T.G - 11 Predavanje

GRAĐEVINSKI FAKULTET U BEOGRADU ODSEK ZA MENADŽMENT, TEHNOLOGIJU I INFORMATIKU

TEHNOLOGIJA GRAĐENJA

POMOĆNI MATERIJALI ZA PRAĆENJE PREDAVANJA

XI. DEO

MONTAŽNI RADOVI (3)

2008.

MONTAŽNI RADOVI

7.8. PROJEKAT MONTAŽNIH RADOVA

Montažni radovi u Projektu organizacije građenja (POG) mogu biti zastupljeni u jednom delu (ukoliko su po obimu mali i obuhvataju montažu delova objekta: stepenišni krakovi, manji fasadni elementi ...) ili kompleksnošću problema koje treba razrešiti mogu nametati izradu Projekta mon-tažnih radova (PMR). Izrada projekta montaže i POG-a je obavezan deo procesa pripreme teh-ničke dokumentacije a može ga za potrebe Investitora raditi bilo projektant konstrukcije, bilo oda-brani Izvođač radova. Ovaj drugi slučaj se javlja kod montaže nestandardnih konstrukcija ili no-sača izuzetnih raspona kada je neophodno projektovanje specijalnih alata ili primena standardne opreme u nestandardnim uslovima pa u cilju racionalizacije radova Izvođač dobija pravo da u Projektu montažnih radova daje rešenja kojima u najvećem stepenu može iskoristiti raspoložive kapacitete. Da bi projekat montaže uspešno poslužio svrsi projektant mora izvršiti detaljnu anali-zu projektovanog konstrukcijskog sistema sa stanovišta vrste, veličine i broja različitih konstrukci-onih elemenata i dekomponovati objekat na elemente. Na strukturu dekompozicije najviše utiču:

1. način proizvodnje nosača (da li će biti prefabrikovan na-licu-mesta ili u specijalizovanim industrijskim pogonima)

2. način transporta nosača (vrste i kapaciteti transportnih sredstava), 3. sredstva za montažu, i 4. način spajanja delova u funkcionalnu celinu (tipovi veza).

7.8.1 SADRŽAJ PROJEKTA MONTAŽNIH RADOVA

Odobrenje za početak montažnih radova može se dati samo na osnovu odobrenog (revidovanog) Projekta montažnih radova. Kao deo tehničke dokumentacije PMR mora da sadrži tekstualne opise tehnologije rada, numeričku kontrolu stabilnosti nosača i mašina u toku rada, grafičke pri-loge i drugo. Standardnim sadržajem PMR-a treba obuhvatiti najmanje sledeće tematske celine:

1. Tehnički opis sa osnovnim tehničkim uslovima za montažne radove.

2. Analiza usvojene metode sa opisom bitnih tehnoloških rešenja.

3. Proračun fonda radnog vremena za montažne radove.

4. Tabelarni pregled podataka o montažnim elementima.

5. Opis načina izrade (prefabrikacije) montažnih nosača.

6. Spisak radova koje treba izvršiti pre početka montaže.

7. Šema redosleda montaže nosača.

8. Detaljni dijagram toka montažnih radova.

9. Spisak opreme i alata za montažne radove.

10. Prikaz pomoćnih sredstava za montažu sa proverom statičkih uticaja.

11. Idejni projekat pomoćne skele za montažu stuba/glavnog vezača.

12. Statička provera svih nosača za uticaje u pojedinim fazama montaže.

13. Izbor optimalnog sredstva za montažu.

14. Sastav radne brigade za montažne radove sa opisom rada na montaži.

15. Šema gradilišta i prikaz trajektorija dizalica i transportnih sredstava.

16. Prikaz mera higijensko-tehničke zaštite pri montaži.

Dragan Arizanović – Tehnologija građenja 11. predavanje 1

Veliki sportski objekti se u velikoj meri grade montažnim postupkom

Uočljiva je velika sličnost sa POG-a objekata visokogradnje što ukazuje na istu, organizaciono-tehničku i tehnološku prirodu pripreme za proizvodne procese na samom gradilištu. Detaljan analitički i grafički prikaz ovog procesa smanjuje mogućnost greške u radu. Posebno važan grafički prilog je šema montaže nosača s obzirom da daje sumarni prikaz frontova rada, primenjene mehanizacije, položaje stajnih tačaka dizalica i naznaku daljina dohvata za grupe nosača a obavezan je i proračun (provera) prefabrikovanih nosača za opterećenja koja se javljaju u fazama montaže (transportu i uspravljanju) dok se u nekim slučajevima, npr. kada nosač velike površine mora duže vreme čekati montažu ostalih nosača ili ukrućenja, mora kao faktor opterećenja uzeti i vetar. U često skučenim gradilišnim uslovima javlja se problem kvalitetnog oblikovanja gradilišnih puteva, kako sa stanovišta neophodne širine, tako i sa stanovišta mini-malnih radijusa krivine. Mnoge nosače, uglavnom one dužine L = 15 - 20 m ili duže, transportuju specijalna vozila koja zahtevaju adekvatne radijuse krivina. Ukoliko radijusi krivina ne zadovolja-vaju uslove, tada se nosači velikih raspona liju na-licu-mesta između stubova na koje se posle montiraju. Zato, projektovane šeme gradilišta treba staviti u funkciju izvođenja montažnih radova, radi lakše manipulacije vozilima.

Sve karakteristike proizvodnog procesa treba prikazati u odgovarajućoj tehničkoj dokumentaciji. Ukoliko se prefabrikovani betonski element prednapreže tada, prema odredbama standarda JUS U.E3.050, pored standardnih (obaveznih) delova tehničke dokumentacije:

a) projekta konstrukcije od prefabrikovanih elemenata sa preciznim dokazom sigurnosti konstrukcije za sva očekivana opterećenja, svim radioničkim crtežima i crtežima spojeva i veza elemenata i konstrukcije,

b) projekta tehnologije proizvodnje prefabrikovanih elemenata sa dispozicionim raspore-dom proizvodnih kapaciteta, opisom procesa i specifikacijama potrebne opreme, i

c) programa kontrole kvaliteta,

za potrebe izvođenja ovih radova treba obezbediti i:

d) podatke o karakteristikama sistema za prednaprezanje, e) prostor za radove na prednaprezanju, f) uslove za kvalitetnu zaštitu kablova za prednaprezanje, g) sredstva za kontrolu sila prednaprezanja u predviđenim fazama, i h) podatke o vrednostima ugiba elementa.


7.8.2 IZRADA PROJEKTA MONTAŽNIH RADOVA

Projekt organizacije građenja može sadržati neke, najvažnije podatke iz nabrojane tehničke dokumentacije ili se pozivati na nju ali mora obezbediti uslove za izvođenje radova u planiranom obimu i kvalitetu. Kod prefabrikata je posebno važna tačnost izrade pa treba isplanirati sve organizaciono-tehničke mere koje će tolerancije tačnosti (određene u zavisnosti od funkcije elementa u sklopu i njegovog odnosa prema ostalim elementima) držati u okvirima dopuštenog.

Pri projektovanju redosleda montaže elemenata objekta treba obratiti posebnu pažnju na to da:

• prethodno montirani deo konstrukcije objekta bude u statički i dinamički stabilnoj konfiguraciji,

• usvojeni redosled montaže obezbeđuje kontinualno odvijanje radova sa približno istim režimom rada (laka, srednja, teška montaža), i

• se montažom nosača otvara što je moguće veći front rada drugim grupama radova kako bi se povećala paralelizacija proizvodnih procesa.

Stoga je najvažniji grafički prilog Projekta montaže šema montaže nosača jer daje sumarni prikaz frontova rada, primenjene mehanizacije, položajem stajnih tačaka dizalica i naznakom daljina dohvata za grupe nosača itd. Radi lakšeg prikaza odnosa veličina montažnog sredstva, elementa i objekta šeme montaže treba raditi u razmeri 1:100 (kod pomoćnih šema 1:200).

Prikaz montaže višebrodne industrijske hale

Šema montaže je kompleksan crtež koji, u osnovi i karakterističnim presecima objekta, prikazuje:

• dispoziciju saobraćajnica sa naznakom stanja unutrašnjih i spoljašnjih transportnih puteva,

• trajektorija kretanja transportnih sredstava do privremenih deponija, odnosno do mesta montaže dopremljenih elemenata,

• dispoziciju susednih objekata sa označenim visinskim kotama i udaljenošću od dizalice kada je ona u radnom položaju,

• osovine objekta koji se montira sa osnovnim kotnim linijama (kod objekata na stepenasto zasečenim terenima neophodne su i visinske kote, pa samim tim i oznake veličine uspona duž transportnih puteva),

• prikaz osa objekta i drugih oznaka bitnih za orijentaciju na lokaciji, • dispoziciju objekata i površina određenih za deponovanje nosača,


• oznake redosleda montaže na tipičnim stajnim tačkama duž trajektorije kretanja dizalice sa karakterističnim šemama zahvatanja jednog ili više nosača na svakoj od tipičnih stajnih tačaka dizalice.

• na karakterističnim stajnim tačkama treba dati detaljan prikaz kraka dizanja sa naznakom momenta dizanja (težina elementa • krak dizanja) i elementima rotacije i/ili translacije nosača koji se montira.

• prikaz položaja pomoćnih sredstava (jarmova, lakih montažnih skela, ograda...) u fazi privremenog deponovanja i aktivne primene,

• zaštićene radne zone u kojima je tokom rada dozvoljen pristup samo ekipi montažera i ovlašćenim licima,...

Potrebno je naglasiti da se u često skučenim gradilišnim uslovima javlja problem kvalitetnog rešavanja gradilišnih puteva, kako sa stanovišta neophodne širine tako i sa stanovišta minimalnih radijusa krivine. Mnoge nosače, dužine L = 15 - 20 m, transportuju posebna vozila koja zahtevaju adekvatne radijuse krivina. Ukoliko je tako jednostavnije i jeftinije kretanje ovih vozila treba organizovati duž trasa sa kvalitetno zbijenom podlogom.

Kod ucrtavanja nosača, u fazi privremenog deponovanja, treba obratiti pažnju na ostavljanje dovoljnog prostora kako bi dizalica, locirana iznad stajne tačke, mogla izvršiti pravilno stabilizovanje pre početka rada. Kod srednje i teške montaže treba krakove za stabilizaciju mašine pri radu:

a) montirati (kod dizalica sa zglobnim stabilizatorima na preklop), ili b) izvući (ispuštanjem hidrauličnim putem).

Veće dizalice u svom priboru imaju i podmetače za oslonce ispod krajeva stabilizatora u vidu armirano - betonskih ploča ili roštilja od moćnih drvenih greda preko kojih se opterećenje mašine i njenog tereta redukuje i ravnomerno prenosi na tlo. Kako su ovakvi podmetači značajnih di-menzija treba ih pri prostornoj analizi stajnih tačaka ucrtati u šemu montaže u odgovarajućoj razmeri. U toku montaže je neophodno primenjivati odgovarajuća, brojna sredstva zaštite na radu, ali je isto toliko važno kontrolisati stanje temperature i brzine vazduha na gradilištu jer se pri niskim temperaturama neke veze ne mogu realizovati na željeni način a pri jačem vetru se montaža mora (do daljeg) prekinuti. Uticaj vetra se ogleda u neravnomernom pritisku na pomoć-na sredstva i elemente koje transportujemo pa dolazi do njihovog ljuljanja, okretanja oko ose i podrhtavanja a sve to ometa montere da bezbedno i precizno dovedu element do njegovog oslonca na montiranoj konstrukciji. Što je element većih dimenzija, razuđeniji i neravnije površine (ima otvore, udubljenja) to je kontrola njegovog transporta složenija jer usled otpora (čak i mirnog) vazduha kretanju takvog predmeta dolazi do pojave ekscentriciteta rezultantne sile u odnosu na težište mase elementa. Ukoliko se radi o montaži delova relativno niskih objekata (industrijske hale, jednospratni objekti) najčešće se koriste auto-dizalice i uobičajeno je pridrža-vanje eleme-nata dugim (do 20 m) užetima; mora ih biti najmanje 2 a vezuju se za tačke najudaljenije od težišta kako bi se minimizirala sila potrebna za upravljanje elementom.

Visoki objekti zahtevaju transport toranjskim i sličnim kranovima čiji se teret ne može kontrolisati na taj način. Ukoliko se, pritom, zna da se mikro-klimatski uslovi (temperatura, brzina vetra) menjaju već nakon nekoliko metara iznad tla postaje jasno da se sa zemlje ne mogu prikupljati ni precizni podaci o klimatskim promenama.

Da bi se izvela bezbedna i precizna montaža neophodno je u fazi pripreme za podizanje ele-menta izvršiti merenje brzine vetra na tlu (jer nakon odizanja element može dobiti rotaciju koja ga gura ka okolnim predmetima i objektima u zoni deponovanja) i na objektu, u zoni montaže (jer pokrenuti element treba prihvatiti, stabilizovati i umiriti da ne bi udario u montirani deo konstrukci-je). Merenje brzine vetra se precizno vrši ručnim (meteorološkim) brzinomerima ali se može i dovoljno precizno proceniti prema uticaju vetra na neposrednu okolinu objekta. Tabela daje prak-tične opise za vetrove jačine 0 - 9 stepeni Boforove skale (vetrove koji karakterišu naše klimatsko područje) i orijentacione vrednosti pritiska kojim deluju na predmete. Kod takve procene treba uzeti u obzir uticaj samog objekta u izgradnji na pojačanje strujanja vazduha i pojavu lokalnih i neočekivanih turbulencija. Takav uticaj može iznositi i do 0,5 - 1,0 bofora.

Opis uticaja vetra na okolinu objekta Broj Brzina vetra Pritisak vetra


bofora (m/s) (Pa)

Tišina, dim se diže uspravno 0 0 - 1,3 ---

Lahor, dim se diže skoro uspravno 1 1,4 - 2,7 0,2 - 2

Povetarac, povremeno treperi lišće, na licu se oseća vetar 2 2,8 - 4,5 2 - 7

Vetrić, povremeno pomera lišće i grančice, pokreće i razvija zastave 3 4,6 - 6,6 7 - 17

Umeren vetar, povija tanke grane, podiže papire, leprša zastavom 4 6,7 - 8,9 18 - 34

Umeren svež vetar, povija veće grane, podiže talase na stajaćoj vodi 5 9,0 - 11,3 35 - 60

Svež vetar, klati tanja stabla, čuje se huk iznad kuća i kroz žice 6 11,4 - 13,8 61 - 95

Jak vetar, povija tanja stabla, kotrlja otpatke drveta, talasima pravi penu 7 13,9 - 16,4 96 - 145

Vrlo jak vetar, povija i lomi jače grane, čovek teško ide protiv vetra 8 16,5 - 19,2 146 - 205

Olujni vetar, lomi veće i jače grane, ruši crep i dimnjake sa krova 9 19,3 - 22,4 205 - 290

Za montažne radove je, pored uslova u pogledu jačine vetra, vrlo važna kvalitetna osvetljenost gradilišta i frontova rada. Potreba da se montaža konstrukcije odvija u vrlo povoljnim uslovma može stvoriti probleme pri realizaciji radova planiranom dinamikom. Odlaganje pojedinih aktivno-sti zbog jakog vetra, atmosferskih padavina i drugih razloga mogu nametnuti rad u popodnevnim i večernjim satima kada dnevna svetlost nema potrebnu jačinu za obezbeđenje optimalnih radnih uslova. A minimalni uslovi su, izraženi u luksima (lx), različiti u zavisnosti od vrste rada:

• 5 lx - za prilaze radnim mestima, staze, saobraćajnice, • 10 lx - za deponije i platoe za pretovar delova konstrukcije, • 30 lx - za montažu elemenata konstrukcije.

Kvalitetna osvetljenost frontova rada obezbeđuje se odgovarajućim projektom gradilišnih instala-cija i održavanjem svetlećih tela u ispravnom i čistom stanju (zbog brzine prljanja i neredovnosti čišćenja uobičajeni faktor uvećanja instalirane moći svetlećih tela je 1,50). Osvetljaj se može po-stići kombinacijom opšteg i lokalnog osvetljenja, usmerenog na užu radnu zonu. Kod montažnih radova koji se odvijaju uz pomoć toranjskih kranova reflektori se postavljaju na kulu krana; ma-ksimalno visoko kako bi se izbeglo vrlo nepovoljno (zaslepljujuće) koso osvetljavanje i stvaranje velikih senki. Ukoliko se u montaži koristi auto-dizalica reflektori se postavljaju na visoke drvene ili metalne stubove.

7.9. IZVOĐENJE MONTAŽNIH RADOVA

U procesu montaže karakteristične su sledeće radne operacije: a) kontrola i priprema ležišta za element, b) kontrola i priprema elementa za montažu, c) zahvatanje i probno podizanje nosača, d) postavljanje nosača u projektovani položaj, i e) izrada veze elementa sa konstrukcijom.


7.9.1 KONTROLA I PRIPREMA LEŽIŠTA ZA ELEMENT

Ležište je posebno obrađeni deo konstrukcije objekta na koji se oslanja montažni element pa je pre montaže neophodno izvršiti njegovu inspekciju, proveriti ispravnost stanja i eventualno ukloniti prepreke za normalan rad (iz temeljnih čaša izvaditi naneti šut, sa ankernih veza ukloniti ostatke maltera i slično). Pored ovoga neophodna je geodetska kontrola položaja osovine ležišta i njene apsolutne visine. Izrada temelja za montažne stubove je aktivnost koja donosi nesiste-matske greške; neki temelji nemaju dovoljnu visinu ležišta dok su drugi viši nego što je potrebno, pritom se razlike javljaju i između temelja u susednim redovima i u susednim osama osnove objekta.

Da bi se radovi na korekciji visina ležišta minimizirali treba analizirati rezultate geo-detskog snimanja i odrediti prosečno odstupanje svih temelja a zatim, u odnosu na tu veličinu, izvršiti proračun veličina potrebnih popravki. Naravno, ovaj postupak je dozvoljen samo u sluča-jevima kada je dozvoljeno bilo kakvo odstupanje visina objekta. Ukoliko se, na primer, dograđuje proizvodna hala pa je predviđenim radovima potrebno produžiti kransku stazu veličina dopu-štenog odstupanja zavisi od dozvoljene razlike visina delova kranske staze na mestu njenog nastavka.

Pre početka rada treba ograditi prostor i obezbediti uslove da sve bude bezbedno

S obzirom na to da su uslovi ove vrste stroži od onih koji se odnose na proizvodnju montažnih stubova potrebno je, u okviru analize apsolutnih i relativnih odstupanja visina važnih tačaka, izmeriti stubove pre montaže, utvrditi apsolutne visine oslonačkih tačaka na njihovim kratkim elementima i korekcijom visina ležišta stubova kompenzirati greške u njegovoj prefabrikaciji.

U cilju olakšavanja preciznog postavljanja montažnog elementa na tačku oslanjanja projektanti oslonačku zonu oblikuju na način koji dozvoljava lak pristup i vizuelnu kontrolu od strane radnika. S obzirom na potrebu da se ugrađivanjem svežeg betona u prostor između montažnog stuba i čašice temelja omogući ostvarivanje njihove nepokretne veze uobičajeno je da se oslonačka površina stuba ojača čeličnom pločicom sa trnom.

Trn je mali komad masivnog gvožđa zavaren za pločicu koja je ankerovana u dno stuba; njegova površina mora biti dovoljna da spreči drobljenje betona dna čašice usled koncentracije težine stuba a visina je 2 - 3 cm čime se omogućava prodiranje ekspanzivnog maltera ili sitnozrnog betona za zalivanje u sve delove oslonačke zone. Ukoliko je potrebno korigovati visinu oslonca ispod trna se podmeće potreban broj čeličnih pločica prosečne debljine 4 - 5 mm.


7.9.2 KONTROLA I PRIPREMA ELEMENTA

Montaža prefabrikovanih betonskih nosača je tehnološki proces u kome je, i pored opsežnih tehničkih mera pri prefabrikaciji elemenata i pripremi gradilišta, nužno vršiti sukcesivnu kontrolu prilikom svake operacije. Puna pažnja mora biti posvećena još u fazi deponovanja nosača kako bi proces montaže tekao bez zastoja. Naime, iako se većina elemenata iste vrste (stubovi, grede, ploče, itd.) zbog izvršene tipizacije može proizvoditi u većim serijama u istim kalupima čest je slučaj da se na nosačima, pri prefabrikaciji vrše i određene intervencije, kao što su: ostavljanje otvora za prolaz ili ugrađivanje instalacija, ili ugrađivanje ankera za pričvršćivanje delova opreme i sl. Sve ove izmene, u odnosu na tipske karakteristike, moraju se registrovati korekcijom oznake pozicije nosača koja se na nosaču upisuje prilikom prefabrikacije. Iako istih gabarita takvi ele-menti su međusobno različiti. Zato prilikom njihovog deponovanja treba poštovati redosled obrnut od redosleda montaže, kako bi radni takt pri montaži bio ujednačen, a rad efikasan.

Radnici proveravaju oslonac novog elementa

Da bi se proces pojednostavio nekad se montaža vrši direktnim zahvatanjem elemenata sa vozila ali i tada važe isti principi o redosledu utovara. Montaža "sa vozila" je česta u slu-čajevima većeg broja manjih nosača jer bi njihovo privremeno deponovanje bilo neracionalno, ali se zato doprema takvih nosača mora precizno planirati i izvršiti kako skupa mehanizacija ne bi nepotrebno čekala.

Kontrola elemenata se vrši na gradilištu, na mestu privremenog deponovanja prefabrikata. Stoga je pravilno deponovanje važno za lako-ću pristupa i efikasnost rada montera. Ukoliko se element zahvata sa vozila kojim je doprem-ljen mora se razmotriti i opasnost od nekontro-lisanog pomeranja i preturanja elemenata do-premljenih u parovima i međusobno privreme-no povezanih u cilju stabilizovanja. Ukoliko po-stoji opasnost te vrste pomoćnim sredstvima (užadima, podupiračima) treba obezbediti no-sač koji ostaje na vozilu.

Pre podizanja nosača treba proveriti oznaku pozicije i potvrditi da dimenzije odgovaraju po-dacima iz tehničke dokumentacije.

Kod nosača kod kojih je ugrađena asimetrična armatura treba identifikovati strane (ukoliko to nije moguće prema drugim, spoljašnjim odlikama elementa) i izvršiti pravilnu orientaciju nosača. Ukoliko u nosaču nisu ostavljeni ankeri ili otvori u cilju lakšeg zahvatanja treba utvrditi i obeležiti položaj mesta za zahvatanje nosača sajlama ili nekim drugim pomoćnim sredstvima. Vizuelnu kontrolu stanja nosača nakon transporta, ili dužeg deponovanja, treba dopuniti detaljnom proverom oslonačke zone i stanja ispuštene armature. Kako je posmatrani nosač često oslonac za druge nosače to i njihova oslonačka mesta podležu kontroli.

Način dekompozicije objekta zavisi i od uslova transportnih ograničenja. Neki elementi konstruk-cije mogu biti prefabrikovani van gradilišta i transportovani standardnim vozilima a druge treba proizvesti u vidu što je moguće krupnijih delova. Takvi elementi, čije se povezivanje mora izvršiti na gradilištu, zahtevaju posebne mere kontrole kvaliteta spojeva a u nekim slučajevima se vrši i probno opterećivanje nosača u cilju provere njegove nosivosti i veličine stvarnih napona i defor-macija. Prefabrikovani betonski elementi u toku proizvodnje, transporta i montaže prolaze kroz različite kombinacije statičkih i dinamičkih uticaja koji mogu da izazovu i oštećenja njegove strukture, odnosno da dovedu do smanjenja njegove nosivosti, upotrebljivosti ili trajnosti. Ove tri karakteristike kvaliteta nemaju podjednaku važnost pa se i mere za sanaciju nastalih i konstato-vanih oštećenja razlikuju. Razlike proizilaze i iz tipa i karakteristika elementa (oblik, dimenzije,


mesto i uloga u objektu) pa je, u okviru izrade projekta montaže, potrebno predvideti mere i sred-stva za otklanjanje onih oštećenja koja se moraju eliminisati pre ugrađivanja montažnih elemenata u konstrukciju.

Iako se nakon prefabrikacije proizvoda obavezno vrši pregled i (kada veličina i priroda greške to dozvoljavaju) opravka oštećenja treba upozoriti na one proizvodne greške koje, usled grubog nepoštovanja kriterijuma o kvalitetu proizvoda (previda) mogu biti konstatovane tek na gradilištu - pre montaže. To su obično greške koje, zbog toga što površina nosača (panela) ostaje vidljiva, ne mogu biti otklonjene klasičnim postupcima. Mogu se konstatovati kao:

a) zone betona promenljive debljine i različite starosti, izazvane nepoštovanjem dinamike ugrađivanja betona i slabom obradom horizontalnih radnih spojnica,

b) zone nepravilnog sloja betona iste partije, izazvane nepravilnim razastiranjem i ugrađivanjem materijala u slojevima neujednačene debljine,

c) zone sa različitim sastavom betona za izradu nastavaka na mestima vertikalnih radnih spojnica, i

d) zone iz kojih je zbog slabih spojeva u oplati došlo do gubljenja cementnog mleka ili je zbog retkih distancera mrežasta armatura isplivala na površinu elementa.

Metalne lestve i do 12m visokog radnog mesta

Neka oštećenja nastaju u toku dugog depono-vanja zbog nepravilnog rasporeda ili stabilnosti oslonačkih mesta (sleganje oslonaca stvara uslove da se usled tečenja betona male staro-sti stvore i trajne deformacije elementa), druga u fazi transporta zbog velike koncentracije na-pona u zonama promena preseka, otvora u elementima i drugim na dinamičke uticaje ose-tljivim mestima. Dešava se da, zbog nepovolj-ne konfiguracije nosača, on ne može biti depo-novan na vozilu na planirani način pa se, usled promene mesta oslanjanja povećavaju naponi zatezanja u zonama koje nisu armirane za takve uticaje.

Prsline koje tako nastaju ostaju vidljive samo do trenutka odizanja elementa sa vozila; po-tom se usled ispravljanja elementa zatvaraju i eventualna identifikacija ovih prslina nakon montaže može dovesti inženjera u zabludu jer ne poznaje uslove njihovog nastanka. To daje posebnu važnost kontroli nosača tankozidnih i/ili razuđenih preseka jer oni svoju stabilnost i nosivost duguju ne samo obliku i dimenzijama preseka već i kvalitetu materijala od koga su izrađeni.

Neka oštećenja nastaju lomljenjem elemenata u okolini uglova ili ivica pa je za popravku bitno da se utvrdi da li je opravku moguće izvesti šminkanjem uz primenu cementnog mleka ili se već odlomljeni deo mora potpuno ukloniti, vidljiva armatura očistiti i (eventuelno) dodata nova a zatim ugraditi i obraditi beton.

Proračun prefabrikovanih nosača mora biti izvršen za sva opterećenja koja se javljaju u pojedinim fazama proizvodnog procesa. Na primer, stub koji je u fazi eksploatacije pretežno pritisnut u fazi transporta i uspravljanja u projektovani položaj trpi uticaje usled savijanja. Ili, drugi slučaj, kada pojasni štapovi rešetkastog armirano - betonskog nosača prilikom podizanja iz kalupa trpe savijanje, a u eksploataciji imaju pretežno aksialno naprezanje. Pored toga, pomenuta krovna rešetka i mnogi drugi, lučni i linijski nosači (stubovi, grede) pokazuju težnju ka izvijanju izazvanom sekunarnim dejstvom na konstrukcijski element. Ovakva dejstva su posebno karakteristična za fazu montaže:


a) kada se nosač podiže pomoću dizalice primenom para čeličnih sajli ili drugih sredstava koja stvaraju ili ne sprečavaju pojavu horizontalnih sila pritiska, i

b) kada je nosač postavljen u projektovani položaj a sekundarni (krovni) nosači još nisu montirani kako bi ukrućivali vitku, pritisnutu zonu montiranog nosača.

Redukovanje preseka može u fazi podizanja dugih, vitkih ili rešetkastih nosača dovesti do pojave opasnosti od izvijanja ili nedovoljne nosivosti. Radi bezbedne montaže rešetkastog elementa pribegava se njegovom privremenom ojačavanju montažom:

a) obujmice - metalna ili drvena klješta koja u vidu para krutih nosača, mestimično pove-zanih dugim zavrtnjima, obuhvataju i povezuju više štapova rešetkastog nosača vršeći preraspodelu uticaja upravnih na ravan rešetke.

b) proteze - metalne ili drvene ekstenzije čvora rešetke koji omogućava oslanjanje nosača u više linijski poređanih tačaka i smanjuje uticaje koncentracije težina u čvorovima i deformaciju štapova rešetke usled momenata savijanja upravnih na ravan rešetke.

7.9.3 ZAHVATANJE I PROBNO PODIZANJE ELEMENTA

Jedan od uslova za organizaciju precizne i brze montaže je jednostavno zahvatanje nosača i lako oslobađanje sajli nakon pričvršćivanja montiranog elementa. Zahvatanje elemenata se može izvesti korišćenjem različitih sredstava (videti poglavlje Pomoćna sredstva za montažu) a najčešće primenom :

• čelične šipke odgovarajućeg prečnika - kod montaže pločastih nosača ove šipke se pro-vlače kroz rupe u nosaču izvedene ugrađivanjem cevi prečnika većeg od prečnika šip-ke; ovaj način može uspešno da se koristi i pri montaži teških stubova i visokih greda,

• čeličnih ankera ubetoniranih u masu nosača - ankeri se najčešće primenjuju za monta-žu nosećih i konstruktivnih površinskih elemenata (ploče, zidovi, fasadni elementi),

• specijalnih obujmica koje koriste efekat klešta - služe pri zahvatanju lakših elemenata, ili • sajlama (užadima) - njima se element obuhvata direktno ili indirektno (preko horizon-

talnih drvenih ili čeličnih poluga) i podiže u projektovani položaj.

Redosled montaže nosača značajno utiče na brzinu montaže ali zavisi i od obezbeđenosti

gradilišta dovoljnim brojem kranova i ekipa radnika-montera


Bez obzira koji je od načina usvojen nosač posle zahvatanja mora biti probno odignut na visinu od oko 10 - 30 cm - da bi se potvrdila stabilnost veza pomoćnih sredstava. Visina odizanja ne sme biti velika da bi se, u slučaju potrebe, element brzo i bezbedno mogao vratiti na oslonce i pritom ostao neoštećen. Dešava se da usled velikih sila ankeri doživljavaju značajne deformacije uz mestimično razaranje površine betona u zoni oko ankera. Probno odizanje dozvoljava ovakvo sleganje veze dok je nosač na bezbednoj visini a omogućava da i nedostupne, ležeće površine elemenata budu očišćene od ostataka prljavštine.

7.9.4 POSTAVLJANJE ELEMENTA U LEŽIŠTE

Element se mora stabilizovati

U ovoj fazi rada je moguće razlikovati više operacija dizalice (podizanje tereta, okretanje strele). Transport teških nosača treba tako organizovati da u toku podiza-nja ne bude nužna promena dužine strele. Razlozi leže u osetljivosti hidrauličnih uređaja i želji da se izlažu što manjim udarnim opterećenjima.

Transport se odvija pod kontrolom radnika - montažera koji parom užadi usmeravaju krajeve nosača ka oslona-čkim mestima. Prilikom postavljanja nosača u projekto-vani položaj potrebno je obezbediti precizno praćenje rada od strane geodetske ekipe kako bi bili ispunjeni us-lovi u pogledu centrisanja nosača i njegovog visinskog položaja.

7.9.5 IZRADA VEZE ELEMENTA SA KONSTRUKCIJOM

Kontrola montaže grede na stub

Većina nosača tipa stubova, montažnih zidova ili rešetkastih krovnih nosača pokazuje naglašenu osetljivost na dejstvo vetra u fazi realizacije trajne veze sa stabilnim delovima konstrukcije. Mere stabilizacije ovih nosača, krutim cevastim nosačima ili užadima, moraju biti precizno razrađene u fazi projektovanja montažnih radova i dosledno sprovođenje na samom gradilištu. Nijedan nosač, podignut sa privremene deponije u cilju ugrađivanja, ne sme biti van potpune kontrole ekipe radnika. Napredovanje radova je moguće samo ako su svi montirani elementi spojeni na adekvatan način u stabilnu celinu. Bez obzira da li se montirani nosač nalazi u stabilnoj ili labilnoj ravnoteži treba primenom: dr-venih ili betonskih klinova, drvenih ili metalnih podupirača, zatega od čeličnog užeta ili drvenih i metalnih ramova, obezbediti njegovu vertikalnost i nepomerljivost u prostoru. Pritom prisutna geodetska služba daje neophodne instruk-cije i potvrđuje tačnost montaže u odnosu na projektne zahteve.

Nakon fiksiranja položaja treba prići ubrzanoj izradi trajne veze elementa u konstrukcijsku celinu kako bi on mogao preuzeti opterećenja usled montaže drugih nosača. Veze elementa i konstrukcije se obezbeđuju na različite načine: zavarivanjem na preklop krajeva ispuštene armature, zavarivanjem ubetoniranih čeličnih ploča ili nosača, prednaprezanjem, betoniranjem čvora uz dodavanje sekundarne armature, zalivanjem spoja cementnim malterom ili lepljenjem elementa za konstrukciju uz pomoć smesa na baci epoksidnih smola.

Da bi mogle apsorbovati uobičajene imperfekcije trajne veze moraju biti sigurne i adaptibilne pa na to ne sme uticati da li su one:

• suve veze - ostvarene zavrtnjima, zavarivanjem, lepljenjem ili pomoću moždanika, ili


• mokre veze - ostvarene povezivanjem osnovne armature, (eventualnim) dodavanjem armaturnih profila i zalivanjem spoja svežim betonom.

Iako u analizi odnosa načina proizvodnje nosača i vrste veze tih nosača i izgrađenog dela objekta nisu moguće generalizacije ipak treba reći da: suve veze karakterišu nosače preciznije izrade, tj. one koji su prefabrikovani u specijalizovanim proizvodnim pogonima, a mokre veze odlikuju nosače proizvedene na gradilištu, odnosno krute veze u kojima se želi postići nosivost ekvivalentna nosivosti monolitno izvedene konstrukcije. S obzirom na to da su veze potencijalno slabije tačke konstrukcijskog sistema njihovom projektovanju i izvođenju treba posvetiti posebnu pažnju. Od uspešnosti rešenja zavisi ne samo brzina i preciznost građenja, već i obezbeđenje eksploatacionih performansi sistema. Dužina preklopa armature ili izvedenih varova mora biti adekvatna spoljnim uticajima koje posmatrani presek mogu opteretiti, a kvalitet betona različitih starosti utiče na dodatnu raspodelu uticaja.

Montaža stepenišnog kraka i prefabrikovane ošupljene ploče

Kod projektovanja veza treba imati u vidu da sprezanjem prefabrikovanog i na gradilištu livenog betona nastaju veze kod kojih se javlja preraspodela napona na štetu betona veće starosti i ugra-đene armature koji apsorbuju razliku u deformacionim karakteristikama spregnutih materijala - prevashodno modulu elastičnosti novog i starog betona. Pored toga, zone krajeva nosača sa ispuštenim ankerima ostaju ponekad slabijeg kvaliteta usled gubljenja cementne paste na otvorima za prolaz armature kroz oplatu. Takva mesta tokom transporta i montaže lako mogu biti i oštećena pa odgovorno lice mora, pre montaže nosača, propisati mere za sanaciju ovih ošte-ćenja.

Angažovanje radne brigade oko montaže određenog elementa zavisi od kapaciteta sredstava za montažu, dimenzija i oblika elementa, vrste trajne veze, dostupnosti mesta oslanjanja i sl. Za dnevni učinak brigade su, pored navedenog, važni podaci o trajanju radne smene i klimatskim uslovima u vreme rada (temperatura, brzina vetra, intenzitet atmosferskih padavina) pa se tek nakon prikupljanja i analize ovih faktora može pristupiti analizi vremena.

Proračun vremena potrebnog za montažu jednog stuba bi morao poći od sledećih faza rada:

1. postavljanje uređaja za zahvatanje stuba, 2. zahvatanje stuba, 3. probno odizanje stuba, 4. uspravljanje stuba 5. transport stuba do ležišta, 6. spuštanje stuba u ležište, 7. centrisanje stuba uz geodetsku kontrolu, 8. privremeno učvršćenje stuba, 9. demontaža uređaja za zahvatanje, i 10. okretanje krana u prvobitni položaj.

a proračun vremena potrebnog za montažu glavnih vezača bi trebao obuhvatiti sledeće operacije:


1. vezivanje za stub (nosač vezača) tornjeva pomoćnih skela, 2. postavljanje uređaja za zahvatanje vezača, 3. zahvatanje vezača, 4. probno odizanje vezača, 5. uspravljanje vezača, 6. dizanje i prenos vezača, 7. postavljanje vezača u projektovani položaj, 8. centrisanje vezača uz geodetsku kontrolu, 9. privremeno učvršćivanje vezača, 10. demontaža uređaja za zahvatanje, 11. demontaža tornjeva pomoćnih skela, i 12. okretanje krana u prvobitni položaj.

Prilikom analize vremena treba poći od stvarnih podataka o brzini (o)kretanja sredstva za montažu ali i dobijena vremena posmatrati u svetlu gubitaka vremena i kratkih zastoja zbog neophodnih međuradnji koje čine rukovaoc mašine i radnici koji manipulišu nosačem. Koeficijent korišćenja radnog vremena kojim treba redukovati učinak brigade može se usvojiti samo ukoliko postoji značajna sličnost uslova za rad sa nekim od prethodnih projekata, u protivnom se dobija proračunom gubitaka vremena na premeštanju mašine sa jedne na drugu stajnu tačku, na čekanju sredstava za dopremu nosača sa deponije i sličnom. Sve planirane aktivnosti moraju biti sinhronizovane a radna mesta odgovarajuće opremljena kako bi do maksimuma mogao biti iskorišćen faktor uigranosti radnika.

Montaža krovnih nosača sportske hale na Novom Beogradu


Documents

T.G - 11 Predavanje