Svet na dlanu broj 70

8/19/2019 Svet na dlanu broj 70

1/52

BESPLATAN PRIMERAK broj 70 mart 2016.

MAGAZIN ZA LJUBITELJE PUTOVANJA

SVET na dlanu na dlanu

Norveška

Carolija prelepih

fjordova

Grčka

Atina koju

turistine vide


2/52

2 Svet na dlanu Svet na dlanu februar 2016.


3/52

3 Svet na dlanu Svet na dlanu februar 2016.


4/52

Tri dana meraka

Turska je sve omiljenija destinacija srpskih ljubitelja

dobrog odmora i zanimljivih putovanja. U to ime, uTC Stadion, održana je trodnevna manifestacija podimenom “Dani Turske u Beogradu“ koju su podržali

KonTiki Travel i Big Blue, agencije partneri s kojima godišnjeput Turske odlazi najviše turista iz Srbije.Zanimljivo koncipiran program promovisao je mnoge vred-nosti ove zemlje počev od privrednih potencijala preko kul-turnog blaga pa sve do nestvarno atraktivne turističke po-nude koju, pored vhunskih hotela i rizorta, karakteriše i dobrazabava uz obilje kulinarskih đakonija. Malo muzike, jednakotoliko poezije, uz promotivni film i obavezan trbušni ples,pretvorili su hol TC Stadion na nekoliko trenutaka u pozornicuturističkih vrednosti i istinskog meraka začinjenog orijental-nim poslasticama neponovljivog ukusa.

Uz „Turkish airlines“ i „Hall bank“, dve velike korporacije koje suspehom posluju na tržištu Srbije, značajan doprinos dobromutisku darovale su i dve najveće srpske turstičke agencije, kojesu u saradnji sa svojim partnerima organizovale i zanimljivunagradnu igru.Poklon vaučer za letovanje za dve osobe pripao je BeograđankiIvani Erić. Svi koji ovog puta nisu imali sreće s neskriveniminteresovanjem razgledali su ponudu agencija KonTiki i BigBlue, čijim će se čarterima i ove godine otisnuti put turskihletovališta brojni ljubitelji dobrog odmora iz Srbije.

Dani Turske u TC Stadion Voždovac

4 Svet na dlanu Svet na dlanu mart 2016.


5/52


Svet na dlanu Svet na dlanu

Slobodan Mićićdirektor izdanja

Otvorili smo i treću poslovnicu u Beo-gradu. Pored one na Novom Beogra-du i kultne na Tašmajdanu, sada smoi u strogom centru grada, u Sremskoj

2. Prepoznaćete nas izdaleka i, siguran sam,oduševiti izgledom prostora kojim dominirajunaše prepoznatljive boje. Vrhunska oprema iiskusni Kontikijevi profesionalci u ulozi pro-motera i prodavaca aranžmana samo su deoambijenta koji Vam darujemo u želji da naša

saradnja traje još dugo, dugo. Dobro nam došli.Iza nas je još jedan beogradski Sajam turizmana kome smo, više nego uspešno, promovisalisve ono što smo Vam pripremili za 2016. go-dinu. Pretpostavljali smo da će top destinacijaza leto 2016. biti Grčka i njena ostrva. Nismopogrešili. Tradicionalni sajamski popusti, kaoi niz drugih pogodnosti prilikom kupovinearanžmana, učinili su da neki hoteli u kontinen-talnom delu Grčke budi rasprodati u jednomdanu a za celu sezonu. Interesovanje, međutim,ne jenjava. I ove sezone do grčkih ostrva letećenaši čarteri. Ali i do Atine, jer se od prestoniceGrčke najbrže stiže do letovališta na Pelopon-ezu. Preporučujem Vam lepotu odmora u

gradiću Lutraki. Dostupan je svima, a cenevrlo povoljnih aranžmana sa uračunatimavio-prevozom i svim transferima, zavise odkategorije hotela koji izaberete. Uz prelepušljunkovitu plažu i čisto more, vrhunskuuslugu u hotelima, Lutraki nudi i zadovoljst-vo više - uslugu u božanstvenom spa centrusa prirodnim izvorima termalne vode ali i ne-zaboravne jednodnevne izlete do Korintskogkanala, Epidaurusa, Mikene, legendarne Ar-golide ili Atine…Do leta ima još vremena, ali je interesovanje za pojedine destinaci je prevaz išlo svanaša očekivanja. Uz Tursku koja u svojimletovalištima daruje nezaboravan odmor,

jedna ko traženi su i hotel i u Špani ji, Itali ji,Crnoj Gori, Hrvatskoj, na Kipru i Malti… Onošto nas posebno raduje jeste podatak da seodlično prodaju i naša daleka putovanja skarakteristikom egzotičnosti i adrenalinskognaboja, baš kao i ture u vreme Uskrsa. U žižisu evropski gradovi i metropole, kružne turepo Starom kontinentu, Izrael i Jerusalim…Ovo je godina kada kao agencija obeležavamo ičetvrt veka rada. Postali smo veliki zahvaljujućiVama, a kako smo i koliko dobro radili dovoljno je reći da je sa nama svet do sada obišlo više odmilion ljubitelja putovanja. Pridružite im se, koputuje s KonTiki Travelom taj i uživa.

Dobro došliu Sremsku 2

Svet na dlanu Svet na dlanu

Magazin za ljubitelje putovanja, Izdaje: KonTiki Travel & Service d.o.o. Beograd-Palilula, 27. marta 12, Beograd,

Redakcija: 011/2098 033, E-mail: [email protected]

Direktor izdanja: Slobodan Mićić, Glavni i odgovorni urednik: Zoran Šećerov, Lektura: Tatjana Janković,Layout: Vuk Milosavljević, Dragan Babić. Štampa: Color Print d.o.o., Novi Sad.

CIP katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 79Magazin „Svet na dlanu“. Redakcija ne odgovara za sadržaj oglasa.

Call centar: 011/ 2098 000

tekdaseznaKompanija KonTiki TravelTOP SERBIAN BRENDS za 2015.Uorganizacijičasopisa TOPSERBIAN BRANDS iportala best of serbia.rs objavljena su imenanajboljih u 58 kate-gorija tradicionalnog iprestižnog priznanja:TOP SERBIAN BRANDS– POBEDNIK ZA 2015.

GODINU.Ovo prestižno priznanjetradicionalno sedodeljuje početkomsvake godine za pre-thodnu u 58 kategorija,a na osnovu glasovagrađana Srbije dobi- jenih u anketi realizova-noj od 11-28.12.2015.godine na uzorkuod 2.780 punoletnihgrađana Srbije.Glavni uslovi za

dobitnike nagrade bilisu: poznatost brenda,vrhunski kvalitet,zadovoljstvo potrošača,odličnost u poslovanju iposlovni rezultati.Vredno priznanje topSerbian brends 2015,u kategoriji korpora-tivni brend TURIZAMI PUTOVANJE pripao je kompaniji KonTikiTravel.Uz iskrenu radost što je među onima kojima se Srbija ponosi, posebnu zahvalnost, uz organizatore,

kompanija KonTiki Travel iskazuje građanima Srbije uz jedno veliko “hvala na poverenju”.


6/52

Letnja čaroljamalog mestaG

rci Lutraki, letovalište nadomak Ko-rintskog kanala, utisak je, ljubomornočuvaju za sebe. S razlogom. Lutraki jei neobičan i u mnogo čemu poseban.

Domaćini, uz osmeh i iskrenu želju da budetenjihovi gosti, sami baš i nisu raspoloženi dapričaju o svom gradu. Marketinški mudro

osmislili su rečenicu za koju veruju da punokazuje. Ili sasvim dovoljno. A ona glasi: NEMORAŠ DA ZAMIŠLJAŠ… ISKUSI I OSETI LEPO-TU NAŠEG MESTA!

Dodajem, “malog mista”. Ovo izgovaram jerLutraki uistinu pomalo podseća na ono štosu starije generacije rado leti konzumirale -miris i lepotu dalmatinskih gradića duž obaleJadrana. I Lutraki je na moru, uz more, na plažikoju prekriva šljunak a zapljuskuje plavetnilonestvarno čiste morske vode. I baš ovo posled-nje je karta na koju domaćini igraju kad su upitanju zahtevni turisti kazujući da “plava za-stavica” još od 1993. stoji na gradskoj plaži kao

svojevrsni “pečat njenog kvaliteta”.Ali nije samo ovo vrednost ovovremskog Lu-

trakija. Mali pogled unazad otkriva i sledeće.Terma je drevni naziv za Lutraki koji potiče odboginje Artemide “Terme Artemida“, boginjezaštitnice terapeutskih, mineralnih voda. Grad

je bio i kolevka drevne Grčke civilizacije jer je njegov centralni položaj, u kombinaci ji sapoznatim lekovitim i prirodnim mineralnim vo-

Lutraki, KonTikijeva destinacija (pre)puna iznenađenja

Terma je drevni naziv

za Lutraki koji potiče

od boginje Artemide

“Terme Artemida“,

boginje zaštitniceterapeutskih,

mineralnih voda. Grad

je bio i kolevka drevne

grčke civilizacije



7/52

Korintski kanalNekada je Peloponez bio spojen s kopnom. A onda… Prokopavanjem Korint-

skog kanala 1893. poluostrvo Peloponez postalo je ostrvo. Veliki poduhvat počeo je 1881. Dugo se pričalo i prepričavalo da je ovo građevinsko delo izvedeno u

čast prvih obnovljenih Olimpijskih igara modernog doba, 1896. u Atini. Kanal je izgrađen u pravoj liniji i dug je šest kilometara i 343 metra. Preko Korintskog

kanala postavljena su i dva mosta. Jedan za železnički a drugi za drumskisaobraćaj.

Turisti danas ne zaobilaze ovo mesto. Na obe strane kanala su velikaparkirališta a reka ljudi svakodnevno prelazi most zaustavljajući se na njego-voj sredini zarad lepog pogleda i, naravno, fotografisanja. U vidokrugu su ina jednoj strani Jonsko, odnosno Egejsko more na drugoj.

Kada se pređe most prvo veliko naselje je Korint, od koga se račvajudva izuzetna turistička pravca. Onaj prema jugu prolazi kroz uzbudljivuArgolidu… Pravac prema zapadu, obalom Korintskog zaliva a prekoPatrasa zapravo je put u svetilište Olimpija, postojbinu antičkih Olimpi- jada koje su trajale duže od milenijuma.

dama, bio poznat kao najcenjenije banjsko

lečilište još u antičkoj Grčkoj.Terme je bio i omiljeni grad bogova sa

Olimpa, Apolona i Here, koji su imali i svojehramove u gradu. Na ulazu u grad, nalaze seostaci antičkog Diolkosa, koji je izgradio Peri-

jandar, drugi tiranin grada Korinta u 7. vekupre n. e. Perijandar je bio sin prvog tiraninaKipsela koga je nasledio 627. godine pre n. e.Zanimljivo je međutim šta je Diolkos? Reč je osistemu rampi koji se koristio preko Korintskeprevlake a kojima su se brodovi mogli prebaci-vati iz Korintskog zaliva u Egejsko more čimese skraćivao pomorski put oko Peloponeza.Korišćenje Diolkosa se naplaćivalo što je

donosilo izdašne prihode Korintu, pa je Peri- jandar ukinuo poreze. Ko bi rekao tako neštoza jednog tiranina. Međutim, ovo nije krajpriče. Da li zbog Diolkosa ili ukidanja porezatek mnogi antički autori su Perijandara ubra-

jali među sedam mudraca Grčke.Ali vratimo se u stvarnost i ono što je Lutraki

danas. Voda koja izvire iz prirodnih, toplih iz-vora u Lutrakiju je okarakterisana kao “voda

života“ još od antičkih vremena. Geoterma-lni izvori su nastali kao posledica mnogih”grešaka’ u sastavu tla uz obalu i nalaze se u750 metara širokoj zoni. Prirodne izvorsketople vode, na dnu planine Geraneija, dotiču izvelike dubine. Na svom putu ka površini, voda

se filtrira kroz porozne slojeve tla i tako se uvelikoj meri obogaćuje dragocenim elemen-tima, solima i mineralima, koji imaju veoma

jak zdravstveni efekat. Novoizgrađeni “Lutrak iTermal” je impresivna ustanova gde posetiociuživaju u spa tretmanima. Lekovita svojstvase povećavaju u ostalim wellness delovima(sauna, parno kupatilo, hidromasaže). I sve tou luksuznom okruženju. Ukoliko se odlučite da



8/52

letujete u Lutrakiju zadovoljstvo posete Term-alu ne propustite.

Opština Lutraki Agio Teodori se nalazi naPeloponezu. Osnovana je 1. januara 2011,u skladu sa Zakonom za reorganizaciju lo-kalne i regionalne javne uprave u Grčkoj.Dve bivše opštine, Lutraki Perahora i AgioTeodori, udružile su se da bi se formirala

nova, veća koja se prostire na preko 293,23kvadratnih kilometara i danas ima oko20.000 stanovnika.

Sedište nove opštine je grad Lutraki,letovalište udaljeno 80 km od Atine. Izmeđuslavne prošlosti i budućnosti koja mnogoobećava, sadašnjost daruje rajske destinacije,idealne za turizam tokom cele godine! Lu-traki je zapravo nalik na utočište koje pružaneograničene mogućnosti za letovanje ali izimske odmore. Grad je izuzetno primamljiv.Uz morsku obalu je prelepo šetalište duž ko-

jeg je načičk ano na desetine kafea, kafića irastorana s ponudom koja daruje osećaj da ste

prispeli na destinaciju koja prevazilazi mnogaočekivanja. Pedesetak metara dalje je glavnagradska ulica koja se završava simpatičnimi neopterećujućim gradskim trgom. U ovomdelu su zapravo i prodavnice i suvenirnice,cvećare, restorani i kafei, dobro opremljeneprodavnice mešovite robe, marketi u koji-ma se sve kupuje, ali i hoteli jer se do obalei mora, udaljenog najviše 100 metara, lakostiže izukrštanim uličicama koje povezujušetalište iglavnu gradsku saobraćajnicu. I u timpoprečnim “sokacima” su opet hoteli i hoteli,ali i izgrade s dvosobnim i trosobnim apartm-anima uglavnim u vlasništvu Atinjana koji u

dane vikenda preplavljuju Lutraki.Lutraki, kao turistički grad, nudi širok spe-

ktar smeštaja. Od onog vrhunskog do onog jeftinijeg. Za visoku klasu su malobrojni hotel is pet zvezdica koji gostima daruju maksimal-no uživanje. Treba naglasiti da su svi na obalii sa plažama koje su dostupne samo gostima.Ali Lutraki, bar kad su hoteli u pitanju nudirazličite tipove. Zadovoljstvo boravka čeka vasi u poslovnim hotelima, hotelima nižih kat-egorija sa plažama, butik hotelima, hotelimasa noćenjem i doručkom.

Leti se u Lutrakiju živi “sto na sat”. Brojni gos-ti uživaju u blagodetima bez strepnje da u toj

gužvi neće naći mesto za sebe. Uprkos ist ini da je sve ”puno kao oko”, uvek se pronađe prazansto i tamo gde se samo svraća na piće kao itamo gde goste čeka izobilje gastronomskihčarolija. Grad je odlično snabdeven što i niječudo s obzirom da je na vratima Peloponezakoji hrani pola Grčke. A do Lutrakija se i brzostiže, KonTiki za letnju sezonu priprema ponu-du s čarter letom koji traje oko sat i 30 minutaleta. I transfer modernim klimatizovanim au-tobusima od aerodroma do Lutrakija ne kradepuno vremena. Vožnja modernim auto-putemtraje oko 45 minuta…

8 Svet na dlanu Svet na dlanu mart 2016. Svet na dlanu Svet na dlanu


9/52

PeloponezPeloponez morate da doživite. Iz puno razloga. Ostaćete bez daha pred njegovim prirodnim

lepotama ali i zadivljeni onim šta je bio kroz istoriju.Razgledanje ovog danas ostrva turističke grupe započinju posetom Korintskom kanalu koji je

međa između Atike i Peloponeza. Navodno, ide se istim putem kuda su išli i slavni Spartanci naputu prema Termopilu namerni da sačuvaju Grčku od najezde Persijanaca. Dakle, na jug premaEpidaurusu u čijoj se blizini nalazi najpoznatije i danas aktivno starogrčko pozorište s nestvarnomakustičnošću.

Epidaurus je u antičkom dobu bio i lečilište. Ostao je i mit da su mnogi bolesnici, provodećinoć u holu za spavanje, sanjali san kroz koji ima se ukazivao način ozdravljenja. Kažu da se idanas ovo mesto upotrebljava u iste svrhe.

Fascinacija su i ostaci Mikene sa Lavljom kapijom, čuvenog kralja Agamemnona koji je podi-gao Grčku na noge i pošao u Trojanski rat.

Na ovom putu je i Nafplio, turistički dragulj Grčke, sa 17.000 stanovnika. Ukotvio se uživopisnom Argolidskom zalivu, na krajnjem zapadu Peloponeza, 120 kilometara udaljen odAtine. Ovo danas prelepo, a valjda je takvo bilo i oduvek, za vreme Prve grčke republike, od1821. godine bilo je i prestonica Grčke. Posebnu draž luci i mestu daju uske uličice ovog med-iteranskog gradića, čija se arhitektura uz originalne građevine duboko oslanja na stil Venecije,odnosno Mletačke republika, čija je dominacija bila izražena tokom 14. i 15. veka.

Grad na korak od prošlostiLutraki je poseban i po tome što uz more, sunce, dobar smeštaj i još puno toga drugog,svakodnevno nudi i nešto više. Počev od uzbudljivih doživljaja do različitih zabavnih aktivnosti. Udnevnom rasporedu onih koji borave u ovom letovalištu su i neponovljivi izleti.

Lokacija letovališta je idealna za obilazak Atine koja je udaljena svega 80 km, kao i brojniharheoloških nalazišta i važnih kulturnoistorijskih spomenika na Peloponezu (Akropolj, Epidaurus,Mikena, Delfi…). Tu su i antički hramovi i vizantijske crkve nedaleko od grada, zatim svetilišteHeraion na prelepom jezeru Vouliagmeni i manastiri na Geraniji.

Osim nestvarno lepe prirode, Lutraki obiluje i brojnim drugim atrakcijama, među kojima trebaizdvojiti čuveni kazino, jedan od najstarijih i najvećih u Evropi koji privlači bogatu klijentelu izraznih delova sveta.



10/52

Atinakojuturisti

ne vide


Male tajne velikog megapolisa


11/52

Neću o svetilištu sa Akropolja niti drugim poznatimturističkim znamenitostima. O tome će vam, svakako,govoriti lokalni vodič. Radije bih o drugim lepotamaovog grada koje su turistima nadomak, pa ipak ih ne

vide. Tako najčešće ispadne da se gost upozna sa najstarijim i,bez sumnje, najnaočitijim detetom domaćinske porodice, dokmlađa deca uvek ostaju u sobi da ne bi ničim narušili tu sliku

uspeha. A svako dete ima svoju vrednost, potencijal, priču...Dakle, ovo je vodič kroz atinske atrakcije manje poznate turis-tima, a da li su vredne posete - sami prosudite.

Krenimo, ipak, od Akropolja. Nakon obilaska slavnogsvetilišta boginje Atine, turisti obično odlaze nazad u autobus.Slobodno vreme provode u starom delu grada, Plaki. A ne znaju da se upravo na pet minuta hoda, između Akropolja i Plake,nalazi naselje Anafiotika. Smešteno je na severnom obronkuAkropolja.To naselje ima sve karakteristike grčkog kikladskogostrva, osim što nema more. Niske kućice su sagrađene na ste-nama, obojene su u belo dok su vrata i prozori plave i bordoboje. Između njih krivudaju uski putevi na kojim su nacrtanimotivi koji obezbeđuju zaštitu od uroka. Raznobojno cveće ipitome mačke koje se lenjo izležavaju na suncu takođe su sas-

tavni deo ovog neobičnog naselja.Otkud ostrvo u samom centru Atine?Anafiotika je dobila naziv po kikladskom ostrvu Anafi, tako

da u prevodu znači Mali Anafi. Kada je Grčka dobila nezavis-nost oslobodivši se turske okupacije, Atina je 1834. godineproglašena glavnim gradom. I taj grad je valjalo graditi, aplanovi su bili ambiciozni. Tad je grčki kralj Oto I pozvao majstore svih profila da dođu u Atinu, a među njima najveštiji subili majstori sa kikladskih ostrva. Prvi koji su stigli bili su onisa ostrva Anafi. Danju su gradili neoklasične, impozantnegrađevine, a noću svoje male, niske, ali funkcionalne kuće. Ne-navikli da im kuća bude na ravnoj površini, odlučili su da gradesvoje domove na stenovitom obronku Akropolja. Da bi ublažilinostalgiju za svojim krajem, njihove kuće su morale biti u stilu

kikladske arhitekture. Ove kućice su nicale, takoreći, prekonoći, jer još uvek je važio otomanski zakon da sve što se sa-gradi u vremenu od izlaska do zalaska sunca pripada onom koji je to i sagradio. Tako nisu imali problema sa čuvarima javnogreda. Ali ni sa boginjom Atinom! Naime, još delfska proročicaPitija je zabranila da se išta gradi na obroncima Akropolja izpoštovanja prema boginji Atini. Majstori sa Kiklada su se, ipak,usudili, a boginja ih očito nije kaznila, jer bogovi kažnjavajusamo one koji pokušaju da se izdignu iznad njih. To nije bilanamera kikladskih majstora, što se vidi po njihovim skromnimkućicama sagrađenima na veoma pažljivo odabranom mestuda ne bi narušili veličanstvenost svetilišta na Akropolju.

U sklopu Anafiotike nalaze se i dve crkve iz 17. veka, a majs-tori sa ostrva Anafi su ih renovirali i spolja preuredili u tipični

kikladski stil. Crkva Svetog Đorđa od Stene se koristi i danas, au njenoj blizini se nalazi spomenik grčkom čuvaru Akropoljakoji se zamotao u grčku zastavu i skočio u smrt 1941. godinekad su Nemci stigli na Akropolj i naredili mu da skine grčkuzastavu koja se do tada vijorila. Druga crkva je Svetog Spiri-dona u kojoj se čuva čudotvorna ikona Svete Marije Kalami-otise sa ostrva Anafi.

Veći deo prvobitne Anafiotike je uništen 1950. godine zbogarheoloških iskopavanja. Danas je ostalo 45 kuća u kojima živepotomci sjajnih kikladskih majstora. Mada se smatra delompopularne Plake, Anafiotika je skrovita, nenametljiva, skoronevidljiva. A kad je već otkrijete i zakoračite na njene vijugave

Anafiotika je oaza

tišine i mira. Sigurno će

vam prijati umirujuće

boje cveća i predivanpogled. A, ako ste skloni

umetnosti, tu ćete sresti

i svoju muzu



12/52

O autorki

Rođena je u Sarajevu gde je diplomi-rala na Odseku anglistike. Bila je članpoznatog književnog kluba Tribina08. U Atini živi od 1991. godine. Bavi

se pisanjem, turističkim vođenjima iorganizacijom kreativnih programaza turiste. Član je grčkog i engleskogknjiževnog kluba i Udruženja zazaštitu arheoloških lokaliteta pri ati-nskom Arheološkom muzeju.

Godine 1997. objavljuje zbirkupesama u Engleskoj; 2002. godinesledi “Vežbanica kreativnog pisanjaza decu”; 2010. godine roman “Ivris”objavljen u Srbiji i predstavljen naMeđunarodnom sajmu knjiga uBeogradu.

“Ivris” upravo izlazi iz štampe u

Grčkoj. Uskoro sledi roman “ProjekatBajron”. Scenario za dečju predstavu“Ezop nam, deco, govori” čeka da sepostavi na daske nekog pozorišta.

uske puteve i kamene stepenice, nećete tu naići ni na jednutavernu, suvenirnicu i kafić. Tu nema bučnih turističkih obeležja.

Anafiotika je oaza tišine i mira. Sigurno će vam prijati tišina,umirujuće boje cveća i predivan pogled. A ako ste skloni umet-nosti, tu ćete sresti i svoju muzu. Prolaznici su veoma retki, aukoliko naletite na žitelja Anafiotike on će vas ljubazno poz-draviti jednim „kalimera“ i pokloniće vam osmeh, ono što po-

pravlja svačiji dan.Kad dođe veče, turisti obično idu u tavernu u Plaki da uz vino

i meze uživaju u grčkoj muzici i plesovima. No, postoji još jednomesto u blizini koje će vam pružiti atmosferu za pamćenje. To je letjni bioskop „Tision“ u samom podnožju Akropolja.

Bioskop je započeo sa radom davne 1935. godine i, osim ra-zumljivog prekida za vreme Drugog svetskog rata, neprekidnoradi do danas, od marta do kraja oktobra. Jedino veliki, plat-neni ekran ukazuje na to da se nalazite u bioskopu. Sve ostalodaje utisak da ste u jednoj romantičnoj bašti sa predivnim po-gledom na Akropolj. Filmovi za prikazivanje se biraju pažljivo.Obično su to grčke stare komedije kojima se i danas podjed-nako svi smeju kao i nekada, pa čak i turisti koji ne razumejuni reč grčkog. Osim grčkih, prikazuju se i strani filmovi novije

proizvodnje, ali probrani. Tu u blizini svetilišta boginje Atinene može se gledati nešto neukusno i prolazno. Ako sudite pocrvenim, za neke i neudobnim stolicama i okruglim malim sto-lovima onda biste rekli da ste na nekom sasvim običnom mes-tu. A, u stvari, ovaj bioskop je sve samo ne običan. Na platnuse smenjuju prijatne scene i reči. Nema vulgarnosti i nasilja štonam se danas prodaje kao kvalitet. Okruženi ste zelenilom, sapogledom na Akropolj koji noću izgleda tako nestvarno, podbudnim okom meseca i zvezda, a u ruci je domaće slatko kojespravljaju vlasnici bioskopa... Da li je uopšte još nešto potreb-no? Da. Samo kamera koja će ovekovečiti ovakve trenutke.

O bioskopu „Tision“ se do sada mnogo pisalo u svim svets-kim časopisima, a proglašen je tri puta za najbolji letnji bios-kop u svetu. Trip adviser ga preporučuje turistima. Dakle, nije

obavezno da ste ljubitelj filmova da biste posetili „Tision“. Uko-liko želite da doživite zaista nešto posebno u Atini, onda je ovajbioskop odličan izbor. Dubravka Lalić

Svet na dlanu Svet na dlanu Svet na dlanu Svet na dlanu 12 mart 2016.


13/52

Putujem tamo

gde me neko čekaUškoli sam iz poznavanja geografskekarte imala peticu. Ko vrata. Ali kadsam prvi put sama spakovala kofere,shvatila sam da ću o geografiji naučiti

najviše van školske klupe.Više nisam igrala zanimljive geografije, jer

se prave geografske zanimljivosti ne pamte,nego dožive. Sa svakim putovanjem na svojoj karti sveta upisivala sam nove gradove idržave. Na njoj nema podele na zemlje pr vog,drugog i trećeg sveta, na sela i metropole,turističke atrakcije i nedođije.

Kada sam stekla prijatelja iz Mozambika,morala sam da proverim gde se ta zemlja tačnonalazi, kao što je verovatno i on istraživao gde je Srbija, koliko ima stanovnika, da li izlazi namore… Na rastanku sam mu poklonila jednunašu novčanicu, a on meni komad pamučnetkanine sa tradicionalnim mozambičanskimšarama. Od tada je Mozambik na mojoj kartinajvažnija afrička zemlja. Za Bocvanu sam

drugi put čula kada sam upoznala devojkukrupnih očiju koja je tamo naučila geografiju,ali je zaboravila veći deo svog rodnog Beo-grada. Ne bih znala gde je tačno Kanzas Siti dase rođaci nisu tamo uputili devedesetih, kaoni da je Tampa drugi najveći grad na Floridi,posle Majamija. Svakog leta moja karta svetase obnovi, baš kada se vidimo i podsetimozajedničkih uspomena. Na Siciliju sam prviput putovala kada sam gledala film „Kum“,a drugi put kada sam pisala putopise saizmišljenog letovanja u Taormini. Za Arizonu

sam saznala zahvaljujući Kusturičinom filmu,a onda od jednog Meksikanca šta znači kadau Feniksu „upeče zvezda“. Od tada se ne žalimna beogradske vrućine. Jedna varoš u Kastiljila Manči, Puebla de Almoradijel, postala mi je značajnija od Barselone, Altea, najlepšeletovalište Kosta Blanke, draže od dosadnogLjoret del Mara. Jedno grčko ribarsko seoce odpar stotina stanovnika, koje se na karti gotovo

i ne vidi, u mojoj geografiji važnije je od Atine.Pokupila sam prašinu sa raznih meridijana,

kupala se u slanim i slatkim vodama, udisala vaz-duh raznih planina i otkrila da nijedna reka nijeplava kao na karti. Ne pamtim ni broj stanovnikaniti koje su industrije najrazvijenije, nego ljudekoje sam upoznala i ono što sam u srcu ponelai ispisala na svojoj mapi, bez legende i razmere.Nigde nisam nepovratno ostavila deo sebe, većpronašla baš ono što mi je bilo potrebno da bihbila bliže sebi. Zato putujem tamo gde me nekočeka, i gde postoji bar jedno srce koja će brže za-

kucati kada oseti da je moje blizu.P. S. Nekada sam verovala da ću uvek živeti

jednom nogom u Beogradu, a drugom u Ma-dridu. Sad bih rekla da sam jednom u Beo-gradu, a drugom u Moskvi, Rimu, Strazburu i još mnogim gradovima, jer „moji su drugovibiseri rasuti po celom svetu“. Možda jednogdana postanem stonoga. Jelena Bašević, autorka bloga “Snovi u koferima”

Geografija srca



14/52

Postoje i onaputovanja na koja

se čeka danima,

mesecima,

godinama… Ovo je

jedno od njih

Slika lepoteu raskošnomramu Italije

Svako putovanje je doživljaj. Za oko, dušu, telo… Već viđeno još jednom seupoznaje, znano prepoznaje. I gotovo uvek sve se događa u posebnomraspoloženju uz buru nagomilanih emocija koje se u trenutku ili vremenompretvaraju u sliku za sva vremena ili priču uokvirenu u raskošni ram nezabo-

ravnog trenutka sa željom da se često prepričava ili kazuje. Postoje i ona putovanjana koja se čeka danima, mesecima, godinama. Nekad se i ne dogode i onda postajučarolija ulepšana maštovitim detaljima kao ukrasom na lepotu onog što već post-oji. A kada se dogode…

Beograd – Venecija – Sijena – San Điminjano – Firenca – Rim – Napulj… I izNapulja povratak kući. Ili: Beograd – Napulj – Rim – Firenca – Venecija – Trst… I odTrsta do kuće. Prva priča podrazumeva putovanje autobusom da krajnje odrednicei povratak avionom, druga odlazak avionom do Napulja i povratak – autobusom. Isve ovo u proleće kada je sve na svetu lepše nego ikada. Ovo je putovanje koje bitrebalo da vam se dogodi a sve rečeno nije ništa drugo već nagoveštaj onog što

tek treba da san mnogih pretvori u javu. Naravno, ukoliko to žele jer Italija je jedna jedina i apsolutno neponovljiva.

Sve pobrojano je zapravo fragment najlepšeg što Italija ima u bogatoj turističkojponudi s naglašenim obeležjima očaravajuće prirode i bogate kulturne baštine.Tri milenijuma istorije, antički hramovi, amfiteatri i akvadukti, neponovljivi mo-stovi, srednjovekovne katedrale i palate, velelepne moderne vile, čarobna muzika,nenadmašni umetnički opus u brojnim galerijama… Ipak nije sve isto, svaki prostorna “Čizmi” je samo svoj, autentičan, poseban. Napulj je slika se prefiksom uzbuđenjana svakom koraku jednako ponosan na sve svoje vrednosti s pečatom kulturnebaštine Uneska pa sve do legendarne Pompeje, nekada najbogatijeg grada Rim-skog carstva, grada koga je ovekovečila lava proključalog vulkana. A tek Rim.

Jedna legenda kaže da ako se uzme malo peska oko rimskog Koloseuma i stavipod jastuk – živi se večno. Moguće je i da je tako. Ono što je sigurno jeste da će onajko poseti Rim uživati u lepoti, istoriji i stilu života. Rim ima Koloseum, Španski trg,

Fontanu di Trevi, Pjacu Venecija, Trg Sv. Petra, Vatikan sa Sikstinskom kapelom... I jošmnogo drugih značajnih spomenika: Forum, Panteon, Trajanove stubove, Rimskekatakombe, karakalanska kupatila... Rim ima i 2,7 miliona stanovnika, reku Tibar,filmski grad zvani Ćinećita... Rim je i mnoštvo muzeja, galerija, pozorišta, ali i restor-ana i prodavnica ispred čijih izloga zastaje dah. Rim je i grad uličnih preprodavaca,vrlo upornih i ponekad agresivnih, prosjaka i skitnica. Rim je takođe moderan i kos-mopolitski grad. I više od toga...

Da li da nabrajamo šta daruje otmena Firenca ili da pričamo o fascinacijiveličanstvene Venecije... Da li se može prepričati okruženje i uzbuđenje koja sa so-bom nosi obilazak Sijene ili susret s gradićem čije ime zvuči nestvarno italijanski.Da, zove se San Điminjano i ponos je Toskane....

I da li je uistinu sve ovako. Ili je još mnogo, mnogo lepše. Najbolje je da se uveritesami. S malo ulaganja bićete, posle svega, nestvarno bogati.

14 Svet na dlanu mart 2016. Svet na dlanu

Izdvajamo iz ponude


15/52

Toskana

Rim

Pompeja

Firenca



16/52

Autobus

i avionKlasična Italija. Sedam dana,

šest noćenja. Polazak 23. aprila sparkinga u Bloku 42 na NovomBeogradu.

Beograd – Venecija – Sijena – San Điminjano – Firenca – Rim – Napulj.Moderan turistički autobus s kli-mom, TV, DVD. Smeštaj u hotelimas 3* i 4*. Povratak avionom, direktančarter let, 29. aprila

Avionom

i autobusom

Klasična Italija. Sedam dana,šest noćenja. Polazak 3. maja sAerodroma „Nikola Tesla“.

Beograd – Napulj – Rim – Firenca– Montekantini – Venecija – Lido diJesolo – Trst – Beograd. Smeštaj uhotelima s 3* i 4*. Povratak u Beo-grad 9. maja u večernjim satima.

Sijena Napulj

Venecija



17/52



18/52

O

d kada je Majorku sredinom 20. vekazahvatio turistički bum, koji joj širomotvara vrata prema svetu, njena popu-

larnost ne jenjava. Godinama se „staramediteranska dama” drži na vrhu liste najpopu-larnijih letnjih destinacija. Turistička ponudadovedena je do savršenstva uz podatak da po-seta na nivou godine dostiže cifru od skoro 10miliona turista. Ovde se zapravo radi o destinacijikoja podjednako dobro tretira i masovni i elitniturizam. Međutim, u poslednjih nekoliko godinase razvijaju i drugi, selektivni oblici ove privrednegrane.

U poređenju sa pojedinim turističkim destinaci- jama gde masovni turizam cveta zahvaljujući pre-divnim plažama, toplom moru, suncu i velikim,modernim hotelima, Majorka turiste ne želi da

drži zatvorene u hotelskom kompleksu iz kojegneće poželeti da izađu. Ono što ovo podnebljenudi jeste pregršt sadržaja, tako da malo vremenaostaje za boravak u hotelu - tek toliko da se udob-no smestite, prespavate, uživate u izvrsnoj hranitokom doručka/večere, a ostatak vremena daprovedete istražujući ostrvo. To je zapravo i motokojim se vode na Majorci - od turizma svi morajupodjednako dobro da žive. Na taj način, skoro svistanovnici ovog ostrva, a ima ih oko 800.000, di-rektni su ili indirektni učesnici u ovoj priči koja imznači život.

Mnogi se pitaju zašto je Majorka posebna,zašto se pojedini turisti iz godine u godinu

vraćaju ovom najvećem ostrvu Baleara, zašto jeto za Nemce letnja destinacija broj jedan… Da bise dobio odgovor ne treba odmah kao na dlanuponuditi sve lepote Majorke, ostrvo sa 1.000 licakako ga još nazivaju. I kada otkrijete samo deočarolije ovog prostora postaćete zavisnik koji ćese iz godine u godinu vraćati neponovljivoj magijiovog bisera Mediterana gde se tik uz prelepomore naslanja planinska idila Tramuntane. Cen-tralnu oblast koja se širi oko Palme čini blago za-talasana ravnica Es Pla za koju meštani kažu da jeduša i srce ostrva. Skrivena od najezde masovnogturizma, iza stabala maslina, bagrema i senki vit-

Čarolija sa1.000 lica


Sve najlepše iz Španije slika je Majorke


19/52

kih čempresa kriju se živopisna sela odakle napriobalje stižu voće i povrće, rukotvorine od kože,lončarski predmeti i biserni nakit, što sve zajedno

čini paletu ostrvskih suvenira. To je ujedno regijapoznata po zaboravljenim vetrenjačama, čestofotografisanom motivu Majorke.

More, planina, ravnica, vetrenjače, vinogradi,zavodljiva arhitektura… Prvi utisak je da je Ma- jorka preuzela najlepše iz različitih delova Španijei da ovo ostrvo slobodno možemo nazvati miniŠpanijom, kao što mnogi Španiju nazivaju minikontinentom. Čak je i glavni grad, Palma pomiriodva ljuta rivala, Madrid i Barselonu. Kosmopolitskišarm i kraljevska elegancija ovde su savršeno uk-lopljeni sa modernističkom arhitekturom i zdan- jima na kojima su radili Gaudijevi učenici.

Šetnja Palmom uglavnom počinje na

Španskom trgu (Placa Espanya) gde se nalazi iglavna železničko-autobuska stanica. Odatle sešetnja nastavlja ulicom San Migel (San Miguel),sa pregršt prodavnica, koja vodi do Glavnog trga(Placa Mayor). Ono što treba napomenuti jesteodlična turistička signalizacija i putokazi koji,ukoliko ih sledite, vode ka željenom odredištu.Većina se uputi ka katedrali SEU koja dominiragradom. Katedrala svetlosti je simbol Palmei jedna od najvećih gotskih crkava na svetu.Posebno je upečatljiva južna fasada prema Parcde la Mar sa visokim stubovima i kapijom krozkoju se izlazi do svojevrsnog vidikovca Puertadel mirador. Početkom 20. veka katalonski arhi-

tekta Antonio Gaudi obnovio je neke deloveunutrašnjosti crkve. Istorijsko jezgro grada činisplet uskih uličica, crkava i zanimljivih plemićkihkuća od kojih svaka poseduje izuzetno lep pa-tio, tj. unutrašnji vrt. Veoma otmen za šetnju,ali i za šoping jeste Passeig des Born. Sa drugestrane, u centru grada nalazi se četvrt SantaKatalina (Santa Catalina) sa vetrenjačama, uskimuličicama i velikim brojem restorana i barova. Ovastara ribarska četvrt postala je veoma popularnaposlednjih godina, a cene nekada skromnih rib-arskih kuća i stanova skočile su vrtoglavo. PaseoMaritimo, atraktivna avenija pored mora sa ve-

likom marinom i drvoredom palmi, predstavlja

svojevrsno predvorje Palme na kome su načičkanirestorani, barovi, klubovi i diskoteke. Nad gradombdi zamak kružnog oblika nazvan Bellver upravopo izvanrednom pogledu na čitav zaliv Palmekoji se sa njega pruža. Osim kulturno-istorijskihznamenitosti, zanimljivog noćnog života, bogategastronomske ponude, u Palmi možete uživati i ušopingu s obzirom da letnje rasprodaje tradicio-nalno počinju 1. jula i traju sve do kraja sezone.

Svi putevi na ostrvu vode ka glavnom gradu, alii iz glavnog grada veoma lako se možete otisnutina bilo koju stranu. Vožnja, bilo da koristite javniprevoz ili rentakar neće trajati duže od sat vreme-

na. Za one koji su željni šopinga, nakon 15 minuta

vožnje vozom iz Palme stiže se do outlet sela FES-TIVAL PARK, ali i do malenog mesta Santa Mariagde se nalaze poznate vinarije koje su otvoreneza posetioce. Palma i gradić Soljer, koji se nalazina severu ostrva, povezani su starom železnicom,a turistički vozić za 45 minuta savlada planinu Tra-muntanu i stiže na drugi kraj ostrva. Tramvaj sastažem dužim od 100 godina saobraća na liniji odmesta Soljer do mesta Port Soljer. Boravak na Ma- jorki treba iskoristiti kako bi se posetila i Valjde-mosa, rustično mestašce u kojem ćete imati pri-liku da obiđete kraljevski kartuzijanski manastirsa crkvom, apotekom, monaškim ćelijama i sobu

Plaže Majorke su posebna priča, a veoma

često i jedan od glavnih razloga zašto se turisti

opredeljuju za ovu destinaciju. Teško je reći

koliko je plaža na obali dugoj 555 km, ali okvirno

158 peščanih plaža, 21 stenovita i 28 šljunkovitih



20/52

u kojoj su ljubavnici Frederik Šopen i Žorž Sandproveli davnu, hladnu zimu. Nakon romantičneValjdemose, zanimljiva je vožnja preko planin-skog venca Tramuntana starim putem koji vrviod vidikovaca, sve do mesta Deia gde se možetespustiti do jedne od najlepših stenovitih plaža naostrvu.

Plaže Majorke su posebna priča, a veoma čestoi jedan od glavnih razloga zašto se turisti opre-deljuju za ovu destinaciju. Teško je reći koliko je plaža na obali dugoj 555 km, ali okvirno 158peščanih plaža, 21 stenovita i 28 šljunkovitih. Veo-ma lako, uz mapu i jasno određen cilj i samostalno

možete stići do one željene.Majorka može da se pohvali odličnom mrežom

puteva, a skoro celo ostrvo preseca i auto-put.Ukoliko povučete zamišljenu liniju duž ostrva, odtačke A do tačke B (pod uslovom da se radi o na- judaljenijim tačkama) ne treba vam više od sat i30 minuta vožnje. Putevi su odlično obeleženi i nepredstavljaju problem ni za one koji se malo lošijesnalaze. Za one koji vole avanturu i malo zahtevn-iju vožnju, tu je planinski venac Tramuntana samnogo serpentina i putem koji se, neprekidnovrludajući, provlači kroz lavirint stena. Taj put jeizgrađen početkom 20. veka skromnim sredst-vima i spušta se ka moru. Najpoznatija krivina je

“čvor na kravati” pošto tu put pravi zaokret od 300stepeni. Upečatljiv je i prolaz Kaval Bernat gde seput probija kroz usku raselinu između dve stene.Upravo na severnoj obali nailazite na bajkoviteplaže.

Ukoliko želite, i brodićima se može stići do po- jedinih atraktivnih plaža na severnoj obali. No, naMajorci ne očekujte brodiće kao na grčkim ostrvi-ma ili Crnogorskom primorju… Majorka je odu-vek gradila svoj jedinstven imidž i trudila se dabude drugačija od ostalih. Tako će vam se ovde uponudi naći i party boats, šoping ture brodovima,luksuzni gliseri koji će vas povesti u nezaboravnu

avanturu na severu ostrva, brodovi koji vas pre-voze do susednih ostrva poput Ibice i Menorke...

Na putu ka istočnoj obali, nezaobilazne supećine. Pećine Majorke su čuvene ne samo zbogsvoje veličine, nego i zbog stalagmita od koji suneki visoki puna 22 metra. Najpoznatiji pećinskikompleks se nalazi na istočnoj obali kod mestaPortokristo. Ovaj pećinski kompleks “Zmajevihpećina”, (Cuevas del Drach) po nalogu nadvojvodeLudviga Salvadora, istražio je francuski spaleologMartel, isto kao i Hams, koje se nalaze nešto za-padnije. Ovde se nalazi podzemno jezero, danasefektna pozornica mnogih koncerata. Lago Mar-tel se smatra najvećim jezerom te vrste na svetu.

Prema legendi, u tim pećinama živeo je zmaj kojiih je branio i po njemu je pećinski kompleks idobio ime koje danas nosi.

Kada je u pitanju izbor hotela na Majorki, ima- jte na umu da se turisti dosta kreću i da se malovremena provodi u hotelu. Na ostrvu postoji višezona. Najaktuelnija je ona zapadno od Palmekoju obožavaju engleski turisti (Magaluf, PalmaNova, Santa Ponsa, Paguera, Kamp de Mar... ).Zona istočno od Palme odredište je pretežnonemačkih turista (Kan Pastilja, Arenal, Playa dePalma...). U Arenalu i Magalufu obratite pažnju nalokaciju hotela ukoliko tražite miran odmor.

U zoni istočno od Palme se nalaze mesta CanPastilla, Playa de Palma i Arenal. Spojena sudugačkom peščanom plažom i šetalištem uzobalu. Pre par godina je otvorena i biciklističko-pešačka staza ka Palmi. U ovoj zoni tradicionalnoletuju Nemci, tako da je atmosfera slična Oktoberfestu. Zona zapadno od Palme je karakterističnapo manjim uvalama. U njima je i more mirnijeu odnosu na istočnu zonu. Ovde uglavnom le-tuju Englezi, a Magaluf je prestonica njihovogludila. Veliki broj tematskih parkova oplemen- juje sadržaj ove zone. Tu je Marineland, gdedeca mogu da uživaju u nastupu delfina, mor-skih lavova u mestu Portals Nous čija marina



21/52

Ostrvo gurmanlukaMajorka ne pruža samo vizuelni užitak.Prilikom istraživanja ostrva svakako ćeteimati prilike da se upoznate sa raznimkulinarskim đakonijama. Lokalni kuli-narski specijaliteti su paelja (sa mesom,

morskim plodovima, mešana), španskašunka (jamon Serano, Iberico), sobrasade(svinjske kobasice koje imaju ređu smesui ljutkastog su ukusa), “pa amb oli” (hleb,maslinovo ulje, paradajz, šunka i sir), fritmallorquin (prženo povrće sa iznutricama),empanadas (pite sa mesom, povrćem),dodatak većini jela „ali oli“ (namaz odmaslinovog ulja i belog luka)… Od pos-lastica, tu je nezaobilazna ensaimada,slatko lisnato testo u obliku pužića posutošećerom u prahu. Najukusniji sladoled naostrvu ćete probati u gradiću Soljer, kaoi najbolju ceđenu pomorandžu. U Valjde-

mosi uz kolač koji se pravi od krompira(coca de patatas), obavezno probajteosvežavajuće bezalkoholno piće “horchata”koje se pravi od badema.

Vino zakraljevski dvorTradicionalno majorkansko alkoholnopiće koje se pravi od bilja je “hiebras”,a napoznatiji brend je “Tunel”. Taj likerzelenkaste boje svugde na ostrvu pije

se nakon obeda. Postoji u suvoj islatkastoj varijanti, a podjednako jepopularan i gorki liker “palo”. Dugona Majorki nije bilo vina vrednog po-mena. Međutim, u poslednje vremeproizvođači vina uspevaju da senadovežu na stari kvalitet. Neka odnajboljih majorkanskih vina potičuiz Binisalema i Santa Marije, mes-ta koje se nalazi u unutrašnjostiostrva. Na zapadnoj obali umestu Banjalbufar, što naarapskom znači mali vinogradna moru, pravili su belo vino od

grožđa malvazija. Bilo je tolikodobro da su ga isporučivali na dvor aragon-skih kraljeva. Znatno ranije tu malvaziju supili rimski carevi o čemu svedoče rimskeamfore na dnu mora ispred Banjalbufara.Među najpoznatijim vinarijama su MaciaBattle, Jose Ferrer… U neograničenimkoličinama toče se i sangrija i pivo. UArenalu, omiljenom nemačkom letovalištuna Majorci sve odiše atmosferom Oktoberfesta, a jedna ulica čak nosi i ime omiljenogovdašnjeg pića - Ulica piva (Bierstraße).

Puerto Portals važi za najekskluzivniju na ostrvu.U restoranima poput Tristan, Wellies, Edi's radoviđeni gosti su i članovi španske kraljevske po-rodice koja tradicionalno letuje tokom avgustameseca na Majorki. Promenada je modna pistaljudske taštine, a dokoličariti na njoj je postaoritual.

Na severu ostrva se nalazi zaliv Alkudijedugačak oko 13 kilometara i jedna od najlepšihplaža na ostrvu, Playa de Muro. Hotelska infra-struktura je odlična i u potpunosti prilagođenaporodičnom odmoru, dok je stari grad Alkudija,opasan srednjovekovnim zidinama, mesto gde

možete upoznati daleku prošlost.Za one koji traže malene, skrivene uvale (cala)

istočna obala predstavlja pravi izbor, a jedno odnajšarmatnijih mesta je Cala d’Or koje asocira naGrčku po arhitekturi.

Kao što je logično, ova priča kao i sve druge, tre-balo bi da ima zaključak. Međutim, o Majorki supisali mnogi. Ovo ostrvo inspirisalo je pisce, pesn-ike, slikare i mnoge druge. Svi su joj se vraćali, ato samo znači da sa Majorkom nikada niste na“adios” već na “hasta la proxima”, tj. do sledećegviđenja… Do onog trenutka dok ne otvorite novapoglavlja koja će vas povesti u novu avanturu…

Jasmina Stanković, turistički vodič



22/52

Kan, Nica, Monte Karlo... Azurna obala.Ime joj je davne 1887. godine darovaoza sva vremena književnik Stefan Ližijer.Za Engleze, koji su možda i najzaslužniji

što je to danas jedna od najatraktivnijih svetskihturističkih destinacija, ona je i dalje samo Fran-cuska rivijera. Otkrili su je još početkom 18.veka. Istina, bili su to dani kada su u svemu, zimi,uživali u brdima iznad današnje Nice, A ondasu, ostala je priča, jedne hladne zime odlučilida urede obalu i naprave šetalište. Danas je totzv. Englesko šetalište. Ostalo je ime i osam ki-lometara „staze“ uz obalu uz koju su smešteni

najelitniji hoteli i vile ovog mediteranskog gra-da. I priča o uzbudljivim lepotama Azurne obalekoju godišnje poseti 10 miliona turista i potrošioko pet milijardi evra.

Grci su Nicu zvali Nikaea. Isto ime koristili su iRimljani. Deo Francuske zvanično je postala 1860.Grad iz tri dela. Ali Nica je i poluostrvo Kap-Fera saluksuznim turističkim naseljem. Pariz ima najvećiaerodrom u Francuskoj. Nica, drugi po veličini.U ovom gradu je i najveći broj muzeja. Naravno,posle Pariza. Nica ima i nekoliko pozorišta, operu,univerzitet i dve kongresne palate... Nica je i gradfestivala, ali i karnevala. Onaj posvećen cveću je

Nežni zagrljaj glamura izadovoljstva


Azurna obala je bila i ostala izazov za sve turiste sveta


23/52

Priča o

uzbudljivim

lepotama

Azurne obalekoju godišnje

poseti 10

miliona turista i

potroši oko pet

milijardi evra

jednako uzbudljiv koliko i posećen.Nica je i grad detalja. Treba ih videti. I doživeti.

Zaliv anđela se proteže celom dužinom obaleNice. Veruje se da su mu ime dali ribari jer seu njihovim mrežama pojavljivala jedna vrstaneofanzivne ajkule čija krila podsećaju na krilaanđela...

Atrakcija je i hotel „Negresko“ osnovan još1912. Priča o njegovom nastavku je impresivna.U Nici se nalazi i najveća ruska crkva izvan ma-tice. Reč je o bogomolji Svetog Nikole za koju je

kamen temeljac postavljen još 1912. Mnogi jeznaju i kao Rusku crkvu koja je sagrađena sredi-nom 19. veka kapitalom Aleksandre Fjodorovne,udovice Nikole I, koja je godinama posećivalaNicu u danima dugih ruskih zima... Ljubiteljiumetnosti rado posećuju Muzej Matis. Čuvenislikar živeo je decenijama u ovom prelepom gra-du lečeći se od bronhitisa. U njegovom muzejudanas je stalna postavka sa 68 crteža i slika.

Kan je grad festivala. Od Nice je udaljen 35 ki-lometara. Prvi put se pominje u 10. veku. Ime je

dobio od reči kana što u prevodu znači trska. Odsrednjeg do 19. veka bio je ribarsko mesto, a od19. sastajalište bogatih. Danas Kan ima jednu odnajluksuznijih marina u kojoj su usidrene jahteiz celog sveta. Jedna od vrednosti ovog grada naAzurnoj obali je i čuvena plaža La Kroazet. Kažuda ko se ovde nije sunčao i kupao nije ni bio naAzurnoj obali.

Monte Karlo je najveći grad kneževine Mona-ko. Posle Vatikana, druge najmanje države svetasa samo 30 hiljada stanovnika. Grad bogatih kojizarad čudesno male poreske stope baš u banka-ma ove kneževine čuvaju svoj novac. Grad ka-

zina, kockarnica, glamura... Grad koji nije suđenobičnim smrtnicima. Lepo je, međutim, znati dasu stanovnici ovog grada zapravo predstavnici123 nacije sveta, što ga takođe čini posebnim.

Ako već odlučite da vidite i ovaj deo Azurneobale, obiđite i katedralu u kojoj je sahranjenanezaboravna Grejs Keli, čija je udaja za princaod Monaka izazvala tektonske poremećajaširom sveta... I prinčev dvor je otvoren za pose-tioce, vredi obići i Napoleonov muzej. A u maju?Najveći deo staze „Krug Monaka“ je u Monte Kar-lu, koji ljubitelji Formule 1 ne zaobilaze u danimaVelike nagrade.



24/52

Grad cveća

na reci ArnoL

eonardo da Vinči. Mikelanđelo. Donatelo.Dante. Čini se kao da su njihove seni i daljena ulicama čarobnog grada - Firence. Iako jeFirenca sada moderan grad, sa savremenom

arhitekturom i prepun prodavnica, ovde se jošuvek mogu osetiti lepote i čari iz doba renesanse.Uske ulice, po mnogima najlepšeg grada Italije, jošuvek čuvaju taj idilični šarm kojim zrače stotinama

godina. Pre nego što krenete da se šetate ulicamaFirence i da se upoznajete sa njenom bogatom kul-turom i umetnošću, trebalo bi da se zapitate kako je sve počelo.

Nekada davno, čak u VIII veku pre nove ere, upredelu koji se sada naziva Toskana naselili su seEtrurci. Oni su veoma brzo potpali pod vlast Riml- jana, a njihove tekovine preuzeli su savremeni Lati-ni. U prvom veku pre nove ere Rimljani su, baš namestu današnje Toskane, osnovali malo utvrđenjenazvano Florencija, što je u prevodu značilo „gradcveća“, Oko utvrđenja je nastalo i naselje. I tako jesve počelo...

Umetnost i književnost cvetali su upravo ovde, u

srcu Toskane. Kao da je bilo predodređeno da Dantebaš u Firenci napiše svoju „Božanstvenu komediju“,i kao da je baš tu imala da se razvije i rascvetarenesansa. Ne kaže se bez razloga da je Đoto otacrenesanse. On je prvi uveo perspektivu i višebojnimermer na katedrale, što i dan-danas krasi mno-gobrojne građevine u Firenci. Božanstveni gradna obalama reke Arno čuven je svuda u svetu posvojoj bogatoj kulturi i po poznatim umetnicima iknjiževnicima koji su tu stvarali svoja najvrednijadela. Nema onoga koji je bio u Firenci, a da ga ona

na neki način nije inspirisala.U ovo doba godine u Firenci je veoma hladno, ali

ne mari, njoj ni zimi ne možete naći mane. Zbogpraznične euforije oko Božića i Nove godine, ion-ako uske ulice ovoga grada prepune su turista izsvih krajeva sveta, koji neprestano slikaju i uživajuu njegovim čarima. Ovde je zadržan vrlo živ istorijs-ki duh, ali ne nedostaju ni lepote savremenog tur-

izma. Nema sumnje da ima svega za svakoga. Velikibroj aktivnosti - kulturnih, zabavnih i ugostiteljskih,a tu su i poznate modne kuće, čine da ovaj grad ideu korak sa vremenom. Za onoga ko je došao u ku-povinu, zima je pravo vreme za to, jer upravo tadana izlozima butika i prodavnica mogu da se videobaveštenja da su u toku sniženja i do 70 odsto.

Centar sa svim poznatim građavinama nalazi seunutar zidina srednjovekovnog grada, dok je stam-beni deo lociran izvan njega, i ni na koji način ne re-meti lepotu ovog renesansnog dragulja. KatedralaDuomo, Galerija Ufici, vile Medičijevih, Ponte Vekio,kao i mnoge druge poznate znamenitosti nalaze seveoma blizu jedna drugoj. Čini se kao da ceo grad

možete da obiđete za sat-dva, budući da sve ulicevode do centra, ali to zaista nije moguće.

Da krenemo od katedrale Duomo. Ona je nekakobaš u samom centru grada i nikako je ne možetezaobići, jer od nje mnogima zastaje dah. Puno ime joj je Santa Maria del Fiore, i treća je najduža crkvau Evropi. Obložena je belim, zelenim i ružičastimmermerom sa cvetnim dezenima. Projektovana jeu stilu koji se naziva „cvetna gotika“ i zaista izgledasavršeno. Katedrala Duomo, poznata je po svojojveličanstvenoj kupoli koju je dizajnirao Brune-

leski, a u to vreme bila je najveća na svetu. Kadase uđe unutra zatiče se vrlo skroman enterijer, štomnoge posetioce iznenadi. Ali, to je u skladu saondašnjim životom ljudi u Firenci. Ukoliko poželite

da vidite ceo grad sa visine i ako imate strpljenjada sačekate ogroman red turista koji stoje ispredi sa nestrpljenjem čekaju da uđu, možete da sepopnete na kupolu katedrale, ali to je avanturasamo za one najhrabrije.

Kada izađete iz katedrale i nastavite dalje, naila-zite na čuveni trg Pjaca dela Sinjorija (Trg vlasti), jedan od najposećenijih na svetu. Tu vredi popitikafu, jer taj deo grada predstavlja muzej na ot-vorenom. Tu se nalazi čuveni Mikelanđelov David(doduše sada samo kopija, original se čuva na Aka-


Firenca zimi


25/52

Umetnost i književnost

cvetali su upravo ovde,

u srcu Toskane. Kao da

je bilo predodređeno

da Dante baš u

Firenci napišesvoju „Božanstvenu

komediju“, i kao da

je baš tu imala da

se razvije i rascveta

renesansa

demiji), i „Herkul koji ubija Kasa“. Malo dalje nalazise Neptunova fontana, kao i statua biblijske Judite.Sve te skulpture predstavljaju surovosti, ubistva,

odsecanje glave... Pitate se zašto? Legenda kažeda je to bio način da se bogataši i političari „gradacveća“ podsete da su svi smrtni i pod udarombožjeg gneva. To je na neki način bila jasna opom-ena da ne pokušavaju da varaju, kradu ili primajumito.

Nikako ne zaboravite da bacite pogled i na bron-zanu statuu Đambolonje, koji je prikazao Kozima IMedičija na konju. Doduše, ta statua je sada poze-lenela od kiše, ali i dalje upućuje na burnu istorijuFirence. Nedaleko je i Galerija Ufici, jedan od najs-tarijih i najpoznatijih muzeja na svetu. S vremenom je postala mesto gde se čuva zaostavština porodiceMediči.

Kako idete dalje popločanim ulicama Firence, ukojima je veoma gust saobraćaj kako zbog ogrom-nog broja automobila tako i zbog motociklista kojih ima na sve strane, izlazite na reku Arno i čuvenimost Ponte Vekio. Stari most povezuje dve obalereke, a kada stanete na njega imate osećaj kao dase grad sa jedne i sa druge strane gubi u daljini zajedno sa rekom. Legenda kaže da je baš na ovommostu nastao pojam bankrota. Gradski vojnici sulomili robu koju su trgovci izlagali na klupama iprodavali bez dozvole. To se nazivalo - bancorotto.

Kako više nisu imali gde da prodaju svoju robu,trgovci bi bankrotirali. Danas se sa jedne stranemosta nalazi dugačka ulica prepuna zlatara i dra-

guljarnica, a sa one druge strane proteže se ulicakoja vodi do poznate palate Piti.

Kada pređete most i progurate se kroz uskeuličice koje veoma liče jedna na drugu, poputnekog lavirinta, nađete se ispred dvorca Piti, koji je u XVI veku bio dom porodice Mediči. Dvorac jeotvoren za javnost, a mnogi turisti imaju želju daobiđu 140 prostorija i na kratko se užive u duh togdoba. U toj velelepnoj građavini nalazi se Muzej

porcelana, Muzej kočija i Muzej srebra, kao i mnogedruge zanimljivosti. Sve izgleda tako nestvarno inekako vas vraća vekovima unazad.

Dok obilazite sve te znamenitosti i lepote Fi-rence, ne primetite kako vreme brzo prođe. U „gra-du cveća“ kao da sve stane oko 20 časova. Sve seutiša, prodavnice su već uveliko zatvorene, a ljudikao da negde nestanu. Na hiljade turista su do prepola sata bili na ulicama Firence, a sada izgledakao da ih nije ni bilo. Grad kao da počne da spavau to doba, nema više ni automobila, samo tek pokoji preprodavac stoji na ulici. Ako imate strpljenjamožete se sa njim cenkati do mile volje. Posle dugešetnje i obilaska znamenitosti Firence, ukoliko nisteumorni i imate još snage, možete da obiđete nekeod noćnih klubova, ali ćete morati da izdvojite oko20 evra samo za ulaz. A ako želite malo više da

popijete, onda morate imati dosta „dubok džep“, jer nećete naći piće u Firenci ispod 5 evra. Ipak,zabava vam je zagarantovana, jer su klubovi punistudenata sa svih strana sveta, koji ovde dolaze dabi studirali umetnost ili arhitekturu.

Kako mnogi veliki putnici vole da kažu, kada si uRimu ponašaj se kao Rimljanin, a kada ste u Firencine zaboravite da popijete „chianti“, najpoznatijusortu toskanskog vina.

Piše: Ivana Parčetić putnica KonTiki Travela



26/52

Čarobna granica Egejskog

i Sredozemnog moraPosetite Rodos, upoznajte ovo prelepo grčko ostrvo i uveritese sami koliko je jedinstveno. Istinski je kosmopolitski cen-tar, turistički raj kako za Grke tako i za brojne strance... Ponosi sečarobnom obalom, božanstvenim morem i fantastičnim klimom kojaposetiocima omogućava da uživaju tokom cele godine. Ali Rodos je uvek i u svakojprilici i nešto više.

Dobio je ime po mitskoj nimfi Rodi. Ostala je priča da se zanosna nimfa, baš ovde,upustila u ljubavnu vezu sa bogom Heliosom. Po grčkoj mitologiji Helios je zaštitnikRodosa. Ostrvu je darovao blagorodne zrake, umivao ga talasima svoje svetosti, ukra-

sio plavetnilom, dajući mu usput svoju snagu i sjaj. Kao takav Rodos je izrastao u biserDodekada s fascinantnom prirodom i neprocenjivim bogatstvom spomenika kao do-kazom ljudske moći i duha...

Četvrto je po veličini ostrvo Grčke neznatno udaljeno do obala Male Azije. Činiprirodnu granicu između Egejskog i Sredozemnog mora s obalom od 220 kilometarai prelepim peščanim, šljunkovitim ili kamenitim plažama. Rodos ima i svoju planinus najvišim vrhom od 1.205 metara, izvore, doline, pijaću vodu i 100.000 gostoljubivihstanovnika.

I istorija mu je darovala bogato nasleđe. Spominje se u Trojanskom ratu a opisu- je ga i Homer u „Ilijadi“. Prvi stanovnici bili su Minojci a potom su gospodari ostrvapostali Dorani, koji su na Rodosu osnovali tri grada: Lindos, Jalisos i Kamiros. Noviperiod počinje 408. godine pre n. e. Na severnom špicu, a zarad uspešnije odbrane odbrojnih zavojevača, napravljen je novi grad - Rodos. Jedan od najlepših u antičkomsvetu. Vrlo brzo Rodos je izrastao i u pomorski, trgovački i kulturni centar Mediterana.

Riteri Jovanovci iz osam zemalja daju novu dimenziju istoriji Rodosa. Pristigli su naostrvo 1204. godine i obnovili grad... Najlepše građevine Rodosa sačuvane i do danaspotiču upravo iz tog perioda. Jovanovci su ostali na ostrvu sve do 1522. kada Rodos,u čuvenoj opsadi, zauzima Sulejman Veličanstveni. Pod vlašću moćne Otomaske im-perije bio je sve do 1912. godine kada ga preuzimaju Italijani. U nadi da će na Rodosuostati za sva vremena obnovili su palatu Velikog majstora i u njoj čak postavili grbViktora II Emanuela... Na kraju, Rodos je kao i sva ostala ostrva ovog arhipelaga pripaoGrčkoj. Dogodilo se to 1948. godine.

Grad Rodos, smešten na severnom špicu ostrva, verovatno je jedan od najlepših uSredozemlju. Jako sunce obasjava ga tokom cele godine. Istočnu obalu zapljuskujeSredozemno more a zapadnu vetroviti Egej. Luka Mandraki smeštena je u istočnomdelu grada. Na dva doka Mandrakija postavljene su figure jelena i srne. Po predanju,baš na tom mestu stajala je čuvena figura Kolosa sa Rodosa, jedno od sedam čudaantičkog sveta. Nedaleko odatle je i ulaz u Stari grad, sa spletom uskih uličica i brojnim

palatama u koje se ulazi kroz dvorišta prekrivena crveno-belim mozaikom. Starimgradom dominira palata Velikog majstora, danas muzej, do koga se stiže originalnomulicom Ipoton nastalom još u 14. veku.

Drugi po veličini grad ostrva je Lindos. Nazivaju ga još i „najlepše selo na svetu“ vero-vatno zbog prelepe plaže u Zalivu apsotola Pavla. Ili, moguće je, zbog kombinacijeriterskih zidina i antičkog hrama iznad grada. U uskim uličicama Lindosa smeštene sumnogobrojne prodavnice sa u Grčkoj verovatno najlepšim proizvodima od karamike.

Rodos, danas, živi dva sasvim različita života: život buke i vreve u letnjoj sezoni ispokojan porodični život u zimskim mesecima. U današnje vreme malo ko se na os-trvu bavi tradicionalnim zanimanjima: ribolovom, pčelarstvom ili stočarstvom. Jošmanje su žene s Rodosa sačuvale ono po čemu su bile nekada poznate - tkanje i vez.Na veliku žalost tempo savremenog života im to ne dozvoljava jer je danas na Rodosuturizam osnovna privredna grana.


Rodos je uvek i u svakoj prilici nešto više


27/52


28/52

Antičko ime Fetija je

Telmesus. Legendakaže da se Apolon

zaljubio u najmlađu

ćerku kralja Agenora

i da bi lakše osvojio

njeno srce - pretvorio

se u umiljato štene

Letnja čarolija„

tirkizne obale”Prestižno tursko letovalište, neobičnigrad Fetije, ukotvilo se na jugozapaduAnadolskog poluostrva. Zapljuskujuga vode Sredozemnog mora. Nalazi se

u istoimenom zalivu poznatom po 12 ostrva.Administrativno, grad pripada provinciji Mula.Broji nešto manje od 100.000 stanovnika. Regi-

jom dominiraju visoki masivi planina Ak, Babai Bej. U neposrednoj blizini Fetija se ističu čaktri vrha viša od 3.000 metara, što predstavljaprirodni kontrast u odnosu na najlepše plaže

zapadne Turske obale poznatije kao “tirkiznaobala” zbog prelepe boje mora.

Klima je sredozemna, što podrazumevaduga, topla leta i veoma blage zime sa velikomkoličinom padavina. Upravo to jeste i predus-lov za bujnu vegetaciju po kojoj je čitava regijapoznata. Turistička sezona traje od aprila donovembra. U tom periodu prosečne tempera-ture su 30-35 C° preko dana i oko 26 C° noću.Važno je napomenuti da je vlažnost vazduhaniska a temperatura mora je obično iznad27C°. Idealan period za odmor u Fetijama jeod početka maja do kraja septembra. Prijatnisunčani dani i izuzetno toplo more su zagaran-

tovani.Da biste na pravi način shvatili svakodnevicu

ovog letovališta nije naodmet da znate i neštoiz prošlosti ovog prostora. Istorija ovog gradase vezuje za drevno Likijsko kraljevstvo. Glavnigrad Likije je bio Ksantos a najveće svetilište senalazilo u gradu Leton. Drevni Likijci su imalisvoje pismo, jezik, običaje i bogove. Najvećigradovi kojih je bilo 23, udruženo je u likijskufederaciju koja je predstavljala demokratskotelo sa 23 člana. Oni su glasanjem donosilinajznačajnije odluke vezane za državnu i lo-kalnu vlast. Likijci su se bavili poljoprivredom


U Fetijama turistička sezona traje od aprila do novembra


29/52

i trgovinom, ali su bili izuzetno cenjeni kaoprofesionalni vojnici - plaćenici, koji se čakspominju i u Homerovoj “Ilijadi” kao savezniciTroje. Proces potpune helinizacije počinje dol-askom Aleksandra Velikog 333. godine pre n.e. Nakon Aleksandrove smrti, Likiju preuzimaPtolomej. U drugom veku pre n. e. Likiju osva-

ja Rimsko carstvo i tada cela oblast doživljavaprocvat. Godine 43. pre n. e. Likija postaje deonajveće rimske provincije Pamfilije, koja posleDioklecijanove podele carstva u 4. veku, ostaje

u sastavu Istočnog rimskog carstva. U 6. vekupočinju arapska osvajanja, te se sudbina Likijepoklapa sa istorijom čitave Anadolije: Seldžuci,Otomansko carstvo, moderna Turska država.

Antičko ime Fetija je Telmesus. Legendakaže da se Apolon zaljubio u najmlađućerku kralja Agenora i da bi lakšeosvojio njeno srce - pretvoriose u umiljato štene. Kasnijesu se venčali i dobili sinaTelmesusa čije ime u prevo-du znači “zemlja svetla”. Oddesetog veka ime se menjau Makri, što na grčkom

znači “daljina”. U periodu od1923. do 1930. godine, na-kon dolaska Ataturka na vlast,grčko stanovništvo biva iseljenoiz ovog dela Turske, po odluci koja jedoneta u Lozani na mirovnoj konferenciji. Odtada se grad zove Fetije, po Feti Beju, pilotu -heroju iz Prvog svetskog rata.

A ako ste već stigli u Fetije, ne propustiteda vidite i nešto čime se ovaj grad ponosi. Usamom centru trebalo bi posetiti stari grad,grčki amfiteatar i likijske grobnice kao sve-doke nekadašnjih slavnih vremena Likijskog

kraljevstva. Velika je šteta što su jaki zeml- jotresi u nekoliko navrata (poslednji 1967.godine) potpuno razorili grad. Na šest ki-lometara od centra Fetija nalazi se Kanjakoj,najveće napušteno naselje od strane grčkogstanovništva u vreme “razmene naroda”. Zovuga još i selo duhova u kome se mogu videtinapušteni domovi i ognjišta, crkve i kapele.Moderne Fetije se iz godine u godinu šire i raz-vijaju, mnogo se gradi a nekretnine su posebnozanimljive Englezima koji ih kupuju i upravo

ovde provode bezbrižne penzionerske dane.Svi ljubitelji kupovine ne propuštaju pose-

tu velikom bazaru u srcu starog grada u Feti- jama, gde se kupovina još uvek obavlja natradicionalan način. Uobičajeno je pogađati

se za cenu, odnosno “cenjkati se” jer cene nisu fiksne. Na bazaru

se mogu kupiti razni pred-meti od keramike, stakla,

alabastera, pamuka, svile,kožna galanterija i nakit.Takođe se nude i veomakvalitetne kopije mod-ela velikih imena iz sveta

mode. U užem delu centragrada nalaze se i prodavnice

sa dobro poznatim aktuelnimbrendovima. Većina prodavnica

u gradu i na bazaru radi od devet do22 tokom letnje sezone.

Zelene pijace u Turskoj su vrlo živopisne i tre-balo bi ih posetiti najmanje jednom tokom bo-ravka. Ogroman izbor voća, povrća kao i raznihzačina, lokalnih slatkiša i poslastica, probudićesva čula. Pijačni dani u Fetijama su utorak ičetvrtak, a prostor gde se nalazi je u glavnojmarini. Najbolje je otići u toku prepodneva.

Barova i lokala ima mnogo, nalaze se ustarom gradu i u glavnoj marini, diskoteke suuglavnom u Olu Denizu, koji je i centar noćne

zabave za mlade dok je stari grad mirniji. Urestoranima se nude specijaliteti internaciona-lne i turske kuhinje.

Regija Fetija obiluje lepim plažama, međukojima se neke vode kao najlepše u Turskoj.

Oludeniz plaža je udaljena 17 kilometara odgrada. Do nje se lako stiže dolmušem koji polaziiz centra Fetija. Planina Baba, koja se naslanjana plažu, poznata je po skokovima paragla-

jdingom i letenju iznad plaže Oludeniz. Ovoiskustvo je jedno od najvećih atrakcija i turistikoji imaju dovoljno hrabrosti i avanturističkogduha je ne propuštaju.



30/52

Tamo gde jegotovo sve nalikna savršenstvo

IZDVOJENO IZ PONUDE

KONTIKI TRAVELA

Prestonice

Dalekog istoka

Peking, Hongkong i Tokio. Tri mega-polisa ili tri prestonice zemalja Dalekogistoka. Svaka za sebe je priča, doživljajali i nešto mnogo više. Treba ih videti,

doživeti, upoznati…Već u aprilu tako nešto je moguće. Iz

bogate palete dalekih putovanja agen-cije KonTiki Travel ovo je jedno od onihkoje je samo po sebi atrakcija. Polazak

je 13. aprila. Cela priča traje - 13 dana.Sedite, izračunajte i odlučite. Cena

aranžmana je 1.890 evra…


Zapis iz dalekog Japana


31/52

Miris Japana već se osetio pri po-letanju aviona iz Frankfurta.Mudro, kao neko ko prvi putodlazi u Zemlju izlazećeg sunca,

krao sam fazone od onih za koje se i u po-lutami aviona naslućivalo da su autentični

Japanci. I saputnici do Tokija. Na primer, štauraditi s čašicom nečeg zelenog kao bistri

sok koja je nalazila u “japanskom avio-ob-roku”. Snimio sam, onako balkanski ispodoka kao kad virite u tuđu avliju, da se u nju,onim čudesnim štapićima, ubacuju mini-špagete. Pokušao sam, nije išlo…

I tokijski aerodrom Narita bio je nekakoposeban. Baš kao, ispostaviće se, sve drugošto sam doživeo u zemlji kamikaza. Još istevečeri, na putu do hotela, uverio sam se dau prestonici Japana i zaista postoji Ajfelovtoranj. Čudesna replika. Kažu i za neko-liko metara viša od one u Parizu. I Diznijevpark je tu. Verna kopija originala… Svedrugo je bilo “kao u Japanu”. Još pamtim

kocku od lubenice iz izloga u kojem je biloi drugog voća i povrća. Da bih proverio dali je od plastike, morao sam da je kupim.Bila je slatka i ukusna. Ne baš kao one iznašeg Krčedina ali… Nisam samo uspeo dasaznam da li ih gaje u kalupima. Rekli su

jedino to da se tako četvrtaste lakše pakujui transportuju. I da se poput kutija slažu umagacinima prodavnica… Mudri ljudi. Iradni. U Japanu, zapravo, svi nešto rade.

Elektronika vam omogućuje da iz garažeili sa parkinga izađete okrenuti napred. Na“tanjiru” lociranom na izlazu, kao što suse na našim železničkim stanicama nekad

okretale lokomotive, vaš automobil imarotaciju do željenog položaja. Tu je dežurnigospodin koji sa svetlećom palicom, nalikonoj koju koriste naši saobraćajci, zaustav-lja vozila u krajnje desnoj traci i omogućavavam da bez čekanja nesmetano krenete uželjenom pravcu. Začudo, primetio sam,niko nikom nije pominjao kevu, iako neznam kako se mama kaže na japanskom.

Ne rade to ni u gužvama na širokimsaobraćajnicama kojima je ispresecanTokio. U ovom gradu, ukoliko žurite, nekoristite vaš automobil. Ni taksi. Brže, ne-uporedivo brže stižete tamo gde ste nau-

mili metroom. Ovaj tokijski ima tri nivoa. Ičudesne stanice u kojima gužva ne jenjavaceo dan. Naša početna, mislim da dobro izg-ovaram, zvala se Šinđoku. Kroz nju navod-no dnevno prođe malo više od 2,5 milionaputnika. A nije najveća… Ukoliko znate dačitate nema šanse da pogrešite. Sve je napi-sano, jasno i precizno. Kartu obavezno ku-pite. I ne pokušavajte da platite manje a dase vozite tri, četiri stanice dalje. U tokijskemetro stanice se zapravo lako ulazi ali teškoiz njih izlazi. Istina je i to da se niko na vasneće naljutiti zarad pokušaja šverca. Sve

se diskretno završi prilikom izlaska kadaautomat, u koji ubacujete vaš metro tiket,pokaže vašu lošu nameru. Na šalteru, speci-

jalno otvorenom 24 časa, baš za takve put-nike, dočekuju vas i ispraćaju s osmehom.Bitno je samo da bez gunđanja ili vidljiveljutnje doplatite razliku u ceni karte.

Metroom sam prokrstario grad. I put-

ovao čak do Jokohame. Priznajem da sume dame u toku vožnje, kako one višetako i one manje lepe, gledale s vidljivomzadivljenošću. I mnoga dečica takođe. Ilu-zuju da sam (pre)lep i zgodan razbio samonog trenutka kada sam shvatio da u žižinisam ja već moja brada. U Japanu je maloko ima. Od Japanaca. Ali zato mnogi, bezobzira na pol i uzrast, nose naočare. Ako



32/52

vam trebaju, uz svu drugu opremu, ovdeih možete kupiti u brojnim prodavnicama.I na svakom koraku.

Potrudite se da u Japan stignete

s njihovom valutom. Kurs jeovde bolji nego kad kodnjih menjate evre. Ali imai još jedan razlog. Tek uTokiju, ukoliko menjate novac, shvatitešta je birokratija. Uzuslov da ste prvi naredu, treba vam bar10 minuta da pro-menite sto evra. Tu jei računar i osmeh ali itradicija. Vaš nalog nosise od stola do stola, onda

onaj što izlazi čeka da ustaneonaj do koga dolazi, zatim sledipozdrav uz naklon i obavezno “jo jo” i takou krug. Prvi put je zanimljivo, a posle…

U hotelu, ukoliko imate prenoćište sdoručkom, obavezno vas pitaju da li sutraujutro želite evropski ili japanski doručak.U izlozima mnogih restorana su jela kojase nude. Tek posle upornijeg gledanjashvatićete da je na tanjiru plastika. Ali akou restoranu naručite to isto dobićete vernukopiju. Naravno, za jelo. Sa štapićima ilinožem i viljuškom u zavisnosti šta želite.I jelovnici su interesantni. Zapravo, svi su

slikovnica uz opis jela na japanskom i en-gleskom i sa brojem jela. Kelnerima trebasamo prstom da pokažete šta želite i hranabrzo stiže. Međutim, ukoliko niste ljubiteljonih malih restorana u kojima obeduju Japanci, otiđite u neki od onih u kojimase služi evropska kuhinja. Ima ih kolikohoćete…

Ovo je uistinu grad u kojem može dase kupi sve što se proizvodi na svetu. Ja-panci tvrde da je i površinski, ali i po bro- ju stanovnika, veći od najvećeg na svetu- Meksiko Sitija. Moguće i da je tako. Ono

što pouzdano znam jeste da je drugačiji. Usvemu, pa i onom što se zove šoping. Ginza je najveličanstvenija trgovačka četvrt koju

sam video. Ne znam da li postoji iole

poznatiji brend koji ovde nijezastupljen sa svojom ro-

bom…I Akihabara je ne-

ponovljiva. Neki jenazivaju najvećimbuvljakom elektroni-ke na svetu. Mogućezato jer je u ovojgradskoj četvrti sve

glasno, prodavci vasiz hiljadu grla, naravno

snimljenih na nekomnosaču zvuka, pozivaju da

svratite baš kod njih. A akosvratite shvatićete zapravo koliko

je tehnologija u Japanu ispred one u svetu.I naravno, kupovaćete jer nekim stvarima,pogotovo čudesnim sitnicama, jednostav-no ne možete da odolite…



33/52


Turkish Airlines izabran je za “Najbolju avio-kompaniju u Evropi”, “Najboljuavio-kompaniju u južnoj Evropi” i nagrađen za “Najbolji biznis salon na svetu”i “Najbolji meni u biznis salonu na svetu” na dodeli “Skytrax World AirlineAwards” za 2015. godinu.

Nagrade su dodeljene na osnovu rezultata ankete sprovedene među 13miliona putnika pripadnika 112 različitih nacija, u periodu od maja 2014. do januara 2015. godine. Istraživanje je obuhvat ilo 550 aerodroma š irom sveta.

Turkish Airlines je postigao zavidan uspeh na dodeli nagrada “Skytrax WorldAirlineAwards” za 2015. Godinu pošto je, petu godinu zaredom, proglašen za“Najbolju avio-kompaniju u Evropi” zahvaljujući glasovima avionskih putnika.

Avio-kompanija osvojila je prvo mesto u kategoriji “Najbolji biznis salonna svetu”. Renoviran i proširen biznis salon Istanbul na aerodromu Ataturknudi širok spektar aktivnosti i usluga jedinstvenih za Turkish Airlines. Takođe,

Turkish Airlines nagrađen je i za “Najbolji meni u biznis salonu” drugu go-dinu zaredom, zahvaljujući odličnoj usluzi keteringa koja je obeležje kom-fora u svetski poznatom salonu. Uspešan ketering partner Turkish Airlines-a,TurkishDo&Co, u više navrata osvojio je nagrade za najbolje obroke na nebu.a takođe i u salonima ove avio-kompanije.

Generalni direktor Skytrax-a, Edward Plaisted, uručio je zamenikupredsednika i generalnom direktoru Turkish Airlines-a, dr Temelu Kotilunagrade za “Najbolju avio-kompaniju u Evropi”, “Najbolju avio-kompanijuu južnoj Evropi”, “Najbolji biznis salon na svetu” i “Najbolji meni u biznissalonu” .

Osvojene nagrade obeležavaju nastavak uspešnog perioda avio-kom-panije, koja je zabeležila značajno povećanje broja putnika u odnosu naisti period prošle godine.

Turkish Airlines po peti putnajbolja avio-kompanija u Evropi


34/52

Zemlja

netaknuteprirode i

predivnihfjordova


Ono što Norvešku čini posebnom

F jordovi su prava umetnička dela prirode,a kontrast leda, zelenih voda orda i pla-ninskih vrhova ostavljaju bez daha. U ovojzemlji ima više prirodnih lepota nego ljudi

koji mogu da ih vide... Ali, prvo što se pomislikada se spomene Norveška su prijatan život,predivna priroda, gostoljubivi ljudi i neopisivahladnoća. Smeštena na Skandinavskom po-luostrvu, jedna je od najsevernijih zemalja nasvetu gde žive ljudi.

Ali, srećom, ima klimu sličnu zapadnoevrop-skoj, zahvaljujući golfskoj struji koja nosi topluvodu iz Meksičkog zaliva preko Atlantskogokeana duž cele obale ove severnoevropske

zemlje. Zbog mešanja toplih i hladnih okeanskihstruja, Norveška je idealna za ribolov pa je poizvozu morske hrane druga zemlja na svetu,a među prvima po visini životnog standarda ipoštovanja ljudskih prava.

Jedan od najčuvenijih Norvežana, pisac Hen-rik Ibzen, rekao je da ćemo i njegovu zemlju injegove zemljake najbolje upoznati preko predi-vne netaknute prirode i svetski poznatih ordo-va, ali i hladnoće, snega i ponoćnog sunca. I slikarEdvard Munk i kompozitor Edvard Grig, samo suneki od umetnika koji su širom sveta proneli sla-vu ove skandinavske zemlje.

Norveška, po veličini peta a po gustini nas-eljenosti među poslednjima u Evropi, zemlja jesa više prirodnih lepota nego ljudi koji mogu daih vide i sa najvećim brojem biljnih i životinjskihvrsta na evropskom kontinentu.

Ipak, najpoznatiji simboli Norveške su or-dovi, krivudavi morski zalivi smaragdnozeleneboje, duboko usečeni u kopno sa rečicama kojese ulivaju u njih. Kao prava umetnička delaprirode našli su se i pod zaštitom Uneska. I samiNorvežani čuvaju lepote i blaga koja imaju,a država je uz to propisala i visoke poreze nasve vrste poroka ili bilo čega što nije u skladu spravilima zdravog načina života ili što zagađuje

okolinu.Pre oko milion godina, probijajući se kroz pla-

nine, veliki lednici su se otapali, dubili kopno iodnoseći zarobljene stene, nastavljali svoj putprema moru. Tako su nastajali ordovi, uzani i do1.300 metara duboki morski rukavci, sa tri straneokruženi strmim i do 800 m visokim, stenovitimzidinama.

Oni se pružaju duboko ispod mora a izlazena otvoreno more, a pošto je led u njiho-voj unutrašnjosti bio najteži, ordovi su uunutrašnjosti deblji nego u blizini mora. A vi-soko iznad njih protežu se impozantni glečeri i


35/52

glečerske doline, pa taj kontrast leda, zelenihvoda orda i planinskih vrhova ostavljaju bezdaha. U Norveškoj se nalazi i najveći evropskilednik, Jostedalsbren.

Za nastanak nekih od najveličanstvenijih or-dova na svetu zaslužan je upravo položaj ovezemlje, odnosno neposredna blizina Atlantskogokeana i nekoliko okolnih mora. Takođe, oni su„krivci" i za razuđenost norveške obale. Norveškiordovi su prema legendama služili vikinškimnapadačima kao skrovište prilikom vrebanjaplena, bogatih trgovačkih brodova.

Danas turistički brodići vijugaju izmeđuveličanstvenih vodopada koji se ruše u more,

probijajući se do napuštenih farmi i improvi-zovanih vikinških sela na zelenim planinskim ob-roncima, po kojima su kao dečije igračke razba-cane drvene kućice nebeskoplave, rubincrvene isnežnobele boje.

Vikinzi, preci današnjih Norvežana, oduveksu bili poznati kao izuzetno vešti moreplovcikoji su se neustrašivo upuštali u rizične avan-ture i teške plovidbe i u najtežim vremenskimuslovima. Zbog te njihove ljubavi prema moru iposvećenosti plovidbi, norveška trgovačka flotašesta je po veličini na svetu.

Dva najpoznatija orda, Geirangerord i

Dva najpoznatija fjorda, Geirangerfjord i

Nerojfjord, međusobno udaljeni 120 km,

nalaze se severoistočno od Bergena, po

mnogima najlepšeg grada ove predivne zemlje



36/52


Nerojord, međusobno udaljeni 120 km, na-laze se severoistočno od Bergena, po mnogimanajlepšeg grada ove predivne zemlje. Voda 16km dugačkog Geirangerorda je slana, pa sezato ne smrzava tokom dugih zimskih meseci.Pošto plime gotovo i da nema, u mirnoj vodiogledaju se nebo, 2000 m visoki planinski vrhovisa obe strane i stenovite zidine na ulasku u ord.A visoko iznad njih impozantni glečeri i glečerskedoline ostavljaju bez daha.

Nerojord, najuži ord na svetu, u stvari

je rukavac najdužeg norveškog i jednog odtri najduža svetska orda, Sogneorda kojiNorvežani s ponosom nazivaju "kraljem or-dova" jer se širi 200 kilometara u unutrašnjost.U jednom delu uži je od 250 m, a njegovestrme, kristalne planinske steneuzdižu se 1.500 metara iznadvode. Britanac Luis Gordonpreplivao ga je 2004. godinei zasada je jedini čovek koji je to uradio. Za vreme zim-skih meseci sunce nikadane dopire do dna orda, alise tada mogu videti foke

kako se odmaraju ispruženena stenama ili koze koje pasuna strmim planinskim padina-ma.

Preko Nordalsorda i Geirangerorda,orda ukrašenog čuvenim slapovima Sedam se-stara i Nevestin veo, put vodi do Bergena, gradas fantastičnom ribljom pijacom, čiji stanovnici,pola u šali a pola ozbiljno, znaju da kažu: "Janisam iz Norveške, ja sam iz Bergena". U njego-vom gradskom akvarijumu možete da hranitepingvine i vidite gotovo sve morske životinjekoje nastanjuju norvešku obalu.

Nezaboravna je i vožnjažičarom do najvišeg brdaUrlikena. Do nešto nižegvrha, Flojen, dolazi se

uspinjačom Floibanen,

remek-delom norveškihinženjera. Na samo 150 meta-

ra od velelepne riblje pijace, usamom centru Bergena, započinje

jedna od najpoznatijih norveških atrak-cija, petominutna vožnja koja se završava na vi-sini od 320 metara iznad mora. Tu su restoran isuvenirnica kojih u Norveškoj ima na svakom ko-raku, i, ono najlepše, savršen pogled na Bergen sprekrasno uređenog vidikovca u drvetu i staklu.

Iako su svi norveški gradovi zaista lepi, nji-hovi stanovnici uvek nešto rade kako bi oni bili još lepši, što se na svakom koraku može videti i

u prestonici Oslu, Trondhajmu, Stavangeru, Dra-menu, Kristijansandu, Lilehameru (mestu koje jepostalo poznato po Zimskim olimpijskim igrama1994. godine), Frederikštatu, Skjebergu i dru-gim. Sa visoravni Hardangervid pruža se pogled

na predeo sličan mesečevoj površini sa predi-vnim jezercima. Bezbroj ordova vodi premaseveru i najsevernijoj tački Evrope, rtu Nordkap.

Ali jedini put iz Geirangerorda prema severu je Trolstigen, Trolski put ili Trolove merdevine,u inostranim turističkim vodičima opisan kao"onaj od kojeg se diže kosa na glavi", zbog ser-pentina koje vode niz stenu koja se obrušava hiljadu metara u dubinu. Put je širok tek toliko damogu da se mimoiđu dva automobila. Siva plani-na Trolvegen, Zid trolova, najviša je vertikalnastena u Evropi (1.100 m) na kojoj sa prekrasnihvidikovaca možete da se uživate u fantastičnom


37/52


Prvomajski uranakna MediteranuKrstarenje brodom MSC Armonia

zapadnim Mediteranom. Grupni polazakautobusom iz Beograda 29. aprila. Put-ovanje do Đenove autobusom u pratnjistručnog vodiča

Ukrcavanje na brod 30. aprila.Plovidba: Đenova, Marsej, Mahon.

Kaljari, Valeta, Mesina, Rim, Đenova.Cena: 469 evra za uplate do 15.03. Posle

ovog roka: 499 evra.

Norveški fjordoviBrod MSC Opera. Avio-prevoz, 8 dana

+ noćenje u Kopenhagenu, gradu MaleSirene i Hansa Kristijana Andersena…..

Polazak: 13. avgusta s aerodorma“Nikola Tesla”. Ukrcavanje na brod istogdana - 7 noći na brodu. Iskrcavanje: 20.avgusta u Kopenhagenu. RazgledanjeKopenhagena: 20. i 21. avgusta. Istogdana, u poslepodnevnim satima povratakavionom za Beograd.

pogledu na ordove, predivne vodopade,prirodne zidove od stena...

Zaobilazni ali glavni put vodi ka Trondhajmu,gradu sa drvenim starinskim kućama izgrađenimna vodi i zanimljivim starim mostom. Trondha-

jmska katedrala, prekrasno gotičko zdanje, polepoti može da se meri sa mnogim poznatim ev-ropskim sakralnim građevinama.

U najsevernijem univerzitetskom gradu nasvetu, Tromsu, udaljenom oko 350 kilometaraod arktičkog kruga, možete doživeti i ponoćnosunce i polarnu noć. Severno od Tromsa, nižuse stotine kilometara prostranstava bez većihnaselja, rastinja gotovo da i nema, pa taj predeopodseća na površinu Meseca. Pošto više nije bilošuma, tek ovde, prvi put mogu se videti losovikoji obično u manjim grupama lutaju okolo u po-trazi za hranom.

Nakon celodnevne vožnje kroz ove nevero-vatne pejzaže konačno se stiže do najsever-nije tačke Evrope, rta Nordkap, gde u julu sunceuopšte ne zalazi. Posle njega, dalje prema sever-nom polu, može se jedino brodom. Prava naj-

severnija tačka, u stvari, jeste rt Knivskjeloden,ali do tamo mora da se pešači. Možda, neki drugiput!

S obzirom na geografski položaj, Norveška je zemlja u kojoj se pojavljuju tri zanimljivaprirodna fenomena, polarna noć, polarni dan ipolarna svetlost (aurora borealis), karakterističniza područja arktičkog kruga. Polarni dan iliponoćno sunce je prirodni fenomen koji sepojavljuje severno od arktičkog kruga i južnood antarktičkog kruga, tokom kojeg je suncevidljivo 24 sata na dan, odnosno uopšte ne za-lazi. Vreme tokom kojeg sunce ne zalazi zavisi od

geografskog položajamesta, a varira od 20 sati na samim krugovimado 186 dana na polovima.

Broj dana godišnje s ponoćnim suncem,povećava se što se ide dalje od ekvatora premapolovima. Arktički krug je zamišljena linijapovučena 66,5 stepeni severno od ekvatora,što je najjužnija granica područja gde se letimože videti ponoćno sunce. Ponoćno sunce jav-lja se između 21. maja i 21. jula. Pošto Antarktiknema stalnih stanovnika, u ovom fenomenumogu redovno da uživaju jedino žitelji Aljaske,Grenlanda, Islanda i severnih delova Kanade,Švedske, Norveške, Finske i krajnjih delova

Rusije, poput Nove zemlje i grada Murmanska.Suprotni fenomen, kada sunce uopšte ne izlazi,zove se polarna noć koja traje od novembra dofebruara.

Polarna svetlost, aurora borealis, neverovatan,nezaboravan i pomalo nestvaran doživljaj,vidljiva je zimi u određenim mestima na severuNorveške. Nastaje kada se čestice plazme sa Sun-ca zadrže u jonosferi iznad zemljine površine,stvarajući tako nestvarnu igru svetlosti koja le-luja poput nebeskih zavesa koje pucketaju nanoćnom nebu. U zavisnosti od visine, njihovaboja varira od svetlozelene do tamnocrvene.

Krstarenja iz

ponude KonTikija


38/52

Bio jednom jedan car...N

a putovanju kroz Kinu sleteli smo u gradŠijan, jednu od karika u lancu na Putusvile. To je sve po čemu je bio značajansve do1974. kada su spomenici kineske

istorije pali u senku pred novim otkrićem - Car i6.000 vojnika od terakote.

Već sledećeg dana saslušali smo priču koja

podseća na bajku...U davna vremena (206. godine pre n. e.), u Kini

je živeo car Ši Huang Di iz moćne dinastije Ćin.Bio je izuzetno dobar prema svojim podanicima,siromašne je pomagao, bolesne lečio, a junaštvobogato nagrađivao. Narod mu je uzvratio ljubav-lju. Kao i svi carevi imao je vojsku koja se sastojalaod šest hiljada vojnika i isto toliko konja. Spremni iodvažni, danonoćno su čuvali cara, carstvo, narodi mir.

Vreme je prolazilo, godinice se nizale i car jedoživeo duboku starost. Znao je da se bliži čas kad

treba krenuti put večnog sna. Po dotadašnjemdrevnom običaju, kada bi vladar preminuo sanjim bi bila sahranjena i - njegova vojska! Ali cariz dinastije Ćin je imao je meko srce. Odlučio je danapravi presedan. Počivaće sam!

Naredio je da mu iz celog kraljevstva dovedunajbolje majstore, slikare i klesare. Kada su to

učinili, primio ih je u tajnosti i izrazio želju daod crvene gline, terakote, izvajaju šest hiljadakonjanika i konja u prirodnoj veličini a po uzoruna postojeće. Umesto svoje ž

Documents

Svet na dlanu broj 70