•

Ти60РТОТ

ПРИРУЧНИК

О КУЋНОМ КОМПОСТИРАЊУ

Нови Сад, 2009.

ПокрајИlIСКlI секретаријат за

заШТII"У ЖIШQТllе средине и

ОДРЖIIВИ развој

клnrос

IрllрУЧНИК О KOMllOI;TllpaJЬY

УВОА Просечно Домаћинство у Србији ства­

ра око 1000 килограма разног отпада годишње, од чега је око 1/ 3 органског порекла (бllоотпад).

Одлагање оваквог отпада на депоније

није пожел,но из неколико разлога,

осим када се компостира на самој де­

понији (централизовано компости­рање).

Први разлог је да се депоније све више

шире и захватају све већу по врши­

иу. Други разлог је да се такав отпад

затрпава и сабија, чиме се само одла­

же и компликује решење проблема.

Разградња органског отпада, без до­

ВОЛ>НО ваздуха (анаеробно), за после­дицу има стварање штетних једињења

(сумпор-водоник, метан, амонијак ... ).

Један део се ослобађа у атмосферу

(метан) и узрокује повећање ефекта стаклене 6аште. Друге штетне ма--: терије доспевају у површинске и по­

дземне воде и загађују их.

Није ретка појава на њивама и у до­

маћинствима да се органски отпаци

сп3.Л>ују. То уништава живе организме

у земл,ишту и представл,а неразуман

губитак органске материје.

Уместо да се сп3.Л>ује или одлаже на

депоније (јавне или дивл,е), био отпад се може компостирати (рециклира­ти) тамо где и настаје - у самом дома­ћинству (кућно компостирање).

На тај начин, свако ОД нас може дати

лични допринос очувању животне

средине и природних вредности,

али и уштедети енергију и новац.

•• КОМJlОС1'Jlрај, не баца;!

ШТА ЈЕ I<ОМПОСТИРАЊЕ7 Компостирање је контролисани процес разградњ;::.е_-__ ~ органске материје и њена трансформација

у компост - хумусни материјал богат

хранл>ивим материјама.

Тај процес се одвија свуда у природи

захваљујући активности организама

који живе у земљишту (бактерије, гљивице, инсекти, си-тне животиње). Када човек рециклира органски

отпад, он тада само опонаша приро­

дне процесе и настоји да обезбеди за

то оптималяе услове (енергија, вода и ваздух).

Крајњи производ компостирања је

компост, То је хумусни материјал сличан

земљишту који настаје делимичним разлагањем органске

материје. Он представља квалитетно органско ђубриво, које је корисно за

земљиште и гајене БI1h>ке .

АО&РО&ИТ ОА КОМПОСТИРАЊА Компостирање је најприхватљивији начин збрињавања биоразградивог

отпада. ,

Корист је вишеструка:

• смањује се количина смећа на депонијама,

• успоставља се природно кружење материје (хранива изнета из зем.л.ишта се враћају у виду компоста),

• употребом компоста поспешује се плодно ст земљишта, његов ТОПЛОТНИ,

водни и ваздушни режим, и подстичу се биолошки процеси,

• смањује се употреба синтетичких минераляих ђубрива,

• доприноси се заштити животне средине,

• штеди се новац (не купујемо ђубриво и смањују се трошкови одлагања отпада на депоније).

npllpY'IIIIIK () KOMIIO\: '1IpaIhY •

КОЈА ВРСТА ОТПА4А СЕ МОЖЕ

ОМПОСТ JItI. И? Компостирати се могу остаци из кухиље, баште, воћњака, им{ са њиве. Остаци који се могу компостирати се деле у две групе, и то на зелени и браон мате­ријаЛ1 а у компостер се ставл-.ају у приближно једнаким количинама (1: 1).

у зеленн материјал, који је .лажан и

богат азотом (N), спадају:

• остаци воћа и поврћа из кухиње • остаци БИloака из 6awтe • свеже зелеие БИloJre и лишће • покошеиа свежа трава

• талог од кафе • филтер Jreсице од чаја • неосемењени свеж коров

• орезане зелене гране и жива ограда

• остаци од прераде воћа и поврћа

• перје

Микроорганизми који активно уче­

ствују у разградњи органског отпада

имају изражену потребу и за азотом и

за угл-.еником. Оптималан однос угл-.е­

ника и азота у компостном материјалу

је За: 1.

у браон материјал, који је сув,

волуминозан и богат УГlbеником

(С), спадају:

• сено и слама

• суво лишће и гране • осушене БИloJre • .... усКе од јаја • иглице четинара

• mu..евииа

• исецкан папир без штампе • стара зем.ы из саксија • папирни салвети и марамице

• пр....а.в и неупотреБМUI картон

При мешању различитих отпадака

треба да пазимо на овај однос, јер у

супротном се процес разградње успо­

рава или скреће у нежеА>еном правцу

(ТРУА>ење - ствара се неугодан мирис и квалитет компоста је лош).

;О1оIlНН': · "рај, I б,щај!

OK6LlpHe вредности за односуzљеншса и азоmа (C/ N) у раз.шчшtШМ врстама органск.их маmерија

C/N

урин 0,8

стајњак 8

стајњак 8

измет без сламе 10

10-20

12

14

отпаци 15

20

20

20

ШТАНЕТРЕ6А I<ОМПОСТИРАТИ? Материјали које није пожел,но компо­

стирати су следећи:

• пластика, стакло, метал, електрон­

ска опрема и друго (рециклирају се засебно),

• осемењен коров (семе корова може доспети у гајени усев),

• грађевински материјал (цигле, црепови, бетон ... ),

• садржај врећица из усисивача (може да садржи супстанце које су штетне по гајене бl1.11>ке или

нису 6иоразградиве), • лекови, пестициди и детерџенти

(могу бити отровни за организме

МатеРИЈал

коњски измет

гранчице

слама овса и ражи

папрат

АИшће

слама пшенице и јечма

сува кора дрвета

полутрула пил.евина

папир и картон

свежа пил-.евина

плодна зеl\-1А>а и хумус

који учествују у процесу стварања

компоста, као и за земљиште и

бил,ке кој е ђубримо готовим ко­

мпостом), • пепео и гар од угља за ложење и за

роштил,е (због садржаја тешких метала могу бити штетни по гаје­

не бил,ке),

• остаци од куваних јела, месо, кос­

ти, риба, .млечни производи, кожа,

ул,е, маст .. . (стварају непријатне мирисе и привлаче глодаре и му­

шице), • болесне бил,ке (преко готовог

компоста преносимо болести на

земл,иште и бил,ке које ђубримо,

• измет кућних л,убимаца и папир­

не пелене (могуће је пренети за­разне болести на л,уде),

• новински папир и часописи у боји (штампа на папиру садржи хе­мијске супстанце које могу бити

отровне за зеМlbиште и биљке које

ђубримо готовим компостом), • обојено или лакирано дрво (ла­

кови и боје садрже хемијске су­

пстанце које могу бити отровне за

зем.ъиште и 6ил,ке које ђу6римо

готовим компостом), • лишће и .л,уске од ораха, АИшће

јаблана, леске, пелина (садрже хемијске супстанце које одбијају

организме корисне за процес ко­

мпостирања - нпр глисте, или су

штетне по гајене биљке).

ПОГО4НО МЕСТО 3А КОМ ОСТИРА Е

Можемо компостирати у дворишту,

6ашти, гаражи, на њиви, викендици,

или тераси .

Приликом одабира погодног места

за компостер, треба водити рачуна о

следећем :

• директна изложеност сунцу и

ветру није погодна и зато је по­

же.л,но да место буде у заветри­

ни и у полусенци (под тремом ИЛИ дрветом),

• најбо.л,е је да подлога буде зеМlbа­на, јер је тако омогућен приступ

живим организмима из зеМlbишта

у компостну масу и ЊИХОВО ак­

тивно учешће у процесу компо­

стирања,

• поже.л,но је да терен има благи нагиб, где се површинска вода

неће задржавати. На тај начин је

приступ компостеру и рад око

њега лакши, а визуелни утисак

лепши.

ЧЕТИРИ КОРАКА 40 ГОТОВОГ I(ОМПОСТА

1. Саl<упљање и уситњавање

Остатке из кухиње прикупл.амо у по ­

суду с поклопцем. Нај60ЈЬе је одмах на

лицу места уситнити отпатке.

Би.л-.не остатке из 6аште Dдлажемо на

гомилу у близини компостера.

Покошену траву треба раширити у

танком слоју да се просуши.

Грање, дрвенасте остатке и суво лишће

(браон материјал) САожити одвојено у близини компостера.

Прикупл>ени материјал

(осим траве и АИшћа) треба уситнити на ко­

маде величине 2-5 ст. Што су комади ситнији,

микроорганизми имају

већу површину на коју

делују и разлагање је

брже.

Међутим, ако је мате­

ријал сувише ситан и

слеПЛ>ен, процес ра­

зградње се може успо­

рити или скренути у

нежел,еНQМ смеру (анае­робно разлагање), услед недостатка ваздуха.

За уситњавање се користи НQЖ, баш­

тенске маказе} секира или сецкали ­

ца (за веће количине грања и других 6ил>НИХ остатака).

••• ' ...... ~ .... -... Ь .. ,,; .... б,НЏlј!

2. Мешање и влажење Поред компостера се измешајуједнаке

количине зелених и браон отпадака) а

потом се материјал навлажи) уколико

је потребно. Када материјал има опти­

малну влажност, подсећа на исцеђени

сунђер.

Узмемо мало материјала у шаку и сти­

снемо. Уколико из стиснуте шаке не

исцури вода, а грудва која се формира­

ла се не распадне након што отворимо

шаку - влажност је оптимална. Уколи­ко се грудва распадне кад отворимо

шаку - влажност је недовол,на.

Уколико је влажност материјала пре­

велика/ приликом стиска из шаке ће

исцурити вода.

3. Пуњење I<омпостера / формирање XYMI<e Измешан и навлажен материјал се

ставља у компостер. Масу не треба

сабијати, да би доток кисеоника био

слободан.

Он је неопходан аеробним микро­

организмима који врше прву фазу

разградње органске материје.

"'Р"Р} IНИК О КОМПОСТlIР,}ЊУ

Компостер је већа посуда, сандук

или ограђен простор, који се пуни

компостним материјалом и у коме се

одвија процес компостирања.

Посуда може бити пластична, дрвена,

метална, од плетене жице, од картона

и слично.

Најједноставније је направити сандук

(компостер) од старих дрвених летви запремине око 1 т3 •

Могуће је и не користити компостер,

већ само слагати наизменично слоје­

ве компостног материјала и земље,

и тако формирати компостну хумку

(максимална висина и ширина = 1-1,5 т, а дужина је произвол>на).

у том случају се на дно гомиле поста­

вља дренажни слој од грања, КУКУРУ­

З0вине и сл. (де6h>ина слоја око 20-30 ст), да би сувишна вода могла отица­ти из хумке.

Потом се на то слаже слој органских

отпадака дебл>ине 20-так ст, а пре­

ко тога таљи слој баштенске зе~{ЈЬе,

стајњака или старог компоста.

На овај начин настављамо да слаже­

мо наизменично слојеве отпадака и

земл.е, све док хрпа не достигне ви­

сину највише 1,5 т. На крају се хумка прекрива зеМloОМ и неким порозним

материјалом (слама, трава, трска ... ). Материјал од ког формирамо хумку

не треба сабијати, већ растресито сла­

гати.

Да би се подстакла разградња, у ком­

постну масу се могу додати био-акти­

ватори.

Они се могу наћи у специјализованим

продавницама, а садрже микроорга­

низме, микроелементе, азот, БИ1оНе

састојке, ензиме, минерале глине и

друго.

Искусни баштовани у ту сврху кори­

сте стари компост, коприву, стајњак,

различите бил.не приправке, заслађе­

ну воду и друго. Мање количине 6ио­

активатора се додају у компостну масу

при пуњењу компостера или форми­

рањухумке.

4. О~)I(авање Повремено компостну масу треба

пресложити (промешати) због дотока кисеоника и уједначености и убрза­

вања разградње.

Микроорганизми који живе у ком­

посту су осетљиви на јаку и директну

светлост и зато је потребно компост­

ну гомилу покрити.

Покривач такође штити од исушивања

или превлаживања компостне гомиле.

Стога покривач треба да про пушта

ваздух, а задржава влагу (танак слој земroе) траве, лишћаl сена, сламе, стари тепих, вреће од јуте, фабрички произ­

ведени покривачи ... ). у сезони висо­ких летњих температура потребно је

проверавати влажност и по потреби

заливати компостну масу (максимал­но 5-10 Ј/т' у једном заливању).

Пожељно је да вода којом ЗаАИвамо не

буде хладна, јер онда успорава акти­

вност живих организама. Ако се деси

да се компостна гомила ПI9евлажИ1

потребно је додати суви (браон) мате­ријал и целу хрny пресложити.

ФА:lЕ ПРОЦЕСА I{O О А

1. Фаза разгра.ање

Мешавина разног материјалаl уз до­вољно влаге и кисеоника} је идеална за

развој бактерија и гљивица. Својим ме­

таболизмом оне разграђују органску

материју при чему настаје тоnлота.

о IIJOCT If ј, fle 6ацај!

Температура се подиже на 55-70 ОС, чиме се уништавају семенке корова и

разни патогени микроорганизми.

Ово се назива хигијенизацијом компо­

ста и AOBOtoHO је да потраје 2-3 дана.

Највише температуре постижу се по­

сле 5-10 дана распадања отпадака.

у овој фази је пожељно неколико пута

преокренути гомилу} јер се тако поди­

же температура и убрзава разградња.

2. Фаза прера4е

Након почетног периода врло висо­

ких температура} појављују се и прве

ГiDивице и број микроорганизама јако

брзо расте.

За њихов развој је потребна вода и

кисеоник, и зато је важно превртати

гомилу и проверавати влагу.

Температура лагано опада при6ли­

жавајући се вредности температуре

околине.

:1. Фаза изгра.ање

Појављују се протозое које се хране

бактеријама и Гi\)ивицама, а после И

први вишећелијски организми} као

што су сто ноге, глисте, скочибубе и

друге које уситњавају и мешају мате­

ријал.

у овој фази се у почетку формира све­

жи KOMnocT1 а касније компостне гли­

сте формирају компостне грудвице

које су основа зрелог компоста.

На крају ове фазе добијамо компост

спреман за употребу.

IIрltрУЧНИ" О Ј(омпостнрању

ОПТИМАЛНИ УСЛОВИ 3А ПРАВИЛНО I<ОМПОСТИРАЊЕ

Током компостираља одвијају се мно­

гобројни процеси и у њима учествују најраЗАИчитији живи организми . Ко­

мпостна гомила за њих представља

животни простор у коме налазе храну,

воду и склониште.

Обезбеђујући им оптималне услове, омогућујемо да се процес компости­

рања одвија на здрав начин и да резул­

тира добијаљем квалитетног компо­ста.

Најбитнији услови су:

однос уг.л:.еник/азот, влажност, при­

суство кисеоника, уситњеност мате­

ријала и температура.

1. Компостни материјал је храна за микроорганизме. Да би се размножа­

вали и развијали, потребни су им мно­

ги елементи, а најважнији су угл,еник

и азот.

УГlЪеник је извор енергије и основна

градивна материја за ћелије, а азот

користе за раст и размножавање. Оп­

тималан однос C/ N је 30: 1, а подно­шл,ив 25 - 40: 1.

Уколико је маље азота у отпацима,

микробилошка активност се успора­ва, хрпа има нижу температуру и чи­

тав процес траје дуже (C/ N < 25). Ако је више азота (више зеленог ма­теријала), лако може доћи до процеса труљења, што је праћено непријатним

мирисом који потиче од амонијака

(C/N > 40).

2. Сва жива бића, па тако и она у КОМ­посту, требају воду. Оптимална влаж­

ност материјала је 50-60% масе, l-W1-'

сликовито речено - попут исцеђеног сунђера.

Сувише сув материјал (испод 40%) успорава процесе разградње.

Превелнка влажност (изнад 70%), без довољно ваздуха, не одговара аеро­

бним бактеријама и њихова активност

се успорава или прекида.

Такви услови одговарају анаеробним

бактеријама (не траже ваздух за своју активност) и ТО доводи до успорења разградње и ствараља непријатног

мириса.

Добро је поставити покривач на ком­постну гомилу који ће спречити брзо

исушивање, односно превлаживање

од атмосферских падавина.

3. Ваздух (кисеоник) је неопходан за све аеробне организме који врше

оксидацију (сагоревање) органске материје. Последица сагоревања је

ослобађање енергије (температуре) КОЈУ сами микроорганизми користе за

своје животне функције.

Уколико компостна гомила није дово­

љно проветрена, аеробни организми

не могу функционисати, а процеси

постају анаеробни.

То се дешава када је гомила превлажна

или збијена.

Стога је потребно успоставити и

одржа вати складан однос између воде

и кисеоника у компостном материја­

лу.

4 . Што су отпаци ситнији, то је већа површина на коју делују микроорга ­

низми, а самим тим је разградња бржа.

Зато је потребно материјал уситнити

пре ставл,ања у комостер, и то на вели­

чину2-5 ст.

Ово се посебно односи на дебл,е гра­

не и отпатке са већим садржајем ли­

гнина, који се споро разграђују.

ооооао -...: О' !-..:: О О

00/ О о ,Оо /00

Међутим, уколико додамо превише

материјала који је ситан и склон сле­

I1A:>ивању (пил,евина, лишће, уситњена свежа трава), може се десити да гоми­ла постане збијена и компактна. То

умањује доток кисеоника и успорава

процесе разградње.

5. Величина компостне гомиле ди­

ректно утиче на ниво раЗГР2lдње у

компосту.

3апремина хрпе од lm3 обезбеђује до­вол,ан проток ваздуха кроз њу, а исто­

времено је у стању да задржи довољно

влаге и топлоте.

Ј.:ОМПОСПlр.lј, IH~ баца;!

Гомиле које су веће од оптималне

имају тенденцију ка са6ијању, и често

се процес раградње преусмери у ана­

еробан.

Зато је потребно правити вентила­

ционе отворе у хрпи или је чешће

превртати.

6. Колика ће температура бити у ком­постеру зависи од односа створене

топлоте путем микробиолошке актив ­

ности и губитка топлоте из компостне

гомиле.

Највиша температура је у средишту

хрпе, где је и највећа активност, а опа­

да од средине ка ободу.

Губитак је већи уколико је околна

температура нижа, као и код мањих

гомила (јер је површина изложености већа).

Тако, разликујемо "топло" компо­

стирање, где се развијају температуре

изнад 4S ос, и "хладно" са темпера­

турама које не прелазе 4S ос .

КОЈЕ АО&А ГОАИНЕ ЈЕ ПОГОАНО 3А КОМПОСТИРАЊЕ? Компостирати се може током читаве

године.

у зимским месецима, када су темпе-

То не значи да они који желе да компо- ратуре ниске, активност у компостној

стирај у, а немају довољно простора на маси се успорава, али не престаје.

располагању, не могу компостирати.

Чим температура порасте, процес се

Код мањих гомила треба чешће про ве- убрзава. равати влажност и тоnлоту масе.

"Р"РУЧНIIК () КОМIIОСТИР.lJЬУ •• • •••••••••••••••••••••• о оо о •• о о •• оо •••

МОГУЋИ ПРОБЛЕМИ TOI<OM ОМПОСТИРАЊА

ПРО6ЛЕМ У3РОК РЕWЕЊЕ

Навлажити

компостна маса је сува нема ДОВОАоно воде млаком водом,

али не превише и

преокренути

превелик удео свежег, преокренути

компостна маса има влажног материјала компостну масу,

неугодаи мирис богатог азотом - нема може се додати сув

кисеоника материјал

компост је сувише много кише а компост

мокар, осећа се мирис непокривен; додати сувог

трул.ења, боја је сме!)е премало дрвенастог материјала и

материјала; преокренути црна

сувише влажног, свежег

материјала

температура нема ДОВОАоно азота умешатиу

компостне масе не који је неопходан компостну масу

материјал богат расте, а довол,но је микроорганизмима за

азотом (зелена влажна метаБОАИзам

маса)

температура расте у скупити још

материјала пазећи средини гомиле, а на гомила је премала, ИАИ

на однос CjN и крајевима не расте и пресува

умешатиИАИ сува је

додати воде

код додавања

наизменично мокри и компостна маса није нове количине

суви делОВИ, плесан и добро измешана на на гомилу, добро

нема ферментације почетку измешати мокре и

суве материјале

посути компостну

током ферментације гомилу слојем

сакупл.ају се појединих отпадака (ипр. зеМА>е или зрелим

непожел,ни инсекти воћа) ствара се мирис компостом чиме

који привлачи инсекте ће се неутралисати

мирис

fl I

I<ОЛИI<О ТРАЈЕ ПОСТУПАI< I<ОМПОСТИРАЊА?

~ ......•...

~ Да би се читав поступак КQМПQСТИ­

рања ОКQнчао, потребно је 3-12 месе­ци.

Дужина поступка зависи ОД врсте

и уситњености отпадака који се

компостирају, ОД температурних

услова и влажности у компостеру, ОД

учесталости преокретања КОМПОСТН!

гомиле и другог.

Аишће и трава се брже разграђују од дебелих грана; ситнији комади истог

материјала се брже разграђују од крупнијих; лети је процес много бржи

него ЗИМИ; превртање и мешање мате­

ријала у компостеру убрзава процес.

Прве количине свежег КQмпоста се

добијају након приближно 3 месеца. Однос C/ N је 30-40:1, што указује да разлагање још траје. Могу се наћи не­

распаднути делови отпадака.

•• Висок је садржај аЗ0та и стога тре­

ба бити опрезан при прихрањивању

(може снизити рН вредност земл.ишта и наудити осеТА>ивијим културама) .

Стабилан компост настаје после 4-8 месеци. Однос C/N је 20:1.

Садржај азота је мањи него код свежег

компоста, али је стабилан и најчешће

се користи на отвореном поЈЪУ.

Зрео компост настаје приближно на­

кон 12 месеци. Однос C/N је 15: 1 и најчешће се користи у расадницима.

Готов компост има следеће особине :

• једнол.ичан (изворни материја­ли се не препознају, осим теже

разградивих састојака: коштице

воћа} комадићи дрвета, .. ), • мрвичаст, • растресит (материјал није збијен

и слеruъен), • тамно смеђе боје (боја зависи и од

материјала), • мирише на шумску зеМЈЪУ (нема

неугодан мирис), • нема глиста (у завршној фази

зрења) гл.исте напуштају ком­

пост).

IIРIlРУЧIIIIК О "ОМflО~1'1Iр.1ЊУ •

ТЕСТ 3РЕЛОСТИ KOI\I ПОСТА Да бисмо били сигурни да је компост

спреман за коришћење (дозреО)Ј мо­жемо направити једноставан тест.

Плитку посуду напунимо компостом

у који посејемо брзо клијајуће семе

(нпр. салате). Семе прекријемо тан­ким слојем компоста (2-3 Пlm) и на­квасимо водом. Ницање би требало да

уследи након 2-3 дана .

После десетак дана БИlt>чице би треба­

ло да буду зеленеЈ снажне и усправнеЈ а корен беле боје и добро развијен.

Уколико семе није исклијалОЈ или су БИlt>ке које су поникле бледозелене}

жуте или смеђе боје} или неправилног

растаЈ а корен неразвијен и смеђе боје - компост још није довол,но одлежао.

Тада га остављамо још неко време да

одлежи} како би се завршили сви био­

хемијски процеси.

УПОТРЕ&А I<ОМПОСТА Пре употребе компост треба просеја­

ти кроз крупно сито (пречник отво­ра око 3 ст)Ј а потом и кроз ситније сито. Крynнији комаДИЈ који се још нису разградили, се враћају у компо­

стер заједно са новим органским от­

пацима. Просејани компост се корис­

ти за прихрану цвећа) поврћа} воћа и

травњака.

Најбоље је да се компост помеша са

површинским слојем земљишта.

За собно цвеће се у саксију дода 2-3 супене кашике зрелог компоста 1-2 пута месечно.

При садњи цвећа у саксије помешају

се једнаке количине ком поста и баш­

тенске земље.

Компост отоnл.ен у кишници може­

мо, наношењем на лист} користити

као превентивно заштитно средство

у борби против низа гл,ивичних боле­

сти бил,ака и као фолијарно ђубриво.

Употреба компоста има изражен по­

зитиван утицај на земл,иште и гајене

бил,ке:

• побољшава структуру земroишта) • побол,шава способност

земroишта да задржава влагу и

про пушта сувишну влагу,

• поспешује аерацију (проветре­ност) зеМlbишта,

• повећава биолошку активност у

земroишту}

• обогаћује зеМ1оиште хранл>ивим материјама које су неопходне

гајеним БИЛ>кама)

• повећава отпорност гајених БИlt>ака према болестима и штето­

чинама)

• умањује ерозију земљишта.

За прецизно одређивање потребне КО­

личине ком поста за поједину културу)

неопходно је знати њене потребе за

хранивима и направити хемијску ана­

лизу компоста и зеМ1оишта.

Оквирне ГО4Иwње потреБе

ПОЈе4ИНИХ група I<ултура за

l<oMnocтoM:

.:. цвеће 2~3 l/ш2 зеМА:.ишта

.:. поврће 1-6 1/ т2 зеМЛ>ишта

.:. воће 3-5 1/ m2 зеМlDишта

.:. травњак 2А 1/ т2 зеМloишта

ВРСТЕ I<ОМПОСТЕРА И I<AI<O АА ГА САМИ НАПРАВИМО

Компостер се може купити у специја­

лизованим продавницама. На сликама

су приказани неки ОД заступ..ъенијих

модела.

~oгy бити израђени ОД различитих

материјала} обавезно имају отворе за

ваздух и лаки су за коришћење.

Њиховом употребом се најчешће

скраћује време компостирања (ако су затвореног типа)1 јер се материјал брзо загрева и разграђује.

Компостер можемо и сами направи­

ти. У ту сврху може послужити старо

nлаСТИЧНОЈ дрвено или лимено буре. Потребно је само да има отворе за

ваздух.

f; 1110Cll1paj, не баца;

Простор за компостирање можемо

оградити ПАетеном ЖИЦОМ и 06ложи­

ти картоном.

Можемо користити цигле, грађевин­

ске блокове и сл.

Од дрвених летава и палета се једнос­

тавно може направити функциона­

лан компостер. Због лакшег рада око

компостера боље је да су летвице или

странице помичне, а не фиксиране.

Размак између летвица би требало да

буде не већи од 2-3 центиметра, да от­паци не би испадали из компостера.

"ри 1111 0"0)\"10(."1 Ip. I."

Уколико је размак већи, тада се стра­

нице 06лажу nлетеном жицом, фо­

лијом, и.ли картоном.

ВеЛИ~Iина компостера и њихов број

зависе од количине биоразградивог

отпада који имамо на располагању.

ПОЖeJDне димензије компостера су

l xlxl m I али се не треба строго држа­

ти тога.

Уколико су стране веће, тежи је Ако је компостер мањи} а самим тим и

приступ и рад око њега. компостна гомила, тада се теже пости­

же пожел,на температура потребна за

брзо разлагање и хигијенизаци;у отпа­

дака.

Такође можемо искористити старе

гуме од аутомобила. Поређамо неко­

ЛИКО гума једну на другу.

у средини је празан простор у који

стављамо компостни материјал.

Материјал се преокреће тако што ски­

немо горњу гуму и ставимо је поред на

земл,у, а компостни материјал вратимо

у њу (при том се он промеша). То исто поновимо са осталим гумама.

РЕЧНИК ПОЈМОВА

аеробно компостираље - метод компостирања органског отпада уз

помоћ аеробних 6актерија (којима је потребан кисеОНИК)ј неопходно је да отпад буде И3ЛQжен ваздуху, било

превртањем ИМI у6ацивањем ваздуха кроз

перфориране цеви;

анаеробно компостирање - метод комлостирања органског отпада уз

помоћ анаеро6них 6актерија (није им неопходан кисеОНИК)i дешава се у условима без ваздуха, а при том настаје

гас метаКј

биоотпад - 6иолошки отпад; отпад настао ОД живих организамаi

биораэrраднвн отпад - 6иолошки разградл>ив отпадј органски отпад који

микроорганизми могу разградити у

аеро6ном ИМI анаеро6ном процесу;

емисија - испуштање загађујућих материја или енергије из индивидуалних

и /или дифузних извора у животну средину;

животна средина - скуп природних и створених вредности чији сложени

међусобни односи чине окружење,

односно простор и услове за ЖИВОТј

эагађнвање жнвотне средине -уношење загађу;ућих матери;а или енергије у животку средину, изазвано

"'удским делатностима или природним

процесима, које може имати штетне

ПОСАедице на КВаАИтет животне средине

и здрав.ъа л.УДИј

эагађивач - правно или физичко лице које својом активношћу или

неактивношћу загађује животну средину;

загађујуће материје - материје чије испуштање у ЖИВОТНУ средину утиче или

може утицати на њен природни састав,

особине и интегритеТј

КОМПОСТ - релативно стаБИАан хумусни материјал који настаје процесом

компостирања органског отпада уз

активно учешће микроорганизама

и других организама из земл.ишта;

КВаАИтетно органско ђубриво;

компостнрање - контролисани биохемијсюt процес разградње органског отпада и стварање хумусног материјала­

компостај

компостер - посуда за комлостирањеј кућно компостнрање - компостирање у Домаћинству или приватном поседу; метан - безбојан, неотрован, запа.ъив гас који настаје анаеробним разграђивањем

органских материјај

опасне материје - хемикал.ије и друте материје које имају штетне и опасне

карактеристике по здравл.е л.уди и

животку средину;

органски отпад- отпад који садржи

уг.ъеник (папир, дрво, отпад из баште, отпад од хране ... ) ј отпад - сваки предмет или супстанца, категорисан према утврђеној

класификацији отпада, са којим власник

поступа или има обавезу да поступа,

односно управл.Зј

патогени оргаиизми - организми који изазивају болеСТИј

природне вредности - природна богатства које чине: ваздух, вода,

земл,иште, шуме, геолошки ресурси,

б"",ни и животињск.и свет;

рециклажа . сортирање и прерада материјала на такав начин да се они могу

поново употребити за своју првобитну

НАи другу намену;

ферментација - хемијске реакције које изазивају живи микроорганиЗМИј

фолијарно ђубриво - течно ђубриво које се наноси на листове и надземне делове

б"",акај