Svet Na Dlanu 68

7/24/2019 Svet Na Dlanu 68

1/52

Peloponez

Riznicaistorije

i lepote

BESPLATAN PRIMERAK lbroj 68 lfebruar 2016.

MAGAZIN ZA LJUBITEL JE PUTOVANJA

SVETna dlanuna dlanu

Bajkovite slike

u zemlji uda

Danska


2/522 Svet na dlanuSvet na dlanu decembar 2015.


3/523Svet na dlanuSvet na dlanudecembar 2015.


4/524 Svet na dlanuSvet na dlanu februar 2016.

Boje, mirisi iukusi ri Lankeri Lanka ima ono neto... ono to se ne moe samo reima opisati ineto to mora da se vidi i doivi. Na relativno malom prostoru, obiljerazliitosti i arenila. Tropska klima sa puno padavina, ali i sunca, uinilaje da se na ovom ostrvu prepunom divnog zelenila oseate kao da stesve vreme u jednoj velikoj botanikoj bati...

Da li kenguri mogu daidu - unazad!Vie nego bilo koja druga zemlja zapadnog sveta Australijaraspaljuje matu.Verovatno da je jedan od razloga daljina kojasvakako daje dozu nedokuivosti. Zatim, tu su i Aboridini, takomisteriozni a opet dostojanstveni. I na kraju, kao posebnost izdvajase i biljni, odnosno ivotinjski svet potpuno razliit od naeg...

Pie u kafeu Pukin spogledom na MoskvuMoskva, grad iz bajke. Prestonica mone Rusije. Nakonrazgledanja ove udesne metropole, smestile smo se u hotelIzmailovo Wega Best Western+ 4*. Odlina usluga, komforne iukusno opremljene sobe, dobra hrana...

12

22

18

6

26

Otmeni armArapskog dragulja

Abu Dabi je glavni grad Ujedinjenih Arapskih Emirata.Administrativni je centar i sedite dravnog aparata. Jedan je od

najbogatijih gradova na svetu s obzirom da se najvei broj naftnihnalazita nalazi ba na teritoriji ovog emirata...

Grad u kome je oveknadmaio prirodu

Postoji hiljadu i jedan razlog zato treba videti i doivetiBarselonu. Odabrali smo deset zarad kojih bi vredelo da se

poseti i doivi ovaj grad udesne arhitekture i muzeja saarmom kojem je teko odoleti...

34

arolija plovidbe ponajjaem pljusku

Kada usred leta odluite da se spakujete i da umesto na toplijug otputujete na sever Evrope, kofer vam se nekako vie

puni nepotrebnim predrasudama nego potrebnim stvarima...


5/525Svet na dlanuSvet na dlanufebruar 2016.

Svet na dlanuSvet na dlanu

Slobodan Miidirektor izdanja

Jo jedna godina je pred nama. Go-dina izazova. Pretpostavka je da Vas

ekaju mnoga iskuenja, mnogo po-

sla Uprkos svemu, mislite i na sebe.

Pronaite i dane za oputanje, odmor U

planovima za 2016. ne preskaite putovanja,

letovanja, zimovanja Priutite sebi i onima

koje volite bar deset dana uivanja s nezabo-

ravnim avanturama. Sa nama, na naim odab-

ranim destinacijama, svet je lepi. Nudimo na-

jbolje, paljivo birano, kombinaciju modernog i

tradicionalnog, putovanja kojima ete se rado

vraati u seanjima.Ukoliko ste avanturista, predlog je da ve sredi-

nom februara s KonTikijem otkrijete ar(oliju)

Indokine, odnosno neobinost i bogatstvo

Vijetnama, Kambode i Laosa, magian arm

ovog misterioznog podruja Raznolikost

pejzaa je posebnost ove destinacije koju nai

putnici, i avanturisti, jo uvek nisu upoznali na

pravi nain.

Ovo je i trenutak kada bi bilo lepo da razmis-

lite o putovanju u neku od evropskih preston-

ica ili metropola. Mart, april ili maj? U naojbogatoj ponudi su, izmeu ostalog, gradovi

Italije i njihov besmrtni arm, Barselona koju

krasi matovita Gaudijeva arhitektura, gradovidragulji severne Evrope Ukoliko ste ljubitelj

krstarenja, i tu nudimo vie od ostalih, jer Vas

na ovakvim putovanjima ekaju dani ispunjeni

zabavom i uzbuenjima

A tek leto Mnogi od Vas sve vie koriste mani-

re Evrope, odnosno ljudi koji mesecima una-

pred planiraju i plaaju svoje letnje doivljaje.

S razlogom, jer je to nain da se ne samo utedi

ve i da se uistinu odabere ono letovalite ilimore o kojem ste moda godinama matali.

Mnogi su poeli letovanje da otplauju jo u

januaru. Pridruite im se, iskoristite aktuelne

popuste, one koje e biti u igri u danima Sa-

jma turizma i ono to KonTiki nudi kroz svoju

ponudu s naslovom KonTiki economy. Re je

o putovanjima s utedom ili onim dostupnim

svima. Ono ime se ponosimo jeste da i u ovoj

varijanti cena prati kvalitet, to je uostalom

zatitni znak KonTikija decenijama unazad.

I jo neto. Naglaavam ono to e biti potpuno

novo u ponudi za ovo leto. Istina je zapravo dase posle puno, puno godina vraamo u deo

Grke koji ste nekada rado poseivali. Neete

pogreiti ukoliko ovo leto provedete u predi-

vnoj i apsolutno grkoj Kamenoj Vurli (sopst-

veni prevoz) ili na boanstvenom Peloponezu

(avionom). Osetiete nemerljivo zadovoljstvo

okrueni tradicionalnom atmosferom. Zar to

nije ono to traite?

ar(olija) putovanja

Svet na dlanuSvet na dlanu

Magazin za ljubitelje putovanja,Izdaje:KonTiki Travel & Service d.o.o. Beograd-Palilula, 27. marta 12, Beograd,

Redakcija:011/2098 033, E-mail: [email protected]

Direktor izdanja:Slobodan Mii, Glavni i odgovorni urednik:Zoran eerov, Lektura:Tatjana Jankovi,Layout:Vuk Milosavljevi, Dragan Babi. tampa:Color Print d.o.o., Novi Sad.

CIP katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 79Magazin Svet na dlanu. Redakcija ne odgovara za sadraj oglasa.

Call centar: 011/ 2098 000

tekdaseznaJedan je - Njujork

D

a li ste nekada sebi postavili pitanje zato ljudi putuju? Ukoliko jeste, verovatno su odgovori bili ovakvi:neki to ine da bi upoznali svet, drugi pak putuju kako bi probali razliitu hranu i pia. Za neke se opet

moe rei da to rade zbog arhitekture i muzeja ili sa eljom da upoznaju kulturu, obiaje i istoriju zemalja ukoje stiu. Meutim, postoje i oni koji na put kreu kako bi uivali u kupovini. U to ime predstavljamo vam10 najidealnijih gradova sveta za oping!10. Madrid, panija: Ulica Gran Vija je epicentar najrazliitijih prodavnica u Madridu; 9. Pariz, Francuska:U Gradu svetlosti ne smete propustiti ekstravagantne radnje koje krase Hausman bulevar. Znate gde eotii sav va novac...; 8. Istanbul, Turska:U ovom gradu sa arima Istoka moete posetiti skupe trnecentre, ali i provesti svoje slobodno vreme u istraivanju gradskih bazara koji neprestano vrve od ljudi; 7.Singapur: Ulica Arab vas moe snabdeti prelepim i raznobojnim modnim komadima garderobe;6. Tokio,Japan: Ukoliko ste opsednuti modom, onda znate da je Harajuku, tanije Takeita Dori, mesto gde etenai one neodoljive ki modne dodatke i fantastinu odeu; 5. Kuala Lumpur, Malezija: Planirajte vaput u prestonicu Malezije oko jula i avgusta, kada je u ovoj dravi Karneval popusta, a veina artikala jena popustu i do 70 odsto; 4. London, Engleska: Uputite se u ulicu Oksford ili se provozajte do Boksparkakako biste nali stvari koje niko drugi nema: 3. Los Aneles, Kalifornija:Ovde moete pronai nevero-

vatne modne komade ili kupiti krpice koje su poslednji modni krik u velikim oping centrima; 2. Berlin,Nemaka:Idite pravo u centar Berlina u Mitte, gde se nalazi prodavnica Apartment i potpuno je ik; 1.Njujork, Njujork: Naravno da su Peta avenija i Soho divna mesta za oping, ali ukoliko ste vie raspoloeniza neke posebne komade, uskoite u voz L do Vilijamsburga u Bruklinu i ponite da prebirate.

PSSST,UHVATIME AKOMOE...

hahaha...



Australija ne nosi sluajno epitet srene zemlje

Vie nego bilo koja druga zemlja zapad-nog sveta Australija raspaljuje matu.

Verovatno da je jedan od razloga daljinakoja svakako daje dozu nedokuivosti.

Zatim, tu su i Aboridini, tako misteriozni a opetdostojanstveni. I na kraju, kao posebnost izd-vaja se i biljni, odnosno ivotinjski svet potpunorazliit od naeg.

Za veliki broj posetilaca Australija je i sinonimveitog leta ali i mesto avantura, beskonanihkao i horizont.

Svaki aspekt australijskog ivota i kultureje proizvod veliine zemlje i broja stanovnika,odnosno nedostatak istog. Po povrini (7,5miliona kvadratnih kilometara) slina je SAD.

Meutim, sa neto vie od 22 miliona stanovnikajedna je od najree naseljenih zemalja. Energijasavremene kulture je u suprotnosti sa pejzaom.Centralni i zapadni deo zemlje, tj. njen najveideo, ravan je, suv i slabo naseljen. Gradovi, ug-lavnom osnovani sredinom 19. veka, prosto vasnose svojom mladalakom energijom.

Najprepoznatljiviji deo Australije je svakakonjena unutranjost ili Outback, kako je domainizovu. Neverovatno plavetnilo neba, zemlja bojecimeta, usamljene kotline, neobine geolokeodlike sa isto tako neobinim ivotinjskim sve-tom, ine jedinstveni ekoloki sistem koji je un-azad vie od 50.000 godina svedok ljudskog biti-sanja na ovom tlu.

Koliko je teko iveti u unutranjosti zem-lje zbog surove klime, pokazuje i primer gradaKuber Pedi (Coober Pedy). To je mesto gde jetemperatura toliko visoka da su kue, pa ak icrkve, graene pod zemljom. Oblast je pustin-

jska, gotovo bez vode a opet ljudi su u potrazi zazlatom, pronali opal i ostali tu da ive i rade unemoguim uslovima.

Upravo ta surovost i nepristupanost, doprinelisu da se moderna naselja razvijaju du obale.Najvei deo populacije ivi na oko 20 kilometaraod okeana.



Urbani Australijanci ive u skladu sa vrednos-tima novog sveta. Puno se radi ali i uiva. Aus-tralijanci su hedonisti, da li zbog sunca ili navikada svaki slobodni trenutak provode napolju, u

druenju na nepreglednim plaama.Prva stvar koja pada u oi je ljubaznosti oputenost. Neverovatno kako domainiumirujue deluju, sve se moe, nema nervoze iono to i mi volimo, vole da piju kafu i da uivajuu tome. ini mi se da se nigde ne pije tako do-bra kafa. Jo jedna stvar koja e vas iznenaditi

je da kad poelite da date baki ljubaznom ko-nobaru jurie vas da vam vrati i poslednju paru.Neobino, zar ne?

Gradovi su iznenaujue kosmopolitski. Talasiposleratne migracije iz june Evrope i skoranjeiz jugoistone Azije dosta su doprineli da seneutralie australijski anglocentrizam.

Kad ve pominjemo migracije, interesantnoje podsetiti se kako je Australija naseljena belimstanovnitvom.

Legenda o Terra Australis Incognita, nepozna-toj Junoj zemlji, znanoj u srednjovekovnoj geo-grafiji, nije bila bazirana na nekakvom dokumen-tovanom znanju o postojanju tog kontinenta.

Smatra se da su jo Portugalci 1536. godine is-crtali severni deo Australije. Holandski navigator,meu kojima je bio i Abel Tasman, dodali su novedelove istone i severne obale.

Britancima 1762. godine pada u ruke detaljnamapa. Bilo im je potrebno est godina da otponu


8/52

ekspediciju i pronau novi kontinent. KapetanDems Kuk prvi put se iskrcao u zaliv kome je daoime Botani Bej (Botany Bay) 1770. godine.

Mona imperija u poetku nije bila oduevljenanovom kolonijom. Ali poto su izgubili svoje teri-torije u Americi, smatrali su da e ovo biti zgodnalokacija gde e moi da nasele brojne osuenike

koji su do tada plovili u brodovima-zatvorima.Odluka je pala da to bude upravo na ovom

mestu. U januaru 1788. godine, kada je broddoplovio do zaliva, kapetan Artur Filip se pre-domislio i iskrcao putnike u Sidnej (Sidney Cove),prirodno dobro zatienoj luci. Na jedanaest bro-dova bilo je 730 osuenika. I tako je sve poelo.

Za Sidnej se sa pravom kae da moda boljipoloaj ima samo Rio de aneiro. Grad pleniarhitekturom, toplinom i pristupanou. U ovojmetropoli vam se ini da ste starosedelac ve po-sle nekoliko asova. Jedan od razloga je i taj jerimate priliku da na najbolji nain upoznate grad- hodanjem. Sve je nadohvat ruke. Fantastianmoment je kada se posle due etnje i iekivanja

ugleda luka sa dobro poznatom zgradom Opere i

fascinantnim starim zalivskim mostom. Taj prizornou je velianstven.

Sidnej je i grad bogat muzejima, tematskimizlobama, ima i predivnu Botaniku batu, ot-mene rezidencijalne etvrti i, naravno, plae.uvena je Bondai plaa na kojoj se osea lepota isnaga Tihog okeana. Nepravedno je nabrajati sveatrakcije ovog velegrada jer e se neto sigurnozaboraviti a svako ko doe imae svoju nezabo-ravnu impresiju.

Naravno, u naoj prii neemo zaobii Mel-burn.

Grad na obali reke Jara, u vreme zlatne gro-

znice sredinom 19. veka, bio je najbogatiji.Prelepe viktorijanske graevine dale su muepitet velianstveni Melburn (Marvellous Mel-bourne). To je i grad sa reputacijom intelektualnei kulturne metropole. Nekoliko godina za redomMelburn je osvajao i titulu najpoeljnijeg gradaza ivot na svetu.

I ovaj grad se upoznaje u hodu. Vrlo je jed-nostavan za snalaenje, a turistima je na raspo-laganju i besplatan tramvaj koji povezuje svenajvanije atrakcije. Da li treba da napomenemda domaini ne koriste ovu pogodnost zasebe da ne bi stvarali guvu kako bi

taj tramvaj stvarno bio turistiki.Postoji bezbroj prolaza iuliica koje vas mogu odvestina neoekivana mesta. Pasaiukraeni kovanim gvoemi crno-belim ploicama, sabrojnim kreativno dizajnira-nim prodavnicama jedna suod prepoznatljivosti Melburna.Beograani esto kau da ihpodsea na njihov grad a svakako uovoj prii ne moemo preskoiti ni RodLaver arenu, gde je na Nole (Novak okovi) ap-solutni gospodar.

Uzbudljivo putovanje nastavljamo na jug,naputamo ove divne gradove i upuujemo seka Tasmaniji. Kako to tajanstveno i daleko zvui.

Aboridini su nastanili Tasmaniju pre nekolikodesetina hiljada godina, mnogo pre nego to jeposlednje ledeno doba odvojilo ostrvo od kon-tinenta. Tasmaniju je otkrio holandski istraivaAbel Tasman 1642. godine. Prvobitno je naselja-vana takoe osuenicima iz Britanije i njihovimstraarima.

Hobart je glavni grad i moe se rei jednaod najoputenijih prestonica - idealno mes-to za vonju biciklom i peaenje. Za grad je

karakteristina dordijanska arhitektura, 160

godina star Muzej iumetnika galerija Tas-manije. Ima divnih pro-davnica grnarije, retrobutika i restorana.

Priroda je ovde divlja ifascinantna. Unutranjost

je proglaena svetskombatinom. Dramatini pejza je

svuda oko nas i mami na hajking,pecanje, vonju kajakom

Svakako se mora posetiti i Port Artur, koji jedanas prijatno i mirno mesto. Vodi kroz kom-pleks informie o sumornom ivotu koji su zat-vorenici ovde vodili. Apsurd je da su podaci oosuenicima briljivo uvani, dok su oni o po-tomcima imigranata, koji nisu bili kriminalci, ug-lavnom izgubljeni.

Kakva bi to pria bila o Australiji a da nepomenemo ono na ta prvo pomislimo kad jeova zemlja u pitanju - kenguri, koale i tasmanijskiavo.

Upravo na Tasmaniji postoji jedan park sasvim gore navedenim ivotinjama gde semoe uivati u neverovatnom temperamentu

tasmanijskog avola - tog armantnog malog

Za Sidnej se sa pravom kae da moda boljipoloaj ima samo Rio de aneiro. Grad pleniarhitekturom, toplinom i pristupanou. U ovojmetropoli vam se ini da ste starosedelac veposle nekoliko asova

8 Svet na dlanuSvet na dlanu februar 2016.Svet na dlanuSvet na dlanu


9/52

torbara. Izgleda prilino zastraujue kad jeljut, to se moe videti poto mu ui pocrvene.Nisu probirljivi to se hrane tie. Jedu gotovosve i pritom isputaju hrapave glasove koji seuju kilometrima daleko.

Svi se razneimo kad pomislimo na koale.Zaista je divno imati mogunost videti ih u

prirodnom stanitu. Pripadaju, takoe, torbarima

i hrane se iskljuivo liem eukaliptusa. Koala jeaboridinska re i znai - bez vode. One ne pijuvodu ili to rade vrlo retko. Kad se najedu lia,napiju se, jer lie u elucu fermentira u alkoholi zbog toga koale stalno spavaju. Ove ivotinjeprovode ak i do pet sati dnevno hranei se a os-tatak dana prespavaju.

Naravno, doli smo i do kengura, sim-

bola Australi je.Evo nekoliko zanimljivosti iz ivota ovog

simpatinog skakaa.Kapetan jednog holandskog broda je 1629.

godine prvi zabeleio svoj susret sa ovomneobinom ivotinjom dajui i njegov opis:

- Zanimljiv torbar, male glave, miiavog repai dugakih i velikih zadnjih nogu prilagoenih zaskakanje.

Zanimljivo je da je mladune kad se roditeko svega 12 grama i dugako 25 milimetara.enka kengura je obino neprekidno trudna,osim na dan kad raa mladune. Ona ima spo-sobnost da zamrzne razvoj embriona, dok pre-thodno mladune ne bude dovoljno staro danapusti torbu. Majka dodatno moe da produ-kuje dve razliite vrste mleka istovremeno, zanovoroene i za ono starije mladune.

Po slobodnim procenama u Australiji ivi oko50 miliona kengura.

Lik kengura se zajedno sa pticom emu nalazina grbu Australije, jer se smatra da obe ivotinjene mogu da idu unazad! Ovo ba i nije sasvimtano. Mogu, ali teko. A to to idu samo napred

je i razlog zato su u grbu Australije - zemlje koja

belei stalni napredak. Jasmina PONJEVI

9Svet na dlanuSvet na dlanufebruar 2016. Svet na dlanuSvet na dlanu


10/52

Kraljevstvo peska i

osveavajuih oaza

Koliko jue ovaj sultanat na Arabijskompoluostrvu bio je ogledalo siromatva, sepitetom najzaostalije zemlje u regionu.Danas je Oman neto sasvim drugo. Mali

raj na pesku i magnet za turiste.Oman izlazi na Arapsko more, ali i Omanski zaliv

na severoistoku. Kau da je nekada bio trgovakaMeka, odnosno bitna taka na trgovakom putuod obala Sredozemlja do Azije. Saga o ovoj umnogo emu neobinoj zemlji ima, zapravo, dvapoglavlja. Jedno do 1970. i onda ono posle teprelomne godine. Ili od vremena dolaska na vlastsultana Kabusa ibn Saida el Saida...

Pre njega, Oman je bio tuga. Peanik na vre-lom suncu i zemlja u kojoj je graanski rat de-cenijama bio - svakodnevica. Zemlja bez asfaltnihputeva, sa dve osnovne kole i jednom gimnazi-

jom. Ceo Oman je do te 1970. imao i samo jednubolnicu. I onda....

Kabus ibn Said el Said pretvorio je nemogueu svet iz snova. U Omanu ovaj period zovu vre-menom opte renesanse. Prvo je snagom nemer-ljivog autoriteta uspeo da uspostavi mir u zemlji,zatim da u mnogo emu dostigne bogate susede(UAR i Saudijsku Arabiju) i potom modernizujesvoj u mnogo emu moni sultanat s morem

nafte ispod peska... Makadamski putevi dobili

su prekriva od asfalta a struja stigla i do naju-daljenijih mesta. Oman je istovremeno irom ot-vorio granice i ljubaznou i iskrenim osmesimaprigrlio turiste iz celog sveta. Bogato kulturnonaslee i moderan stil, spojeni u celinu, postali suturistiki brend zemlje na jednoj strani ukraenebeskonanim belim peanim plaama i dinamas osveavajuim oazama, a na drugoj planinskimterenima s jedinstvenim eko-sistemom.

Muskat je prestonica zemlje sa skoro etiri mil-iona stanovnika. Meutim, glavna atrakcija za

turiste je oblast na krajnjem istoku Arabijskog po-luostrva. Al-arkija se ponosi najlepim plaamau Omanu, ali i atraktivnim isuenim renim ko-ritima, peanim dinama i mestima gde se legukornjae. Dovoljno da turisti budu opinjeni.

Atrakcija je i Sur, grad sa 70.000 stanovnikaili kako ga domaini jo nazivaju grad na krajusveta. Uz nekoliko uistinu savrenih plaa, turistiobilaze i dve gradske tvrave, atrakcije Vadi Tivii Vadi ab, ali i fascinantni rezervat kornjaa Rasal-Dinz...

10 Svet na dlanuSvet na dlanu februar 2016.

Oman je sultanat lepote i autentinih zadovoljstava


11/52

Ipak, u Omanu sve poinje u Muskatu. Glavnije i najvei grad u Omanu sa oko milion stanovni-ka. Nastao je od tri gradia: Muskata ili gradaopasanog zidinama u kojima su bile smetenekraljevske palate, zatim ribarskog sela Matrahai Ruvija kao trgovakog predgraa. Sve zajednodanas je Muskat - najistija arapska prestonicas brojnim i apsolutno atraktivnim peanimplaama, sjanim hotelima razliitih kategorijai za svaiji dep i ukus, brojnim restoranimas gastronomskom ponudom iz celog sveta,odlinim oping zonama. I, naravno, atrakcijamas predznakom nezaobilaznih turistikih taaka.

Kraljevska palata Kasr al-Alam, iako arhi-tektonski zanimljiva, nije otvorena za turiste.Objanjenje je prosto. Danas je palata, zapravo,kabinet sultana Kabusa, efa drave. Tvrave AlDalali i Al Mirani pretvorene su u veliki muzej.U njima je kompletna istorija ovog sultanatauz podseanje da datiraju jo iz 1580, odnosnovremena kada je ova zemlja bila portuglaskakolonija.

Posebna atrakcija Muskata je Velika damijaSultan Kabus. Uistinu atrakcija s epitetom treenajvee damije na svetu iji pod prekriva druginajvei runo raeni tepih u svetu a svod beskra-

jno skupi kristalni luster brenda Svarovski... Ma-

trah suk je doivljaj za sebe. Re je o autentinomtrnom centru, s najboljom pijacom u Persijskomzalivu. U malom lavirintu, spletu uskih uliica iprolaza, nalazi se i velika riblja pijaca ali i niz pro-davnica s razliitim robama. Dominiraju zlatareu kojim mnogi turisti kupuju suvenir za sva vre-

mena iz zemlje koju vredi videti i doiveti. A kada

se umorite obilazei Muskat, spas je kvart Korni,predivno etalite pored mora sa bezbroj restora-na i kafea spremnih da umornim turistima osveetelo i zadovolje gastronomske prohteve. Ono totreba jo znati jeste da se alkohol slui samo uodabranim restoranima i u velikim hotelima ali je

i nepristojno - skup!

Alkohol se slui

samo u odabranim

restoranima i u

velikim hotelima, ali je

i nepristojno - skup!

11Svet na dlanuSvet na dlanufebruar 2016.


12/52

Ono to e i vas u

Abu Dabiju oboriti s

nogu je glamur hotelaEmirates Palace i

njegovih 7*

Otmeni armArapskog dragulja


Abu Dabi - prestonica koja pleni lepotom


13/52

Abu Dabi je glavni grad Ujedinjenih Arapskih Emirata. Administrativni je centar isedite dravnog aparata. Jedan je od najbogatijih gradova na svetu s obzirom da senajvei broj naftnih nalazita nalazi ba na teritoriji ovog emirata. Otuda je i poznatpod nazivom Arapski dragulj. Takoe je i grad koji je u poslednjih nekoliko godina

doiveo veliku transformaciju. Projekti koji su trenutno u toku uinie da se fizionomija celoggrada znatno izmeni.

Fascinantnom lepotom i otmenou Abu Dabi kupuje dobronamernog gosta za sva vremenave pri prvom susretu. Obilazak novih delova grada podrazumeva odlazak do Sadijat ostrva- gde su trenutno u izgradnji novi projekti kao to su Luvr i Gugenhajm muzej. Atrakcija je i

odlazak do Jas ostrva na kojem se nalazi staza za vonju Formule 1, ali i zabavni park FerrariWorld sa fotografijama i bolidima koji su kroz vreme stvarali magini svet najatraktivnijihautomobilskih trka sveta. Ono to je sigurno jeste da neete odoleti ponudi ovde izloenih su-venira, kao ni adrenalinskom izazovu vonje najbrim rolerkosterom na svetu. Razvija brzinuod 240 kilometara na sat za samo pet sekundi u vie nego uspenom pokuaju da oivi jedin-stveno iskustvo Formule 1. Nakon vonje lice e vam izgledati kao da vas je neto pregazilo

Svakako najupeatljiviji utisak prilikom posete Abu Dabiju poneete iz eik el Zaid damije,jedne od najmonumentalnijih na svetu. Ovo jedinstveno arhitektonsko udo u kojem jepohranjeno telo oca nacije eik el Zaida poznato je i kao njegov mauzolej. Zajed damijamoda nije najvea ali je zato ubedljivo najskuplja ikadizgraena u svetu. Beli mermer iz 28 zemalja, raskoni lus-teri od zlata i Svarovski kristala, najvei tepih koji je tkalo1.200 najboljih persijskih majstora ovog zanata Plus

skoru hiljadu stubova koji stoje ispred velianstvene ku-pole od blistavo belog mermera. Visoka je 85 metara i to jeono to je uz sve drugo ini posebnom, odnosno najviomdamijom na svetu.

Najvii na svetu je i jarbol sa zastavom - 123 metra.Nemogue ga je promaiti jer se nalazi na jednom odnajlepih etalita grada. Najspektakularnije je, bez sum-nje, etalite Korni. Protee se od Marina mola pa svedo luke Mina Zajed. Poneki delovi ovog etalita imaju ipristup plai tako da se usput moete i osveiti. Abu Dabije i grad zelenila, cvea, parkova. Kalifa park, u blizini Ve-like damije, izdvaja se onim to daruje. Uz brojne bate,igralita i voz, deo parka je i akvarijum nestvarne lepote.

Izrada ovog parka, verovali ili ne, kotala je 50 miliona dol-ara. I ovaj, ali i sve druge parkove u gradu, zanimljivim i atraktivnim ine i brojne skulpture alii fonatane s nepresunim izvorima vode.

Ono to e i vas u Abu Dabiju oboriti s nogu je glamur hotela Emirates Palace i njegovih7* kao peat da je u gradnju ovog hotelskog kraljevstva uloeno ak tri milijarde dolara. Zaone koji imaju viak novca ovaj hotel nudi odmor za milion dolara ali i neuporedivo jeftinijezadovoljstvo zvano konzumiranje torte posute zlatnim prahom

Nasuprot ovoj futurustikoj dimenziji je jo jedan dragulj prestonice UAE. U starom jezgrugrada, na morskoj obali s peanom plaom smeteno je etno selo kao podsetnik na polaznutaku puta od nekada skromnog pustinjskog ivota do ovovremenskog i nestvarno raskonog.

Abu Dabi je i pravo mesto za kupovinu i pravi grad za kupoholiare. Postoji nekoliko opingmolova a svaki trni centar ima sline prodavnice kao i njihovi konkurenti. Pod krovovima mo-lova su prodavnice svih brendova sveta. U sklopu molova, koji su naravno klimatizovani, na-laze se i mnogobrojni restorani kao i lanci brze hrane, deje igraonice, bioskopi



14/52

Maginoostrvo

Kariba


Aruba - mesto idealno za turizam

Istina je da je Aruba daleko. ak juno u Karip-skom moru. Ili nekoliko sati avionom od Beo-grada uz obavezno sletanje... Ali taj mali napor

je skoro nita u poreenju sa zadovoljstvomkoje namernike eka na omalenom kopnu (30kilometara u duinu i 10 u irinu) okruenom vo-dom a nadomak obala Venecuele.

Sunce na Arubi miluje prirodu i ljude tokomitave godine. Ponekad pirka i topli vetri. Zbogprosene temeperature od 28 stepeni, Aruba jeu igri svih 12 meseci. Mogue je da je turisti izbog toga neizmerno vole. Ono to je sigurno

jeste da nije samo zbog toga jer Aruba na sva-kom koraku svog kopna ali i mora, kao i u moru,nudi mnogo vie. Uostalom, ve posle par danaprovedenih u ovom prostoru postajete svesni da

je ovo u mnogo emu magino ostrvo vie negoidealno mesto za prepoznavanje sebe u sebi.

Sunanje i kupanje na bajkovitim plaama jesamo segment prie o svakodnevnom doivljaju.Oni koji surfuju, bolje mesto od Arube nisu moglida izaberu. A tek oni koji vole da rone... Njih u pla-

vetnilu morske vode eka nestvarni kaleidoskop


15/52

Jarko obojene tropskeribe i lepote korala

dostupne su i oku

onih koji se ukrcaju

na glasbodemboot,

brodi sa staklenim

dnom. Gledati more

na ovaj nain znai

iznutra ga otkrivati


od boja dok se s maskom na licu probijaju krozjata siunih riba.

Jarko obojene tropske ribe i lepote ko-rala dostupne su i oku onih koji se ukrcaju naglasbodemboot, brodi sa staklenim dnom.Gledati more na ovaj nain znai iznutra ga ot-krivati.

Aruba je i sudar oprenosti. Arheolozi su naovom ostrvu pronali ostatke naselja koja dat-iraju jo iz 1000. godine... U jednom delu ostrvaotkrivene su i peine, danas turistike atrak-cije. U Guadirikiri grot peini svetlost se probijakroz pukotine na plafonu, to je zahvaljujuiigri svetlosti i senki ini apsolutno posebnom.Najposeenija je, meutim, peina Fontein zbogcrtea drevnih naroda, dok je bez dileme naja-traktivnija ona s imenom De Huliba poznata joi kao tunel ljubavi. Nazvana je tako zbog ulazau obliku srca. Gostoljubivi domaini s neskriven-im zadovoljstvom upoznae vas i sa jo jednomatrakcijom ostrva. Re je o sedam prirodnihmostova koji su stvarani stotinama godina uz

nesebinu pomo vetra i mora.


16/5216 Svet na dlanuSvet na dlanu februar 2016.Svet na dlanuSvet na dlanu

Zbog vetra i mora Aruba i jeste ostrvo tur-izma. Ili - ostrvo idealno za turizam. Ovuvelianstvenu istinu nisu znali, ili nisu hteli daznaju, oni koji su posle plemena iz Venecueleprvi stigli na njegovo kopno. Istorija pamtida su prvi Evropljani doplovili na ovo os-trvo 1499. godine. Zbog svega toga ovde seimena panskog istraivaa Alonsa de Ojedei italijanskog moreplovca Ameriga Vespuijaizgovaraju s potovanjem... Prvo panci azatim i Holanani ovde su kopali zlato, ondaeksploatisali naftu. Aruba je bila vekovimakolonija, deo Holandskih Antila od kojih se

odvojila 1986...Nekako istovremeno na ostrvo stie i tur-izam, danas zlato i nafta Arube jer od njegalokalno stanovnitvo ubire lepe prihode. To seogleda ne samo kroz visok standard ve i krozljubaznost, odnosno iskrenu nasmejanost iprijateljsko raspoloenje prema turistima.

Aruba jeste mala ali ima veliku duu. Naprolost se, razumljivo, mnogo ne osvre, le-pote prirode su neto to se podrazumeva.Ono to Arubu ini posebnom jeste saznanjeda nudi dobar provod. U brojnim restorani-ma i kafiima, nonim klubovima i kazinima,ivot naprosto vri. Zahvaljujui prisustvuHolanana, najomiljenije pie jeste pivo ali zaArubu se moe rei i da je leglo ruma. Ovdese i dobro jede.

Uz specijalitete svih kuhinja sveta u ponudisu i tradicionalna jela, tipina za ovaj pros-tor sa jo specifinijim zainima. Klopu i piemoete da dobijete i u hotelskom restoranu,hotelskoj sobi ili restoranu u gradu ali i doklenarite na plai s nogama u izmama odpeska... I kad doivite sve to Aruba u svojojnesebinosti nudi, neka vas ne iznenadi pi-tanje koje ete boravei u ovom raju Karibamoda sami sebi postaviti: Da li je uitak isto

to i greh?.

I ovo treba znati...Aruba je jedna od najatraktivnijih i najposeenijih turistikih destinacija na podruju

Kariba...Predivna klima, kilometarske peane plae, nestvaran ekosistem, predivne boje Kar-

ipskog mora, bescarinska oping zona, vrhunski hoteli i brojna mesta za provod ve dvedecenije magnet su za turiste iz celog sveta.

Oranjestad je glavni grad Arube. Ime, priznaete, asocira na Holandiju i kraljevsku dinas-tiju ove evropske zemlje. Ulice nestvarnog kolorita, izgraene su u holandskom i panskomstilu. Fasade su pastelnih boja koje su tipine i za sva ostala ostrva Antila.

Za ljubitelje opinga, uz par gradskih ulica naikanih prodavnicama, preporuuju se i trivelika oping mola do kojih se lako stie ak i peke.

Jedna od turistikih atrakcija ostrva je i tipina stara vetrenjaa. Izgraena je 1804. u

Holandiji da bi se posle toga deo po deo brodom transportovao na Arubu. Rekonstruisanaje poetkom 1960. I danas je restoran.Od tipinih nacionalnih jela preporuujemo da probate kozje meso sa povrem, pilee

meso ili morske plodove s holandskim sirom i proprene komade ajkule. orba od iguaneje lek a supa od iste ivotinje specijalitet. Kao desert preporuujemo prene banane.

Oficijelni jezici na Arubi su holandski i papiamento. Ovaj drugi je izvorni jezik i neobianje miks portugalskog, panskog, holandskog i engleskog...


17/52


18/52

Boje, mirisi iukusi ri Lanke

ri Lanka ima ono neto... ono to se ne moe samo reima opisati i netoto mora da se vidi i doivi. Na relativno malom prostoru, obilje razliitosti iarenila.

Tropska klima sa puno padavina, ali i sunca, uinila je da se na ovom ostrvu

prepunom divnog zelenila oseate kao da ste sve vreme u jednoj velikoj botanikojbati. Bati, ije mirise i boje oseamo i u njihovom intenzitetu uivamo. ini mise da nigde nisam videla toliko raznog bunja i drvea sa cvetovima ili plodovimasvih moguih boja. A u jezerima, ljubiasti vodeni ljiljan, nacionalni cvet i obelejeri Lanke.

Putujui iz mesta u mesto, primeujemo izobilje vode. Reke, jezera i vestaki rezer-voari od kojih mnogi datiraju jo iz vremena pre nove ere. Da bi imali vodu u sunimperiodima, ljudi na ovim prostorima su jo od davnina kopali kanale i gradili velikekamene bazene. Mnogi od njih su danas prava turistika atrakcija, kako zbog lepotetako i zbog saznanja kakva strunost je bila potrebna da bi se sve to napravilo.

Pria o budizmu i veliki broj budistikih hramova je vaan deo ovog putovanja. ri Lan-ka je zemlja najstarije budistike tradicije i budizam se do danas odrao kao instituciona-lna religija pod zatitom drave. Sveta relikvija Budinog zuba, ali i mnoge druge, danas su

mesta potovanja i hodoaa velike budistike zajednice iz zemlje i iz celog sveta.Ostaci nekadanjih prestonica ri Lanke su svakako najinteresantniji deo naegputovanja. Delom u ruinama ali i mnogo dobro ouvanih objekata predstavlja pravoblago koje je vekovima bilo sakriveno u dungli. Tek krajem 19. veka kri se dunglai vre se velika arheoloka iskopavanja na ovim prostorima. Otkrivaju se i renovirajumnogi hramovi, palate, statue...etamo, uivamo i uz malu pomo mate i infor-macija o svemu to gledamo, zamiljamo kako je tekao ivot na ovim prostorimanekada davno. Na trenutak nas vrate u stvarnost mnogobrojni majmuni koji takoebezbrino etaju pored nas i koje sigurno ne interesuju istorija i umetnost, nego kakoda ukradu hranu iz nae ruke!

Iako su nam majmuni simpatini ak i kad nam uzmu bananu i pobegnu na drvo dana miru jedu, nae simpatije ipak pripadaju slonovima. Veliki i dobroudni, vrsta su koja

je pod zatitom u ovoj zemlji gde ih je nekad bilo mnogo vie. Lov i trgovina, ubijanjezbog trofeja i slonove kosti, doveli su do toga da je procena da danas ovde ivi samooko 5.000 slonova. Odlazimo do tzv. sirotita za slonove gde imamo priliku da ih gleda-mo dok se kupaju u reci i igraju i taj prizor je obino za sve turiste zaista nezaboravan.

Kuhinja ri Lanke je svakako spoj raznih uticaja, pre svega susedne Indije, ali izemalja sa kojima se vekovima trgovalo. Obilje tropskog voa krasi male ulinetandove i velike pijace. Povre, zaini svih vrsta i naravno pirina, uz meso ili ribu,osnova su ove ukusne i veoma zdrave kuhinje.

Poseujemo i male fabrike gde se ukratko moemo upoznati sa proizvodnjom ipreradom aja, zaina, ali i nainom iskopavanja i obrade dragog i poludragog ka-menja sa ovih prostora. Proizvodnja i oslikavanje svile i batika zaokruuje uvid u malemanufakture i tradicionalni runi rad.

Odmorom na Indijskom okeanu zavravamo posetu ovoj lepoj zemlji. Kupanjeu toplom moru i uivanje u zelenilu i prirodnoj hladovini, daje nam taman tolikovremena da sloimo utiske i sklopimo mozaik ovog divnog putovanja.

Vesna VUKOVI, vodi KonTikija


Zapis sa putovanja Dalekim istokom


20/52

Svi vekovi ujednom danu

Maroko zarad udesnih pejzaa jozovu i afrikom vajcarskom. Ali

njegova aroma su, uz sve drugo,carski gradovi kao svedoci posto-

janja i moi est velikih marokanskih dinas-tija. Kazablanka-Rabat-Meknes-Fes-Marake-Kazablanka. Carski gradovi Maroka. Prava malaavantura.

Gibraltarski moreuz i njegovih 15 kilometarairine zapravo su i razdaljina od Maroka i

kopna Evrope. Sa panske obale, kapijaAfrike. Zemlja Magreba. Za manje

upuene, Maroko je najvea i na-jpoznatija afrika kraljevina. Popovrini je 56. zemlja sveta, po

broju stanovnika rangirana je na 36.poziciju. Zemlja koju su od pamtive-ka naseljevala berberska plemena,

ali i zemlja koja pamti i vladavinemnogih osvajaa poev od

Rimljana i Arapa... U novijojistoriji oko nje su koplja

lomili Nemci i Francuzi, dabi je ovi drugi i defin-

tivno pretvorili u svojukoloniju. Pod kapom

Francuske, Maroko jebio sve do 2. marta

1956. godine.Zemlja sa pove-

likim komadomSahare u svom

posedu,kraljevina iji

vam geografskipoloaj omoguava

da se pre podne kupate na Sredozemnom morua neto kasnije i da plivate u vodama Atlantskog

okeana.... Oaran lepotom ovog dela afrikogkontinenta koji nikog ne ostavlja ravnodunim,

jedan putopisac negde je zapisao i sledeureenicu: Prolost, sadanjost i budunost ovdesu opipljivi i bukvalno u samo jednom danu.

Rabat je glavni grad Maroka. I epicentar svihzbivanja. Grad u kojem je kraljevska porodica.Na prvi pogled - lep grad u kojem se na prefin-

jen nain sudaraju prolost i sadanjost. Turisti,bezbedni i dobrodoli, rado obilaze mauzolejMuhameda V, Hasan kulu... Lepotica prestonice

je, ini se, ipak damija sa svetionikom, koja jedanju obasjana suncem mali praznik za oi a

nou opet bajkovit prizor koji podstie matu.Kazblanka je luka, u Drugom svetskom ratustrateka kota ali i grad ije je ime u naslovufilma koji je i danas hit. Filma koji zapravo nijesnimljen u ovom gradu, kako to mnogi misle.Ovde e vam kao turisti danas rado pokazatiudesnu damiju Hasana II, treu po veliniislamsku bogomolju na svetu.

Fes je najstariji carski grad Maroka. Kad gavidite i doivite, ne brinite o tome da li se savama neto udno dogaa ako pomislite da steotputovali dva veka unazad...

Marake je nekadanja prestonica Maroka,grad u kojem su prva zdanja sazidana jo u 11.veku. Raj je za arheologe ali i za sve one koji gadanas posete, jer je u njemu najbolja zabava uMaroku...

Ovo je zemlja u koju rado svraaju najbogatijiljudi sveta i pripadnici belosvetskog det seta.Mnogi od njih ak su i vlasnici kua, uglavnom uMarakeu...


Posmatrajui sa panske obale, Maroko je kapija Afrike


21/52

I ovo treba znati

Zemlja zaina

U Maroku se moe i lepo trgovati. Na cenisu proizvodi od koe, odea, tekstil, tepisi,keramika, nakit...

Ipak, boraviti u Maroku a ne proetatipijacom i ne kupiti bar nekoliko gramaudesnih zaina iz vie nego bogatog asor-timana je velika greka. Mnogi od zainadaju jelu neverovatnu aromu...

Uostalom, Maroko je i zemlja iji sukulinarski specijaliteti oduevili mnoge.Probajte tajin, nacionalno jelo od mesa,piletine ili ribe sa povrem. Posluuje se upliem tanjiru sa poklopcem od gline...

Nacionalna valuta je dirham. Novacmenjajte u bankama, za jedan evro dobijase oko 11 dirhama.

U komunikaciji sa lokalnim stanovni-tvom najbolje sporazumevanje je nafrancuskom jeziku.

Mree 063 i 064 su u romingu, za punjavam ne treba adapter jer je struja 220 volti.




Ovo je deset razloga zbog kojih bi trebalo doiveti Barselonu


23/52

Postoji hiljadu ijedan razlog zatotreba videti i doiveti

Barselonu. Odabralismo deset zarad kojih

bi vredelo da se poseti idoivi ovaj grad udesne

arhitekture i muzeja saarmom kojem je teko

odoleti...

PlaeBarselona je grad sa sedam

izuzetno lepih i funkcionalnihpeanih plaa du obale Sre-

dozemlja. Ukupno, proteu se uduinu od gotovo pet kilometara.

Barseloneta, jedna od njih, proglaenaje za naj lep u urbanu plau na svet u i,

generalno, za treu najbolju plau na svetu.Laskave titule dodelili su joj Discovery Chan-nel i National Geographic.

Ironija je u tome to je obala Barselone svedo 1992. godine bila duga, neatraktivna in-dustrijska zona, bez ijedne ureene plae za

kupanje. Pripreme za 25. Letnje olimpijske

igre darovale su novu dimenziju ovom delugrada i tada su plae zablistale u punom sja-

ju. Dana s se, zapravo, ne zna koja je od kojelepa....

Dan knjigeSveti ore je svetac zatitnik Katalonije. Dan

Svetog ora se proslavlja svakog 23. aprila ipredstavlja jednu od najveih gradskih feti. Vaii za jedan od najromantinijih praznika. Izmeuostalog i zbog jednog starog obiaja meuiteljima Barselone.

Na dan Svetog ora pripadnice lepeg polasvojim blinjima poklanjaju knjige, dok pripad-nici jaeg pola na taj dan svoje devojke, supruge,sestre i majke uvek obraduju buketima rua. In-spirisan ovom tradicijom darivanja knjiga, Un-esko je za Meunarodni dan knjige izabrao ba23. april.

Neverovatna koincidencija je i injenica dasu 23. aprila preminula i dva velikana svetskeknjievnosti - Migel Servantes i Vilijem ekspir.Zato, kada budete pakovali kofere za letovanje,setite se i knjige... Preporuka je Falkonesov best-seler Katedrala na moru, uz koji e vam Barselo-

na biti jo zanimljivija.

Fudbal u muzeju

Barselona je grad koji se moe pohvaliti sa vieod 80 muzeja, koji brino uvaju kolekcije odizuzetnog svetskog znaaja. Logina pretpostav-ka bi bila da je Pikasov muzej najposeeniji muzejgrada. Ako ne on, moda Zadubina HuanaMiroa ili MNAC, eventualno MACBA... Meutim,nije u pitanju nijedan umetniki muzej, izuzevako fudbal ne smatrate umetnou. Opsesijaitelja Barselone i generalno Katalonaca fud-balskim klubom Barselona je oseaj koji stiu uranom detinjstvu i ne bi je se odrekli ni za ivuglavu. Mnogima od nas bi bila potrebna pre-

duga i kompleksna analiza da ovu opsesiju ob-

Grad u kome je oveknadmaio priroduGrad u kome je oveknadmaio prirodu



24/52

jasnimo. Za sada, dovoljno govori slogan Vieod kluba, koji je sve ono to predstavlja - i nasportskom i na drutvenom nivou - na izuzetnoatraktivan i savremen nain prikazan kroz turuCamp Nou Experience.

Kako tura podrazumeva i posetu klupskommuzeju, tako je Muzej FCB zapravo najposeenijimuzej Barselone. ak i ako niste neko ko fud-bal doivljava kao najvaniju sporednu stvar

na svetu, poseta Kamp Nou stadionu i muzejusmatra se nekom vrstom obaveze.

Urbanistika bajka

Izgled najveeg dela dananje Barselone po-

sledica je revolucionarnog urbanistikog pro-jekta iz sredine 19. veka. Potpisnik urbanistikogplana Ildefonso Serda je u vreme kada se brojstanovnika grada poveavao vrtoglavom brzi-nom osmislio reenje njegovog proirenja.Njegova zvezda vodilja prvenstveno je bilaharmonija izmeu narasle gradske populacije iprirodne sredine.

Oslukujui prirodu, obraajui panju nastrane sveta, pravce iz kojih duvaju vetrovi ibrojei sunane sate, Serda je Barseloni, sever-no od njenog istorijskog jezgra, pokloniosavrenu zonu grada, Eiamplu, sa beskrajnimnizom paralelnih irokih bulevara du kojih suse smestili oktagonalni rezidencijalni blokovikoji svoju formu duguju planskom zasecanjuokova zgrada na svakoj ulinoj raskrsnici. Ovajoktagonalni princip bio je posledica estetskognaela sa jedne i funkcionalnog naela sa drugestrane. Zaseena remek-dela modernizmaformiraju izgled trga od svakog raskra, kojezahvaljujui tome ima i bolju preglednost i stalniprotok sveeg vazduha.

Danas su okovi oktagonalnih blokovaEiample mahom oplemenjeni brojnim kafiimai tapas barovima, a avenije krase nepreglednidrvoredi i zelena ostrva, upotpunjena fontana-

ma i spomenicima.

La Rambla ili Las RamblasPravilno je i jedno i drugo. Jer uvena La Ram-

bla, najpoznatija ulica Barselone zapravo nijejedna, ve niz od pet ulica koje se nadovezujujedna na drugu, formirajui tako jednu dugupromenadu u srcu starog grada. Zato se najeeu kolokvijalnom govoru i oznaava mnoinom:Las Ramblas.

La Rambla nikada ne spava, danonono je pre-puna znatieljnih turista koji, osim istraivanjanjenih znamenitih palata, fontana i mozaika, nanjoj danas uivaju u predstavama brojnih ulinihzabavljaa, ivopisnim tandovima sa cveem,pticama, suvenirima, pravei pauzu u nekom odmnogih restorana i barova, u ijim se batamana slobodno mesto eka. Vredi saekati, a nakonpredaha, uputiti se i do najlepe pijace panije,La Bokerije, iji se glavni ulaz otvara ba na LaRamblu. Od guve na La Rambli se ne moepobei, sezona na njoj nikada ne prestaje, akau statistiari, nedeljno njom proeta preko

150.000 ljudi, to je ini najprometnijom ulicompanije.

Zlato za gradKraljevski institut arhitekture Velike Britanije,

koji od osnivanja okuplja najvea imena iz ovegrane umetnosti, uspostavio je davne 1848. go-dine dodelu prestine meunarodne nagrade zaarhitekturu, koja se od tada, jednom godinje,dodeljuje za najuspeniji arhitektonski poduh-vat. Odluka o laureatu se donosi na osnovu do-

prinosa meunarodnoj arhitekturi.Prvi put u istoriji ove nagrade i istoriji uopte,

ona je 1999. godine otila u ruke jednom gradu.Te godine je orden RIBA-e (Royal Institute of Brit-ish Architects), kraljevska zlatna medalja za arhi-tekturu, uruena Barseloni. Do danas, Barselona

je ostala jedini grad na svetu kojem je dodeljenoovo prestino priznanje.

Mediteranska metropolaBarselona nije najvei grad u paniji, ali je po

veliini odmah iza prestonikog Madrida. Sa

oko 1,7 miliona stanovnika u gradu ili 5,2 mil-iona u tzv. metropolskoj regiji, Barselona vai za



25/52

najveu mediteransku metropolu Evrope, doku razmerama Evropske unije zauzima 6. mestoiza Pariza, Londona, Rura, Madrida i Milana. Saprosenom gustinom naseljenosti od skoro16.000 stanovnika (15.991) na jednom kvadrat-nom kilometru, Barselona se ubraja i u jedan odnajgue naseljenih gradova Evrope. Njeni iteljisu najgue koncentrisani u etvrti Eiample,gde ih na jednom kvadratnom kilometru, u

proseku, ivi 36.000. Barselona je dom i najveojjevrejskoj zajednici panije, koja danas broji oko3.500 Jevreja.

Gaudijev hram ili ....Iako danas Sagrada Familiju svi nazivaju

Gaudijevim hramom, Gaudi nije bio arhitektakoji je zapoeo gradnju ove crkve, nee biti nionaj koji e je zavriti. Prvobitni plan je uradiotakoe poznati katalonski arhitekta, FransiskoPaula de Viljar, pod ijim nadzorom i prema ijimnacrtima je udaren i kamen temeljac, izgraena

najnia zona hrama, kao i kripta. Tek kada jedolo do nesuglasica izmeu naruioca hramai pomenutog arhitekte, koje su konano dovelei do njihovog razlaza, gradnje hrama i nastavkaradova se prihvatio Antoni Gaudi.

itavog ivota je na njoj radio, nekada samanje, a nekada sa vie posveenosti. Ona je upotpunosti obeleila poslednju deceniju njego-vog ivota. U njoj i poiva, upravo u Viljarovojkripti, i to kao blaeni, to je titula koju mu jenedavno dodelila katolika crkva. Mnogo je istrunih i nestrunih polemika bilo na temu nas-tavka gradnje nakon njegove smrti. Traila su se

opravdanja za to to ne postoji jasan nacrt crkve,pravile pretpostavke na osnovu sauvanog

kako bi Gaudi eleo da ona bude dovrena, aneki umetnici su smogli hrabrosti da uopte nezamiljaju kako bi to Gaudi reio, ve su, poputozepa Marije Subiraksa, radili onako kako susami mislili da treba. Bez obzira na teku istinuda je najvei deo Gaudijevih planova zauvekuniten u panskom graanskom ratu, on nam

je ipak ostavio neto, to su mnogi zaboravili. Iz-jave, koje je za ivota davao...

Na pitanja kada e Sagrada Familija bitizavrena, da li e on uspeti da je zavri, odgo-varao bi da ne zna zato su svi tako nestrpljivi,da se crkve grade vekovima, da nije vano da

li e je zavriti on, jer to nije njegova crkva, dae odluku o tome kada e biti dovrena donetiSveti Josif... Danas je jedno sigurno, SagradaFamilija e zauvek ostati Gaudijev hram, i to nezato to njegovo telo lei u njoj ili zato to bi dokraja gradnje trebalo kopirati njegov stil, vezato to ona nikada ne bi postala to to jeste daAntoni Gaudija nije bilo.

Saga o guskamaIma i Barselona svoj mit o guskama. Nisu

je ba spasile, ali u njoj ve vekovima borave.Kada se srednjovekovna Barselona poela uz-dizati, to nije bilo samo u smislu moi i teritori-

jalnog irenja, ve i u smislu graditeljstva. Tadaje nastala srednjovekovna gotska etvrt grada,u ijem srcu i danas stoji impozantna katedrala.Posveena je Svetoj Eulaliji, ranohrianskojmuenici koju su Rimljani ubili poetkom 4.veka. U spomen na svaku godinu ovozemaljskogivota svetice, zatitnice slepih i svih koji imajuprobleme sa ulom vida, 13 gusaka iviu kat-edrali. Bele guske leerno trkaraju oko ribnjakaunutranjeg dvorita katedrale i to je tradicija odkoje se ne odustaje jo od 15. veka, kada je kat-edrala zavrena.

Kolima ili pekeAko i pored visokih cena za iznajmljivanje

automobila i poprilino skupih parking tarifau iroj centralnoj zoni grada i dalje imate dil-emu oko toga kako bi najbolje bilo obii ga,kolima ili peice, moda e vam u tome pomoi

jedna neslavna statistika. Vozai u Barseloni sesvrstavaju meu najloije u Evropi, a statistikapokazuje da se od ponedeljka do etvrtka nasvakih 19 sekundi dogodi automobilska nesreau gradu. Situacija se od petka pogorava, pase ista stvar tokom vikenda dogodi na svakih10 sekundi. Ipak, ima reenja kada ste turistau gradu, naroito to se statistika ne odnosina turistike autobuse i javni gradski prevoz, arazvedrie vas i injenica da se istorijski centargrada obilazi iskljuivo peice.

Promet La Ramble smo ve prokomentarisali.No, svakoga sata svakoga dana u godini preko3.500 ljudi proe i peakom ulicom Portal delAnhel, koja od glavnog trga vodi u gotiku etvr t.Uz to, moe biti koristan i podatak da preko 130hektara povrine Barselone ine peake zonegrada, to bi se plastinije moglo uporediti sa,na primer, 260 spojenih fudbalskih terena. Da-kle, put pod noge i pravac: Barselona...

Naa Veselii



26/52

Pie u kafeuPukin s

pogledomna Moskvu


Prestonica Rusije sve vie je i turistiki megapolis


27/52

Rusi su inae jako poboni, pa se u

Moskvi na svakom oku moe v ideti

crkva sa zlatnim kupolama i zanimljivom

arhitekturom, to je vrlo upeatl jivo u

odnosu na d ruge graevine



28/52

Moskva, grad iz bajke. Prestonicamone Rusije. Nakon razgledanjaove udesne metropole, smestilesmo se u hotel Izmailovo Wega Best

Western+ 4*. Odlina usluga, komforne i ukusnoopremljene sobe, dobra hrana. U neposrednojblizini ili bolje reeno tik uz hotel postoji velikibroj restorana brze hrane, kafiaTu je i trnicentar, pijaca. Kau, najpoznatija pijaca u gradu.

Brojne grupe turista je poseuju kako bi pazariledobro znane suvenire babuke, tj. matrjoke,ruske ubare, marame, porcelan itd... Cenkanje jeobavezno i poeljno, tako se neki proizvod poslecenkanja moe dobiti i po 50% nioj ceni.

to se prevoza tie, onog od hotela do grada,preporuuje se metro. Stanica metroa je udalje-na 50 metara od hotela. Do centra grada vonjatraje 15 minuta. Konkretno, Boljoj teatar je petastanica, a onda su vam neophodna jo tri minutaetnje i stiete na Crveni trg. Cena karteza metro je 40 rubalja. Funkcioniepo principu kartice, ne etona

kao u Sankt Peterburgu, kojase oitava prilikom ulaska umetro stanicu.

Ogromno prostranstvo,petnaest miliona stanovnikana jednom mestu, neto jepotpuno nesvakidanje. Onoto se odmah primeti je izuzet-no velika guva u saobraaju. Ibukvalno re je o rekama automobila.Iako postoji po 5-6 traka u jednom smeru,sve je zakreno. Saobraajni pic ne postoji,guva je od jutra do mraka. Skoro nigde ne post-

oje semafori. Ljudi iskljuivo koriste podzemneprolaze za prelazak s jedne na drugu stranu ulice.Ono to je takoe ostavilo veliki utisak je veliinazgrada. Preovladava socijalistiki tip gradnjes prefiksom velike, dosadne, sive Namenski

je mnogo graeno uoi Olimpijskih igara 1980.godine.

Rusi su inae jako poboni, pa se u Moskvi na

svakom oku moe videticrkva sa zlatnim kupolama

i zanimljivom arhitekturom,to je vrlo upeatljivo u odnosu

na druge graevine. Naravno,postoji i veliki broj novoizgraenih,

modernih zgrada ogrnutih staklom, kojeu poslednje vreme niu na svim centalnim lo-kacijama i to su uglavnom poslovni prostori.

Najpoznatija peaka zona je Tverskaja ulica samnotvom kafia, restorana i poznatih hotelskihlanaca. U ovoj ulici je i jedan od najpoznatijihmoskovskih kafia, Kafe Pukin, gde se okupljauglavnom mlaa ruska populacija. Atmosfera

je oputena. Pravo je zadovoljstvo popiti pie iuivati u pogledu na grad Takoe, atraktivnaetaka zona je i Stari Arbat. Vie je moderna

nego to je tradicionalna, ali je treba doiveti.Ono na emu ne moemo zavideti Moskovlj-anima je izuzetno lo kvalitet usluge. Na pie seeka 20 minuta, pa jo 20 dok stigne raun U

jednoj radnji, u trnom centru na glasu, doivelismo i naglaenu neljubaznost. Nacija kao nacijanije nasmejana i srdana, nekako su hladni, uveke pomoi, ali bez pokazivanja dodatnih emocijana koje smo mi navikli. Rusi e vie ceniti ako im

se obratite na nekom loem ruskom ili ak na srp-skom i pre e vam pomoi, nego ukoliko konver-zaciju zapoinjete na engleskom. Vole Srbe i namentalitet, ak i kada ukljuite njihovu televizijuesto moete videti prenos iz Beograda, sport ilidogaanja na politikoj sceni.

Crveni trg, monumentalni Kremlj, Crkva VasiljaBlaenog i najekskluzivniji trni centar GUM danas



29/52

Izleti koje se pamteRazgledanje grada autobusom

Centar grada, Crveni trg, Kremlj, Crkva Vasilija Blaenog, Boljoj teatar, Hram Hrista Spa-sitelja, Novodeviji manastir, vidikovac Vrapeva brda i Univerzitet Lomonosov, Poklonajagora (Park pobede) i dr. Trajalo je oko pet sat koji prou kao tren

Moskovski metro

Neobine i apsolutno autentine metro stanice. Sve su besprekorno iste, nalik na muze-je... Bogato su dekorisane skulpturama, mozaicima, pozlaenim ornamentima, mermer-nim stubovima, portretima nacionalnih heroja. Moskovski metro je grad u gradu koji jesavreno ispunio funkcionalnu ulogu - prevozi vie od devet miliona ljudi dnevno. Svakakoga treba doiveti i videti.

Sergejev posadNalazi se 70 km severoistono od Moskve. Jedan od najstarijih i najveih manastirskih

kompleksa, centar ruskog pravoslavlja i duhovnosti, ranije rezidencija ruskog patrijarha. Izlet

se preporuuje vernicima i osobama koje e na pravi nain doiveti i vrednovati ovakvomesto.

Kremlj i Oruana palata

Kremlj je najstariji deo i istorijski centar Moskve, a njegove mone zidine i kule, zlatoglavihramovi i stari dvorci uzdiu se iznad reke Moskve, stvarajui neponovljivi arhitekturno-umetniki kompleks.

Oruana palata je riznica carske Rusije. U devet sala muzeja Oruane palate prikazani suradovi starih ruskih majstora juvelira, predmeti primenjene umetnosti, predmeti ruskogsrebra, grbovi Moskve i starih ruskih gradova, dragocene tkanine, udesne ipke, venana i

krunidbena odea itd.

su peat, naravno turistiki, prestonice Rusije.Crveni trg nikoga ne ostavlja ravnodunim. Sve

je ogromno, isto i na koju god stranu da pogle-date nekako je ivopisno, areno. Tu je i veliki brojetaa kao i turista koji non-stop fotografiuOsvetljeno je i apsolutno idilino. Uoi Nove go-dine na Trgu se postavlja ogromna jelka ukraenaSvarovskim kristalima i svetiljkama.

GUM posebno upada u oi, jer bukvalno

bljeti i spolja i iznutra. Tu je veliki broj ekskluz-ivnih prodavnica firmirane garderobe, kafiai poslastiarnica sa najpoznatijim sladoledomMoroenoe. Cene pia u ovom trnom centru suzaista pristupane, dok je hrana skuplja u odnosuna druge restorane u gradu. Dok etate gradom,ne moete da ne primetite da je sve veomaisto, nema pikavaca, papiria i grafita... Takoe,pripadnici policije su svuda po gradu, kao i ustanicama metroa, to ipak odaje neki oseajsigurnosti iako je i ovde kriminal rasprostranjen.Jedan od najlepih trenutaka bio je odlazak uBoljoj teatar. Karte je mogue kupiti jedino kodtapkaroa neposredno pred poetak predstave,

jer su sve rasprodate mesecima unapred. Za ovozadovoljstvo 25 evra, koliko su tapkaroi traili, inije tako mnogo. Celokupan doivljaj, enterijer,scena i atmosfera moe se podvesti pod jednure - nestvarno.

to se tie nonog provoda, moe se rei daMoskva spada u najskuplje gradove. Ulazniceu klubove (koji su esto u ekskluzivnim hote-lima) plaaju se od 50 evra pa na vie. I pia suskupa. Na takva mesta vie izlazi njihova elita,dok oni iz kategorije proseka poseuju lokalnepivnice i kafe barove sa pristupanim cenama.Meutim, provod je daleko od onog to bi neki

Beograanin oekivao.



30/52

Bajkoviti dani u

zemlji iz bajkeP

rilikom odlaska i povratka na Island, nauglavnu destinaciju, etiri dragocena danaprovelii smo u Kopenhagenu. I, evo kakosmo ga doiveli.

- Biti ili ne biti pitanje je sad! - od snanogbaritona podrhtavaju odore velikodostojnikaKao i svake godine u Danskoj gostuju glumci izengleskog grada Stratforda. U originalnom am-bijentu nevelikog dvorita dvorca Elsinor, na obaliBaltikog mora, pred oduevljenom publikomizvode predstavu uvenog engleskog pisca.Nikad nije odgonetnuto zato je ekspir svogHamleta smestio ba na ovo mesto i u ovu zem-lju? Predanje kae da se svake noi duh mladogkraljevia eta odajama ovog sablasno praznog iopustoenog zdanja iz 14. veka Ba kao stoer,sa svoje etiri kule i topovima na bedemu, uvao

je i odolevao estim upadima veana, poarimai ratovima. U podrumskim katakombama krio jetajne prolaze, zalihe hrane i omiljenog mitskog ju-naka Hogarta spavalicu, koji se budio samo kadabi neko planirao da napadne Dansku.

Kraljevina Danska ima pet miliona stanovnika i

406 ostrva od kojih naseljeno 90. Glavni grad Ko-penhagen lei na Heland i Ama ostrvu. Danci semogu pohvaliti visokim standardom.

Danska rivijeraProlazimo pored vila, palata i dvoraca naj-

bogatijih. Jedva se vide od bujne vegetacije ibesprekorno negovanih francuskih i engleskihvrtova. Sa obe strane puta sve je poumljeno.Svaka kua je - unikat! Danci vole originalnost,

posebno u arhitekturi i dizajnu po kome su poznatiu svetu. Skreu nam panju na kuu u kojoj je ivelaKarol Bliksten, danska knjievnica (Moja Afrika).Po njenoj elji pretvorena je u muzej. Ta izuzetnoodluna ena avanturistikog duha je poetkom19. veka napustila svoju Dansku, dom i mua i 17godina boravila na plantaama kafe u Keniji. Kadase vratila, posvetila se pisanju. Unutranjost kue

je ukrasila predmetima koje je donela iz Afrike. Koeli moe da pogleda film o crnom kontinentu iuje promukli glas Blikstenove.

Mogu da mislim ta god hou - samo ne treba

da kaem sve to mislim - deviza je vladarke

Kraljevine Danske koja se neretko moe videti sa

suprugom u automobilu koji sama vozi. Ukoliko

se neto pokvari, kraljica izae i - stopira!


Danska je po mnogo emu neobina i u svemu autentina



Danska se bogatila taksama. Svaki brod koji jeproao moreuzom koji spaja Baltiko i Severnomore morao je da plati namet. Kralj Valdemaruvrstio je hrianstvo. Slavan kao ratnik, esto jeiao u ratne pohode Jednom prilikom, kad senjegov naoruani brod pribliavao neprijateljs-koj obali, pred oima mu je zatitrala crvena boja.Vraajui se kui kao pobednik, odluio je da nadanskoj zastavi bude crvena boja i da ima beli krst.Kult potovanja zastave u ovoj zemlji je izuzet-no izraen. Prisutna je na svim sveanostima,dravnim ili javnim manifestacijama, prilikomproslave roendana, venanja, krtenja, pa ak ikao ukras na slavljenikoj torti.

Dvorac nad dvorcima

Kraljica Danske Margareta II je kao linost vrlointeresantna. Sa vladavinom koja traje preko40 godina spada u najstarije vladarke na svetu!Spontana je, vrlo drueljubiva, sama vozi auto-mobil, uestvuje u svim vanim manifestacijama

i takmienjima poto je daroviti slikar, poliglota,

scenograf (esto prireuje izlobu svojih dela), apovrh svega toga i - strastveni pua. Dejzi, kako

je narod zove od milja, ima vie od 70 godinu i jone pomilja da krunu ustupi svom starijem sinuprestolonasledniku Frederiku.

Mogu da mislim ta god hou - samo ne tre-ba da kaem sve to mislim - deviza je vladarkeKraljevine Danske koja se neretko moe videti sasuprugom u automobilu koji sama vozi. Ukolikose neto pokvari, kraljica izae i - stopira!

Prolazimo kroz Nort Siland, ljupko mestace

sa vrtovima ispred niskih kua. Kad se kroi kroz

lunu kapiju prizor preseca dah. Pred nama jeu svoj svojoj lepoti kraljevski dvorac Frederiks-borg. Pogled obuhvata fasadu od crvene cigle,dva krila, i toranj sa satom ukraen sklupturamasnanih Vikinga. Kroz nekoliko irokih arkusa na-lazi se vrt i nestaje u umi ispod breuljaka. Dvo-rac je okruen kanalom i povezan mostovima.Impresionira podatak da unutra, pored raskonogopremljenog enterijera, ima preko 200 slika kojeprikazuju istoriju i ivot kraljeva Danske.

Dvorac je obnovio kralj Kristijan IV. Ovaj na-

jpoznatiji, u narodu i najomiljeniji vladar, imao je


32/52

istovremeno dve ene. Sa prvom kraljicom imaoje osmoro, a sa drugom jedanaestoro dece. Nasvim javnim mestima obe su bile prisutne i leposu se slagale.

Luka trgovacaPrestonica, Kopenhagen, lei na obali Severnog

i Baltikog mora. Ima dosta ume koje grad titeod jakih vetrova Baltika. Vidimo i dosta vetrenjaamodernog izgleda: samo stub i tri elise na vrhu.Neprestano se okreu. Iz mirne povrine moraproviri poneka naftna platforma.

Kopenhagen ili grad trgovaca je poznat po

svojoj ivosti, peakoj zoni Stroget ulice, pi-varama, Gipkoteci, Tivoli parku, po pivskoj flaiveliine kue koja promovie uveni Tuborg iKarlsberg (obe fabrike su se ujedinile, mada sva-ka i dalje proizvodi svoju vrstu piva). Vlasnici piv-ara su poznate mecene umetnosti. Generacijamaneguju tradiciju uz moto: Ako pije Karlsbergovopivo, pomae kulturu! U opravdanost njihovihrei emo se uveriti kad budemo videli Malu si-renu, Karlsbergovu giptoteku, Obelisk

Prolazimo pored mornarskih kua na obali.U prozorima nekih se nalaze porcelanske figurepasa i one imaju odreeno

znaenje: Ako je kuca okrenuta ka kui, mornarse odmara - ako gleda na ulicu, mornar je na bro-du i vi slobodno moete doi da obiete njegovuenu!

Ukoliko elite da odsednete u centru gradamorate biti spremni na smetaj u osrednjem ho-telu sa najvie tri zvezdice. Oni superluksuzni suvan grada. Optinski oci su bili nepokolebljivi usvojoj odluci da se niim ne remeti izgled starog

jezgra (izgleda da su se u meuvremenu pre-domislili jer se preko puta Giptoteke gradi ultra-moderna zgrada u staklu).

Od 1,5 milion stanovnika Kopenhagen imaoko 900 hiljada biciklista. Sa kacigama na glavi

proleu sopstvenim stazama paralelno sa



33/5233Svet na dlanuSvet na dlanufebruar 2016. Svet na dlanuSvet na dlanu

glavnom kolovoznom trakom. Iznajmljivanjebicikla staje samo 20 kruna. Moete ga vratiti ili- zadrati zauvek!

Stroget ulicaNa prostranom trgu je impozantna zgrada

Optine, velianstvena u svojoj vinja crvenojboji, sa zvonikom i satom koji se oglaava svakih

petnaest minuta. Od reskog i disonantnog tonatrepere zavese na prozoru. U blizini je eleznikastanica sa slinom fasadom, pa trg sa obeliskomkoji predstavlja nultu taku Danske! Unaokolo,gde pogled padne su nanizane i tesno prirubljenekue neobino lepih fasada. Na Trgu optineima mnogo klupa. Dovoljno je sesti i posma-trati prolaznike, turiste, klovnove, animatore,pantomimiare Ako vam i to dosadi, prei etepreko puta i zaroniti u uvenu Stroget ulicu, kojusmatraju najduom peakom zonom celog re-giona.

Od jutra do sutra celom njenom duinom vri,

otee se, svira, igra, protee i kljua - ivot! Sveje zabava. Sedenje na klupi na jednom od bez-brojnih trgova, ivici fontana ili u jednom od bez-brojnih kafea sa pivom ispred sebe. etnja poredradnji sa suvenirima, majicama, cipelama, dans-kim nametajem, tezgicama na kojoj su pitome

jagode (ima ih samo est u koarici)A kad konano doete do kraja ulice izlazite

na Trg Amalija gde u podne moete posmatratismenu kraljevske garde U blizini je izloba slika

na otvorenom i mala luka sa brodiimaSa suprotne strane Optine je iroka bulevarska

ulica. Na njenom uglu je bista oveka u sedeempoloaju. Ispod eira, pogledom kao da obuh-

vata crvene krovove rodnog grada. Pred nama jeKristijan Andersen, pisac najlepih bajki sveta!

Preko puta je purpurno-bela barokna zgradaKarlsbergova giptoteka - predstavlja stalnuizlobu statua i platna najveih svetskih vajarai slikara (npr. cela soba posveena je Renoaru).Potrebno je vreme da se sve briljivo razgleda.

Zaete li u oblinje uliice, nailazite opet naizloge. Ali ovi su drugaiji poto su bezobzirnoizlagali vruu, erotski dizajniranu robu. etvrt

crvenih fenjera kao dokaz da je Danska vrlo lib-eralna u ljubavi. Pre 30 godina u Kopenhagenu seodrao prvi SAJAM SEKSA! Muzej erotike ili svets-ka senzacija pretvoren je u veoma profitabilni biz-

nis koji i danas cveta.Uvee odlazimo u zabavni park Tivoli.

Mala sirenaNa obali je stena, a na njoj okrenuta ka moru na-

lazi se statua devojke podvijenih peraja. Mermedili Mala sirena je simbol grada Kopenhagena. Ju-nakinji ove Andersenove bajke svoj lik pozajmila

je tada veoma slavna balerina Elen Prajs. Sedimona stepenitu i sluamo bajku o ribi-devojci

Ispod mora je iveo Bog mora i imao mno-go erki. Sve su bile poslune izuzev najmlae.

Bila je veoma radoznala, elela je da pliva iznadpovrine i vidi kako je tamo. Uspela je da dobijeod oca dozvolu i jednog dana doplivala je doobale, popela se na stenu i posmatrala obalui ljude koji su uz muziku igrali i pevali Narod

je proslavljao roendan zemaljskog princa. Na-jednom je dunuo vetar i podigao visoke talaseBura je prevrnula brod i svi slavljenici su senali u vodi pa i mladi princ. Sirena je zaplivalaprema njemu, pruila ruku i uspela da ga spase.Istog asa se zaljubila i poelela da se nikad neodvaja od njega Svoju tajnu je poverila vetici- Pomoi u ti! Umesto peraja imae noge iradie u prinevoj blizini, ali za svaku sigurnostuzeu ti jezik da nikad ne progovori! Tako je ibiloMladi princ je u njoj prepoznao svog spa-sioca, dopadala mu se mnogo ali je morao da seoeni princezom sa kojom je bio veren Sirena

je odjurila kod vetice koja joj je rekla: Moraubiti svog princa i tako e ga imati zauvek! Akoto ne uradi, postae samo pena Mermed senije dvoumila, nikada ne bi mogla povrediti svogljubljenog i postala je zauvek samo pena na vrhutalasa

Pratila nas je kad smo se ukrcavali na brod iplovila sa nama do Severnog mora sve dok nismosili na kopno - bila je uz nas - ta mala morska

pena Mila Starevi


34/52

arolija

plovidbe ponajjaem pljusku

Kada usred leta odluite da se spakujetei da umesto na topli jug otputujete na

sever Evrope, kofer vam se nekako viepuni nepotrebnim predrasudama nego

potrebnim stvarima. Ponete da se spremate kaoda putujete u predele koji su i u julu mesecu podveitim snegom i ledom, a polako se javlja i sumn-

ja u ispravnost odluke da topli Mediteran menjateza hladnu Skandinaviju.

Predrasude ponu da vas naputaju i sum-nje da se gube onoga trenutka kada avionomletite iznad Skandinavskog poluostrva. Nevero-vatni prizori uma, zelenila i velikog broja jezeraostavljaju bez daha. Potvrdu da je va izbordestinacije bio pun pogodak dobijate onoga

trenutka kada kroite na tlo vedske, odnos-no na tlo grada Geteborga. Osetite prijatnutemperaturu od 24 stepena i uverite se da odoekivanog snega i leda nema ni traga ni glasa.Ve na samom putu od aerodroma do gradaprolazite kroz predele obrasle etinarskomumom iz koje se iri besprekorno ist i svevazduh. Domaini su nam odmah objasnili da

je ist vazduh ono sa ime se veoma ponose.Inae, Geteborg je drugi po veliini grad uvedskoj, ispred njega je prestonica ove zemljeStokholm. Istorijski podaci, ali i legenda, kau da

je grad osnovan pre 385 godina, kada je kralj Gus-tav II Adolf prstom pokazao na mesto na komese danas nalazi trg koji nosi njegovo ime i rekao:Ovde emo da podignemo grad!

Zgrada nalikna ru za usne

Poloaj grada je veoma interesantan jer se na-lazi na uu reke Gota u kanal Skagerak, koji spajaSeverno i Baltiko more. Sam grad je ispresecankanalima po kojima plove brodovi, ima i velikuluku, pa se moe svrstati u primorske gradove.Obala je jedna od najlepih gradskih central-

nih zona. Na njoj je izgraeno novo, savremeno

34 februar 2016.Svet na dlanuSvet na dlanu

Geteborki putokazi


35/52

Obala je jedna od najlepih

gradskih centralnih zona.

Na njoj je izgraeno

novo, savremeno zdanje

gradske opere, tu je i jedanod simbola Geteborga

visoka crveno-bela zgrada

koju zovu Lipstik, jer

neodoljivo podsea na ru

za usne

zdanje gradske opere, tu je i jedan od simbolaGeteborga visoka crveno-bela zgrada koju zovu

Lipstik, jer neodoljivo podsea na ru za usne.Pored svih grandioznih zdanja koja su smetenana geteborkoj obali, panju mi je privukla figuraonieg gospodina sa beretkom na glavi i pogle-dom uprtim u daljinu. Istog momenta u njemusam prepoznala pisca. Moji domaini su pot-vrdili pretpostavku, objasnivi da je to vedskipesnik, peva i kompozitor Evert Taube, inaeroeni Geteboranin. Sugraani su mu podiglispomenik na najpoetinijem mestu u gradu.Da je Geteborg grad u kome se snovi obistin-

juju pokazuje jo jedna zanimljivost ponovo ve-zana za vedske pisce. Gotovo svaka devojica

je odrastala itajui doivljaje Pipi Dugakearape, uvene vedske knjievnice Astrid Lind-gren. Nauila sam da itam ba zahvaljujuitoj knjizi i pravo otkrovenje za mene je bilo toda je upravo Pipi Dugaka arapa jedan odnacionalnih simbola ove zemlje. Knjige, suve-niri, pliane igrake Pipi i njene druine u svimveliinama mogu se kupiti na svakom mestu, aposebnu panju privlai injenica da ih prodajui u Geteborkoj turistikoj organizaciji. Zapitahse koliko bi naih divnih dejih knjievnih ju-naka na najbolji nain reprezentovalo zemlju. Zatako neto potrebno je da ih se neko najpre seti.Jedna od neobinosti koju odmah primetite uGeteborgu je saobraaj. Tamo nema guvi, nepostoje picevi, niko se ne nervira dok vozi, nikonikome ni zbog ega ne trubi, a peaci, naroitooni koji su doli iz beogradske saobraajne vreve,u ovom gradu vide obeanu zemlju. im doetedo peakog prelaza, a da jo niste sigurni da liuopte elite da preete ulicu, savesni vozai suse ve zaustavili i mirno ekaju da se odluite.Nije vano da li je na semaforu crveno ili zelenosvetlo za prelazak peaka, ukoliko ste naumili dapreete na drugu stranu ulice, uvek e vas pustitii to bez upotrebljene sirene.

Bicikli su jedno od uobiajnih prevoznih sred-

stava u Geteborgu. Svi ih voze, bez obzira na



36/52

vremenske prilike. Biciklistike staze i semaforiza bicikliste su svuda po gradu, tako da je ovajnain prevoza izuzetno bezbedan. Zanim-ljivo je da prevoz biciklom spada i u naingradskog prevoza. irom grada postojimrea punktova na kojima moeteiznajmiti bicikl i njime se prevesti doeljenog mesta. elei da doivimozemlju u kojoj gostujemo na na-

jbolji nain, odluili smo da se,kada ve boravimo u vedskoj,ponaamo kao veani, te smo zaprevoz uglavnom koristili bicikl.Osim na biciklima, Geteboranise prevoze i tramvajima, auto-busima, a u gradski prevoz spada-

ju i brodovi koji plove kanalom ipovezuju udaljenije delove gradakao i dve gradske strane. Kupovinomkarte za prevoz moete koristiti i ovajnain putovanja. Mi smo ga, naravno,kao znatieljni turisti odmah isprobali. Plo-

vili smo po najveem pljusku, toliku koliinuvode izlivenu u vidu kie, do tada nismo videli.Ali odluivi da se ponaamo kao domaini, nakiu nismo gledali kao na elementarnu nepo-godu, kao ni na razlog za ostajanje kod kue.Kia je tamo deo ivota, deo dana, sata, pa akohoete i deli minuta. Nauili smo da u rancumoramo imati po jednu kabanicu. Tako da smo,kao u nekom filmu, onako u kabanicama, podpljuskom stajali na palubi broda i uivali u plo-vidbi. Na palubi smo bili sami, veani su sedeliu suvoj brodskoj kabini, jer zato bi kisli kada nemoraju, taj doivljaj su prepustili nama, turistima.

Priroda je ono to e vas odmah opiniti. Tu ni-jansu zelene boje, koja dominira u ovom gradu,a verujem i u celoj vedskoj nigde ne moete vi-deti. veani vole prirodu i veoma brinu o njoj. U

samom centru grada nalazi se predivna botanikabata, sa velelepnim primercima najraznovrsnijegbilja, cvea, drvea, trave u koju vam noga utonekao u najmeki tepih. Bata je negovana, neguju

je i njeni radnici, ali i posetioci. Znaju Geteboranida ako neguje prirodne darove, ona te nagradiza to. Prui ljudima zdravlje, to je u dananjemsvetu postalo privilegija. Meutim, ova botanikabata je bila samo uvod u lepotu koja nas je tek

ekala. Kada se krene ka zapadnom delu Gete-borga, prolazite pored divnog dela koji se zoveHaga i neodoljivo podsea na nau Skadarliju. Uneposrednoj blizini ovog mesta prostire se ogro-

man park Slotskogsparken. U okvirunjega nalazi se nekoliko manjih jezera,

divnih ruinjaka i zooloki vrt u komemoete u prirodnom stanitu videti losove,

jelene i irvase. Napravljeno je i jezerce za

doljake, pingvine i foke. U parku je i velelepnabotanika bata. Moram napomenuti da je obi-lazak ovog parka, kao i zoolokog vrta besplatan.

I jezero

i klizalite

U okruenju kakvo je geteborko izletita imanapretek. Domaini su nas odveli do oblinjeg

jezera koje Geteborani rado poseuju. Doodredita smo ili peke, kroz zelenu, sveu imiriljavu umu. Na kraju umskog puta, pred

nama se ukazalo jezero koje je bilo veomaposeeno, iako su oblaci pripremali kiu. Za raz-liku od nae Ade, ovi jezero okruuje netaknutapriroda, nema kafia, restorana, huke i buke.Jedino to je bilo neprirodno u netaknutoj oazibio je jedan friider za prodaju sladoleda i au-tobus pun knjiga. Friider sa sladoledom nasnije zaintrigirao, ali autobus sa knjigama jestei te kako. Objasnili su nam da je taj autobusogranak Gradske biblioteke, koja na taj nainomoguava svojim sugraanima da itaju dok seodmaraju. Nesvakidanji, ali veoma dobar nainda knjige i kultura uvek budu tu nadohvat ruke.Jedna napomena, korisnici Gradske bibliotekene plaaju lanarinu, bez obzira na godine.to se ivotinjica tie, gotovo svaka malena vode-na povrina u gradu, kanal ili omanje jezerce imasvoje jato pataka. Moete ih slobodno hraniti, aone e rado doplivati do vas im vide da im ba-cate mrvice hleba.

veani koriste svaki zrak sunca za sunanjei uivanje. im se pomere oblaci, oni legnu natravu i bez ikakvih predrasuda uivaju u lepotiprirode, dana i trenutka. E, to uivanje nismo mo-gli da nauimo. Izgleda da je u pitanju osobenostsredine ili mentalitet. Posle etnje i obilaska, posle

jedinstvenih doivljaja, u turistima proradi umor.

Tada vas domaini odvedu na fiku. To je vrsta

36 februar 2016.Svet na dlanuSvet na dlanu


37/52

uine i podrazumeva kafu uz koju obavezno idei kola sa cimetom i kardemonom koji se zovekanelbular. E, ovo uivanje smo brzo savladali,izgleda da je opet u pitanju bio mentalitet.

Jedna od najlepih geteborkih ulica je uvenaAvenija. U njoj se nalazi veliki broj ivopisnih, paak i veoma luksuznih kafia i restorana, radnjiispisanih imenima poznatih modista. Avenija sezavrava trgom Gotaplasten, kulturnim centromgrada. Na njemu se nalazi velika skulptura Posej-dona, Gradska biblioteka, Muzej umetnosti, Grad-sko pozorite i Koncertna hala. Ako od vrha Avenijekrenete na istok, stiete do velike dvorane Skan-dinavijum i poznatog fudbalskog stadiona Ulevi.Meutim, ono to stvarno obara s nogu i vraavas u snove iz detinjstva je zabavni park Liseberg.Sve ono to ste gledali u igranim ili animiranimfilmovima, sve ono to ste proitali u bajkama

eka vas tamo. Sve mogue i nemogue sprave

za zabavu nalaze se u ovom Parku. Smetene suu jedno udesno, bajkovito i matovito okruenje.Neto kasnije posetila sam ovaj grad i u zimu,

pred boine i novogodinje praznike. Tada jeovo mesto izgledalo jo nestvarnije. Osvetljavalesu ga milion sveica, umesto letnjeg jezercetasa fontanom, zimi je tu predivno klizalite kojeprekrivaju najlepe boje, a na kome se svako veeizvodi predstava na ledu. Pored vonje bicikla,veani vole i klizanje. Gotovo da nema detetaniti odraslog koji ne voli ovu aktivnost. Preko zimei u vreme zimskih praznika, Liseberg je atrakcijazbog koje ljudi poseuju Geteborg. Tu sam videlai stanovnike najsevernijih delova vedske, koji sudoli sa irvasima i sa sobom doneli proizvodepo kojima se odlikuju. Obuenisu u arene dempere, a eneimaju duge plave kose spletene upletenice. Kada ih posmatrate inivam se da hladnoa prolazi porednjih. udesno je mesto Liseberg,trebalo bi ga posetiti i leti i zimi,arolija vas sigurno nee mimoii.Pored Liseberga, nalazi se hotelGothia Towers. ine ga dva staklenatornja sa po 23 sprata sa spoljnimstaklenim liftom iz koga se pruapredivan pogled na ceo Geteborg.Jo jedan od geteborkih simbola

je i zgrada koja se zove Universum.

Za nju bi se moglo rei da je centar

zabavne nauke. Tu se nalazi tropska dungla saautentinim stanovnicima i dinovski akvarijumsa ajkulama, tako da boravak u tom prostoru

priinjava veliko zadovoljstvo i deci i roditeljima.Pratei putokaze a ne predrasude, otvaraju senovi svetovi, stiu se velika iskustva i neprocen-

jiva znanja. Geteborg se moe opisati kao gradu kome die priroda, ivi lepota i govori kultura.Jug iri toplotu, omamljuje mirisima i armom, aliSever vam prua mogunost da osetite aroliju.Bilo ona kina, snena, sunana, zimska ili letnja,arolija je tu, a i mogunost da je doivite baonako kako ste matali o njoj.Biljana Markovi Jevti

37februar 2016. Svet na dlanuSvet na dlanuSvet na dlanuSvet na dlanu


38/52

Tamo gde

stanuje lepota

K

roz plaviastu izmaglicu pomaljaju setamne stene. Ispred nas su Tenerife,najvee ostrvo Kanarskog arhipelaga.Ukupno ih je sedam i svako od njih se

znaajno razlikuje. Zajedniko im je vulkanskoporeklo, klima sa veitim proleem i duge plaesa sitnim, gotovo tamnim peskom. Uslovi za ku-panje su idealni tokom cele godine. Visoke pla-nine pokrivene snegom veoma su blizu plaa,to predstavlja dodatnu privlanost ovog delaplanete. Na ostrvima Las Palmas i Gran Kanarijaponekad pada kia, na Fuerteventuri i Lancer-otu je uvek suvo sa pravim pustinjskim prede-lima. Kia na njima ne pada godinama

Rimljani ovaj arhipelag nazivaju Srenim os-trvima i Batom nade

Istoriari konstatuju da je njegovo nasta-

janje zapoelo pre 20 miliona godina i da senajstariji planinski venac podigao iz Atlantikapre osam miliona godina, pri emu vrh krateranije eksplodirao ve se obruio u unutranjostmora. Pod imenom Las Kanjadas, danas je je-dan od najveih kratera te vrste na svetu. Po-slednja erupcija dogodila se 1909. godine naostrvu Tenerifi blizu sela Santjago na planiniPiko de Teide.

Kanarska ostrva su postala deo panskekraljevine 1496. godine i brodovi Kristifora Ko-lumba zaustavljali su se u njihovim lukama nadugom putu za Novi svet.

Dugo uvana tajnaStarosedeoci arhipelaga su Guanosi, vi-

soki ljudi svetlih oiju i bele koe. Pre 500godina panski osvaja Alonso Fernandez deLugo uao je sa svojom flotom u zaliv Anjaza(dananja luka Santa Kruz). Od kraljevske kue

je dobio nareenje da osvoji poslednje utoitedomorodaca Kanarskog arhipelaga. Meutim,niko nije raunao da e se Guane boriti za svo-

ju teritoriju i pritom pokazati izuzetnu hrabrosti smelost.

Benkomo, kralj dananje Orotave, najmonijiod svih devet kraljeva, estokim napadom po-

tisnuo je napadae i saterao ih u zaliv Acen-teho. Tom prilikom je poginulo 2.000 panskihvojnika, dok je njihov vojskovoa Alonso Fer-nandez de Lugo bio ozbiljno ranjen. Sve ovo

se dogodilo 31. maja 1494. godine i od tadaje ovo mesto nazvano La Matanca, to u pre-vodu znai pokolj. Za uspomenu na istorijskidogaaj danas se na tom mestu pored auto-puta nalazi veliki kameni zid na kome su ukle-sani detalji te uvene bitke. Celom predstavomdominira slika Guano ratnika u prirodnojveliini koji u ruci dri rog i svira pobednikupesmu.

Godinu i po dana posle tog stravinogdogaaja narod Tenerifa doivljava jo veunesreu. Pojavila se kuga. Harajui, desetkov-ala je domicilno stanovnitvo tako da su 25.

decembra 1495. panski osvajai sa lakoomuspeli da pokore oslabljene i od bolesti izm-rcvarene ostrvljane.

Gonocid koji je izvren nad Guanosimadugo vremena se uvao kao tajna. panci suak poricali da se neto slino i dogodilo. Podreimom generala Franka bilo je zabranjenogovoriti o tome. Posle njegove smrti dogodiose obrt. rtve ne samo da su rehabilitovane vesu imenima Guanosa nazivane glavne ulicegradova i mesta na Arhipelagu. Mnogobrojneporodice koje su pod diktaturom bile primo-rane da iz bezbednosnih razloga skrivaju svojaporekla i prezimena (primer za to je familijaOramas) danas sa ponosom istiu priu o svompretku Huanu Oramasu, koji je bio unuk kraljaDoramas de Gvanartema ubijenog od stranepanaca na Gran Kanariji.

La Laguna - Sunani gradUz dugaki pisak na brod Melodi menja

pravac i najavljuje pristajanje u luku Santa Kruzde Tenerife - glavni grad Kanarskih ostrva.

Posle pobede nad Guanosima, Alonso Fer-nandez de Lugo, nedaleko od zaliva Anjazaosniva grad San Kristobal de la Laguna, koji po


Kanarska ostrva su istinski turistiki raj


40/52

nalogu kraljevskih vlasti 1723. godine menja imeu dananji Santa Kruz.

Kau da ovaj grad nikad nije imao zidine. Ipak,za strance i turiste, nevidljive zidine su deceni-

jama postojale Santa Kruz je bio univerzitetski,a ujedno i centar religijskog uenja koji je tek

kratko vreme pre svog 500. roendana konanootvorio sva svoja vrata i dozvolio da dugo skriva-na i nerazjanjena Guanos era izbije na svet-lost dana. Od tada je pun turista, znatieljnika iposetilaca koji sa svih strana hrle u ovaj grad. Uraskonoj vili plemia Lerkara otvoren je i Muzejistorije sa izuzetno vrednim eksponatima.

Poto smo tek prispeli, prvo to sam zapazilaje vulkanski masiv Piko de Teide sa snegompokrivenim vrhom na 3.718 metara visine. Ispodnjega su se prostrle plodne doline sa nepregled-nim plantaama banana koje seu sve do morskeobale sa visokim strmim stenama i jedinstvenimplaama - sa crnim peskom!

Santa Kruz sa svojih 212.000 stanovnika iucvalim puzavicama oko fikusovih stabala delu-

je prijateljski raspoloen prema strancu i gostuPo ljupkim uliicama koje ulepavaju breuljkekrstari neveliki turistiki vozi koji se zaustavlja nasvakom od trgova ukraenim neizbenom font-anom i klupama od majolike. Od brojnih parkovaonaj s imenom Garsija Sanabrija a sa velelepnimstablima i egzotinim dracenama privlai poseb-nu panju. Ulice su prepune sveta, uglavnomstranaca koji krstarei Mediteranom svraaju uSanta Kruz iz dva razloga. Prvi je da ga vide, adrugi da u njemu opinguju poto je bescarin-

ska zona sa raznovrsnom i kvalitetnom robom za

Po ljupkim uliicama Santa Kruza koje ulepavaju

breuljke krstari neveliki turistiki vozi koji

se zaustavlja na svakom od trgova ukraenim

neizbenom fontanom i klupama od majolike



41/52

Krvavica sa suvim groem!Kuhinja Kanarskih ostrva je kombinacija panskog,afrikog i latinoamerikog uticaja. Voe i povre pred-stavlja osnovu svih obroka. Tu je i izvanredan izbor ribe iplodova mora.Najednostavniji i ujedno najpoznatiji recept je papasarugadas. Jelo je od krompira barenog u slanoj vodi kojise prelije ljutim moho sosom. Priprema: na maslinovom

ulju se pri paprika, beli luk, ili papriice i jo malo kuli -narske tajne koju svaki kanarski kuvar ljubomorno uva.Kanarski sosovi predstavljaju nezamislivu komponentu,obavezni i neophodni sastojak svih ostrvskih jela, beznjih se ne mogu zamisliti. Izuzetno ukusan moho-koino,odnosno svinjski gula ne bi bio osoben da se ne slui u ovoj kombinaciji. Dakle, nita bezsosovaUkoliko volite ribu... Najpoznatija jela su kanldereta i sankoo kanario, slana riba uneizbenom moho sosu.Sve je jo lepe ako se jede uz goo, specijalnu vrstu hleba koji sesprema po starom receptu. Uz sve ovo, izvanredno e prijati i aa crnog vina Malvazijasa ostrva Lancelot ili lokalnog belog Tarakonte Ekstra specijalitet je morsilas dulses,slatka krvavica sa suvim groem i bademima koja se servira sa dimljenim sirom.Na Kanarima je sir izuzetnog ukusa, a posebno je velika potranja za tzv. cvetnim sirom

Priprema se tako to se cvet specijalne biljke potopi u vodu koja se istog asa zgrua u su-rutku. Kada ga procede i osue ovakav sir moe da traje i do godinu dana. Ima rajski ukus!

Osnovni desert je egzotino voe a specijalitet prene banane.Bilo bi nedopustivo zavriti veeru, a ne popiti jedinstveni rum od

meda. uveni arhiukas spravlja se od prenogeera.

svaiji ukus i dep. Luki deo je ujedno i glavnapeaka zona. Poinje od Plaza de Espanja iide sve do Plaza de Kandelarija sa drvoredomigliastih dakarandi ljubiastih cvetova. Nedale-ko je Muzej arheologije i impresivni Karto palasiz 17. veka. Traili smo i plau. Preporuili su nam

da odemo na uvenu Las Terezitas. Zaista je be-sprekorno ureena i lepa. Poseban kuriozitet je utome to je Las Terezitas jedina plaa na ostrvukoja ima uti pesak. Domaini su nam objasnilida je on brodovima donoen sa obala severneAfrike i nanet na ovaj deo kopna!

Lepotica ostrvaKau da je zahvaljujui povoljnoj klimi tokom

cele godine Puerto de la Kruz najposeenijemesto u paniji. Raznolik izgled i atraktivnostsu obeleje ovog grada. Staro jezgro, a ujednoi peaka zona, ima bezbroj trgova od kojih jenajprivlaniji arko. Okrugao i uukan, ukraenvisokim stablima palme, na njemu danononopulsira ivot Ukoliko vas savlada umor odsvirke, pesme i igre, osveite se raskonim sl-adoledom u hrskavom kornetu ili na licu mestapeenim palainkama sa filom od divljih jagoda,uz sok od sveih limunova i narandi u kriglamaod piva. Moete se odmoriti i na stepenicamakoje vode do fontane sa ivim ili papirnatim gol-ubovima i paradno odevenim kuiima, potomnastavite pored prodavca slatko-slanih kokica izalepranih zmajeva... Zadovoljstvo je boraviti ina irokoj terasi nadnetoj iznad stene, ispod koje

ume zapenuani talasi Atlantika. Preko puta, uz

samu liticu, prostire se parkPlaja de Martinez, uvenoi najlepe kupalite naKanarima. Nikako netreba zaobii najstarijeetalite San Telmo,

koje vodi pored morai do minijaturne belookreene crkve Nos-tra Senjora de la Penjasagraene u 17. veku.

Ukoliko ste prokrstariliuzanim uliicama i obilibezbrojne radnje sa torbama icipelama od zmijske i krokodilskekoe, savladajte preostale i najstrmijestepenice na ijem vrhu je nevieni Loro park.

Na tom okruglom breuljku sa jedinstvenomzelenom travom i egzotinim, plamen-crvenimstrelicijama koje daju osobenost celom arhi-pelagu, otkriete da u prelepoj tropskoj bati ive

jata papagaja raznih vrsta, boja i veliina.

D o kruiasti flamingosimirno eprkaju po

jezercu sa lotosima,panju turista oku-pira uto-plava ara

koja po konopcu vozibicikl, odnosno zeleni

kretavac koji igra fla-menko. Za turiste je atrak-

cija i beli sa crvenom ubomkoji pria panski ili

Nedaleko od Puerta, smetena nakosini breuljka lei Orotava, rajska bata obraslanepreglednim banana, limunovim i narandinimstablima. Sve ulice su strme i vode u brda na ijimpadinama se prostiru brojne hacijende i vele-lepne stare vile patinastih fasada.

Boravak u Puertu ne bi bio kompletan ako neposetite jednu od bezbroj plaa i okupate seu hladnjikavoj vodi Atlantika. Najpoznatija jePlaja de las Amerikas, koja lei na severoistonojstrani ostrva. Danas je jedno od najposeenijihletovalita na Tenerifama. Ukoliko produitedalje, asfaltnom trakom oivienom berber-skom smokvom (kaktusom vrlo unosnim zbogkoenile, insekta od kojeg se pravi najboljacrvena boja za kozmetiku) stie se do Los Gigan-tesa. To su zastraujue visoke i strme stene upodnoju kojih je niklo naselje velelepnih hotela

sa crnim plaama Mila Starevi



42/52

Riznica

istorije i svihzadovoljstava


Peloponez ili deo Grke koji se mora videti i doiveti


43/52

Peloponez je najjuniji deo kopneneGrke. Takoe je i arhiv svetske istorije,sa paljivo sloenim stranica neolita,mikenskog perioda, Sparte, Rimske

republike, Otomanskog carstva...Od ostatka kopna odvojen je 1893. go-

dine primerom ljudske upornosti, odnosnoprokopavanjem

Documents

Svet Na Dlanu 68