TRANSPORTNI SISTEMI, Ambalaziranje Paletalizacija Skladistenje

SEMINARSKI RAD

TRANSPORTNI SISTEMI

AMBALAŽIRANJE, PALETIZACIJA, KONTEJNERIZACIJA I SKLADIŠTENJE

Profesor: Student: Dr. Milivoje Ćućilović Milan Nikolić 1065/2008

UNIVERZITET U KRAGUJEVCU TEHNIČKI FAKULTET ČAČAK

Milan Nikolić

Seminarski rad iz transportnih sistema Milan Nikolić 1065/2008

2

SADRŽAJ

UVOD ............................................................................................................................................................... 2

AMBALAŽIRANJE .............................................................................................................................................. 3

PAKOVANJE .................................................................................................................................................. 3

AMBALAŽE ................................................................................................................................................... 6

MODULI ....................................................................................................................................................... 7

PALETE I PALETIZACIJA ..................................................................................................................................... 8

KONTEJNERIZACIJA - KONTEJNERI ................................................................................................................. 15

SKLADIŠTENJE ................................................................................................................................................ 19

KRETANJE ROBE U SKLADIŠTU ................................................................................................................... 20

PRETOVAR MATERIJALA ............................................................................................................................ 22

SKLADIŠNE FUNKCIJE ................................................................................................................................. 23

KORIŠĆENJE SKLADIŠNOG PROSTORA I MANIPULACIJA (KRETANJE) U SKLADIŠTU .................................. 24

PROJEKTOVANJE SKLADIŠTA ...................................................................................................................... 28

ZAKLJUČAK ..................................................................................................................................................... 30

LITERATURA ................................................................................................................................................... 31

Milan Nikolić


2

Uvod Da bi se proizvod zaštitio tj. sigurno transportovao, skladištio i dostavio do krajnjeg

potrošača on mora da se stavi u određeni sud, omot... tj. ambalažu. Amabalaža štiti proizvod od raznih mehaničko fizičkih uticaja, hemijskih i mikrobioloških, klimatoloških, raznih manipulacija... ali isto tako ambalaža štiti i spoljašnju sredinu odnosno ljude od štetnih uticaja proizvoda.

Poslednjih godina sve se više ističe značaj pakovanja kao jednog od bitnih činilaca, ne samo kod transporta robe, već i kod prodaje proizvoda na zahtevnim stranim tržištima. Prema istraživanjima, u jednoj minuti prosečan kupac u supermarketu prodje pored čak 300 proizvoda. Tipičan supermarket inače ima asortimanan od 15.000 do 17.000 proizvoda, a više od 60% kupovine obavlja se impulsivno, a ne planski. Najčešće je pakovanje poslednja ili jedina šansa da utičete na kupca. Šta je toliko važno i magično u ambalaži? Ambalaža igra veoma značajnu ulogu u privlačenju pažnje potrošača, pružanju informacija o proizvodu, a vrlo često utiče i na donošenje odluke o kupovini. Ambalaža danas predstavlja neodvojivi deo proizvoda te je neophodno da bude prilagodjena potrebama i zahtevima potrošača. Zbog toga i promene u ambalaži moraju biti programirane i uskladjene sa promenama proizvoda i preferencija potrošača na odredjenom stranom tržištu.

Milan Nikolić


2

Ambalažiranje

Pakovanje

Pakovanje se može definisati kao pouzdano osiguranje proizvoda do njegovog uručenja potrošaču u dobrom stanju i sa minimalnim ukupnim troškovima. Unisys, američka firma koja se bavi, između ostalog, i proizvodnjom elektronskih uređaja, sprovela je analizu oštećenja elektronskih uređaja prilikom transporta. Prvobitna procena broja koliko puta svaki paket bude premešten s jednog mesta na drugo, od završetka procesa proizvodnje dok ne stigne do kupca, je bila negde oko 10 do 15 puta.

Analizom celokupnog procesa transporta došlo se do sledećih podataka: ukoliko se šalje mali paket, broj premeštanja prosečno iznosi 44, ukoliko se radi o velikim paketima koji se šalju na odredišta unutar države (SAD), broj premeštanja prosečno iznosi 78 i ukoliko se radi o velikim paketima koji se šalju na odredišta izvan drzave, broj premeštanja prosečno iznosi 91.

Ovaj primer se odnosi na vreme s početka '90 godina prošlog veka. U međuvremenu se mnogo uradilo na snižavanju troškova manipulacije, kao i troškova koji nastaju usled oštećenja robe tokom transporta, tako da su te vrednosti sada značajno smanjene (u razvijenim zemljama, dok podatak za našu zemlju ne postoji).

Primer odlično ilustruje koliko neka pošiljka ima mogućnosti za oštećenje, pošto svaka manipulacija sa sobom nosi i određenu verovatnoću oštećenja. Očigledno je da svaka pošiljka mora imati kvalitetno pakovanje koje će je zaštititi od oštećenja tokom transporta. Ali, pakovanju nije jedina funkcija da zaštiti robu od oštećenja prilikom transporta. Funkcije pakovanja su mnogobrojne i stoga su podeljene u tri grupe:

• prozvodna funkcija,

• marketing funkcija,

• upotrebna funkcija

Zaštitna funkcija se ogleda u zaštiti materijala, robe i proizvoda od spoljnih mehaničkih uticaja u vidu ogrebotina, lomova, ulegnuća, klimatskih uticaja, u vidu korozije, promene boje, i unutrašnjih hemijskih reakcija i biohemijskih procesa.

Proizvodna funkcija pakovanja se ogleda u situaciji kada dobavljač dostavlja poluproizvod nekoj proizvodnoj firmi, upakovan zajedno sa svim ostalim elementima potrebnim za ugradnju tog poluprozvoda u neki finalni proizvod. Ovo znači da proizvodna firma ne mora da planira nabavku tih dodatnih elemenata, već u jednom paketu dobija sve što je potrebno. Slična je situacija kada se sa dobavljačem dogovori isporuka za

Milan Nikolić


2

unapred definisanu seriju prozvoda (npr. serija od 20 komada nekog prozvoda i za nju se dobija jedan paket sa 20 kompleta poluproizvoda i elemenata za njihovu ugradnju).

Marketinšku funkciju pakovanje poseduje zahvaljujući mogućnosti komunikacije sa kupcem. Poznata je izjava da ambalaza prodaje proizvod. Normalno je da ambalaza nije toliko moćno sredstvo pridobijanja kupaca (mora postojati kvalitetan proizvod), ali je dokazano da će kupac, ako treba da se odluči između dva proizvoda podjednakog kvaliteta, odluči će se sa lepše upakovan proizvod. Pored toga, ovaj način komunikacije sa kupcem, marketing moze da iskoristi i za skretanje pažnje kupcu na neke karakteristike firme-proizvođača, mada ta konkretna karakteristika nema nikakve veze sa konkretnim proizvodom. Pakovanje prozvoda u određenu ambalazu, koja moze biti kasnije iskorićena i za neke druge namene predstavlja suštinu upotrebne funkcije pakovanja. Ukoliko firma koja proizvodi prašak za pranje veša, upakuje taj prašak u lepo dizajniranu plastičnu kanticu, koja se moze kasnije koristiti za bilo koju namenu, kupci će se pre odlučiti za taj prašak nego za prašak konkurentskog preduzeća (podrazumeva se da su kvalitet i cena ova dva praška približni).

Marketinška funkcija ujedno predstavlja i tržišnu funkciju jer ima funkciju komunikacije između proizvoda i potrošača, dakle ambalaža je deo proizvoda i u isto vreme marketinška informacija jer svojim dizajnom saopštava podatke o obliku, količini i kvalitetu proizvoda. Tržišna ambalaža često isključuje količinsku kontrolu i na taj način snižava troškove proizvodnje. Neophodno je istaći da kvalitet proizvoda uslovljava i kvalitet ambalaže. Jeftini proizvodi, tj. proizvodi široke potrošnje zahtevaju jeftinu ambalažu, dok kvalitetni skupi proizvodi zahtevaju i kvalitetnu, a ujedno i skupu ambalažu.

Logistička funkcija pakovanja se ogleda u sledećim zadacima pakovanja:

• zaštita proizvoda od rasipanja (tečni, praškasti ili rasuti sadrzaj),

• zaštita proizvoda od uticaja okoline (vlaga, temperatura, ultraljubičasto zračenje...),

• zaštita okoline od sadrzaja pakovanja (ukoliko se radi o agresivnom sadrzaju),

• omogućavanje i olakšavanje skladištenja (slaganje pakovanja jedno na drugo),

• omogućavanje i olakšavanje transporta,

• omogućavanje i olakšavanje manipulacije,

• zaštita proizvoda od krađe i

• pružanje informacija o sadržaju pakovanja.

Milan Nikolić


2

-značaj pakovanja i ambalažiranja-

Proizvodi mogu biti pakovani u standardizovana pakovanja koja se izrađuju od različitih vrsta materijala. Najčešće se koristi kartonska (kutije) staklena (tegle, flaše i čaše) i plastična (kutije, kese, dzakovi, flaše, čaše, kante i termo-skupljajuće folije) pakovanja, ali ne retko se koriste i platnena (kese i dzakovi), drvena (kutije ili palete) ili metalna (burad, kutije, konzerve, kante) pakovanja.

-Faktori koji utiču na pakovanje-

Materijali, odnosno proizvodi pakuju se u različite vrste i oblike ambalaža u zavisnisti od:

• vrste materijala, proizvoda

• uslovima kojima je proizvod izložen

• načina manipulacije

• načina transporta i skladištenja.

Milan Nikolić


2

Ambalaže

Ambalaža može biti:

• ambalaža opšte namene i posebne namene,

• odvojiva i neodvojiva,

• za jednokratnu i višekratnu upotrebu,

• povratna i nepovratna.

Takođe, prema materijalu od koga je izrađena ambalaža može biti papirna, plastična, metalna, staklena, drvena, tekstilna... Papirna ambalaža je u obliku omota, kesa, kutija, džakova, od običnog kartona (dvoslojnog, troslojnog, petoslojnog i sedmoslojnog), voštanog i impregniranog papira, različitih folija od papira.

Plastična ambalaža se može sresti u vidu boca, plastičnih vreća, buradi, od celofana, od polivinil hlorida, polietilena, od silikona ili prirodne gume.

Metalna ambalaža može biti u obliku limenki, kanti, buradi, bubnjeva, AL folije ili lima, belog lima, čeličnih traka.

Staklena ambalaža se proizvodi u obliku staklenih boca, ampula, tegli, balona, sa odgovarajućom zaštitom od jute, kartona, plastičnih materijala ili drveta.

Tekstilna ambalaža se izrađuje u obliku vreća, mreža, pokrivača, omotača.

Drvena, pletena ili puna ambalaža se sreće u obliku gajbi, sanduka, korpi. Može biti izrađena od mekog drveta ili pruća, daski, šper ili lesonit ploča.

Ambalaža za posebne namene se koristi za pakovanje zapaljivih, agresivnih, eksplozivnih ili radioaktivnih materijala.

Pojedinačna pakovanja se slažu po određenom modelu na podlogu, time se obrazuje transportno manipulativna tovarna jedinica.

Faktori koji utiču na model slaganja jediničnih pakovanja su:

• odnos oblika dimenzija palete i jediničnog pakovanja

• oblik i masa pojedinačnog pakovanja

• način slaganja

• vrsta transportnih uređaja i metoda transporta

• dimenzija transportnih vozila

• troškovi formiranja transportnih jedinica

Milan Nikolić


2

Moduli

Modularni sistem pakovanja je nastao iz jednostavne potrebe da se bolje iskoristi prostor, bilo da se radi o skladišnom prostoru ili o prostoru u transportnom sredstvu. Međutim, da bi modularni sistem zaživeo, bilo je potrebno prvo odrediti jedinstvenu (optimalnu ili idealnu) veličinu jednog modula, kao i veličinu pakovanja u koje treba sloziti takve module, a zatim i standardizovati te veličine, odnosno, nametnuti privrednim organizacijama obavezu korišćenja tih veličina. Analizom se došlo do podatka da je optimalna osnovica modula 400 x 600 mm, dok visina modula zavisi od konkretnih potreba. Sa ovom osnovicom modula je moguće popuniti bilo koju standardnu paletu koja se danas koristi (800 x 1200mm; 800 x 1000mm i 1000 x 1200mm). Za visinu palete zajedno sa robom, preporučuje se 1050 mm ili 1600 do 1950 mm (ovo zavisi od robe koja se pakuje na paletu). I jedna i druga preporuka uključuju visinu palete od 100 mm.

-Moduli-

Jedna od funkcija ambalaže i zbirne ambalaže je i da učini manipulativno transportne operacije jednostavnijim, da snizi njihove troškove i da obezbedi bolje iskorišćenje mehanizacije i skladišnog prostora. Oblik i dimenzija ambalaže moraju biti usaglašene sa dimenzijama sredstva za manipulaciju, transport i skladištenje i da bude prilagođena grupnom pakovanju. Obrazovanje modula ima za cilj povećanje količine transportovanog materijala u jednom ciklusu, bolje iskorišćenje transportnog prostora vozila i skladištnog prostora.

Transportna i skladištena ambalaža je i nosač informacija o:

• vrsti proizvoda,

• kvalitetu i količini upakovanog materijala,

• informacije o proizvođaču,

• načinu rukovanja,

• uslovima transporta

• uslovima skladištenja.

Milan Nikolić


2

Palete i paletizacija

Paletizacija podrazumeva obrazovanje manipulativno transportnih jedinica koje omogućavaju manipulaciju proizvoda u većim celinama i time olakšava i ubrzava utovar – istovar, poboljšava korišćenje sredstavca za manipulaciju, transport i skladišćenje i omogućava mehanizaciju manipulativnih operacija.

Paleta kao sredstvo racionalizacije i paletizacije koristi se u transportu, manipulisanju i skladištenju razlicitih vrsta pakovane i nepakovane robe. Paleta u transportnom sistemu funkcioniše kao pomocno integralno sredstvo na kome sadržaj ostaje od pocetka paletizovanja do momenta depaletizovanja, odnosno krajnjeg korisnika. Upravo iz tog razloga potrebno je obezbediti maksimalnu zaštitu proizvoda, smanjenje oštecenja robe i bezbednosti osoblja i sredstava koja u tom procesu ucestvuju, što može da se postigne iskljucivo korišcenjem sertifikovanih paleta cije su karakteristike ispitane.

Danas su u primeni razliciti tipovi paleta u odnosu na površinu poda i vrstu nadogradnje, tako da imamo: ravne, stubne, boks palete i palete sa nastavcima, koje prema nacinu upotrebe mogu biti: za jednokratnu upotrebu, višestruku upotrebu-povratne, interne i razmenjive palete. Cinjenica da su pojedine palete razmenjive, svrstava ih u red paleta sa najrasprostranjenijom primenom, a u tu grupu spada i ravna drvena EUR paleta-evropska paleta, koja se razmenjuje na osnovu Ugovora o razmeni izmedu clanica paletnog pula. Radi zaštite kvaliteta izrade palete, ovlašcena kontrolna organizacija – Agencija za sertifikaciju EUR paleta „Spekta“ iz Beograda obavlja sertifikaciju proizvodaca EUR drvenih paleta prema važecem Medunarodnom propisu UIC 435-2, izdaje tehnicku dokumentaciju za proizvodnju paleta i vodi jedinstveni registar proizvodaca.

Takode, preduzece vrši sertifikaciju paleta prema potrebama korisnika, tako da trenutno raspolaže sa nekoliko desetina sertifikovanih paleta razlicitih dimenzija i nosivosti.

Kao što smo napomenuli, specificnost EUR palete je njena razmenjivost. Razlozi za to leže u strogo odredenim pravilima za njenu proizvodnju. Po objavi UIC 435-2, zvanicnoj medunarodnoj dokumentaciji za izradu EUR paleta, postoje tri osnovna kriterijuma za proizvodnju EUR palete, a to su:

• Debljina dasaka,

• Ekser koji omogucava propisanu cvrstocu spoja i

• Odredena vlažnost drveta (22 odsto).

Milan Nikolić


2

-Izgled I dimenzije EUR palete-

Treba istaknuti da paleta i paletizacija nemaju isto značenje. Paleta je transportni uređaj - naprava izrađena od različitih materijala, a osnovni joj je zadatak da omogući oblikovanje optimalne manipulativne jedinice.

Podelu paleta možemo izvršiti na puno nacina. Najčešće se vrši u odnosu na: oblik palete, dimenziju, namenu, vrstu materijala od kojeg su izrađene, konstrukcijske osobine i dr.

Podela paleta s obzirom na oblik može se izvršiti na: proste palete, palete sa ogradom, orman palete, stubne palete, specijalne palete, ravne, boks palete i palete sa nastavcima

S obzirom na vlasništvo paleta, razlikuju se sledeće grupe vlasnika:

• preduzeća koja pružaju uslugu u prevozu (tu se pre svega misli na železnicu),

• preduzeća koja koriste uslugu prevoza i primenjuju palete pre svega u fazama unutrašnjih tokova proizvoda,

• preduzeća koja poseduju palete u procesu proizvodnje s tim da je paleta sastavni deo prevoznog procesa od izvora do cilja.

Poslednja grupa paleta je poznata kao palete u privatnom vlasništvu. Njihov broj pokazuje stepen razvijenosti industrije neke zemlje. Tako npr., prema procenama, u Nemačkoj već ima oko 10 miliona privatnih paleta.

Podela paleta s obzirom na namenu zavisi od načina posmatranja. Ako se posmatra namena s obzirom na vek trajanja ili učestalost korišćenja, tada se palete mogu svrstati u jednokratne i višekratne. Jednokratne su poznate pod nazivom nepovratne. Višekratne su one palete koje se više puta koriste ili razmenjuju.

Milan Nikolić


2

S obzirom na vrstu robe kojoj su namenjene, palete se dele na univerzalne i specijalne. Za razliku od specijalnih ili specifičnih, univerzalne palete su namenjene različitim vrstama tereta. Namena palete se u funkciji paketiranja može povećavati, pa se tako povećava i univerzalnost.

Prema tovaru kome su namenjene palete mozemo razvrstati na palete za tekući, komadni i rasuti teret.

Podjela paleta s obzirom na vrstu materijala od kog se izrađuju:

• drvene,

• metalne i

• plastične palete.

Vrste paleta: a) ravne, b) stubne, c) boks, d) specijalne.

Milan Nikolić


2

Način slaganja palete

Drvena paleta

Ova paleta predstavlja drvenu podlogu izrađenu od dasaka određenih standardnih dimenzija, na koje se tovari roba. Drvena paleta je vrsta pomoćne opreme koja omogućuje formiranje kompaktnog i čvrstog paketa, složenog iz raznih vrsta komadne robe.

-Izgled drvene palete-

Milan Nikolić


2

Aluminijske palete za sada se malo primenjuju. Ali, treba očekivati njihovu širu primenu.

Aluminijumska paleta za blister folije Aluminijumska paleta sa kratkim skijam Al. paleta za transp. tečnosti

Paleta je podloga izrađena od materijala određenih standardnih dimenzija, na koje se tovari roba. Paleta je vrsta pomoćne opreme koja omogućuje formiranje kompaktnog i čvrstog paketa, složenog iz raznih vrsta komadne robe.

"Paletizaciju" bi pak trebalo razmatrati kao proces primene paleta u transportu robe. Učinci primene tog procesa su višestruki:

• ekonomski i tehnološki,

• zaštitni,

• sigurnosni i ostali.

-Palete sa modularnim pakovanjem-

Paletizacija oimogućava kompletnu mehanizaciju svih radova transporta i skladištenja, skraćuje vreme manipulacije materijalom, povećava kapacitet vozila i slično.

Pored toga paletizacija omogućava:

• Smanjenje broja transportnih i skladišnih operacija,

• Bolje iskorišćenje skladišnog prostora,

• Povećanje brzine obrta robe,

• Sniženje troškova pakkovanja.

Milan Nikolić


2

Paletne manipulativne transportne jedinice obrazuju se najčešće na automatskim linijama. Proizvodi upakovani u potrošačka pakovanja dolaze na platformu za orijentaciju preko ulaznog valjkastog ili trakastog transportera gde se usporavaju i usmeravaju prema programu slaganja u odnosu na pravacx kretanja u slojeve. Tako formirani sloj potiskuje se u komoru za slaganje na limenu ploču ispod koje se postavlja paleta. Paleta se, posle složenog jednog sloja paketa automatski spušta na visinu pakovanja, odnosno sloja.

-Automatska linija za obrazovanje paletnih transportno manipulativnih jedinica-

Kada je naslagan predviđen broj slojeva, okada je dostignuta određena visina, paleta se spušta na dno komore i potiskuje se na izlazni valjkasti transporter koji doprema tako složene pakete u sekciju za vezivanje (osiguravanje) paketa. U ovom slučaju teret se osigurava rastegljivom plastičnom folijom.

Milan Nikolić


2

Tehnološki aspekt primene paleta

Ovaj aspekt razmatranja trebalo bi početi sa naznakom prednosti koje pruža tehnologija prevoza sa paletama prema klasičnoj - individualnoj tehnologiji. Već to što primena paleta znači najpotpuniji oblik prevozne integracije između korisnika i davatelja usluga svedoči o potrebi poznavanja tehnoloških obeležja za sve elemente tehnologije prevoza. Vidljivi učinci primene paleta ispoljavaju se u nižim troškovima manipulisanja, skladištenja i prevoza. Raščlanjivanje tih učinaka vrlo je često.

U istraživanju učinaka "paletizacije" najčešće se sreću sledeći pojedinačni učinci:

• smanjenje početno-završnih troškova,

• smanjenje troškova skladištenja,

• smanjenje proizvodnih troškova,

• povećanje mogućnosti primjene pretovarnih strojeva,

• smanjenje oštećenja robe,

• smanjenje vremena prijevoza i dr.,

• smanjenje radne snage i ručnog rada,

• povećanje sigurnosti radnika na radu,

• smanjenje energije i

• smanjenje troškova ambalaže.

U stručnoj se literaturi mogu naći podaci da primena paleta u manipulisanju komadne robe omogućuje vremenske uštede za 3 do 4 puta. Iznose se i podaci da se upotrebom paleta u poljoprivredi smanjuju troškovi u svim tehnološkim operacijama za oko 40%, a u građevinarstvu i više. Učinci u procesu samog prevoza procenjuju se na oko 30%.

Kad je reč o uticaju na produktivnost, upozorava se da je u građevinarstvu povećanje produktivnosti nakon primjene paleta moguće i do 70%, a u prometu se neproduktivno vreme smanjuje za oko 50%.

U metalnoj industriji govori se o uštedi do 35%, elektroindustriji do 31%, livnicama do 32%o, grafičkoj industriji do 54% i prehrambenoj industriji do 70%.

Milan Nikolić


2

Kontejnerizacija - kontejneri

Kontejnerizacija je manipulativni sistem u kome se kompleksno iskorišćavaju kontejneri kao transportni sanduci i mehanizacija za manipulaciju sa njima. Primenjuje se uglavnom u železničkom, drumskom i pomorskom saobraćaju. Kontejnerizacija povećava produktivnost i umanjuje troškove.

Naziv kontejner potiče od engleske reči "container" (contain - sadržavati) a znači sve ono što u sebi može sadržavati nešto drugo.

"Kontejner je manipulacijska prevozna oprema, najčešće u obliku zatvorene posude, koja služi za formiranje krupnih manipulativnih jedinica tereta u cilju racionalizacije manipulacijskih i skladišnih operacija."

Proizvodnja kontejnera iz godine u godinu ima sve veći uzlazni trend razvoja, kako po broju, tako i po opsegu, ali i po sve većoj savremenosti. Godišnja proizvodnja iznosi oko 700 hiljada kontejnera raznih dimenzija i namena. Samo u pomorskom brodarstvu sada u svetu ima oko devet miliona TEU kontejnera.

Sve se više proizvode veći kontejneri (iznad 40 stopa), i to od 45, 48, 53 i 60 stopa. S obzirom na sve veću potražnju kontejnera na tržištu, osnovane su i specijalizirane kompanije koje se bave proizvodnjom i iznajmljivanjem kontejnera. U početku i polovinom osamdesetih godina proizvodnja kontejnera premeštena je sa Zapada na Daleki istok, posebno Republiku Koreju, koja je imala komparativne prednosti u odnosu na ostale zemlje tržišne ekonomije.

- Izgled kontejnera -

Milan Nikolić


2

SAD predlaže nove standarde kontejnera: širine 8,5 stopa (2,59 m), visine 9,5 stopa (2,90 m), s nekoliko dužina - 40 stopa (12,19 m), 45 stopa (13,72 m), 48 stopa (14,63 m) i 53 stope (16,15 m), maksimalne težine 30 481 kg

Do sada nije postignut sporazum o dimenzijama i nosivosti kontejnera. Evropa se i dalje zauzima za dužinu od 49 stopa, zbog uklapanja u sadašnje dimenzije paleta, s motivacijom da su kontejneri od 45 i 48 stopa neracionalni za tehnologije prevoza s primenom paleta. Međutim, američka strana je motivisana mogućnošću njihovih puteva za prihvaćanje visokovolumenskih kontejnera.

Standardizaciju kontejnera počela je ASA (American Standards Association) i 1959. predložila standardne dimenzije kontejnera: 8 stopa u širinu i visinu te 12, 17, 20, 24, 35 i 40 stopa u dužinu.

Godine 1961. ASA je prihvatila dužine od 10, 20 i 40 stopa, te širine i visine od 8 stopa, kao američki standard kontejnera. Sea Land Services i National Navigation Companv, dva pionira u uvođenju kontejnerizacije, zadržali su za svoje potrebe kontejnere dužine 35 stopa, odnosno 24 stope.

Danas su najviše u upotrebi ISO standardne dimenzije kontejnera. Kontejneri su svrstani prema navedenoj međunarodnoj organizaciji u dve osnovne skupine.

Prva se skupina označava s: 1A, 1B, 1C, 1D, lEi 1F.

Druga se skupina označava s: 2A, 2B i 2C.

Nosivost prve skupine je 5 do 30 t, a druge 7 t. Dužina je u rasponu od 1,52 do 12,2 m (5 do 40 stopa) za prvu skupinu i 1,45 do 2,92 m za drugu.

Milan Nikolić


2

Eksploatacijska obeležja kontejnera

Razvojem tehnologije prevoza s primenom paleta poboljšavaju se i eksploatacijska obeležja ovih transportnih uređaja.

Nosivosti kontejnera, posebno kada je reč o neto i bruto nosivosti, treba posvetiti posebnu pažnju. Kriterijum neto prema bruto težini znači da na masu kontejnera kao transportnog uređaja može otpasti 15-20% težine.

Kod iskorištenja nazivnog volumena, očekuje se iskorištenje veće od 80%. Iskorištenje operativne površine u funkciji je iskorišćenja volumena ali je osim toga i o tom iskorišćenju potrebno voditi računa.

Razmatranje razvoja kontejnera u našoj zemlji može se početi napomenom da se u kontejnere kao podsastav savremene tehnologije nedovoljno ulagalo. Razlozi se mogu tražiti u tri osnovna smera:

nedovoljnom interesu korisnika, odsutnosti ekonomskog faktora i nepovoljnom kadrovskom pristupu. Prvom fazom u razvoju kontejnera u našoj zemlji smatra se period od 1970. do 1973. godine. Ta se faza smatra "startnim periodom". Prvi razvojni period je od 1973. do 1978.

Podela kontejnera

Podela kontejnera zavisi od stanovišta onoga ko ih posmatra. Procenjuje se da postoji veoma veliki broj tipova kontejnera. Mogu se naći izvori po kojima postoji oko 20.000 tipova kontejnera, koji se mogu razlikovati po svojim specifičnostima i obilježjima.

Najopštenije razvrstavanje kontejnera po nameni odnosi se na podjelu u dve osnovne grupe, tj.:

• univerzalne kontejnere i.

• specijalne kontejnere.

S obzirom na veličinu, obično se kontejneri dele na:

• male,

• srednje i

• velike.

Milan Nikolić


2

Mali kontejneri

Male kontejnere opšte namene možemo svrstati u:

kategoriju A - slobodnog volumena 1 do 1,2 m3

kategoriju B - slobodnog volumena 1,2 do 2 m m3 i

kategoriju C - slobodnog volumena 2 do 3 m3

Pokušaji da se standardiziraju mali kontejneri nisu pobudili interes, jer se oni ne koriste u prekomorskom prevozu. Mali su kontejneri češće u posedu železnice, iako to kod nas nije slučaj. Sve ostale železnice u Europi poseduju male kontejnere.

Srednji kontejneri

Srednji su kontejneri slobodnog volumena većeg od 3 m3, dužine manje od 6 m i bruto težine 2,5 do 5 t. Zapremina srednjih kontejnera može biti i do 21 m3.

Razlika između srednjih i velikih kontejnera kao da se smanjuje, ali njihov udeo u brojčanoj strukturi ukupnog prevoza sada ne stagnira, što se ne može uzeti kao trajnije obeležje. Struktura srednjih kontejnera veoma je različita i nalazi se u funkciji vrste robe kojoj su namenjeni. Praksa pokazuje da srednji kontejneri najčešće služe za prevoz sirovina, minerala i specifičnog građevinskog materijala. Njihova primena i zastupljenost bila je veća u zemljama istočne Evrope, naročito u bivšem SSSR-u.

U zemljama zapadne Evrope takođe se koriste srednji kontejneri, a među njima su najzastupljeniji tzv. pa kontejneri. Specifičnost im se ogleda u tome što su opremljeni uređajima za manipulisanje (točkovima) a i prijevoz tih kontejnera zahteva specijalne vagone koji omogućavaju njihovo (specifično) "fiksiranje" - vezivanje. Iako "pa" kontejneri nisu ranije odgovarali standardima (ISO), u novije vrijeme se sve više uklapaju u standarde. U odnosu na male kontejnere, tehnologija prevoza srednjih kontejnera ima specifična obeležja, što će verovatno i uticati na njihovo manje značenje u budućnosti.

Veliki kontejneri

Velikim kontejnerima u strukturi svih kontejnera zajedno pripada posebno mesto i značenje. U tome je i osnovni razlog za posebnu pažnju koja se pridaje toj grupi kontejnera na međunarodnom planu. Za razliku od gabarita srednjih kontejnera, veliki kontejneri, uprkos pojavi odstupanja u gabaritima, imaju standardne dimenzije koje se iskazuju u stopama.

Milan Nikolić


2

Skladištenje

Milan Nikolić


2

Skladištenje je ona funkcija koja obavlja čuvanje robe (proizvoda, poluproizvoda) u, ili između, mesta nastanka i mesta potrošnje. Ova funkcija je nužna pošto je nemoguće uskladiti intenzitet potrošnje (konzumiranja) nekog proizvoda sa dinamikom njegove proizvodnje, niti je moguće uskladiti pojedine proizvodne operacije međusobno. Stoga se proizvodni proces najčešće odvija na sledeći način: definisanje proizvodnog plana _ nabavka potrebnih dobara _ skladištenje nabavljenih dobara do trenutka otpočinjanja proizvodnje _ transport robe iz skladišta u proizvodni pogon _ obrada na prvoj mašini (prva operacija) _ skladištenje između dve operacije _ transport do druge mašine _ obrada na drugoj mašini _ skladištenje do sledeće operacije ... obrada na poslednjoj mašini (poslednja operacija) _ transport do skladišta _ isporuka na tržište. Iz ovoga je vidljivo da se praktično u svakom trenutku, neki proizvod nalazi ili na nekoj mašini gde se obavlja neka obrada ili se nalazi u fazi uskladištenja, bilo da se radi o kratkotrajnom skladištenju između dve operacije (moze trajati i samo nekoliko minuta) ili da se radi o skladištenju u trajanju od nekoliko dana, pa čak i meseci.

U praksi se često zamene pojmovi skladišta i distributivnih centara. Mada na prvi pogled ova dva pojma mogu biti zamenjena, kada se analizira njihova suština postaje očigledno da se radi o grešci. Naime, osnovna namena distributivnog centra je konsolidacija zaliha, formiranje paketa koji je potrebno transportovati na njegovo odredište i zatim sledi slanje na to odredište u najkraćem mogućem roku. Očigledno je da je jedan od osnovnih zadataka distributivnog centra, što kraće vreme boravka robe u distributivnom centru. Osnovni zadatak skladištenja je čuvanje robe i sirovina sve do trenutka korišćenja tih roba, odnosno sirovina u procesu proizvodnje, odnosno, do trenutka njihovog slanja na tržište, imaju i uvek u vidu minimizaciju troškova koji nastaju tokom procesa skladištenja.

KRETANJE ROBE U SKLADIŠTU Često se u šali kaze da je skladištenje ustvari transportovanje robe brzinom 0 km / sat. Zalihe koje se nalaze u transportnom sredstvu jesu zalihe identične zalihama koje se nalaze u skladištu, sa jednom bitnom razlikom: to skladište je jako ograničenog kapaciteta i pokretno je. Iz cele prethodne priče postaje očigledno da skladištenje ima dve osnovne funkcije:

Kretanje roba, obezbeđenje dovoljne količine zaliha. Kretanje robe u skladištu se deli na:

• Prijem (istovar) • Transfer (prenos) • Selekcija (razvrstavanje) • Pretovar (odlaganje - skladištenje) • Prijem materijala

Zalihe stižu u skladište na razne načine. Prva faza je istovar, po pravilu manuelni (moguća je primena mehanizovanih i automatizovanih sistema) . Zatim sledi prenos materijala, pri čemu se, u samom skladištu dogode obično dva ili tri kretanja/premeštanja materijala:

Milan Nikolić


2

• prenos na određeno (željeno) mesto, • prenos na mesto za montazu i • prenos od skladišta na utovarni dok (rampu).

- Izgled skladišta -

Osnovne aktivnosti koje se javljaju u skladištu tokom prijema i obrade neke robe su: Prijem robe - skladište prima robu koja je dopremljena spoljnim transportom ili je preuzeta od fabrike i prihvata odgovornost za nju.

Identifikuje robu . Odgovarajuće jedinice robe koje se drže na zalihama moraju biti evidentirane i prikupljeni podaci o broju za svaki primljeni artikal. Može biti potrebno da se artikal označi fizičkom šifrom, priveskom itd. Artikal se može identifikovati pomoću šifre na artiklu, šifre na ambalazi ili kontejneru ili fizičkim osobinama.

Sortiranje robe . Roba moze biti sortirana prema odgovarajućim područjima za smeštaj ili prema zahtevima budućeg proizvodnog procesa.

Otprema robe do mesta gde će se smestiti. Roba može biti odlozena na mesto gde se kasnije može naći kada bude potrebna, pri čemu je neophodno da ta lokacija ima svoju oznaku koja se zapisuje na odgovarajuće mesto, kako bi, kada zatreba, taj podatak bio pročitan i upotrebljen sa ciljem najbržeg nalaženja te robe.

Držanje robe . Roba se drži na skladištu, pod odgovarajućom zaštitom sve dok je potrebno.

Opoziv, selekcija ili odabiranje robe . Artikli koji su naznačeni od kupaca - potrošača moraju biti opozvani sa mesta gde su smešteni i grupisani na način koji je koristan za sledeći korak u izvršavanju narudzbine.

Milan Nikolić


2

Slaganje za isporuku . Nekoliko artikala koji čine jednu pošiljku treba da se sastave i kontrolišu zbog kompletnosti ili zbog propusta koji su dopušteni i moraju se pripremiti podaci o narudžbini ili, ako je nužno, modifikovati.

Otprema pošiljke . Konsolidovana narudžbina mora biti na odgovarajući način upakovana i upućena na adekvatno transportno sredstvo. Moraju se primeniti nužna otpremna i računovodstvena dokumenta.

Osnovni merljivi činioci koji opredeljuju značaj funkcije skladištenja jesu:

Složenost i veličina svrhe, ciljeva i zadataka funkcije skladištenja, Obim, struktura i dinamika finansijskih sredstava angažovanih u zalihama,

Veličina i opremljenost skladišnih kapaciteta

• Broj i struktura transportnih sredstava koja se koriste u transportu i u uskladištenju roba, Broj i struktura roba,

• Broj i struktura skladišnih transportnih radnika, • Broj i veličina preduzeća koja obavljaju poslove transporta i skladištenja, • Broj i veličina skladišnih službi u preduzećima

Pretovar materijala

Prilikom dopremanja robe u skladište, najčeš e je ta roba transportovana transportnim sredstvom koje nije podesno za ulazak u skladište i odlaganje dopremljene robe na odgovarajuće mesto. Usled ovoga, neophodno je upotrebiti neko sredstvo za

Milan Nikolić


2

prebacivanje robe sa transportnog sredstva koje je dopremilo robu na transportno sredstvo koje je pogodno za kretanje kroz skladištni prostor i koje je u stanju da postavi dopremljenu robu na odgovarajuće mesto (ponekad se radi o podizanju tereta - robe na veliku visinu). Ova operacija (operacija pretovara robe) je izuzetno kritična, pošto se u takvim situacijama najčešće dešavaju oštećenja robe, ili čak i povređivanje radnika. Identična situacija se javlja kada je potrebno robu iz skladišta transportovati kod kupca. Tada je potrebno upotrebiti jedno transportno sredstvo (npr. viljuškar) da bi roba iz magacina bila uzeta, i zatim tu robu odneti do transportnog sredstva koje je pogodno za transport na veće daljine (viljuškar to sigurno nije).

Ovo, na žalost, nisu jedini slučajevi kada se javlja potreba za pretovarom robe. Ta potreba se javlja i kada je potrebno robu iz skladišta preneti do proizvodnog pogona, kako bi se ta roba upotrebila u proizvodnom procesu. Nekada je transportno sredstvo koje je upotrebljeno za uzimanje robe iz skladišta, dovoljno za prenos do proizvodnog pogona, ali, nekada se mora upotrebiti neko drugo transportno sredstvo, tako da se i u ovom slučaju javlja aktivnost pretovara, sa svim rizicima koji mogu dovesti do oštećenja robe. Potreba za pretovarom se javlja i u distribucionim skladištima, kada je potrebno neku robu iz jednog kamiona preneti u drugi kamion. Pošto kamioni nisu opremljeni (osim specijalnih kamiona), dizalicom za pretovar, potrebno je upotrebiti neko drugo sredstvo (dizalica, viljuškar...) kako bi se aktivnost pretovara robe izvršila.

SKLADIŠNE FUNKCIJE

- Privremeno skladištenje

- Trajno skladištenje

- Moguća su skladištenja

- Sezonskih roba

- Specijalni tretmani (aircondition)

VLASNIŠTVO NAD SKLADIŠTEM

Prema vlasništvu skladišta se dele na: Javna skladišta, Privatna (fabrička itd.), Kombinovana.

Javna skladišta i stovarišta se dele na: Robe široke potrošnje (opšta), Hladnjače, Specijalni smeštajni uslovi, Carinska, Kućnih potrepština i nameštaja, Poljska (otvorena) skladišta.

Moguće su razne kombinacije Specijalizovane usluge javnih skladišta su:

• Lociranje (smeštaj zaliha),

• Sortiranje za distribuciju,

• Prearanžiranje za lokalnu i individualnu isporuku.

Milan Nikolić


2

• Mešanje tranzitnih zaliha (slično 3) za jednog ili više potrošača

• Sjedinjavanje zaliha za više potrošača

• Obrada/prerada zaliha po zahtevu potrošača (npr. Kuvanje, zamrzavanje i kontejnerizovanje povrća)

Privatna skldišta mogu biti:

• Sopstvena

• Iznajmljena

Zavisi od finansijskih mogućnosti Moguća su i kombinovana javno - privatna ili privatno - javna skladišta

KORIŠĆENJE SKLADIŠNOG PROSTORA I MANIPULACIJA (KRETANJE) U SKLADIŠTU

-Lociranje skladišta -

Milan Nikolić


2

-Efikasno korišćenje prostora u skladištu- Milan Nikolić


2

-Efikasno korišćenje prostora u skladištu-

Milan Nikolić


2

-Evikasno sprovođenje operacija u skladištu-

Milan Nikolić


2

-Slaganje paleta u skladištu-

PROJEKTOVANJE SKLADIŠTA Skladišni prostor Skladišni prostor mora biti prilagođen svim aktivnostima koje se odvijaju u tom prostoru i nikako ne sme negativno uticati na bilo koju aktivnost. Na žalost, prostor koji se koristi kao skladište, često je samo prilagođen postoje i prostori u tom slučaju nije moguće udovoljiti potrebama svake aktivnosti. Prilikom projektovanja skladišta, potrebno je predvideti prostor za svaku od aktivnosti, a to znači, pored prostora za smeštanje uskladištene robe i prostora za kretanje opreme koja se koristi u skladišnom poslovanju - opreme za unutrašnji transport, obezbediti sledeći prostor u skladištu:

1. prostor za vozila koja čekaju na utovar ili istovar,

2. prostor za parkiranje vozila zaposlenih

3. prostor za utovar i istovar

4. prostor gde vozači vozila koja se istovaraju ili utovaraju, mogu da čekaju ili da se odmore,

5. prostor za privremeno smeštanje istovarene robe ili robe koja je pripremljena za utovar,

6. prostor za održavanje higijene zaposlenih, eventualno prostor za prehranu zaposlenih,

7. prostor za smeštanje paleta, popravljanje oštećenih paleta, kao i prostor za paletizaciju robe,

Milan Nikolić


2

8. kancelarijski prostor gde se odvija administrativni deo skladišnog poslovanja, gde može da se nalazi i oprema informacionog sistema skladišnog poslovanja,

9. prostor gde se nalazi oštećena oprema (oprema pripremljena za slanje kada je oštećenje ustanovljeno ili oprema koja je trebalo da bude primljena u skladište kada je ustanovljeno oštećenje) i koja čeka da se ustanovi stepen oštećenja, uzrok oštećenja i ko je odgovoran za oštećenje, odnosno, ko snosi troškove koji nastaju usled tog oštećenja,

10. prostor gde se vrši popravka oštećene robe ili gde se vrši rasklapanje oštećene robe sa ciljem "spasavanja" ispravnih delova i priprema za recikliranje delova koji nisu odgovarajući za dalju upotrebu,

11. prostor za prepakivanje, označavanje, postavljanje cene na robu i slično,

12. prostor za prikupljanje otpadnog materijala, škarta i drugih materijala koje je potrebno otpremiti na recikliranje ili odlaganje na deponiju,

13. prostor za smeštanje opreme koja se koristi u skladištu i njeno održavanje (popravke, punjenje akumulatora viljuškara i slično),

14. specijalizovan prostor za skladištenje opasnih materijala ili materijala visoke vrednosti, materijala koji se koriste tokom rada u skladištu (kancelarijski materijal, prazni obrasci, pečati...), materijala koji zahtevaju posebne uslove skladištenja (zamrzavanje, kontrolisanu vlaznost...) i

15. prostor u koji se smeštaju vraćeni ili recklirani proizvodi.

-Izbor opreme – faktori-

Milan Nikolić


2

Zaključak

Ambalaža igra veoma značajnu ulogu u privlačenju pažnje potrošača, pružanju informacija o proizvodu, a vrlo često utiče i na donošenje odluke o kupovini. Ambalaža danas predstavlja neodvojivi deo proizvoda te je neophodno da bude prilagodjena potrebama i zahtevima potrošača. Zbog toga i promene u ambalaži moraju biti programirane i uskladjene sa promenama proizvoda i preferencija potrošača na odredjenom stranom tržištu.

U zavisnosti od osetljivosti predmeta, načina na koji se transportuje, kao i zahtevanog stepena zaštite koriste se različiti tipovi ambalaža. Za transport manje osetljivijih i laksih predmeta izradjuju se i kartonske kutije. Predmeti koji su više osetljivi pakuju se unutar sanduka i mogu biti zaštitno obloženi saćastim i plastičnim folijama, plišem, kartonplastom, sundjerastom folijom ili polietilenskom (nesagorevajucom) folijom.

Pre nego što se roba dostavi krajnjem potrošaču ona se kroz proces transporta mora više puta skladištiti. Skladišni uređaji osim usko specijalizovanih sredstava mogu biti i sredstva koja imaju funkciju očuvanja pretpostavljene jedinice prevoza. Klasičan primjer kada se deo ili celo transportno sredstvo može smatrati skladišnim uređajem jeste onaj kad se na primer sanduk prikolica, poluprikolica ili prikolica pa i celo vozilo stavi u funkciju tereta, ali ne samo s osnovnim zadatkom prevoza tereta nego i očuvanja integriteta tereta. To dolazi do izražaja naročito u multimodalnim prevozima.

Milan Nikolić


2

Literatura

[1] Dr Milivoje Ćućilović, Transportni sistemi prva knjiga, Tehnički fakultet Čačak 2006.

[2] Dr Dragutin Stanivuković Definisanje transporta i lokacija u sistemu povratne logistike

Fakultet tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu

[3] Dr Ivan Beker, Dr Dragutin Stanivuković, Rukovanje pakovanje i skladištenje

[4] Internet strana: http://www.fg.uni-mb.si/Kontejnerizacija/, posećeno dana:

05.03.2010. godine

[5] Interen strana: http://www.beumer.com/htcms/en/products/palletizing-technology.html

posećeno dana: 05.03.2010. godine

Milan Nikolić

http://www.fg.uni-mb.si/Kontejnerizacija/�

http://www.beumer.com/htcms/en/products/palletizing-technology.html�

Documents

TRANSPORTNI SISTEMI, Ambalaziranje Paletalizacija Skladistenje