Svet gljiva 1

Svet gljiva 3

UVOD Mikoloko istraivanje renog ostrva Ade Ciganlije, izletita Beograana, koje je izvrio autor ovog rada u periodu od 1989-1997, nastavl jeno je sa prikupljanjem novih podataka u periodu 1998-2002. U tom pe-togodinjem razdoblju autor ovog rada nije sam istraivao pomenuti teren, ve se u dobroj meri oslo-nio na rezultate drugih lanova MDS (Davidovi, Radi & Radi, Lazi, Petroni, Kojin, Filka i drugi) pri emu im se ovom prilikom najlepe zahvaljuje i podsea da je u ovoj oblasti kolektivni rad od izuzetnog znaaja. REZULTATI ISTRAIVANJA Istraivanje gljiva na Adi Ci-ganliji u drugom ciklusu (1997-2002.) dalo je sledee rezultate: otkrivene su 22 nove vrste od ega podrazdelu Basidiomycotina pripada 21, a podrazdelu Ascomy-cotina 1 vrsta. Klasi Hymenomy-cetes 19, Gasteromycetes 2 i Dis-comycetes 1 vrsta. Terikolnih

vrsta je 7, lignikolnih 15; saproba 19, parazita 1 i simbionata 2. to se tie upotrebne vrednosti 3 su jestive, 1 uslovno jestiva, 17 ne-jestivih i otrovnih 1. Uporeujui rezultate prvog sa drugim ciklusom istraivanja dolo se do priblino istih odnosa kako u pogledu klasifikacije, tako i u pogledu naina ivota i upotrebne vred-nosti naenih vrsta.

GLJIVE ADE CIGANLIJE, II DEO (Dodatak radu objavljenom u Svetu gljiva br. 6 i 7 za 1998. godine)

Ibrahim HADI

Fungi

4 Svet gljiva

Carstvo: Fungi Razdeo: Eumicota Podrazdeo: Basidiomycotina Klasa: Hymenomycetes

Podrazdeo: Basidiomicotina Klasa: Gasteromycetes

Podrazdeo: Ascomycotina Klasa: Discomycetes

SISTEMATIZACIJA VRSTA GLJIVA ADE CIGANLIJE, II DEO

red rod vrsta jesti- vost nain ivota

Lycoperdales Lycoperdon L. pyriforme Sch.: Pers. uj 1 Geastrum G. sessile (Sow.) Pouzar n 1

red rod vrsta jesti- vost nain ivota

Helotiales Ascocoryne A. cylichnium (Tul.) Korf n 1

Simboli: Upotrebna vrednost: j= jestiva, n= nejestiva, o= otrovna Nain ivota: 1= saprob, 2= saprob-parazit, 3= parazit, 4= simbiont

red rod vrsta jesti-vost nain ivota

Aphyllophorales Merulius M. tremellosus Fr. n 1 Spongipellis S. spumeus (Sow. Fr.) Pat. n 3 Lenzites L. warnieri Durri. & Mon. n 1 Polyporales Polyporus P. varius (Pers.) : Fr. n 1 Coriolopsis C. gallica (Fr.) Ryv. n 1 Panellus P. mitis (Pers. : Fr.) Kuhner. n 1 Boletales Suillus S. collinitus (Fr.) O. Kuntze j 4 Agaricales Clitocybe C. phaeophtalma (Pers.) Kuyper n 1 Ossicaulis O. lignatilis (Per.: Fr.) Red.&Gin. n 1 Tricholoma T. album (Schff.:Fr.) Quel. n 4 Conocybe C. tenera (Sch.: Fr.) Kuhn. o 1 Gerronema G. postii (Fr.) Sing. n 1 Haasiella H. venustissima (Fr.) Kotl. & Pouz. n 1 Lyophyllum L. ulmarium (Bull. Fr.) Kuhn. j 1 Rhodotus R. palmatus (Bull.: Fr.) Maire n 1 Mycena M. rossea (Bull.) Sacc. et D. C. n 1 Psathyrella P. melantina (Fr.) Ku. & Ro. n 1 P. pygmea (Bull. Fr.) Sing. n 1 Strobilurus S. tenacellus (Pers.: Fr.) Sing. j 1

Svet gljiva 5

Agaricus arvensis Agaricus bitorquis Agaricus campestris Agaricus pequinii (Boud.) Konr. et Maubl.* Agaricus placomyces var. melea-gris Agaricus silvaticus Agaricus xanthoderma Agrocybe aegerita Agrocybe dura Agrocybe praecox Armillaria mellea Armillaria tabescens Artomyces pyxidatus Ascocoryne cylichnium Auricularia auricula - judae Auricularia mesenterica Auriculariopsis ampla Bolbitius vitellinus Bovista plumbea Calocera cornea Calocera viscosa Calocybe gambosa Chondrostereum purpureum Climacodon septentrionalis Clitocybe cerussata Clitocybe dealbata Clitocybe inversa Clitocybe phaeophtalma Clitocybe vibecina

Collybia dryophila Collybia fusipes Collybia kuehneriana Sing.* Coltricia cinnamomea (Jacq. : S.F. Gray) Murr.* Conocybe tenera Coprinus atramentarius Coprinus comatus Coprinus disseminatus Coprinus domesticus (Bolt. Fr.) Sing.** Coprinus hemerobius Coprinus micaceus Coprinus niveus Coprinus picaceus Coprinus plicatilis Coprinus silvaticus Coprinus truncorum (Schaeff.) Fr.* Coriolopsis gallica Crepidotus brunneoroseus Crepidotus luteolus Crepidotus mollis Cudoniella clavus Cyathus striatus Dacrymysec stillatus Daedalea quercina Daedalopsis confragosa Daedalopsis tricolor Daldinia vernicosa (Schw.) Ces & De Net.* Dichomites campestris (Quel.) Dom. & Orlicz**

OTKRIVENE VRSTE GLJIVA NA ADI CIGANLIJI U PERIODU OD 1989-2002.

6 Svet gljiva

Entoloma ameides (Bk. & Br.) Sacc.* Entoloma aprile Entoloma clypeatum Entoloma porphyrophaeum Entoloma saundersii Exidia glandulosa (Bull. : Fr.) Fr.* Fistulina hepatica Flammulina velutipes Fomes fomentarius Fomes populinus Fuligo cinerea (Schw.) Morg.* Funalia trogii Galerina marginata (Fr.) Kuhn.* Ganoderma adspersum Ganoderma applanatum Ganoderma lucidum Geastrum melanocephalum Geastrum sessile Geastrum triplex Geastrum sp.** Gerronema albidum Gerronema postii Gleophyllum sepiarum Haasiella venustissima Helvella elastica Bull.** Hemipholiota populinea Hemitrichia caliculata (Speg.) Farr.* Hirschiporus abietinus Hohenbuehelia mastrucata (Fr. : Fr.) Sing.* Hygrocybe cereacea

Hygrocybe nivea Hygrocybe psitacina (Schw. : Fr.) Kumm.* Hymenoscyphus scutula Hypholoma fasciculare Hypholoma sublateritium Inonotus hispidus Kavinia himantia (Schw.) J. Erikss.* Laccaria laccata Lactarius zonarius (Bull.) Fr.** Laetiporus sulphureus Leccinum crocipodium Leccinum duriusculum Lentinus lepideus Lenzites warnieri Lepiota aspera Lepiota cristata Lepiota helveola Lepista nuda Lepista rickenii Lepista saeva Leucoagaricus leucothites Lycogala epidendrum Lycogala flavofuscum (Ehreub.) Rost.* Lycoperdon pyriforme Lycoperdon saccatum Lyophyllum connatum Lyophyllum decastes Lyophyllum ulmarium Marasmiellus candidus (Bolt.) Sing.** Marasmius oreades Marasmius rotula

Svet gljiva 7

Melanoleuca melaleuca Meripilus giganteus Merulius papyrinus Merulius tremellosus Micromphale brassicolens (Romagn.) Orton* Mitrophora semilibera Morchella elata Fr. : Fr.** Morchela esculenta var. rigida Morchella conica var. costata Mycena abramsii (Murr.) Murr.* Mycena acicula (Sch. : Fr.) Kumm.* Mycena galericulata Mycena galopus Mycena haematopus Mycena inclinata Mycena pura Mycena renatii Quel.* Mycena rossea Myriostoma coliforme Neolentinus schaefferi Omphalina discorosea (Pil.) Her. & Kotl.* Ossicaulis lignatilis Oudemansiella longipes Oudemansiella melanotricha Oudemansiella radicata Panaeolus semiovatus Panellus mitis Panellus stipticus Panus sp. (3 okt. 92.) Panus tigrinus Paxillus filamentosus Paxillus involutus Paxina acetabulum

Peziza cerea Peziza micropus Pers.* Peziza repanda Pers.* Peziza vesiculosa Phaeohelotium umbilicatum (Le Gal) Denn.* Phallus impudicus Phellinus ferreus Phellinus ignarius Phlebia merasmoides Pholiota aurivella Pholiota salicicola (Fr.) Arn.* Pholiota tuberculosa (Sch. : Fr.) Kumm.* Pholiotina filaris Phyllotopsis nidulans Pleurocybella porigens Pleurotus calyptratus Pleurotus cornucopiae Pleurotus drinus Pleurotus ostreatus Pleurotus pulmonarius Fr.* Pleurotus salignus Fr. (ss. Ro-magn.)* Pluteus atricapillus Pluteus aurantiorugosus Pluteus curtisii Pluteus luteovirens Rea* Pluteus romellii (Britz.) Sacc.* Pluteus salicinus Pluteus semibulbosus Polyporus arcularius Polyporus badius Polyporus floccipes Polyporus mori

8 Svet gljiva

Polyporus squamosus Polyporus varius Postia caesi Postia stiptica Psathyrella candolleana Psathyrella conopilus* (Fr. : Fr.) Pear. & Denn. Psathyrella hydrophila Psathyrella melantina Psathyrella multipedata Psathyrella pennata Psathyrella pygmea Psathyrella sarcocephala Psathyrella spadiceo-grisea Psathyrella velutina Pycnoporus cinnabarinus Ramaria stricta Reticularia lycoperdon* Bull. Rhodotus palmatus Sarcoscypha coccinea Schizophyllum commune Scleroderma verrucosum Scutellinia scutellata Spongipellis spumeus Steccherinum ochraceum Stecherinum fimbriatum (Pers. : Fr.) Erikss.* Stereum hirsutum Stereum rugosum Stereum subtomentosum Strobilurus tenacellus Stropharia coronilla Suillus collinitus Suillus granulatus Tarzeta catunnis

Tomentellina fibrosa Trametes hirsutum (Wulf. : Fr.) Pil.* Trametes multicolor (Sch.) Jul.* Trametes pubescens (Schum. : Fr.) Pil.* Trametes suaveolens Trametes versicolor Tremella mesenterica Retz. : Fr.* Tricholoma album Tricholoma populinum Tricholoma saponaceum Tubaria furfuracea Tulostoma brumale Verpa bohemica Volvariella bombycina Volvariella speciosa var. gloio-cephala Xerocomus chrisenteron Xylaria digitata (L.) Grev.* Xilaria longipes Nits.** Xylaria polymorpha NAPOMENA: -Vrste gljiva zapisane nor-malom potiu iz prvog ciklusa is-traivanja (1989-1997.). -Vrste gljiva zapisane kurzivom naene su u drugom ciklusu (1997-2002.). -36 vrsta gljiva obeleenih boldiranim kurzivom i asteriksom pronala je na Adi Ciganliji Mir-jana Davidovi.

Svet gljiva 9

-8 vrsta gljiva obeleenih boldiranim kurzivom i sa dva as-teriksa pronaao je na Adi Ci-ganliji Sinia Radi. Autor se zahvaljuje gospoi Davidovi i gospodinu Radiu na ustupljenom materijalu koji listu gljiva ovog stanita proiruju sa 192. na 236 vrsta. ZAKLJUAK Rezultati istraivanja Ade Ci-ganlije u oba ciklusa (1987-1997. i 1998-2002.) su sledei: ukupno je otkriveno 192. vrsta gljiva koje su razvrstane u 4 klase, 15 redova i 104 roda. Podrazdelu Basidio-mycotina pripada 178 a Ascomy-cotina 14. Klasi Hymenomycetes 166, Gasteromycetes 12 i Disco-mycetes 14. Terikolnih vrsta je

92, lignikolnih 100. Po nainu ivota saproba je 150, saprob-parazita 13, parazita 13 i sim-bionata 16. Po upotrebnoj vred-nosti jestivih je 54, nejestivih 112, uslovno jestivih 12 i otrov-nih 13 vrsta. Sa vrstama gljiva koje su pronali Mirjana Davidovi i Sinia Radi, a koje nisu bile zabeleene na Adi Ciganliji u prethodnim istraivan-jima autora ovog rada, lista se proiruje za jo novih 44 vrsta, te je njihov ukupan broj 236. Neko-like vrste sa spiska Mirjane Davi-dovi pripadaju razdelu Myxomy-cota, klasi Myxomycetes, koje u predhodnim istraivanjima i popisima nisu bile obuhvaeni. Pojedine novozabeleene vrste iz drugog ciklusa nove su za Srbiju, a neke retke za iri deo Balkana. Ostrvo Ada Ciganlija jo jednom se potvrdilo kao zanimljiv loka-litet na kojem ivi veliki broj vrsta biljaka (454) i gljiva (236), pa bi zbog toga, kao i zbog drugih resursa, trebalo zatiti ovo podruje-izletite Beograana. Naalost, to se ne ini u dovoljnoj meri, naprotiv, biljnjeg pokrivaa sve je manje, pa otuda verovatno i predstavnika gljiva.

10 Svet gljiva

TRI NOVE VRSTE ZA SRBIJU Sinia RADI

1. Amanita battarrae (Boudier) M.Bon Razdeo: Basidiomycotina Klasa: Homobasidiomycetes Podklasa: Agaricomycetideae Red: Amanitales Porodica: Amanitaceae Rod: Amanita

eir: do 8 cm irok, gladak, koncentrino zoniran, sive, a-avosive do uljanosive boje sa smeom nijansom; izboenog te-mena, blago narebranog ruba. Listii: gusti, beli, slobodni. Otisak spora je beo. Drka: 7-12 x 0.8-1.5 cm, bela,

unutra uplja, prema osnovi se iri, sa jedva vidljivim cik-cak pojasevima u bazi; u donjem delu poseduje belu opnastu vreicu, sa ukastim mrljama, ponekada izdignutu iznad povrine zemlje. Meso: belo, tanko u eiru, lomljivo; bez mirisa. Stanite: raste po umama, uglavnom listopadnim, dosta je redka. Napomena: Nekoliko primeraka ove vrste naao sam poetkom novembra 2002. godine u Koutnjaku, pored peake staze, na ivici etinarsko-listopadnog umarka. Pronala ju je takoer, pre nekoliko godina u Lipovici, lan MDS Mirjana Davidovi. Ovoj lepoj, elegantnoj gljivi slina je Amanita fuscoolivacea (Khner ex Contu) Romagnesi koja je planinska vrsta, neto robusnijeg izgleda. A. beckeri Huijsman je neto krupnija, r o b u s n i j a , s a i z r a z i t o pahuljiastom drkom, A. submembranacea (M.Bon) Grger je zdepastija, ponekada sa

Svet gljiva 11

smeastim ostacima univerzalnog vela; A.groendlandica Bas ex Knudsen & Borgen, koja je u sivo-smeim tonovima, je severnjaka-alpska vrsta. Fig: Courtecuisse (1995), Courte-cuisse (1999) Leg.: Sinia Radi Determin.: Sinia Radi Dokument: eksikat, otisak spora i fotografija. 2. Hohenbuehelia rickenii Kuhn.Orton Razdeo: Basidiomycotina Klasa: Homobasidiomycetes Podklasa: Agaricomycetideae Red: Tricholomatales Porodica: Pleurotaceae Rod: Hohenbuehelia

eir: 5-9 cm irok, ima oblik napola preseenog eira, sitno velurast, oker-smee obojen, nagore izvijen. Listii: gusti, krem beli, slobodni, sputaju se niz drku. Otisak spora je beo. Drka: 7-12 x 0.8-1.5 cm, cilin-drina, puna, delimino odseena, okerasta, sitno velurasta. Meso: belo, tanko u eiru, lomljivo; bez posebnog mirisa. Stanite: raste ispod etinara, dosta je redka. Napomena: Nekoliko primeraka ove vrste naao sam poetkom septembra 1999 godine, u borovom umarku na istonom obodu Koutnjaka. Dosta je slina vrsta Hohenbuehelia geo-genia (DC.:Fr.) Sing. kojoj je eir esto izuvijan, talasastog ruba, listii su rei. Slina je i Hohenbuehelia petaloides (Fr.) Schulz ali se sigurno razlikuje po obliku spora i po busenastom i izuvijanom rastu. Fig: Cetto (1994) Leg.: Sinia Radi Determin.: Sinia Radi Dokument: eksikat, otisak spora i slajd.

12 Svet gljiva

3. Geastrum lageniforme Vitta-dini Razdeo: Basidiomycotina Klasa: Homobasidiomycetes Podklasa: Gasteromycetideae Red: Lycoperdales Porodica: Geastraceae Rod: Geastrum

Plodno telo: dok se ne otvori ima oblik tikvice ili zatvorene lukovice. Kad se otvori ima 6-7 vitkih, iljatih krakova, promera 3-6 cm. Donja povrina krakova je glatka, sa utotosmeastim mrljama. Unutranja povrina je belkasta ili boje koe ili svetlo smea. Meina: promera 10-16 mm, bez drke sa izbrazdanom, ali ne prstenastom aureolom, oko

visokog, s toastog, s i tno dlakavog otvora, svetlo smea ili krem obojena. Stanite: raste na humusnom, peskovitom ili ilovastom tlu u listopadnim gajevima ili umama, esta u bagremarima. Diskusija Nekoliko primeraka ove vrste naao sam u Bemenskoj umi krajem oktobra 2002 godine, u bagremaru, na peskovitom zemljitu. Lako se prepoznaje po crvenoj boji donje polovine drke. Fig: Drfelt (1985), Keizer (1996) Leg.: Sinia Radi Determin.: Sinia Radi, potvrdio I. Hadzi Dokument: eksikat i fotografija.

Napomena: u prolom broju, u tekstu gde je prikazana nova vrsta gljive za Srbiju, -Pluteus varijabilicolor, potkrala se greka u sistematizaciji vrste, tako da dva puta pie podklasa. Drugi put treba da pie porodica. Molimo itaoce da prihvate nae izvinjenje.

Svet gljiva 13

Farmakologija Armillaria mellea - medenjaa, ispoljava antibiotsko dejstvo (in vitro) protiv patogenih bakterija Staphyloccocus aureus, Bacillus cereus i B. subtilis. Armilarina kiselina, nedavno izolovana iz ove gljive, inhibira Gram-pozitivne bakterije i kvasac, dok polipeptid dekstran deluje protiv tumora. In vitro eksperimenti sa ekstraktom micelije medenjae pokazali su da je ona veoma ak-tivna protiv Gram-pozitivnih bak-terija. Eksperimenti na ivotinjama po-kazali su da medenjaa usporava ritam srca, smanjuje perifernu i vaskularnu koronarnu rezisten-ciju, pospeuje cerebralnu cirku-laciju krvi, dok substanca AMG-1 , izolovana iz medenjae ima cerebralno protektivni efekat. Gljiva poveava efikasnost kiseonika u mozgu, ne menjajui krvni pritisak. Deluje sedativno i protiv greva. Polisaharidi izolovani iz medenjae pomau da se ivotinje zatite od negativ-nih posledica jonizirajueg zra-enja.

Klinika ispitivanja Medenjaa reducira simptome es-encijalne i renalne hipertenzije, kao i neurastenije. Toksinost Medenjaa moe da izazove muninu, naroito ako nije dobro kuvana i ako se konzumira sa alkoholom. Kod nekih osoba gljiva moe da izazove dijareju, na ta ukazuje njeno nemako ime Hallimasch, to je, prema tvrenjima, skraeno od Hell in Arsch (pakao u stranjici). Korienje u tradicionalnoj medicini Tradicionalna kineska medicina (TKM) medenjau smatra slat-kom i hladnom i preporuuje je kao hranljivi tonik. Veoma ak-tivno deluje na jetru, plua, sto-mak i velike intestinalne sisteme. U Kini se proizvode tablete od njene micelie koje deluju na nervni sistem (protiv greva, protiv bolova), slino kao biljka Rhizoma gastrodia, sa kojom je gljiva u simbiozi. TKM smatra da medenjaa jaa plua, creva i sto-mak, da spreava isuivanje koe, pomae u sluaju bolova u

LEKOVITA SVOJSTVA GLJIVA: ARMILLARIA MELLEA - MEDENJAA

14 Svet gljiva

nogama, lumbaga, rahitisa i epi-lepsije. Korienje u medicini Prema TKM, medenjaa, ako se redovno koristi, spreava neke bolesti respiratornog i digestivnog trakta, ukljuujui gastritis i bolnu probavu. U Kini se koristi za poboljanje vida i za suzbijanje oftalmije i kokoijeg slepila (delimino verovatno stoga to sadri visok procenat vitamina A). U Kini se od medenjae pro-izvode tablete koje poveavaju priliv krvi u mozak i srce i pre-po ruu j u se za l een j e vrtoglavice, neurastenije, ne-sanice, epilepsije i ukoenosti udova.

Priprema i doziranje Koristi se cela gljiva, koja se moe priti, dinstati, kuvati ili se od nje spravlja aj. Gljivu treba prokuvati 15 minuta i vodu pro-suti. Moe se pomeati sa jelom ili se pripremiti kao aj. Ekstrakt u prahu: uzima se oko 400 mili-grama dnevno, ujutro i uvee. Medenjaa se moe konzervisati u ulju ili siretu. Moe se osuiti, a zatim zamrznuti. Treba je osuiti brzo i temeljito da bi se zatitila od insekata. (Medicinal Mushrooms - Christo-pher Hobbs)

Prevela sa engleskog i priredila Vesna Hadi

Svet gljiva 15

U jesen 2002. godine na jednom od sastanaka MDS pokrenuto je pitanje tanog izgovora rei eksi-kat. lan MDS gospodin T. Ivanovi izneo je tvrdnju da se u asopisu Svet gljiva, kao i u us-menom obliku meu gljivarima, re eksikat pogreno izgovara. Umesto eksikat trebalo bi, po tvrdnji g. Ivanovia, izgovarati egzikat. Da bismo ovu stvar struno objas-nili, zamolili smo diplomiranog klasinog filologa g-icu Jasnu Hadi da nam protumai zna-enje ove rei i uputi na njen pra-vilan izgovor. Da vidimo prvo ta uopte znai ova re: eksikat je strana re koja se uveliko odomaila kod nas u bilokim naukama. Ona je latin-skog porekla (izvedena iz latin-skog glagola exsiccare, to znai isuiti) i upotrebljava se u bota-nikim i mikolokim naukama za oznaavanje sasuenog biolokog materijala (dela ili cele biljke, gljive i sl.) koji slui za dalja nauna istraivanja, a istovre-meno i kao dokaz da je odreena vrsta pronaena na odreenom

terenu. U specijalizovanom engleskom reniku Botanical latin, Vilijama Sterna, 1983, eksikat je definisan na sledei nain: exsiccatus: dried; plantae exsiccatae, herbar-ium specimens; fungi exiccati, dried fungi. Dakle, latinski izgovor ove lek-seme bi bio eksikat (a tako i u srpskom jeziku) zbog ouvanja izgovora osnovnog latinskog glagola rei siccare, koja znai suiti, a nepra-vilno egzikat. Ovaj drugi izgovor bio bi analogan izgo-voru rei egzis-

EKSIKAT ILI EGZIKAT?

Jezik

16 Svet gljiva

tencija, egzaktno itd, no kod njih je u pitanju sasvim drugi koren rei. Jo jedna re izvedena od latin-skog glagola sissare koristi se u naem jeziku. To je imenica sika-tiv. Ovaj pojam koristi se u slikarstvu. Sikativ je vrsta suila koje se dodaje uljanim bojama da bi se bre su-ile. U Reniku srpskohrvatskog knjievnog i narodnog jezika SANU-a, kao i u renicima stranih rei i izraza (M. Vujaklije i B. Klaia), javlja se samo pojam

eksikator (takoe izveden iz latin-skog glagola exsiccare) koji oznaava posudu za uvanje hemikalija, snabdevenu tvarima koje jako upijaju vodu u cilju suenja. Imenica eksikat nije za-beleena ni u jednom reniku srpskog jezika, a u Reniku srpskohrvatskog knjievnog jezika Matice srpske ak ni eksikator. Dakle, pravilan izgovor rei o ko-joj raspravljamo je eksikat, a pogreno egzikat!

Redakcija

Eksikat

Svet gljiva 17

U Institutu za srpski jezik SANU, Beograd, pod pokroviteljstvom Uneska, u toku je rad na projektu prikupljanja grae o slovenskim govorima na Kosovu i Metohiji. Tokom januara meseca 2003. godine voen je razgovor sa porodicom ivojina Simonovia (1953) iz sela Jasenovik kod Novog Brda. Porodica Simonovi danas ivi u Smederevu. Sa porodicom Simonovi razgovaralo se o nekadanjem ivotu na Kosovu, pa i o branju peuraka. Porodica Simonovi bavila se branjem, suenjem i prodajom peuraka, prodavali su

vrganje i lisiarke u Kosovskoj Kamenici, ali su za svoju ishranu koristili samo ljutike (Lactarius piperatus?) i livadske (Agaricus campester?). Pored ovih, u Novom Brdu razlikuju jo zeje (zaje) i kozje (kojze) peurke koje se ne jedu, kao i otrovne ciganke, ciganske peurke. Na osnovu ovih lokalnih naziva teko je zakljuiti o kojim se peurkama zaista radi jer narodni termini peuraka iz Novog Brda nisu zabeleeni u Simonovievom Botanikom reniku. Malo je verovatno da su novobrdske kojze peurke ista vrsta kao kod Simonovia potvrene kozje peurke, Panus rudis.

GLJIVARSTVO U NOVOM BRDU

Mlenica

Vrganj

18 Svet gljiva

U nastavku je dat trankript r azgo vora s a po ro d icom Simonovi na temu ishrane, pitanja istraivaa data su u zagradi: Sestra mi kae: Peem jabuke pa jedem namesto leba, trpimo za tebe, a ti, kae, da ui kolu, a ja nemam leba da jedem. (ta se jo jelo u teka vremena?) To mi priao moj otac da su meali branjo, resu od lesku i koprive i pravili barenicu, kaamak. Mean kaamak, zna. I spana, jer od koprive i od zelje dobije se krv. I jai je ovek. Ja ovde ne mogu da

krenem ako mi ne pravi zeljanik. Kuljevka se isto mlela. Kuljevka od kukuruz, zna, otkruni, uzme ono zrna, ostane ti ono da se stavi u poret, da se loi. Deda mi mene priao, kae, sinko, mi kad nemamo drugo, uvatimo te kuljevke u vodenicu, i na kamen sameljemo i to posle varimo, u barenicu, kaamak, i jedemo da budemo ivi, nemamo od ega da ivimo. Nema nita, sirotinja bila. Ja kaem, dedo, kako? Kae, sine, zna kako, kuljevku nosimo u vodenicu. Mora. Samo da nisi gladan. I po stoku ako ogladni, nema leb.

Lisiarke

Svet gljiva 19

Onda nakri umu, umu od bukvu mi smo jeli. (Da li su se brale peurke?) Da. Peurke ljutike. Mi ljutike smo gi zvali. Peurke primo zna, s luk crn. Ali ako nema belo mleko ne sme da se jede. Ljutike ako nemaju ne sme, a ako ve imaju mleko mi beremo. Ako ne, onda smo gi zvali kojze peurke, ako nemaju mleko. Ako je suva ljutika, ako gu stavi u usta to je otrov, a koja ima mleko mi smo jeli. (Koje se jo peurke jedu?) Livadske, mesnate. Te smo brali. (A da li se jedu one ute, kao narandaste?) Nisu. To nismo dali, zaje gi zvali smo. To nismo smeli. (A vrganj?) Ni vrganj nismo, vrganj smo brali, prodavali smo, zna. Brali smo, brao sam ja. Beremo, al ne jedemo. (A zato?) Mi nismo, neki komiluci, imao jedan, star je bio, zna bolela ga noga, on je jeo. Uvati, pa ispri, zna, kae kao meso. Priao mi,

al mi nismo. Mi beremo i prodamo. Mlado ide sirovo. Posuimo neto na sunce, a neto pa nosimo. (Lisiarke niste jeli?) I to smo brali. Brali smo, a nismo jeli. (Znate koje su?) Znam lisiarke, ja sam prodavao, one ute. Ja sam najvie u Kamenicu prodavao. To beremo pa sirove odma. One se ne suu. One se ne suu uopte, sirove se nosu. Odma im gi naberemo, onese ga. A vrganj smo suili, tano zovemo vrganj. Meni komija tu bio bolestan, priao, kae, ja ispeem, isprim. Ja nisam, na moju decu ja nisam davala. Samo ljutike. (Znai, ljutike i livadske?) To smo jeli. Kafenkaste, male. (A kako zovete otrovne peurke, ove za koje znate da su sigurno otrovne? One crvene sa belim?) Ciganke. Ciganske smo gi zvali. I posle mi zovemo kojze, tu gde smo imali stoku, kojze. To one crvene. Dalje ima vee reke, mi znamo to i ne damo. To je zeleno, to je otrovno, otruje se momentalno. Izbaci ona plavo odma. im gu slomi, ona izbaci otrov odma, poplavi. Kao sumporna kiselina. im izala iz zemlju ona to ima. im gu slomi. To nismo smeli.

Biljana Sikimi

ampinjoni

20 Svet gljiva

Kada se setim detinjstva predam-nom iskrsnu nezaboravne slike mistine none svetlosti na brdu Kleu vie moje rodne kue, koja se pojavljivala sporadino od prolea do jeseni. Otac i majka su se na ovu pojavu saaptavali, ne otkrivajui preda mnom znaenje nur vatre, koja je sama od sebe planula. Izmeu tog vremena, vremena mog ranog detinjstva i novog susreta sa ovom pojavom prolo je moda desetak godina. Naime, nas petnaestak Roajaca, uenika srednje kole u Novom Pazaru, krenuli smo peice jedne veeri za Roaje, da kod kue proslavimo prvomajske praznike. Neu priati uz koje smo napore savladali razdaljinu od sedamde-setak kilometara peaei bespre-kidno po cesti i uprekrat u toku jedne noi i jednog dana, ali u rei o nezaboravnom susretu sa mistinom vatrom. Naime, kada smo prolazili kroz jedan vonjak nadomak sela Sebeeva, zapazili

smo u mraku panj koji je sav goreo udes-nom, fosforo-centnom, neze-maljskom va-

trom. Prili smo i svako je od nas bez straha odlomio komad trulog panja i nastavio put sa bakljom u rukci. Naravno, nismo znali ta je uzrok ovom sjaju, odnosno ta je potpalilo ovu vatru. Neobinu lampu vitlali smo ispred sebe po mraku, zadevali je za pojas, stavljali na kape itd. Kako je vreme odmicalo komadi panja lagano se suio u naim rukama i vatra je posustajala. U naredna dva-tri sata potpuno je zamrla. Zoru smo doekali, naalost, sa obinim komadom trulog drveta u rukama. Sa sunevim zracima nestalo je udnog sjaja i mistike. Ali ostalo je pitanje koje me dugo progonilo: ta je zapalilo ono drvo hladnom vatrom koja je si-

IZ GLJIVARSKE BELENICE Ibrahim HADI

Iskustvo

Omphalotus olearius

Svet gljiva 21

jala u naim rukama? Na odgovor je trebalo ekati blizu tridesetak godina, sve dok se nisam poeo baviti izuavanjem gljiva. I tada sam saznao odgovor: micelija nekih vrsta gljiva, kao i neke bak-terije, za vreme jake vlage svetle nou fosforocentnim sjajem. Znai, ona mistika iz detinjstva, pojaavana tajnim roditeljskim doaptavanjem, i kasniji susret sa neobinim svetleim trulim pan-jem u vonjaka pored Sebeeva, nije bilo nita drugo doli jo jedno od neobinih svojstava meni dragih gljiva. *** Zapazio sam jednu udnu pojavu kod nekih ljudi: to slabiji strun-jak u nekoj oblasti, to samou-vereniji nastup i vee ambicije u njoj. Ne znam otkuda ta obrnuta s r a z m e r a i e l j a z a meetarenjem, ali to je u veini sluajeva tako. Pa, da bih potkrepio svoje miljenje, naveu jedan primer. Dolazi mi u posetu gljivar, skoro sluajni poznanik i sa vrata me obasipa re-ima: Trebate mi kao lebac. Ja se udim toj jakoj izjavi i nenada-nom izlivu ljubavi. Nae poznan-stvo traje tek nekoliko meseci, a on odjednom nastupa kao da smo nerazdvojni prijatelji. Ubrzo otkrivam razloge njegove posete. Dolazi kod mene da mu recen-

ziram i revidiram predlog od 12 vrsta gljiva za kalendar na kojem treba da budu predstavljene srpskejestive i otrovne gljiva. On je preko svojih vrlodobrih veza obezbedio sebi tezgu, a to kako e je odraditi, to se njega ne tie, ili jednostavno o tome ne razmilja. Uzimam papiri iz nje-govih ruku i primeujem da sastavlja gljivljeg kalendara osim loeg linog znanja ima i oskudnu gljivarsku literaturu: raspolae sa dve knjige, jednom starom i jednom novijeg datuma. To lako prepoznajem jer se na njegovom spisku pojavljuju stara i nova imena gljiva. No, on ih u svom neznanju ne tretira kao si-nonime, ve kao razliite vrste pa za kalendar predlae kao otrovne Omphalotus olearius i Clitocybe olearia, Tricholoma tigrinum i Tricholoma pardinum, Entoloma lividum i Entoloma sinuatum. Ne

22 Svet gljiva

mogu da verujem da osim to je neznalica da je pritom nesis-tematian. Pitam se kako nije uo-io da su od est nabrojanih vrsta samo tri valjane a ostale tri nji-hovi sinonimi. A najotrovnije gljive, sa simbolom mrtvake glave su mu Boletus satanas i Hy-pholoma fasciculare. Od jesitivih predloio je dve ne ba naroito jestive i prilino retke, Grifola umbelata i Sparassis crispa i dve nedovoljno istraene za nae terene, Tuber magnatum i Tuber melanosporum. On se za jestive oigledno opredeljivao po nekom eststskom a ne gastronomskom kriterijumu. Ono to mu se inilo areno, neobinog izgleda, to mu je predstavljalo reper jestivosti, a da li ta vrsta uopte raste na naim terenima, koliko je zas-tupljena i kakve je jestivosti, to njega ni najmanje nije zanimalo, zapravo on o tome nije umeo da razmilja. Vano je da je on od-

luio da odradi posao. Neko drugi e mu svesti spisak na 12 vrsta, ispraviti predloge, spustie loptu na zemlju i stvar e biti u redu. On e uzeti honorar, moda e stei i neko ime pa e ga izdava i u budue zvati da im odradi neto ovome slino, ili ak sloenije. A on e bez imalo stida traiti po-mo od drugih. Za takvu pojavu se u narodu kae: Moje davalo, njegovo kazivalo. *** Na Sajmu prehrane 2002. godine MDS izloilo je sedamdesetak tipino jesenjih vrsta gljiva, ubranih na raznim terenima oko Beograda, onih koje rastu na zem-lji i na drveu. Na alost, podzemne iliti hipogejne vrste nisu bile izloene. Meu brojnim posetiocima visoke radoznalosti isticao se jedan koji nagnut nad dvema staklenim vitrinama u kojima su bile izloene gljive ide oima pa zatim kaiprstom od vrste do vrste i za svaku kae: -I ova raste u mojoj bati, i ova, i ova- i tako redom skoro za svaku. Oigledno, ili ovek ima batu poput Nojeve arke, ili apsolutno nema pojma o gljivama. *** etam jedne hladne januarske ve-

Hypholoma fasciculare

Svet gljiva 23

eri Knez Mihajlovom ulicom. Jedan ulini prodavac, za kojeg znam da je planinar i tek u ne-primetnom tragu gljivar, ali ovo drugo hoe da podigne na najvii nivo, zaustavlja me i saoptava nadmeno: -Jedan na planinar, koji se slabo razume u gljive, pre neki dan iao je do Jabukog rita na Tamiu. Tamo je na vrbama ili topolama naao neke pljosnate gljive. On kae da su to bile bukovae, a ja sam mu rekao da nisu. Koje bi to vrste mogle biti sada u toku zime? -Bukovae!- odgovorih bez di-leme.

-Pa je li rastu bukovae zimi?- upita zbunjeno. -Vrsta Pleurotus ostreatus u pri-rodi iskljuivo raste u vreme hladnih dana. To to je naao tvoj prijatelj mogla bi biti samo bukovaa, ili eventualno zimski plamiak (Flammulina velutipes), ali poto si rekao da je koljkas-tog obilika, nema dileme - re je o bukovai.

BukovaaPleurotus ostreatus

24 Svet gljiva

Jablanovaa, jedna od najukusni-jih gljiva, raste najee na jab-lanu i topoli. S obzirom da na naim terenima ima vie topola, opravdan joj je naziv topolovka. Za razliku od svih ostalih gljiva koje rastu na drvetu, a iji je ne-dostatak brz prelazak iz meke strukture mesa u tvru, drvenastu, te postaju neukusne i nepodesne za jelo, jablanovaa dozrevanjem dobija na kvalitetu. Dozrevanjem spora gljiva dobija izuzetno lep miris i posebno pikantan ukus, pa se zbog toga moe pripremati na razne naine. Recimo, ispreni vei primerci ove gljive mogu se meriti samo sa smrcima.

to se tie rasta, jablanovaa se najee javlja na starim pan-jevima topola. Za razliku od bukovae koja razori panj za dve do tri godine, jablanovaa se na panjevima zadrava 10-15 godina, stvarajui prividnu simbiozu, koja mi je do danas ostala neobjanjivom. Moemo slobodno rei da je jablanovaa jedna od najizdanijih vrsta gljiva u prirodi jer se najee na istom panju pojavi 3-4 puta u toku jedne godine. Od veliine panja zavisi i prinos. Kada su uslovi za razvoj povoljni, sa jednog panja moe se ubrati ek nekoliko kilo-grama izuzetnih primeraka. Prvo kolo njenog rasta poklapa se sa pojavom prvih smraka, a posled-nje sa pojavom bukovae i mar-tinice. U odnosu na pomenute dve poslednje vrste, jablanovaa je osetljiva na mrazeve. Za dva kola njenog letnjeg plodonoenja najvei problem predstavljaju gljivlje muice koje su tada veoma aktivne. Kao posledicu te aktivnosti imamo crvljive gljive. Dok je ova pojava na gljivama jedva primetna, ne treba obraati panju na njih, no, kada su crvii

JABLANOVAA GROFOVIJE SREMSKE

Svet gljiva 25

vei, moramo se sa aljenjem rastati od prekrasnih primeraka jablanovaa.

Treba napomenuti da mesta i pan-jeve gde se pojavljuju jabla-novae moramo upamtiti i esto obilaziti, tano u dan njihovog

26 Svet gljiva

porasta ubrati, jer e u protivnom postati plen mnogih prodrljivih insekata, pa i drugih beraa. Do-bro je u toku leta zaliti panjeve sa nekoliko litara vode. Trud e nam se isplatiti. A kada su jake vruine, najbolje je pustiti da raste oko panja trava ili vei korov koji e zatititi mlade gljive od naglog suenja. U literaturi jablanovaa je svrstana u parazite koja unitava zasade topola. Sa sigurnou tvrdim posle viegodinjeg iskustva sa gljivama da jabla-novaa ne napada mlada stabla i zdrave biljke. Stanite jabla-novae su samo stara i oteena stabla koja su u fazi odumiranja, nastanjena podkornjacima i drvenjarima. Ovi insekti na radost gljivara verovatno prenose tj. oplemenjuju jablanovaom stara stabla, doprinosei kruenju ma-

terije u prirodi. Ako imamo jaku elju i samo moemo zaraavati jabla-novaom nove panjeve odmah posle see topola. Postupak je veoma jednostavan i oproban vie puta. Naime, potrebno je na svee odrezani panj utrljajti spore zrele gljive, zatim pokiriti panj na-jlonom a po njemu nabacati busenja zemlje. Sledee godine na tim mestima imaemo prvi rod. Slian postupak su primen-jivali stari Rimljani, naravno bez najlona, koji su veoma cenili ovu gljivu. Smatram da gljivari, posebno stariji, koji nisu vie spremni za tee terene i duge etnje, treba da imaju svoje line panjeve sa jab-lanovaama. Neka ih oni podse-aju na slavne dane mladosti i gljivolova. A pored naih reka panjeva ima u izobilju. I starih gljivara spremnih na ovu avan-turu. Nije poeljno rodne panjeve otkrivati drugim gljivarima, jer je jablanovaa veoma zavodljiva vrsta. Kad ona raste, ta mesta makar bila lovita naih najboljih prijatelja, ne mogu se zaobii...

Iz Sremske grofovije gljiva Rajko BARA

Svet gljiva 27

Kino leto 1997. godine izmamilo je mnoge vrste gljiva na videlo. Medju njima i jednu koju je u tom trenutku bilo nemogue deter-minisati. U pitanju je lignikolna vrsta, naena 06. jula 1997. godine u umi Matijevica, rezer-vat Obedska bara. Nala sam je na rezanoj povrini hrastovog panja visokog oko 70cm. Liila je na neke od vrsta iz familije Poly-poraceae. Prvi utisak je, s obzi-rom na utu boju gljive, bio da je to mlad primerak umskog pileta Laetiporus sulphures. Drugi po-gled je ukazao na slinost sa savim mladim dinovskim rupiarem Meripilu giganteus, jer je ubrani primerak donekle po-tamneo. Naeni primerak je bio oblika le-peze ili koljke, prenika oko 12cm i debljine 2,5cm. Meso je na preseku bilo belo, prilino suvo, pamuasto i uobi-ajenog, gljivljeg mirisa, koji naj-ee prati gljive iz familije Poli-poraceae. Dve njoj, u prvi mah sline gljive, imaju vre, kom-paktnije meso, bogatije su te-nou i zato su i tee. Naena gljiva je delovala uistinu

neverovatno lagano. Najvie je zbunjivala promena boje, pre svega plodita, od ute ka crvenkasto-smeoj na dodirnutim mestima. Za dinovskog rupiara se zna da intenzivno pocrni, dakle postaje jo tamniji. U literaturi koja mi je tada bila dostupna nisam nala nita slino. Dilema i zagonetka su ostale da vise u vazduhu do sledeeg leta: 25. juna 1998. godine etajui Bojinskom umom sa prijatelji-com, ponovo sam nala istu vrstu na hrastovim panjevima, na vie mesta u umi. Prvi primerci koje smo tada nale bili su mladi, ne vei od oraha. Moja prijeteljica je zaueno i radosno uzviknula: Eno goveeg jezika! Ovako mladi, najbolji su za salatu! Ubrala je nekoliko tih malih primeraka, a kada smo malo kas-nije nale prvi vei komad, ve-likoduno mi ga je prepustila. im sam ga ubrala, zagonetka se ponovo javila. Ovoga puta sam svee ubranu gljivu odmah pre-sekla na pola i posmatrale smo obe kako belo, pamuasto meso polako dobija ruiaste tonove. To je i mene podsetilo na govei

HEJ TA SAM JA TO NAAO?

28 Svet gljiva

jezik Fistulina hepatica. Bio je to novi putokaz. Ali u literaturi ponovo ni traga. Sledei nalaz je od 20. juna 1999. godine, kada sam zajedno sa jo nekoliko lanova MDS-a etala Bojinskom umom. U jednom trenutku smo se malo razdvojili i ula sam Sau Krapea kako zadovoljno vie: Ja sam sebi naao ruak!, mislei da je naao Laetiporus sulphureus. Bio je bri od moga vapaja da to ne dira, jer sam elela da slikam predivne primerke, postavljene nekoliko komada jedan iznad drugog, na

uspravnom stablu hrasta, na visini oko 50cm od zemlje. Brzinom zadovoljnog lovca, koji je ko-nano zgrabio svoj plen, on je odrezao gornju lepezu i zastao u udu gledajui kako deo drke koji je ostao na stablu dobija in-tenzivno crvenu boju. Tada je sle-dilo pitanje: Hej, ta sam ja to naao? Sutradan, na sastanku MDS-a to pitanje je i dalje lebdelo u vaz-duhu, ali bez odgovora. Ovoga puta prenik lepeza je bio oko 30cm, a sam oblik i presek plod-nog tela su nesumnjivo asocirali na govei jezik. Milo Kaljevi je

Svet gljiva 29

potvrdio da je i sam pre desetak dana naao takve gljive u Bojin-skoj umi. Sledeeg ponedeljka, 28.juna 1999.godine nakon redovnog sas-tanka MDS-a okupili smo se u kafani Lovac. Ibrahim Hadi je doneo asopis Mycologist 7 /2, maj 1993. i svima nam pokazao fotografiju koja je odgovarala izgledu zagonetne glj ive. Naalost u asopisu je samo sta-jalo ime gljive ispod fotografije, napomena da je retka, ali bez ikakvih daljih putokaza, tj. teksta koji bi vrstu poblie opisao, ak nije bilo navedeno ni ime autora koji je gljivi dao ime: Bugloso-

sporus qurcinus. Potraga se i dalje nastavila. Anita Klaus i ja smo uradile mik-roskopiju. Osim to smo videle ovalne spore, koje su delovale kao da su bledozelene boje, uoile smo i neke predivne oblike koji su predstavljali delove tkiva, oni su bili neno ruiastog odsjaja i podseali na izduene kuice morskih pueva i koljki. Ibrahim Hadi je u meuvre-menu listajui knjigu Klju za gljive Ivana Fohta, naao na strani 310 u pasusu Lana jetrenka sle-dei podatak: Piptoporus quercinus (Schard.) Pilat, esta je

30 Svet gljiva

gljiva, osobito u niim predjelima Hrvatske, oko Save, preteno na hrastovim granama po tlu. Na presjeku joj bijelo meso ubrzo postane kao jetrenka, crveno mramorirano no tvre, kao pluto, iako sono. Manja je od prave jetrenke. Povrina ima ukastu ili smeu barunastu prevlaku, koja ubrzo nestaje, no i osnova je tamnija nego u prave jetrenke, smeija. Nejestiva. Ovaj opis nas uveliko pribliava traenoj vrsti. Kada Foht govori o njenoj plutastoj konzistenciji, to se odnosi zapravo na suve primerke: Fistulina hepatica usled obilja tenosti u sebi, u sta-dijumu starenja se pretvara u krvavu elatinoznu masu, Pip-toporus quercinus se lagano sui i stvrdnjava na panjevima. Moj sledei nalaz ove gljive je ponovo u Bojinskoj umi 30. juna 2000.-te godine. Ibrahim i ja nezavisno jedan od drugoga i

dalje tragamo za istinom. Nekako u isto vreme on stupa u kontakt sa hrvatskim mikologom Zdenkom Tkalecom, a meni do ruku dolazi jedna zanimljiva engleska knjiga i takorei istovremeno postajemo sigurni da smo gljivu tano deter-minisali. Zdenko Tkalec upuuje Hadia na rad Some Interesting Macro-mycetes and Their Distribution in Jugoslavia, autora Milice Torti i Milutina Jelia, objavljenom u asopisu Acta botanica Croatica XXVIII 1969, Zagreb. U ovom radu gljiva je svrstana u familiju Poliporaceae, a javlja se pod dva imena: Piptoporus quercinus (Schard.)Pilat i Buglossoporus quercinus (Schard.: Fr)Kotl.: Pouz. U ovom tekstu stoji da je vrsta naena u Srbiji dva puta. Naao ju je Vojteh Lindtner u Bo-jinskoj umi 28.jula 1957. i 14.avgusta 1959. ukupno etiri komada. Novi nalazi lanova MDS-a 40 godina kasnije, potvruju vrstu na istom stanitu. Z a h v a l j u j u i l j u b a z n o s t i dr .Dragana Radnovia sa Biolokog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, meni dolazi u ruke knjiga koja predstavlja klju za determinaciju gljiva koje ne-maju listie: FUNGI WITHOUT GILLS (HYMENOMYCETES and

Svet gljiva 31

GASTEROMICETES An Identifi-cation Handbook, autora Martin B.Ellis BSc.,PhD., (Lond.) and J.Pamela Ellis BSc., Dip. syst. Mycol. izdanja Chapman i Hall, London, New York, Tokyo, Mel-bourne, Madras. Autori su dugi niz godina radili u Mycological Institute, Kew. Na strani 50 stoji naziv vrste: Bu-glossoporus pulvinus (Pers.) Donk. Vrsta je opisana kao veoma retka, naena u Engleskoj u mestu Suffolk. Plodno telo je i-roko 5-15 cm, 5cm debelo, ravno ili ispupeno, ponekad kopitasto, bez drke, ali ponekad suene baze nalik na drku; mesnato je u sveem stanju, koasto ili plutasto

u suvom. Gornja povrina je ukasto smea, posuta dlaicama u mladosti, kasnije postane glatka i tamni. Koica je tanka. Pore su bele, kasnije posmee, sitne su: 2-3 na mm. Meso je belo ili krem. Spore su uskoeliptine, sa malim, krivim, ukoenim apikulusom u osnovi, haline svetlo ukaste, glatke. Stanite: na uspravnim stablima hrasta, uglavnom u nizi-nama. Gljiva je takoe poznata i pod i meno m Pip t o porus quercinus. Dakle, tokom detrminacije, koja je potrajala nekoliko godina, fig-urirala su etiri imena: Bugloso-sporus quercinus (Mycologist), Piptoporus quercinus (Klju za gljive), Buglossoporus quercinus (Acta botanica) i Buglossoporus pulvinus (Fungi without gills). Iako zabeleena kao retka vrsta, ipak je naena u Austriji, eho-slovakoj, Danskoj, Francuskoj, Velikoj Britaniji, vedskoj, u ev-ropskom delu SSSR-a i na Kavkazu u Aziji (Torti Jeli). Autori teksta: Mirjana Davidovi

i Ibrahim Hadi Fotografije: M.Davidovi

32 Svet gljiva

Kada sam otpo-eo da piem prikaz o novoj g l j i v a r s k o j knj iz i mog dragog pri-jatelja Ibrahima Hadia, uz iju sam pomo pre 1 0 g o d i n a pravio svoj drugi gljivarski korak, znao sam da u morati da piem o svemu onome to je nastajalo svih godina naega druenja i to je, kako on ree, ovo knjiga koliko o gljivama, to-liko i o nama gljivarima samima. Imajui to na umu znao sam da ne mogu pisati na nain kako se na-

jee analizira literatura iz ove oblasti, bolje reeno, nisam mogao da iskljuim emocije i us-

pomene, pa i da p o n e g d e umesto prvog lica jednine ne u p o t r e b i m mnoinu, pri tom mislei i na nas 5-6 gljivara iz grupe tvrdo jezgro, grupe koju smo spon-tano formirali, jer smo svakog viknenda, a ne-kada i ee, ili u umu da traimo gljive. Uostalom, ni

Ibrahim nije eleo da napravi klasini gljivarski prirunik kojim bi dominirale merne jedinice i taksativno pobrojane osobine gljiva i koji bi sluio jedino za de-terminisanje vrsta. On je od opisa svake vrste stvorio kratku priu koja se zavrava izvodima iz dnevnika Iz gljivarske belenice, ustvari probranim zabelekama koje su stalna rubrika i malo bogatstvo asopisa Svet gljiva. Mi

DRAGOCENA KNJIGA O NAIM GLJIVAMA I NAMA GLJIVARIMA

Ibrahim HADI, DRUGI GLJIVARSKI KORAK,

Prosveta, Beograd, 2002.

Prikaz

Svet gljiva 33

smo ove zabeleke najee na-zivali O gljivama i ljudima, gde raznovrsnost, ali i nedovoljno poznavanje gljiva stvaraju aljive, zanimljive ali i opasne situacije. Pitam se kako li je izgledao ovek koji je u fioci radnog stola pronaao razvijene, smrdljive primerke bazdibazde (Phallus im-pudicus) umesto belih loptica od-loenih dan ranije, ili mladi par kada je uo da su gljive Paxillus involutus, koje godinama jedu, ustvari prilino i vrlo podmuklo otrovne? U Belenici gljive nam ulaze u snove, donose nova pria-jateljstva, ponekada ak kvare stara. Tu e gradski ampinjoni, naeni ispod beograskog mosta,

zagaeni olovom iz izduvnih gas-ova autobobila, umesto do trpeze uvek jenog gljivara nai put do Poljoprivrednog fakulteta i tako itaoce upozoriti na nejestivost gljiva koje rastu u gradskim us-lovima, ali i pomenuti prvu izlobu gljiva u Srbiji, odranu kinog prolea 1994. godine. Svi ti dogaaji, anegdote, karakteri naih ljudi esto tvrdoglavih da prihvate injenice i odbace zablude i sumnjivo steena znanja, poznati predeli i tereni kao to su Ada Ciganlija, Bojin-ska uma, Divibare, Roaje, uz autentine fotografije naih gljiva, lako nalaze put do sopstvenih iskustava i linih dnevnika sva-kog itaoca. Drugi gljivarski korak obrauje 101. vrstu gljiva koje su pre-gledno rasporeene na po 2 stranice, jednu sa opisom i drugu sa najee 3 fotografije, to je vrlo korisno za tanu determi-naciju. Pored uobiajene podele na jestive i otrovne, Hadi uvodi i kategoriju Gljive ukrasi pridode, jer tako gljive vidi jedan pesnik koji je one jestive uglavnom pok-lanjao prijateljima. U toj grupi se naao i minijaturni Auriscalpium vulgare, koga teko da ima i u knjigama sa hiljadu vrsta. Opis gljive je ustvari opis njenog prvog nalaza jednog sunanog januar-

Ibrahim Hadi

34 Svet gljiva

skog dana kada smo u umu otili pre zbog etnje i druenja nego potrage za gljivama. Uglavnom smo razgovarali a manje ispitivali promrzlo tle dok Ibrahim nije zastao, namestio naoare i dohva-tio neto malo, nevidljivo. Svoje oduevljenje preneo je na nas tek kada smo izotrili oi i uoili ko-liko lepote i detalja se smestilo u samo desetak milimetara izraslih na otpaloj borovoj iarci. Ali, moram da ga odam, u ukrase priride (kojima, razumljivo, u knjizi ne eli da pomene jestivost) smestio je i ljubiastu lisiicu,

(Gomphus clavatus), koju smo mi ostali nalazili jedino kao mariniranu u njegovim roajskim teglama. Otvarao ih je za nas na gljivarskim veerama kada smo kod njega slavili izlazak novog broja Sveta gljiva ili u povodu ok-upljanja posle letnje pauze (koju on provodi u Roajama istrau-jui vrste koje nismo nalazili na naim beogradskim terenima), ali ne proputajui ni prozaine smrke i vrganje. Uvodni deo knjige sadri istorijat, jestivost i branje, kao i opis

Promocija knjige "Drugi gljivarski korak"

Svet gljiva 35

vanijih rodova gljiva i, mislim da ne treba da dodam, protkan je stihovima poznatih pesnika koji u sebi nose miris ume i jela od gljiva. Naredno poglavlje predstavlja 55 najeih vrsta jestivih gljiva koje su poreane po vremenu rasta. Prva je martovka za koju smo bili poeli da sumnjamo da uopte postoji, dok je Ibrahim nije naao u Roajama pod snegom i osuenu doneo u Beograd. Slede smrkovice, pa smrci koji i dalje ne reavaju dilemu koliko ih ima, 3 ili 33 vrste, ali daju naznake kako ih lake nai i proiruju spisak stanita na betonske ardinjere i tezge na buvljaku. Slino je i sa crnim vrganjima, Boletus aereus, koji u celom beo-gradskom kraju najvie vole jednu movarnu umu (i mi ta-koe, iako su kolibu - nae zborno mesto, davno razneli kradljivci drva za ogrev). Na kraju su vrste koje esto u prirodi saekuju i zimu, zimski plamiak, kome je to novo pesniko ime, i tartufi, najcenjeniji od svih jes-tivih gljiva. Fotografije crnog tar-tufa napravio je eljko iak, nalaza njihovog beogradskog stanita. eljko je takoe autor veine zaista izvanrednih foto-grafija u knjizi. Vredelo je ekati ga u umi prepunoj gljiva dok se

beskrajno dugo nametao da slika neku vrstu ne obazirui se na nae nestrpljenje. Sledee poglavlje predstavlja otrovne vrste gljiva i otvara ga najopasnija, zelena pupavka. Po-etnici moda ba i ne treba odavde da ponu sa itanjem knjige, ali je to sigurno poglavlje na koje e se najee vraati, ko-liko zbog udne privlanosti tih branilaca carstva gljiva, toliko zbog sigurnijeg prilaska onim jes-tivim. Tako je kod opisa ludare navedeno da u rodu vrganjevki osim nje vie nema teih otrovnjaa. Ovde se treba vratiti na korisno poglavlje o vanijim rodovima i na osnovu opisa roda Boletus i prethodnog o otrovnoj ludari, izvui klju ka nesluenim gurmanskim uivanjima. Tree ve pomenuto poglavlje, Gljive ukrasi prirode, autor

Macrolepiota procera

36 Svet gljiva

zavrava sa 5 vrsta zvezdaa pri-kazanih izvanrednim, skoro na-drealnim fotografijama. Te udne gljive, koje se uz pomo vlage ak i kreu, Ibrahimov je omiljeni rod pa je valjda zato predstavljen istim brojem vrsta kao i rod Ama-nita u kome se nalaze najotrov-nije i najukusnije vrste. Deset godina Mikolokog drutva Srbije, izlobi, sajmova, izleta, stalo je na isto toliko slika, kratko potpisanih, to ostavlja prostor za itaoev utisak kako su teka vre-mena devedesetih u naoj zemlji prevaziena druenjem, otkrivan-jem i stvaranjem. Lekovite gljive sve vie postaju kategorija za podelu, a Kinezi su ih kao takve koristili jo pre ne-koliko hiljada godina. Moda je zato trebalo da dobiju vie od jedne stranice, posebno to ih Ibrahim dobro poznaje i lino

upotrebljava. Priprema gljiva za ishranu i osnovni naini konzervi-ranja prethode nizu isprobanih re-cepata koje smo mnogo puta raz-menjivali dok su nas ekale pune korpe. Slede zanimljivosti iz carstva gljiva koliko da doaraju njegove misterije i raznolikosti. Na kraju knjige shvatamo da emo iz koje god oblasti da uemo u to carstvo nai vezu sa njim. Knjievnici Ibrahim Hadi i Vojislav Doni se zato valjda bave imenima gljiva, a ja bih dodao i pravljen-jem mastila i papira od njih. Se-am se sa kakvim je arom Ibra-him zapisivao svako narodno ime koje bismo uli po zabaenim selima i to je sada sistema-tizovano da da zavrnu re. Ili moda da otvori i prostor za sle-deu knjigu? Od Gljivarske po-etnice je prolo 7 godina, izmeu je bilo Klasiranje i prerada gljiva, sada uivamo u knjizi o kojoj upravo govorimo, a ta e biti sledei korak gljivarskog pes-nika Ibrahima Hadia, s nestrpljenjem oekujem?

Milo KALJEVI

Armillaria mellea

Svet gljiva 37

Jednoga dana na stolu u dnevnoj sobi sluajno sam ugledao knjigu Drugi gljivarski korak, koju je napisao priajtelj mog tate, ika Ibra-him. Uzeo sam je iz radoznalosti i elje da se podsetim starih gljivarskih dana i svih onih latinskih imena, koja sam tada znao na-pamet. Ne-obavezno sam listao stranice: Flammulina velutipes, Agaricus campestris, Boletus edulis... Zatim sam se setio vrste Oudemansiella radicata, ije sam ime bezbroj puta ponivo gljivarima u autobusu, vraajui se sa Divibara za Beograd. Opin-javalo me je ime ove peurke. I kao to rekoh, sve me je to podestilo na dane kada sam gljivario sa tatom i njegovim prijateljima, kao i sa Ibrahimom Hadiem, autorom knjige koja me je neoekivano zainteresovala zbog svoje obimnosti i naina na koji autor objan-java karakteristike i zanimljivosti gljiva. Sve je opisano, objanjeno, svaka gljiva je temeljno analizirana pa ova na izgled obina knjiga ustvari predstavlja malu enciklopediju peuraka. Najvie me je za-interesovala Gljivarska belenica, u kojoj se mogu pronai i razne zanimljive i poune gljivarske avanture I. Hadia i njegovih pri-jatelja. U jednom zapisu naao sam priu o svom stricu Zoranu, koji je na pijaci u Valjevu pored tezgi naao smrke, a moj tata Milo predloio je da se nazovu smrnim imenom, tezgare. Drugi gljivar-ski korak je blago za poetnike i odlian vodi za iskusne gljivare. Uz svaki opis idu fantastino uraene slike peuraka iz razliititih perspektiva. Na kraju knjige je nezaobilazni kuvar, lekovite gljive i razne druge zanimljivosti. Drugi gljivarski korak bi trebalo da bude obavezno tivo svakome ko eli da se malo dublje upusti u svet gljiva. I na kraju, kao jo jedan dokaz njene vrednosti navodim svoj primer. Ova knjiga me je navela da se vratim gljivarenju koje sam napustio pre nekoliko godina i da sa svojih 16 godina ponem sve ispoetka, mada, trenutno nemam gde, jer se nalazim na Arabijskom poluostrvu, u Dubaiju, a kao to moete pretpostaviti, ovde gljive ne rastu, no jedva ekam da se vratim u svoju zemlju bogatu gljivama. Njih u traiti sam, ali i sa odlinim poznavaocima gljiva.

Petar Kaljevi

" Pismo iz Ujedinjenih arapskih emirata O knjizi Drugi gljivarski korak Ibrahima Hadia

38 Svet gljiva

Potrebno je da mikroskop za mikoloka ispitivanja ima mogunost poveanja 400 i vie puta. Taj nivo postie se pomou oku-lara koji uveava 10 puta i objektiva 40 puta. U upotrebi je i objektiv koji uveava 10 puta, a tada ukupno uveanje iznosi 100 puta, i to se koristi kada treba da se izvri inicijalno osmatranje odreene vrste. Vrlo je prihvatljiv i objektiv sa imerzionim uljem, sa uveanjem 100 puta, i to u sluaju kada ukupno uveanje treba da je 1000 puta. Na taj nain postiemo maksimalne efekte prilikom merenja dimenzija spora kao i ostalih, mikroskopski vidljivih karakter-istika gljiva. Kad radimo sa imerzionim uljem vrlo je bitno da koristimo soiva dobrog kvaliteta jer, bez obzira to postoji mogu-

nost da vidimo sitne detalje, slika e sa loim soivima biti mutna. Ovo ne treba

olako shvatiti, jer moemo da doivimo veliko razoarenje a i da nam trud bude uzaludan. Na primer, ukrase na sporama roda Russula nije lako uoiti ni ako imamo optimalne uslove za os-matranje a kamo li pri loijim. Ako nemamo sredstava bolje je da saekamo sa ugraivanjem so-iva sa imerzionim uljem, ali mikroskop mora da ima mogu-nost zamene soiva.

MIKROSKOP U MIKOLOGIJI

Itd.

Svet gljiva 39

Soiva objektiva su uvrnuta u ro-taciono kuite koje omoguuje laku promenu uveanja. Poto su mikroskopi obino PARFO-KALNI to znai da podizanje gore dole nije potrebno prilikom ponovnog fokusiranja. Postoje monokularni i binokularni mikroskopi za osmatranje sa jed-nim ili oba oka. Ovaj drugi je poeljniji, radi lake upotrebe, ali i znatno skuplji. Prilikom izbora mikroskopa i os-vetljenje moe da predstavlja tekou. Najjeftiniji mikroskopi nemaju ugraeno osvetljenje i tada moramo obezbediti posebnu lampu i gubiti vreme prilikom po-deavanja njenog poloaja da bi se dobilo najefikasnije osvetljenje posmatranog objekta. Naravno da je mnogo bolje da kupimo mik-roskop koji ve ima uraen izvor osvetljenja. Ovo je pogotovo vano ako mikroskop nema svoje stalno mesto ve se esto mora pomerati. Veina mikroskopa ima mehani-zam koji omoguuje staklenoj ploici da bude vrsto stegnuta ali i da moe stepenasto ali glatko da klizi preko vidnog polja. Za mer-enje veliina spora potreban je ili okular mikrometar ili konanica. To moe da bude okular koji ima ugraenu mogunost postepenog

podeavanja ili poseban stakleni disk, sa ugraviranom skalom, koji moe da se ubaci u dijafragmu okulara, obino na levoj poziciji. Oba tipa moraju se kalibrisati a za to slui i objektiv mikrometar. To se, obino, uradi samo jednom i na osnovu toga, prilikom svakog uveanja, znamo koliku vrednost predstavlja pojedini podiok, tj. treba odrediti mikrometarsku vrednost skale okular mikrometra za svako uveanje. Treba naglasiti da je za uvoenje mikroskopa u rad potreban novac a pogotovo vreme. Nakon ku-povine samog aparata treba dati novac i za staklene ploice, pok-lopce, imerziono ulje, hemikalije i td. Nakon toga obino se javlja elja za kupovinom novih knjiga pa i onih najskupljih sa kljue-vima za gljive. Sa nabavkom prvog mikroskopa ne postaje se preko noi ekspert za gljive ali se pravi veliki iskorak u poboljanju identifi-kacionih mogunosti. Mikroskop nam otkriva jedan novi svet i uvodi nas u vrlo privlaan deo mikologije.

Preveo sa engleskog Mario Ile

40 Svet gljiva

Aktivnosti lanova drutva tokom 2002.. godine Izvetaj Mirjane Davidovi

Izloba gljiva u Banji Koviljai U ve dobro znanom ambijentu Kur-salona, okupili su se ljubitelji gljiva na petoj po redu izlobi, koju je i ove godine organizovalo Gljivarsko drutvo iz Banje Koviljae na elu sa svojim pred-sednikom, Ljubom Vuksa-noviem. Kao i ranijih sezona, u subotu 12.oktobra metani i gosti Banje, ili su na razne strane u akciju prikupljanja eksponata. Ponovo su se brojni gljivo-lovci rastrali po Iverku, Guevu, Triu, Borini i sakupili preko 150 vrsta gljiva, od 170 koliko je na izlobi vi-eno. Upravo tih dvadesetak vrsta, od kojih su neke viene po prvi put u Banji Koviljai, dolo ja sa gostima iz Republike Srpske. Zahvaljujui Radetu Gaiu iz Mrkonjigrada, koji je pomogao i u determinaciji naenih vrsta, vi-ene su na ovim prostorima po prvi put sledee vrste: Gyromitra infula, Gomphus clavatus, Elaphomyces sp., Cordiceps

ophioglosoides, Phelodon niger, Clavariadelphus truncatus, Gom-phidius glutinosus. Gosti iz Milia, na elu sa Stankom Laziem, obradovali su nas ta-koe lepim i retkim vrstama, ko-jih do sada nije bilo na ovoj izlobi.To su vrste: Gomphidius roseus, Tricholoma equestre, Pe-ziza cerea. Prijatelji-gljivari sa druge obale reke Drine doneli su jo desetak vrsta, koje su ranijih godina ve bile nalaene na ovim prostorima. Odrano je nekoliko predavanja, ve uobiajenih za ovakve sku-pove, o otrovnim i lekovitim gljivama Mirjana Pjevi, a o jes-tivim gljivama i njihovom eko-lokom znaaju Mirjana Davido-vi. Dr.Aleksandar Krape, jedan od gostiju i uesnika u organi-zaciji izlobe, predstavio je iro-koj publici novu gljivarsku knjigu, autora Sinie Radia iz Beograda, namenjenu gljivarima amaterima. Gosti izlobe su imali prilike da vide i originalne foto-grafije, snimljene na prostorima Srbije autora Mirjane Davidovi i

Svet gljiva 41

Ilije Dimitrijevia. Na alost, s obzirom na meteo-roloke uslove, ni ovde, ba kao

niti na Divibarama nije naen ni jedan pravi vrganj ili zelena pu-pavka, gljive koje su uvek zauzi-male centralno mesto na izlobi.

Agaricus arvensis, Agaricus bitorquis, Agaricus campestris, Agaricus essetei, Agaricus macrosporus, Agaricus radicans, Agaricus silvicola, Agaricus xanthodermus, Agrocybe aegerita, Albatrellus pes-caprae, Amanita citrine, Amanita muscaria, Ama-nita pantherina, Amanita phalloides, Ama-nita phalloides var.alba, Armillaria mellea, Astraeus hygrometricus, Auricularia auri-cula-judae, Auricularia mesenterica Bjer-kandera adusta, Bjerkandera fumosa, Bo-vista sp. Calvatia excipuliformis, Can-tharellus cibarius, Cantharellus cinereus, Cantharellus lutescens, Cantharellus tubae-formis, Chroogomphus rutilus, Clitocybe candicans, Clitocybe cerusata, Clitocybe gibba, Clitocybe nebularis, Clitocybe odora, Clitopilus prunulus, Collybia bu-tyracea, Collybia cirhata, Collybia dryo-phila, Collybia erythropous, Coprinus micaceus, Cortinarius bollaris, Cortinarius orellanoides, Cortinarius orellanus, Corti-narius purpurascens, Cortinarius sp. Corti-narius splendens, Cortinarius torvus, Corti-narius trivialis, Coryne sarcoides, Craterel-lus cornucopioides, Crepidotus molis, Crepidotus variabilis, Crucibulum leave, Cyathus striatus, Daedaleopsis tricolor, Datronia molis, Entoloma rhodopolium, Fomes fomentarius, Ganoderma ap-planatum, Ganoderma lucidum, Geastrum nanum, Geastrum sp. Geastrum triplex, Hebeloma sinapizans, Helvella crispa, Helvella elastica, Helvella lacunose, Hey-deria abietis, Humaria hemispherica, Hyd-nellum concrescens, Hydnum repandum, Hydnum rufescens, Hygrophorus cosus, Hygrophorus eburneus, Hygrophorus rus-sula, Hymenochaete rubiginosa, Hy-pholoma fasciculare, Hypholoma sublat-

eritium, Laccaria amethystine, Laccaria laccata, Lactarius chrysoreus, Lactarius vellereus, Leccinum quercinum, Lentinus edodes - (gajena), Lentinus tigrinus, Len-zites warnieri, Lepiota clypeolaria, Lepiota cristata, Lepista glaucocana, Lepista in-verse, Lepista nuda, Leucoagaricus pu-dicus, Leucocortinarius bulbiger, Leuco-paxillus amarus, Lycoperdon perlatum, Lyophyllum connatum, Lyophyllum de-castes, Lyophyllum fumosum, Macrolepiota procera, Macrolepiota rickenii, Mikrom-phale brassicolens, Morchella conica - (suva), Morchella elata - (suva), Mycena crocata, Mycena pura var.rosea, Omphalo-tus olearius, Otidea onotica, Panellus styp-ticus, Paxillus involutus, Peziza saniosa, Phaeohelotium umbilicatum, Phallus hadri-ani, Pholiota lucifera, Piptoporus betulinus, Pleurotus drynus, Pleurotus ostreatus, Pleurotus pulmonarius, Pluteus cervinus, Pluteus salicinus, Psathyrella piluliformis, Pseudoclitocybe cyathiformis, Pseudocraterellus sinuosus, Pseudotram-etes gibbosa, Pycnoporus cinnabarinus, Ramaria Formosa, Ramaria stricta, Rick-enella fibula, Russula cyanoxantha, Rus-sula delica, Russula emetica, Rusula fragi-lis, Sarcoscypha coccinea, Schyzophyllum commune, Scleroderma citrinum, Stereum hirsutum, Stereum rugosum, Stropharia aeruginosa, Suillus bovines, Suillus luteus, Trametes hirsutum, Trametes multicolor, Trametes versicolor, Trichaptum biforme, Tricholoma acerbum, Tricholoma albo-brunea, Tricholoma columbeta, Tricholoma saponaceum, Tricholoma vaccinum, Tyro-myces lacteus, Volvariella gloiocephala, Xerocomus chrysenteron, Xilaria longipes, Xylaria hypoxyllon, Xylaria polymorpha.

Izloene vrste gljiva u Banji Koviljai.

42 Svet gljiva

Izloba gljiva na Kosmaju U saradnji sa O Momilo ivo-jinovi iz Mladenovca i O iz sela Vlaka postavljena je izloba gljiva u lovakom domu u Koraici na padini Kosmaja 20.09.2002. Glavni koordinator ovoga projekta bio je gospodin Slobodan Joci , nastavnik biologije, zaposlen u obe nave-dene kole. U izuzetno prijatnom ambijentu bilo je prikazano 79 razliitih vrsta gljiva naenih delimino na Kosmaju, a delimino na drugim lokacijama (Obedska bara, Divi-bare, Bojinska uma). Osim navedenih vrsta bilo je prikazano neto suvih primeraka isto prolenih vrsta (smrci Mor-chella spp., hrak Gyromitra gi-gas), a takoe i uvek atraktivne

razne zvezdae, kao i suvi primerak letnjeg tartufa (Tuber aestivum). Gostoljubivi domaini iz Mlade-novca i Vlake su se potrudili da atmosfera bude prijatna. Pripre-mili su u velikom vojnikom ka-zanu gula od mesa i gljiva. Na alost, posle izuzetno kinog av-gusta, bogatog mnogim vrstama gljiva, septembar je bio veoma suan i topao. Stoga su se u gu-lau umesto samoniklih delikates-nih vrsta, kao to su vrganji i lisi-arke, koje inae rastu na ovoj planini, u kazanu nale gajene bukovae. Posetioci izlobe su bili zado-voljni. Osim aka, njihovih nastavnika i roditelja, izlobu su posetili i zaljubljenici prirode ije su vikendice razbacane po pod-

Abortiporus biennis, Agaricus arvensis, Aga-ricus benesii, Agaricus bohusii, Amanita caesarea, Amanita eliae, Amanita vaginata, Auricularia auricula-judae, Boletus luridus, Boletus queletii, Boletus satanoides, Collybia fusipes, Coprinus lagopus, Craterellus cornu-copioides, Daedalea quercina, Daedaleopsis confragosa, Fomes fomentarius, Ganoderma applanatum, Ganoderma lucidum, Gano-derma resinaceum, Gymnopilus spectabilis, Inonotus hispidus, Laetiporus sulphureus, Langermania gigantea, Lenzites warnieri, Lepiota clypeolaria, Lycoperdon perlatum, Macrolepiota procera, Macrolepiota rickenii,

Marasmius rotula, Meripilus giganteus, Nec-tria cinnabarina, Omphalotus olearius, Oxy-porus latemarginatus, Panellus stypticus, Phelinus fereus, Piptoporus betulinus, Pluteus cervinus, Pluteus leoninus, Pluteus salicinus, Polyporus mori, Polyporus squamosus, Psathyrella sp., Pseudohydnum gelatinosum*, Pseudotrametes gibbosa, Pycnoporus cinna-barinus*, Russula lepida, Russula ochroleuca, Russula olivacea, Russula pectinata, Russula rubra, Schizophyllum commune, Scleroderma verucosum, Stereum subtomentosum, Tram-etes versicolor, Trichaptum biforme, Xero-comus subtomentosus, Xylaria polymorpha.

MLADENOVAC KOSMAJ 20. 09. 2002.

Svet gljiva 43

kosmajskom podruju. Odrano je i kratko predavanje o eko-lokom znaaju gljiva za prirodu i oveka, o njihovim konzumnim kvalitetima, lekovitim svojstvima, ali i o opasnostima od trovanja. O tome su govorile Mirjana Davido-vi i Mirjana Pjevi. Izloba gljiva u Sarajevu 30.09.2002. u centru Skenderija U okviru EKOBIH, Drutva za zatitu i unapreenje ivotne sredine deluje sekcija Gljivara Sarajeva, ije je sedite na Pri-rodno-matematikom fakultetu u ulici Zmaja od Bosne br.33. Pred-sednik drutva, njegov vodei lan i organizator do sada ukupno tri izlobe gljiva u Sarajevu je Hajrudin Rudi Hasanbegovi. Svesrdnu pomo mu pruaju i os-tali, izuzetno aktivni lanovi ove organizacije: Branislava Pe-ruini, Irma Kolar, Fahrudin Lomigori i mnogi drugi. Ova organizacija, od svoje prve izlobe, najveu saradnju je ost-varila sa rijekim gljivarskim drutvom, kada je u pitanju sarad-nja slinih ekolokih organizacija u regionu. Pre dve godine, tokom 2000.-te, EKOBIH i MDS iz Beo-grada su pokuali da rade na za-jednikom projektu, ali nisu do-bili odgovarajuu matrijalnu pod-

ku. G o s t i a k t i vn i ue s n i k ovogodinje, tree po redu izlobe gljiva, bila je Mirjana Davidovi iz Beograda. Ovaj kontakt je ostvaren zahvaljujui prijateljima gljivarima iz Milia, naroito Stanku Laziu, koji svoj gljivarski doprinos prui svake godine na izlobi u Banji Koviljai. U Sarajevu je vieno 124 vrste, od kojih je bilo nekoliko za-nimljivih, koje do sada nisu vi-ene u Srbiji na izlobama. To su Catatelasma imperiale i Gom-phidius maculatus. Takoe je vi-ena i Ganoderma applanatum, napadnuta parazitskom gljivicom Agathomya wankowiczi. Ekspo-nati sa izlobe su uglavnom stigli sa Trebevia. Rudi Hasanbegovi napominje da je drutvo pomoglo u formiranju gljivarskih drutava u Bihau, Konjicu i Mostaru. Kroz drutvo je do sada prolo 500-600 la-nova, ali onih pravih zaljubljenika u prirodu i gljive, koji su istinski aktivisti je otprilike 50. Tokom prolea 2002.-ge godine, or-ganizovana je i kola gljivarenja u Sarajevu, kroz koju je u dva ter-mina prolo oko 200 ljudi. To je svakako jedan od najboljih naina

44 Svet gljiva

da se ljudi upoznaju sa lepotom, ali i opasnostima koje sobom nosi Carstvo Fungi. To je i najbolji nain da se ljudi to vie okrenu uzgajanju gljiva i time zatite podjednako i sebe i prirodu. Izloba gljiva na Sajmu pre-hrane u Beogradu Svake godine poetkom decem-bra MDS ima ast da ulepa sa-jamski prostor pre svega sa-moniklim gljivama, kojih s obzi-rom na nau klimu, ima sve do prvih snegova. Sponzor mini-izlobe MDS-a bila je firma Marni iz Kruevca sa svojim sja-jnim asortimanom mariniranih i suvih gljiva. Ovoga puta je bilo izloeno 77 eksponata, delimino svee ubrannih, a delimino suvih

gljiva. Osim gljiva koje se inae nalaze u najblioj okolini naega grada, bili su prisutni i eksikati sa Kopaonika, ali i vei broj sveih primeraka iz Loznikog kraja. Tako smo mogli da vidimo svee g l j i ve i z r oda Aman i ta (pantherina; citrina), Hygropho-rus agathosmus, Tulostoma bru-male, Ascocoryne cylichnium, ali i jednu prolenu, koju je izma-milo lepo vreme krajem novem-bra Calocybe gambosa. Kao i ranijih godina uzgajivai gljiva su nam podarili supstrat sa ampinjonima, ali je daleko vea zanimljivost bio onaj sa i-take gljivama. Ipak, najlepi deo tanda je bila vitrina sa uramljenim slikama otisaka spora nekih gljiva i gipsanim odlivcima gljiva Ibrahima Hadia.

Ve etvrtu sezonu pokrovitelj izlobe gljiva u Kraljevu je Eko-pokret Ibar iz ovoga grada. Kral-jevo je poznato i po srednjoj u-marskoj koli, iji su profesori, na elu sa fitopatalogom Zorom Dreni, svake godine aktivno uestvovali u postavljanju

izlobe. Profesorka Dreni je svake godine bila prisutna i sa svojom kolekcijom tvrdih, kopi-tastih gljiva koje nemilosrdno parazitiraju drvee. Upravo ova saradnja je podstakla gospodina Aleksandra Vlajia,

Dani gljiva u kraljevakom kraju

Svet gljiva 45

diplomiranog inenjera umarstva i upravnika nastavne baze umar-skog fakulteta iz Beograda, da u hotelskom objektu Piramida na Gou, 26.septembra 2002. godine uz ve oprobane lanove kral-jevake ekipe, postavi izlobu gljiva. Ve dobro uhodani tandem Mi-roslav Pavlovi-Kepa iz Kraljeva i Tomislav Gladanac, Kaljevanin po roenju, inae Panevac, u saradnji sa dr. Aleksandrom Krapeom, gostom iz Beograda, determinisali su oko 60 vrsta gljiva naenih na terenima Goa. Gostima je uprilieno i malo pre-davanje. Tomislav Gladanac je govorio o tome kako gljive treba brati, a da se ne oteti njihova micelija i objasnio posetiocima zato ih je neophodno sakupljati u pletene korpe. Dr. Aleksandar Krape je govorio o ekolokom znaaju gljiva za ivot ume i potrebi zatite mikoriznih gljiva. Zanimljivost ove izlobe je bila zlatna titarka Phaeolepiota aurea, po prvi put prikazana na j ednom ovakvo m s kupu . Primerak je bio uistinu impozan-tan: visine preko 30cm. To je bilo tek zagrevanje. Budui da je avgust bio izuzetno vlaan i bogat gljivama, dogovoreno je da

TV Kraljevo prati akciju gljivara, koja se uspeno zavrila 30. sep-tembra u ve uvenoj brvnari na obali Ibra. Tako su gljivari poveli ljude sa televizije na emerno, vie Bogutovca, jer je upravo to-kom avgusta tu naena jedna ogromna polipovka Clathrus archeri, iji su kraci oprueni po zemlji, zauzimali prostor od 50cm u preniku! Polipi su naeni, to je prvi zvanini nalaz za ovaj kraj, ali su bili maleni i neu-gledni. Prizor je ipak bio kao iz bajke: na vrhu grbena na dugim nogama naikane sunanice jedna do druge, a ispod njih mali, crveni polipi, posejani kao cve-tovi. U brvnari Eko-pokreta Ibar, na obali reke, bilo je prikazano prib-lino isto toliko gljiva kao i na Gou, par dana ranije. Tu su se nale gljive sa uobiajenih lo-kacija: Go, manastir ia, e-merno, Bogutovaka banja. I ovde je zlatna titarka (eksponat sa izlobe na Gou) zauzela cen-tralno mesto, ali su novu za-nimljivost predstavljale pol-ipovke. Vetiijeg srca ove se-zone nije bilo na izlobi.

Tomislav Gladanac

46 Svet gljiva

Spisak gljiva sa izlobe na Gou i u Kraljevu Od 26.09.-30.09.2002. Amanita aureola, Amanita citrina, Amanita muscaria, Amanita rubescens, Amanita vaginata var. alba, Auricu-laria auricula-judae, Boletus aereus, Boletus calopus, Boletus edulis, Boletus radicans, Calocera viscosa, Cantharel-lus cibarius, Cantharellus tubiformis var. lutescens, Clathrus archeri, Clavariadelphus truncatus, Clitocybe dealbata, Clitocybe maxima, Craterel-lus cornucopioides, Collybia acervata, Collybia confluens, Coprinus angula-tus, Coprinus plicatilis, Cortinarius praestans, Cortinarius percomis, Dae-daleopsis confragosa, Daedalea quercina, Fistulina hepatica, Fomes fomentarius, Ganoderma applanatum, Ganoderma lucidum, Geastrum sessile, Gyrodon lividus, Hericium erinaceum, Hydnum repandum, Hydnum rufescens, Hygrocybe punicea, Hygrophorus eb-

urneus, Hygrophorus pudorinus, Lac-caria amethystina, Laccaria laccata, Lactarius deterrimus, Lactarius sal-monicolor, Lactarius uvidus, Lactarius vellereus, Leccinum aurantiacum, Lec-cinum variicolor, Lepista glaucocana, Leucoagaricus leucothites, Lycoperdon perlatum, Macrolepiota procera, Marasmius alliaceus, Marasmius oreades, Mycena pura, Mycena rosella, Otidea onotica, Phaeolepiota aurea, Piptoporus betulinus, Albatrellus cristatus, Pseudohydnum gelatinosum, Pycnoporus cinnabarinus, Ramaria fennica, Ramaria flava, Ramaria pal-lida, Russula adusta, Russula badia, Russula lilacea, Russula sp., Rhizopo-gon obtextus, Schizophyllum commune, Scleroderma areolatum, Thelephora palmata, Trametes vers icolor , Tricholoma bufonium, Tricholoma columbeta, Tricholoma sulfureum, Tricholoma viridilutescens, Tricholo-mopsis rutilans.

Svet gljiva 47

Otrio sam olovku za ovo javljanje, otrio pa sad evo, piem patrljkom. Dugo se nismo uli, bar ovako zvanino i napismeno. Evo poinjem. Od maja 2001. u Kragujevcu postoji Gljivarsko drutvo umadije, malo drutvo ali mnogo prgavo. Dve gljivarske izlobe su ve iza nas, izgurasmo, izdrasmo i jo pride otvorismo prozor na Internetu (www.fungi-kg.org.yu). Prva izloba bee teka jer je prva, a druga jer je septembar 2002. bio suan, vetrovit, bezgljiv. Da bi osvetlali gljivarski obraz (lako je praviti izlobu kada gljive rastu iza kue), dovukli smo gljive sa Mojkovca, sa Zlatibora, sa Obedske bare, iz vlanih budaka oko Kragujevca, ... Pogurali su malo i nai beogradski prijatelji i ispade na kraju 75 izloenih vrsta. One tee kvarljive dadosmo dalje u Kraljevo, a na sam dan izlobe kia poe da pada, da se ruga. O toj septembarskoj muci povelikoj, moglo bi se jo poneto rei. Udarila sua u semptembru, pred izlobu kad joj vreme nije. edna zemlja u nebesa gleda, vetar cedi suvu drenovinu. Pohitala tri gljivara mlada, (ovo je zbog deseterca, inae nisu ba tako mladi) Sugubini, umi nad umama... Moglo bi jo da se gusla ali izgleda da sam se malo zaneo. Grebi i seci razne gube sa panjeva ali za izlobu treba boja, treba vitkih vratova, maljavih, upavih, sa kragnom, sa velom, treba ubara, fesova, kaketa sa pegama, sa dlakama, krugovima i resama. Tumaram po gudurama sugubinskim (selo na obroncima Gledikih planina) sa Verom i Gagijem. Izloba je za dva dana, a beznadeno je, bezgljivo je. Skotrljan u jarak skupljam jeevice koje prilino dobro podnose suu. Toliko su izobliene, da vie lie na krompire, ne zna gde je eir, a gde drka. Dakle, prevrem ja te krompire u

" Pismo iz Kragujevca

48 Svet gljiva

ruci, okrenem se i ugledam zelenu pupavku. Jednu, tamnozelenu, usamljenu do nebesa, meu bukovim liem. Treina eira je nedostajala, izgriena od kakvog pua. Kada nema ni jedne druge, dobra je i zelena pupavka ali da biste to rekli morate biti gola. Noge bride, a koara zvei, odosmo u drugu umu. Mnogo sam se nadao od te ume. To je Lipar, mesto slubovanja ure Jakia, jedna crkvica, bista i umske vrleti. Tu se nalazi najvii vodopad u umadiji, Kamidor, na samo desetak kilometara od Kragujevca. Malo usmrdelih runjavki, malo lisiarki to ne lie na sebe, malo ledenki (O. mucida), jedna zavodnica. Kamidor presuio, a mene spopala neka muka, neka suva muka. Posle ove sliice o pripremi nae izlobe odrane 22. septembra 2002. u prostorijama Prirodno-matematikog fakulteta u Kragujevcu, ipak elim da budem malo i struan. Sve u svemu, tokom protekle dve godine postali smo iskusniji, pametniji, opremljeniji, lukaviji i gladniji. Odskora, svaki zanimljiv nalaz biva digitalno ukljocan i arhiviran, ekajui moda jedan umadijski gljivlji vodi. Evo nekih zanimljivih nalaza u proteklih godinu dana. Amanita vittadinii, upava pupavka Njen opis se retko nalazi u literaturi, to govori o retkosti ove vrste. Foht je u svom Kljuu detaljno opisuje kao isto mediteransku i veoma retku vrstu. Ovde nemam nameru da ponavljam ono to je Foht rekao, poto se radi o vrlo specifinoj amaniti, lako prepoznatljivoj i teko nalaljivoj. elim da naglasim da se radi o isto mediteranskoj vrsti, ispravka, mediteranskoj i umadijskoj (vidi sliku 1). Na samo 5 kilometara od centra grada, u dvoritu jedne vikendice, naeno je desetak primeraka (polovina avgusta 2002.). Kada se uzmu u obzir i raniji nalazi bele jajare (slika 2, gljivar Vlada iza bele jajare) i bockaste pupavke (Amanita ovoidea i Amanita echinocephala), gljiva prikazanih na Prvoj izlobi gljiva u Kragujevcu, 23.09.2001.,

Svet gljiva 49

dolazimo do zakljuka da ove mediteranske vrste i nisu ba mediteranske, pomalo su i kontinentalne. Oigledno da e kartografisanje gljiva u Srbiji dati jako zanimljive rezultate. Clitocybe (Leucopaxillus) gigantea, debela levka U jednom vlanom useku brda Rujevice, u blizini Kragujevca, pronaao sam, tada za mene veoma udnu gljivu ogromnih dimenzija. Prenik gigantsko drke je iznosio 8 cm (vidi sliku 3). Prenik eira je bio oko 23 cm. Listii jako nepravilni, testerasti, izoblieni, ne raunajui jasno vidljive ugrize pueva. Opletenost drke nije bila izrazita, gotovo da je nije ni bilo. Listii ukasti, miris jak, za mene neprijatan. Drka puna i tvrda, povrina eira jako ispucana, izbrazdana, osnovna boja se vidi na slici, ukasto-oker. Posle dueg razmiljanja, potezanja literature i gljivara, zakljuak je bio nedvosmislen. Ovaj gigant je vrsta Clitocybe gigantea u literaturi dosta problematina vrsta, jer neki autori je navode kao belu verziju ukaste C. candida-e, a pak neki je navode kao ukastu verziju bele C. candida-e. U pojedinim navodima, C. candida se smatra mladim i jo belim primercima C. gigantea-e. I tako dalje i tako dublje. U svakom sluaju, re je o zanimljivom nalazu gljive, koja se po literaturi pojavljuje u planinskim predelima, dakle u hladnijim klimatskim uslovima. Eto jo jednog gljivarskog iznenaenja. Za najlonsku kesu u kadru, ja nisam kriv, takva je priroda u nas ekolokih drava. Nadam se da nisam ugnjavio itaoce. Ako nisam kupiu novu olovku, jer je ovaj patrljak odsluio svoje, naalost vie u otrenju nego u troenju. Gljivarski pozdrav iz Kragujevca, Neboja Luki.

50 Svet gljiva

Agaricus bohusii, Agaricus macro-sporus, Agaricus silvicola, Agaricus xanthoderma, Agarucus silvaticus, Amanita phalloides, Armillaria tabes-cens, Auricularia auricula-judae, Bo-letus albidus, Boletus impolitus, Calva-tia excipuliformis, Cantharellus ci-barius, Chroogomphus rutilus, Clito-cybe candicans, Clitocybe gibba, Collybia driophylla, Collybia pero-nata, Cortinarius semisanguinea, Cra-terellus cornucopioides, Daedaleopsis confragosa, Ganoderma applanatum, Ganoderma lucidum, Hydnum repan-dum, Hydnum rufescens, Hygrocybe psittacina, Hygrophorus eburneus, Hygrophorus poetarum, Hygrophorus pudorinus, Hypholoma fasciculare, Laccaria amethystina, Lactarius cili-cioides, Lactarius pubescens, Lac-tarius semisanguifluus, Lactarius vel-

lereus, Laetiporus sulphureus, Lec-cinum scabrum, Lentinus tigrinus, Lenzites betulinus, Leucopaxillus ama-rus, Lycoperdon perlatum, Lycoperdon piriforme, Macrolepiota gracilenta, Macrolepiota procera, Marasmius cohaerens, Marasmius rotula, Maras-mius scorodonius, Meripilus giganteus, Omphalotus olearius, Oudemansiella mucida, Oudemensiella radicata, Pholiota aurivella, Pleurotus ostrea-tus, Pluteus atricapilus, Polyporus squamosus, Pulveroboletus cramesi-nus, Ramaria botrytis, Russula grisea, Russula integra, Russula rubroalba, Rusula torulosa, Suillus granulatus, Suillus luteus, Trametes gibbosa, Trametes versicolor, Trichaptum bi-f o rm e , T r i ch o l o ma a c er b u m, T r i c h o l o m a a t r o s q u a m o s u m , Tricholoma ustale.

68 vrsta gljiva prikupljenih u Kragujevcu i okolini i prikazanih na izlobi

Ako ste pravi ljubitelj prirode i zdrave hrane, preporuujem vam da probate gljive spremljene na drugaiji nain od onoga

ustaljenog: POHOVANO U M S K O PILE Marinat : dve velike kaike

soja sosa, jedna velika kaika jabukovog sireta, jedna mala kaika senfa, dva ena belog luka seenog na kockice. umsko pile isei na tanje ploke i kratko obariti u vreloj vodi. Ocediti. Preliti marinatom i ostaviti da stoji bar 30 minuta. Testo za pohovanje : 2 oljice kukuruznog brana, 1 oljica

RECEPTI

Stomak

Svet gljiva 51

peninog brana, malo morske soli, 3 oljice hladne vode. Umakati svako pare umskog pileta u poh i priti u vrelom ulju. Stavljati na salvete da bi se upio viak ulja. D J U R D J E V A A S A KOPRIVOM 2 glavice crnog luka, 2 ena belog luka, 200 grama rendane argarepe, 250 gr iseckane djurdjevae, 100 gr blanirane koprive, 1 dl belog vina, 2 velike kaike brana, malo margarina, so, biber, zainske trave. Na malo margarina dinstati prvo luk, dodati argarepu, pa peurke, i posle 30 min koprivu. Dodati brano i vino, ukrkati jo 5 min. PITA SA VRGANJIMA 100 gr suvih vrganja, 10 gr suve crne trube, 200 gr integralnog pirina, 200 gr praziluka seenog na kolutie, 100 gr izlomljenog peenog kikirikija, 500 gr kora, malo ulja i vode. Pirina kuvati sa 4 dl vode, prvo na najveoj, a kad provri na najnioj temperaturi, poklopljeno, bez meanja (gotovo je kad upije

vodu, a ostane celo kuvano zrno). Na malo ulja izdinstati praziluk, dodati peurke prethodno natopljene u vodi i ocedjene. Dinstati jo 10 min, sve sjediniti, dodati kikiriki. Filovati svaku treu koru, izmedju kvasiti meavinom ulja i vode. Pei 20 minuta u dobro zagrejanoj penici. UFTE OD PEURAKA 500 gr meanih peuraka (bukovaa, ampinjon, umsko pile) samlevenih, 100 gr penice, dve zemike natopljene u vodi i ocedjene, 2 glavice crnog luka i 3 ena belog luka, malo peruna, so, biber, kari, prezle i susam. Skuvati penicu u 3 dl vode, poklopljeno. Kad se ohladi samleti. Dinstati na malo margarina luk i peurke. Dodati zemike, perun, zaine i penicu. Izmesiti (po potrebi dodati malo brana), praviti male ufte, uvaljati ih u meavinu prezli i susama i priti u vrelom ulju.

Prijatno vam eli Dragana Bokan

52 Svet gljiva

Majnhard Mozer se rodio u Insbruku (Austrija) 13.03.1924. godine. Ve u ranoj mladosti pokazuje interes za gljive za koje e ostati vezan tokom celog ivota. Studije zapoinje 1942. u Insbruku i odmah (1943.) ih prekida zbog rata ali u svom vojnikom rancu nosi sva tri dela Das System der Agaricales

Rolfa Singera. Od 1945. do 1948. je u SSSR u logoru za ratne zarobljenike. Doktorira 1950. godine a 1953. izlazi prvo izdanje (od ukupno pet na nemakom jeziku) njegove knjige kljueva za listiavke Kleine Kryptogamen-flora von Mitteleuropa uvene Mozerove biblije. Sve do penzionisanja 1991. godine radi na Univerzitetu u Insbruku. Saraivao je sa mnogobrojnim

IN MEMORIAM Majnhard MOZER (1924 2002)

Svet gljiva 53

kolegama irom sveta pa i sa naim najpoznatijim mikologom V. Lintnerom (videti lanak B. Ivanevia u broju 8 Sveta gljiva). Njegova briljantna karijera ovenana je brojnim nagradama i priznanjima pomenimo samo lanstvo u Austrijskoj akademiji nauka i nagradu povodom sto godina Britanskog mikolokog drutva (Centenary fellow). Objavio je vie od dve stotine radova na teme ektomikorize, otrova listiavki i naroito taksonomije. Opisao je preko pet

stotina novih vrsta gljiva, od toga oko 420 iz roda koprenki (Cortinarius) za koj i se specijalizovao, kao i tri nova roda: Singeromyces, Stephanopus i Anamika. Kao svojevrstan znak priznanja, mikolozi su imenovali 25 vrsta i dva roda gljiva po njemu. Umro je od viestrukog sranog udara, 30.9.2002. u Insbruku ostavljajui za sobom veliku prazninu i kao ovek i kao vrstan mikolog.

A. Krape

54 Svet gljiva

Prenumeranti

dr Milan Radovanovi, Danijela Pu-reevi, Budo Bukili, Duan Ruseli, Zoran Popovi, Mirjana Milojkovi-orevi, Nikola Na-karadi, Biljana Maksi, Vlada Valenti, dr ore Bara, Vladimir Bara, Boidar Marinkovi, Petar Stevanovi, Gojko Janjatovi, Zoran Moravac, Damjan Krstaji, Mirjana Veli-Lintner, Predrag Stamen-kovi, Ljubomir ukanovi , Dimitrije Ivanevi, Jasmina Zec, Ljubivoje Rumovi, Slobodanka Kneevi, Milena Radmilovi, ak. Dragoslav Mihajlovi, dr Jelena Vukojevi, Jasmina Glamolija, Tomislav Bohu, Gordana Popovi, Simonida uki, Aleksandar Pop-ovi, Sran Kojiin, Duan Pei, Sinia Radi, Dragan Durakovi, Brana Petrovi, dr Nadeda Ajdai, dr Aleksandar Krape, Jelena Beronja, Duan Mandi, Mirjana Pjevi, Ivan Milovanovi, Mia Vu-joevi, dr Petar Miloevi, Slobo-dan Risti, Branislav Uzelac, dr Milan Matavulj, Milomir Panti, Dragana Stojiljkovi, dr Goran Jankes, dr Vukman ovi, Sonja olnik, Mirko Petkovi.

Sastanci MDS: MDS odrava redovne otvorene sastanke ponedeljkom od 18-20 asova u Mesnoj zajednici Cvetni trg Optine Vraar, Prote Mateje 36, Beograd.

Saradnicima! Piite za Svet gljiva, ne previe opirno, i po mogustvu na disketi u TXT formatu. Ponudite nam i svoje crtee, fotografije, ideje... Zahvaljujemo se svim dosada-njim saradnicima.

itaocima! Piite nam. Gljivarski poznavaoci e odgovoriti na svako Vae pi-tanje.

dr Jelena Vukojevi. Praktikum iz mikologije i lihenologije, Univerzitet u Beogradu, 1998. Ibrahim Hadi: Drugi gljivarski korak Prosveta, Beograd 2002. Uzelac, dr Vukojevi, Miliev, dr Krape, dr Niki, dr Lazarev: Carstvo gljiva Graevinska knjiga, Beograd, 1998.

Knjige

POSTANITE PRENUMERANT

Pretplatnitvo omoguuje

izlaenje gljivarskog glasnika Svet gljiva!

56 Svet gljiva

The magazine is open to co-operation. If you are interested in any article from previous issues you may contact us and we shall send you an offprint of the article. Our telephone is: + 381 11 533 09 81, Thursday afternoon, contact person eljko iak. Your contributions will be highly appreciated. Please send them to the following address Natural History Museum, Mycological Department (for The World of Mushrooms) Njegoeva 51, 11 000 Belgrade, Yugoslavia, Tel: + 381 11 344 21 47, fax: + 381 11 344 22 65, contact person Boris Ivanevi, Or visit our Home page: http//www.fungi.co.yu/yu-fungi

Mikoloko drutvo Srbije na internetu moete pronai na adresi http://www.fungi.co.yu/yu-fungi