Transparentnost u radu nacionalnih banaka

  • View
    223

  • Download
    4

Embed Size (px)

Text of Transparentnost u radu nacionalnih banaka

  • Struni lanak UDK: 338.23:336.74

    Borivoje D. Krukovi

    Transparentnost u radu nacionalnih banaka

    Rezime: Transparentnost se najee definie kao odsustvo asimetrinih informacija izmeu finansijskih trita i kreatora monetarne politike. U ovom radu analizirani su razliiti aspekti transparentnosti (politika transparentnost, ekonomska, operacionalna, proceduralna i transparentnost odluka politike). Takoe, analizirana je transparentnost u izabranim centralnim bankama, konstrukcijom indeksa transparentnosti koji se kree u intervalu 8-14, pri emu maksimalno mogua vrednost indeksa iznosi 15. NBS je usvojila prelazni reim ka ciljne inflacije. Od usvajanja novog reima, transparentnost je poveana. Indeks transparentnosti od 9,5 znai da se transparentnost NBS nalazi u donjoj granici intervala transparentnosti najtransparentnijih centralnih banaka.

    Kljune rei: transparentnost, monetarna strategija, inflaciono targetiranje, izvetaj o inflaciji

    Summary: Transparency is most often defined as the absence of asymmetrical information between financial markets and monetary policy makers. Different aspects of transparency are analyzed in this paper (political, economic, operational, procedural and policy transparency). Moreover, transparency of chosen central banks has been analyzed with a constructed transparency index in the interval from 8-14 and with 15 as maximum value of index. The National Bank of Serbia adopted transitional regime to inflation targeting. Since the adoption of this new regime, transparency has increased. Transparency index of 9.5 means that the transparency of the National Bank of Serbia is above the lower limit of transparency interval of the most transparent central banks.

    Keywords: : transparency, monetary strategy, inflation targeting, Inflation Report

    1. UVOD

    ad ce govoriti o razliitim aspektima transparentnosti (politika transparentnost, ekonomska, proceduralna, transparentnost odluka politike i operacionalna transparentnost). Takoe, bie analizirani i

    ocenjeni razliiti aspekti transparentnosti u centralnim bankama koje su

    Rad je primljen 23. januar 2008. godine

    E-mail: bkruskovic@gmail.com

    R

  • BB .. KK rr uu oo vv ii ii TT rr aa nn ss pp aa rr ee nn tt nn oo ss tt uu rr aa dd uu nn aa cc ii oo nn aa ll nn ii hh bb aa nn aa kk aa

    108

    najvanije na meunarodnim finansijskim tritima (centralna banka Australije, Kanade, Japana, Novog Zelanda, vedske, vajcarske, Engleske, Evropska centralna banka i Federalne Rezerve). Na osnovu ocene razliitih aspekata, izvee se indeks transparentnosti za navedene centralne banke.

    Opisae se novi okvir monetarne politike Narodne banke Srbije, kao i javnost i transparentnost u radu Narodne banke Srbije. Novi okvir monetarne politike je usvojen kao deo programa koji ima za cilj: da stvori okruenje koje karakterie niska, stabilna i predvidiva stopa inflacije; da podstakne upotrebu domae valute i poverenje u domau valutu; da povea fleksibilnost i prilagodljivost na privremene domae i spoljne okove. Transparentnost u radu NBS podrazumeva da e javnost biti redovno obavetavana o ostvarenju ciljeva inflacije, razlozima koji se nalaze u osnovi tih kretanja, kao i o merama monetarne politike koje se preduzimaju kako bi se obezbedilo ostvarenje ciljeva inflacije u budunosti.

    Na osnovu kriterijuma koji su korieni za izraunavanje indeksa transparentnosti centralnih banaka koje predstavljaju najvanije uesnike na meunarodnim finansijskim tritima, izraunat je indeks transparentnosti monetarne politike Narodne banke Srbije, koji sam po sebi pokazuje gde su mogua poboljanja.

    2. ASPEKTI TRANSPARENTNOSTI Prema Geracovoj, moe se govoriti o pet aspekata transparentnosti: politiki, ekonomski, proceduralni, transparentnost odluka politike i operacionalni (vidi [3], str. 3). Ovi aspekti transparentnosti odgovaraju fazama kreiranja i sprovoenja politike, kao na slici 1.(vidi [4], str. 8).

    ulaz

    motiv

    izlaz

    implementacija efekat

    Slika 1. Konceptuali okvir transparentnosti, prilagoeno prema [4]

    Politika transparentnost se odnosi na otvorenost povodom ciljeva politike. Ovo ukljuuje izjavu (izvetaj) o formalnim ciljevima monetarne politike, eksplicitno davanje prioriteta u sluaju moguih sukoba interesa i kvantifikaciju ciljeva. Politika transparentnost se unapreuje pomou institucionalnih aranmana, kao

  • II nn dd uu ss tt rr ii jj aa 22 // 22 00 00 88 ..

    109

    to je nezavisnost centralne banke ime se obezbeuje da ne doe do prekomernog uticaja ili politikog pritiska da se odstupi od navedenih ciljeva.

    Ekonomska transparentnost se odnosi na dostupnost ekonomskih informacija koje su neophodne za voenje monetarne politike. Ovo ukljuuje sve ekonomske podatke koje koristi centralna banka, modele na osnovu kojih se vre prognoze ili ocene uticaja odluka centralne banke. Poznato je da akcije monetarne politike imaju efekat tek sa znaajnim pomakom. Zato su akcije centralne banke rezultat neeljenih, oekivanih kretanja u budunosti.

    Proceduralna transparentnost ukazuje na nain donoenja odluka monetarne politike. Ovo podrazumeva postojanje eksplicitnog pravila monetarne politike u okviru monetarne strategije. Odluke se donose striktnim potovanjem pravila, to se moe videti u objavljenim zapisnicima sa sednica.

    Transparentnost odluka politike znai promptno (bez odlaganja) objavljivanje odluka, objanjenje odluka, ali i davanje indikacije o verovatnim buduim akcijama. Akcije monetarne politike standardno se obavljaju diskretnim koracima jer centralna banka eli da saeka da bi ocenila efekte svojih mera.

    Operacionalna transparentnost se odnosi na sprovoenje odluka centralne banke. Ona obuhvata diskusiju o prolim grekama u prognozama i (nepredvienim) makroekonomskim poremeajima koji utiu na transmisioni mehanizam monetarne politike.

    Ovi aspekti transparentnosti prikazae se u modelu koji se moe smatrati reprezentativnim. Razmotrimo funkciju cilja centralne banke:

    W = 22 )()( + (1)

    gde je inflacija, a proizvodnja. Vana komponenta politike

    transparentnosti je objavljivanje cilja u pogledu inflacije ( ) i proizvodnje ( ). Pored toga, institucionalni aranmani su, takoe, bitni jer razjanjavaju

    motive kreatora monetarne politike. Posebno, nezavisnost centralne banke obezbeuje da kreatori monetarne politike definiu svoje ciljeve i instrumente za njihovu primenu, bez uticaja vlade ili neke druge institucije.

    Struktura ekonomije moe da se predstavi uz pomo jednaina agregatne tranje i ponude:

    dria e += )( (2)

    sbe ++= )( (3)

    u kojima je i nominalna kamatna stopa, dok e oznaava inflatorna oekivanja. Dugorona stopa proizvodnje je , a dugorona realna kamatna

    stopa je jednaka r . Uz to, postoje okovi agregatne tranje d i okovi agregatne ponude s.

  • BB .. KK rr uu oo vv ii ii TT rr aa nn ss pp aa rr ee nn tt nn oo ss tt uu rr aa dd uu nn aa cc ii oo nn aa ll nn ii hh bb aa nn aa kk aa

    110

    U kontekstu gornjeg modela, politika transparentnost podrazumeva da centralna banka precizno kvantifikuje primarni cilj monetarne politike. Ekonomska transparentnost znai da privatni sektor ima ista saznanja o ekonomiji kao i centralna banka. Centralna banka moe da koristi razliite procedure i da formulie sopstvenu strategiju monetarne politike. Transparentnost odluka politike znai da centralna banka, bez odlaganja, objavljuje svoju odluku o promeni kamatne stope i . Na kraju, sprovoenje monetarne politike bi mogle da iskomplikuju greke pri prognozama u prolosti ili poremeaji transmisije kao rezultat okova na strani agregatne tranje i ponude d i s. Operacionalna transparentnost znai da se ove greke u prognozama i poremeaji transmisije prenose javnosti.

    Teorijski argumenti ukazuju da politika, ekonomska i operacionalna transparentnost moe da povea kredibilitet monetarne politike, dok proceduralna transparentnost moe da pobolja kvalitet donoenja odluka, a transparentnost odluka politike je osnova za uspeno odreivanje kamatne stope. injenica da neki aspekti transparentnosti mogu da imaju sline efekte, sugerie da postoji mogunost supstitucije.

    3. INDEKS TRANSPARENTNOSTI CENTRALNE BANKE Indeks transparentnosti centralne banke obezbeuje merenje razliitih aspekata transparentnosti (politiku transparentnost, ekonomsku, proceduralnu, operacionalnu i transparentnost odluka politike). Podindeks za svaki od ovih pet aspekata transparentnosti konstruisan je na osnovu odgovora na tri pitanja od kojih svako ima podjednaku teinu; maksimalan broj bodova je jedan, a minimalan nula. Mera transparentnosti se dobija sabiranjem ovih pet podindeksa, odnosno, sabiranjem bodova (odgovora na petnaest pitanja).

    Indeks transparentnosti konstruisan je za devet centralnih banaka (Australija, Kanada, Evropska centralna banka, Japan, Novi Zeland, vedska, vajcarska, Engleska i Federalne rezerve) koje su najvanije na meunarodnim finansijskim tritima.

    U nastavku teksta sledi kompletan opis indeksa transparentnosti monetarne politike, ukljuujui pitanja, kriterijume i bodove.

    (1) Politika transparentnost

    Indeks politike transparentnosti konstruisan je na osnovu odgovora na sledea pitanja:

    a) da li postoji izjava centralne banke o formalnim ciljevima monetarne politike sa eksplicitnim odreivanjem prioriteta u sluaju moguih sukoba interesa?

    - ako ne postoje formalni ciljevi monetarne politike, broj bodova je 0

    - ako postoji vie ciljeva monetarne politike bez