Svet Na Dlanu 64

BESPLATAN PRIMERAK broj 64 oktobar 2015.

MAGAZIN ZA LJUBITELJE PUTOVANJA

BESPLATAN PRIMERAK broj 64 oktobar 2015.

MAGAZIN ZA LJUBITELJE PUTOVANJA

SVETna dlanuna dlanuPuket

Biserno kopno zemlje osmehaVenecija

Italijanska diva na vodiToledo

Ključ za Rebeku

Zanimljivi turistički rekordi

Najskuplje putovanje 27 miliona

dolara

Letonija

Zeleni plašt raskošne Rige

Svet na dlanu2 Svet na dlanu maj 2015.

Svet na dlanu 3Svet na dlanumaj 2015.

4 Svet na dlanuSvet na dlanu oktobar 2015.

Između snova, legendi i stvarnostiDelhi, glavni grad Indije, Agra, grad Tadž Mahala i Džajpur, postojbina velikih mogulskih tvrđava, čine čuveni Zlatni trougao. Između legende, snova i stvarnosti, oni nas upoznaju sa jednim novim svetom - svetom iz bajki. Slogan „jedinstvo različitosti“ odabran je kao zvaničan povodom...

Poslednja stanica Orijent ekspresaAgata Kristi je jedno od svojih najpoznatijih dela „Smrt u Orijent ekspresu” napisala u hotelu „Pera Palas“ u Istanbulu. Nije nikakvo čudo da je upravo izabrala taj hotel, jer je poslednja stanica pomenutog ekspresa bila na domaku hotela, na drugoj strani Zlatnog roga...

Dim koji grmiTog dana, godine 1558. umrla je kćerka Henrija VIII, engleska kraljica u istoriji znana kao Krvava Meri. Istog dana, ali 1913. prvi brodovi prošli su kroz Panamski kanal... Četiri godine kasnije, opet na taj dan, umro je francuski vajar Ogist Roden čija su dela prkosila svemogućoj prirodi. Istog datuma, ali 1976. godine, jedan dimni oblak sa zemlje krenuo je put...

14

20

18

12

34

Mistični šarm UzbekistanaUzbekistan se može predstaviti i na ovaj način: država u srednjoj

Aziji bez izlaza na more. Ili ovako: jedna od 15 država nastalih raspadom SSSR. Za neke je možda i ovo zanimljiv podatak:

Uzbekistan je prva država u ovom delu Azije u kojoj su, posle raspada SSSR, formirane američke vojne baze... Sve ovo je, naravno,

samo delić razglednice čudesne zemlje bogate...

Luka sa olistalim drvećem manga

Novi dan donosio je kao i svaki drugi Šri Lanki i njenim stanovnicima obilje života. Doneo, i ostavio ljudima da sami

odluče šta će sa njim. Bio je prvi ponedeljak meseca avgusta. Ulicama Kolomba saobraćaj se kretao usporeno zagušen

vozilima, ljudima i stokom. Njegov ritam odražavao je zanimljivu zakonitost. Što je vozilo bilo veće, utoliko se teže i sporije kretalo...

40

Ime koje se s ponosom izgovara na desetak jezika

Dunav je oduvek bio i avantura s bezbroj iznenađenja. Granica među narodima, ali i objedinitelj prostora sa

toliko mnogo identiteta. Ploveći ovom vodom na čijim su obalama pejzaži promenljivi, gotovo pokretni...

5Svet na dlanuSvet na dlanuoktobar 2015.

tekdasezna

hahaha...

Svet na dlanuSvet na dlanuSvet na dlanuSvet na dlanuSvet na dlanuSvet na dlanuSvet na dlanu

Slobodan Mićićdirektor izdanja

Bilo je ovo zaista dugo toplo leto. Mnogi će ga pamtiti po obilju sunca, ali i toploj morskoj vodi u letovalištima Grčke, Tur-ske, Italije, Španije... Sjajno vreme, dobar

provod i pažljivo odabrani hoteli, uz čarter letove, učinili su da se gotovo svi vrate (pre)zadovoljni i sa osmehom pomisle što sve nije potrajalo malo duže. Leto, bar što se nas tiče, još nije gotovo. Ok-tobarski provodi u brojnim letovalištima uvek su nešto posebno. Proverite zašto.Stiže jesen, vreme je za nove avanture i doživljaje, odnosno ona putovanja koja će vas učiniti istins-kim svetskim putnicima. Jednog dana, verujte mi, biće to vaša (pre)lepa sećanja na prošlost. U drugoj polovini oktobra darovaćemo Vam i novo izdanje prestižnog kataloga SVET NA DLA-NU, izdanja koje je odavno zaštitni znak i potvrda vrednosti kvaliteta KonTikija. I ovog puta bićemo na svim meridijanima sveta a da bismo uspešno, kao i uvek, organizovali sva ova prelepa putovan-je neophodna nam je i vaša mala pomoć, odnos-no pravovremena rezervacija za destinacije čijoj lepoti je teško odoleti. Šta Vam predlažem?Sredinom oktobra čeka vas izazov Kineske car-ske ture (12.10) sa svim lepotama i ritmom is-torije ove predivne zemlje čija je prošlost i civi-lizacija zadužila čovečanstvo. I ovovremenost Kine, na drugoj strani, danas je “in”. Predlažem, takođe, da s KonTikijem otputujete do Gruzije i Jermenije (17.10). Doživećete gradove i prostore jedinstvene lepote i životne snage, kao i šarm nadgrađen iskrenom gostoprimljivošću ovih naroda u čijem životu postoji i lepa nota miste-rioznosti. Pravo putovanje da zadovoljite vašu želju za avanturom. U istoj priči je Iran, putovan-je do zemlje s milion neotkrivenih tajni… Velika južnoamerička tura je naš “pik” jeseni. Polazak je 26. novembra. Čeka vas šarenolikost dalekog kontinenta i zemalja sa bogatom istorijskom baštinom u okruženju tradicionalne atmosfere Perua, Bolivije, Čilea, Argentine i Brazila. Za 22 dana ovo putovanje otvoriće vaše vidike prema novim kulturama i kontrastima. Istraživaćete nove prekrasne destinacije i steći prekrasna iskustva…Ukoliko više volite urbane prostore, možda je ovo pravi trenutak da upoznate Njujork (13. 10) i sve čari, odnosno velike i male tajne megapolisa kome se divi ceo svet. Dubai (29.12) je jedan od najspektakularnijih gradova sveta i čarolija koju možda priželjkujete celog života.

Vreme je za avanture

Mala saga o izgubljenim koferimaPutujete avionom i onda se dogodi da ste ostali pred aerodromskom trakom za podizanje prtljaga praznih ruku. Prva rečenica je obično sledeća: baš nemam sreće u životu. Uprkos svemu, razloga za veću nervozu nema jer u gotovo svim slučajevima zagubljeni kofer će se pojaviti za nekoliko ne-delja. Ako se to ne desi, onda će se gotovo sigurno pojaviti u roku od tri meseca. Ako ga ni tad nema, postoji šansa da će se vratiti za više godina. Dokaz je i ovo: kofer jedne žene pojavio se 20 godina nakon što ga je izgubila. Ali samo mali procenat torbi ne pronalazi svoje vlasnike i smatra se zauvek izgubljenim. Neki od tih siročića završe u Skotsboru, u Alabami, u Centru za nepodignut prtljag.To je jedina prodavnica u Americi koja kupuje a zatim preprodaje prtljag koji ste izgubili na aerodro-mima. Većina inventara sastoji se od običnih stvari koje ljudi pakuju u kofere: kozmetika, odeća, jastuci za vrat... Tu se i bez osude prodaju neobične stvari pronađene u prtljagu ljudi - mumifi cirane smanjene glave, čitava zebrina koža (sa sve ušima i repom) ili zdela puna vakumiranih žaba. Iako avio-kompanije gube prtljag mnogo ređe nego pre nekoliko godina, prošle 2014. godine je zatureno 21,8 miliona torbi.Prema najnovijem Izveštaju o korisnicima vazdušnog saobraćaja manje od jednog procenta put-nika prijavljuje da im je zaturen prtljag. Ali to nije neka uteha ljudima koji su izgubili stvari, jer im obično sledi period čekanja.

Svet na dlanuSvet na dlanuMagazin za ljubitelje putovanja, Izdaje: KonTiki Travel & Service d.o.o. Beograd-Palilula, 27. marta 12, Beograd, Redakcija: 011/2098 033, E-mail: [email protected]

Direktor izdanja: Slobodan Mićić, Glavni i odgovorni urednik: Zoran Šećerov, Lektura: Tatjana Janković, Layout: Dragan Milenković, Dragan Babić. Štampa: Color Print d.o.o., Novi Sad.

CIP katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 79Magazin „Svet na dlanu“. Redakcija ne odgovara za sadržaj oglasa.

Call centar: 011/ 2098 000

HEDONIZAM NA MOJ NAČIN

oktobar 2015.Svet na dlanuSvet na dlanu6

Preporuke

INDIJA - ZLATNI TROUGAO BANGKOK I KOH SAMUI

BANGKOK I KRABI BANGKOK I PUKET

STARE PRESTONICE TAJLANDA I MJANMAR RIO DE ŽANEIRO I BUZIOS

VELIKA JUŽNOAMERICKA TURA OMAN I SALALAH

Daleka putovanjač Daleka putovanjač NOVA GODINA

BANGKOK I KRABI

Polazak28. oktobar

9 dana1090€

BANGKOK I KOH SAMUI

Polazak28. decembar

13 dana1690€

Polazak30. decembar

13 dana1690€

Polazak28. decembar

11 dana2290€

Polazak25. decembar

11 dana2290€

BANGKOK I KRABI

Polazak11. februar

12 dana1490€

STARE PRESTONICE TAJLANDA I MJANMAR

Polazak15. januar24 dana3690€

VELIKA JUŽNOAMERICKA TURA

Polazak26. novembar

22 dana4290€

www.kontiki.rs

oktobar 2015. Svet na dlanuSvet na dlanu 7

BEC BOŽICNI VAŠAR U BUDIMPEŠTI

RIM FESTIVAL COKOLADE U PERUDI

PORTUGALSKA TURA BEC - hotel Ananas 4*, dnevna vožnja

PARIZ DVORCI BAVARSKE - dnevna vožnja

Evropske metropole i kružđ̀ ne ture Evropske metropoleavionom autobusom

Polasci29.10. i 10.12.

4 danaod 249€

Polazak12. novembar

8 dana499€

Polasci22.10. i 07.11.

5 danaod 535€

Polazak11. decembar

3 danaod 99€

Polazak22. oktobar

4 danaod 145€

Polazak15. oktobar

5 danaod 275€

hotel Ananas 4*, dnevna vožnja

Polazak07. novembar

4 dana169€

Polasci29.10, 12.11.

i 10.12.5 dana

od 279€

-

Call centar: 011/2098 000

I slučajni susreti na dva kraja sveta su lepota putovanja

Početak ove priče je u vremenu prošlom. Starija žena prosede kose i krupnih crnih očiju zastade na platou ispred Zida plača u Jerusalimu. Priđe bliže i zapita odakle

smo. Kad začu odgovor, istinski se obradova:“Ooo, baš mi je drago! Moji su došli iz Sarajeva

ovde, u Izrael. Verujte i danas se u našoj kući svaki dan pomene neko iz Vaše zemlje... Ostavili smo mnogobrojne prijatelje...”, reče žena i skide sa glave crni čipkasti šal. Kad zabaci glavu zacakliše bezbrojne iskrice iz njenih naušnica.

“Znate, moji daleki preci su došli čak iz Toleda. Mi smo Sefardi, Jevreji iz Španije. Ah, moja do-bra majka mi je pričala da je naš narod morao da napusti svoje kuće i zemlju zajedno sa svim nehrišćanima koji su tamo živeli. To je bilo pre nekoliko vekova. Mi smo krenuli ka Levantu i doplovili do Boke Kotorske, i odatle, preko plani-na, stigli u Sarajevo gde su se neki i nastanili. Da li znate da oni koji tamo žive i danas govore ladino, jezik naših predaka, onaj isti koji su govorili još dok su živeli u Španiji.“

Gospođina ruka me blago povuče u senku drvene kapije.

“Toliko mi je drago da sam se srela sa nekim iz vaše divne zemlje”. Oči joj se suziše nestajući u

osmehu. Približi se i nastavi:“Draga moja! Reći ću Vam nešto što verovat-

no niste znali. Moj najstariji brat je od roditelja nasledio ključ. Naši preci su verovali da će se jed-nog dana vratiti u Toledo… No, generacije i gen-eracije, baš kao staro porodično blago izuzetne vrednosti, sačuvale su ključeve naših kuća. I znate li šta se dogodilo? Prošlog leta, posle toliko godina, moj kuzin se vratio u Toledo, našao kuću - i ključem koji je tolike godine čuvao - otključao kapiju! Kažu da je kleknuo na drveni prag - i za-plakao…”

“Idemo!”, trže me glas našeg vodiča.“Ooo, a ja bih tako volela da još pričamo… ja

sam Rebeka, Rebeka Štern… Bilo mi je izuzetno drago… Šalom!”

Mahnuh joj, odgovori mi njena podignuta ruka. Umešah se u masu koja me povede uzanom kamenitom ulicom...

Nekoliko godina posle tog slučajnog susreta koji se duboko urezao u moje pamćenje, krenuli smo na putovanje po Španiji.

Posle Madrida drugi grad na našem putu je Tole-do, a Toledo je teško opisati, o Toledu je teško pričati, Toledo treba osetiti, jer Toledo je biser, majušni kolačić, ukrasni broš, bajkoviti grad-muzej…

U srcu provincije Kastilja, u niziji prostrane visoravni vidim ogromnu stenovitu gromadu načičkanu bezbrojnim bledožutim, gotovo istim kućama. Dole unaokolo, grleći grad-stenu, teče mirna i široka bledozelena reka Taho.

Ključ za Rebeku


Rimljani su ga nazvali Toletum: opasali ga zid-inama, napravili kapije i most preko koga ulazimo u splet uzanih uličica. U gotovo iskonskoj tišini kaldrmisanim pločnicima, skverovima i malim trgovima, odzvanjaju samo naši koraci. Ispred mene je nekoliko stepenika i veliki fenjer koji visi sa bočnog zida kuće čudesno lepe fasade. Lučni prolaz skriva široku rešetkastu kapiju od gvožđa. Iznad nje je ispupčen crvenkast grb.

Između izduženih, vitkih proreza posmatram patio - špansko dvorište sa neizbežnom fontanom u sredini. Preko plavo-belih “azulehos” pločica, sliva se voda čiji žubor ispunjava svaki kutak tog čarobnog vrta. Stubove trema obavija puzavica i kao zavesa spušta se na plamenocrvene cvetova ruža. Pored mladog stabla pomorandže izraslog iz velike porculanske posude, na čipkastoj metal-noj klupi su svileni jastučići. Ugnuti i na mestima nabrani kao da je neko baš tog časa ustao sa njih.

Miris starog, vlažnog, ustajalog i još nečega neprepoznatljivo-tajanstvenog, prodire iz tog lepog španskog dvorišta... Ubrzanim korakom grabim uličicom koja vodi gore, na najvišu tačku grada, prema tvrđavi Alkazar.

Sa obe strane visokih zidova poređani su kan-delabri u kojima je nekada goreo gas. Gotovo sve prozore, tih tesno zbijenih kuća, ukrašavaju maske napravljene od gvožđa. Ne zna se koja je lepša; da li one jednostavne, kroz koje se probi-jaju nežne glavice ucvetalih begonija, ili one bez cveća, čipkaste kao paučina.

Tvrđava Alkazar je rušena, zidana, pa opet rušena, ali je ipak ostala onakva kakva je posto-jala vekovima. Za vreme špansko-građanskog

rata 1936. godine u njoj je smešteno 600 ljudi. Komandantu grada je poručeno da će mu strel-jati sina ako ne preda tvrđavu. Odbio je. Sina su mu streljali, a samo posle 20 dana Alkazar je pao!

Sa divljenjem posmatram vrh katedrale sagrađene u gotskom stilu. U staklenoj vitrini crkvenog prozora, pored ostalih neprocen-jivih vrednosti od zlata, uzdiže se monstranca, umetnički urađena relikvija od najčistijeg srebra. Teška je 120 kg. Za vreme verskih procesija mon-strancu nose ulicama Toleda. Pored sakristije i trezora tu su i orgulje.

“Tra-ta-ta-faaaaa”, sa njih odzvanja Bahova “To-kata”. Zvuk se penje visoko, prema plavo-žutim vitražima, pa još više, kroz veličanstvenu kupolu, ka nebu nad Toledom…

SABLJA DIMISKIJA

Nastavljamo šetnju starim jezgrom sve do ka-menih stepenica koje vode do odaje koja zveči od udaraca čekića kujundžija. Nagnuti nad svo-jim stolovima, ljudi kuju, bruse i obraduju gvožđe stvarajući neobične predmete. Prave nekoliko vrsta velikih, srednjih i malih sablji. One najveće, sijaju kao ogledala: “Ovo vam je nešto slično sablji dimiskiji!”, objašnjava vodič. Ime su joj dali Arapi kada su došli iz Damaska. Osnovno pravilo ove fabrike je: ako predmet nije od čelika, mora biti urađen od zlata ili srebra! Toledo je inače poznat po vrhunskim zanatlijama koji sve rade ručno“.

U fabričkoj prodavnici posmatram majušni broš u obliku srca: na tamnoj osnovi poludragog kamena pruža se zlatna nit stvarajući neobičnu šaru. Sve mora da se radi tako pažljivo da u uzano

Rimljani su ga nazvali Toletum: opasali ga zidinama, napravili kapije i most preko koga ulazimo u splet uzanih uličica. U gotovo iskonskoj tišini kaldrmisanim pločnicima, skverovima i malim trgovima, odzvanjaju samo naši koraci. Ispred mene je nekoliko stepenika i veliki fenjer koji visi sa bočnog zida kuće čudesno lepe fasade. Lučni prolaz skriva široku rešetkastu kapiju od gvožđa. Iznad nje je ispupčen crvenkast grb


udubljenje kamena, koje ne sme da se probije, stane zlatna nit - i da se ne odlepi! Vrlo delikatno. Istom tehnikom inkrustracije prave se narukvice, minđuše, privesci. Fascinira podatak da se od jed-nog grama zlata izvuče 700 metara niti!

Odlazimo u suprotni deo grada, u Jevrejsku četvrt.U 8. veku, pre Arapa, bežeći pred Rimljanima,

neka jevrejska plemena su se nastanila u ovom gradu. Vredni, umni i dobro povezani, postaju cen-jeni i zauzimaju visoke položaje. Ali kao u bilo koje drugo vreme, narod počinje da se pribojava jačine njihove zajednice i oni se postepeno povlače u jedan deo grada gde ostaju sve do 15. veka kada tadašnji vladari, Izabela i Ferdinand, izvršavaju progon svih nehrišćana sa teritorije Španije.

Ulazimo u sinagogu. Sve je jednostavno i belo. Na zidovima poneka arabeska, na lučnim svodovi-ma i samo jednom mestu se nazire Davidova zvez-da. Kroz bočna vrata izlazimo na ulicu bez zvuko-va. Kao da je sve napušteno. Ali iza crne rešetkaste maske na prozoru pomeri se bela rupičasta zavesa: malo, pa još malo... između reckastih ivica tog uza-nog proreza vidim ruku koja drži zavesu, zatim lice devojke bademastih očiju…

Koračam duž visokog zida preko koga se spušta gusta puzavica. Uz samu kapiju, jedva vidljiva - zasvetluca pločica na kojoj piše: Isak Štern. Štern, kao prezime žene koju sam srela na drugom mestu, pomislih i produžih dalje. Iza sebe začuh škripu. Na kapiji se pojavi starac sa belom kapi-com na temenu. Iz tamnog dvorišta do mene dopre tup zvuk. Zrela, tek opala pomorandža do-kotrlja se do ivice kapije; širok osmeh pojavio se na starčevom licu kad je uze u ruku.

“Vi ste gospodin Štern?”Gotovo da se trže od mog glasa i iznenađeno

me pogleda. “Znam da je to često prezime, ali sam vam se

obratila jer sam u Jerusalimu upoznala gospođu po imenu Rebeka Štern!”

“O Rebecin, moja kuzina! Znate je lično?”“Ne, samo smo se srele kad sam posetila Zid

plača. Mi smo iz Srbije pa je želela da popričamo. Rekla je da su joj preci došli iz Toleda i da se vratio jedan koji je sačuvao ključ od kapije kuće u kojoj su nekad živeli i da…”

“To sam ja! O meni vam je pričala i sve je tako bilo… Evo ga!”, reče i pokaza metalni ključ. Okrenu se i njime zaključa kapiju.

“Vidite, svet je baš mali. Sreli ste moju Rebeci i mene na dva različita kraja sveta - i to sasvim slučajno! A ova pomorandža je posle toliko go-dina čekanja tek sada donela prvi plod, sazrela i opala baš kad ste vi naišli. Darujem je od srca, vaša je. Šalom!”

Osmehnu se pri čemu se produbiše bore na njegovom licu. Brzim koracima siđe prema ka-menom lučnom prolazu. Pre nego što zađe za ugao, okrete se prema meni i podiže ruku. Uz opojan miris uzrele voćke hrapave kore slične licu starog čoveka, razmišljam o čudesnoj slučajnosti...

Crkva Svetog Tome je smeštena gotovo na samoj ivici grada. Značajna je po čoveku koji je proslavio

Toledo. Unutra, preko celog zida je slika “Sahrana grofa od Orgasa” čuvenog genija El Greka.

Grk po rođenju, ne pripada vremenu u kojem živi, slika samo ono što mu se dopada. Slike su mu prepoznatljive po tamnim tonovima (ko-ristio je crnu boju u neobičnim, crveno-crnim i plavo-zelenoj tonovima). Prepoznatljiv je i po izduženim ljudskim figurama i zato neki smatraju da je slikao iz - žablje perspektive! Smatran oso-benjakom u slikarstvu čije kanone ne priznaje,

ostao je Grk do kraja. Stalno se potpisivao svo-jim pravim imenom - Domeniko Tetokopulos. Nekada, umesto potpisa, prepoznavali su ga po likovima koji su imali sastavljena tri prsta, čime je označavao svoju pripadnost hrišćanstvu.

Uska uličica vodi nizbrdo, prema kapiji i mostu. Ispod, u bledozelenoj vodi reke Taho, tamnoze-

lene patke uživale su u svom vodenom raju... Sa slikom drevnog grada koji dugo ostadе u meni, krenusmo dalje ka La Manči... Mila Starčević

Svet na dlanuSvet na dlanu 11oktobar 2015.


Iz knjige Dušana Miklje “Putopisi po sećanju”

Poslednja stanica Orijent ekspresaAgata Kristi je jedno od svojih najpoznati-

jih dela „Smrt u Orijent ekspresu” na-pisala u hotelu „Pera Palas“ u Istanbulu. Nije nikakvo čudo da je upravo izabrala

taj hotel, jer je poslednja stanica pomenutog ekspresa bila na domaku hotela, na drugoj strani Zlatnog roga, nad kojim se hotel nadnosi. Slavna engleska spisateljica je misterije o kojima je na-jradije pisala začinila, upravo u Istanbulu, i svo-jom sopstvenom. Krajem aprila 1979. godine, u poodmakloj starosti, jednostavno je nestala iz Engleske a da niko nije imao ni najmanju pred-stavu gde bi mogla da bude. I Britanija i svet su se naravno uzbudili, a poznata filmska kompanija Warner Bros, koja je na osnovu njenih knjiga snimila nekoliko filmova, potrudila se čak da potraži pomoć od medijuma Tamare Rand. Tamo gde je policija omanula, vi-dovita proročica je uspela ili, možda, pogodila. Agata Kristi se, naravno, skrivala u svom omiljenim ho-telu punih jedanaest dana, gde je konačno i pronađena.

Na nju danas podseća svečani salon u viktori-janskom stilu sa starim garniturama za sedenje i raskošnim lusterima.

Dobri poznavaoci Istanbula nimalo se ne čude što ja stara dama, sa tipično engleskim smislom za hu-mor, potražila utočište upravo u hotelu „Pera Palas“. Od kako je sagrađen krajem pretprošlog veka, ili još

određenije 1892. go-dine, hotel se up-

ravo uopšte

nije menjao. Nimalo nalik na moderna konačišta, gde još od rane zore buče usisivači za prašinu a oso-blje vas budi iz najslađeg sna da bi proverilo stanje u mini-baru, u najznamenitijem hotelu Istanbula I danas se čovek može sakriti od sveta i, ako je tome skon, čak i družiti sa duhovima. Hotel ih je doslovno pun. Da su nekada boravili u njemu i da možda još uvek krišom tumaraju, podsećaju slavna imena celog jednog stoleća. Gosti hotela nad Zlatnim Rogom bili su turski predsednik Ataturk, premijeri Francuske Erio i Engleske lord Rozberi, tušta i tma careva I kraljeva, počev od carice Austrije Elizabete i engleskog kralja Edvarda Sedmog do balkanskih kraljeva. U njemu su boravili, i to u susednim sobama na prvom spratu, i

srpski kralj Petar i kralj Crne Gore Nikola. U istom konačištu su odsedali rumunski kralj Karol

i kraljica iste zemlje Marija, kao i alban-ski kralj Zogu. Od krunisanih glava

tu su još konačili italijanski kralj Viktor Emanuel Drugi i kralj

Libije Sunusi. Zanimljivo je da su Hemingvej i

Tito bili hotelski


susedi, u različito vreme naravno. I jedan i drugi su bili na prvom spratu: prvi u sobi broj 218 a drugi u sobi broj 219. Ni sultan od Zanzibara Seid Ali Bin Hamud nije izostao iz visokog društva, baš kao ni mnoge maharadže.

Mada su ga udostojili boravkom carevi, kraljevi i predsednici, hotel je možda najpoznatiji po zbirci špijunskih imena na kojima bi mu pozavideo i sam Holivud. U svom raskošnom apartmanu zavodila je državnike najčuvenija i možda najprivlačnija špijunka svih vremena Mata Hari. Zanimljivo je da je sobu do nje imao nemački ambasador Franc fon Papen. Za njima svakako ne zaostaju Cicero i takođe legendarni Kim Filbi. Ni to takođe ne čudi, jer je Istanbul bar pola veka bio jedan od najvažnijih špijunskih centara sveta, a u hotelskom baru “Orijent ekspres” svijali su gnezdo možda na-jpoznatiji obaveštajci između dva svetska rata.

Neizbežni pratioci špijuna i ambasadora, toga smo se bar nagledali u filmovima, jesu plavuše koje se dosađuju. Najpoznatija među njima u istanbulskom hotelu bila je Greta Garbo. On je pružio gostoprimstvo i čuvenoj francuskoj pozorišnoj glumici Sari Bernar, filmskom glumcu i nekada velikom zavodniku Šarlu Boajeu, ali i živahnoj Žozefini Beker i ništa manje nestašnoj Zazi Gabor. Redovan gost hotela je i danas omiljeni pevač Hulio Iglesijas.

Gde su kraljevi I predsednici, špijuni i glumice, tu su i bogataši. Petrolejski milioner Gulbekijan je bio gost hotela kao i ništa manje bogat Onazis sa supru-gom Džeki. Ovoj poslednjoj je dosadilo da na vrati-ma gleda pločicu sa svojim imenom, pa je naložila da je zamene anonimnijom „naftonosni bogataši”. Čini se da je tako poznatim gostima nedostajao još samo jedan verodostojan revolucionar. Za divno čudi, i on se našao u ličnosti Lava Trockog, koji je jedno vreme takođe boravio u hotelu.

Čar hotela je u tome što je i danas isti kao krajem 19. veka. Predsoblje toaleta sa raskošnim ogledalima i crvenim brokatnim zavesama liči otuda na foaje savremenog pozorišta, a kupatila na omanji bazen. U njima, kao na železničkoj stanici, šušti para u čijim se oblacima priviđaju poznate ličnosti. Imajući u vidu da su muzejski komadi nameštaja, pozlaćena ogledala, prostirke čak i raspored kretanja Orijent ekspresa, okačen na zidu, isti kao i krajem pretprošlog veka, niko se ne bi naročito iznenadio da u starom liftu, na primer, sretne Matu Hari ili Viktora Emanuela.

Šta bi čoveku drugo preostalo već da ih uljudno pozdravi, ne čudeći se nostalgiji za mestom koje se, uprkos vremenu, još uvek održava. U hotelu, doduše, nema više putnika iz Orijent Ekspresa, niti Agate Kristi da ih opiše, ali je duh blistavog kraja 19. veka još uvek prisutan. Amerikanci i Japanci, koji su zamenili otmenu klijentelu iz Baden Badena i Pariza za privilegiju da ga dožive, u patiseriji hotela plaćaju tulumbe i baklave deset puta skuplje nego u drugim, takođe pristojnim poslastičarnicama.

Hotel je naravno u opadanju, ali se kao žilava stara dama neprestano licka i doteruje. Možda bi i prestao da radi ali mu, po svemu sudeći, tako ba-nalan kraj ne dopuštaju duhovi koji ga naseljavaju.

Na putu svile


Mistični šarm UzbekistanaUzbekistan se može predstaviti i na ovaj

način: država u srednjoj Aziji bez izlaza na more. Ili ovako: jedna od 15 država nastalih raspadom SSSR. Za neke je

možda i ovo zanimljiv podatak: Uzbekistan je prva država u ovom delu Azije u kojoj su, posle raspada SSSR, formirane američke vojne baze... Sve ovo je, naravno, samo delić razgled-nice čudesne zemlje bogate istorije i kulturnog nasleđa u kojoj je, zahvaljujući Arapima, islam stigao još u osmom veku. Za istoriju je nezaobi-lazna činjenica i da je od 13. veka bio deo države

moćnog Džingis-kana... U ovom broju Sveta na dlanu, podsetićemo na dva prelepa grada Uz-bekistana: Buharu i Samarkand.

BUHARAGrad mističnog šarma. U jednom trenutku bio

je i glavni grad države da bi u 10. veku postao veliki naučni, kulturni i religiozni centar. Grad muzej, „stub islama“. Legenda kaže da je toliko bio veličanstven, blještav i raskošan, da je od tada nastalo verovanje da svetlost iz svete Bu-hare obasjava nebo a ne, kao i svuda, da nebo obasjava zemlju i sve na njoj.

Po veličini Buhara je peti grad Uzbekistana, ali i jedan od najvećih na putu svile. Pogled sa minareta džamije Kalan pamti se za sva vremena. Cela Buhara vidi se kao na dlanu. Medrese, džamije, bazari, hanovi i mauzoleji navode na pomisao da je 1001 noć napisana

baš ovde a ne u Persiji. Atrakcija je Kalan džamija sa 208 stubova i

288 kupola. Potiče iz 16. veka i može da primi 10.000 ljudi. Prepoznatljiva je i po čudesnoj akustici. Minaret Kalan, građen u 12. veku, najs-tariji je deo kompleksa. Predstavlja neverovatan građevinski poduhvat. Visina od 47 metara do-nela joj je epitet najviše građevine u Centralnoj Aziji. Priča kaže da je ovim minaretom bio fas-ciniran i sam Džingis-kan, koji ga je poštedeo od razaranja.

Letnja palata je takođe atrakcija za tur-iste. Zovu je još i „palatom meseca i zvezda“. Građena je početkom prošlog veka i predstavlja mešavinu islamske i ruske umetnosti. U njoj su zasvetlele i prve sijalice u Buhari. Ima prozore u obliku srca. Mada u mnogo čemu čudesna, ima i onih koji ovu građevinu komentarišu kao prepli-tanje dobrog ukusa i kiča.

Da ste na putu svile dokaz je i deo grada u ko-jem još uvek postoje dudovi neobičnih grana i krošnji, stari nekoliko stotina godina...

SAMARKAND Priča o ovom gradu stara je skoro 2.700 go-

dina. Centralna je tačka na putu svile između


Bibi-hanum džamijaJedan od arhitektonskih bisera Samarkanda. Sagrađena je 1405. Odolevala je sve do 1897. kada je oštećena u razornom zemljotresu. Danas se čine pokušaji da joj se povrati nekadašnji izgled.Pominjemo je zarad čudesne legende koja govori da je Bibi-hanum, Timurova žena, poreklom Kineskinja, želela da iznenadi muža izgradnjom velike džamije. Arhitekta se međutim ludo zaljubio u nju i odbio je da nastavi radove sve dok ga ne poljubi. Ona je to i učinila, od poljupca je ostao trag pa je ljubomorni Timur ubio arhitektu. Onda je dekretom obavezao sve žene da od tada nose velove preko lica da ne bi svojom lepotom izazivale muškarce.

Kine i Zapada. Legenda kaže da je snežni tigar došao sa planine i u krug se vrteo oko jednog istog mesta pa su ljudi odlučili da tu sagrade grad. Svojom lepotom kasnije se pretvorio u neku vrstu fascinacije i za neumoljivog Džingis-kana...

Radžastan je centar srednjovekovnog Sa-markanda. Remek-delo je arhitekture tog vre-mena. Sastojao se od tri velike medrese: Ulog-begove, Šerdar i Tla-kari. Ulug-begova medresa, sagrađena 1420. godine, bila je poznata i kao ob-razovna institucija. I sam Ulug-beg bio je u njoj predavač. Učila se matematika, filzofija, teologija, astrologija...

Visoka obrazovanost Ulog-bega ogleda se i kroz opservatoriju koja nosi njegovo ime. Sagrađena je 1420. godine (ostaci su otkopani 1908). I danas je dostupan instrument astrolab koji je služio za posmatranje položaja zvezda i sunca.

Za turiste koji posećuju Samarkand posebna atrakcija je Saib pijaca, zapravo najveća pozorni-ca života ovog grada. Šarenolika pijaca je magnet za fotografe, lovce na suvenire i naročito vegetar-ijance pred kojima je božanstven izbor namirnica za njihovu trpezu.

Zapis iz Venecije čija je lepota neprolazna

Venecija - italijanska diva na vodi, jedan je od najlepših gradova sveta. Prelepe palate i crkve, preko 350 mostova, grad misterija skrivenih pod karnevalskim

maskama… Romantika na svakom koraku ne samo da prija već i vraća u vremena duždeva, mletačkih trgovaca, raskošnih haljina…

U Veneciji je saobraćaj zabranjen. Ipak, postoje tri dobra načina da obiđete ovu lepoticu. Prvi i možda najbolji je šetnja iz prostog razloga što možete zastati gde vam odgovara i fotografisati svaki zanimljivi istorijski spomenik, praviti pauze gde želite i biti gospodar svog vremena.

Drugi način je obilazak Venecije gondolama. Ujedno i najromantičniji način. Međutim, ako se zadesite u Veneciji u jeku turističke sezone, na vožnju gondolom morate čekati prilično dugo. A i cena ove avanture je malo (ne)prihvatljiva - od 100 do 300 evra. Treći način su plovidbe turističkim brodovima ili uživanje u lepotama Venecije sa mora. Ipak, definitivno najveći broj turista bira prvu mogućnost u kombinaciji sa vožnjom turističkim brodom.

Venecija je krcata lepotom. Otuda i pitanje onog ko u nju pristige - odakle početi? S obzirom na to da je Venecija neka vrsta muzeja pod otvorenim nebom, možda sve i nije bitno. Najvažije je naprav-iti prvi korak, sve ostalo stiže samo po sebi.

Venecija je u srednjem veku bila naveći trgovački centar Evrope, znana i kao prestonica čuvene Mletačke republike. Grad je izgrađen na stotinak malih ostrva, prvenstveno da bi se zaštitio od divljih plemena, zatim i drugih brojnih neprijatelja, kao i onih koji nisu krili želju da je osvoje i pokore.

Venecija je grad spomeničke kulture. Svako zdanje je priča za sebe. Neke građevine su izrasle u ikone grada…

Duždeva palata je bila sedište mletačke vlas-ti koja je odražavala moć i bogatstvo. Bilo je to vreme u kome je Venecija bila na vrhuncu i vero-vatno najbogatiji grad sveta, ali i centar svetske trgovine. Posle pada Mletačke republike 1797. godine, izubila je privilegiju centra moći, ali nije izgubila na lepoti.

Prema odluci italijanske vlade 1923. godine, Duždeva palata postaje muzej otvoren za ja-vnost, kao što je to i danas.

Trg Svetog Marka se smatra jednim od najlepših trgova na sveta. Na raskošnu bazi-liku Svetog Marka naslanja se istorijski centar političke moći u Veneciji - Duždeva palata. Na ulazu je toranj sa satom, zatim figura Svetog Teo-dora, a najpoznatiji spomenik na ovom trgu je krilati lav Svetog Marka, zaštitnika grada.

Ovaj trg je najniži plato u gradu i često je izložen poplavama, naročito u martu i oktobru. A podatak da Venecija svake godine tone za dva centimetra je zabrinjavajući.

Svakako simbol Venecije je crkva Svetog Marka u kojoj se nalaze mnoga remek-dela i predmeti od značaja - freske i slike najpoznatijih umetnika, figure od zlata i stakla, skulpture, rez-barije… Najviše umetničkih dela dela doneto je nakon pljačke Carigrada i Aje Sofije u četvrtom krstaškom ratu 1204. godine.

Istinske atrakcije Venecije su njeni mostovi. Na-jpoznatiji je Most Rialto. Zanimljiva priča je i kako je nastao. Arhitekte i umetnici - Mikelanđelo, Sansavina i Paladija nadmetali su se u 16. veku za najbolji projekat mosta koji je trebalo da bude izgrađen na poziciji starog drvenog mosta preko velikog kanala.

Pobednik je bio “Antonio od mosta”. Most Ri-alto je sam po sebi centar Venecije, poznat je po pijaci suvenira, venecijanskih maski i voća. Most

uzdaha, takođe je jedna od atrakcija grada. Pove-zan je sa gradskim zatvorom. Postoje dve priče kako je ovaj most dobio ime.

Onima koji su zaljubljeni više će odgovarati verzija da je nazvan po uzdasima zaljubljenih parova koji bi se upravo na tom mestu poljubili tokom zalaska sunca.

Međutim, oni koji mogu da podnesu suroviju priču čuće da je most izgrađen u 7. veku kako bi povezao stari i novi zatvor odmah preko reke. Prelazak tog mosta bio je zapravo poslednji po-gled za mnoge robijaše koji su išli na pogubljenje ili u ćelije. Legenda kaže da su uzdisali gledajući bližnje koji su plakali za njima… Govori se da je jedan od retkih zatvorenika koji je uspeo da pobegne iz strogo čuvanog zatvora bio slavni ljubavnik Kazanova.

Italijanska diva na vodi

Venecije širom svetaMnogi svetski gradovi izgrađeni na kanalima nose epitet Venecije. Amsterdam je “Zapadna Venecija”, Sankt Peterburg “Severna Venecija” a Nju Orleans “Američka Venecija”…

Inspiracija umetnikaVenecija je grad o kom se najviše pisalo. Mnogi svetski umetnici književnici su je ovekovečili. Evo i nekoliko citata koji iskazuju divljenje… Frančesko Petrarka: “Venecija bo-gata zlatom, ali još bogatija slavom”; Tomas Man: “Najneverovatnija od svih gradova”; Čarls Dikens: “Stvarnost Venecije nadmašuje maštu svakog zanesenjaka”…Naš Milan Rakić je Veneciji posvetio pesmu.



Jedna od najpoznatijih zgrada u Veneciji je Santa Marija della Salute, crkva koja je izgrađena od kamena prekrivenog mermernim peskom. Podignuta je kao znak zahvalnosti za oporavak posle kuge koja je zadesila grad. Ogromne bazi-like koje su riznice remek-dela Ticijana i Đovana Belinija, zatim statua Donatela…

Pored vrednih i lepih spomenika, odnosno neobičnih ahitektonski inspirativnih zdanja, Venecija obiluje muzejima.

Neizbežan i veoma važan događaj za grad je zvanični Venecijanski karneval koji je prvi put održan 1268. godine. Tada je bila uobičajna po-java videti po gradu ljude koji šetaju s maskama na licu. Zaštitni znak karnevala, venecijanska maska, ostala je sinonim zavera, preljuba i splet-ki, ali takođe i način koji svakom omogućava da se zabavlja onako koji mu odgovara i da se ”ruše mnoge granice dozvoljenog”.

Maske kojima su se nekad prikrivale klasne raz-like a danas su zaista samo maske, tokom karne-vala se mogu kupiti na svakom koraku. Od onih najskromnije izrade pa do originalnih nastalih u rukama vrhunskih umetnika… Od vas zavisi samo jedno: koliko ste novac spremni da date za

prikrivanje svog lica. Venecija je turistički bastion. S turističkim

cenovnikom. Cena espreso kafe na Trgu Svetog Marka dostiže cenu i do 30 evra. Ako se odlučite da kafu ispijate u “Florianu“, koji je bio omiljeno mesto čuvenog zavodnika Kazanove, možete

uživati i u predivnoj muzici orkestra. To je možda i najstariji kafić u Evropi. I danas je omiljeno mesto svetske elite koja posećuje Veneciju. Za sused-nim stolom možete često prepoznati neka slavna lica, jer je Venecija jedna od omiljenih destinacija svetskog džet-seta… Jasna Ramčić

Istinske atrakcije Venecije su njeni mostovi. Najpoznatiji je Most Rialto. Zanimljiva priča je i kako je nastao. Arhitekte i umetnici - Mikelanđelo, Sansavina i Paladija nadmetali su se u 16. veku za najbolji projekat mosta koji je trebalo da bude izgrađen na poziciji starog drvenog mosta preko velikog kanala


Hiljadu je i jedan razlog zašto treba posetiti Indiju

Između snova, legendi i stvarnostiDelhi, glavni grad Indije, Agra, grad Tadž

Mahala i Džajpur, postojbina velikih mo-gulskih tvrđava, čine čuveni Zlatni trougao. Između legende, snova i stvarnosti, oni

nas upoznaju sa jednim novim svetom - svetom iz bajki. Slogan „jedinstvo različitosti“ odabran je kao zvaničan povodom pedesetogodišnjice indijske ne-zavisnosti 1997. I upravo on je najbolje opisuje.

SVET IZ BAJKIDelhi, glavni grad Indije, Agra, grad Tadž Mahala

i Džajpur, postojbina velikih mogulskih tvrđava, čine čuveni Zlatni trougao. Između legende, snova i stvarnosti, oni nas upoznaju sa jednim novim sve-tom - svetom iz bajki.

Od 28 država koliko broji Indija, ova tri grada, svaki na oko 250 kilometara udaljen jedan od drugog, nalaze se u tri razičite države. Agra je smeštena u najmnogoljudnijoj indijskoj državi Utar Pradeš, Džajpur je deo Radžastana, dok je Delhi u istoimenoj državi.

SPOJ PROŠLOSTI I BUDUĆNOSTIRaskoš boja, prometni mali dućani i arhitektura

iz vremena dinastije Mogul u starom Delhiju, čine upadljiv kontrast prema sjaju modernog novog Delhija čije široke aleje i vrtovi britanskog arhitekte Lutensa, pružaju gradu novu perspektivu. Pored hotela, restorana i klubova na svetskom nivou, ovde možete posetiti i najstariju džamiju u Indiji, kao i živopisne prometne pijace na kojima se mogu kupiti ručno rađeni predmeti iz svih delova Indije.

Mnogo je mesta koje vredi posetiti u Delhiju: opservatorija Džantar Mantar, zgrada Parlamenta, Nacionalni muzej, Crvena tvrđava, hram Birla Mna-dir, najveća džamija u Indiji Džama Masdžid, svetski urađeni tržni centri i, naravno, Gandi Smriti, mesto gde je izvršen atantat na „oca nacije“ - Gandija. Na zidovima rezidencije u kojoj je živeo, postavljeni su njegovi najvažniji govori i rečenice koje su postale temelj indijske demokratije. Mahatma Gandi bio je najzaslužniji za dogovor postignut sa Britancima - da se bez ijednog ispaljenog metka prepusti vlast i okonča dugogodišnja okupacija. Međutim, jedan hinduistički fanatik ubio ga je ispred kuće gde su obeleženi njegovi poslednji koraci...

Jedan od simbola Delhija takođe je Bahai ili Lo-tus hram završen 1986. Zamišljen je kao hram koji

objedinjuje sve vere, mesto na kome svi vernici mogu da se pomole, a na njima je da odluče kome! Bilo kakav razgovor unutar hrama je zabranjen. De-taljan pretres, kao i ostavljanje svih torbi, tehničkih uređaja i cipela ispred hrama u za to predviđenoj prostoriji, obavezno je. Fasada hrama obiluje mnoštvom detalja, ali dominira 27 džinovskih be-lih mermernih latica zatvorenog lotosa, položenih na 9 lokvi, koje simbolizuju 9 sjedinjujućih spir-itualnih puteva Baha’i vere (monoteistička re-ligija koja propagira spiritualno jedinstvo čitavog čovečanstva). Zbog svog speci� čnog izgleda, mnogi ovaj hram porede sa velelepnom sidnejs-kom operom.

DOM TADŽ MAHALAAgra se nalazi 200 kilometra južno od Delhija

i danas je poznatom čini večiti spomenik ljubavi, Tadž Mahal, mauzolej koji je mogulski imperator šah Džahan sagradio za svoju voljenu ženu Mum-taz Mahal.

Kako nije mogao da prežali njenu smrt prilikom 14. porođaja, odlučio je da joj sagradi najlepši nadgrobni spomenik. Ali Tadž Mahal postao je mnogo više od toga! Kao jedno od prihvaćenih svetskih čuda, Tadž se smatra i za jednu od najlepših građevina na svetu.

Pored Tadža, u Agri vredi posetiti i Crvenu tvrđavu u kojoj je živela dinastija Mogula. U njoj se nalazi Moti Masđid - Biserna džamija, jedna od najlepših džamija na svetu.

GRAD ROZE KUĆADžajpur, glavni grad Radžastana, udaljen 230

kilometara od Delhija, danas nosi naziv „Pink siti“ jer je većina njegovih kuća okrečena roze bojom! Ovaj grad, sa svojim tvrđavama i vanvremenskim palatama, predstavlja spoj sjajne prošlosti i bogate umetničke tradicije. U glavnoj ulici nalazi se simbol grada Hava Mahal - Palata vetrova.

Ono što Džajpur takođe čini jako privlačnim su njegove nebrojene zanatlije i sitna preduzeća. U malim dućanima možete povoljno kupiti sari i šarene materijale, papuče od kamilje kože, simpatične svilene cipele ili predmete od lakiranog drveta i bakra. Drago kamenje koje još mora da se brusi, izvozi se iz Džajpura u sve delove sveta, pa se zato tu nalaze i mnogi čuveni juveliri.


Susret sa gradom: Kolombo, Šri Lanka


Novi dan donosio je kao i svaki drugi Šri Lanki i njenim stanovnicima obilje života. Doneo, i ostavio ljudima da sami odluče šta će sa njim. Bio je prvi

ponedeljak meseca avgusta. Ulicama Kolomba saobraćaj se kretao usporeno zagušen vozilima, ljudima i stokom. Njegov ritam odražavao je zanimljivu zakonitost. Što je vozilo bilo veće, utoliko se teže i sporije kretalo. Pomicalo se u kratkim razdaljinama i više stajalo nego što se pomeralo.

Onih malih je bilo mnogo više i na njih je trebalo paziti. Ona su se pojavljivala sa svih strana, nelogično i protiv svih pravila, ne gledajući ni levo ni desno. Među vozilima bilo je najviše automobila azijskih firmi podešenih za vožnju po levoj strani. Autobusi gradskog saobraćaja, modeli kasnih šezdesetih, nosili su na sebi upadljive reklame. Iza prljavih prozora, izvirivale su ženske punđe, sve jednako crne i muške ruke, sitne kosti prevučene suvom kožom. Prozori su većinom bili spušteni samo do polovine. Neispravan mehanizam ostavljen je i vremenom zaboravljen, a ljudi se navikli da uzimaju manje vazduha. Manje ili više, za većinu njih nije bilo glavno pitanje. Više i tako nisu poznavali i bilo im je svejedno. Njihova briga bila je razlika između Manje i Ništa. Tu razliku su jako dobro poznavali.

Motociklista sa srebrnom kacigom, umetnut detalj okolne slike, projurio je pored belog turističkog autobusa koji se kretao ka hotelu na obali. Vozač se mučio da ne nagazi tuktukove koji su iskakali ispred njega sa svih strana. Ti simboli

južne Azije bili su za putnike autobusa prvi stvarni kontakt sa zemljom u koju su, kao stranci, upravo prispeli. Uprkos umoru od dugog puta, pratili su tuktukove sa interesovanjem i simpatijom.

,,Cola Amba Tota” na sinhalezi jeziku je staro ime Kolomba i u prevodu znači Luka sa olista lim drvećem manga. Stari Grci su Šri Lanku nazivali Taprobane Daleki zaliv, a Arabljani Serendip Zemlja iza horizonta. Lanka je ime koje se pojavljuje u epu Ramajana… Sinhalezi su većinski narod na Šri Lanki i većina njih su budisti. Drugi narod po značaju su Tamili, narod hindu vere, poreklom sa juga Indije.

,,Pogledajte onaj kiosk brze hrane, tamo sa vaše leve strane, da li ga vidite… E, na takvim mestima NE smete nikako da jedete… ako ne želite da imate problema… Ima još dosta toga, nećemo sve odjednom. Sve ću vam polako objasniti, nema potrebe da vas zamaram odmah na početku gomilom informacija...”.`

Vodič je pričao ubedljivo ali nenametljivo, odmah i lako privlačeći zanimanje i simpatiju

slušalaca. Nije ostavljao mesta sumnji da je govorio ono što je zaista i mislio. Bilo mu je posebno stalo da se svako u njegovoj okolini oseća prijatno.

Autobus je i dalje mileo ulicama Kolomba, a naš vodič je davao putnicima uputstva i upoznavao ih sa događajima koji predstoje. Na ulicama su, tu i tamo bile postavljene stražarnice, kontrolni punktovi ispred kojih su stajali vojnici sa puškama prebačenim preko stomaka. Iz dosade bi jednu ruku prebacili preko cevi, kao preko naslonjača i gledali u stranu, duž dugačke ulice. Ponekad bi zaustavljali neko vozilo i dugo pregledali dokumenta. Znajući to, vozači su vozili drugim ulicama, izbegavajući ih, a naša grupa je upijala reči svog vodiča.

HOTEL U KOLOMBU Nešto kasanije autobus se zaustavio ispred

hotela na obali Indijskog okeana. Iako je bilo rano, vlaga je bila nepodnošljiva. Znoj je cureo niz naša leđa dok smo izlazili iz vozila i lepio se

Luka sa olistalim drvećem manga

Vodič je pričao ubedljivo ali nenametljivo, odmah i lako privlačeći zanimanje i simpatiju slušalaca. Nije ostavljao mesta sumnji da je govorio ono što je zaista i mislio. Bilo mu je posebno stalo da se svako u njegovoj okolini oseća prijatno


za odeću. Na ulazu u hotel, goste je dočekala posluga obučena u belo koja je, uz naklon pun gracioznosti, prinosila ruke usnama i čelu u znak pozdrava. Bila je sastavni deo ambijenta punog egzotike, sa starinskim ventilatorima na plafonima, sa stolovima od čipkastog duboreza i figurama slonova ispred vrata. Stvarnost je za trenutak zamenila scena iz filma u kome su se putnici iznenada našli. Hotel su izgradili Englezi sredinom 19. veka u doba svoje vladavine na Šri Lanki. Bio je ceo namenjen samo njihovom uživanju. Raskoš viktorijanske arhitekture, sačuvala je i duh kolonijalizma koji kao da je i danas bio prisutan. I danas postoje kao i nekada, gospodari i sluge. Među njima su vladali odnosi uzajamnog poštovanja. Sluga je i sam morao da bude gospodin da bi mogao da služi gospodina. Morao je da poseduje razumevanje za privatnost i mir da bi mogao da je prepozna kod gospodara, da bude uvek prisutan ali diskretan, nečujan ali efikasan, da prezire neukus i kič, i da razume vrednost i lepotu. I pre svega, da zna gde mu je mesto. Između dva krila zgrade hotela bila je trpezarija. Jedan red stolova bio je postavljen ispod arkada od belog kamena, drugi, nekoliko stepenika niže, bio je na otvorenom, u dvorištu sa koga se preko zelenog travnjaka otvarao pogled na Indijski okean. U trpezariji, grupa se okupila na prvom zajedničkom doručku. Na stolovima su stajale vazne sa belim lotosovim cvetovima, uronjenim u vodu. Dan je bio pun sunca, a nebo boje tirkiza. Na njemu su se, nošeni vetrom sa okeana njihali listovi visokih

palmi kokosa. Sutra idemo za Kandi, a u četvrtak smo u Dambuli.

Na kraju je došao trenutak da nam se vodič opet obrati. Nesvesnim pokretom kojim je uređivao misli, zagladio je kosu, uzeo mikrofon i podesivši glas tako da zvuči mirno i opušteno, započeo priču o slonovima na Šri Lanki.

PINAVELA SLONOVI Pre dolaska Engleza na Šri Lanki je živelo više

destina hiljada slonova. Danas ih je preostalo samo oko 2.000 od kojih većina živi slobodno u prirodi. Manji broj je pripitomljen, a domaće stanovništvo ih koristi za poljske radove, kao radnu snagu ili za prevoz. U cilju održanja vrste, vlada Šri Lanke je u Pinaveli osnovala prvo sirotište slonova na svetu. U njemu se brinu o napuštenim, bolesnim i siročadi slonova u prirodnoj sredini, da bi ih kada dostignu određenu starost ili kada ozdrave vratili nazad u prirodu. Trenutno je u Pinaveli oko 75 slonova...

Oko podneva, sunce je u Pinaveli jako peklo. Grupa se kretala usporeno, stazom blago nagnutom, prašnjavom i žutom od sparušene zemlje. Vrućina se teško probijala kroz jaru koja je nepomično stajala u vazduhu. Nekoliko stotina metara napred, staza se proširivala u prostrani proplanak, na kome su stajala krda slonova. Prostor se širio u zelenilom pokrivena polja iza kojih su počinjale šume visokih palmi kokosa. Udaljena brda obrasla tropskim rastinjem nestajala su u dubini horizonta. Slonovi su mirno stajali

većinom okrenuvši leđa ljudima. Držali su se zajedno, toliko blizu jedni drugima da je izgledalo kao da se dodiruju. Na prisustvo ljudi kao da nisu reagovali. Nisu pokazivali ni zanimanje, ni strah, ni uznemirenje. Stojeći sasvim blizu životinja, čuvari su pazili da se poneki turista previše ne opusti. Ograda nigde nije bilo. Slonovi su u njih imali puno poverenje koje se gradilo postepeno i polako. A jednom uspostavljeno, postajalo je stabilno i trajno.

Grupa je po svojoj volji provela vreme među slonovima u Pinaveli. U par kratkih reči objašnjena su pravila ponašanja, i određeno vreme za ručak i odmor pre nastavka puta. Vodič je žurio da se skloni u senku restorana i da tu sačeka grupu.

Slonovi su lagano mahali ušima pokušavajući da se rashlade. Stisnuti jedni uz druge i dalje su mirno prevrtali široko lišće. Jedna ženka stajala je okrenuvši zadnjicu ljudima, pogleda uperenog u udaljena brda. Druga je stajala pored prve, potpuno obrnuto okrenuta. Gledala je ravno isped sebe. Nekoliko koraka ispred njih stajala je treća, ukoso postavljena tako da je gledala na levu stranu sa koje su takođe dolazili ljudi. Naizgled nezainteresovane, budno su pratile pogledom svaki deo prostora. I svaka od njih pazila je na određeni deo terena. Ta mirna masa bila je spremna da u svakom trenutku odreaguje i da oslobodivši odjednom ogromnu količinu snage, zaštiti svakog svog člana. Stisnut između dva velika tela, provirivao je par malih ušiju, i mala surla koja je šetala levodesno u kovitlacu suve, žute prašine.


Konačno, neminovno je pitanje: Da li bi Afrika, kolevka civilizacije, uvek bila ključali lonac koji besomučno kipteći izbacuje nova pokolenja ljudske rase ili smo mi, beli ljudi, zauvek narušili prirodnu ravnotežu crnog kontinenta?

Benin je zemlja malih i velikih vudu svetilišta

Konačno, neminovno je pitanje: Da li bi Afrika, kolevka civilizacije, uvek bila ključali lonac koji besomučno kipteći izbacuje nova pokolenja ljudske rase ili smo mi, beli ljudi, zauvek narušili prirodnu ravnotežu crnog kontinenta?


Možete li da zamislite zemlju gde u školskim udžbenicima iz istorije piše da je grad Uida osnovao kralj Kpase, koji se bežeći pred vladarom Da-

homeja pretvorio u drvo? Ili da je Ganvi, jedno od najvećih naselja sojenica u Africi, podigao kralj To� nu naroda tako što se pretvorio u čaplju i sletevši na ostrvo usred jezera Nakue promenio njegov oblik i sa braćom krokodilima izgradio

grad na vodi?!Da li na svetu postoji zemlja gde sva-kodnevno prolazite kroz splet manjih

i većih vudu svetilišta koja “čiste” crnu magiju i energiju, čak i is-

pred hotela sa pet zvezdica?! Da, postoji. To je Benin,

zemlja vudua. Mnogi o ovoj religiji razmišljaju pogrešno,

kao inkvizitori. Lutkice koje se probadaju ubadačama, zombiji i

kletve, crna magija... Istina je sas-vim drugačija. Vudu je verovanje u

prirodne elemente, nevidljive snage i ener-gije koje su svuda oko nas. Zato postoje različita božanstva “zadužena” za ove sile. Konkretno…

Mavu - vrhovno božanstvo ili Mavu - Lisa, božanski par, koji kontroliše prirodne sile

često povezane sa važnim precima. Tu je i Dan-gbe - često predstavljen simbolom zmije, ređe dugim, izvijenim stubom dima ili vodopadom, božanstvo života i pokreta. Zatim Buku - simbol nebesa, So - groma i oluje, Sapata - božanstvo zemljoradnje, Legba - bog plodnosti...

Kao i mnoge druge animističke religije, vudu je željan dobra prepoznajući zlo. Ovo magijsko učenje želi da pomogne vernicima. Odakle onda ta ružna reputacija, glas zla i mraka koji “bije” vudu?

Za sve je kriva šećerna trska...Ako je kukuruz, usev koji je Kolumbo doneo

na Istok, bio blagoslov, šećerna trska, usev koji je odneo na Zapad, bila je kletva. Pošto je u mlados-ti zarađivao kao nabavljač šećera za trgovce iz Đenove, Kolumbo je odmah shvatio da su nove zemlje koje je otkrio pogodne za proizvodnju te unosne robe, a šećer i ropstvo su vekovima išli ruku pod ruku. Pošto su pokušaji belih kolo-nista da porobe lokalno stanovništvo propali, uglavnom zbog njihove podložnosti bolestima Starog sveta na koje nisu bili imuni, ovi su počeli uvoziti robove direktno iz zapadne Afrike. Tako je krajem 16. veka procvetala trgovina u trouglu. Šećer iz Novog sveta izvozio se u Evropu, odakle je gotova roba, pre svega tekstil i oružje plovila za Afriku, a odatle su robovi prevoženi na plantaže

šećerne trske u Ameriku. Žalosne brojke svedoče da je iz zapadne Afrike od kraja 17. do početka 19. veka odvedeno u ropstvo između 15 i 20 miliona ljudi od kojih je samo polovina preživela napor-no putovanje! Samo iz Uide, Portugalci, Britanci, Holanđani i Francuzi u svoje kolonije Novog sveta slali su godišnje u proseku oko 30.000 ljudi! Vudu je nesrećnim stanovnicima Afrike postao jedino utočište. Koristeći njegove moći, robovi su se njime branili od “belih đavola” i njihovih tamnih pomagača. Prešavši sa druge strane Atlantika, na Haiti, Jamajku i u Brazil, hrišćanskim robovlas-nicima vudu postaje omraženi neprijatelj, vera nemoćnih koja se zbog njihove strašne sudbine izopačila u crnu magiju.

Konačno, neminovno je pitanje: Da li bi Af-rika, kolevka civilizacije, uvek bila ključali lonac koji besomučno kipteći izbacuje nova pokolenja ljudske rase ili smo mi, beli ljudi, zauvek narušili prirodnu ravnotežu crnog kontinenta?

Benin je dobar primer. Prosečna starost stanovništva je sedamnaest godina, a poznato je da mladi lakše prepoznaju ono strano. Možda zbog takve atmosfere ili zbog prijatne afričke klime, gost brzo opušta svoja turistička čula opreza i čistoga srca počinje da doživljava sve ono što je oko njega.

Tamo gde se kralj pretvorio u čaplju

Puket je najpopularnije ostrvo Tajlanda


Ostrvo Puket, najveće i najpopularni-je u Tajlandu, pripada istoimenoj provinciji koju čine ukupno 33 os-trva. Živopisan i kosmopolitski, kao

stvoren za prave hedoniste, predstavlja sigur-no jednu od najčuvenijih svetskih destinacija. I pored zelenila u unutrašnjosti ostrva, ono što ga čini prepoznatljivim je njegova zapadna obala, gde se zelenilo spaja sa tirkiznim vo-dama Andamanskog mora. Izuzeto razvijen, Puket može nekad delovati kao Bangkok na moru. Pritom, gužve su veće na plažama na južnom delu zapadne obale, dok je severni deo znatno mirniji.

Mnogo vekova pre nego što je Puket počeo da privlači ljubitelje sunca i mora istoimeni glavni

grad ovog ostrva je bio važan centar arapskim, indijskim, malajskim, kineskim i portugalskim trgovcima koji su dolazili kako bi razmenjivali robu za kalaj i kaučuk. Iako su ostaci ovog mul-tikulturalnog nasleđa uglavnom nestali sa os-trva, tragovi se još uvek mogu videti u samom gradu. Zanimljiva kinesko-portugalska arhitek-tura vidljiva je na brojnim javnim zgradama i rezidencijalnim objektima a nekolicina kineskih hramova doprinosi istorijskom koloritu.

Najpopularnija plaža na ostrvu je Patong, tri kilometra duga, s najvećim izborom hote-

la, restorana, spa centara, prodavnica, barova i turističkih agencija. Noću, ulice blješte od fluoroscentnih, neonskih reklama, tako da će posetioci koji vole ovakvu uzavrelu atmosferu biti prezadovoljni. Oni koji više vole spokojan odmor, utočište će pronaći na nekoj mirnijoj plaži kojih ovde ima u izobilju.

Iako se plaža Karon ubrzano razvija, ovde se posetioci još uvek mogu osećati izolovano i mirno. Većina rizorta smeštenih u ovoj oblasti su dovoljno udaljeni od same plaže tako da se ušuškani u ambijent, potpuno uklapaju u zelenilo i brda u pozadini. Jedna od mirnih i izuzetno lepih plaža je Kamala na čijem severnom delu se nalazi kulturni tematski park Puket Fantasi. On prikazuje autentično

tajlandsko kulturno nasleđe, tradicionalni ples i kostime, kombinujući ih sa neverovat-no zvučnosvetlosnim efektima i životinjama. Predstave se održavaju na sceni kojom domini-ra replika kmerskog hrama koji podseća na An-gor Vat. Na severozapadnoj strani Puketa nalazi se i plaža Ao Bang Tao, jedna od najdužih plaža na ostrvu. Ovde je smešten čuveni kompleks Laguna sa sedam izuzetno luksuznih rizorta sa golf terenom.

Biserno kopno zemlje osmeha

Mnogo vekova pre nego što je Puket počeo da privlači ljubitelje sunca i mora istoimeni glavni grad ovog ostrva je bio važan centar arapskim, indijskim, malajskim, kineskim i portugalskim trgovcima koji su dolazili kako bi razmenjivali robu za kalaj i kaučuk

Festivali kao deo kulture i tradicijeKraljevina Tajland je neodoljiva kombinacija prirodnih lepota, budističkih hramova, fasci-nantne istorije i čuvenog gostoprimstva. To-kom godine širom Tajlanda održavaju se broj-ni festivali i proslave koji posetiocima otkrivaju puno toga o tajlandskoj kulturi, običajima i tradiciji.DAN OČEVA - Dan očeva se slavi 5. decembra, kada je rođendan kralja Pumipuna Adunjedeta. Tom prilikom kuće širom zemlje su ukrašene tajlandskim zastavama i portretima kralja. U Bangkoku, čitave ulice su zatvorene, a organi-zuje se i ogroman vatromet u kraljevu čast.

Festivali kao deo kulture i tradicije

AKO SE VEĆ NAĐETE NA TAJLANDU NIJE LOŠE

ZNATI I OVO


Hram ČalongNajznačajniji budistički hram na Puketu je hram Čalong sa pozlaćenim statuama izuzetno cenjenih monaha, Luang Por Čama i Luang Por Čuanga.Meštani veruju da Luang Por Čam može da izleči vernike i donese im uspeh.

DAN MAJKI - Rođendan kraljice Sirikit, koji je 12. av-

gusta, slavi se kao Dan majki, kada Tajlanđani iskazuju poštovanje, kako prema svojim ma-jkama, tako i prema “majci” svoje zemlje. Mnogi taj dan provode u hramovima. Dan majki je na-cionalni praznik. Treba znati da su Dan majki i Dan očeva proslave koje se shvataju veoma ozbiljno, imajući na umu da su kralj i kraljica dve najvažnije osobe u zemlji.SONGKRAN - Jedan od najpopularnijih festi-vala u zemlji je Songkran ili Vodeni festival, koji predstavlja proslavu tajlandske Nove godine. Ovaj festival se proslavlja 13. aprila i traje tri dana. Tokom festivala ulice su pune ljudi koji se kvase, prskaju vodenim pištoljima i polivaju vodom koja predstavlja simbol pročišćenja i

spiranja svega što je loše.LOI KRATONG - Loi Kratong ili Festival svetla se svake godine slavi širom zemlje i jedna je od na-jimpresivnijih proslava. Reč “loi” znači plutajući, dok reč “krathong” označava malu posudu u obliku lotosovog cveta, u koju se stavljaju sveće i koja se obično pravi od lišća banana i cveća. Tokom večeri, običaj je da hiljade ljudi odlazi do svojih lokalnih reka kako bi nešto poželeli, a to čine paljenjem sveća koje puštaju niz reku.JI PENG FESTIVAL - U severnoj provinciji Čijang Mai postoji festival kada se puštaju “lebdeći lampioni”. Lampioni se obično prave od pirinčanog papira i u njih se stavljaju sveće. Kada se sveće upale, topao vazduh unutar lam-piona će učiniti da odlebde u nebo stvarajući neverovatan prizor.

FESTIVAL MAJMUNA - Svake godine, posled-nje nedelje u novembru, grad Lopburi se zah-valjuje majmunima, svojoj glavnoj turističkoj atrakciji i u njihovu čast priprema pravu gozbu sa ogromnim količinama voća i povrća.UBON RATČATANI FESTIVAL - U jeku kišne se-zone, budistički monasi se povlače u hramove, a početak ovog perioda se proslavlja širom zemlje. Najveća proslava je u gradu Ubon Ratčatani gde se prave ogromne skulpture od voska. Tradicionalna ideja je bila da se hramov-ima daju velike sveće koje bi trajale tokom kišnog perioda. Danas ove džinovske skulp-ture, koje prikazuju različite religijske simbole, oblikuju budistički majstori i one se prikazuju tokom parade u centru grada, u pratnji plesača, muzičara i stvaralaca skulptura.


Na obalama reke Visle, nalazi se grad Krakov, kulturni, obrazovni i turistički centar Poljske. Nekadašnja preston-ica ove zemlje u kojoj živi 750.000

stanovnika, u stopu prati Varšavu. Krakov, zbog velikog broja muzeja, istorijskih spomenika, arhitekture i srednjovekovnih građevina, da-nas zovu i grad muzej. On je i obrazovni centar Poljske, u njemu se nalazi najstariji univerzitet u Evropi, Jagelonski univerzitet.

Stari grad je deo današnjeg Krakova, koji je sačuvan prema srednjovekovnom uličnom planu. U njemu je smešten veliki, impresivan trg na kome se nalaze brojne katedrale i bazi-like. Jedna od najznačajnijih građevina, koja krasi veliki trg je Sukienica, renesansni tržni centar koji datira iz 15. veka. Na njemu se mo-gla nabaviti roba sa istoka začini, koža, svila i vosak. Danas se u ovom starom, renesansnom zdanju mogu kupiti najrazličitiji suveniri, što predstavlja pravu atrakciju turistima. Na trgu se nalazi crkva Svetog Vojceha, jedna od na-jstarijih u Krakovu. Bazilika Svete Marije, koja je takođe smeštena u centralnom delu grada, građevina je sa dva tornja u gotskom stilu. Da-nas se sa jednog tornja na svakih sat vremena oglašava trubač sa isprekidanom melodijom. Legenda kaže da je tokom najezde Tatara, po-lovinom 18. veka, trubač koji je oglašavao dol-azak neprijatelja pogođen strelom te je zato melodija koju je uspeo da odsvira bila ispreki-dana. Drugi toranj je zvonik.

BRDO VAVELNa levoj obali reke Visle nalazi se čuveno

brdo Vavel na kome je istoimeni dvorac u kome su živeli poljski kraljevi, sagrađen u 14. veku. Ovaj dvorac je danas muzej, koji tokom godine

Tamo gde legenda živi, a prošlost plače

Krakov je po mnogo čemu jedinstven i apsolutno poseban

Krakov možete obići na više načina. Najatraktivnija je vožnja srednjovekovnim kočijama, ukrašenim i izglancanim kao da očekuju da svakog trenutka u njih uđe neko veličanstvo


obiđe veliki broj turista. Do njega vodi najstari-ja, kratka kaldrmisana ulica u gradu. Na Vavelu je i katedrala Svetog Vaclava i Svetog Stanislava Biskupa. Na samom vrhu Vavela nalazi se Zig-muntova kula sa pet zvona koja, po legendi, svojim zvonjenjem tera oblake i donosi lepo vreme. Legenda kaže i da će devojka koja dot-akne klatno biti srećna u ljubavi. Devojke koje posete Krakov mogu da provere istinitost ove legende.

Na zapadnoj strani brda nalazi se Zmajeva pećina i statua zmaja.

Krakov možete obići na više načina. Najatrak-tivnija je vožnja srednjovekovnim kočijama, ukrašenim i izglancanim kao da očekuju da svakog trenutka u njih uđe neko veličanstvo. Strpljivi kočijaši se nalaze na velikom krakovs-kom trgu i u najvećem miru primaju putnike rešene da se vrate vekovima unazad i voze ih u razgledanje svog velelepnog grada. Mali, simpatični autobusi, koji predstavlja kraću ver-ziju vozića na točkovima jedan su od načina na koji možete da krstarite Krakovom. Međutim, najbolje je da se za obilazak, razgledanje i uživanje u lepotama ovog starog srednjove-kovnog grada uzdate u sopstvene noge. Jedino pešačenjem možete sakupiti sve delove jednog velikog mozaika, koji se zove Krakov.

Kada odete u Krakov, trebalo bi, svakako, po-setiti Državni muzej nekadašnjeg nacističkog logora Aušvic-Birkenau. Ovaj najveći i najozloglašeniji nacistički koncentracioni logor, služio je za masovno uništenje. U njemu je po-bijeno 1,1 milion ljudi, najviše Jevreja. Aušvic se nalazi 50 km zapadno od Krakova. Ime je dobio po gradiću Osvjenćim. Posle nemačke okupacije Poljske 1939. ovaj grad je priključen Nemačkoj, a ime mu je promenjeno u Aušvic.

Potresne priče i slike koje ćete čuti i videti u muzeju, neće vas dugo napustiti. Tamo prošlost još uvek plače.

MAGIJA RUDNIKA VELIČKANedaleko od Krakova, nekih desetak kilom-

etara, nalazi se jedinstven rudnik soli Velička. Mnogi smatraju de je on jedna od najvećih atrakcija u Poljskoj. Najdublja tačka rudnika je na 327 m, a ukupna dužina hodnika je 300 km. Nalazi se ispod istoimenog grada Velička. Ovaj veličanstveni slani lavirint čini devet nivoa. Tur-

isti se spuštaju do 135 metara ispod zemlje.Rudnik je aktivan preko 700 godina. Neka-

da se na tom području nalazilo more, koje je nestalo, a za sobom ostavilo veliki broj min-erala, među njima i natrijum hlorid. Jedan deo rudnika je i danas otvoren za proizvodnju soli.

Prema legendi, mađarska princeza Kinga, trebalo je da se uda za vladara Krakova. Njena želja je bila da u miraz ponese neku dragoce-nost, tako je od svog oca zatražila da joj da rud-nik soli. Mađarski kralj je to i učinio. Princeza je tada skinula svoj verenički prsten i bacila ga u očev rudnik. Kada je došla u Poljsku, zatražila je da se na mestu današnjeg rudnika iskopa duboka jama i baš u njoj rudari su pronašli so, a u prvom iskopanom grumenu i princezin prsten. Tako je Sveta Kinga postala zaštitnica rudara u rudniku soli.

Kada se spustite u veličanstvene prostorije napravljene od soli, počnete da verujete u leg-endu i očekujete da negde u odajama sretnete princezu Kingu. U hodnicima od kamene soli mogu se videti figure koje su isklesali samouki rudari, a koje po lepoti i originalnosti ne zaosta-ju za delima najvećih skulptora. Tu se možete di-viti nestvarnim delima: patuljcima, vitezovima, kraljevima, skulpturama Getea i Nikole Koper-nika, koji je jednom prilikom posetio rudnik. Pored brojnih soba sa najfinijim rezbarijama, manjih katedrala u kojima se, često, održavaju venčanja nalazi se i dvorana u kojoj se organizu-ju koncerti, pa čak i košarkaške utakmice. Vrhu-nac lepote i ono što svakoga ostavlja bez daha je velelepna kapela posvećena Svetoj Kingi. U njoj se nalaze isklesane biblijske scene od Hristovog rođenja do Tajne večere. Sa visoke tavanice se spušta grandiozan luster napravljen od kristala soli. Odlikuje je i veoma dobra akustika. Smatra se da je ova kapela najveća podzemna crkva na svetu. U ovim prostorijama mašta zamenjuje re-alnost. U iščekivanju da sretnete princezu Kingu dolazite u jednu od soba u kojoj ćeti videti njenu skulpturu i čitavu scenu iz legende. Toliko je toga nestvarnog u rudniku soli Velička. Posle dva sata boravka u podzemnom svetu, liftom se vraćate u stvarnost. Taj povratak je veoma težak posle boravka na mestu za koje smo mislili da postoji samo u knjigama fantastike i njihovim filmskim ekranizacijama.

Biljana Marković Jevtić

Sve boje Maroka


I tako smo se upustili u avanturu otkrivanja svih nijansi od bele do crvene, a tamo ih ima beskra-jno mnogo... Započeli smo to prelepo upozna-vanje jedne sasvim različite kulture, začinjene

specifičnim mirisima i bojama jednog kišnog mar-tovskog dana. Kiša je u svaku boju dodavala malo sive nijanse i tako pomalo mutila lepotu, ali ni sunce se nije predavalo dok je provirivalo kroz oblake pokušavajući da vrati či stotu i intenzitet žute, ze-lene, plave, crvene...

Kazablanka - bela kuća u bukvalnom prevodu sa španskog. Grad je pretežno bele boje, sa primesa-ma zelenog u vidu zelenih krovova i zelenih palmi. I jedna od najvećih džamija na svetu, koja dominira gradom na samoj obali Atlantskog okeana, bela je sa primesama zelenog. Još jednom su majstori svih zanata dokazali i pokazali svu le potu ukrašavanja, tu tananu, kao čipka izrađenu dekoraciju zidova, portala, lukova, fontana. Vekovima usavršavana is-lamska kaligrafija i arabeska, dolazi ovde do izražaja u punom sjaju i pokazuje da i umetnici 20. veka imaju znanja, ta lenta i predanosti.

Sama Kazablanka je možda najmanje lep grad kraljevine Maroko, ali je najveći i najvažniji ekonom-ski centar i luka. Veliki i konstantni priliv stanovništva iz unutrašnjosti predstavlja dugogodišnji problem,

pa na obodima grada stalno niču nova improvi-zovana naselja, bolje reći straćare.

Kao i u mnogim drugim većim gradovima u Ma-roku, ovde takođe postoji stari i novi deo grada koji su gradili Francuzi tokom prve polovine 20. veka, kada je Maroko bio njihov protektorat. Iz tog peri-oda se mogu videti lepi primerci zgrada u art deko i art nuvo stilu, koji je tada u Evropi bio veoma popularan. Kažu da su arhitekte koji su dolazili iz Francuske dali mašti na volju u želji da naprave što neobičniji spoj tog stila i mavarske arhitekture. U tome su naročito uspeli praveći nacrte i gradeći re-zidencijalne četvrti sa privatnim vilama i palatama, kojih ima najviše u delu grada pod nazivom Anfa.

Nažalost, mnoge su opasane zidovima ili živim ogradama, pa radoznali turisti ne mogu da bace pogled i malo uživaju u toj lepoti.

Kaza, kako je njeni stanovnici zovu, bele je boje.Putujemo dalje, nestrpljivi da otkrijemo sledeći

carski grad kraljevine koja je vekovima odol-evala kolonizaciji. Uspevajući da sačuvaju svoju autentičnost, od Francuza, koji su bili na ovim pros-torima četiri decenije, preuzeli su ono najbolje. Au-to-putevi su u odličnom stanju, na radost nas turista naviklih na perfekciju evropskih, ali i kata strofu domaćih puteva. Atlantik neumorno zapljuskuje obalu, a mi žurimo u prestonicu.

Rabat - glavni grad. Plavo-bele kućice kasabe Udaja svakako su jedno od glavnih obeležja ovog grada. Načičkane unutar starih bedema, više liče na one sa grčkih ostrva nego na ostali deo Maroka. Sad ih masovno naseljavaju umetnici, koji na tom šarmantnom mestu prave svoje kolonije.

Rabat je prestonica i stoga je nekako mirniji i ot-meniji od susedne Kazablanke, čiji stanovnici sma-traju Rabat ipak provincijom. Na naše zadovoljst-vo, ta „provincija“ nam predstavlja glavnu palatu i rezidenciju kralja Muhameda VI, mnogobrojne ambasade i konzularna predstavništva. Palata je žuta sa zelenim krovovima, okružena parkovima.

Sjaj carskih gradova

Nezaboravni susret sa kulturom, običajima, istorijom i umetnošću marokanskih gradova. Francuske arhitekte, mavarska tradicija i moderni dizajn


Unutrašnjost se ne obilazi, a znamo da je izuzetno lepa i bogata. Moramo upotrebiti maštu i zamis-liti sve ono što smo pročitali: božanske vrtove, fontane i bazene, raskošne odaje, kralja i kraljicu, prinčeve i princeze. Ali i ova bajka ima kraj i mi krećemo u dalji obilazak.

Žurimo da iskoristimo sunčeve zrake koji se ponešto škrto pojavljuju na ovom putu, a svi su, kažu, mislili da je Maroko pustinjska zemlja. Međutim, pustinja je daleko od nas, na krajnjem jugu, preko sedam gora i sedam mora… Tačnije posle plodne ravnice pored mora, pa lanca Atlas planina, pa tek onda kamile, oaze, urme.

Najveća atrakcija Rabata je nekad davno započeta i nikad dovršena džamija iz 12. veka, od koje je os-tala samo Hasan kula, koja je trebalo da bude najviši minaret na svetu u to vreme. Ali, umro je graditelj, zamrla je izgradnja, a strašni zemljotres kasnije je dotukao i to što je do tada opstajalo. Gledajući mnoštvo malih stubova, koji su bili zamišljeni kao podupirači za velelepne lukove unutar džamije a sad izgledaju kao napušteno groblje, razmišljam koliko snova nikad nije pretvoreno u stvarnost.

Ali, neki snovi su ipak dosanjani. Baš tu, na de-setak metara pored nedovršene lepote, stoji im-pozantni mauzolej Muhameda V, gde su grobovi kralja i njegovih sinova. Novo vreme, nove ideje, ali stari, prelepi način ukrašavanja i spoljašnjih fasada i unutrašnjosti.

Mauzolej je beo sa zelenim krovom.Svetinje su u Maroku čuvaju, a grobovi velikih

ljudi kroz istoriju čak postaju mesta hodočašća gde se skupljaju zdravi i bolesni, bogati i siromašni, svi u nadi i veri u srećniji život…

Rabat, provincija i prestonica, beo je i plav, žut je i zelen.

Sa obale Atlantika krećemo u unutrašnjost konti-nenta, ostavljamo velike talase, plava boja mora se polako menja u zelenu boju trave bogatih pašnjaka.

Meknes - nekadašnja prestonica velikog, slavnog i surovog Mula Ismaila. Ovaj grad ima, čini nam se, sve boje ove države… Tu je boja cigle, plave i zelene pločice na najlepšoj kapiji, ali i sve druge boje na ostalim kapijama na bedemima

koji opasuju stari deo grada.Ismail je bio vladar, ratnik, tiranin, ali i veliki gra-

ditelj. A bio je i otac više od hiljadu dece, imao je 700 sinova i, kako kažu, ne zna se tačno koliko kćerki… I sve to iz harema od samo 500 žena!

Nažalost, malo toga iz vremena nekadašnje raskoši je danas sačuvano. Ostale su priče, zapisi i saznanje da je bio jednom jedan car… A taj car je samo želeo da ima istu velelepnu palatu kao njegov savremenik Luj XIV. Iako nikad nije video Versaj, Is-mail je čuo priče o palati Kralja Sunca, pa se zaista trudio da napravi čak i lepšu.

Meknes je šaren.

Na zelenim poljima pored auto-puta raste neko narandžasto cveće, koje na nekim mestima formira pravi tepih. Novi impresionisti, gde ste da ovo od-mah prenesete na platno?!

Fes - stari, novi (ili bolje reći malo manje star) i na-jnoviji (i opet francuski deo grada).

Najveća stara medina u svetu, u kojoj živi, radi, proizvodi i trguje više od 300 hiljada ljudi. U žućkastim tonovima zidina kriju se kuće, stanovi, radionice, stotine uličica i verovatno milion pro-davnica (skoro da sam uspela da ih prebrojim!). Prodavnice svega i svačega. I ničega. Fasciniraju me naročito one koje prodaju jedan jedini artikal, na primer, kalemove sa koncima. I od toga valjda žive… Ili mesara koja na ulici prodaje glave tek zak-lanih ovaca. Turistima se uglavnom diže želudac od tog prizora i mirisa, ali ga ipak slikaju za uspomenu na čudo neviđeno.

Ovde je vreme stalo u pravom smislu te reči, za-glavljeno možda još u srednjem veku.

A meni se kao vodiču sa inače dobrom orijentaci-jom, čini da je ova medina jedino mesto na svetu gde bih se izgubila bez lokalnog vodiča, jer je ovo pravi pravcati lavirint.

Usred tog šareniša odjednom iskrsne fascinantna fasada neke stare medrese ili bivšeg karavan-saraja pretvorenog u restoran. I ponovo se divimo lepoti izrade, pre� njenosti duboreza, čipke u kamenu, iz-rezbarenoj kedrovini na tavanicama, raznobojnim keramičkim pločicama i načinu na koji su složene da formiraju prelepe šare.

Penjemo se da bismo sa jedne terase videli mesto gde se tradicionalno štave i farbaju kože. To rade u nečemu što izgleda kao veliko betonsko saće na krovovima starih kuća, gde su burad sa bojama.

Nismo se izgubili, lokalci su ipak iskusni.I tako, posle duge šetnje, gledanja, divljenja,

kupovine tepiha i lepih predmeta stare zanatske proizvodnje, obaveznog cenjkanja, vraćamo se u hotel. Hotel je u novom delu, lep, čist i sa bazenom, pa mi se čini kao da smo se vratili iz 16. veka pravac u 21. vek.

Fes je žut.Stanovnice grada pokrivaju glave maramama

svih mogućih boja. Ima još uvek mnogo i onih zabrađenih u crno od glave do pete. Maroko se smatra jednom od modernijih muslimanskih država, gde su se žene prilično izborile za neka svoja prava. Ali, nama sa ovih prostora to i dalje izgleda daleko od neke emancipacije…

Put ka petom u nizu carskih gradova prekrivaju i dalje zelene livade, povremeno proplanci i šume hrasta od čije kore se pravi najkvalitetnija pluta na svetu. Kada se u daljini pojave obrisi Atlas planina, znamo da smo blizu cilju.

Marakeš - zovu ga crveni grad. Ali ta topla boja kojom je obojen ceo grad, nije ni crvena ni cigla ni roze, nego nešto između. Još kada je obasjana sun-cem, dobija neku posebnu notu. Interesantno je da su i stari deo u okviru medine, ali i kuće u potpuno novom delu grada u istoj nijansi te boje kojoj ne znamo ime. Neka joj naziv bude - najtoplija boja na

svetu! Naročito je lepa u kombinaciji sa plavim ne-bom i zelenilom koga u ovom gradu ima u izobilju. Tu su palme, ali i neke vrste listopadnog drveća, kog na ovom prostoru nije bilo ranije, ali je doneto iz Ev-rope i zasađeno početkom prošlog veka – kesten, bagrem, lipa. Ovde su već svi prestali da misle da je Maroko pustinjska zemlja!

Uz ivicu ulica i nekoliko širokih bulevara miriše beli cvet drveta divlje pomorandže, koje cveta dva puta godišnje i miriše skoro isto kao jasmin.

Šetamo odajama palate Baia, „veličanstvena“, koju je izgradio jedan veliki vezir i dao joj ime po svojoj omiljenoj ženi iz harema. I opet moramo malo da uključimo maštu i zamislimo kako li je iz-gledao život u raskoši, ali i u zlatnom kavezu…

Još jedna palata Badi, „neuporediva“, nekad je imala nekoliko stotina soba, dekorisanih mermer-om iz Italije, granitom iz Irske, oniksom iz Indije… Sada su ostali samo goli zidovi. Razrušena je i opljačkana. Strašni Ismail je godinama skidao sku-pocene materijale sa ove palate da bi ih ugrađivao u onu svoju u Meknesu!

Na najvećem trgu u gradu i po uličicama medine ima mnogo motora. Ono što je neobično je to da ih voze žene i to baš one gore spomenute, zabrađene, kojima vire samo oči.

I dok šetamo po suncu, apsolviramo još neke mo-mente iz istorije raznih vladajućih dinastija, slažemo se svi:

Marakeš je najlepši! Vesna Babić


Svet na dlanuSvet na dlanu 31oktobar 2015.

Postoji hiljadu i jedan razlog zašto treba doživeti Egipat


Kako predstaviti Egipat? Koristeći geograf-ske pojmove, moguće je i ovako: zemlja na severoistoku afričkog kontinenta koja se prostire od Sredozemnog mora na

severu do 23. paralele severno od ekvatora na jug. Treba znati i ovo: Egipat se graniči sa Libijom na zapadu i Sudanom na jugu. Istočna granica je Crveno more i mali deo Izraela, dok severnu čini Sredozemno more. Ali uprkos svemu, Egipat je i pustinjska zemlja. I ono što je možda najvažnije, Egipat je mesto postanka i trajanja jedne od na-jstarijih i najmoćnijih civilizacija sveta...

Ono čime se pred gostima namernicima ova zemlja ponosi jesu prestonica Kairo, za-tim čudesni Nil, piramide i sfinge, nepregledna pustinja, Luksor, letovališta Hurgada i Šarm el Šeik... Egipat je i zemlja divnih, gostoprimiljivih i simpatičnih ljudi, bez kojih utisak o Zemlji fara-ona ne bi bio toliko očaravajući.

Kairo ima jedinstvenu atmosferu koja je jed-nako uzbudljiva, koliko i opuštajuća. Srce Egipta i „majka sveta“, ovo je megalopolis sa preko 15 miliona stanovnika i grad u kojem se prošlost i sadašnjost ljube na svakom koraku. Smešten je na obalama Nila. Mostovima je povezan sa os-trvima Gezira i Roda... Na nasipu zapadno od Nila, koji gleda ka Kairu, a na vrhu platoa Giza su tri veličanstvene piramide - Keopsova, Kefreno-va i Mikerinova - okružene stotinama grobnica kraljeva i predstavnika više klase. Pre nego što im krenete u susret, trebalo bi da znate i to da su stari Egipćani gradili piramide kao grobnice koje će čuvati tela njihovih pokojnih kraljeva jer su verovali u reinkarnaciju i besmrtnost.

Kairo je jednako neponovljiv i kroz doživljaj Nacionalnog muzeja sa Tut-ankamonovim blagom, a nije daleko ni drevna prestonica Memfis sa ko-losalnom statuom Ramzesa II. Tu je i čudesni Nil, reka koja donosi život. Reka sa koje je Kairo očaravajuće lep i gotovo nestvaran sa svo-

jim minaretima i crkvenim tornjevima u daljini...U Egiptu možete da krstarite morem i Nilom, ali

i nepreglednom pustinjom. Društvo će vam prav-iti beduini, koji će vam omogućiti i da uzjašete kamilu, da sa njima u nekoj od oaza popijete

čaj i da uživate u specijalitetima na večeri koja se po tradiciji služi uz zalazak sunca...I još nešto. Boravak u pustinji je prilika i da spoznate koliko je zapravo magičan odlazak sunca na počinak u peščanom beskraju.

Ovo je i zemlja dobrog odmora. Najpoznatija i najlepša letovališta Egipta su Hurgada i Šarm el Šeik. Nekada nezaobilazna pozicija bo-

gatih Egipćana, danas je turistička destinacija s međunarodnim rejtingom. Brojni hoteli i prekrasne peščane plaže, koje zapljuskuje čisto more prekriveno koralima čine ga rajskim mes-tom. I Hurgada, jednako atraktivno letovalište, nudi neponovljiv užitak sa svojim prelepim plažama i arhipelagom nenaseljenih koralnih ostrva sa fascinantnim podvodnim svetom. Dodatak na šarm Hurgade su brojni orijen-talni bazari sa suvenirima i robom koja se kupuje uz obavezno cenkanje... I još nešto: letovališta Egipta nemaju sezonu. Ovo je jedna od retkih zemalja na planeti gde je kupanje u moru praktično moguće tokom cele godine. Zoran Šećerov

Neuništiva magija Zemlje faraona IZ PONUDE KONTIKIJA

Krstarenje Nilom Krstarenje Nilom u božanstvenom i vešto osmišljenom osmodnevnom aranžmanu više je nego idealna prilika da upoznate jednu od najstarijih civilizacija na svetu. Hramovi Kar-naka i Luksora, obilazak Memnonovih kolosa i grobnica u Dolini kraljeva, razgledanje velike Asuanske brane, uz plovidbu kroz izuzetno živopisne predele doline Nila, samo su deo priče sa slikom mistične lepote Egipta. Program „Krstarenje Nilom“ obuhvata većinu značajnih mesta iz prebogate istorije zemlje faraona. Plovidba brodom odvija se od Luk-sora do Asuana, a ceo aranžman predviđa još i višednevni odmor u uzbudljivoj Hurgadi sa obilaskom koralnog ostrva Giftun, vožnju podmornicom, safarijem u pustinji... Nil je oduvek bio izvor opstanka. Za vas, u varijanti krstarenja, biće uistinu vrelo nadahnuća.


Otvorena nova Gigatron prodavnica u srcu Beograda, na Kaleniću

Od 14. septembra, Gigatron mreža pro-dajnih objekata postala je bogatija za još jednu prodavnicu. Novootvoreni objekat nosi oznaku G5 i nalazi se u ulici

Maksima Gorkog 17. Povodom otvaranja nove prodavnice u srcu Beograda, Gigatron je obrado-vao posetioce brojnim iznenađenjima i popustima na određene artikle iz široke Gigatron ponude.

Kao i u svih ostalih 28 prodajnih objekata, tako i u ovom, kupci imaju na raspolaganju brojne mogućnosti odloženog plaćanja i dru-gih pogodnosti. Tu su redovni popusti na ceo proizvodni asortiman, koji obuhvata proizvode

računarske tehnike najvećih svetskih i domaćih proizvođača. Sve što je potrebno jeste da pratite dnevne i vikend akcije, i nabavite super proiz-vode po super cenama.

Jedna od pogodnosti koje Gigatron nudi je odloženo plaćanje „Super na rate“ koje podra-zumeva kupovinu na neverovatnih 20 mesečnih rata, uz 0% učešća i 0% kamate. Ovaj vid odloženog plaćanja će vam biti odobren istog dana i to samo uz ličnu kartu.

Uz to, prilikom svake kupovine u Gigatron pro-davnicama i na sajtu, kupci stiču bodove koji će im biti upisani na Baš Tvoju Gigatron Karticu i koje

mogu iskoristiti prilikom sledeće ili neke druge ku-povine. Sve što je potrebno je da kupac bude reg-istrovan korisnik na Gigatron sajtu i bodovi će biti vidljivi na njegovom pro� lu i Baš Tvojoj Gigatron Kartici nakon petnaest dana od dana kupovine.

Maksimalni popust koji se može ostva-riti korišćenjem bodova je 50 odsto od uku-pne vrednosti kupovine. Bodovi mogu biti iskorišćeni u svakom trenutku, bez obzira na sakupljeni broj.

Za više informacija o ponudama i popustima posetite www.gigatron.rs ili pozovite call centar na 0800 30 40 50.

Kupovina uz bezbroj pogodnosti


Tog dana, godine 1558. umrla je kćerka Hen-rija VIII, engleska kraljica u istoriji znana kao Krvava Meri. Istog dana, ali 1913. prvi brodo-vi prošli su kroz Panamski kanal... Četiri

godine kasnije, opet na taj dan, umro je francuski vajar Ogist Roden čija su dela prkosila svemogućoj prirodi. Istog datuma, ali 1976. godine, jedan dimni oblak sa zemlje krenuo je put neba: Kina je izvela najveću eksploziju u atmosferi.... I svi ovi događaji, božjom voljom ili ljudskom namerom, zbili su se 17. novembra, na dan kada je 1855. škotski istraživač i misionar Dejvid Livingston, putujući u kanuu rekom Zambezi, a u potrazi za afričkim „Božjim auto-putem“, ugledao „Mosioatunju“ ili „Dim koji grmi“. Očaran i zadivljen u svom dnevniku zapisao je da

je to „najdivniji prizor Afrike“. Čudesno obrušavanje vode u dubinu od 128 metara na Zambeziju, reci koja je snagom fascinantne upornosti pronašla put kroz vulkansko stenje, nazvao je u čast tadašnje bri-tanske kraljice - Viktorijini vodopadi.

Reka Zambezi je prirodna granica između Zambije i Zimbabvea. U srednjem toku je mir-na i široka i do kilometar i po. A onda, sasvim neočekivano, sledi prizor od kojeg zastaje dah. Jednako i strahopoštovanje. Legenda kaže da se pleme Kololo, koje je nekada živelo iznad vodopada, toliko plašilo huka obrušavanja reke da se nikada nije približilo vodopadu. Za pri-padnike plemena Tonga vodopadi su bili neka vrsta svetinje zbog uverenja da je sve ono što se

događa zapravo dokaz božjeg prisustva.Za domoroce su vodopadi, zbog oblaka pare

koji se uzdiže prema nebu i siline huka vode bili nešto nalik „dimu koji grmi“. Još više su ih zbun-jivale i plašile duge. Danju sunčeva koja je nastajala prelamanjem sunčevih zraka kroz kapljice vode, a noću mesečeva koja se na celoj zemaljskoj kugli može videti samo na Viktorijinim vodopadima. Uz uslov da je ovu lepotu stvorio sam bog, tu je i de-talj koji nagoveštava prisustvo đavola. Naime, na mestu koje je nazvano „opasna tačka“, prelivanje vodopada izaziva takvo strujanje vazduha da lagani predmeti, poput zmaja na vetru, kreću lelujajući se ka nebeskom prostranstvu.

Tamo gde su vodopadi, Zambezi je širok skoro

Dim koji grmi

Viktorijini vodopadi, najdivniji prizor Afrike

Dim koji grmi


Spomenik LivingstonuDejvid Livingston ostaje u istoriji kao prvi Evropljanin koji je ugledao čudesne vodopade na Zambeziju. Danas, u neposrednoj blizini vodopada je mesto koje nosi ime Livingston. Na centralnom trgu je, u znak zahvalnosti, podignut spomenik škotskom misionaru i istraživaču. Jedan zapis govori da je i sam Livingston ostavio ovde trag. Te 1855. godine, posle otkrića vodopada, na ostrvu sa kojih ih je ugledao, zasadio je breskvu, kajsiju i nekoliko zrna kafe. Takođe i jedno stablo baobaba na kojem je urezao svoje inicijale i godinu velikog otkrića.

dva kilometra. U dubinu od 128 metara u minuti se obrušava čak 550 miliona litara vode. Zato je gotovo nezamislivo, a sasvim je moguće, da se u periodu od septembra do kraja novembra može doplivati do samog ruba vodopada bez bojazni da bi se poput kapljica Zambezija mogli obrušiti u duboki ponor...

Istinsko čudo prirode koje milione ljudi iz celog sveta privlači svojom lepotom i snagom, najširi je vodopad na svetu. Ne zna se da li je pogled na ovo prirodno umetničko delo lepši iz helikoptera ili iz gumenih čamaca iz kojih možete takođe odmarati oči uživajući u zajedničkoj magiji vode i stenovitih ivica koje uokviruju tok Zambezija u pustolovini kroz afričku zemlju.

Za domoroce su vodopadi, zbog oblaka pare koji se uzdiže prema nebu i siline huka vode bili nešto nalik „dimu koji grmi“. Još više su ih zbunjivale i plašile duge.Aranžman predviđa i posetu Viktorijinim vodopadima na reci Zambezi, prirodnoj granici između Zambije i Zimbabvea

Razglednica sa Mauricijusa


Ogrlica od koralnih grebena

Za Mauricijus kažu da je raj na zemlji. Ko može da izdvoji dovoljno novca i vreme-na da bi se zaputio do ove ostrvske zem-lje neće zažaliti. Uživaće u njenim prirod-

nim lepotama, jer je to zemlja koja se ugnezdila u Indijski okean. Nalazi se na oko 855 kilometara istočno od Madagaskara i na 2.000 kilometara udaljenosti od istočne obale Afrike.

Mauricijus su otkrili Portugalci davne 1505. godine, a vrlo je interesantno da se oko ostrva, kao ogrlica, nalazi koralni greben koji ga štiti od velikih talasa kao i ajkula. Zato je plivanje u laguni potpuno bezbedno za razliku od većine

drugih okeanskih ostrva. Klima na ostrvu je tropska, što podrazumeva da

su zime tople i suve, a leta vlažna i vrela. Dodo, izumrla vrsta ptica koje su živele samo na Mau-ricijusu, bile su potomci podvrste golubova. Kako nisu imale prirodnih neprijatelja, izgubile su potrebu da beže od predatora i tokom evolu-cije izgubile su moć letenja. Živele su i gnezdile se na zemlji hraneći se voćem koje je padalo sa drveća. Portugalci, kao prvi ljudi koji su kročili na tlo ostrva, osnovali su koloniju koja je uglavnom služila trgovačkim brodovima kao mesto za od-mor na dugom putu ka Indiji. Dodo, koja je težila i

do 25 kilograma, bila je odličan izvor svežeg mesa i Portugalci su ih rado lovili i uživali u ukusnom mesu. Po odlasku Portugalaca, na ostrvo dolaze Holanđani koji osnivaju pravu koloniju i sa sobom donose domaće životinje, a uz brodove dolaze i pacovi koji se kasnije naseljavaju na ostrvo. Sve ove životinje hranile su se jajima ptice dodo, čime su vrlo brzo dovele do njenog izumiranja. Predan-je kaže da je poslednji primerak ptice dodo ubijen 1681. godine. Ipak, dodo je ostao večno da živi - nalazi se na grbu Republike Mauricijus.

Glavni i najveći grad je Port Luis na zapadnoj strani ostrva. Najpoznatije turističke destinacije


nalaze se na severozapadnoj i severnoj strani os-trva, a među njima se ističe Grand Bej sa velikim brojem hotela.

Na ostrvu živi 1,2 miliona stanovnika. Možda deluje neuobičajeno, ali na Mauricijusu su dva jezika zvanično u upotrebi. To su engleski i fran-cuski. Govori se i kreolski jezik.

U poslednjim decenijama ekonomija Mau-ricijusa se značajno oslanja na turizam, naročito u severnom delu ostrva, gde je izgrađen veliki broj hotela visoke klase. U njih na odmor dolaze mnoge poznate ličnosti, od političara do umet-nika, sa svih strana sveta. Na ovom nevelikom

ostrvu nema mesta za masovni turizam, ali je to nadoknađeno ekskluzivnim turizmom. Da bi se iskoristile sve prirodne blagodeti, na obali okeana podignuti su luksuzni hoteli, svi visoke klase, sa četiri, pet i šest zvezdica. To su stilski ho-teli, u čiju gradnju je uložen dodatni napor da se ne poremeti kolorit okruženja. Svaki od njih ima vlastitu peščanu plažu i golf teren, kao i teniska igrališta, teretane, bazene, ali i brojne restorane.

Interesantna je i ostrvska kuhinja. Ona je svojevrsna mešavina indijske, francuske i kre-olske kuhinje. Odlikuje se korišćenjem začina. Stanovništvo najčešće večeri provodi u nekom

od velikog broja restorana širom celog ostrva i može se naći hrana za svačije ukuse, od indijskih restorana, preko kineskih, kreolskih, južnoafričkih pa do restorana sa evropskom kuhinjom. Takođe su prisutni i veliki svetski lanci restorana. Maurici-jus može da se pohvali i kvalitetnim pivom, kao i rumom.

U centralnom delu ostrva, u mestima Rouz Hil, Katr Born i Kjurpajp uglavnom živi urbano stanovništvo koje je u velikom procentu zapo-sleno u Port Luisu ili u mnogobrojnim hotelima na obodima ostrva, a na ostrvu živi i radi dosta visokokvalifikovanih radnika iz Evrope.

Skica iz Brazila

Grad koji živi na plažiŽelja da odem u Brazil dugo je živela u

meni. Ovaj put konačno su se poklopile sve kockice tako da sam uspela da po-setim ovu magičnu zemlju. Sada, po

povratku, prosto mi se čini nestvar nim da sam bila tamo, da sam šetala po čuvenoj Kopakabani, pila kokosovo mleko i uživala u toplom moru sa velikim brojem ljudi iz različitih krajeva sveta.

Kakva li je, zaista, ta zemlja? Da li je stvarno tako opasno na ulicama gradova? Ovo su bila samo neka od pitanja koja su se vrzmala u mojoj glavi tokom dugog leta do Rio de Žaneira. Kao studenta turizma, veoma me je zanimalo kako se to živi u državi sambe i da li su priče o „neprest-anom plesu i pesmi na plaži“ zaista istinite. Sada znam da jesu.

Najzad, stigosmo u Rio! Ubrzo nakon sleta nja, vodič nam je skrenuo pažnju na „sitne“ probleme do kojih može doći. Međutim, iako neke opas-nosti postoje, uverila sam se da je Rio grad koji vredi toga. Najznačajnije znamenitosti obilazili smo grupno, tako da razloga za brigu nije ni bilo.

Nismo propustili nijednu atrakciju ovog grada.

Bilo je vrlo uzbudljivo popeti se na Glavu šećera, naročito za one poput mene koji se boje visine. Naravno, jedini način da dođete gore je žičara. Ništa manje avanturistički nije bilo ni popeti se vozićem do statue Hrista. Međutim, osećaj kada se nađete tamo je stvarno nezamenljiv i svaki strah se na kraju isplati. Tokom popodneva, običaj nam je bio da odemo na plažu, čuvenu u celom svetu - Kopakabanu. Ovaj grad naprosto „živi“ na plaži. Mnoštvo ka� ća, dugačko šetalište tokom celog dana puno je ljudi što dodatno upotpun-juje doživljaj. Razloga za veselje uvek ima.

Uveče, kada smo pomislili da su već svi doživljaji za taj dan gotovi, vodič nam je predložio da ode-mo do tipičnog lokalnog kluba. Naravno, veoma živahna i, ako ništa drugo, duhom mlada grupa, bez razmišljanja je pristala. Iako smo očekivali da će vrhunac večeri biti dobar ples i svirka, četiri devojke iz grupe su to promenile. Naime, do klu-ba smo morale doći taksijem, koji nije mogao da priđe do vrata. S obzirom na to da smo bile pod utiskom raznih priča o Brazilu, nismo se usudile da izađemo iz taksija, te je jadan čovek kružio

oko zgrade više od pola sata, dok nije stigao os-tatak grupe. Naravno da se nije desilo ništa što bi ostavilo loš utisak. Veče je proteklo u veselju, plesu i radosti zbog toga što smo baš tu gde smo. Ipak, verujem da je ova priča celoj grupi ostala u sećanju.

Jedan od izleta koji mi je posebno ostao u sećanju je i odlazak na vodopade Iguasu. Jedva sam čekala da vidim ovo remek-delo prirode. Da li njegovoj lepoti doprinosi buka koju stvara voda, ili prelepa duga koja se može videti na svakom koraku, ne znam. Ali sigurno je da neke od prizora nikada neću zaboraviti. Provlačili smo se do samog vodopada i taj osećaj kada stojite pored njega, slušate huk i osećate kapljice vode na licu zaista ostaje u vašem sećanju za ceo život.

Sada, dva meseca nakon puta, sedim u svo-joj kući i razmišljam šta je to što je ovo putovanje učinilo tako jedinstvenim? Jednostavnog odgovora nema. Ali, jedno je sasvim sigurno - kombinacija uzbudljive zemlje, izuzetno druženje i odličan vodič učinili su da ovo putovanje zauvek ostane duboko urezano u moje srce. Dragana Milenković




Krstarenje Dunavom - ovoletošnji turistički hit

Dunav je oduvek bio i avantura s bezbroj iznenađenja. Granica među narodi-ma, ali i objedinitelj prostora sa toliko mnogo identiteta. Ploveći ovom vodom

na čijim su obalama pejzaži promenljivi, go-tovo pokretni, upoznaje se ne samo impresivna prošlost već i inspirativna sadašnjost uramljena u priču kako ljudi uz malo dobre volje mogu men-jati predrasude i stvarati navike s ukrasom dobrih poruka.

Smederevska tvrđava i saga o Đurađu i Jerini zna da uzburka emocije jednako kao i Dunav talasima svoju vodu kad mu nešto nije po volji. Viminacijum je grad spomenik, odnosno dokaz da je nekad na Dunavu bila granica Rimske im-perije... Golubac sa svojom tvrđavom putnika na-mernika vraća u vreme srednjeg veka a plovidba Đerdapskom klisurom kao da otvara vrata nest-varnog prostora iskazanog kroz prirodni i istorijs-ki fenomen danas uokviren u fascinantne prizore Nacionalnog parka Đerdap, jednog od najlepših u Evropi... Međutim, ovo je samo delić onog što vas čini ponosnim na zemlju kojoj u jednom delu svog toka i Dunav pripada (588 kilometara).

Nekada u ona srećnija vremena, takođe tamo, od Beograda do Kladova, putovalo se Dunavom, ali - brzo. Vodu je talasao moćni gliser koji nije mario za lepotu obala. Umesto hedonista, glise-rom su jurili avanturisti s adrenalinskim nabojem u krvi. Ovog puta, četvrt veka kasnije, plovi se brodom „Aquastar Maksim“. Sporije, ali sa većim užitkom...

Dunav, kao na dlanu, nudi da se mnogo toga otkrije, istraži i izmašta. Uostalom, zar jedan od

zadataka putovanja nije i taj da uspostavlja izvor-nu harmoniju koja je nekada postojala između čoveka i univerzuma. Pogled na ostatke rimskog grada Lederate, tamo kod Rama, kroz podatak da se zapravo ne zna kada je izgrađena, kao da kazuje koliko je i istorija (ponekad) nepouzdana. Zna se samo da je turski sultan Bajazit, krajem 15. veka utvrđenje ojačao, ali se danas ne zna kako je ono i zaista izgledalo jer je izgradnjom Hidroele-ktrane Đerdap deo tvrđave potopljen. U takvim situacijama mašta jedina može da pomogne baš kao i u priči o Staroj Palanki, seocetu s druge, tj. leve obale Dunava znanom i po tome što se u njegovih 12 kuća smestilo 16 kafana. Nisu sve na obali Dunava, ali se u njima uživa u lepoti alaske čorbe s ribom iz Dunava. Ukoliko vaša mašta može svašta, eto nove prlike za još jedno zado-voljstvo.

Nije dovoljno samo videti. Kad se putuje, umeće je i znati gledati. S vode Dunava za sve oči Ada Huja nije ista slika, baš kao što to nije ni ostvo Forkontumac s legendarnom Belom stenom. U tom vidokrugu s Dunava, na putu od Beograda do Kladova, jesu i pejzaži Grocke i Velikog Sela, zatim fascinantno arheološko nalazište Vinča s ostacima neolitskog naselja, Omoljička ada... Tu su i ušća Velike Morave, Tamiša i Nere u Dunav, zatim i Golubački grad, Srebrno jezero ili impresivne razglednice Duna-va, reke koje je odavno arterija srednje Evrope. Dunav nije samo velika i moćna reka, on je i mit, voda života mnogih naroda što su na njegovim obalama svili gnezdo, ime koje se s uzvišenošću izgovara na desetak jezika.

Ime koje se s ponosom izgovara na desetak jezika

Hotel Aquastar Danube 4*Hotel „Aquastar Danube“, kategorisan s četiri zvezdice, novo je i moderno zdanje. Raspolaže sa 54 deluks sobe i nekoliko apart-mana. Restoran „Imperator“ prepoznatljiv je po jelima nacionalne i internacionalne kuhinje, odnosno specijalitetima od sveže rečne ribe. Hotelski bar nudi odabrana pića, a moderan velnes centar, pored otvorenog i zatvorenog bazena sa slanom vodom, pod svojim krovom ima i modernu saunu, džakuzi, fi tnes centar, usluge aromaterapije, masaže i kao bonus - salon lepote. I sve ovo se nalazi na samo nekoliko koraka od nestvarno čiste peščane gradske plaže na kojoj su ležaljke i suncobrani


Brod „Aquastar Maksim“Kladovo nema more, ali ima Dunav. Pametnom dovoljno. Tim istim Dunavom najinspirativnije je putovati od srpske prestonice do grada ili varoši na istoku Srbije. Sa palube broda „Aquastar Maksim“ (dužina 28 i širina sedam metara), koji u sezoni svakog petka ujutro kreće put Kladova, uz nestvaran doživljaj nižu se istinske istorijske vrednosti: Beo-gradska tvrđava i kula Nebojša, Vinča, Smederevska i Ramska tvrđava, Golubački grad, Lepenski vir i Viminacijum, Nacionalni park Đerdap, klisura Kazan i Trajanova tabla… Na istom putu su još, ali na rumunskoj obali, čudesni manastir Mrakonija i monumentalni lik Decebala isklesan u steni visokoj 40 metara. Tu su i brojne dunavske ade, ušća nekoliko reka (Tamiš, Morava…), pitoreskna naselja na obali poput Stare Palanke znane i po tome što ima više kafana nego kuća…Kapacitet broda je 80 sedećih mesta u moderno opremljenom salonu sa barom, dva velika LCD monitora visoke rezolucije i savremenim zvučnim sistemom. U ovom salonu za vreme plovidbe ser-vira se i ručak kao bife-švedski sto. Brod je oprem-ljen i ležaljkama na gornjoj sunčanoj palubi, kao i najsavremenijim navigacionim sistemom.

KLADOVO POSTAJE TURISTIČKA DESTINACIJA VREDNA PAŽNJE

Varošica sa srcem i dušomNekada je preko vode spajao Gornju Meziju i Trakiju. Danas kao turistička atrakcija postoje samo

stubovi Trajanovog mosta. Tu su, u blizini, i ostaci antičkog naselja Pontes, turske tvrđave Fetis-lam, ponosni manastir Svete Trojice, spomenik Koči Anđelkoviću, junaku iz epske poezije, za-

tim i zanosna lepota Đerdapa, jednog od najatraktivnijih nacionalnih parkova Evrope… I ma koliko sve izrečeno ličilo na katalošku promociju nekog, možda turskog turističkog centra ili na razglednice nekog božanstvnog grčkog ostrva, priča je zapravo naša i njen nastavak izgleda ovako…

Reč je, dakle, o Kladovu, varošici od desetak hiljada stanovnika ni nalik na slične u Srbiji. Čista i umivena, bez opušaka i smeća na ulicama, ukrašena brojnim mirisnim alejama cveća i drveća, kao i zelenim tepisima uredno podšišane trave koji se redovno zalivaju. Nenametljive kuće s ofarbanim ogradama i domaćinski ulepšanim okućnicama, zgrade s novim fasadama neobičnih boja i bez in-fatilnih gra� ta. Stara čaršija, pretvorena u pešačku zonu, mesto je sastanaka i rastanaka. Brojni ka� ći i kafanice sa stolovima i suncobranima na ulici, uz sjajnu ponudu ića i pića s nepristojno dobrim cenama. Ukras grada je obala s uređenim kejom kao izmišljenim za šetnju i džoging.

Kladovo ima i stari hotel „Đerdap“ koji se renovira i uskoro će bit kao nov. Bašta ovog hotela, s pogledom na Dunav, jedna je od lepših u gradu. Centar za kulturu poznat je po kvalitetnim programima a znatiželjni turista neće pogrešiti ukoliko svrati i na gradsku pijacu. Tu se može naći čuveni med s obronaka Miroča, ali i aronija koju prodavci nude pod sloganom “sveže ubrana, s rosu oprana”, jer u okolini Kladova (?!) ima nekoliko plantaža ove biljke.

I još puno toga u Kladovu je turistički atraktivno. Blizu su legendarne negotinske Pimnice, manastir Vratna i čudo prirode s istim imenom. Arheološki muzej u gradu je prava mala istori-jska čitanka, a moćna hidroelektrana Đerdap zaštitni znak prosperiteta ovog kraja. Domaćini su ponosni i na vinariju u obližnjem mestu Kostol, s vinima spravljenim od autohtonih vrsta grožđa. Kladovo puno toga ima ali nema marinu, onu pravu u kojoj bi sidro bacali brojni rečni kruzeri koji krstare Dunavom. A kad bi i to imao, onda bi se o ovoj lepoti pričalo i u Evropi.

U Kladovu sigurno nećete provesti godišnji odmor, ali ukoliko sebi i onima koje volite baš u ovom gradu priuštite bar produženi vikend bićete bogatiji za jedno novo iskustvo i uistinu ponosni što Srbija ima i ovo.

besplatni. Osim što je kao hotel savršen za odmor a sa dodatnim sadržajima i za kon-gresni turizam, jednako je idealan i za boravak sportista (koriste ga najviše Rumuni), jer ima i modernu sportsku dvoranu koja se, verovali ili ne, zimi svakodnevno greje a leti rashlađuje. Tu je i svima znani Sportski centar u Karatašu s idealnim fudbalskim terenima…

U novom izdanju Ginisa su i zanimljivi turistički rekordi

Najskuplje putovanje 27 miliona dolara


1 Najstariji muzej na svetu osnovan je 1660. go-dine. Bio je to Muzej kraljevske vojske u Londonu.

2 U Ginisovu knjigu rekorda upisao se i Gaj Amal-� tijano Ortez, koji je prepešačio put od 6.006,03

kilometra, potpomognut štakama. On je svoje put-ovanje počeo 16. marta a završio 6. septembra 2014. godine. Tokom ove neverovatne avanture pešačio je u proseku 32 kilometra dnevno.

3Kinezi su Amerikancima preuzeli titulu najvećih potrošača, London i Pariz se kon-

stantno bore za titulu najposećenijeg grada, ali kad je u pitanju najposećenija zemlja, već go-dinama je na vrhu Francuska. Još 1999. godine Francusku je posetilo 73 miliona ljudi. Taj broj do 2012. povećan je za deset miliona posetilaca na godišnjem nivou. Tome je doprineo svakako i Luvr, otvoren 1973. godine, koji ponovo važi za najposećeniji muzej/galeriju na svetu. Samo 2012. godine posetilo ga je 9.720.260 ljudi.

4Mosinrem u Indiji je Ginisov rekorder kao mesto na svetu sa najvećom prosečnom vlažnošću vaz-

duha i količinom padavina. U ovom slučaju, najveće padavine beleže se tokom sezone monsuna od juna do septembra, a prosek iznosi 11.873 mm godišnje. Nasuprot tome, najveća suša zabeležena je u perio-

du između 1964. i 2001. godine u pustinji Atakama u Čileu, gde je godišnje palo 0.55 mm kiše.

5Najtoplije mesto na svetu je Ranč Grinlend u kalifornijskoj Dolini smrti, koje se vratilo

na vrh liste toplih mesta. Naime, 10. jula 1913. blizu pomenutog ranča izmereno je 56,7 stepeni Celzijusa. Potom je 1922. godine rekord preuzela El Aziza u Libiji, gde je bilo izmereno 58 stepeni. Sada je Dolina smrti ponovo preuzela vođstvo.

6Najhladnije mesto na planeti je u predelu oko ruske istraživačke stanice Vostok, gde polarne

noći mogu trajati mesecima, a temperatura se 21. juna 1983. spustila na -89,2 stepena Celzijusa.

7 Najveći rolerkoster na svetu postavljen je u Nju Džersiju, u zabavnom parku „Six Flags Great Ad-

venture”. Zove se Kingda Ka i visok je 139 metara.

8Koja je trenutno najviša zgrada na svetu? To je Burdž Kalifa u Dubaiju, visoka 828 metara.

Još uvek drži ovaj rekord, iako bi oblakoder u izgradnji “Sky City One” u Kini trebalo da bude visok 838 metara. Ali ni to nije ništa spektakular-no ukoliko bude završena izgradnja Kraljevskog tornja u Saudijskoj Arabiji, koji bi prema planu trebalo da bude viši od 1.000 metara.

9Najskuplje turističko putovanje i dalje je po-seta Svemirskoj stanici koja košta i do 27 mil-

iona dolara. Od 2001. godine za ovo putovanje odlučilo se “svega” sedam osoba.

10Najveći kruzer koji plovi našom planetom jeste “Allure of the Seas”, koji može da primi

čak 6.318 putnika. Uz sav svoj luksuz, on ipak ne može da se pohvali najskupljom (hotelskom) so-bom, jer taj rekord drži hotel “President Wilson” u Ženevi. Za noć u kraljevskom apartmanu u tom ho-telu potrebno je izdvojiti nešto više od 52.000 evra, ali će vas zato u apartmanu čekati stenvej klavir sa jedinstvenim pogledom na Ženevsko jezero.

oktobar 2015. Svet na dlanuSvet na dlanu 43oktobar 2015. Svet na dlanuSvet na dlanuSvet na dlanuSvet na dlanuSvet na dlanu 43

Putopisni zapis iz prestonice Letonije

Letonija je nekadašnja republika moćnog SSSR. Odavno to nije (još od 1991), ali u njoj i danas ima puno toga što se može nazvati neraskidivom vezom ili dokazom da je to

nekada bio uzoran brak. Ima i onih koji mešaju Letoniju i Litvaniju. Istina je da su tu, jedna pored druge, da su kroz vreme imale istu sudbinu a ono po čemu možete, bez većeg razmišljanja, da ih ra-zlikujete jeste podatak da se u Letoniji ne igra tako dobro košarka kao što je to slučaj u Litvaniji…

Letonija je republika. Zemlja u sastavu EU. Mala i siromašna. Po površini otprilike jednaka je Norveškoj, ali samo po površini. Prepoznatlji-va je po lepim jezerima, letovalištu Jurmala na Baltičkom moru i Rigi, glavnom gradu u kojem se, uprkos svemu, ima šta videti i doživeti. Sve ostalo u ovoj zemlji Baltika je uglavnom šuma i livada. S puta se mogu ugledati i sela, uglavnom stara sa ne baš bajkovitim kućama.

Već pri prvom susretu s prestonicom ove zemlje vidljivi su ostaci sovjetske arhitekture. To ne znači i ružne arhitekture, jer u mnogim zemljama postoje gradovi i zdanja koja se mogu pohvaliti i lepim izgledom bez obzira što pripadaju socarhitekturi. Konkretno Palata kulture u Varšavi ili zgrada Univerz-iteta u Moskvi. I Riga, naravno, ima nešto ovako iako je na njenim ulicama daleko vidljivije ono što pri-pada razdoblju secesije. Riga je, zapravo, poznata po fasadama neobičnih ali i uspešnih kolora.

Zahvaljujući njima i grad deluje mnogo lepše u siv-ilu Baltika gde kiše padaju gotovo kao u Londonu. Ovakve fasade, plus zeleni parkovi i reka Daugava, Rigi daruju poseban šarm.

Stari grad, užlebljen između široke reke Daugave (van granica Letonije poznatije kao Dvine) i uskog kanala, popločan je krupnom kaldrmom i velikim delom je pešačka zona. Na mapama grada koje dobijete u avionu ili hotelu jasno su naznačene glavne atrakcije: Riški dvorac u kome se danas nalazi rezidencija letonskog kralja, zatim Kuća tri brata - tri susedne zgrade koje slikovito dočaravaju razvoj gradnje trgovačkih domova, Ulica Torna sa Švedskom kapijom i najdužom zgradom u gradu, nekadašnjim švedskim garnizonom u koji su se da-nas uselile mnoge kafanice i suvenirnice, Barutana i susedni vojni muzej (besplatan ulaz!), Mačja kuća, zdanje „crnih glava“ - prvobitno sedište trgovačke gilde, danas muzej i povremeno koncertna dvora-na, luteranska katedrala sa predivnim orguljama i Crkva Svetog Petra.

Na samom obodu pešačke zone nalazi se vele-lepni spomenik slobode podignut u čast oslobođenja Letonije, Nacionalna opera u kojoj je M. Barišnjikov napravio prve baletske korake, ruska pravoslavna crkva koja je nekoliko godina korišćena kao planetari-jum zato što je Brežnjev smatrao nedopustivim da se održavaju pravoslavni obredi u neposrednoj blizini Lenjinovog spomenika koji se nalazi u istom parku.

U Rigi, inače, ima dosta zelene površine, kažu da čak 30% grada zauzimaju vrtovi i parkovi.

Za ljubitelje arhitekture „art nouveau“, a i nas laike koji volimo šareno i kitnjasto, nezaobilazna je šetnja ulicama „nove“ Rige, severoistično od starog grada, nastale u doba carske Rusije. Tek ovde se uviđa čitava veličina i raznolikost ove male države. Raskošno ukrašene pastelne fasade stam-benih višespratnica svedoče o bogatstvu lokalnog stanovništva s kraja 19. veka. Naročito su vredna pažnje zdanja arhitekte Ajzenštajna. Te zgrade su nacionalizovane u vreme Sovjetskog Saveza i služile su kao kolektivni stanovi, a kada su vraćene prvobitnim vlasnicima bilo je onih koji se nisu previše obradovali zato što je nova vlast propisala obavezu održavanja zgrada u originalnom obliku i iznutra i spolja.

Kada se umorite od pešačenja i slikanja, ne nedostaju ka� ći ili restorani u koje možete da sed-nete da popijete jedan crni balzam, tradicionalnu letonsku travaricu sa 45% alkohola, a po pitanju hrane može da se bira: od ruskog boršča, preko ja-panskog sušija do italijanske pice.

Veče može da se završi u noćnom klubu hotela Reval Latvija, koji se nalazi na 26. spratu odakle se pruža fenomenalan pogled na celu Rigu. Taman da se preslišate da li ste zapamtili šta ste videli u toku dana...

Zeleni plašt raskošne Rige

Proverite da li znate...


1. Epitet muzičke prestonice sveta je odrednica za...a) Liverpulb) Bečc) Novi Sad

2. Plava džamija je nezaobilazna tačka turista i celog sveta koji posete...a) Bugarskub) Mađarskuc) Tursku

3. Duždeva palata, grandiozno zdanje gotske arhitekture, ponos je..a) Veroneb) Rimac) Venecije

4. Karlov most, najprepoznatljiviji simbol Pra-ga, spaja obale...a) Dunavab) Vltavec) Visle

5. Najstariji grčki arhitektonski stil, koji je pečat brojnih hramova u Atini, je...a) dorskib) jonskic) korintski

6. Prvi put Moskva se pominje 1147. godine a njen osnivač je knez...a) Jurij Dolgorukib) Danil Aleksandrovičc) Ivan I Danilovič

7. Kremlj je istorijsko, duhovno i političko srce Moskve. U prevodu Kremlj znači...a) veliki bedemb) crvena tvrđavac) carska kula

8. „Grad svetlosti“ je asocijacija na prestonicu...a) Italijeb) Španijec) Francuske

9. Barselona je glavni grad...a) Baskijeb) Španijec) Katalonije

10. Katedrala Sagrada Familija, Gaudijevo fascinantno ostvarenje, simbol je...a) Seviljeb) Barselonec) Valensije

11. Ostrvo Murano, poznato i kao Ostrvo stak-la, nalazi se nadomak...a) Venecijeb) Kazablankec) Lisabona

12. Svi su čuli reč flamenko, a flamingo je...a) vrsta pticeb) vrsta začinac) igra sa pevanjem

13. Američki senat je kupio Aljasku od Rusije za 7,2 miliona dolara. Bilo je to...a) 1867. b) 1876.c) 1887.

14. Azurna obala je jedna od najprestižnijih turističkih destinacija Evrope. Teritorijalno pripada...a) Španijib) Francuskojc) Italiji

15. Glavni grad Balija, fascinantne turističke destinacije iz ponude KonTiki Travela, je...a) Denpasarb) Asmarac) Bamako

16. Zemlje Beneluksa, čije lepote i vrednosti možete doživeti u aranžmanu KonTiki Travela, unija su koju čine tri zemlje...a) Luksemburg, Lihtenštajn i Belgijab) Lihtenštajn, Belgija i Holandijac) Holandija, Belgija i Luksemburg

17. Jedna od najpopularnijih destinacija lju-bitelja skijanja je i Bansko. Ovaj moderni ski-centar nalazi se u...a) Češkojb) Poljskojc) Bugarskoj

18. Barbados, jedna od najegzotičnijih desti-nacija izbirljivih turista iz celog sveta, pripada arhipelagu...a) Malih Antilab) Dodokanezac) Kornata

Karlov most spaja obale...

Odgovori: 1. b) Beč, 2. c) Tursku, 3. c) Venecije, 4. b) Vltave, 5. a) dorski, 6. a) Jurij Dolgoruki, 7. a) veliki bedem, 8. c) Francuske, 9. c) Katalonije, 10. b) Barselone, 11. a) Venecije, 12. a) vrsta ptice, 13. a) 1867. , 14. b) Francuskoj, 15. a) Denpasar, 16. c) Holandija, Belgija i Luksemburg, 17. c) Bugarskoj, 18. a) Malih Antila


ZDRAV I UKUSAN OBROK ZA NEKOLIKO MINUTA UZ FRIKOM SMRZNUTO POVRĆE

Ukoliko vas obaveze sputavaju i nemate uvek vremena da idete u svakodnevnu nabavku, a ipak želite

da se zdravo hranite tu je Frikom smrznuto povrće. Frikom smrznuto povrće bogato je vitaminima i mineralima zahvaljujući modernom procesu proizvodnje u okviru koga se posebna pažnja posvećuje očuvanju hranljivih materija i vitamina. Širok asortiman Frikom smrznutog povrća omogućava pripremu različitih jela, iz različitih svetskih kuhinja za sve one koji vole kvalitetan i ukusan obrok.

da se zdravo hranite tu je Frikom smrznuto

Royal i Provansa mix

Ukusan i zdrav obrok od povrća moguće je pripremiti za samo nekoliko minuta uz Frikom smrznute mešavine povrća. Royal i Provansa mix predstavljaju mešavine pre� njene arome, od najkvalitetnijeg povrća sa dodatkom prirodnih začina i biljnog ulja. Royal mix, Frikom premium proizvod, sastoji se od brokolija, paprike, crnog luka i kukuruza šećerca, uz dodatak prirodnog začina i biljnog ulja i predstavlja pravi izbor za sve gurmane i ljubitelje začinjenih specijaliteta. Za one koji vole blaže ukuse, tu je Provansa mix koja se sastoji od baby šargarepe, žute šargarepe, graška i kar� ola, obogaćena je sosom na bazi meda, putera i začina i doneće vam pravo uživanje u mirisima i ukusima juga Francuske.

različitih svetskih kuhinja za sve one koji vole kvalitetan i ukusan obrok.

Ukusan i zdrav obrok od povrća moguće je pripremiti za samo nekoliko minuta uz Frikom smrznute mešavine povrća. Royal i Provansa mix predstavljaju mešavine pre� njene


Može i rakija pre sira i kajmakaZlatibor je ukras Srbije. Planina lepotica. Leg-

enda kazuje da je ime dobio zahvaljujući velikom broju belih borova sa četinama boje starog zlata koji su nekada prekrivali

zlatiborsku visoravan. Na Zlatiboru je uvek lepo. Njegov kolorit i pejzaži, mirisi i klimatske karakter-istike, naprosto prijaju čoveku. Najlepši je možda u danima septembra, na kraju leta i početkom jese-ni, kada nema puno gužve. Dvadesetak stepeni ne godi zimogrožljivima, ali na njegovom reskom vaz-duhu utisak je sasvim drugačiji. Narod prepričava, a treba mu verovati, da taj i takav vazduh čisti krv, leči dušu i telo, smiruje nerve.

Zlatibor, u ranu jesen, izgleda mirnije nego leti ali to ne znači da je dosadan. Naprotiv! U ovo doba godine, pogotovo vikendom najviše je parova. Romantične i zaljubljene duše, i ne samo oni, vole da svrate na planinu na kojoj svako pronađe nešto za sebe. Odmor, šetnje brdima, domaća hrana i piće... Tu je, naravno, lepota prirode, a onda i prirodni tereni za sportske aktivnosti. Mnogo je razloga zašto se valja izmestiti sa vreline gradskog betona i prošetati po visoravni poznatoj po ruži ve-trova koji se na njoj sudaraju.

Hrana je na Zlatiboru uvek sveža, domaća, osim ako ne nabasate na umornog konobara ili kuvara kojem se žuri kući pa zaboravi da podgreje čorbu. Ugostitelji se trude da gostima pruže ugođaj za sva čula i hranu čiji se ukus ne može lako pronaći u velegradu. Domaći kajmak, pršuta i sir, već pri

samom pomenu izazivaju glad. Domaće čorbice dušu su dale za okrepljenje. Jagnjeća u “Gozbi” s jakim ukusom govorila je pet svetskih jezika, što se moglo videti i po grupi Rusa koja ju je glasno ali i slasno srkala. Kačamak poslužen u glinenoj posudi sa kiselim mlekom u kojem ostaje kašika poseban je praznik za čula, naročito za doručak.

Dražesna mala pijaca uvek je puna svakakvih đakonija. Prodavci vas po pravilu nude da probate domaći pršut, sir, kajmak, pa i slatko. Neretko padne i po koja rakija, a sve u službi dobre kupovine. A tek poznati zlatiborski džemperi! Nema im ravnih.

Zlatiborski kraj čine posebnim i vredni domaćini koji sami prave proizvode ali ih i sami prodaju. Med livadski i bagremov, sirupi od maline, kupine, borovnice i sada već neizostavne aronije. Med od borovih iglica odličan je, kažu za lečenje bronhitisa i kašlja. Domaće jabukovo sirće preporučuje se za smanjenje holesterola i triglicerida. Sve te savete i preporuke dobićete od ljubaznih prodavaca.

Odlazak do Čigote je šetačka trasa. Pet kilometa-ra od centra nije mnogo a ovo šetalište je omiljeno. Mnogi se, uveliko promrzlih lica i usporenog hoda, kreću uživajući u vidokrugu. Na vrhu spremno čekaju klupe za one koji žele da se odmore. Odmah u blizini je mala kafe-konoba u kojoj se služi jaka crna kafa i odlična pita od jabuka. Spomenik koji je posvećen partizanima streljanim 1941. godine ukrašen je stihovima Vaska Pope: “Ne dam ovo sunca u očima, ne dam ovo hleba na dlanu”.

Ipak, lepote Zlatibora vidno posustaju pod nasr-tajima bagera i urbanizacije. Njegov ruralni deo gubi svoje odlike i postaje bleda kopija. Priroda u samom centru nestaje, gotovo da je više nema. Sve je poprimilo urbani i komercijalni ton. Butici su na svakom koraku. Svi bi da imaju nekretnine i svako bi da gradi nešto svoje. Hoteli niču kao pečurke po-sle kiše a dima je više nego ikad. Onaj nekadašnji izgled i stari borom optočeni Zlatibor, sada je samo sećanje meštana koji se i danas okupljaju sva-kodnevno na klupama u centru... Ljupka Katana

Zlatibor, u ranu jesen, izgleda mirnije nego leti ali to ne znači da je dosadan. Naprotiv! U ovo doba godine, pogotovo vikendom najviše je parova. Romantične i zaljubljene duše, i ne samo oni, vole da svrate na planinu na kojoj svako pronađe nešto za sebe

Jesenje ruho zlatiborskog kraja


Vrući kolač sa šljivamaHotel, hotel, hotel... Po usluzi ističu se “Mona”, renovirani “Pal-isad” i odmaralište Dunav osiguranja. Hotel “Mona” gostima nudi pregršt sadržaja za opuštanje duha i tela. Wellness cen-tar je u okviru samog hotela, kao i restoran bar “Perun”. Spa tretmani, masaže, bazen i teretana, na raspolaganju su gos-tima ali i onima koji to nisu. “Palisad”, “Zelenkada” i “Zlatiborski konaci” su najpoznatiji, dok su hoteli “Mona”, novi “Palisad” i “Dunav” najskuplji. Pristojan smeštaj možete pronaći i u “Vili Jezero”, kao i u mnogobro-jnim privatnim apartmanima. “Apartmani Stamenković” nude odličan smeštaj po pristojnim cenama i uz ljubazne domaćine.Poslastičarnica “Feniks” nadaleko je čuvena po poslasticama. Kupovi, kolači i palačinke pravi su praznik najpre za oči a onda i za čula. Mali podignuti plato u dvorištu ispred, ukrašen fontanom, pravo je mesto za uživanje na zubatom jesenjem suncu. Drveni most deli samu poslastičarnicu od platoa i dopunjuje ugođaj. Kada kolači pristignu, sva priča prestaje i počinje dečja radost. Preporučujem vrući kolač sa šljivama koji se služi uz puding od vanile, kao i čokoladni sufle uz kuglu sladoleda i šlaga.Pice, palačinke i ostalu brzu hranu pronaći ćete u kafeu “Kraljev konak” kao i “Adađo” gde je usluga slabija. Ako ne želite da prekidate šetnju, tu su i usputne tezge sa palačinkama i belgi-jskim vaflima.Za mlade posetioce najpoznatija je Zlatiborska pivnica. Viken-dom je puna a radnim danima utihne. Kafe “Vendom” je često pun, ali muzika nije za svačiji ukus.Ipak nekadašnji Irish pub, današnji kafi ć “Grand” radi punom parom. Diskoteka “Pub” nalazi se odmah ispod njega.Ski centar Tornik i žičaru valja posetiti. Vikendom je pravi ugođaj uživati u prirodi iz ptičje perspektive.Krčma “Gaj” na putu ka Torniku je nezaobilazna, najviše zbog pogleda koji se pruža sa terase na Čigotu. Kuvano vino nešto je drugačijeg ukusa. Možda i zato što je spremljeno s pažnjom domaćina (ili mi se bar tako činilo). Kiselo mleko, posluženo iz zemljane male posude pruža ugođaj ako ga probate sa nekom od domaćih pita.

Svet na dlanu48 Svet na dlanu oktobar 2015.

Čitajte na odmoru

POTRAGA ZA ODRI Sofi Kinsela

Odri nije u stanju da izađe na ulicu. Čak ni u kući ne može da skine tamne naočare. Ona pati od anksioznosti.Onda se u njenom životu pojavljuje Lajnus, drug njenog brata. Svojim prijateljskim osmehom nalik na krišku pomorandže i duhovi-tim porukama, on navodi Odri da opet izađe iz kuće – za početak barem do Starbaksa. Odri oseća da uz Lajnusa može da radi sve ono čega se ranije plašila. Odjednom joj se čini da bi mogla opet da se vrati u svet od kojeg se otuđila.Spremite se da se smejete, sanjate i nadate zajedno sa Odri, koja shvata da čak i kada pomislite da ste izgubili sebe, ljubav ipak može da pronađe vas...

PRE NEGO ŠTO CRVIMA KAŽEM ZDRAVO Srđan Dragojević

Bilo jednom na istoku je scenario nastao po motivima romana Bodljikavo prase Džulijana Barnsa i bavi se prvom godinom tran-zicije u istočnoj Evropi, nekom vrstom mentalne i moralne korupcije u politici. Škartovi su priča o jednoj noći tokom bombardovanja Beograda 1999. godine. Napisao ga je zajedno sa Dimitrijem Vojnovom i pred-stavlja završni deo trilogije sa Lepim selima i Ranama. Nebesa je scenario po motivima priča već zaboravljenog francuskog pisca Marsela Emea. Bavi se čudima u 21. veku, dobu lažnog prosperiteta, a zapravo dobu povratka u srednji vek na svim planovima, pa dakle i odličnom za – čuda. Tri čuda, tri priče koje se prepliću jesu šta bi bilo kada bi glavni lik, bivši podofi cir JNA, od boga na poklon dobio oreol; zatim, šta bi bilo kad bi država Srbija donela zakon da godina traje 24 meseca kako bismo usporili plaćanje dugova, pa po sili zakona svi postaju duplo mlađi nego što jesu; treća je priča o slikaru koji počinje da slika hranljive slike – gledate u njih i siti ste...

JEDNOSTAVNE PRIČE Lazar RistovskiDragi čitaoče,Mogli smo izdavač ili ja da zamolimo nekoga od viđenijih pisaca ili kritičara da napiše nekoliko lepih reči o ovoj zbirci, kao što se to obično radi, ali sam odlučio da ti se obratim sâm. Želim da osetiš moje poštovanje i prisnost koja je neophodna pri čitanju ovih priča.One su ispričane na jednostavan način, kako su se nekada pisale i pričale priče, dok još nije bilo televizije i interneta. Kada se pripovedaču verovalo i kada se on slušao sa pažnjom i punim poverenjem da je ono što priča „živa istina“.Pripovedač, a ja to želim da budem, mora da vlada umetnošću posmatranja. Mesto, loža iz koje se svet najbolje vidi je usamljenost.Moje priče su jednostavne, istinite i ljudske. U njima su tuga i humor pomešani kao i u životu. Ako ih budeš čitao otvorenog srca, verujem da ćeš pronaći i sebe u nekoj od njih.

ZAJEDNO SAMI Marko Šelić

Roman Zajedno sami Marka Šelića na poseban način, duhovito ispričanom pričom, obnavlja prastaru misao da čovek, bio kralj ili pros-jak, do istine o sopstvenom životu dolazi na međi svetova, u času prelaska na onu stranu. Pa se tako, jednog dana, i Radoje Bakrač, mali čovek a ’glavni junak’ romana, koji se za života nije pitao ni o kakvom smislu, niti da li banalna svakodnevica obećava istu takvu večnost, obreo pred vratima samosaznanja. Marko Šelić nam svoju verziju povesti o Raju i Paklu pripoveda nepretenciozno, maštovito, i upravo stoga njegova groteska, njegova iščašena, crnohumorna vizuelizacija pejzaža onostranosti, tragom srodnih pokušaja, deluje uverljivo. Umetnost oduvek želi da dočara nevidljivo i nedohvatno, i da naš svakidašnji život, prosečan, anoniman, nikakav, upravo onakav kakav je proživeo i Radoje Bakrač, odmeri prema autoritetu večnosti koja nas prevazilazi. Dok sa ostalim srodnim dušama, ’zajedno sam’, na ničijoj zemlji, u autobusu za koji se ne zna kuda ide, čeka da li će se skrasiti u konačnom miru ili sagorevati u beskonačnoj griži savesti...

ZAŠTO PSUJEM Vedrana Rudan

Zašto psuje Vedrana Rudan?Zato što time upućuje posebnu poruku svetu koji „u kurac šalje“. Zato što tako odbija da pasivno sedi, čuva unučiće, smeši se urbi et orbi i „čeka smrt da joj se najzad klinci u pedesetoj usele u gajbu“. Zato što je „ljudsko biće koje... smije pisati što mu padne na pamet“ ma šta drugi o njoj mislili (a misle ti drugi o njoj ionako svašta). Zato što je „u sukobu sa svijetom i samom sobom“. Zato što sve oko nje i nas ponekad kao da jedino psovku i zaslužuje. I konačno: zato što time iritira i provocira one koji je nerviraju a tih i takvih ima bogami podosta.Koga, dakle, psuje Vedrana Rudan?Vedrana Rudan psuje: žene, muškarce, roditelje, decu, prijatelje, neprijatelje, Hrvatsku, Srbiju, Ameriku, Evropu, Rusiju, Izrael...

AUTOR: MAČVANIN

TURISTIČKI REGION SA SLIKE GORE

POSLEDNJI SLOG NEKE REČI (LAT.)

BRINUTI SE O NEKOM

ONI KOJI ŽIVE NA TAVANU

ALŽIRAC IZ ORANA

TEČNOST ZA BRZO SUŠENJE

MUZEJSKI STRUČNJAK

ŽRTVENICI

ODELJAK NEKOG TEKSTA

GLAVNI GRAD ALBANIJE

POSUDA ZA SO REDOVI STUBOVA NEPROFESI-ONALCI

VEŠTAČKI MAMCI ZA RIBE SLEPILO (GRČ.) TONA ISTRAŽNI

POSTUPAK (SKR.)INDIJSKI PESNIK

IZ 19. VEKA

IZVODITI SKOKOVE

DEO ŽIVINSKE NOGE (MN.)

RIM. POSMRTNA

MASKA

GRAD U BELGIJI GOZBARADIJUS

IRIDIJUMKRSMANOVA IMENJAKINJA

VOLTIME GLUMICE DEMONŽO

IME MAĐARSKOG MAČEVAOCA

GEREVIČA

IME PISCA GORKOG

SPOJEVI, VEZE (ENG.)

MESTO U SREMU

DŽEPNA BELEŽNICA

MANASTIRSKA NASELJA

NEODEVEN

IMENICA (SKR.)JUNAK IZ

ISTOČNJAČKE PRIČE

ELEMENT „O” GRUPE, PLE-MENITI GAS

AŽDAJAOBLAST U ŠPANIJI

IŠARANO NA KVADRATIĆE

UMEŠAN ČOVEK (NEM.)

TOPOVSKA PRIKOLICA

DRVNA INDUSTRIJA

(SKR.)IZVRŠITI TRAMPU

IND. GRAĐ. KOMBINAT (SKR.)LEKOVITA BILJKA

IME GLUMICE KOVAČEVIĆREKA U KINI

TELUR

AŠPANSKO

OSTRVO SA SLIKE DOLE

SEOSKA OBUĆAIRANCI SA

KAVKAZA, OSETI

DINARPOKAZNA ZAMENICA

RUBLJAUZVIK, AMA

LITERARNI „KRALJ DŽUNGLE”

VERIFIKOVATITEČNOST ZA

SKIDANJE LAKA

ATANASIJEVA IMENJAKINJA

FUDBALSKI TRENER, FERENC

GORNJI DEO LETNJE

GARDEROBE (MN.)

LETENJE PORED, PROLETANJE

RIJUĆI ISKOPATI

GRAD U ARIZONI (SAD)

PRKOSNI

49Svet na dlanuSvet na dlanuoktobar 2015.

REŠENJE: KUSTOS, OLTARI, STAVAK, TIRANA, AMANAT, SKAKATI, BATACI, LOMEL, PIR, IR, V, ALADAR, MAKSIM, NOTES, LAVRE, IM, INERTNIGAS, ALA, KARIRANO, MAHER, DI, IGK, KALINA, TE, RM, OPANAK, D, R, MA, OVERAVATI, ATANASIJA, AROK, MAJICE, PROLET, IZRITI, TAKSON, INATNI

Svet na dlanu50 Svet na dlanu maj 2015.

Svet na dlanu 51Svet na dlanumaj 2015.

Documents

Svet Na Dlanu 64