SEMINARSKI RAD

Strane direktne investicije u Srbiji

Danilo Babić BO17/11

2

Sadržaj

1. Uvod .......................................................................................................................................................... 3

2. Pojam i vrste SDI ....................................................................................................................................... 4

2. SDI i zemlje u tranziciji .............................................................................................................................. 6

3. SDI U SRBIJI ............................................................................................................................................... 7

3.1. Uticaj svetske ekonomske krize na SDI u Srbiji ................................................................................ 10

3.2. Raspored SDI u Srbiji po regionima ................................................................................................. 12

4 . Efekti Stranih direktnih investicija ......................................................................................................... 13

5. Poslovno okruzenje u Srbiji ..................................................................................................................... 14

5.1.Prednosti koje Srbija pruža stranim investicijama ............................................................................ 14

5.2.Problemi sa kojima se suočavaju strani investitori ........................................................................... 16

6. Strategija Vlade Republike Srbije za podsticanje i razvoj stranih investicija .......................................... 17

7. Zaključak .................................................................................................................................................. 20

8.Literatura ................................................................................................................................................. 21

3

1. Uvod

Bivše socijalističke, danas tranzitorne ekonomije, su prošle različite faze u pogledu

odnosa prema ulozi stranih direktnih investcija SDI u procesu transformacije njihovih privreda.

Islo se iz faze sumnji, preko faze euforije i poslednjem koraku opet sumnji u pogledu ulogei

značaja SDI za razvoj nacionalne privrede.

Posle političkih promena u Srbiji nakon 5. oktobra 2000. godine gradjani tadašnje

Savezne Republike Jugoslavije sa entuzijazmom su očekivali da njihova zemlja krene putem

napretka i veoma brzo zauzme svoje mesto u evropskoj porodici naroda. Medjutim, dvanaest

godina kasnije i šest godina od ponovnog stvaranja Srbije kao samostalne države, Srbija drži još

jedan neslavan rekord - kao zemlja koja je najduže u procesu tranzicije. Nakon početka svetske

ekonomske krize i talasa evroskepticizma koji je potom usledio, entuzijazam (kako „duhovni“

tako i onaj materijalni u vidu donacija) se istrošio. Izrazi kao što su prosperitet i porast životnog

standarda za gradjanje Srbije počinju da budu samo termini sa maglovitim značenjem a porast

životnog standarda se po pravilu isčekuje na proleće sledeće klaendarske godine...

Osnovna bojazan vezana za strane investicije je strah od gubitka kontrole nad sredstvima

za proizvodnju i nemogućnosti vodjenja samostalne ekonomske politike. Kada tome pridodamo i

neprestane neuspehe koje Srbija doživljava na spoljnopolitičkom planu i veoma osetljivo

nacionalno pitanje ne treba se čuditi što se značajan procenat gradjana Srbije pita da li je Srbija

na pravom putu.

Medjutim ono što se često zaboravlja je činjenica da kapital ne poznaje granice ni

nacionalnu pripadnost. Svaki euro koji stigne u Srbiju putem stranih investicija podjednako

doprinosi razvoju srpske privrede bilo da dolazi iz EU, Rusije, Kine, Azerbejdžana ili bilo koje

druge zemlje sveta. Domaća štednja prosto nije dovoljna da bi ostvarila potreban nivo investicija

i pokrenula proces razvoja privrede.

Upravo zbog ovih ključnih činjenica dolazi se do zaključka da je protivljenje prilivu

kapitala u zemlju potpuno iracionalno i da strane direktne investicije (SDI) zaista jesu nešto što

je neophodno Srbiji ukoliko želi da oživi i razvije svoju privredu

4

2. Pojam i vrste SDI

Osnovni vidovi stranih ulaganja su:

o strane direktne investicije (SDI) (foreign direct investments – FDI),

o različiti oblici zajedničkih ulaganja (joint ventures),

o portfolio investicije

o razmena spoljnog duga za ulog (debt equality swaps),

o koncesije

Pre početka razmatranja stranih direktnih investicija kao jednog od osnovnih vidova

stranog ulaganja neophodno je spomenuti i proces svetske globalizacije koji je suštinski

omogućio značajan rast stranih direktnih investicija.

Savremeni proces globalizacije ima tendenciju brisanja granica i slobodan protok

tokovima robe, ljudi, kapitala i znanja.1 Glavni nosioci globalizacije su transnacionalne

korporacije (TNC). Ove nadnacionalne, megakorporacije najrazvijenijih zemalja sveta kreirale

su medjunarodne finansijske institucije kao što su Međunarodni monetarni fond, Svetska banka,

Svetska trgovinska organizacija, Međunarodna banka za obnovu i razvoj itd. Preko ovih

institucija presudno utiču na tok medjunarodnih ekonomskih odnosa. Njihova moć se zasniva na

ogromnoj ekonomskoj snazi i aktivnostima u svetskim razmerama, interancionalizaciji svih faza

od tehnološkog istraživanja do plasmana. Danas je očigledno da je uloga TNC u procesu

globalizacije, koji se odvija u svetskoj privredi od presudnog značaja. Može se reći da je upravo

strategija TNC jedan od glavnih faktora procesa globalizacije. Ona podrazumeva povezanost

izmedju matične korporacije i njenihafilijacija putem kompleksnih strategija integracije koje

koriste efektne globalne ekonomije obima i prednosti funkcionalne specijalizacije, tj. alokacije

specifičnih korporacijskih aktivnosti na brojnim lokacijama širom sveta.

U savremenom kapitalizmu međunarodna trgovina u slučajevima vertikalno integrisanih

TNC postaje sve više interkompanijska trgovina. Roba se kreće preko državnih granica, a

istovremeno se kreće između pojedinih filijala jedne te iste TNC. Ovako organizovane

kompanije ne formiraju cene u interkompanijskoj trgovini prema cenama koštanja, nego prema

poreskim stopama, deviznom kursu, kontroli cena i nadnica u pojedinim zemljama, nastojeći da

najveću profitnu stopu prikažu u onoj svojoj filijali koja se nalazi u zemlji u kojoj su poreske

stope najniže.

Strane direktne investicije (SDI) označavaju ulaganje kapitala od strane investitora,

rezidenta jedne zemlje u rezidenta (preduzeće) druge zemlje. Pri tome, strani investitor ima

kontrolu, odnosno odlučujući uticaj na upravljanje preduzećem u koje je uložio kapital, što znači

da investitor može da odredjuje stepen rizika poslovanja.

Strane direktne investicije obezbeđuju stranom investitoru: plasman proizvoda i

ekspanziju na tržište zemlje uvoznice kapitala, izvoz tehnologije, menadžerskih znanja i

iskustava, povoljno korišćenje stranih resursa (sirovine, energija, radna snaga), kao i uštede na

proizvodnim i transportnim troškovima.

1 Reč je o karakteristikama ekonomske globalizacije.

5

Podela stranih direktnih investicija može biti izvršena prema nekoliko kriterijuma.

Jedna od osnovnih podela SDI je prema načinu ulaska u zemlju:

• osnivanje preduzeća – podrazumeva izgradnju proizvodnih kapaciteta od strane

investitora; najčešći opšte prihvaćen termin za ovu vrstu investicije je grinfild.

• sticanje većinskog udela u vlasništvu već postojećeg preduzeća (kupovina kompanije

kroz privatizaciju, kupovina akcija ili direktna kupovina vlasničkog udela – M&A. Na ovim

prostorima još poznato i kao braunfild investicije.

Dva osnovna načina ulaska stranih investicija kroz proces privatizacije su strateške i

finansijske investicije.

Pod strateškim investicijama podrazumevaju se one koje dolaze iz iste delatnosti kao i

preduzeće koje se privatizuje, sa osnovnim motivom unapređenja poslovanja matične kompanije,

a finansijske investicije su one koje kupuju akcije preduzeća sa ciljem ubiranja prinosa, bilo u

formi dividende ili kapitalne dobiti.

Treba naglasiti da kada se posmatra šira i detljnija podela SDI pojmovi M&A i braunfild

investiranje nisu u potpunosti istovetni. 2 Ipak, zbog činjenice da vrlo brzo nakon ulaska u zemlju

način ulaska investicija u zemlju gubi na značaju osnovna podela na grinfild i braunfild

investiranje biće sasvim dovoljna.

Još jedna podela stranih diriktnih investicija jeste podela prema motivima za investiranje.

Ova podela može biti veoma korisna, jer se na ovaj način mogu jednostavno odrediti ciljne grupe

investitora. Prema ovoj podeli, postoje:

• investicije koje traže resurse: - prirodne resurse kao što su rude i drugr sirovine ili pak poljoprivredni proizvodi.

- investicije koje traže jeftiniju i/ili specijalizovanu radnu snagu.

• investicije koje traže tržište:

- investicije koje dolaze na tržišta gde je uvoz robe visok.

- investicije koje prate kretanje velikih kompanija.

- Investicije koje prilikom realizacije projekata angažuju lokalne dobavljače

• investicije koje traže povećanje produktivnosti proizvodnje, što podrazumeva

racionalizaciju proizvodnje, ili povezivanje proizvodnih operacija sa drugim kompanijama u

cilju smanjenja troškova i/ili specijalizacije proizvodnje.

Podela stranih direktnih investicija može se izvršiti i na druge načine. Ipak, važno je

razumeti da svaka kompanija ima različite razloge za donošenje odluke o tome gde će i kako

investirati. Da li će jedna strana kompanija odlučiti da uloži kapital u jednu zemlju zavisi pre

svega od od procene profita koji može ostvariti, dugoročnosti poslovanja, ali i od spremnosti

zemlje domaćina da prihvati, ubrza i olakša poslovanje. Samim tim, na svakoj državi je da stvori

dobru investicionu klimu, odnosno jasan i stabilan okvir za poslovanje kako bi privukla najbolje

svetske kompanije.3

Glavna destinacija grinfild investicija su zemlje u razvoju i tranzicione privrede, dok u

razvijenom svetu glavni oblik SDI i dalje ostaju spajanja i pripajanja.

2 Grinfild investicije u Srbiji,B. Begović, B. Mijatović, M. Paunović, D. Popović, CLDS Beograd 2008.

3 Dimitrijević, M., Strane direktne investicije, SIEPA, Beograd, 2000

6

2. SDI i zemlje u tranziciji

Zemlje u tranziciji uglavnom su imale restriktivan stav prema SDI jer je to dovodilo

do dominantne pozicije stranih investitora što ugrožava domaće kompanije koje svojim

uslovima nisu bile u mogućnosti da konkurišu inostranim. Sa političkog aspekta

dolazi do gubljenja nezavisnosti ekonomske politike. Takodje, prisutan je i strah od gubitka

kontrole nad sredstvima za proizvodnju i prirodnim resursima.

Promenama 90-tih godina dolazi do liberalizacije politike prema SDI gde je Madjarska

bila zemlja koja je na samom početku zauzela veoma liberalan stav prema SDI, što je dovelo da

posle 10-12 godina bude zemlja koja privlači najveći procenat SDI u celom regionu. Poslednjih

godina ta slika počinje da se menja zbog novih grinfild investicija u Češkoj i u Slovačkoj, kao i u

novim članicama EU,Bugarskoj i Rumuniji.

Slika 1. Tokovi stranih direktnih investicija u odabranim JIE privredama, u mil. USD (2000.-2007.)

Sa slike se vrlo lako može zaključiti koliko zemlje zapadnog Balkana zaostaju u odnosu na ostale zemlje

JIE.

Kao ključna pitanja koja i dalje stoje pred zemljama u regionu su: izgradnja efektivnih,

demokratskih država slabosti u primeni vladavine prava, borba protiv organizovanog kriminala,

korupcija u svim zemljama; neodgovarajući administrativni kapaciteti (javna administracija iako

prekobrojna nije ni dobro obučena ni opremljena); nepouzdani standardi političkog ponašanja

(naročito prisutno u Albaniji); slabo stanje medija i civilnog društva; problem siromaštva; dalji

razvoj regionalne saradnje; i dr.

Veze izmedju države i TNC koje investiraju su mnogostruke. S jedne strane, država daje

finansijsku podršku strategiji razvoja TNC. S druge strane, država ne može da bude samo

7

oslonac moćnih TNC. Ona mora da uskladjuje i posreduje izmedju različitih ekonomskih i

socijalnih interesa.

Iskustvo uspešnih tranzicionih zemalja pokazuju da grinfild SDI zaostaju u prvoj fazi

tranzicije zato što se zemlje odlučuju da kroz privatizaciju rekonstruišu nekada velika državna

preduzeća koja su pred zatvaranjem. Da bi se privukle velike strane kompanije prvo se pristupa

prodaji uspešnih državnih preduzeća.

Posle naglog rasta SDI kroz privatizacije vreme je za osnivanje potpuno novih kapaciteta.

Grinfildinvesticijedoživljavaju preporod u centralnoj i istočnoj Evropi. Između 2002. i 2006.

godine, preko 1000 grinfildprojekata je pokrenuto u Madjarskoj.

Što se tiče sektorskih trendova kad je reč o prilivu, u vodećim tranzicionim privredama

preovlađuje prerađivačka industrija. U prvoj fazi SDI, preovlađivale su SDI čiji je cilj da se

osvoji domaće tržište. U drugoj polovini 1990-ih, u prerađivačkoj industriji se pojavilo sve više

SDI čiji je cilj efikasnost i izvoz. U isto vreme, SDI čiji je cilj domaće tržište proširile su se na

finansijske i druge poslovne usluge, kao i na tek liberalizovane komunalne delatnosti. SDI čiji

je cilj efikasnost su se takođe pojavile na tržištu usluga.

Strane direktne investicije podstiču trgovinu zemalja u tranziciji tako što donose

materijalne (kapital i tehnologija) i nematerijane (ulaz na strana tržišta)

resurse koji mobilišu i domaće faktore na trgovinu.

Značajan direktan uticaj prisustva TNC u zemljama u tranziciji ostvaruje se transferom

tehnologije lokalnim partnerima. Posebno su značajni uvođenje programa kontrole kvaliteta

i viših standarda kvaliteta koji odgovaraju zahtevima zapadnih tržišta, i obuka lokalne radne

snage u skladu s proizvodnim i menadzerskim procesima kompanija sa Zapada. Prenos

tehnologija često prati i razvoj novih usluga, koje su do tada bile nepoznate u istočnim

ekonomijama, kao sto su menadzment, konsalting, reklamne i marketske agencije, prodaja

nekretnina i slično.

3. SDI U SRBIJI

Nakon političkih promena nakon 5. oktobra 2000. godine čelnici nove vlade morali su da

reformišu nekonkurentnu srpsku ekonomiju i naprave plan za obnavljanje infrastrukture koja je

pretrpela značajnu štetu nakon NATO agresije 1999. godine.

Strukturne reforme su se odvijale dinamično tokom 2001. godine i bile su podržane

stand-by aranžmanom sa MMF i regulisanjem odnosa sa inostranim poveriocima, uz otpis i

reprogram duga prema Pariskom klubu i Londonskom klubu banaka. Međunarodna finansijska

podrška u vidu donacija i koncesionalnih kredita je takodje bila prisutna.

U drugoj godini tranzicije (2002) uspostavljena je makroekonomska stabilnost i privredni

rast. Smanjivanje inflacije i stabilnost deviznog kursa bili su rezultat stabilne fiskalne i

monetarne politike. Intenziviran je proces privatizacije, tako da je ostvarena tenderska i aukcijska

prodaja 265 preduzeća, što predstavlja značajan pomak ka stvaranju zdravog realnog sektora.

Makroekonomska kretanja u 2003. karakterisali su skromni ekonomski rezultati.

Makroekonomska politika bila je usmerena ka stabilnosti cena i kursa kao i u 2001. i 2002.

godini. Međunarodne finansijske organizacije i u 2003. su značajno podržavale ekonomske

reforme i stabilizaciju u zemlji. MMF je na bazi trogodišnjeg produženog sporazuma, nakon

preispitivanja i pozitivne ocene ekonomske politike, odobrio značajnu finansijsku podršku od

oko 440 miliona USD. Evropska komisija je pružila značajnu makrofinansijsku pomoć.

8

Svetska banka je odobrila značajne kredite po IDA uslovima.4 Svetska banka je i u 2003. godini

odobrila kredite za strukturno prilagođavanje u ukupnom iznosu od 150 miliona USD kao

podršku privatizaciji i razvoju finansijskog sektora, podršku razvoja zdravstva i obrazovanja i

podršku socijalnim programima. Evropska investiciona banka je finansijski podržala projekte

razvoja elektroprivrede, transporta i malih i srednjih preduzeća u 2003. godini u iznosu od 162

miliona evra. Makroekonomska kretanja u 2003. godini su bila pozitivna u pogledu smanjenja

inflacije, jačanja deviznih rezervi, blagog porasta proizvodnje i izvoza i značajnog rasta stranih

direktnih investicija. Takve rezultate pratio je visok fiskalni deficit (3,7% BDP, a kad se uključe

projekti i finansiranje inostranim kreditima 4,2% BDP), visok deficit tekućeg platnog bilansa

(12,5% BDP) i visoka stopa nezaposlenosti, preko 30% ukupne radne snage na bazi registrovnih

nezaposlenih lica, ili 15% ako se uzmu u obzir i neregistrovana lica zaposlena u privatnom

sektoru i lica zaposlena u sivoj ekonomiji.

U 2004. godini ostvarene su, pomalo i iznad očekivanja, poželjne tendencije rasta

društvenog bruto proizvoda od 8%, kao i rasta industrijske i poljoprivredne proizvodnje od 8%,

ali i ubrzanje inflacije (13,7%) i rekordan spoljnotrgovinski deficit (oko 7,4 milijardi dolara).

Takođe, ukupan nivo javne potrošnje i u 2004. godini bio je veoma visok i iznosio je 49%

društvenog bruto proizvoda.

U 2005. godini u srpsku privredu je uloženo i oko 1,5 milijardi dolara stranih direktnih

investicija, što predstavlja vrlo značajan signal vraćanja poverenja stranih investitora.

Takođe, krajem 2005. godine, posle uspešno završenih pregovora sa MMF-om, "oprošteno"

nam je 700 miliona dolara duga, a, pri tom smo dobili još 200 miliona dolara kredita5

Slika 2. SDI u Srbiji u mil. USD (2000-2007)

4 IDA status podrazumeva dobijanje kredita pod koncesionim uslovima u naredne tri godine sa godišnjom kamatom

od jedan odsto, rokom otplate do 40 godina i grejs periodom od sedam do deset godina. 5M. Đorđević, P. Veselinović, Makroekonomski aspekl procesa tranzicije u Srbiji - rezultati i perspektive,

Ekonomska analiza, Beograd, 2006

9

Slika 3. Najveće strane investicije u Republici Srbiji (u mil. Eura)

Slika 4. SDI u Republici Srbiji, po zemljama u periodu 2000-2007. god.

Izvor: www.pkr.rs, SDI u Srbiji, Centar za razvoj, restruktuiranje i privatizaciju, Preuzeto 18.04.2010.

Zabrinutost u vezi sa trenutnim prilivom SDI još uvek postoji zbog toga što su investicije ulazile

uglavnom u sektor nerazmenljivih dobara – bankarstvo, osiguranje, energetiku,telekomunikacije,

nekretnine i trgovinu na malo.

Priliv u sektor nerazmenljivih dobara može da izazove i neželjene posledice (čak i ako

povećava produktivnost) ako ne generiše devizni priliv. Veliki priliv investicija u sektor

nerazmenljivih dobara, naročito u sektor nekretnina, često dovodi do kreditne ekspanzije, porasta

10

cena imovine, koji vodi rastu plata i dovodi do premeštanja resursa od razmenljivih ka

nerazmenljivim dobrima. Sa rastućom tražnjom za uvozom i smanjenom ponudom razmenljivih

dobara, deficit tekućeg platnog bilansa postaje neminovan. Iz razvojne perspektive, najznačajnije

su investicije koje podstiču produktivnost i tehnološki napredak, naročito u sektoru razmenljivih

dobara, pošto podstiču konkurentnost i izvoz.

Što se tiče procesa privatizacije, od 2001. do 2006. godine, ukupno je privatizovano

80% od predviđenih preduzeća. Nažalost kasnije će se ispostaviti da će veliki broj privatizacija

biti poništen usled korupcije i namere pojedinih “uspešnih srpskih privrednika” da samo steknu

pravo svojine nad opremom, objektima i zemljištem preduzeća . Ispostavilo se da ponovno

pokretanje proizvodnje u tim preduzećima nikad nije ni bio cilj, već da je jedini cilj bio otudjenje

imovine tih preduzeća, nekada giganata ekonomije SFRJ. Takva preduzeća su privatizoma po

cenama višestruko nižim od stvarne vrednosti a radnici su vrlo često ostajali bez svog dohotka i

upisanog radnog staža. Zatim se u ekonomiji Srbije dešava još jedan fenomen takozvane

“obrnute privatizacije” gde država ponovo preuzima loše privatizovana preduzeća i na teret

budžeta i PIO fonda spaja staž i isplaćuje dohodak radnicima.

3.1. Uticaj svetske ekonomske krize na SDI u Srbiji

Direktni efekti svetske ekonomske krize ostaviće duboke posledice na zemlje koje

najviše učestvuju u međunarodnim tokovima kapitala i međunarodnoj trgovini. Za razliku od

ovih zemalja, zemlje u razvoju i zemlje koje prolaze kroz proces tranzicije osetiće indirektne

efekte krize po finansijski sektor, koje će se manifestovati kroz pad likvidnosti, otežanu

izgradnjui reformu finansijskih institucija, kao i po realan sektor kroz usporavanje privredne

aktivnosti. U ovu grupu zemalja spada i Srbija, zemlja koja je u poodmaklom procesu tranzicije.

U septembru i oktobru 2008, predstavnici vlasti u Srbiji, zaduženi za ekonomska

pitanja,često su negirali ili minimizirali potencijalne efekte krize na Srbiju. U skladu sa tim, mere

za umanjenje efekata krize sprovođene su kasnije nego što je bilo potrebno. Od tada, pa

zaključno sa krajem aprila 2009. godine, Srbija se susreće sa ogromnim problemom

nemogućnosti dobijanja novih kredita iz inostranstva.

Priliv deviza po osnovu prodaje preduzeća strancima i grinfild investicija takođe se

osetno smanjuje, što je posledica vrlo niskog kreditnog rejtinga Srbije. Priliv deviza po osnovu

tekućih transfera je takođe smanjen, (za oko 6,6%) a posebno je smanjen po osnovu izvoza robe i

usluga (za oko 21,2%,).

Glavno obeležje 2008. godine, u smislu stranih investicija, predstavlja nekoliko velikih

akvizicija domaćih preduzeća. U tu grupu spadaju Heineken, koji je kupio tri srpske pivare,

kao i kompanija PepsiCo koja je preuzela Marbo Produkt. Ovih nekoliko velikih transakcija, uz

prodaju DDOR-a Novi Sad italijanskoj osiguravajućoj kući Fondiaria SAI, najviše su doprinele

relativno zadovoljavajućem prilivu stranog kapitala, pošto su u 2008. izostali očekivani prihodi

od privatizacije velikih sistema.

Kompanija Fiat Automobili Srbija osnovana je 2008. godine u saradnji sa vladom

Republike Srbije. U septembru te godine, italijanska kompanija Fiat Group Automobiles (FGA)

potpisala je sporazum kojim je definisana vlasnička struktura po kojoj 67% kompanije pripada

Fiat-u dok je preostalih 33% u vlasništvu manjinskog partnera, odnosno Republike Srbije.6

6 www.fiatsrbija.rs

11

Medjutim, puni efekti ove investicije počeli su da se primećuju u 2012. godini a u izvoz novog Fiata 500L polažu se velike nade u projekcijam za 2013.godinu.

U prvih šest meseci 2009. godine, prema podacima Narodne banke Srbije, neto vrednost

novčanih stranih ulaganja iznosila je svega 853,8 miliona evra. Najveća strana investicija do

kraja juna 2009. godine bila je ulaganje kapitala iz Ruske Federacije u Naftnu industriju Srbije.

Ugovor o prodaji NIS-a potpisan je krajem decembra 2008. godine u Moskvi, a ruski Gazprom

Neft je preuzeo upravljanje Naftnom industrijom Srbije početkom februara 2009. Godine pošto

je uplatio 400 miliona evra za kupovinu 51 odsto akcija srpske naftne kompanije.

U ostale značajnije projekte koji su nam doneli priliv stranog kapitala uglavnom spada

nekoliko tenderskih transakcija u procesu privatizacije, kakve su prodaje Jugoslovenskog

rečnog brodarstva i Novkabela kompanijama EDDS i East Point.

Slika 5.

Iako je dve godine ranije najviše investirano u finansijski sektor (oko 40%

investicija), u 2009. godini do sada su najveća ulaganja zabeležena u sektoru vađenja ruda i

kamena. Ostale investicije su otišle u nekretnine, telekomunikacije, finansijski sektor i

prehrambenu industriju, tako da u sektorskoj strukturi SDI ni u ovoj godini nije bilo većih

promena.

Vlada Republike Srbije usvojila je 14. januara 2010. godine program mera za

ublažavanje negativnih efekata svetske ekonomske krize za 2010. godinu. Strane investicije su

bile potrebnije nego ikada kako zbog ekonomije tako i zbog političkih poena. Najznačajnije

investicije u 2010 godini su: Cinkarna Celje Slovenija destinirana u Indji (grinfild investicija).

12

Zatim sledi možda i najprijatnije iznenadjenje od svih investicija – Kompanija YURA iz Južne

Koreje preuzela je kompaniju Zastava Elektro, počela da pravi delove za automobile i uz svoje

ugovore sa nekoliko poznatih proizvodjača automobila učinila čudo za srpski izvoz. Još neke od

značajnijih investicija u 2010.godini su Kalsberg i Panasonic. U 2011.godini ključna je

investicija Benetona u Nišu u iznosu od 46 miliona evra.7

3.2. Raspored SDI u Srbiji po regionima

Strane direktne investicije mogu se koristiti i kao pokazatelj regionalnog razvoja odnosno

regionalnih neravnomernosti. Srbija ima problem vezan i za ravnomernu alokaciju SDI na svojoj

teritoriji. Neravnomeran raspored SDI na svim nivoima ima za posledicu nejednak razvoj koji se

ogleda u tome da su pojedini regioni koji su primili više SDI ujedno i razvijeniji, dok regioni koji

su primili vrlo malo ili uopšte nisu imali SDI aktivnosti su ostali nerazvijeniji, što je imalo za

posledicu i produbljivanje razvojnog jaza menu navedenim regionima. Posmatrajući razmeštaj

SDI tokova u Srbiji zapaža se njihova izuzetna neravnomernost. SDI u Srbiji karakteriše mala

disperzija na regionalnom nivou.

Beograd se nalazi ubedljivo na prvom mestu u Srbiji po prilivu stranih ulaganja. Ukupna

vrednost investicionih projekata u glavnom gradu kreće se oko 3,5 milijarde dolara. Stranim

kompanijama najinteresantnije su uslužne delatnosti – bankarstvo, trgovina, telekomunikacije, ali

i razvoj nekretninai proizvodne grane.

Na teritoriji AP Vojvodine izdvajaju se Južno-bački i Sremski okrug sa

Novim Sadom, Indjijom i opštinama Šimanovci i Pećinci, kao opštinama koje su

privukle najviše SDI.

Od područija južno od Beograda ističu se Kragujevac i Lapovo, a u poslednje vreme i

Niš, kao opštine koje su privukle najveći obim SDI. Za privredu Srbije je veoma važna

investicija italijanskog Fijata u kragujevačku Zastavu, koja će biti zamajac razvoja srpske

privrede.

Regioni u Srbiji, kao i u svetu, razlikuju se po broju stanovnika, BDP/per

capita, stopi privrednog rasta. Regioni koji poseduju veće vrednosti datih pokazatelja imaju i

veće uspehe u prilivu SDI. Geografski položaj regiona ima veoma važnu ulogu pri donošenju odluke o

lokaciji SDI. Veoma bitna je i blizina auto puta. Nivo SDI u pojedinim regionima i opštinama

zavisi u velikoj meri i od ponašanja lokalne administracije i vonenja lokalne ekonomske politike.

Opštine koje obezbede povoljnije uslove poslovanja, kroz recimo bržu registraciju, niže takse i

druge opštinske dažbine, bolju komunikaciju, će imati i više ostvarenih SDI. Za razliku od

područja Vojvodine gde se najveći deo stvari koje su važne za investitore završava na lokalnom

nivou, problem opština južno od Beograda jeste centralizacija potrebne dokumentacije u

republičkim ministarstvima. U opštinama gde se velika većina dokumenata mora završavati u

republičkim ministarstvima i gde su veći troškovi poslovne regulacije, imamo i manji broj

stranih investitora.

Nažalost, u neke regione investicije ne stižu zato što čelni ljudi tih opština nisu iz

trenutno vladajuće političke struje.

7 Bilten najznačajnih investicija u Srbiji - NALED

13

4 . Efekti Stranih direktnih investicija

Efekti SDI se mogu podeliti na direktne efekte i takozvane efekte prelivanja (spillover) efekte.

Direktne efekte klasifikujemo po uticaju na:

Privredni rast

Zaposlenost

Izvoz

Mada je prihvaćeno da postoji veza između brzine privrednog rasta i priliva SDI, smer

uzročno posledične veze nije jasan; veza između ove dve pojave je dokazana, ali pravac u kom

ona deluje nije. Ipak sa sigurnošću se može tvrditi da domaće investicije pozitivno reaguju na

SDI i da se bez obzira na vrstu SDI beleži značajan rast produktivnosti.

Tvrdnja da će SDI automatski dovesti do velikog rasta proizvodnje i zaposlenosti često

može da navede na pogrešne zaključke zato što na nivo zaposlenosti ne utiče nominalan nivo

BDP-a već vrste SDI. Pokazalo se da samo grinfild investicije deluju na povećanje zaposlenosti

na kratak rok, dok recimo SDI koje ulaze u zemlju putem privatizacije mogu dovesti do

otpuštanja radnika i samim tim do povećanja nezaposlenosti. Efekti SDI na zarade su u načelu

pozitivni, pošto TNC u globalu plaćaju više plate nego lokalni poslodavci (barem kada je reč o

visoko kvalifikovanoj radnoj snazi).

SDI najčešće veoma povoljno utiče na izvoz, najbliži primeri za to su kompanije Fiat i

YURA koje u velikoj meri doprinose srpskom izvozu. Ne treba zaboraviti ni kompaniju U.S.

Steal koja je do svog povlačenja iz Srbije bila na vrhu liste izvoznika.

Indirektni efekti ili efekti prelivanja su oni efekti čije rezultate preduzeća investitori nemogu da

prisvoje. Ovi efekti se u načelu dele na intragranske i interganske efekte.

Intragranski efekti prelivanja koji se ponekad nazivaju i horizontalna prelivanja, su

oni efekti prelivanja koji su korisni samo ostalim preduzećima koja su u istojindustriji (grani), o

kojoj god industriji (grani) da se radi: telekomunikacije, bankarstvo, proizvodnja cementa, itd.

Na preduzeća u drugim granama ova prelivanja ne utiču.

Intergranski efekti prelivanja, odnosno vertikalna prelivanja, jesu efekti na lokalna,

odnosno domaća preduzeća u svim drugim granama i za kupce njihovih proizvoda. Uvek postoje

direktne vertikalne veze između preduzeća nastalih kao grinfild SDI i lokalnih preduzeća: njihov

smer može da bude orjentisan naviše i naniže. Veze čiji smer ide naviše znači da preduzeće

nastalo kroz grinfild SDI prodaje svoje proizvode robu i usluge lokalnim preduzećima, kao na

primer, domaćim distributerima i prodavcima, koji potom obezbeđuju ove proizvode

kupcima/potrošačima. Veze čiji je smer naniže znače da lokalna, odnosno domaća preduzeća

obezbeđuju inpute preduzeću nastalom kroz SDI.

Od ključne važnosti je da efekti prelivanja budu uravnoteženi jer Ako su efekti prelivanja

isuviše slabi, celokupne pogodnosti koje generišu SDI svode se praktično na direktne efekte.

Ipak, nije dobro ni da budu previše snažni. Ako su efekti prelivanja suviše snažni, to znači da

investitori ne mogu da prisvoje većinu pogodnosti koje stvaraju, što znači da su im investicioni

prinosi skromni. Jedna od glavnih karakteristika indirektnih efekata je ta da se oni nemogu

14

precizno izmeriti i izraziti u novčanom iznosu. Da li će eksterni efekti biti pozitivni ili negativni

u mnogome zavisi od zemlje domaćina I njenih specifičnih karakteristika8

5. Poslovno okruzenje u Srbiji

Polazne osnove za dobru investicionu klimu su:

a) stabilna politika i vlada koja bi bila u stanju da proizvede stabilne I razumne

ekonomske smernice;

b) izbegavanje preteranih restrikcija (npr. Pristup konvertibilnoj valuti ili režimu

povraćaja profita) i regulacija;

c) postojan i funkcionalan pravni i poreski sistem

5.1.Prednosti koje Srbija pruža stranim investicijama:

Obrazovana jeftina (u poredjenju na druge evropske zemlje) radna snaga koja je

motivisana da radi za stranog investitora.

Najveći procenat stanovnika koji govore engleski jezik (bar osnovni nivo) u jugoistočnoj

i centralnoj Evropi.

Veoma niska stopa poreza na profit preduzeća.

Stabilan bankarski sektor.

Visoke subvencije

Srbija nije članica EU što omogućava veću fleksibilnost poslovanja, takodje, Srbija ima

značajan broj potpisanih spoljnotrgovinskih sporazuma.

Spoljnotrgovinski sporazumi:9

1. Sporazum o stabilizaciji I pridruživanju (SSP) I Prelazni trgovinski sporazum potpisani su 29. Aprila 2008. Godine u Briselu, a ratifikovala ih je Narodna skupština

Republike Srbije 9. Septembra 2008. Godine. Od 1. Februara 2009. Srbija jednostrano

primenjuje Prelazni trgovinski sporazum, Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP)

je međunarodni ugovor, čijim će potpisivanjem Srbija dobiti status države pridružene

Evropskoj uniji. Potpisivanjem ovog ugovora, odnos Srbije i Evropske unije postaje

dvostrano obavezujući, sa tačno utvrđenim pravimaiI obavezama obeju strana. Dve

najvažnije obaveze koje će Republika Srbija preuzeti ovim sporazumom biće

uspostavljanje zone slobodne trgovine i usklađivanje zakonodavstva Republike Srbije sa

pravom EU.

2. CEFTA- Proces liberalizacije tržišta regiona Jugoistočne Evrope započeo je 2001.

Godine potpisivanjem Memoranduma o liberalizaciji i olakšicama u trgovini u Briselu,

pod okriljem Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope i time je otvoren proces pregovora

koji su vodili zaključivanju mreže od 32 sporazuma o međusobnoj liberalizaciji trgovine

industrijskim i poljoprivrednim proizvodima koja je uspostavljena između zemalja

Centralne i Jugoistočne Evrope, odnosno Albanije, Bosne i Hercegovine, Bugarske,

Hrvatske, Makedonije, Moldavije, Rumunije, Srbije I Crne Gore. Ulaskom Bugarske i

8 Detaljnije objašnjeno u Grinfild investicije u Srbiji,B. Begović, B. Mijatović, M. Paunović, D. Popović, CLDS Beograd

2008. Glava III 9 Izvor SIEPA

15

Rumunije u EU 1. juna 2007.godine ove zemlje su izašle iz CEFTA sporazuma.

Sporazum omogućava širenje tržišta za sve proizvode, ali i trgovinu pod istim uslovima

za sve proizvođače, proširuje i modernizuje domen slobodne trgovine, otvara veće tržište

za trgovinu i investicije i stvara institucije nadležne da upravljaju u ovoj oblasti.

Sporazumom je predviđena liberalizacija javnih nabavki i privlačenje investicija u zemlje

potpisnice, a povećava se i šansa za izlazak na evropska tržišta po preferencijalnom,

povlašćenom tretmanu. Za razliku od bilateralnih sporazuma, na osnovu kojih se

primenjivala samo bilateralna kumulacija porekla robe, CEFTA omogućava dijagonalnu

kumulaciju, odnosno kumuliranje porekla robe više zemalja u regionu koja će imati status

domaćeg porekla. Ukoliko proizvod ili neka sirovina iz jedne zemlje CEFTA u drugoj

zemlji bude dorađen ili obrađen promeniće svoje poreklo i u drugu zemlju u okviru

CEFTA biće izvezen kao proizvod te zemlje. 3. EFTA – Vlada Srbije je 17. Decembra 2009. Godine u Ženevi potpisala ugovor o

slobodnoj trgovini sa zemljama članicama Evropskog udruženja slobodne trgovine

(EFTA). Zbog specifične ratifikacione procedure 1. Oktobra 2010. Godine otpočela je

primena Sporazuma između Srbije i Švajcarske i Lihtenštajna, od 1. Juna 2011. Godine

Srbije i Kraljevine Norveške, a od 1. Oktobra 2011. Godine Srbije i Islanda. EFTA je

osnovna 1960.godine u Stokholmu i danas ima četiri članice: Island, Lihtenštajn,

Norvešku i Švajcersku. Ovaj sporazum omogućava izvoz srpskih proizvoda bez carine na

tržište koje broji 13 miliona stanovnika i to je velika šansa ne samo za srpske proizvođače

i izvoznike, već i šansa za privlačenje novih stranih investicija, s obzirom da investicije

koje su stigle iz zemalja EFTA sporazuma iznose oko dve milijarde evra, a očekuje se još

više investicija. 4. Sporazum o slobodnoj trgovini Rusije i Srbije (tada SRJ) potpisan je 28. Avgusta 2000.

Godine radi produbljivanja i unapređenja uzajamne trgovinsko ekonomske saradnje.

Srbija je jedina država u Evropi, pored nekih članica Zajednice nezavisnih država (ZND),

koja ima potpisan Sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom. Sporazum propisuje da se

za robu, za koju se može dokazati da je poreklom iz Srbije (koja ima više od 50%

sadržaja iz Srbije), ne plaća carina kada je namenjena za tržište Rusije, osim ako nije

izuzeta iz režima slobodne trgovine. Sporazum je jedan od najvažnijih aduta koje Srbija

ima u privlačenju stranih ulaganja u odnosu na druge zemlje, s obzirom da slobodnu

trgovinu sa Rusijom, osim bivših sovjetskih republika nema više nijedna zemlja na svetu.

Lista proizvoda na koje se ne primenjuje režim o slobodnoj trgovini se menja svake

godine. Na toj listi su I automobili zbog toga što Rusija štiti sopstvenu auto industriju. 5. Sporazum o slobodnoj trgovini između Republike Srbije i Republike Belorusije

potpisan je 31. Marta 2009. Godine u Minsku. U cilju usklađivanja režima trgovine

između Republike Srbije i država članica Carinske unije Republike Belorusije, Republike

Kazahstan i Ruske Federacije, Vlada Republike Srbije i Vlada Republike Belorusije

potpisale su Protokolo o izmeni i dopuni Sporazuma o slobodnoj trgovini 15.6.2011.

godine. Protokolom je predviđen spisak proizvoda koji su izuzeti iz režima slobodne

trgovine, kao i pravila o određivanju zemlje porekla robe. 6. OSP – Spoljnotrgovinska razmena sa Sjedinjenim Američkim Državama velikim delom

se odvija na osnovu Opšteg sistema preferencijala (OSP), koji je odobren Srbiji 1. Jula

2005. Godine. 21. Oktobra predsednik SAD-a Barak Obama potpisao je trgovinske

ugovore, i time potvrdio odluke Senata i Kongresa, čime se vraća OSP status svim

16

zemljama koje su posedovali ovu trgovinsku povlasticu. Ovim se kompanijama iz Srbije

produžuje bescarinski uvoz na preko četri hiljada artikala u SAD do 31. Jula 2013.

Kongres je potvrdio da će svim kompanijama koje uvoze robu iz zemalja na listi OSP

preferencijala biti retroaktivno isplaćena potraživanja za carine za celu 2011. Godinu.

OSP je program odobravanja trgovinskih povlastica koje SAD dodeljuju svojim

trgovinskim partnerima u cilju podrške njihovom ekonomskom razvoju, a trenutno ga

koristi više od 140 zemalja. Među tim zemljama je i Srbija kojoj je omogućen bescarinski

pristup na 1,3 triliona dolara vrednom tržištu SAD. Program OSP obezbeđuje

preferencijalni bescarinski tretman za više od 4.650 proizvoda, uključujući većinu

finalnih proizoda I poluproizvoda, kao I pojedine poljoprivredne proizvode i sirovine.

Određeni osetljivi proizvodi, kao što su većinom tekstilni i proizvodi od kože i obuća,

nisu uključeni u OSP bescarinski tretman. Roba treba da zadovolji i kriterijum porekla, tj.

Mora da bude proizvedena u Srbiji sa najmanje 35% vrednosti i da bude direktno

isporučena iz Srbije.

7. Sporazum sa Turskom – Na Ekonomskom samitu u Istanbulu, Srbija I Turska su 1. Juna

2009. Godine potpisale Sporazum o slobodnoj trgovini, koji se od 1. Septembra 2010.

Godine primenjuje po modelu asimetrične liberalizacije trgovine u korist srpske strane.

To je šansa za srpske izvoznike da izvoze robu bez carine u Tursku, na tržište od 75

miliona stanovnika. Ovim Sporazumom srpski privrednici, zahvaljujući dijagonalnoj

kumulaciji, mogu da nabavljaju sirovine i poluproizvode, prerarađuju ih u Srbiji i dalje

plasiraju u EU, Tursku i zemlje CEFTA bez carina ili sa preferencijalnim carinama.

Prilikom pregovora sa turskom stranom, posebno je zaštićena poljoprivreda, sektor

tekstilne industrije i crna i obojena metalurgija, tako da će tu biti zadržane više stope za

uvoz tih proizvoda iz Turske, dok Srbija dobija mogućnost da odmah izvozi svoju robu

bez carine za sve industrijske proizvode.

8. Sporazum o slobodnoj trgovini Srbije I Kazahstana potpisan je 7. Oktobra 2010. Godine

i privremeno se primenjuje od 1. Januara 2011. Godine. Sporazum je zaključen radi

unapređenja I produbljivanja uzajamne trgovinsko-ekonomske saradnje.

5.2.Problemi sa kojima se suočavaju strani investitori

Glavno ograničenje za ozbiljniji priliv stranih direktnih investicija je još prisutan

visok nivo političkih i ekonomskih rizika u zemlji. Pored toga što je došlo do demokratizacije

društva, čime su politički rizici smanjeni, ostali su problemi vezani za status Kosova. Ekonomski

rizici su takođe izuzetno visoki pre svega zbog toga što proces tranzicije ima relativno mali

napredak u odnosu na ono što je pred nama, pa su troškovi poslovanja i dalje visoki. Nedovoljna

izgrađenost infrastrukture predstavlja najskuplji problem sa kojim se suočavamo. Optimizam da

će strani kapital, donacije i zajmovi ubrzati rešavanje ovog problema su samo delimično

opravdani, jer priliv stranog oficijalnog kapitala je sporiji nego što smo mi očekivali. To će biti

najduže prisutan i ekonomski najteže rešiv problem za Srbiju.

Prisutan je još čitav niz problema; Sistemska korupcija koja je zahvatila sve slojeve

ionako preglomazne administracije koja i pored svoje brojnosti nije u stanju da adekvatno

odgovori zadatku. Takodje, preveliki broj dokumenata neophodnih za otpočinjanje posla,dugo

čekanje dozvola kao i ponekad gotovo arhaični propisi vrlo često odvraćaju strane investitore od

namere da dodju u Srbiju.

17

6. Strategija Vlade Republike Srbije za podsticanje i razvoj stranih investicija

U Strategiji za privlačenje stranih direktnih investicija, koju je usvojila srpska Vlada,

naglašava se da postoje četiri osnovne grupe prepreka za SDI u Srbiji:

1. Zakonodavni problemi

a) Vlasništvo nad gradskim građevinskim zemljištem i drugi problemi u vezi sa

zemljištem;

b) Potreba za znatnim poboljšanjem i modernizacijom sudskog sistema;

c) Potreba za sveobuhvatnijim zakonodavnim promenama;

d) Reforma zakonodavstva koje uređuje izgradnju (uređenje zemljišta);

e) Sistem naknada i taksi za korišćenje zemljišta narušava konkurentnost Srbije

stvara nesigurno poslovno okruženje.

2. Ograničeni institucionalni kapaciteti za sprovođenje reformi i za strateško

planiranje i marketing

a) Potreba da se sva pitanja vezana za investicije učine prioritetom za sve državne

institucije;

b) Potreba da se jačanju kapaciteta za promociju investicija, strateško planiranje i

formulisanje državnih politika dodeli prioritetni status;

c) Potreba da se poboljša izdavanje dozvola za izgradnju, odnosno uređenje

zemljišta razradom načela jednog šaltera

d) Potreba da se pruži podrška privatnom sektoru i obrazovnom sistemuu čitavom

procesu reforme.

3. Kasni početak reformi, neadekvatna infrastruktura i ograničen pristup merama

za unapređenje konkurentnosti

a) Potreba da se ubrza proces ekonomskih reformi, uvođenje modernog

regulatornog okvira i privatizacija velikih državnih preduzeća;

b) Potreba da se razviju industrijski i tehnološki parkovi;

c) Potreba da se poboljša pristup i smanje troškovi administriranja za akreditaciju,

kontrolu kvaliteta, sertifikaciju i pristup ostalim međunarodnim standardima.

4. Potreba za boljim razumevanjem važnosti SDI i izrada programa koji su

osetljivina potrebe Investitora i precizno usmerenog nacionalnog programa za promociju

investicija.

Prioritetni cilj Strategije podsticanja i razvoja stranih ulaganja jeste da skrene

pažnju na postojece slabosti i stvori povoljnu klimu i okvir za privlačenje, zadržavanje i

širenje međunarodno konkurentnih i ka izvozu usmerenih stranih uglaganja kao dopune

razvoju sektora malih i srednjih preduzeća i tekućim novim ulaganjima u okviru programa

privatizacije.

Vlada RS je, pri definisanju Strategije, uočila pet osnovnih pravaca u kojima bi

trebalo da se kreću konkretne aktivnosti podsticanja stranih ulaganja. To su:

1. Unutrašnja usmerenost. Ovde se najpre misli da reforme zakonodavnih i

administrativnih prepreka na koje strani investitori nailaze, zatim jačanje institucionalnih

18

kapaciteta kako na nacionalnom, tako i na (i posebno na) opštinskom nivou, jačanje

komunikacija između organa vlasti i privatnog sektora, deregulaciju i liberalizaciju

telekomunikacija poboljšanje infrastrukture, unapređenje pristupa zemljištu, kao i unapređenje

obrazovnog sektora.

2. Spoljašnja usmerenost. Spoljašnja usmerenost na prvom mestu potencira privlačenje i

promociju investicija i to putem kampanje za unapređenje slike Srbije u svetu i uvođenjem

olakšica za investitore. Strategija veliku važnost daje određivanju ciljne publike, što naravno

može drastično da poveca efikasnost i u krajnjoj liniji uštedi veliki novac poreskih obveznika.

3. Regionalni razvoj. Što su SDI ravnomernije rasporedjenje to je razvoj regiona

ujednačeniji. Ravnomeran razvoj svih regiona veoma je bitan za Srbiju kako bi se sprečio trend

migracija stanovništva ka nekoliko velikih gradskih centara (Beograd, Novi Sad, Kragujevac,

Niš). Dugoročno po Srbiju ovakav trend može biti veoma opasan zbog činjenice da njene

pogranične teritorije mogu ostati slabo naseljene.

4. Dostupnost zemljišta sa infrastrukturom i objektima.

5. Koncesije - Što se tiče koncesija, potpuno je jasno da da izražena potreba za

koncesionim finansiranjem postoji u slučajevima istraživanja i eksploatacije mineralnih resursa,

izgradnje i upravljanja drumskom saobraćajnom infrastrukturom, infrastrukturom železnice,

objektima vazdušnog i vodnog saobraćaja, održavanja i upravljanja postrojenjima iz oblasti

energetike i telekomunikacija, turističke infrastrukture i sportsko-rekreativnih objekata, banjskih

centara, termalnih izvora i slično.

Na kraju izlaganja strategije za privlačenje investicija neophodno je spomenuti dve vrlo

bitne organizacije

1. Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA)10

pomaže preduzećima

pri obavljanju poslovnih i investicionih aktivnosti u Srbiji. SIEPA vrši istraživanja i obezbedjuje

resurse kako bi strani investitori mogli da donesu prave odluke i da uspešno izvrše ulaganja.

Skupština Republike Srbije je 28.2. 2001.godine osnovala SIEPA kao nezavisno pravno lice.

Mandatom ove agencije obuhvaćene su sledeće aktivnosti:

• Istraživanje i analiza poslovnog okruženja u Srbiji

• Izrada informativnih publikacija koje bi omogućile stranim preduzećima da

lakše posluju u Srbiji

• Analize sektora

• Pomoć preduzećima i investitorima oko pribavljanja dozvola i licenci

• Pomoć srpskim izvoznicima na međunarodnom tržištu

• Upoznavanje potencijalnih investitora sa mogućnostima Braunfild i

Grinfild investicija

• Održavanje baze podataka o izvozu

• Pomoć srpskim preduzećima da maksimalno iskoriste svoje konkurentne prednosti

• Pružanje savetodavnih usluga Vladi u pogledu mogućih promena pravnog i

zakonodavnog okvira koji se odnosi na investicije i izvoz.

2. Nacionalna agencija za lokalni ekonomski razvoj - NALED11

NALED je jedina poslovna asocijacija koja u svom članstvu okuplja predstavnike sva tri sektora

društva – kompanije, opštine i NVO, koji zajedno rade na poboljšanju uslova za lokalni

10

Izvor: SIEPA 11

Izvor: www.naled- serbia.org

19

ekonomski razvoj i poslovanje u Srbiji. Jedinstvenost NALED-a ne ogleda se samo u

raznovrsnoj strukturi članova, već i u činjenici da je, osim članskog udruženja, NALED i

organizacija civilnog društva (NVO).

NALED sprovodi različite projekte i na taj način svojim članovima pruža dodatne vrednosti. Za

sve što ulože u NALED članovi dobijaju dvostruko više, jer je prihod od članarine pokriven

jednakom vrednošću donatorskih sredstava.

Misija i ciljevi:

Misija NALED-a je unapređenje privrednog ambijenta Srbije kroz institucionalne reforme uz

aktivno učešće i saradnju privrede, opština i građana.

Sve aktivnosti NALED-a usmerene su na realizaciju konkretnih ciljeva koji proizilaze iz misije:

1. Promocija investicija i podrška postojećoj privredi

2. Pravne reforme uz učešće privrede

3. Jačanje kapaciteta opština

20

7. Zaključak

Na kraju kada posle dvanaest godina posmatramo sve promene koje su zadesile srpsku

ekonomiju možemo da primetimo značajne promene. Iako su prosečna plata i penzija u Srbiji i

dalje prilično niske sada barem stižu na vreme, standard gradjana je nesumnjivo poboljšan makar

na taj način što je obezbedjeno normalno snabdevanje električnom energijom i gorivom.

Sa aspekta monetarne politike i finansijkog sektora postignuto je zaista mnogo. Devizne

rezerve su stabilne i na vrlo visokom nivou. Devizni kurs je takodje relativno stabilan zato što

Narodna banka Srbije redovno interveniše na deviznom tržištu. Ipak, prisutna je konstantna

depresijacija domaće valute zbog slabosti ekonomije. Inflacija iako visoka u ovoj godini

generalno je predvidiva; ne postoji mogućnost hiperinflacije. Bankarski sektor je možda i najviše

reformisan. Stepen nezavisnosti NBS je značajno povećan (iako je nedavno usvojeni zakon po

mišljenju stručnjaka korak u nazad po tom pitanju.). Finansiranje deficita iz primarne emisije je

zakonom zabranjeno. Jedini nedostatak u pogledu NBS je pitanje guvernera koji iako nije

formalno član nijedne političke stranke uvek bude promenjen kada se promeni vlast. Odluka koja

predstoji sadašnjim monetarnim vlastima je kako rešiti probleme gradjana koji su zaduženi u

švajcarskim francima. Što se tiče sektora poslovnih banaka; on je većim delom privatizovan i to

pomalo euforično s obzirom da na tržištu sada posluje 31 komercijalna banka a da sa druge

strane Srbija nema razvojnu banku. Finansijko tržište polako počinje da se razvija. Broj usluga

koje banke pružaju stalno se povećava. Druge finansijske institucije kao što su lizing kompanije i

osiguravajuća društva postepeno zauzimaju svoje mesto na tržištu. Oživela je i beogradska berza.

U potpunosti je realizovan cilj liberalizacije spoljne trgovine sa 7 značajnih trgovinskih

sporazuma.

Konsolidacija javnih finansija tek predstoji pošto je u periodu od 2008-2012.

neodgovornim trošenjem još više produbljen javni dug. Najteži zadatak će biti konsolidacija PIO

i zdravstvenog fonda.

Imajući sve rečeno u vidu teško je pronaći argument koji bi govorio protiv stranih

direktnih investicija. Naravno da kao i sve ostalo one stvaraju po neki negativan efekat ali bez

obzira na to njihov doprinos je ogroman.

Ipak, stanje u Srbiji je daleko od idiličnog pa čak i daleko od dobrog. Ostaju veliki

problemi korupcije, birokratije i loših propisa koji usporavaju dotok novih investicija.

Medjutim, najveći problem Srbije ipak leži u politici. Vodjenje politike u Srbiji zasniva

se na jeftinim parolama za dnevnu upotrebu koje su umotane u tobožnji patriotizam. Takodje,

prisutna je “kratkovidost” kada je u pitanju ekonomska politika. Pogledi na svet kako prema

zapadu i EU tako i prema istoku su dogmatskog karaktera.

Članstvo u EU kome se teži “bez alternative” je,nažalost, na veoma dugačkom štapu koji

neprestano izmiče. Umesto što se političari trude da dobiju fiktivne datume svu svoju snagu bi

trebalo da usmere na poboljšanje poslovnog okruženja u Srbiji i poboljšanju konkurentnosti kako

bi se povećao broj stranih investitora ali i olakšalo poslovanje domaćim privrednicima.

Treba dakle raditi na ekonomskoj integraciji i standardizaciji, nakon toga pitanje političke

integracije u EU doći će samo od sebe pod uslovom da to političko članstvo u EU gradjani Srbije

budu želeli.

21

8.Literatura

Grinfild investicije u Srbiji,B. Begović, B. Mijatović, M. Paunović, D.

Popović, CLDS Beograd 2008.

Dimitrijević, M., Strane direktne investicije, SIEPA, Beograd, 2000

M. Đorđević, P. Veselinović, Makroekonomski aspekl procesa tranzicije u

Srbiji - rezultati i perspektive, Ekonomska analiza, Beograd, 2006

Dr. Boban Dašić EKONOMSKI HORIZONTI, 2011, 13, (1) str. 27-42

Ćulibrk, M., Egzotične zemlje poreski raj, www.dnevnik.co.rs.arhiva Kovačević, R., Oblici i mehanizmi stranih ulaganja, Univerzitet BK,

Beograd, 2000

Rosić, I., Veselinović, P., Osnovi ekonomije, Univerzitet Singidunum,

Beograd, 2006

Vidas-Bubanja, М., Metode i determinante stranih direktnih investicija,

Institut ekonomskih nauka, Beograd, 2008.

Web sajtovi:

www.pks.com, Privredna komora Srbije, Strane investicije u Srbiji, 2009.,

www.pressonline.rs, U Srbiju dolaze dve milijarde evra investicija, Press, Beograd,

www.siepa.gov.rs, SIEPA,

www.pks.com, SDI u Srbiji, Centar za razvoj, restruktuiranje i privatizaciju,

www.naled- serbia.org