1

Prezentacija za NBSPrezentacija za NBS

Makroekonomska kretanja i politike

Redakcija Kvartalnog monitoraRedakcija Kvartalnog monitora

FRENFREN

jun 2009jun 2009..

2

Teme prezentacije• Recesija – najveći ekonomski problem

– Verovatno još veći pad proizvodnje od planiranog

• Monetarna politika – treba da bude anti-recesiona– Nedovoljno ekspanzivna - previsoka referentna kamatna stopa?– Dinar jača: održivost?

• Fiskalna politika– Rebalans budžeta se neće ostvariti?– Veći fiskalni deficit: sa 3% na 4,5% BDP-a?– Finansirati povećani deficit – domaće vs. strano zaduživanje?– Dodatno prilagođavanje – povećati poreze i/ili smanjiti rashode?

3

Privreda u recesiji

Aprilski podaci ne ukazuju na zaokret:

- industrijska proizvodnja: -21,1% (Q1 -16,9%)

- prerađivačka industrija: -23,2% (Q1 -21,0%)

- izvoz: -25,6% (Q1 -23,8%)

Srbija: bruto domaći proizvod, 2005-20091)

Međugodišnji indeksi

2008 2009

Q1 Q2 Q3 Q4 Q12)

Ukupno 105,6 105,2 106,9 105,4 108,5 106,0 104,9 102,8 93,5

Porezi minus subvencije 110,2 99,8 109,5 104,2 109,9 104,4 102,1 101,7 90,0

Bruto dodata vrednost

u baznim cenama

Bruto dodata vrednost

bez poljoprivrede

Poljoprivreda 95,1 99,8 92,2 109,1 109,0 108,3 109,8 109,0 100,0

Prerađivačka industrija 99,9 105,6 104,8 101,3 104,7 104,6 101,0 95,6 79,0

Građevinarstvo 102,0 107,7 110,8 101,7 104,8 105,7 99,8 96,6 50,0

Saobraćaj, skladištenje i telekomunik. 123,4 129,3 120,1 112,9 118,0 115,7 110,8 108,4 105,0

Trgovina na veliko i malo 122,0 110,3 119,9 107,1 111,6 105,8 107,6 104,3 92,0

Finansijsko posredovanje 111,9 112,2 115,6 110,2 114,3 110,1 108,9 108,3 107,0

Ostalo 102,1 100,6 101,5 103,1 104,6 102,8 103,2 102,1 98,8

Izvor: RZS.

1) U stalnim cenama iz 2002. god.

2) Procena QM-a.

106,8 107,5 108,7 108,3 106,3 105,0105,4

2008

103,2

102,5 93,9

2005 2006 2007

105,0 106,4 106,5 108,3 106,5 105,6105,8 94,5

Pad privredneaktivnosti u Q1oko 6%

4

Pad privredne aktivnosti u 2009. oko 5%

• Scenario 1 – verovatni– Proizvodnja do kraja godine ostaje na nivou iz Q1– Desezonirani podaci ukazuju na pad BDP u 2009. od oko 5,5%– Istočna Evropa: 5,2% (EBRD)

• Scenario 2 – veoma optimistički– Pad BDP u 2009: 4%– Svaki naredni kvartal mora doneti poboljšanje za 1%

• Scenario 3 – veoma malo verovatan– Projektovani pad BDP u 2009: 2%– Svaki naredni kvartal mora doneti poboljšanje za 2,5%– Međugodišnji rast BDP po ovom scenariju već u Q4: 3,3%

5

Tražnja zakočila privrednu aktivnost

BDP -6%

Agregatna tražnja -10%

Domaća tražnja -7%

Izvozna tražnja -21%

U krizi

• izvozna tražnja mora rasti najbrže

• zatim BDP

• a najsporije domaća tražnja

Posle krize

Izvor: QM na osnovu podataka RZS1) Agregatna tražnja = domaća tražnja + izvoz

Domaću tražnju koči nedostatak kredita – rast kreditne aktivnosti gotovo je zaustavljen (prirast kredita u Q1 svega €82 mln)

Makroekonomski agregati

Pre krize

• najbrže je rastao izvoz

• zatim domaća tražnja

• a najsporije BDP

6

Platni bilans

• Recesija smanjila ceo deficit tekućeg računa za blizu 40%– Deficit tekućeg računa u Q1/09: 11,8% BDP (€810 mln)

- Do aprila €940 mln

– Deficit tekućeg računa u Q1/08: 17,4% BDP (€1299 mln)

• Ali i trgovinski deficit za 30%- Jan/Apr 2009: €1,9 mlrd- Jan/Apr 2008: €2,7 mlrd

• Do kraja 2009 tekući deficit €3-3,5 mlrd (3x940 mln evra)- Ovo je moguće finansirati → dinar je ponovo stabilan- Sa izlaskom iz recesije ponovo će se vratiti depresijacijski pritisci

7

Inflacija /1

• IMC inflacija zaključno sa majem je 8,6%, ali je prvenstveno posledica rasta regulisanih cena

0,0

5,0

10,0

15,0

20,0

25,0

30,0

2007:Q3 2007:Q4 2008:Q1 2008:Q2 2008:Q3 2008:Q4 2009:Q1 2009 apri maj

Indeks maloprodajnih cena, anualizovane stope, u %

Inflacija je od početka godinevisoka

Izvor: RZS

8

0%

20%

40%

60%

80%

100%

Učešće u IMC Doprinos inflaciji

Bazna inflacija Tečna goriva i maziva

Stambeno komunalne usluge Saobraćajne usluge

Duvan Lekovi

Poljoprivredni proizvodi PTT usluge

"Nebazna" ostalo

Inflacija /2

Indeks maloprodajnih cena, doprinos porastu inflacije, apr09/dec08, u % Za prva četiri meseca, samo 20%

porasta IMC je posledica bazne inflacije

Izvor: QM

9

Inflacija /3

Bazna inflacija (iz IMC), anualizovane stope, u %

0,0

2,0

4,0

6,0

8,0

10,0

12,0

14,0

16,0

18,0

2008:Q1 2008:Q2 2008:Q3 2008:Q4 2009:Q1 2009:mar,apr,maj

Bazna inflacija je relativno visoka u januaru i februaru, ali zbog povećanja akciza na pivo

Od marta, bazna inflacija pada i relativno je niska

Izvor: QM

10

Inflacija /4

0,0

4,0

8,0

12,0

16,0

apr09/dec08 dec09/apr09

Indeks potrošačkih cena, prva četiri meseca i ostatak godine, anualizovane stope, u %

Procenjujemo da bi inflacija krajem godine mogla da bude oko 10% - glavna nepoznanica su naftni derivati

Inflacija merena IPC bi u nastavku godine bila 5,1%, tj. 7,7% anualizovano (za prva četiri meseca bila je 4,8%, tj. 15,1% anualizovano)

Izvor: QM i RZS

11

Monetarni tokovi i politika /1• M2 realno pada prvi put od 2001.

– međugodišnji realni pad M2 od 3,2% (kraj marta)

– konzistentno sa padom BDP (krediti →M2→domaća tražnja→BDP)

Prirast kredita, mln evra2008 2009

Mar. J un Sep. Dec. Mar

Ukupni krediti stanovnistvu i preduzećima iz domaćeg sistema I iz inostr. 1.333 1.624 2.174 468 82Ukupno preduzeća i stanovništvo iz domaćeg bank.sistema 614 789 1.157 152 226

Preduzeća 406 509 1.162 135 331Stanovništvo 207 280 -6 17 -104

Ukupno zaduživanje preduzeća u inostrantsvu 719 835 1.017 316 -144

Direktno zaduživanje preduzeća u inostranstvu i bankarski krediti preduzećem iz domaćeg sistema 1.125 1.344 2.179 451 187

Ukupni krediti stanovnistvu i preduzećima iz domaćeg sistema I iz inostr. 17,8 18,8 23,8 5,5 1,2Ukupno preduzeća i stanovništvo iz domaćeg bank.sistema 8,2 9,1 12,7 1,8 3,3

Preduzeća 5,4 5,9 12,7 1,6 4,8Stanovništvo 2,8 3,2 -0,1 0,2 -1,5

Ukupno zaduživanje preduzeća u inostrantsvu 9,6 9,7 11,1 3,7 -2,1

Direktno zaduživanje preduzeća u inostranstvu i bankarski krediti preduzećima iz domaćeg sistema 15,0 15,6 23,9 5,3 2,7

Izvor: QM na osnovu podataka NBS

12

• Privatni sektor sve je manje sposoban da se zadužuje - učešće nenaplativih kredita (jedna rata u docnji 90 dana i više) raste: kraj marta: 11,4% (kritičan nivo: 15%) kraj decembra: 4,5%

- broj preduzeća u blokadi 60.000, pre više od godinu dana 45.000

• Banke se okreću sigurnim plasmanima - rastu plasmani u repo stok – dostigli oko 100 mlrd dinara

- država se dodatno zadužuje – dostigli skoro 50 milijardi dinara

• Država i NBS istiskuju privatni sektor - referentna kamatna stopa: 13%-14% - kamatna stopa na tromesečne državne HoV: oko 15% - kurs stabilan: evro-prinosi ogromni

Monetarni tokovi i politika /2

13

Monetarna politika – moguće mere /1

• Država treba da se zadužuje u inostranstvu, a ne na domaćem tržištu - jednom rukom daje: €300 mln subvencionira - drugom rukom uzima: €500 mln zaduživanje na domaćem tržištu

• NBS treba da smanji referentnu kamatnu stopu

- očekivana inflacija NBS 8,8% ... IPC inflacija dec/apr 7,7% anualizovano (QM)- referentna kamatna stopa od 13% u realnom izrazu još uvek velika- recesije je duboka i ne vidi se zaokret

14

Monetarna politika – moguće mere /2

• Recesija → smanjenje tekućeg deficita & visoka referentna kamatna stopa → apresijacija dinara → kočenje proizvodnje

• NBS nije intervenisala na međubankarskom tržištu od februara: snažna recesija stabilizovala dinar

• Da li da NBS sprečava apresijaciju?– Neke centralne banke su se opredelile za ovakvu strategiju u

sličnim okolnostima (Rusija)– Povećava se dinarska likvidnost– Doprinos oporavku proizvodnje, a dinar ostaje na održivoj vrednosti

nakon završetka krize– Povećavaju se devizne rezerve– Prolaz depresijacija/inflacija nije veliki (oko 20%) ne treba se plašiti ni realne depresijacije, a apresijaciju treba

sprečiti

15

Dinar još uvek suviše jak: opasnost od apresijacije

• Dinar od početka krize realno depresirao za 13%, ... ali sa „vrha” u septembru 2008.

• Međugodišnja realna depresijacija od oko 6% nije velika (u poređenju sa „normalnim” kursom od 80 dinara za evro)

• U poslednja tri meseca realna apresijacija dinara od 1,5%

• A od 2005. dinar je realno apresirao za 15,6%

16

Fiskalni tokovi i politika /1• U Q1 2009. godine ključni pokazatelji javnih finansija se

pogoršavaju

• U odnosu na Q1 2008: – Prihodi su realno opali za 12,6%, a rashodi za 3,4%,

• Deficit konsolidovanog sektora države iznosi 11,8 mlrd dinara (1,8% BDP u Q1)– Mali deficit je rezultat: štednje, kašnjenja u plaćanju obaveza,

sezonskih faktora

• U aprilu 2009. pokazatelji se dodatno pogoršavaju: prihodi opadaju, rashodi rastu, deficit raste– Prihodi opadaju zbog pada privredne aktivnosti a rashodi i deficit

rastu zbog urednijeg izmirenja obaveza

17

Fiskalni tokovi i politika /2

• Deficit konsolidovanog sektora države u prva četiri meseca iznosi 25 mlrd dinara, dok deficit budžeta Republike Srbije iznosi oko 44 mlrd dinara - procenjuje se da je konsolidovani deficit države u prvih pet meseci 2009.

godine iznosio 37 do 39 mlrd dinara, odnosno oko 3,5% BDP-a koji je ostvaren u tom periodu

• Od aprila kratkoročni državni zapisi postali su ključni izvor za finansiranje fiskalnog deficita

• U prvih pet meseci država je emisijom zapisa obezbedila sredstva od preko 45 mlrd dinara (oko 1,5% BDP u celoj 2009. godini)

• Regulisani javni dug: – krajem marta iznosio 28,9% BDP– krajem maja prešao je 30% BDP

• Neregulisani javni dug (dug prema Kuvajtu, Libiji, Kini) iznosi oko 2% BDP

18

Rebalans budžeta i prateće mere /1

• Najvažnije uštede planirane u programu Vlade su:

– smanjenje diskrecionih (odgodivih) rashoda u budžetu RS za 26%, što iznosi oko 40 milijardi dinara ili oko 1,3% BDP-a

– smanjenje transfera lokalnoj samoupravi za 15 milijardi dinara ili za oko 0,5% BDP-a

– zamrzavanje plata u državnom sektoru, smanjenje zarada u državnom sektoru većih od 40 hiljada dinara i ograničavanjem maksimalnog iznosa zarada na nivo šestostruke zarade u Republici (što će doneti uštedu od 0,4% BDP-a)

– smanjenje troškova zdravstva za četiri milijarde dinara ili za preko 0,1% BDP-a

• Dodatne uštede će se ostvariti preraspodelom sredstava u okviru državnog sektora:

– budžet Srbije će preuzeti 40% sopstvenih prihoda dela korisnika budžetskih sredstava, što iznosi 12 milijardi dinara ili 0,4% BDP-a;

– javna preduzeća u vlasništvu Republike uplatiće budžetu Republike profit u iznosu od 5 milijardi dinara, što iznosi oko 0,2% BDP-a.

19

Rebalans budžeta i prateće mere /2

• Program Vlade predviđa i povećanje javnih prihoda za oko 16 milijardi dinara (preko 0,5% BDP-a), u okviru čega će se najveći deo prihoda ostvariti:

– povećanjem akciza na naftne derivate (dodatni prihod od oko pet milijardi dinara– dodatnim oporezivanjem usluga mobilne telefonije (prihod od oko tri milijarde

dinara)– dodatnim oporezivanjem imovine veće vrednosti (prihod od oko tri milijarde

dinara)

• Dodatni prihodi ostvariće se usklađivanjem osnovice godišnjeg poreza na imovinu sa tržišnom vrednošću imovine, izjednačavanjem poreskog tretmana autorskih honorara s poreskim tretmanom ostalih dohodaka

20

Ocena donetih mera

• Predložene mere sadrže snažno fiskalno prilagođavanje:

– Planirano smanjenje rashoda iznosi oko 3% BDP,– Planirano povećanje prihoda iznosi 0,5% BDP

• Generalno, pri koncipiranju mera:

– veliki ponder dat je njihovoj političkoj i socijalnoj prihvatljivosti, • Olako se odustalo od korekcije opštih poreza

– potcenjen je uticaj mera na ukupnu privredu i pojedine sektore (npr. telekomunikacije), preraspodelu dohodaka, funkcionisanje državnog sektora (obrazovanje, kultura i sl.) i drugo

• Neke delatnosti (telekomunikacije, korisnici budžetskih sredstva, vlasnici “luksuzne”imovine) su neprimereno opterećeni porezima

• Neki su višestruko pogodjeni usvojenim merama

– sa protekom vremena rašće teškoće u realizaciji planiranog smanjenja diskrecionih rashoda za 26%

21

Šta se može očekivati u drugoj polovini 2009. godine?

• Pri važećoj fiskalnoj politici (uključujući i procenu doslednosti njene primene) očekuje se da će prihodi biti manji, a rashodi veći, nego što je planirano:

– Prihodi po osnovu nekih od usvojnih mera (autorski honorari, “porez” na sopstvene prihode, profit javnih preduzeća i dr.) skoro sigurno će biti manji od planiranih

– Prihodi će verovatno biti manji od planiranih i zbog većeg pada privredne aktivnosti u odnosu na planirani

– Mogu se očekivati problemi sa realizacijom planiranih ušteda u drugoj polovini godine (smanjenje tekućih rashoda za 26%, smanjenje subvenicija)

• Rezultat prethodnog je da će deficit, uz sadašnju fiskalnu politiku, iznositi 4-4,5% BDP

22

Opcije fiskalne politike u drugoj polovini 2009. godine

• Fiskalna politika se nalazi pred izborom izmedju sledećih opcija ili neke njihove kombinacije:

– povećanje fiskalnog deficita, uz saglasnost MMF-a– povećanje poreza– dodatno smanjenje rashoda

• Ocenjuje se da je sa konjunkturnog stanovništa najpovoljnije povećanje fiskalnog deficita na oko 4% BDP

– Vlada bi verovatno mogla i trebalo da obezbedi dodatna sredstva za finansiranje deficita iz inostranih izvora

• Uporedo sa povećanjem deficita neophodno je da se usvojii srednjeročni plan za njegovo smanjenje i prelaz u suficit, kako javni dug ne bi prekomerno porastao

– Neophodno je napraviti balans izmedju zaduživanja na domaćem tržištu (istiskivanje privatnog sektora) i inostaranstvu (visok nivo spoljnog duga)

• Osim toga neophodno je neke od selektivnih mera poreske politike zameniti povećanjem opštih poreza

23

Širok obuhvat umesto selektivnih mera

a) 1% povećanja PDV-a = 18 mlrd dinara

b) 6% povećanja poreza na dohodak (solidarni porez) = 30 mlrd dinara

Veliko fiskalno prilagođavanje: 3% BDP-a traži širok obuhvat

Nivo neto zarade Solidarni porez

u dinarima Iznos u dinarima % neto zarade

Minimalna - 15.434 -187 -1,2%

Granična - 17.628 0 0,0%

Prosečna - 30.000 1.059 3,5%

2x Prosečna - 60.000 3.627 6,0%

3x Prosečna - 90.000 6.195 6,9%

5x Prosečna -150.000 11.330 7,6%

Izvor: QM16