. Brka je u Evropskuzajednicu primljena 19C1. godine, a 8panija i ortugalija 19CD. godine. rijemom@ustrije, 8vedske i 6inske 1995. godine, E! je prerasla u petnaestoricu. unih devet

godina Evropska zajednica imala je 15 lanica, da $i do najve)eg proirenja u istoriji E!dolo 1. maja 2//, prijemom ak 1/ novih lanica. &eo evropske porodice tada supostale% ;itvanija, ;etonija, Estonija, "alta, *ipar, Feka 7epu$lika, "a'arska,4lovaka, oljska i 4lovenija. E! je prole godine, na samitu u 4olunu, odluila da tonije kraj proirenja.

?a naredno proirenje, koje se moe oekivati 2//>, najve)e anse za ulazak imaju:ugarska, 7umunija i (urska, koje imaju status kandidata za prijem u lanstvo. *ad jere o zemljama zapadnog :alkana, u procesu pridruivanja E! najdalje su odmakle


5/24

1.1.3. Institucionalno ureenje EU

-snovne institucije E! su% Evropski savet, 4avet E!, *omisija E!, Evropskiparlament, Evropski sud pravde, Evropski 0inansijski sud, Ekonomsko+socijalni savet,

*omitet evropskih regiona, Evropska investiciona $anka, Evropski investicioni 0ond,Evropska centralna $anka, -m$udsman itd.Evropski savet, u pravnom smislu, nije telo E!, ve) skup na najviem nivou

predstavnika drava lanica 4amit E!, koji daje smernice za razvoj E! i odre'uje optepolitike ciljeve. redsednici drava ili vlada zemalja lanica sastaju se najmanje dvaputa godinje, kako $i razmotrili sva kljuna pitanja znaajna za E!.

4avet E!, ili 4avet ministara, najvanije je telo Evropske unije, koje imazakonodavne i izvrne nadlenosti. Fine ga ministri spoljnih poslova ili drugi ministri izsvake drave lanice. -ni donose odluke radi ostvarivanja ciljeva E!, donose propise,usaglaavaju ekonomske politike i dr.

Evropska komisija radi najve)i deo svakodnevnog posla u !niji. -na daje predloge

odluka i evropskih zakona, koje predstavlja 4avetu E!, sprovodi ih i nadzire na itavojteritoriji E!. -na je najvanija izvrna institucija !nije. *omisija ima 25 komesara izsvake lanice, iji mandat traje 5 godina.

Evropski parlament je predstavniko telo oko 5// miliona gra'ana Evrope, ijepredstavnike na 5 godine neposredno $iraju gra'ani. :roj poslanika koji se $iraju uzemljama lanicama srazmeran je udelu stanovnika te zemlje u ukupnom $rojustanovnika E!. akon nedavnog proirenja E!, parlament ima >#2 poslanika. arlamentuestvuje u donoenju propisa, putem saodluivanja sa savetom E!, imenovanju irazreavanju lanova E!, u donoenju godinjeg $udeta i vri nadzor u njegovojprimeni. 4edite Evropskog parlamenta je u 4traz$uru, iako se sve ve)i $roj zasedanjaodrava u :riselu.

Evropski sud pravde osigurava da se svako povinuje evropskim zakonima. -nodluuje o sluajevima koje podnose drave lanice, institucije E!, kao i pravna i 0izikalica. 3ma 15 sudija i 9 nezavisnih advokata, a sedite se nalazi u ;uksem$urgu.?$og velikog $roja tela, odnosno institucija u okviru E!, naveli smo ciljeve i nain0unkcionisanja samo nekih od njih.

Ekonomska i monetarna unija E"! je proces kojim zemlje lanice E! uskla'ujusvoje ekonomske i monetarne politike sa krajnjim ciljem usvajanja zajednike valute +evra euro, koja je putena u opticaj 1. januara 2//2. godine. Evropa je na ovaj naindo$ila evro kao jedinstvenu valutu, koja se koristi u svim zemljama lanicama, neraunaju)i &ansku, 8vedsku i Aeliku :ritaniju, koje su iskoristile pravo iz "astrihtskogugovora da zadre svoje nacionalne valute.

5


6/24

1.. Koji s! !s"ovi #a !"a#ak ! EU$

4vaka evropska drava koja potuje naela slo$ode, demokratije, ljudska prava itemeljne slo$ode, kao i vladavinu prava, moe zatraiti lanstvo u !niji. !slovi zalanstvo u E! su%

4ta$ilnost institucija drave kandidata, koje osiguravaju demokratiju, pravnudravu i potovanje ljudskih prava i manjina.

ostojanje delotvorne trine privrede u dravi kandidatu. 4poso$nost drave kandidata da izdri trinu konkurenciju u !niji. 4poso$nost preuzimanja o$aveza koje proizilaze iz lanstva, ukljuuju)i

sprovo'enje ciljeva politike, ekonomske i monetarne unije.

-sim ovih optih uslova, temeljni uslovi lanstva u !niji jesu usvajanje i primenapropisa E!, odnosno pravnih tekovina ?ajednice.

3deja Evropskog ujedinjenja je stara, svoje korene vue jo u vremenima daleko pre&rugog svetskog rata. -z$iljne, realne i mirolju$ive ideje o tenjoj saradnji evropskihzemalja, oslo$o'ene hegemonistikih elja, nastale su nakon $olnih i stravinih6rancusko + pruskih ratova 1C>/. godine i rvog svetskog rata 191+191C. Aekovimarazjedinjen stari kontinent, poprite velikih svetskih suko$a i ratova $io je pogodno tleza istinske akcije i napore za evropsko ujedinjenje. akon zavrenog rvog svetskog rata,a po ugledu na stvaranje u uspeno 0unkcionisanje 4@&, osniva panevropskog pokreta,@ustrijanac *alergi predloio je 192#. godine o$razovanje 4jedinjenih Evropskih&rava. 8est godina kasnije, 1929. godine, 0rancuski ministar spoljnih poslova @ristide:riand zajedno sa nemakim ministrom Bustavom 4tressmannom na zasedanju skuptine;ige naroda u Genevi predloio je stvaranje Evropske !nije kojom se predvi'a $lia

saradnja evropskih drava uz njihov neosporan suverenitet. (re$alo je da Evropa jojedanput $ude razorena, na ivici ekonomske propasti ne samo kod po$e'enih drava, ve)i kod po$ednika, da $i ideje o ujedinjenju ponovo oivele.

! okviru $rojnih zalaganja za stvaranje ujedinjene Evrope, znaajan je govortadanjeg $ritanskog premijera Hinstona hurchilla odranog septem$ra meseca 19D.godine u irihu, gde poziva drave kontinentalne Evrope na stvaranje !jedinjenihevropskih drava. o hurchillovom miljenju, osnovna pretpostavka ujedinjene Evropeje $ila 0rancusko+nemaka saradnja.

D


7/24

1.%. &rono"o'ija stvaranja i ra#voja EU

1. april 1!"1. #odine8est evropskih drava + ?apadna emaka, 6rancuska, 3talija, :elgija,


8/24

1. januar 1!%. #odinea snagu stupa Iedinstveni evropski akt koji promovie projekat Evropa 92. IE@predstavlja znaajnu dopunu osnivakih aktova E! u vidu amandmana, a ve) upream$uli dokumenta se istie osnovni cilj, stvaranje Evropske !nije

%. februar 1!!2. #odinea 4amitu u "astrihtu potpisuje !govor o Evropskoj !niji sa zadatkom da olakarazvitak ekonomske i monetarne kao i politike unije.

(anuar 1!!3. #odine4porazum iz "astrihta stupa na snagu.

(anuar 1!!). #odine-snivanje Evropskog monetarnog instituta E"3 kao prethodnika Evropske centralne$anke ali sa daleko manje kompetencija nego to )e imati entralna $anka.

1. januar 1!!". #odineFetvrto proirenje E! kada su joj se prikljuile jo tri zemlje% @ustrija, 8vedska i 6inska.! orvekoj je opet na re0erendumu ve)ina glasala protiv pristupanja E!.

2". $art 1!!". #odinea snagu stupa 8engenski sporazum o otvorenim granicama, ukidaju se granine kontroleizme'u zemalja koje su potpisale sporazum i pove)ava se saradnja izme'u policije isudova.

13. dece$bar 1!!%. #odineE! zapoinje proces za proirenje lanstva u koje tre$a da $ude ukljueno 1/ zemaljaistone evrope i *ipar.

2". $art 1!!. #odineEvropska *omisija 0ormalno preporuuje 11 zemalja za ulazak u E"! i uestvovanje ustvaranju Eura. (o su% emaka, 6rancuska, @ustrija, :elgija, 6inska, 3rska, 3talija,;uksem$urg,


9/24

2. februar 2&&2. #odineEvro postaje jedinstvena valuta u dvanaest zemalja lanica evrozone

1. februar 2&&3. #odine!govor iz ice stupa na snagu

1. $aj 2&&). #odineajve)e proirenje u istoriji Evropske unije 1/ novih zemalja ulaze u evropsku zajednicunaroda + *ipar, Feka 7epu$lika, Estonija, "a'arska, ;itvanija, ;etonija, "alta, oljska,4lovaka 7epu$lika i 4lovenija.

1.(. )e*"je +"ani,e Evropske !nije

@ustrija :elgija Feka 7epu$lika &anska Estonija

6inska 6rancuska Brka


10/24

2.1. Nove krize

Iedan od utisaka koji Evropska unija trenutno ostavlja u svetu jeste da o$e)avalanstvo onima kojima to ne moe da se tano odredi, odnosno da :risel jo nema jasanplan za $udu)u zajednicu od ## lana.

4to je postavljen za 15, a ve) sada je dolo 25 gostiju. ! !niju sada ne ulazenetouplatioci poput orveke i 8vajcarske, ve) siromane zemlje koje oekuju da netodo$iju od !nije. 4toga se me'u starim lanicama stvara pogrean utisak da )e na primercelokupno stanovnitvo (urske da se preseli u E! ako ova zemlje pristupi !niji, a ima ionih koji misle da ve) istono od @ustrije ive nekakvi (atari. ?$og svega toga ustav E!nije proao na re0erendumu u 6rancuskoj, to je izazvalo domino e0ekat i u


11/24

+ e moemo da kaemo da je !stav mrtav. "ora)emo da prona'emo nain kako$ismo trans0ormisali ovaj teak trenutak u priliku za do$ro$it Evrope. ?ajedno moramoda vratimo Evropu na pravi put + rekao je :aroso.

:aroso je najavio da )e proces rati0ikacije !stava u drugim zemljama $iti nastavljenpo planu. -d$ijanje !stava moglo $i oz$iljno da nakodi spoljnopolitikoj poziciji E!,

naroito u odnosu prema 4@& i 7usiji.

.. Udara, na *onet!

Iedinstvena evropska valuta evro preivela je nekoliko jakih udarca kao reakciju nanajve)u krizu Evropske unije u poslednjih pet godina. rva dva udarca evru su zadali6rancuzi i


12/24

godinje u proseku. 3pak, velika nezaposlenost ove zemlje tako'e je stavlja u nelagodanpoloaj. Fetvrtu i poslednju grupu ini deset zemalja koje su 1. maja 2//. godine postalelanice !nije.

.%. Po"itika proirenja

-d$ijanje !stava Evropske unije zadao je veliki udarac planovima za proirenjeporodice evropskih drava u kojoj se ve) nalazi 25 zemalja.

rve na udaru krize u :riselu na)i )e se 7umunija i :ugarska, koje su ve) potpisale4porazum o prikljuenju, i koje $i tre$alo 2//>. godine da u'u u E!. otom slede(urska,


13/24

prilau u evropsku kasu nego to iz nje uzimaju + emaka, 6rancuska, Aelika :ritanija,


14/24

%. EVROPA I S0

%.1. Odnos S2RJ i Evropske #ajedni,e

3nstitucionalizacija odnosa izme'u 4r$ije i rne Bore, tada dve repu$like 467I, iEvropske zajednice, zapoinje 2. decem$ra 19D>. godine, kada je zakljuena &eklaracijao odnosima 467I i Evropske ekonomske zajednice EE*. -vom sveanom izjavomutvr'uju se politike postavke $udu)eg odnosa izme'u tadanje Iugoslavije i evropskeregionalne integracije, utvr'ivanjem okvira za $udu)e razliite ekonomske odnose.*uriozitet ovog dokumenta je taj da je to $io prvi akt koji je ?ajednica u svojojdotadanjoj dvadesetogodinjoj praksi zakljuila sa jednom socijalistikom dravomEvrope.

&eklaraciju vrlo $rzo prati zakljuivanje dva trgovinska sporazuma Iugoslavije saEE*, koji su zakljueni 19>/. i 19>#. godine + re je o sporazumima kojima 467I do$ijastatus najve)eg povla)enja, sa recipronim koncesijama. 3ako je, dakle, re onepre0erencijalnim trgovinskim sporazumima, njihov istovremeni politiki znaaj jenesumljiv, jer pokazuje politiki interes uspostavljanja odnosa izme'u evropskihzajednica i 467I u do$a veoma otrih $lokovskih podela koje su tada odlikovaleme'unarodne odnose u Evropi. (re$a pomenuti da sporazume o trgovini ostale draveentralne i 3stone Evrope zakljuuju sa Evropskom zajednicom tek krajem C/+ih ipoetkom 9/+ih godina.

467I je ve) od 1. jula 19>1. godine postala i korisnik -pte eme pre0erencijalaEE*. -pta ema pre0erencijala je sredstvo trgovinske politike, koje predvi'a da putemprimene carinskih povlastica razvijene zemlje davaoci pre0erencijala podstiu izvoz,proces industrijalizacije i pove)anje stope ekonomskog rasta zemalja u razvoju koje sukorisnici pre0erencijala. ovlastice koje je Iugoslavija uivala pove)ale su se sastupanjem na snagu 4porazuma o saradnji.

4lede)i korak u razvoju odnosa Iugoslavije i Evropske zajednice je 4porazum osaradnji izme'u 467I i EE*, potpisan u :eogradu /2. aprila 19C/. godine. 4porazumom,koji se $azira na pre0erencijalnom statusu Iugoslavije, otvaraju se $rojne mogu)nosti zaprivrednu saradnju izme'u ugovornih partnera i reguliu ro$na razmena, 0inansijskasaradnja, industrijska kooperacija, poljoprivreda, sao$ra)aj, turizam, nauno+tehnikasaradnja, kao i saradnja u socijalnoj o$lasti. 3ste, 19C/. godine 467I je sa drugomzajednicom, Evropskom zajednicom za ugalj i elik.

?asnovana na veoma do$rom ugovornom odnosu, kao i na povlasticama koje sedo$ijaju i preko 4porazuma o saradnji i kroz koritenje -pte eme pre0erencijala, 467Ije svoju trgovinsku razmenu i saradnju osamdesetih godina usmerila upravo na EE* injene drave lanice. 7ezultati ove usmerenosti na Evropsku zajednicu se naj$olje moguvideti kroz ekonomske pokazatelje za period naj$olje saradnje izme'u 467I i evropskeintegracije, a to je 19C>. godina. !kupan o$im razmene nae zemlje sa svetom u 19C>.godini iznosio je 25 milijardi dolara, dok je o$im razmene samo sa evropskim dravamaiznosio >5 odsto od ukupne razmene 1C,5 milijardi dolara.

1


15/24

&a je Evropska zajednica imala interes da razvija saradnju sa 467I pokazuje i nivo0inansijske i tehnike pomo)i, koja je predvi'ena 4porazumom iz 19C/. godine, i koja seutvr'uje rotokolima o 0inansijskoj saradnji. otpisana su tri protokola o ovoj vrstipomo)i. rvi 19C/, drugi dve godine kasnije, ali koji je stupio na snagu tek 19CC. godine itre)i 1991, koji nikada nije stupio na snagu z$og otpoinjanja suko$a na teritoriji

Iugoslavije.4porazum o saradnji iz 19C/. godine je dopunjen 19C>. godine, kada se uspostavljanovi trgovinski reim izme'u EE* i Iugoslavije, i uskla'uje se sa pristupanjem 8panije iortugalije ?ajednici. !svajanje ovog &opunskog protokola je u skladu sa odred$ama4porazuma o saradnji kojima se predvi'aja da, posle zavretka prve 0aze li$eralizacijetrgovine, pregovorima u okviru 4aveta za saradnju $udu utvr'eni dalji koraci u saradnji ili$eralizaciji trgovine.

Iugoslavija je 1>. decem$ra 199/. godine potpisala -kvirni sporazum


16/24

%.. Odnosi SRJ i EU

4avezna 7epu$lika Iugoslavija, 0ederativna zajednica 4r$ije i rne Bore, nasta)eproglaavanjem !stava 2>. aprila 1992. godine. rva poseta predstavnika E! novojIugoslaviji usledila je pola godine posle ukidanja sankcija Evropske zajednice, juna 199D.+ tadanji predsednik *omisije E! Gak 4anter i predsedavaju)i 4aveta ministara;am$erto &ini prilikom svoje posete izjavljuju da je neophodno uspostavljanje odnosaE! i Iugoslavije, i govore o pronalaenju naina kako $i mogla $iti o$novljenainstitucionalna saradnja 47I i !nije. 3stovremeno, i vlada 47I je, $arem deklerativno,zapoela sa nekim akcijama pri$liavanja !niji, tako to je usvojila rogram rada naharmonizaciji jugoslovenskog pravnog sistema sa pravnim sistemom !nije.

3 pored veoma am$icioznog rograma za $udu)u harmonizaciju i 0ormiranja grupestrunjaka koji $i se time i praktino $avila, jedini rezultat rada po ovom pitanju jesteprevod :ele knjige, koja je o$javljenja 199>. godine. 7azlozi ne insistiranja na daljemrazvoju odnosa sa !nijom su prevashodno politike prirode + naime, !nija se tada neposmatra kao cilj kome tre$a teiti.

&alji razvoj doga'aja potvr'uje tezu o postojanju politikih prepreka za saradnju.ritisak !nije i njenih lanica $io je voma uoljiv tokom protesta koji su usledili nakoniz$ora decem$ra 199D. godine, i protegli se u naredna tri meseca. !nija je slala i svogspecijalnog izaslanika 6elipe Bonzalesa koji je pokuao da posreduje u mirnom reavanjuove krize. aredne godine 199>. i 199C. o$eleene su rasplamsavanjem suko$a na*osovu, to je dovelo i do novih sankcija !nije. -voga puta, mere su se odnosile naza$ranu ulaska oso$a $liskih srpskom reimu na teritorije drava lanica !nije, i zaza$ranu letova nacionalnih avio prevoznika. !$rzo zatim, usledila je najava a potom iizvo'enja vazdunih udara @(- na 47I + kampanja je zavrena usvajanjem 7ezolucije12 Beneralne skuptine ! i zakljuivanjem *umanovskog vojno+tehnikog

sporazuma avgust 1999. godine.eriod koji zatim nastupa o$eleen je najniim stepenom odnosa izme'u !nije i

47IL me'utim, to je period stvaranja novog pristupa !nije prema regionu u kome senalazi i Iugoslavija, to se de0inie kroz regionalni pristup E! i politikom prema?apadnom :alkanu, termin koji o$uhvata pet $ivih repu$lika 467I i @l$aniju. ristup jepromovisan tokom 1999. godine, i njegova sutina se nalazi u prevashodnoj potre$i$ez$ednosnog sta$ilizovanja regiona o kome je re, to se uzima kao preduslov svake$udu)e saradnje ovih drava sa !nijom. *ao pomo) sta$ilizaciji regiona u 0ormi opte idugorone strategije prevencije suko$a, na inicijativu !nije 1/. juna 1999. godine0ormiran je akt sta$ilnosti za Iugoistonu Evropu. akt insistira na tzv. evropskojperspektivi, to znai davanje zemaljama ovog regiona u izgled mogu)nost punog

ukljuivanja u strukturu !nije i njenog lanstva za zemlje ?apadnog :alkana + kaoprelazni element ka lanstvu !nija je za ove drave dizajnirala novu 0ormu sporazuma opridruivanju koji se nazivaju 4porazumi o sta$ilizaciji i pridrivanju.

1D


17/24

%.%. S0 i EU pos"e 3. okto/ra 444. 'odine

osle petookto$arskih promena 2///. godine, odnosi 47I i E! dramatino seunapre'uju. ridruivanje E! postaje strateki prioritet nae spoljne politike, a usveo$uhvatnom procesu povratka 47I u me'unarodne politike i ekonomske integracijeE! postaje na kljuni partner i prua najznaajniju podrku politikim i ekonomskimre0ormama u zemlji.

-dnosi sa E! do$ijaju institucionalni okvir potpisivanjem, 25. novem$ra 2///.godine, -kvirnog sporazuma 47I+E! o realizaciji pomo)i i podrke E! za nau zemlju.olitiki dijalog, zapoet posetom predsednika 47I Aojislava *otunice 4amitu E! u:ijaricu u 6rancuskoj okto$ra 2///, nastavljen je nizom razgovora i susreta predstavnika47I sa zvaninicima E! i tokom 2//1, 2//2 i 2//#.

ored dinaminih politikih odnosa, ekonomska saradnja $elei trend konstantnograsta. ?a unapre'enje ovih odnosa veoma je vana 0inansijska podrka E!, pose$no uokviru @7&4 programa za zemlje ?apadnog :alkana. 4porazumom Alade 47I iEvropske agencije za rekonstrukciju E@7, otvorena je *ancelarija E@7 u :eogradukoja upravlja sredstvima @7&4 za nau zemlju. -d 2///. godine do danas, u okviruprograma @7&4, u 4B usmerena su sredstva u iznosu od skoro milijardu evra. !okto$ru 2///. godine ukinute su, uz manje izuzetke, carine na uvoz u E! iz 4B, tako daje od tada naa zemlja korisnik vanrednih trgovinskih mera E!. *ao rezultat, trgovinskarazmena $elei stalni porast.

3pak, iako znatno sadrajniji nego pre demokratskih promena, odnosi sa E! jo nisuugovornog karaktera. 47I je okto$ra 2///. godine ukljuena u roces sta$ilizacije ipridruivanja, kao novi mehanizam za razvoj odnosa sa zemljama ?apadnog :alkana, ijije krajnji cilj potpisivanje 4porazuma o sta$ilizaciji i pridruivanju.

rvi konkretan korak nainjen je jo pre etiri godine, poto je E! prihvatila da se

osnuje zajednika konsultativna radna grupa, koja se prvi put sastala 2#. jula 2//1, u:eogradu. "ogu)nost da za godinu dana, ujesen 2//2, pone izrada 4tudije oizvodljivosti, prokockana je, jer dravna zajednica 4B nikako nije uspevala da stane nanoge.7azgovori o neophodnim promenama nastavljeni su u leto te godine, u vidu tzv.unapre'enog stalnog dijaloga umesto prvo$itne radne grupe, koji je, u stvari, $io novipoetak, tako da je tek septem$ra 2//#. startovao rad na izradi 4tudije o izvodljivosti.

-ekivalo se da )e ona $iti zavrena za novih est meseci, ali je opet izostaopozitivan odgovor, jer je E! ocenila da primena !stavne povelje 4B nijekompletna. "inus smo zaradili i zato to 4r$ija i rna Bora nisu uspele da realizuju svoj@kcioni plan harmonizacije ekonomskih sistema, ali im je za utehu priznato da su

napredovale u o$lasti $ez$ednosti, prava manjina i regionalne saradnje.*ratko reeno% ocena je i u leto prole godine $ila negativna, da 4B jo nije spremna, panije ni moglo da $ude te presudne studije.

! me'uvremenu, opet uz vrlo dugo natezanje politiara i mnogo izgu$ljenogvremena, :eograd i odgorica su se dogovorili o izmenama !stavne povelje, ime jeo$ez$e'ena legitimnost 4kuptine 4B. &a to nije ura'eno, nikakvog napretka ne $i $ilo.re toga je E! priznala da srpski i crnogorski ekonomski sitem nije mogu)noharmonizovati, pa je odo$rila model dvostrukog koloseka, to jest da svaka repu$lika

1>


18/24

ima svoje privredno zakonodavstvo i samostalno odre'uje carine. &rugi pomak jenainjen napretkom u saradnji sa


19/24

(ada na red dolazi ocena u kojoj meri ispunjavamo kopenhagenske kriterijume,politike uslove za punopravno lanstvo, usvojene 199#. godine.

+riteriju$i iz +open,a#ena-&a $i 4B $ila prihva)ena kao kandidat, mora da ispuni tzv. kriterijume iz

*openhagena. -ni podrazumevaju% 4ta$ilnost demokratskih institucija i vladavinu prava, to jest + potovanje

gra'anskih prava i zatitu nacionalnih manjina, Fvrsto uspostavljene trine instrumente i 0unkcionisanje trine privrede,

ukljuuju)i sposo$nost da se odoleva konkurenciji i prilago'avanje trinimmehanizmima unutar E!,

4premnost da se preuzmu o$aveze koje name)e lanstvo, odnosnoprivrenost ciljevima politike, ekonomske i monetarne unije.

*andidatski pregovori mogu da potraju godinu dana i dve, i 4B $i negde 2//C.mogla da podnese 0ormalan zahtev za kandidaturu. 4 o$zirom da se tokom pregovora, po

pravilu, sve razjasni, zahtev $i $rzo $io prihva)en, pa $i vladama dravne zajednice,4r$ije i rne Bore $ila upu)ena lista pitanja.

(ih pitanja je nekoliko hiljada i odgovori na njih zahteva)e oz$iljno angaovanjesvih slu$i 4B i o$eju drava lanica. *ad odgovori na tu listu stignu u :risel, eka)ese da $udu prihva)eni kao realni, posle ega 4r$ija i rna Bora, odnosno njihova dravnazajednica, do$ijaju avis, prolaz, i poinju pravi pregovori + oz$iljni, temeljni,sveo$uhvatni i teki kako to potvr'uju predstavnici svih deset zemalja koje su prole tupredzavrnu 0azu i 1. maja 2//. godine ule u E!.

a toj etapi evropskog puta 4B i drave lanice tre$a da preuzmu vrstu o$avezuu kojem )e roku sprovesti promene u svim o$lastima drutveno+politikog i ekonomsko+socijalnog sistema, ukljuuju)i dravnu administraciju i lokalnu samoupravu.

(u se ponovo mora naglasiti da ne)emo mo)i da raunamo ni na kakav popust kakav smodo$ijali ranijih godina. redstavnici 4B, 4r$ije i rne Bore mora)e u svakoj prilicipropitivanja da pokau da smo oz$iljna, odgovorna drava opstanemo kao dravnazajednica, da smo prihvatili pravila klu$a u koji elimo da u'emo. 3z redova E! niko tone kae otvoreno, jer su lepo vaspitani, ali se podrazumeva da oekuju da )emo igratipoteno. 4vaka druga igra $i nas diskvali0ikovala.

! pregovorima posle avisa utvr'iva)e se kako ispunjavamo preuzete o$aveze ukorenitom menjanju celokupnog politikog, pravnog i ekonomskog, kako se potujuprava oveka, u kojoj meri se o$ez$e'uje vii ivotni standard i uopte kvalitet ivota.&a $i se to pratilo i ustanovilo $i)e 0ormirane radne grupe za ukupno 29 pregovarakihpoglavlja, najve)im delom iz privredne s0ere.

3ako )emo se u mnogo emu uiti od zemalja koje su pre godinu dana ule u E!,4r$ija i rna Bora )e za razliku od njih polagati dodatni kvali0ikacioni ispit. E! je,naime, etapu zvanu sporazum o sta$ilizaciji i pridruivanju specijalno predvidela za?apadni :alkan + @l$aniju, :osnu i


20/24

pregovara ne ispunjava o$aveze prema prethodnom dogovoru, moe da prekinepregovore.

8to se 4r$ije i rne Bore tie, to praktino znai da :risel zadrava pravo da imnagradu u vidu pozitivne 4tudije izvodljivosti uskrati svaki put kad oceni da ponu dalaj0uju u sprovo'enju zahtevanih promena.

ri tom se mora imati na umu da )e tokom uspinjanja s najnie na svaku slede)ustepenicu, s pri$liavanjem cilju, zahtevi $iti sve ve)i, a strogost u ocenjivanju kvalitetatih promena sve otrija. *ad u'u u tu 0azu, 4r$ija i rna Bora, i njihova dravnazajednica, poinju, u stvari, svoju kompletnu trans0ormaciju, to )e E! pratiti njenompodelom u 29 poglavlja. ! mnogim od tih o$lasti promene su uveliko poele, u nekimase i pri$liile normativima E!, ali )e se tokom te etape pose$no voditi rauna kako seizmenjeni i prilago'eni zakoni i propisi ogledaju u praktinom ivotu.

rvih pet poglavlja ine temelj ekonomskih slo$oda + slo$odno kretanje ro$e, ljudi,usluga i kapitala i pravo slo$odne trgovine, osnivanja i delovanja trgovinskih 0irmi. 8estopoglavlje se odnosi na pravila konkurencije, koliko smo spremni da $udemo konkurentnina evropskom tritu. 4edmo o$uhvata poljoprivredu + garantovane cene, 0inansijsku

solidarnost i zajedniko trite za poljoprivredne proizvode. -smo je ri$olov, deveto +transport, deseto + porezi, jedanaesto + ekonomska i monetarna unija, dvanaesto +statistika, trinaesto + socijalna i politika zapoljavanja, etrnaesto + energetika, petnaesto +industrija. ! svim tim o$lastima je kljuno da se stvore uslovi za uspeno uklapanje sasveevropskim tritem.

&alje slede 1D mala i srednja preduze)a, 1> nauka i istraivanje, 1C kolstvo,o$razovanje i omladina, 19 telekomunikacije i in0ormaciona tehnologija, 2/ kultura iradio+televizija (A mree )e $iti o$avezne da u programu imaju 5/ odsto emisijaevropske produkcije.

Evropeizacija regionalne politike i uspostavljanje koordinacije tzv. strukturnihinstrumenata 21. poglavlje podrazumeva modernizaciju javne uprave + da inovnicislue gra'anima, a ne o$rnuto, pri emu )e se izdano koristiti razni 0ondovi E!. ?atimslede 22 ivotna sredina, 2# zdravstvena i zatita potroaa, 2 osavremenjivanjepravosudnog sistema + saradnja i povezivanje pravosudnih i organa unutranjih poslova,to podrazumeva jedinstvena pravila za azil i odnosa prema strancima, pograninukontrolu i tesnu saradnju slu$i $ez$ednosti. ! ovo poglavlje spada i 0amozni 8engen,koji )e jednog lepog dana i nama gra'anima 4r$ije i rne Bore omogu)iti da se vratimodve decenije unazad + kad smo putovali svetom $ez viza.

4lede)a poglavlja o$uhvataju carinsku uniju, to jest stvaranje uslova za ro$nurazmenu $ez carina 25, vizni reim 2D, spoljnu i $ez$ednosnu politiku 2>,0inansijsku kontrolu 2C i 0inansijske i $udetske o$aveze prema zajednikim 0ondovimaE! 29.

?a 4r$iju i rnu Boru naroito je vano da evropski put savladaju to $re, jer suve) izgu$ile mnogo vremena. "oe se re)i da su potpuno nepotre$no mnogo zaostale zazemljama koje su 1. maja 2//. godine primljene u E!.

rema planu :risela, predstavnici E! )e sa 4r$ijom i rnom Borom odvojenopregovarati o privredi i trinim odnosima, dok )e pregovori o pitanjima $ez$ednosti $itivo'eni sa dravnom zajednicom.

2/


21/24

%.(. Kora,i ka +"anstv!

roces pridru ivanja Evropskoj uniji sastoji se od niza koraka. 4r$ija i rna Borasu u 2//5. godini doli do drugog stepenika + ozitivne ocjene studije izvodljivosti, toznai da nam do lanstva predstoji%

regovori o 44 4porazum o sta$ilizaciji i pridruivanju 44 rivremeni sporazum rimjena 44 ?vanian zahtjev za prijem u lanstvo E! "iljenje Evropske komisije M @A34 @ko je miljenje E* pozitivno + zemlja postaje kandidat 4krining zakonodavstva regovori o pristupanju ?akljuenje pregovora i potpisivanje !govora o pristupanju 7adi lak e vremenske procjene dat ti je prikaz kakva je dinamika pridruivanja

Evropskoj !niji $ila novih lanica, gdje su 7umunija i :ugarska, a gje su zemljezapadnog :alkana.

3.).1. Pri$er e/ke 0epublike 1!!12&&)

Iun 1991. redsednik Fehoslovake Aaclav


22/24

*e$lja Potpisan SSPSSP stupio nasna#u

4atu$apliciranja za5lanstvo

Po5etakpre#ovora

Pre#ovorizaklju5eni65lanovi EU

"a'arska &ecem$ar 1991 6e$ruar 199 "art 199 199C 2//2N2//

oljska &ecem$ar 1991 6e$ruar 199 @pril 199 199C 2//2N2//:ugarska "art 199# 6e$ruar 1995 &ecem$ar 1995 2/// 2//2N2//>

Feka -kto$ar 199# 6e$ruar 1995 Ianuar 199D 199C 2//2N2//

7umunija 6e$ruar 199# 6e$ruar 1995 Iun 1995 2/// 2//2N2//>

4lovaka -kto$ar 199# 6e$ruar 1995 Iun 1995 2/// 2//2N2//

Estonija Iun 1995 6e$ruar 199C ovem$ar 1995 199C 2//2N2//

;etonija Iun 1995 6e$ruar 199C -kto$ar 1995 2/// 2//2N2//

;itvanija Iun 1995 6e$ruar 199C &ecem$ar 1995 2/// 2//2N2//

4lovenija Iun 1995 6e$ruar 1999 Iun 199D 199C 2//2N2//

"alta 19>/ 199/N199C 2/// 2//2N2//*ipar 19>2 199/ 199C 2//2N2//

7azeprocesa

4ina$ika pridru8ivanja ze$alja *apadno# 9alkana

:rvatska ;lbanija 9i:

1. *7B 6e$ruar 2///ovem$ar2///

199C199C M4porazum osaradnji

&ecem$ar2///

2. 4tudija

izvodljivosti"aj 2/// Iun 2//1

ovem$ar2//# Muslovna

1D. jun 1999 "art 2//5

#. oetakpregovora

ovem$ar 2/// #1. januar 2//# 2. januar 2///-kto$ar2//5

. 4@@ ovem$ar 2//1 /9. april 2//1

5. ?ahtjevza lanstvo

21. 0e$ruara2//#

22. mart 2//

D. 4tatuskandidata

1C. juna 2// &ecem$ar 2//5

>. regovori -dloen poetak

22


23/24

(. )AK5JU6AK

?emlje istone Evrope ve) jesu lanice Evropske unije, mnoga nemaka i 0rancuskapreduze)a ve) pre$acuju proizvodnju u oljsku, 4lovaku i "a'arsku, ije stanovnitvonije maeno visokim zaradama i socijalnim garancijama. @ kroz nekoliko godina, saokonanjem prelaznih perioda, radnici iz istone Evrope mogu uivati sve prednostislo$ode kretanja radnika u granicama jedinstvenog trita. (aj proces ve) je nezaustavljivi nipoto ne zavisi od usvajanja ili neusvajanja !stava.

!stav je tre$alo da sutinski pojaa pozicije velikih zemalja, pa i 6rancuske kaotakve. "a koji $ili razlozi koji su odredili odluku 6rancuza, ta odluka je ve) poznata itre$a se zamisliti nad njenim posledicama. 4utinski )e osla$iti pozicije 6rancuske uEvropskoj uniji, koje sla$e tokom 9/+ih godina z$og ujedinjenja emake i premetanjacentra tee E! na istok. 4em toga, 0rancusko ne predstavlja poraz za itavu Evropu.

7azume se, Evropska unija ne)e se raspasti, ali nju oekuje period politike i ekonomskestagnacije. ! svom govoru 2>. maja 2//5. godine Gak 8irak je izjavio, da se ve) danasEvropa nalazi u estokoj konkurenciji sa 4@&, Iapanom i *inom, a sutra )e se nalaziti ukonkurenciji i sa 3ndijom. aivno je misliti da )e konkurenti ekati dok Evropa ispliva izstagnacije.

?a 7usiju sud$ina !stava Evropske unije ima veliki znaaj, poto je E! za "oskvunajve)i ekonomski i jedan od znaajnijih politikih partnera. 4tupanje na snagu !stavaE! povukao $i za so$om pojaanje pozicija ujedinjene Evrope u svetu i doveo $i douspostavljanja kooordiniranije spoljne politike Evropske unije. ! stratekoj perspektivi7usija je zainteresovana za jaanje E! kao jednog od polova $udu)eg viepolarnogsveta, koji ni na koji nain nije neprijateljski, ali je kudikamo nezavisniji od 4jedinjenih

&rava. 4 druge strane, tokom poslednjih godina sve su uoljivije oz$iljne razlikepozicija E! i 7usije na postsovjetskom prostoru. 3 s tim u vezi sla$ljenje spoljne politikeE! o$jektivno )e uticati na jaanje 7usije u tom regionu.

E! je do sada preivela nekoliko velikih kriza, ali iz svake od njih izala je jaa ijedinstvenija. &a podsetimo, &anci su na re0erendumu 1992. godine od$acili sporazum iz"astrihta kojim je Evropska ekonomska zajednica pretvorena u Evropsku uniju, koja )eimati jedinstvenu valutu, spoljnu i $ez$ednosnu politiku. 7e0erendum je ponovljengodinu dana kasnije i rezultat je $io pozitivan. 4lino se dogodilo i 2//1. godine kada su3rci na re0erendumu od$acili sporazum iz ice, kojim su ure'ene institucije E! i izvrenepripreme za proirenje. a ponovljenom re0erendumu $irai su promenili miljenje.

@li pravo pitanje je ovo% kakvu vrstu Evrope ele sami EvropljaniO

rodu$ljavanje i irenje evropske integracije ovde predstavljaju vetake suprotnosti.@ustrija ne eli nikakve nove lanice + uz nedosledan izuzetak


24/24

*ao i mnoge nove lanice, :ritanija pre0erira jednu la$avo povezanu Evropurazliitih nacija + u sutini jednu zonu slo$odne trgovine, ali s otvorenim granicama nasvojoj peri0eriji + sa dovoljno strategijske koordinacije da sainjava kvaziimperiju ugeopolitikom smislu, doraslu 4jedinjenim &ravama. 6undamentalna razlika jeste to daje jedna la$avo povezana !nija privlana za sve vrste aspiranata, ukljuuju)i Bruziju,

!krajinu i druge drave naslednice 4ovjetskog 4aveza + a moda ak i za severnoa0rikezemlje kao to je "aroko + dok $i se jedna produ$ljena Evropa, s jasnim politikimidentitetom, visokim privilegijama socijalnog staranja i rastu)e kulturne homogenosti,prirodno izdvojila i ne $i $ila naroito privlana ovim zemljama.

aradoksalno je zato da :ritanci, protive)i se produ$ljavanju evropskeintegracije, (urcima u stvari nude upravo onu vrstu privilegovanog partnerstva koju jepodravala @ustrija, zajedno s @ngelom "erkel. -$a stava od$ijaju ideju da se (urskauini stvarno evropskom. 4truktura koju :ritanija izgleda ima na umu, prema nekima,podse)a na la$avu alijansu koja povezuje :ritanski *omonvelt. @li, ratno lukavstvo3storije moe $iti da )e, ak i ako :ritanci uspeju da po$oljaju izglede (urske zaprikljuenje, ponovni pregovori oko ugovora iz ice + koji )e postati neophodni ukoliko

se primi

Documents

Trendovi Razvoja EU seminarski