ANALIZA BILANSA BANAKA AFI-ja Predavanje 14a

Prof. dr Jovica LazićDrinka Peković, asistent

Željko Račić, asistent

Novi Sad, 31.12.2009. godine

Šta se podrazumeva pod bonitetom banke? Bonitet banke obuhvata niz

elemenata koji treba da izraze sposobnost banke da uspešno obavlja svoju delatnost.

Elementi boniteta banaka

Kvalitativni i

Kvantitativni elementi boniteta

Kvalitativni elementi boniteta banke1. Organizaciona struktura

2. Tržišni položaj banke

3. Menadžment banke

4. Kadrovska struktura

5. Informaciona opremljenost

6. Povezanost osnovnih funkcija banke

Organizaciona struktura banke

Određena je veličinom banke, njenom primarnom delatnošću (poslovanje sa privredom, sa stanovništvom).

Izražava se kroz broj filijala, ekspozitura, poslovnica i kroz njihovu međusobnu povezanost.

Tržišni položaj banke

Pozicija banke u odnosu na - finansijska tržišta, - druge banke, - centralnu banku. - sektore koji raspolažu viškovima

gotovine – potencijalni deponenti i - sektore koji imaju potrebu za

sredstvima- potencijalni komitenti.

Menadžment banke

-Kvalifikaciona struktura menadžmenta,

- rezultati u dosadašnjem radu, - starosna struktura, - porodična situacija, - stil rukovođenja,

Kadrovska opremljenost banke Odnos obima poslova koje banka obavlja i broj zaposlenih.

- kvalifikaciona struktura zaposlenih - posebna znanja i veštine koje

zaposleni poseduju (znanje jezika, informatička znanja)

- starosna struktura zaposlenih, - raspored zaposlenih po sektorima i

pojedinim poslovima

Informaciona opremljenost

- brzina i kvalitet izvršavanja naloga komitenata,

- kvalitet međusobnih veza organizacionih jedinica banke

Integrisanost osnovnih funkcija banke Odnos između funkcija

(upravljanje, rukovođenje, izvršavanje)

Hijerarhija u upravljanju, Mehanizmi za subordinaciju i Mehanizmi za koordinaciju poslova

i aktivnosti pojedinih delova banke.

Kvantitativni elementi boniteta banke

Finansijski položaj banke Prinosni položaj banke

Specifičnosti analize finansijskih izveštaja banaka Finansijski položaj je određen

aktivnom i pasivom banke u datom trenutku, a prinosni položaj visinom prihoda, rashoda i rezultata ostvarenog u određenom periodu.

Analiza finansijskih izveštaja bilansa stanja i bilansa uspeha se, otuda, javlja kao instrument za ocenu boniteta banke.

Delatnost banaka je osnova na kojoj se javljaju specifičnosti analize njihovih finansijskih izveštaja.

Specifičnosti se ogledaju u ciljevima i instrumentima analize.

Ciljevi analize finansijskih izveštaja banaka Otkrivanje izloženosti banke riziku

solventnosti, valutnom,kamatnom riziku i tržišnom riziku.

Upravljanje ovim rizicima ključ je uspešnog upravljanja bankom.

Ako bi se vršilo rangiranje rizika kojima je banka izložena tada bi rizik solventnosti trebalo staviti na prvo mesto.

Ovo stoga što posledice kamatnog, valutnog i tržišnog rizika vode nelikvidnosti banke.

Izvori rizika nesolventnosti banke

Aktiva PasivаGotovina i gotovinski ekvivalenti, likvidnosti računi kod Centralne banke, rezerve likvidnosti ( po pravilu nekamatonosna aktiva)

Transakcioni depoziti

(visoke dnevne fluktuacije)

Plasmani bankama

(ukamaćivanje rezervi likvidnosti)

Obaveze prema bankama

(premošćavanje nelikvidnosti i dodatni troškovi kamata)

Krediti komitentima (ročno transformisana prinosna aktiva koja je izložena visokom riziku naplate)

Depoziti stanovništva – najstabilniji izvor sredstava

(prirodna osetljivost na paniku i naglo povlačenje depozita)

Osnovna sredstva

(ni likvidna ni kamatonosna aktiva)

Kapital i rezerve

(u bankama relativno nizak iznos kapitala)

Modeli realizovanja rizika od nelikvidnosti

Dva su tipična modela po kojima se može realizovati rizik od nelikvidnosti:

1. Nelikvidnost izazvana padom izvora

2. Nelikvidnost izazvana nekvalitetnim plasmanima

Prema prvom modelu nelikvidnost se javlja usled:

- naglog i visokog pada transakcionih depozita

Posledice ovog pada su: - pad rezervi likvidnosti, - povlačenje plasmana datih bankama, usled

toga pad prihoda po osnovu kamata -pribavljanje novih kredita radi održanja

likvidnosti, usled toga rast rashoda po osnovu kamata

- pad rentabilnosti - smanjenje kapitala - nesolventnost banke

Prema drugom modelu: Pojava visokih iznosa nenaplaćenih kredita

odobrenih komitentima Posledice: - pad kamatonosne aktive, usled toga pad prihoda od

kamata, - nedostatak sredstava za isplatu depozita i drugih

obaveza usled toga pad rezervi likvidnosti, - povlačenje plasmana od drugih banaka što dovodi

do pada prihoda od kamata, - zaduženje radi održanja likvidnosti usled čega rastu

rashodi po osnovu kamata, - pad rentabilnosti - smanjenje kapitala - nesolventnost banke

Zaključak: Nezavisno od toga da li su izvori

rizika na strani izvora sredstava ili na strani plasmana posledice su iste:

- pad rentabilnosti – pojava gubitaka

- smanjenje kapitala i - nesolventnost banke.

Otkrivanje realizovanih i pretećih -nerealizovanih rizika u poslovanju banke može se označiti kao osnovni cilj analize finansijskog izveštaja banke.

Pored rizika nelikvidnosti važno je obratiti pažnju na kamatni rizik, valutni rizik i tržišni rizik.

Ko vrši analizu finansijskih izveštaja? Računovođe nemaju samo obavezu sastavljanja finansijskih izveštaja već i obavezu prezentiranja informacija o finansijskom i prinosnom položaju kako sopstvene banke tako i drugih banaka sa kojima se ostvaruju poslovni odnosi. Do informacija se dolazi analizom finansijskih izveštaja.

Osnova za analizu finansijskog i prinosnog položaja banke Osnovu čine: - bilans stanja, - bilans uspeha, - izveštaj o promenama na kapitalu - izveštaj o tokovima gotovine, - beleške uz finansijske izveštaje.

Bez beležaka uz finansijske izveštaje nije moguće izvršiti analizu finansijskog izveštaja banke.

Beleške treba da pruže podatke o: - računovodstvenim politikama i metodologiji obračuna

rezervisanja za gubitke po kreditima, - metodamo o upravljanju rizuhicima i politikama internih

kontrola u odnosu na rizike sadržane u kreditnom portfoliju,

- geografskom rasporedu kredita, rizičnih kredita i dospelih kredita uključujuži i iznose posebnih i opštih rezervisanja,

- iznosu kredita, rizičnih kredita i dospelih kredita po osnovnim kategorijama dužnika i iznose specifičnih i opštih rezervisanja za svaku od kategorija,

- značajnim koncentracijama kreditnog rizika, - iznosima kredita po kojima je prestao obračun kamata, - iznosima kredita koji su u toku godine restrukturirani i

uslove pod kojima je izvršeno restrukturiranje i - ugovorenim prodajama kredita i očekivanim gubicima po

tom osnovu.

Analitičaru su iz beležaka potrebni pojedinačni podaci, koje koristi za utvrđivanje pokazatelja ili što je čest slučaj analitičar koristi belešku u celini kao osnovu za izvlačenje određenih zaključaka.

u 000

BILANSI USPEHA

Beleška 2008. 2007.

Prihodi po osnovu kamata 3.1,4 1,538,920 1,365,303

Rashodi po osnovu kamata 3.1,4 (580,126) (491,215)

NETO PRIHODI OD KAMATA 958,794 874,088

Prihodi od naknada i provizija 3.2.,5 493,915 526,434

Rashodi od naknada i provizija 3.2,5 (116,357) (74,415)

Pozitivna kursna razlika / neto 3.3,6 182,609 174,892

Ostatali poslovni prihodi 7 313,292 867,539

Gubitak na osnovu nenaplativosti plasmana (neto)

3.5,9 (811,560) (1,208,874)

Ostali poslovni rashodi 8 (901,093) (940,158)

DOBITAK pre opoorezivanja 119,600 219,506

Porez na dobit 3.9,10 (15,220) (48,504)

NETO DOBITAK 104,380 171,002

Beleška 2008. 2007.

SREDSTVA

Novčana sredstva i ekviv. gotovine, potraž. od banaka idepoziti kod CB

11 15,026,838 6,867,816

Plasmani, depoziti i avansi dati bankama 12 183,065 2,003,635

Krediti dati komitentima 13 8,574,188 6,873,835

Finansijska ulaganja namenjena prodaji 14 78,138 38,520

Finansijska ulaganja – do roka dospeća 15 526,553 -

Osnovna sredstva 16 1,071,332 707,252

Obračunate kamate i ostala sred. 17 522,537 934,943

UKUPNA AKTIVA 25,982,651 17,426,001

PASIVA

Depoziti banaka i drugih fin. institut. 320,443 1,192,845

Depoziti komitenata 20,917,141 11,771,863

Obaveze po osnovu kredita 1,168,562 836,344

Druge obaveze i obračunate kamate 295,732 660,338

Rezervisanja 96,736 189,034

UKUPNA PASIVA 22,798,614 14,650,424

KAPITAL 22

Akcionarski kapital 2,137,903 1,959,510

Rezerve bankama 950,067 816,067

Neraspoređena dobit 96,067 -

Ukupno kapital 3,184,037 2,775,577

UKUPNE OBAVEZE I KAPITAL 25,982,651 17,426,001

VANBILANSNE OBAVEZE 25 4,120,681 2,816,837

Analiza finansijskog položaja banke Finansijski položaj banke,opredeljen

je aktivom i pasivom banke. Aktivu banke u najvećem delu čine

gotovina, gotovinski ekvivalenti i plasmani banke. Izloženost banke rizicima, naročito riziku solventnosti i valutnom riziku zavisi od kvaliteta aktive.

Analiza kvaliteta aktive: 1. Odnos rashoda po osnovu

indirektnih otpisa plasmana i visine rezervisanja za gubitke po kreditima

811.560/8.757.253=9,23% Tumačenje: Od ukupnih kredita

procena je da neće biti naplaćeno 9.23%

2. Odnos loših kredita i ukupnih kredita 322003/8757253=3,67%

Tumačenje: Ovaj pokazatelj pokazuje koliko je učešće loših kredita u ukupnim kreditima.

8757253

3. Odnos ispravke vrednosti i rezervisanja i ukupnih kredita

96736/ 8757253 =1,1% Tumačenje: Pokazatelj se koristi za

procenu dovoljnosti formiranih rezervisanja

4. Istu namenu ima i pokazatelj koji se utvrđuje stavljanjem u odnos formiranih rezervisanja sa lošim (rizičnim kreditima)

96736/322003=30%

Odnos neto dobitka i rashoda izazvanih ispravkama vrednosti i rezervisanjima

96.067/811560=11,83% Tumačenje: Iskazuje koliko iznosi učešće neto dobiti u rashodima

izazvanim nenaplatom plasmana i kredita. U ovom slučaju to znači da neto dobit predstavalja11,83% ovih rashoda odnosno da na svaku EUR dolazi 11,83 EUR rashoda po osnovu nenaplativnosti plasmana i kredita.

Pokazatelji za ocenu izloženosti banke riziku nelikdivnosti 1. Gotоvina i gotоvinski ekviвalenti/Ukupnу aktivu 15026/25982651=57,8% Tumačenjе: Udeo likvиdne aktive u уkupnoj aktivи U ovоm primeru više od polоvine aktive jе u

likvиdnoj aktivи. Razloзi za ovako visokо učešćе likvиdne aktive u уkupnoj aktivи može bitи uslovljen нepostоjanjem мogućnosti za ulagаnje sa prihvatljivиm rizиkom naplаte i ukamаćenjеm.

Gotovina i gotovinski ekvivalenti/kratkoročni depoziti i obaveze prema bankama

15026838/14036685=107,05% Tumačenje: Ukazuje na pokriće kratkoročnih depozita i

obaveza prema bankama gotovinom i gotovinskim ekvivalentima.

U ovom slučaju su kratkoročni depoziti i obaveze prema bankama u celini pokriveni gotovinom i gotovinskim ekvivaletima što ukazuje na visok stepen likvidnosti banke.

Izloženost riziku od nelikvidnosti se ocenjuje i sagledavanjem usaglašavanjem prinosne aktive po rokovima i po valutama sa rokovima i valutama dospeća i uzetih kredita. U tu svhu se sastavlja mapa likvidnosti i devizna mapa.

Mapa likvidnosti Sučeljavanjem aktivne i pasive razvrstane po ročnosti

utvrđuje se uslađenost rokova Iz priložene mape likvidnosti se da zaključiti sledeće: - banka nema teškoća da izmiri obaveze koje dospevaju

do mesec dana , šta više ima višak likvidnih sredstava; - Obaveze koje dospevaju od 1 do 3 meseca su više od

raspoloživih sredstava za njihovo izmirenje što nameće potrebu pribavljanja dodatnih sredatava;

- Neusklađenost rokova postoji i kod obaveza koje dospevaju za plaćanje u roku od 3 do 12 meseci , ali u suprotnom smislu ovde postoji višak sredstava,;

- za izmirenje obaveza koje dospevaju u roku od 1 do pet godina i preko pet godina banka ima značajan nedostatak sredstava što ukazuje napreteću nelikvidnost u budućnosti.

Mapa valutne strukture Pruža osnovu za ocenu izloženosti banke

valutnom riziku. Iz priložene mape valutne strukture se da

zaključiti osim kada je reč o CHF banka ima višak potraživanja u odnosu na obaveze u stranoj valuti. Stepen izloženosti valutnom riziku pretpostavlja procenu promena kursa domaće u odnosu na stanu valutu i promene kurseva stranih valuta.

Koncentracija rizika Koncentracija rizika se procenjuje

prema informacijama o tome kojim komitentima su plasirana sredstva i od kojih komitenata potiču depoziti i krediti, potom u kojim delatnostima se nalaze komitenti i depozitari banke.

Primer: 2008 2007

Do 1 godine Preko 1 godine

Do 1 godine Preko 1 godine

Stanovništvu u EUR 393.196 1019.440 351.332 982.358

Preduzećima:

- U EUR

6187.645 1277.882 5682.091 1288.755

- U stranoj valuti 43.093 656.617 254.794 474.564

Lokalnoj upravi i drugim vladinim org.:

- U EUR 99.245 - 137.273 -

Stranim preduzećima u stranoj valuti

- 50.009 65.655 50.009

6723.179 3003.948 6491.145 2795.686

Tekuća dopeća dug. kredita 704.446 (704,446) 681.496 (681.496)

7427.625 2299.502 7172.641 2114.190

Umanjenje za potencijalne gub. (939.358) (213.581) (2135.938) (277.058)

6488.267 2085.921 5036.703 1837.132

Primer:a) depoziti po viđenju prеma depozitarima

31.12.2008. 31.12. 2007.

Do 1 godine Preko 1 godine

Do 1 godine Preko 1 godine

Stanovništvo-U EUR-U stranoj valuti

1.414.016

6.941.076

1.059.701

1.306.950

Preduzeća-U EUR-U stranoj valuti

3.129.094

564.022

2.783.410

1,082.519

Stana preduzeća-U EUR-U stranoj valuti

124.167

1.004.304

46.668

1.749.181

Vladine institucije – u KM

Ostali deponenti-U EUR-U stranoj valuti

209.950

187.576

332,709

317.470

99.830

349.316

13.906.914 8.795.045

Pored uvida o tome ko su depozitari i komitenti banke, za ocenu izloženosti riziku od nelikvidnosti važno je sagledati u kojim sektorima deluju komitetnti banke.

Komitenti banke deluju u sledećim sektorima:

2008. 2007.Proizvodnja 4.031.624 3.301.407

Trgovina 2.080.925 2,473.808

Zemljoradnja, šumarstvo i ribolov 87.077 61.059

Stanovništvo 1.412.636 1.333.690

Finansijske, tehničke i proiz. usluge 720.487 791.614

Građevinarstvo 437.358 459.708

Transport i komunikacije 337.747 386.945

Ugostiteljstvo i turizam 145.351 111.281

Socijalne organizacije i institucije 190.182 101.110

Obrazovanje 124.996 82.249

Zdravstvo 78.410 94.310

Ostalo 80.334 89.650

9.727.127 9.286.831

Umanjenje za potencijalne gubitke (1.152.939) (2.412.996)

8.574.188 6.873.835

Ocena prinosnog položaja banke

Za ocenu uspešnosti banke, uostalom, kao i preduzeća koriste se podaci iz bilansa uspeha, ali se oni često kombinuju sa podacima iz bilansa stanja.

Pokazatelji koji se najčešće koriste su:

Stopa prinosa na ukupan kapital

Odnos između neto dobiti pre poreza i ukupnog kapitala banke

109782/25982651=0.422%

Tumačenje:Ukupni kapital banke je po osnovu ostvarenog dobitka uvećаn zа 0,422%

Stopa prinosa na sopstveni kapital Neto dobit nakon oporezivanja/ sopstveni

kapital banke 96067/3184037=3,01% Tumačenje: Povećanje sopstvenog kapitala

po osnovu dobiti, tj. Na svaku EUR sopstvenog kapitala ostvarena dobit iznosi 30 centa.

Kamatna marža

Neto prihod od kamata/prosečna ukupna aktiva

956959/21704326=4,4% Tumačenje: Kamatna marža izražava

uspešnost banke u obavljanju njene osnovne delatnosti, odnosno u prikupljanju i plasiranju sredstava.Po tom osnovu ukupna sredstva banke su povećana za 4,4%

Pokrivenost rashoda neto prihodom od kamate Neto prihod od kamate/Ostali operativni rashodi

889178/956959=92,9

Tumačenje: Ovaj pokazatelj iskazuje učešće operativnih rashoda u neto prihodu od kamata. U ovom primeru to znači da u svakoj EUR neto prihoda od kamata operativni rashodi učestvuju sa 92,9 %

Struktura prihoda i rashoda od kamata Prihodi i rashodi od kamata izazivaju

opravdano pažnju analitičara, jer potiču od osnovne delatnosti banke.

Analiza ovih prihoda se vrši sa aspekta sektora u kojima se ostvaruju ovi prihodi i rashodi.

Kamate po kreditima i depozitima

2008. 2007.

Prihod Расход Приход Rashod

Stanovništvo 195.753 245.850 168.9578 186.035

Preduzeća 1025.514 251.659 676.305 208.517

Banke i finans. Instit. 55.626

61.455 55.306 52.196

Vladine institucije 5.294 - - -

Strana preduzeća 191.986 20.257 292.394 41.928

ostalo - 2.153 -

2.539

Zatezna kamata 64.160 - 172.341 -

1538.333 581.374 1365.303 491.215

Neto prihod od kamate 956.959 874.088

Beleška omogućava sledeće zaključke: 1. Od ukupnih prihoda i rashoda po osnovu kamata

najveći deo (78% prihoda i 85% rashoda od kamata) odnosi se na prihode i rashode od kamata ostvarenih po osnovu datih kredita i primljenih depozita od preduzeća i stanovništva.

2. Činjenica da prihodi od kamata po osnovu kredita datih stanovništvu u ukupnim priodima od kamata učestuvuju sa 12,42%, a kamate koje se plaćaju na depozite stanovništva iznose čak 42% ukupnih rashoda od kamata ukazuje da banka nije opredeljena na poslove sa stanovništvom, već da depozite prikupljennj od stanovništva plasira u privredu. To potvrđuje okolnost da učešće kamate naplaćene na kredite date preduzećima u ukupnim prihodima od kamata sa 66,66%, a kamata na depozite preduzeća učestvuje u ukupnim rashodima od kamata sa 43,28.

Pri analizi prihoda i rashoda ostvarenih po osnovu naknada kriterijum je područje (tržište) u kome su nastali:

- na domaće ili strano.

5. Prihodi i rashodi po osnovu naknada i provizija

2008. 2007.Prihodi

U domaćoj valuti 110.983 74.194

U stranoj valuti 355.496 432.334

466.479 506.528

Rashodi

U domaćoj valuti 75.082 45.212

U stranoj valuti 31.371 21.063

106.453 66.275

Zaključak: 1. Banka najveći deo prihoda od provizija i

naknada ostvaruje u stanoj valuti (76%). 2. U odnosu na prethodnu godinu prihodi u

stanoj valuti su niži za 17,7%. 3. Rashodi po osnovu provizija i naknada u

najvećoj meri ostvaruju na domaćem tržištu, dakle u domaćoj valuti.

Pad prihoda i rashoda po osnovu provizija i naknada upućuje na smanjenje obima poslovanja banke.

Pošto pad prihoda odgovara u apsolutom iznosu padu rashoda rezultat banke nije po ovom osnovu promenjen.

HVALA NA PAŽNJI