Sto godina od srpskog dana u SAD Kako iskoristiti …...Sto godina od srpskog dana u SAD Istorija i budu}nost Po{tovani ~itaoci, Godine 1918, 28. jula, na Srpski dan, zastava Srbijevijorila

S t o g o d i n a o d s r p s k o g d a n a u S A D

Istorija i budu}nostIstorija i budu}nost

Po{tovani ~itaoci,Godine 1918, 28. jula, na Srpski dan, zastava Srbije

vijorila se nad Belom ku}om. Dodatak koji ~itateobeleàva stogodi{njicu tog doga|aja, i objavljen jeu saradnji na{eg projekta i dnevnog lista Danas.

Projekat Istorija srpsko-ameri~kih odnosa: kakoiskoristiti istoriju za bolju budu}nost? sprovodeCentar za dru{tveni dijalog i regionalne inicijative(CDDRI), Fakultet politi~kih nauka Univerziteta uBeogradu i Centar za studije SAD, od septembra2017. Cilj projekta je da na akademski na~in, krozistraìvanja i faktografiju, prezentuje istorijuodnosa dve dràve od uspostavljanja

diplomatskih odnosa 1882. do danas. Koriste}iistorijske ~injenice, èlimo da pokre}emo iusmeravamo debatu u pravcu pronalaènjana~ina za kori{}enje istorijskih lekcija u kreiranjubudu}nosti i za napredak odnosa dve dràve.

Tokom projekta, sproveli smo razli~iteaktivnosti koje su bile usmerene ka ispunjavanjugorenavedenog cilja. Organizovali smo brojnedebate {irom Srbije, na kojima smo sazainteresovanim gra|anima razgovarali o temiprojekta. Tako|e, uradili smo istraìvanje me|ustudentima u Srbiji, ispitav{i njihove stavove ipercepciju o odnosima Srbije i SAD.

Navedeno istraìvanje pokazalo nam je da oko80 odsto ispitanika smatra da su Srbija i SAD imaliprete`no negativne odnose dosad, {to jesuprotno istorijskim ~injenicama. Iako nam jejasno da ovakvu percepciju izazivaju doga|aji izskorije pro{losti, smatrali smo va`nim da sve~injenice o istorijatu odnosa budu stalno izloènei dostupne javnosti.

Zbog toga, po~etkom jula 2018. lansirali smoveb-sajt Na{a pri~a: srpsko-ameri~ki odnosi krozvekove koji }e graditi kolekciju interaktivnihsadràja, i biti vaàn resurs za saznavanje i u~enje

o svim va`nim istorijskim doga|ajima i li~nostimakoji su obeleìli odnose dve dràve i naroda. Na{sajt se nalazi na veb adresi www.nasa-prica.rs.

Ovim putem èlim da otvorim pozivzainteresovanima koji èle da doprinesu na{imistraìvanjima, bilo kroz li~ni anga`man ili krozposedovanje arhivske gra|e koja bi jo{ vi{eosvetlila odnose dve zemlje u pro{losti.

Du{an Lj. Milenkovi}, predsednik UO CDDRI

Kako iskoristiti istorijuza bolju budu}nost?

Telegram poslanikaMihailovi}a Vladi na Krfu(Izvor: Arhiv Srbije)

Podizanje zastaveKraljevine SHS prilikom

ceremonije obeleàvanjaDana nezavisnosti u

Va{ingtonu (Izvor: Libraryof Congress)

Dodatak objavljen uz podršku AmbasadeSjedinjenih Ameri~kih Dràva u Srbiji

subota/nedelja, 28-29. jul 2018.2a

Srpsko-ameri~ki odnosi od uspostavljanja diplomatskih odnosa do ulaska SAD u Prvi svetski rat 1917.

Putovanje u ~etiri faze

O dnosi Sjedinjenih Ameri~kih Dràva iSrbije u razdoblju od uspostavljanja doulaska SAD u rat na strani sila Antante, 6.

aprila 1917. mogu se podeliti na ~etiri faze. Uprvoj fazi koju moèmo nazvati fazom po~etnihuzajamnih propitivanja i koja traje od zavr{etkaameri~kog gra|anskog rata do priznavanjanezavisnosti Kraljevine Srbije na Berlinskomkongresu 1878, dve strane shvataju da je uobostranom interesu da se odnosi uspostave.Druga faza koju naslovljavamo kao uspostavljanjezvani~nih diplomatskih odnosa traje od jeseni1878, kada ameri~ki poslanik u Be~u, Dòn AdamKason, predlaè dràvnom sekretaru SAD u tovreme, Vilijamu Maksvelu Evartsu uspostavljanjezvani~nih diplomatskih odnosa sa Srbijom, pa dostupanja na snagu Trgovinske i konzularnekonvencije 27. decembra 1882. Tre}a faza ovihodnosa pokriva period od zvani~noguspostavljanja diplomatskih odnosa Srbije i SADpa do izbijanja Prvog svetskog rata. êtvrta iposlednja faza pokriva odnose dva aktera uperiodu od izbijanja Prvog svetskog rata krajemjula 1914, do ulaska SAD u rat u aprilu 1917.godine.

Srbija i SAD: 1865-1878 - faza po~etnih propitivanja

Posle zavr{etka Gra|anskog rata 1865,Amerikanci kao industrijska i trgova~ka sila uusponu, u potrazi za novim trì{tima i znanjima ospoljnom svetu, po~inju intenzivnije da se bave ina{im regionom. Tako ameri~ki konzul uBukure{tu, Luj epkej obave{tava Stejtdepartment da se Srbija u prole}e 1867. oslobodilasvoje zavisnosti od Turske i da po{to druge va`nezemlje poput Rusije, Francuske, Engleske, Austrije,Pruske i Italije imaju svoje predstavnike uBeogradu, to treba da u~ine i Sjedinjene Dràve.Tada{nji dràvni sekretar, Vilijam Sevard prihvatapredlog i epkej kontaktira srpskog diplomatskogpredstavnika u Bukure{tu, Kostu Magazinovi}a dasrpska vlada predloì odgovaraju}u li~nost koja biobavljala funkciju ameri~kog konzularnog agentau Beogradu a najbolje bi bilo kada bi taj posaoobavljao neko ko ima ameri~ko dràvljanstvo.Ipak, srpska vlada u svom odgovoru predlaè da seêpkejeva ingerencija pro{iri i na Srbiju i da onbude konzularni agent SAD akreditovan i kodsrpskog kneza, Mihaila Obrenovi}a. Naàlost,nekoliko meseci kasnije, 10. juna 1868. de{ava seubistvo kneza Mihaila a istovremeno li~neambicije da bude ameri~ki konzul u mnogoatraktivnijoj Budimpe{ti vode epkeja u potpunodrugi smer. Ova dva doga|aja na neki na~inprekidaju i zamrzavaju dalje zvani~ne kontakte,premda }e, {to je kuriozitet u diplomatskoj praksi,na{ predstavnik u Bukure{tu, ve} pomenuti KostaMagazinovi}, jedno vreme izme|u epkejevogodlaska iz Bukure{ta i dolaska novog ameri~kogkonzula, biti neko vreme i ameri~ki otpravnikposlova to jest bi}e mu poverena konzularna

imovina i sama arhiva SAD u Bukure{tu na~uvanje. Tako, {to zbog unutarpoliti~kih previranjau Srbiji, {to zbog promenjenih li~nih ambicijaêpkeja ali i ~injenice da Srbija jo{ uvek nije bila upotpunosti nezavisna od Turske, u narednih desetgodina, uprkos burnim de{avanjima na Balkanu,nije bilo nikakvih zna~ajnih pomaka u zvani~nimodnosima dva aktera.

Faza uspostavljanja zvani~nih diplomatskih odnosa Srbije i SAD:1878-1882.

Klju~ni doga|aj koji }e ubrzati uspostavljanjezvani~nih odnosa bi}e Berlinski kongres iz 1878,~ijim odlukama, izme|u ostalog, Rumunija, CrnaGora i Srbija dobijaju nezavisnost. Po re~imaakademika Dragoljuba @ivojinovi}a, „nezavisnostje, pored ostalog, omogu}avala uspostavljanjepunopravnih diplomatskih i konzularnih odnosa izaklju~enje trgovinskih konvencija sa drugimzemljama“. Srbija }e tokom narednih nekolikogodina zaklju~iti takve ugovore sa najzna~ajnijimdràvama tog vremena, koji su uprkos ograni~enojtrgovini sa njima, imali veliki politi~ki zna~aj zajednu zemlju koja tek traì svoje mesto name|unarodnoj sceni. U tom smislu, nastavakprekinutog propitivanja sa SAD, zapo~et decenijuranije, bio je sasvim logi~an korak. Inicijativa je iovog puta do{la sa ameri~ke strane tako {to je

ameri~ki poslanik u Be~u, Dòn Adam Kason, unekoliko navrata ukazao tada{njem dràvnomsekretaru, Edvardu Evartsu, da bi Sjedinjene Dràvepoput drugih velikih sila trebalo da obrate pa`njuna novostvorene balkanske dràve, izme|u ostalogi na Srbiju. U Evartsovom odgovoru jasno se vidi dazvani~ni Va{ington ozbiljno shvata savete svogposlanika u Be~u i Kason dobija odre{ene ruke dakrene u pregovore sa Srbijom oko zvani~noguspostavljanja diplomatskih odnosa. U kontaktimaKasona i sekretara srpskog poslanstva u Be~u, PetraSteji}a, dolazi i do dogovora da Kason posetiBeograd, {to }e on i u~initi u oktobru 1879. Tomprilikom on }e se sastati sa predsednikom Vlade,Jovanom Risti}em, ministrom finansija VladimiromJovanovi}em i drugim va`nim zvani~nicima. Iako jeprilikom tih susreta razmatran nacrt ugovora oodnosima dve strane, ni{ta kona~no nijedogovoreno jer je srpska vlada imala dostaprimedbi na sam nacrt. Iako }e Amerikanci vrlobrzo odgovoriti na primedbe srpske strane, ~itavproces ponovo stagnira sve do jula 1880, kada novisrpski poslanik u Be~u, Filip Hristi} obave{tavapredsednika srpske vlade Jovana Risti}a da mu jeKason traìo nacrt trgovinskog ugovora kako bi gauputio ameri~koj vladi, {to je srpska strana poslalasredinom oktobra. Ipak stvari se dodatnokomplikuju kad negde ba{ u to vreme Risti}evavlada podnosi ostavku zbog sukoba sa kraljemMilanom zbog nepristajanja na ustupke upregovorima sa Austrougarskom. Liberalnu vladuJovana Risti}a menja naprednja~ka Vlada MilanaPiro}anca a ministar inostranih dela i finansijapostaje edomilj Mijatovi}. Tako|e, promene sede{avaju i na ameri~koj strani, kad se u procespregovora uklju~uje novi akter, Judìn Skajler,novopostavljeni ameri~ki generalni konzul u

Bukure{tu. Skajler ubrzo postaje glavni pregovara~u ima Vlade Sjedinjenih Dràva, mada Kason ostajeva`na figura, pogotovo u kontaktima sa zvani~nimVa{ingtonom. Mijatovi} zvani~no predlaè daVlada SAD imenuje svog predstavnika u Beograduuz izvinjenje {to srpska vlada, zbog nedostatkasredstava, to ne}e mo}i da uradi u Va{ingtonu.Po{to se Kason vra}a u SAD gde }e postati ~lanKongresa, pregovore oko konzularne i trgovinskekonvencije preuzima Skajler. Budu}i da su unovembru 1880. odràni predsedni~ki izbori u SADi da je do{lo do promene administracije, pregovorise prekidaju sve do maja naredne godine. Radiokon~anja pregovora Skajler, uz ovla{}enja koja jedobio od novog dràvnog sekretara DèmsaBlejna, dolazi u Beograd u junu 1881. i pregovori seuspe{no okon~avaju. Dokumenti se {alju uVa{ington na odobrenje, i posle dobijenog zelenogsvetla iz SAD 14. oktobra 1881, Skajler i Mijatovi}stavljaju svoj potpis na dva dokumenta: Konvencijukoja odre|uje prava imuniteta i privilegijekonzularnih agenata i Ugovor o trgovini i plovidbiizme|u Srbije i Ujedinjenih Dràva Ameri~kih.Tokom naredne godine, Narodna skup{tina Srbije iSenat SAD ratifikova}e oba ova dokumenta. SenatSAD je ove ugovore usvojio na sednici od 5. jula1882. a predsednik ester Artur je svoj potpis naova dva dokumenta stavio devet dana kasnije.Narodna skup{tina Srbije ratifikovala je ove

sporazume na sednici odrànoj 15. novembra1882. Ugovori su stupili na snagu 27. decembra istegodine, {to se kod nas i uzima kao zvani~ni datumuspostavljanja diplomatskih odnosa izme|u dvedràve. Na zvani~nom sajtu Stejt departmenta sepak, kao zvani~ni datum uzima 10. novembar 1882,kada je ameri~ki generalni konzul Skajler, predaoakreditive Vladi Srbije.

Odnosi Srbije i SAD od zvani~nog uspostavljanja diplomatskih odnosa do izbijanja Prvog svetskog rata

Godine koje }e uslediti, naàlost, ne}e ispunitisna`na o~ekivanja za neku veliku saradnju. Pore~ima profesora Ranka Petkovi}a, „u stvari,uspostavljanjem odnosa regulisani su tokovislaba{ne me|usobne ekonomske razmene, kao ine{to razvijeniji me|uljudski kontakti, naro~itokad je re~ o odlasku na{ih gra|ana na rad u SAD“.Ljudi poput Nikole Tesle ili Mihajla Pupinapredstavljaju u to vreme glavnu sponu izme|udva naroda i dve dràve. SAD su u to vremeuglavnom okrenute globalnom usponu koje jekrunisano pobedom u ratu protiv [panije 1898. ide facto ulaskom u rang najve}ih svetskih sila.Jedini zvani~ni dokument koji se potpisuje u tovreme je Konvencija o izdavanu krivaca izme|uKraljevine Srbije i SAD, od 25. oktobra 1901.odnosno 13. maja 1902, {to je datum kada jezvani~no stupila na snagu. U vreme burnihzbivanja na na{im prostorima u prvoj deceniji 20.veka, ameri~ko zvani~no prisustvo na ovimprostorima nije bilo veliko {to na najbolji na~inilustruje ~injenica da njihovi zvani~ni poslanici nisuni boravili ovde ve} su kako tvrdi akademik

@ivojinovi}, „ìveli u Atini, a samo povremenopose}ivali ove zemlje... U Beogradu su posloveposlanika obavljali konzul ili vicekonzul, dok naCetinju nije bilo njih. esto su se posete poslanikasvodile na puku formalnost“. Tako|e, trebanaglasiti da je zvani~ni Va{ington, svestan situacijeda nema velikih interesa u Srbiji, uglavnom slediopolitiku ostalih evropskih vlada prema ovimprostorima, {to je bio slu~aj i prilikom prevrata1903. i promene dinastije u Srbiji. Ta izvesnauzdrànost prema Srbiji bi}e primetna i u vremeBalkanskih ratova, premda }e se u ameri~koj{tampi pojaviti veliki broj natpisa o ovomde{avanjima, a na{i ugledni pojedinci poputMihajla Pupina ili organizacije kao {to je bila Srpskasloga istupa}e vrlo ~esto u cilju za{tite srpskihinteresa i predstavljanja ameri~koj javnostistvarnih ciljeva Srbije. U tom smislu Pupina }esrpska vlada 1912. imenovati za po~asnog konzulaSrbije u Sjedinjenim Dràvama.

Odnosi Srbije i SAD od izbijanja Prvog svetskog rata do ulaska SAD u rat 1917.

Doga|aj koji je stvari promenio iz korena bilo jeotpo~injanje Prvog svetskog rata. Iako je PredsednikVudro Vilson, „oklevao da se uplete u sukob koji nijerazumeo“, SAD su prisko~ile u pomo} jednomgeografski dalekom narodu koji je do ivljavao

uàsna stradanja. Ne ~ekav{i da postanemozvani~ni saveznici u ratu protiv Centralnih sila, ljudipoput Ri~arda Stronga koji je bio na ~elu MisijeCrvenog krsta u Srbiji 1915, Mejbel Danlop Gruji},koja je osnovala de~ju bolnicu u Ni{u i Srpskipotporni fond, Jelene (Helen) Lozani} Frotingemkoja je zajedno sa svojim muèm DònomFrotingemom kompletno opremila bolnicu uSkoplju u vrednosti od 200.000 tada{njih dolara, imnogi drugi ~ija imena zbog nedostatka prostorane moèmo pomenuti, zlatnim su slovima ispisaliistoriju odnosa dva naroda i dve dràve. [to se ti~epoliti~kih odnosa, najvi{e je uradio Pupin, koji jeodmah po izbijanju rata krenuo u prikupljanjepomo}i i dobrovoljaca za rat na strani Srbije, budu}ida neke vrste zvani~nih odnosa nije bilo jer je naprimer srpski poslanik stigao u Va{ington tek krajem1916. Iako je u SAD delovalo Jugoslovensko narodnove}e koje je trebalo da obave{tava ameri~kuadministraciju o svojim ciljevima, sasvim je jasno dase Vilsonova politika u velikoj meri razlikovala uodnosu na ono {to je Vlada Srbije planirala. Naime,Vilsonovi po~etni planovi za zaklju~enje separatnogmira sa Austrougarskom nai{li su na izri~itoodbijanje na{e strane i samog Pa{i}a. Ipak, sve ovo uvelikoj meri biva dodatno zakomplikovano ali ipromenjeno zvani~nim ulaskom SAD u Prvi svetskirat, 6. aprila 1917. godine.

Prof. dr Dragan R. Simi} je dekan FPNUniverziteta u Beogradu, osniva~ i direktor

Centra za studije SAD FPN, {ef masterakademskih studija SAD na FPN

Mr Dragan @ivojinovi} je sekretar Centra zastudije SAD FPN Univerziteta u Beogradu,

sekretar master studija SAD na FPN

Sto godina od srpskog dana u SAD

Dragan R. Simi}

Dragan @ivojinovi}

Klju~ni doga|aj koji }eubrzati uspostavljanjezvani~nih odnosa Srbije iSAD bi}e Berlinski kongres iz 1878, ~ijimodlukama, izme|u ostalog,Rumunija, Crna Gora iSrbija dobijaju nezavisnost

Ljudi poput Mihajla Pupina i Nikole Tesle predstavljaju glavnu sponu izme|u dva naroda i dve dràve, u periodu od zvani~nog uspostavljanja diplomatskih odnosa Srbije i SAD do izbijanja Prvog svetskog rata

subota/nedelja, 28-29. jul 2018.4a 5asubota/nedelja, 28-29. jul 2018.

Potpredsednik je Misiju predstavio kao„predstavnike slobodnih ljudi... ljudi kojisu gotovo {est vekova, u smrtnoj borbi saAustrijancima i Turcima, ispisivali krvljusvojih sinova, na zelenoj strani svakeplanine i doline Balkana, besmrtni krikPatrika Henrija“ (Patrik Henri je na Drugojkonvenciji u Virdìniji 1775. odrào ~uvenigovor Dajte mi slobodu ili mi dajte smrt).Jelena Lozani}, k}erka Sime Lozani}a,jednog od ~lanova Misije, navodi da su igalerije sale Senata bile „pune sveta“.Vesni} je u briljantnom govoru, i naodli~nom engleskom jeziku, posebnoistakao „zlatni karakter slobodarskogameri~kog i srpskog naroda“ i pozvaopredsednika SAD da vodi svet ka trajnommiru. Re~ima „verujemo u mir, ali tako|everujemo i u pravdu, pravednost islobodu vi{e nego iko na ovom svetu,verujemo da uz predsednika Vilsona tajmir ne moè postojati bez pravde, bezslobode i pravednosti“, Vesni} je zaklju~iosvoje obra}anje pred Senatom.

Izme|u posete Senatu iPredstavni~kom domu koja }e tekuslediti Srpska ratna misija posetila jeMaunt Vernon, mesto po~inka DòrdàVa{ingtona. Govore su tom prilikom, nadgrobnicom Dòrdà Va{ingtona, odràlidràvni sekretar SAD, Robert Lesing i {efSrpske ratne misije, Milenko Vesni}. Usvom obra}anju Lansing je uporedioideale Dòrdà Va{ingtona i Kara|or|aPetrovi}a, kao i borbu dva slobodarskanaroda, srpskog i ameri~kog, za pravdu inezavisnost. Pozdravio je ~lanove Misijekao „... predstavnike hrabrog naroda kojije kroz vekove odrào svoj nacionalniidentitet, uprkos turskom ugnjetavanju iokoreloj mr`nji ljubomornih suseda“.

Nekoliko dana kasnije, dan nakon

pravoslavnog Boì}a, Vilson u svomznamenitom govoru iznosi 14 ta~aka nakojima se temeljilo posleratno ure|enjesveta. Veliki dan za ~itav svet, ali i zatada{nju Srbiju. Neposredno nakonpredsednika Vilsona, Vesni} je, kako smove} i naglasili, govorio predPredstavni~kim domom Kongresa SAD.Nakon obra}anja Senatu, bio je ovoveoma vaàn doga|aj za ostvarivanjeciljeva Misije. Utiske o govoru je mo`da nanajbolji na~in re~ima oslikala JelenaLozani}, koja je i sama prisustvovala ovomdoga|aju. „Brzo po svr{etku govorapredsednika Vilsona pojavio se g. Vesni} sostalim ~lanovima Misije. Kao i u Senatu,tako je i ovde svaki ~lan Misije biodopra}en do svog mesta od strane~lanova Kongresa. Spiker je opetkucanjem svog ~eki}a objavio Kongresu:

Srpska ratna misija. Nastade silan aplauz isvi ~lanovi se digo{e da pozdrave Misiju. g.Vesni}a, oca (Simu Lozani}a), generalaRa{i}a i na{eg poslanika stavi{e napo~asna mesta, a ostali ~lanovi zauze{emesta u prvom redu poslani~kih klupa.Spiker je sa nekoliko re~i pozdravio g.Vesni}a, posle ~ega se g. Vesni} diè i po~eda govori“. Struktura Vesni}evogtridesetominutnog govora savr{enosaèto predstavila je apsolutno svakisegment postavljenih ciljeva Misije. Na tajna~in, a ispostavi}e se i kroz kasnijadiplomatska izve{tavanja Vesni}a iMihailovi}a, ostvaren je vaàn zadatak:obave{tavanje Kongresa SAD o~injenicama va`nim za Srbiju.

Uspeh Srpske ratne misije

Sude}i prema Vesni}evomizve{tavanju, za sve vreme delovanjaMisije odrào je vi{e od 50 govora. Dvanajve}a skupa, izvan zvani~nih institucija,u ~ast Misije odràna su u Njujorku 20.januara i ikagu 27. januara. Zapisano jeda su u Njujorku prisustvovali i ~e{ki,slova~ki i poljski iseljenici pa je skuppoprimio oblik op{teslovenskog. Uîkagu se okupilo ~ak 12.000 ljudi, me|ukojima i 500 dobrovoljaca koji su odlazilina Solunski front. Mediji koji su saposebnom naklono{}u izve{tavali oSrpskoj ratnoj misiji bili su brojni, a za ovupriliku moèmo izdvojiti The New YorkTimes, Christian Science Monitor,Washington Post, New York World, NewYork evening Standard, New York Sun, NewYork Tribune, Pittsburgh Dispatch,Cleveland Press, Saint Louis Star, AlbanyEvening Journal, Boston World, ChicagoDaily Tribune, kako bismo dali samonaznaku medijske pa`nje koju je Misijauìvala. Ipak, ostaje zabeleèno utelegramima {efa Ratne misije Pa{i}u, kao i

naknadnim izve{tajima Vesni}a, Lozani}a,Ra{i}a i Mihailovi}a srpskim vojnim icivilnim vlastima da je u svimrazgovorima inicijativa bila na srpskojstrani, a da su se ~lanovi ameri~keadministracije ograni~ili na pa`ljivoslu{anje i izraàvanje dobrih elja i, unajboljem slu~aju, nagove{tavanjeispunjenja zahteva u budu}nosti.

Osim zvani~nih sastanaka, ostvareni sui neformalni susreti ~lanova Misije sapredstavnicima ameri~ke administracije. Utom pogledu svakako najzna~ajnijirezultati ostvaruju su se kontaktimaVesni}a i Lansinga, odnosno u brojnimkonsultacijama Vesni}a sa EdvardomHausom, savetnikom predsednika Vilsona.Velika ~ast ukazana Srpskoj ratnoj misijiu~injena je ve~erom koju je dràvni

sekretar Lansing organizovao za veomauzak krug vi|enijih Amerikanaca i ~lanovadiplomatskog kora. Prema izve{tavanjuMihailovi}a i Vesni}a o tom doga|aju,zabeleèna je vanredna naklonostdràvnog sekretara prema srpskomnarodu i njegovoj vojsci u zdravici:„Gospodo, ne sme se gubiti iz vida, da jezajedni~ki neprijatelj prvo napao Srbiju ida je ona krvlju natapala svaku stopusvoje juna~ke Otad`bine. Kada se budepisala istorija ovog rata najslavniji odeljakte istorije nosi}e naziv: Srbija“. Zna~aj kojije Misija uìvala tokom svog boravka uSAD potvr|en je, ponovo, potrebompredsednika Vilsona da pre, ve}pomenutog, svog znamenitog obra}anjaKongresu, delove koji se odnose na Srbijuusaglasi sa potrebama i sklonostimaSrpske misije. Brojni kontakti izme|uVesni}a i Hausa nisu rezultiralipromenama u prvobitnom predloguteksta zbog, u tom trenutku, zna~ajnihrazlika u stavovima povodomjugoslovenskog ujedinjenja. Uvaàvaju}ipostoje}e razlike, predsednik Vilsonpredlaè da se Vesni} i Haus ponovosretnu kako bi se dogovorilo sastavljanjememoranduma o srpskom i balkanskompitanju za potrebe Savetodavnog tela Beleku}e. Prilog tome pruìo je i Mihailovi}uputiv{i telegram Lansingu u svrhupridobijanja podr{ke za „re{avanje pitanjaJu`nih Slovena“.

Vilsonov govor pred oba domaameri~kog Kongresa izazvao je vidljivorazo~aranje me|u zvani~nicima srpskevlade na Krfu, izve{tavao je Persival Dod`,ameri~ki poslanik. U datom trenutku jeizgledalo da Srbija nije dobila podr{kupolitici jugoslovenskog ujedinjenja {to jebio latentno sveprisutni zadatak Misije. Uprilog tom stavu govore i deloviVesni}evog zavr{nog izve{taja upu}enog

Pa{i}u, u kome se konstatuje velikodu{anprijem ~lanova Misije i njihovih stavova,dok izostaju pozitivni i konkretniodgovori ameri~ke administracije. Ipak,Misija je uspela u nameri obezbe|ivanjadalje finansijske podr{ke aktiviraju}izajam u vrednosti od nekoliko milionadolara. Srpski poslanik u Va{ingtonu, sadruge strane, isti~e i dobro informisanjeameri~ke javnosti kao klju~ni i u celostiostvareni zadatak Misije. Premdakratkoro~no nevidljivo, Srpska ratna misijaostvarila je u~inke koji su ugra|eni ubudu}u politiku SAD prema Srbiji, ikasnije, prema Kraljevini SHS.

Autor teksta je asistent naUniverzitetu u Beogradu - Fakultetu

politi~kih nauka([email protected])

T e{ko je u 136 godina bogatojistoriji diplomatskih odnosa Srbijei Sjedinjenih Ameri~kih Dràva

odabrati jedan dan koji bi predstavljaovrhunac. îtav period odnosa ove dvedràve tokom Velikog rata moè seokarakterisati kao savezni~ki i prijateljski.Ipak, jedan dan je ostao u posebnomse}anju srpske i ameri~ke javnosti. Bio jeto 28. jul 1918. Tada je u SAD obeleèna~etvrta godi{njica po~etka Velikog rata,dana kada je, prema re~ima tada{njegdràvnog sekretara SAD RobertaLansinga, „... Austrougarska prisilila ~asnisrpski narod da brani svoju zemlju i svojedomove, protiv neprijatelja koji je èleoda ga uni{ti“ i kada je srpski narod „...`rtvovao sve za slobodu i nezavisnost“.

SAD su u Velikom ratu bile neutralnesve do 6. aprila 1917. Ipak, ameri~kogra|anstvo je od samog po~etka ratanedvosmisleno iskazivalo simpatije ipodr{ku prema srpskom narodu. Tokom1914, 1915. i 1916. godine, ogromnekoli~ine novca i hiljade tona humanitarnepomo}i, stizale su gra|anima Srbije izSAD, od Rokfeler fondacije do pojedinacakao {to je Dòn Frontingam. Bilo je tu inovca za ishranu civilnog stanovni{tva,izbeglice, borbu protiv tifusa, semena zaètvu, poljoprivrednih alatki, ~ak i para zazakup broda za prevoz izbeglica. îtavamreà ameri~kih gra|ana i srpskihiseljenika u~estvovala je u ovimmilosrdnim naporima. Samo neki od njihsu Dòn Frontingem, Mihajlo Pupin,

Jelena Lozani} Frontingem, Helen HartliDènkins i Mejbl Danlop Gruji}.

Po~etkom 1915. na teritoriji Srbije bilaje angaòvana i ameri~ka sanitetskamisija na ~elu sa dr Edvardom Rajanom.Valja ista}i da je u herojskoj borbisanitetske misije protiv epidemije tifusa uSrbiji tri ameri~ka lekara i devet bolni~arkiobolelo od ove opake bolesti, a da jejedan lekar i preminuo. Nebrojeno jeprimera privrènosti ameri~kih gra|anaSrbiji u ovom periodu, od predsednikaSAD Teodora Ruzvelta (1901-1909), domedicinske sestre Agnes Gardner.Upravo je dvadeset i {esti predsednikSAD, Teodor Ruzvelt, u pismu srpskom

poslaniku u Va{ingtonu istakao da „28. julozna~ava po~etak Velikog rata sa kojim seSrbija prva suo~ila i prva primilagvozdeni udarac u gigantskoj borbi zamesto me|u zemaljskim nacijama“.Zna~aj ovog dana prepoznala je {iraameri~ka javnost, ali i tada{njipredsednik, Vudro Vilson, kao i dràvnisekretar, Robert Lansing. SjedinjeneAmeri~ke Dràve obeleìle su 28. jul1918. kao Srpski dan.

Robert Lansing je 27. jula 1918. uputiopoziv svim ameri~kim gra|anima da se„okupe u nedelju, 28. jula, u svojim

hramovima (crkvama) kako bi tomprilikom izrazili svoju naklonost premaovom pokorenom narodu (srpskom) injegovoj potla~enoj bra}i u drugimzemljama, i da se prizove blagoslovsvemogu}eg Boga za njih i stvar za kojuse oni bore“. Posebna ~ast srpskomnarodu ukazana je u ameri~kojprestonici, Va{ingtonu. Na osnovuizve{taja na{eg poslanika u SAD i ~lankaobjavljenog u dnevnim novinama Detroitnjuz, danas znamo da se „na Beloj ku}i idrugim javnim zgradama po prvi putvijorila srpska zastava“. âst je utolikove}a ukoliko se zna da se kroz istoriju,pored ameri~ke i srpske, na Beloj ku}ivijorila jo{ samo francuska zastava i to nasto trideset i prvu godi{njicu PadaBastilje, 14. jula 1920. Takav gestozna~avao je postojanje prijateljskihodnosa, ali i deljenje istih vrednosti,klju~nih civilizacijskih na~ela islobodarskih principa.

Usled turbulentnih odnosa dve dràvetokom poslednje decenije XX vekasuo~avamo se sa poku{ajima prekrajanja~injenica i gu{enja se}anja na istorijskoprijateljstvo srpskog i ameri~kog naroda.Danas se ovo prijateljstvo dovodi upitanje, zajedno sa ~injenicom da je srpskazastava jedna od samo dve strane zastavekoja se vijorila nad Belom ku}om. Pravdase to odsustvom fotografije samogtrenutka vijorenja. Fotografije, istini zavolju, nema. Nije ovekove~en ni trenutakkad se nad Belom ku}om vijorila francuskazastava i o tom doga|aju znamo samo naosnovu jednog ~lanka iz dnevnih novina.Ipak istoriju ne ~ine samo fotografije, ve}re~i i dela, a njih je u srpsko-ameri~kimodnosima i te kako bilo.

Srpska zastava nad Belom ku}ompredstavlja samo trenutak u odnosimaSrbije i SAD, ali trenutak koji treba daposluì kao zvezda vodilja i nadahnu}ebudu}im generacijama.

Odnosi dva naroda i dve dràve

Pripremio:BrankoVu~ini}

Centar za dru{tveni dijalog i regionalne inicijative

Ilustracija srpske zastave nad Belom ku}om (Izvor: www.nasa-prica.rs)Srpska ratna misija u SAD

Dan kada se srpskazastava vijorila nad Belom ku}om

>>> nastavak sa strane 3

StevanNedeljkovi}

Srpska zastava nad Belom ku}ompredstavlja samotrenutak u odnosimaSrbije i SAD, ali trenutak koji treba da posluì kao zvezda vodilja inadahnu}e budu}imgeneracijama

Diplomatski predstavnik dve dràve

SAD i Kraljevina Srbija i pre formalnog uspostavljanja diplomatskih odnosa gajile suskladne me|usobne odnose. Tako se i desio, u istoriji diplomatije i me|unarodnihodnosa nezabeleèn slu~aj jednog od prvih {kolovanih diplomata moderne Srbije,Konstantina Magazinovi}a (1819-1891). Naime, knez Mihajlo Obrenovi} poslao jeMagazinovi}a je 1862. na dvor rumunskog kneza Kuze da isposluje dozvolu za uvozoru`ja iz Rusije preko Rumunije, ali i da ispita mogu}nost sklapanja saveza izme|uRumunije i Srbije. Rumunija je tek 1868. potpisala ugovor o savezni{tvu sa Srbijom, ate iste godine Konstantin Magazinovi} postao je otpravnik poslova SjedinjenihAmeri~kih Dràva u Rumuniji. Tako je Magazinovi} 1868. u{ao u istoriju diplomatijekao jedini diplomatski predstavnik i otpravnika poslova dve dràve koje nisuuspostavile me|usobne diplomatske odnose. Ovo je samo jedan od primerapoverenja i saradnje izme|u dve tada mlade dràve.

Po~asni konzulat

Jo{ pre formalnog ustanovljenja diplomatskih odnosa „po milosti Boìjoj i voljinarodnoj knjaz Milan odlu~io je da se u Njujorku u Americi ustanovi po~asni konzulat“.Istog dana, 1. juna 1879, knez je doneo i ukaz o postavljenju Gerharda Jensena zapo~asnog srpskog konzula. Jensen je izabran na predlog beogradskog trgovca RisteParanosa koji se bavio izvozom suvih {ljiva za SAD preko svog partnera Jensena. Zato ine ~udi da je prvi izvozni posao Kraljevine Srbije za SAD ostvaren 1897. kada jeizvezeno 37.500 tona suvih {ljiva. Ovaj poslovni uspeh, koji je u budèt KraljevineSrbije doneo vi{e od 30 miliona dolara deviznih prihoda vi{e nije ponovljen. KraljevinaSrbija je me|utim mudrom me|unarodnom i trgovinskom politikom svaku godinu20. veka do Velikog rata zavr{avala sa trgovinskim suficitom, pa je 1911. taj suficitiznosio milion i po dolara u korist Kraljevine Srbije.

Avanturisti~ki duh

Jedan od najva`nijih Srba koji su pre{li Atlantik i ostavili pe~at u ameri~koj istoriji jesvakako \or|e [agi} (1795-1873), poznatiji kao George (Jeorge) Fisher. \or|e jero|en u Seke{fehervaru (poznatiji jo{ kao Stolni Beograd) u tada{njoj Habzbur{kojmonarhiji. Svoje {kolovanje za sve{tenika u Sremskim Karlovcima prekinuo je 1813. ipridruìo se ustanicima u Prvom srpskom ustanku. Nakom sloma ustanka 1814. odlaziu SAD i naseljava se u Filadelfiji. Do 1829. gubi mu se trag kada dobija meksi~kodràvljanstvo i dozvolu da naseli 500 ameri~kih porodica u Teksas. Do izbijanjaTeksa{ke revolucije obavlja posao na~elnika carine. Na po~etku ustanka u~estvuje kaojedan od istaknutijih vo|a, a zatim prelazi u Nju Orleans gde se bavi propagandom zapotrebe ustanika. Godine 1940. postaje odbornik grada Hjustona i do 1870. obavljaniz odgovornih administrativnih poslova me|u kojima je i zvanje sudije. Nakonpovla~enja iz aktivne slu`be postaje po~asni konzul Kraljevine Gr~ke u SAD.Avanturisti~ki duh \or|a [agi}a ga je doveo do jedinstvene ~asti da bude u~esnik dvazna~ajna pokreta za slobodu u 19. veku, Prvog srpskog ustanka i Teksa{ke revolucije.

Ameri~ki heroji srpskog porekla

Najzna~ajniji ameri~ki ratnici koji su poreklo bili Srbi su svakako Aleksa Mandu{i} - JakeAllex Mandusich i Mihajlo Peji} - Mitchell Paige, obojica nosioci najvi{eg vojnog odli~jaMedalje za hrabrost (Medal of Honour). Aleksa Mandu{i} svoju Medalju zaslu io je tokomPrvog svetskog rata sluè}i u ameri~koj vojsci na Zapadnom frontu. Ovaj Srbin, poreklomsa Kosova i Metohije, samostalno je pod te{kom neprijateljskom vatrom uni{tiomitraljesko jezgro ubiv{i pet neprijatelja i zarobiv{i jo{ 15 nema~kih vojnika. Mihajlo Peji}svoju Medalju za hrabrost zaslu io je u Drugom svetskom ratu u toku bitke za Gvadakanalkad je sam dejstvuju}i iz ~etiri mitraljeza uspeo da zaustavi celokupni japanski puk. Ovajpodvig je toliko odjeknuo u ameri~koj javnosti i od Peji}a na~inio nacionalnog heroja te jenjegov lik iskori{}en za pravljenje akcione figurice G.I. Joe, me|u srpskom decompoznatijom kao d ijadòjac. Pored dvojce pripadnika pe{adije i mornari~ke pe{adijeva`no je ista}i i Lazara [ijana - Lance Sijan, koji je prvi pripadnik Vazduhoplovnih snagaSAD koji je dobio Medalju za hrabrost - posthumno mu je dodeljena za podvige tokomrata u Vijetnamu. Mandu{i}, Peji} i [ijan samo se neki od vi{e od 15 dobitnika najvi{egvojnog odli~ja Sjedinjenih Ameri~kih Dràva koji su srpskog porekla.

Srbi u Holivudu

Jedan od najzna~ajniji stvaraoca zlatne ereHolivuda bio je i Srbin Mladen Sekulovi} - KarlMalden. Malden je dobio Oskara za sporednuulogu u filmu Tramvaj zvani elja. Ozna~en jekao jedan od najve}ih metodskih glumaca uzMarlona Branda, Dastina Hofmana, HitaLedèra, Danijela Dej Luisa, Dèka Nikolsona,Al Pa}ina, Kristijana Bejla i drugih. Karl Maldenbio je predsednik Ameri~ke filmske akademijekoja dodeljuje Oskara, od 1989. do 1992.Glumice Mila Jovovi} i Stana Kati} su tako|esrpskog porekla.

Jedan od najzna~ajnijih stvaralaca zlatne ere Holivuda bio je

i Srbin Mladen Sekulovi} - Karl Malden

Telegram predsednika VilsonaUpu}en 31. jula 1918. Nikoli Pa{i}u, vr{iocu du`nosti premijera Srbije / ministru inostranih poslova, Krf

Telegram koji ste mi poslali 28. jula me je vrlo dirnuo i siguran sam da }e izazvatipodjednako emotivne reakcije kod svih u Sjedinjenim Dràvama. Upoznati smo savelikim patnjama kroz koje je Srbija pro{la i na{e saose}anje, kao i na{e iskrenoprijateljstvo i velika èlja da pomognemo, su uz va{e hrabre ljude u svakomtrenutku tokom ovog tragi~nog rata. Siguran sam da se pravda za Srbiju nalazi uvrhu prioriteta svakog misle}eg i patriotskog stanovnika Sjedinjenih Dràva.Molim Vas primite moja najsrda~nije li~ne pozdrave. Vudro Vilson

Foto:

wiki

pedia

Dràvni sekretar Lansing i ~lanovi Srpske ratne misije u Maunt Vernonu (Izvor: Library of Congress)


subota/nedelja, 28-29. jul 2018. 3a

O dluka Sjedinjenih Ameri~kih Dràva dase uklju~e u Prvi svetski rat omogu}ila jeovoj dràvi da se aktivno angaùje na

strani Saveznika, i istovremeno da od tog trenutkapruì svaku vrstu potrebne pomo}i evropskimdràvama. Srpska vlada na Krfu je ubrzoprepoznala ovaj zna~ajan trenutak koji }e,ispostavi}e se, biti klju~na determinanta ishodarata. Preduzimaju se brojni diplomatski koraci kaunapre|enju dotad ustanovljenih bilateralnihpoliti~kih, ekonomskih, vojnih i kulturnih odnosaizme|u Srbije i SAD. U tom poslu, Srpska ratnamisija, ~ije se delovanje vezuje za period od 21.decembra 1917. do po~etka februara 1918,zauzima istaknuto mesto istoriografskih ipolitikolo{kih istraìvanja, kako zbogambicioznosti platforme po kojoj je delovala, takoi zbog ostvarenih u~inaka. Istoriografsko bavljenjeSrpskom ratnom misijom se na na{im prostorimaposmatralo iz dve, vi{e teleolo{ke perspektive:prvo, odmah nakon zavr{etka Prvog svetskog ratau literaturi sre}emo, uglavnom, preispitivanjekompatibilnosti rada Misije i ideje jugoslovenstva,odnosno doprinos izgradnji jugoslovenskedràve. Nakon Drugog svetskog rata, primetno jesveobuhvatnije bavljenje istorijskim kontekstom,svim relevantnim akterima (vlada SAD, saveznici,Jugoslovenski odbor, dijaspora) koje je uz vi{earhivske gra|e koja je bila istraìva~ima ovogperioda na raspolaganju, pruìlo ~itaocimasolidnu osnovu za pravilno razumevanje zna~ajakoji je Misija imala za srpsko-ameri~ke odnose.Upu}ivanju Misije prethodile su intenzivnediplomatske pripreme pra}ene bogatomdiplomatskom prepiskom poslanika u Parizu iVa{ingtonu sa Ministarstvom inostranih dela iVladom na Krfu. Prema svedo~enju klju~nihaktera, Ljubomira Mihailovi}a, srpskog poslanikau Va{ingtonu, Milenka Vesni}a, poslanika u Parizui Nikole Pa{i}a, predsednika vlade i ministrainostranih dela, nije postojala jednoglasnost upogledu pogodnog trenutka upu}ivanja Misije,njenih ciljeva, odnosno stanja srpsko-ameri~kihveza u ratnim godinama.

O ratnoj misiji Srbije razmi{ljalo se ve} u maju1917. Povod Pa{i}evom razmi{ljanju da uputiMisiju u SAD jeste istovrstan potez Francuske iprijem njene misije u SAD sa velikimuvaàvanjem. Takva misija bi se uputila sanamerom da „blagodari za pomo}, a u isto vremeobavesti Amerikansku vladu o na{impretenzijama nacionalnim i o budu}imtrgovinskim odnosima sa Amerikom“, kako je to utelegramu od 18. maja 1917. formulisao Pa{i}.Podr{ka za takav stav dolazila je od Pa{i}evog~oveka od poverenja, Milenka Vesni}a. Naime, niztelegrama upu}enih iz Pariza ukazivali su nanu`nost ostvarivanja tog zadatka, ne samo usvrhu slu`benih poseta Predsedniku SAD iKongresu, ve} i politi~ke i moralne propagande uameri~koj javnosti, pridobijanja podr{kejugoslovenske dijaspore u Americi, odnosnoostvarivanja vi{eg nivoa interesovanja privrednih ifinansijskih organizacija u SAD za na{u zemlju.Dodatno, tako ne{to je u tom trenutku ve} u~inilai Belgija, za koju se u srpskim diplomatskimkrugovima smatralo da se nalazi u poloàjusli~nom Srbiji. Prilog skepticizmu povodommogu}ih u~inaka Misije ~inilo je diplomatskoizve{tavanje Ljubomira Mihailovi}a iz Va{ingtona.Julski telegram (2.7.1917) upu}en vladi na Krfusadrào je savet da se Misija ne {alje u tomtrenutku, ve} da bi trebalo sa~ekati kraj rata.Obrazloènje je pratilo unutra{nje raspoloènjeameri~ke administracije koja je u tom trenutkubila zauzeta pripremama za rat, i drugo, za Srbiju

znatno va`nije, ~injenicu da SAD nisu bile u ratu saAustrougarskom i Bugarskom, {to je Mihailovi}smatrao klju~nom preprekom ostvarivanju ciljevaMisije. Predlozi i teme koje su iznedrili Vesni},Mihailovi}, ali i Sima Lozani}, Mihailo Ra{i}, a za~iju detaljniju elaboraciju ovde nema adekvatnogmesta, zaista mogu posluìti kao svojevrstanbilans odnosa Srbije i SAD tog vremena, ali i kaotada{nji putokaz kako razvijati odnose ubudu}e.Iako se ~esto u telegramima ponavljalo da se uAmerici malo zna o nama, a da su pojmovi o Srbiji

jo{ nejasni i neodre|eni, te da je pre oda{iljanjaMisije neophodno poslati na{em poslanstvu dostapodataka o vojsci, njenoj akciji, stradanjima, {tovi{e fotografija, filmova, re{enjem Ministarskogsaveta od 26. oktobra 1917. odlu~eno je da se udecembru 1917. Srpska ratna misija uputi u SAD.

Instrukcije u 12 ta~aka

Sastav Misije umnogome su odre|ivali njeniciljevi, utvr|eni u detaljnim instrukcijama od 12ta~aka kojima je Pa{i} opremio Misiju pre odlaska.Zadaci Misije bili su: zahvaliti na pruènoj pomo}i ina izjavama da se SAD bore za ravnopravnost isamoopredeljenje naroda; podneti memoar otome gde srpski narod ìvi i {ta èli; uveritiameri~ku vladu u vezanost Austrougarske saNema~kom; uveriti vladu SAD u potrebusporazuma Ju`nih Slovena sa Italijom; uveriti SADu opasnost od Velike Bugarske; skrenuti pa`nju nasli~nost Alzas-Lorene i Makedonije; skrenutipa`nju SAD da se srpski narod jedini samoslobodio i da je nosilac demokratskih ideja;moliti da SAD i ubudu}e pomaù Srbiji zbogiscrpljenosti evropskih saveznika; moliti SAD daupute pomo} na Solunski front; ukazati nauzajamnu povezanost Centralnih sila, odnosnonemogu}nost da se u borbi protiv njih bilo kojapo{tedi; podneti memoar u kome su nazna~enegranice troimenog naroda; podneti memoar oprivredi. Politi~ko i diplomatsko predstavljanjepred Belom ku}om i oba doma Kongresa SADpripalo je {efu Misije, Milenku Vesni}u. Za vojnapitanja, poput zahtevane pomo}i na Solunskomfrontu, nastavka pruànja pomo}i Srbiji uslediscrpljenosti evropskih saveznika ili ukazivanja navojnu povezanost i nu`nost potpunog porazaCentralnih sila u celosti u Misiji su bili zaduèni

general Mihailo Ra{i} (delegat srpske Vrhovnekomande kod francuske Vrhovne komande),odnosno pukovnik Mihailo Nenadovi} (vojniizaslanik u Bernu) i artiljerijski kapetan MilanJovi~i}. Podno{enje memoara o privredi, u komesu pored zahvalnosti za dotada{nju pomo} SADpredstavljene i mogu}nosti razvoja posleratnihekonomskih odnosa, bilo je zaduènje SimeLozani}a. Uspe{nu saradnju sa Crvenim krstomMisija je ovekove~ila posetom koju je predvodiootac dr Nikolaj Velimirovi}.

Na drugoj strani, dràvni sekretar SAD RobertLansing uputio je 7. decembra, na dan kada jeKongres zvani~no podrào odluku o objavi rataAustrougarskoj, izve{taj predsedniku VudroVilsonu sa ciljem {to podrobnijeg informisanja oSrpskoj misiji. Sadràj koji je zajedni~ki pripremaosa ambasadorom Grejvsom [arpom ukazao jepredsedniku na sastav Misije, njene namere iproklamovane ciljeve. Tako pripremljen, Vilson je21. decembra 1917. primio u Beloj ku}i ~lanoveSrpske ratne misije. Vesni} je predsedniku tomprilikom uru~io pismo prestolonaslednikaAleksandra Kara|or|evi}a, kako bi i na najvi{emdràvnom nivou iskazao zahvalnost Srbije zafinansijsku pomo} koju pruàju SAD, ali i zaradobezbe|enja podr{ke daljim vojnim delovanjimana Balkanu. Re~ima iz pisma prestolonaslednika ukome se „... moj narod pridruùje meni da Vamzahvalim Gospodine Predsedni~e, Vama i va{emplemenitom narodu na pruènim mnogobrojnimmaterijalnim potporama u cilju da se ublaì bedasrpskih boraca i njihovih porodica“ zapo~eta jediplomatska inicijativa Srpske ratne misije u SAD.

Predstavnici slobodnih ljudi

Intenzitet delovanja Misije se najbolje oslikavabrojem poseta dràvnim zvani~nicima. ^lanoveMisije primili su, osim predsednika Vilsona 21.decembra 1917. i 24. januara 1918. ipotpredsednik Mar{al, dràvni sekretar Lansing,sekretari za odbranu Bejker i finansije Makadu,zatim sekretar unutra{njih poslova Lejn ipoljoprivrede Dejvid Hjuston, sekretar zamornaricu Danijels i na~elnik ameri~kogGeneral{taba Takser Blis. Ostalo je zabeleèno iobra}anje Milenka Vesni}a pred Senatom 5.

januara, odnosno Predstavni~kim domom 8.januara 1918, ali i predstavni~kim telima dràvaMasa~usets i Njujork i grada Njujork. Misija je, uskladu sa proklamovanim zadacima, od 11. do 22.januara posetila i Pitsburg, Klivlend, Sent-Luis,Bafalo, Albani, Boston i ikago. Vesni} se u tomperiodu susreo i sa poslanicima Francuske,Engleske i Italije, a prisustvovao je i polaganjuvenca na grob Dòrdà Va{ingtona na MauntVernonu. Nakon povratka u Va{ington, Vesni} jeponovo govorio u Senatu, ovaj put pred Odborom

za spoljnu politiku. Zna~aj ovog doga|aja oli~en jeu javnom obra}anju ~lana Misije kojim senagla{ava potreba nestanka Austrougarske istvaranja zajedni~ke jugoslovenske dràve,naro~ito u kontekstu insistiranja SAD da u posetudo|e Srpska ratna misija, bez ~lanovaJugoslovenskog odbora.

Kako smo ve} naglasili, ~lanovi Misije uìvali sutokom svog boravka u SAD tretman dostojannajvi{ih nosioca vlasti tog vremena. Obra}anjestranih lidera i znamenitih li~nosti Senatu iPredstavni~kom domu Kongresa SAD naro~ita je~ast koja se ukazuje u svrhu iskazivanjavanrednog po{tovanja prema predstavnicimaneke dràve. Osim po{tovanja, SAD na taj na~inèle da ukaù i na bliskost ali i zna~aj koji ta dràvaima za njih. Milenko Vesni}, {ef Misije u SAD, ali ikasnije Petar II Kara|or|evi}, poslednji KraljJugoslavije, ~ine grupu od oko {ezdeset stranihlidera i najznamenitijih li~nosti koji su kroz istorijupo proceduri House Reception govorili predKongresom SAD. Ispostavi}e se, oni se svrstavajuu red znamenitih dràvnika i li~nosti poputMarkiza Lafajeta, heroja francuske revolucije,Remzija Mekdonala, Dàvarhalal Nehrua,premijera Indije, Konrada Adenauera, kancelaraZapadne Nema~ke i mnogih drugih. Govor predSenatom Milenko Vesni} je odrào 5. januara1918, a tri dana kasnije i pred Predstavni~kimdomom Kongresa SAD, istog dana kada je VudroVilson odrào nadaleko ~uveni govor 14 ta~aka.

Kao sedmi govornik kome je istorijskiposmatrano pripala takva ~ast, Vesni} je sa~lanovima Srpske ratne misije posetio Senat uli~noj organizaciji Tomasa R. Mar{ala, tada{njegpotpredsednika SAD.


Srpska ratna misija u SAD

MarkoDa{i}

^lanovi Srpske ratne misije u Va{ingtonu (Izvor: Library of Congress)

>>> Strana 4


O dnosi Srbije i SAD od 2000. do 2018.odvijali su u kontekstu burnih doga|ajakoji su imali duboke i trajne posledice na

ove dve zemlje.

Unutra{nja politika i kontekst

U SAD je posle teroristi~kih napada od 11.septembra 2001, do{lo do prestrojavanjacelokupne bezbednosne, a u funkciji toga, ispoljne politike. Po~etni uspeh u Avganistanuotvorio su put za sli~an poduhvat u Iraku. Dodu{e,u Iraku, SAD su imale i druge ciljeve povezane saBliskim Istokom, koji su ne{to sloèniji da bi se unjih dublje ulazilo u ovom kratkom osvrtu.Po~etni uspesi, a kasnije sve ve}i problemi u veziira~kog rata kao i onog u Avganistanu, doveli sudo gotovo potpune preokupacije administracijeovim sukobima. Ako tome dodamo i ekonomskukrizu s kraja 2008. koja je bacila ceo svet u recesiju,prvu dekadu 21. veka ne moèmo oceniti kao nenaro~ito povoljnu za SAD. Relativni oporavakameri~ke privrede pod administracijompredsednika Obame i delimi~no vra}anjemultilateralizmu, sada izgledaju kao bezna~ajnapauza u nastupanju ameri~kog unilateralizma sapo~etka novog Milenijuma.

Na na{im prostorima je pre|en dug put odpo~etne euforije zbog obaranja Milo{evi}evogreìma, te od jo{ nezavr{enog mukotrpnogprocesa tranzicije do ekonomske krize. Kriza jedodatno pogor{ala nere{ene problemeprivrednog sistema i {to je jo{ gore, zaustavilatranziciju do danas. Sve ovo se odvijalo u vremedramati~nih politi~kih doga|aja, od kojih jesvakako najtragi~niji ubistvo premijera Zorana\in|i}a. Pored toga, postojale su te{ko}e u vezikreiranja, a zatim funkcionisanja dràvnezajednice Srbije i Crne Gore (SCG) zbogo~ekivanja razlaza dve dràve. Stalni spoljnipritisak u vezi saradnje sa Ha{kim tribunalom, kaopreduslovom za dalje evropske integracije, upojedinim momentima je optere}ivalo politi~kuscenu na na~in koji je dodatno oteàvaoreformske procese. Na kraju i najva`nije,pregovori o statusu Kosova i Metohije (KiM) kojisu ubedljivo bili dominantna politi~ka tema uSrbiji i njenoj spoljnoj politici okon~ani su 2008.unilateralnim progla{enjem nezavisnosti KiM.Gotovo trenutno diplomatsko priznanje KiM odSAD i vode}ih zemalja EU, moralo je delovati upravcu zahla|enja odnosa Srbije sa ovimzemljama za izvesno vreme. Imaju}i sve ovo uvidu, jasno se dolazi do zaklju~ka da je prvadekada bila izuzetno te{ka i za Srbiju.

U periodu koji je neposredno sledio do{lo je dodobijanja statusa kandidata za ~lanstvo u EU(2012), a kasnije posle dolaska nove koalicijeokupljene oko Srpske napredne stranke, i dootvaranja pregovora o jednom broju poglavljavezanih za ispunjenje uslova za budu}e ~lanstvo.No, celokupan proces pristupanja Srbije EU se udrugoj dekadi Milenijuma odvija uz nepovoljneokolnosti krize koja potresa samu EU i koja jeuzrokovana krizom evrozone, migrantskomkrizom i krizom odnosa EU i Rusije zbog doga|ajau Ukrajini (2014). Te krize su ostavile dubokogtraga na pregovara~ki proces sa EU. Dodatnipotencijalni, ali ne i jo{ uvek aktuelizovanproblem je neuskla|enost spoljne politike Srbijesa EU, koja se odnosi na pre svega na odnose saRuskom federacijom.

Ukratko, dodatna neizvesnost u vezi procesau~lanjenja Srbije u EU, proces koji u kontinuitetuod demokratskih promena predstavlja strate{ki

cilj vladaju}ih politi~kih elita, vodi zaklju~ku da nidruga dekada ovog milenijuma ne moè bitiocenjena kao uspe{na za Srbiju. Ako se tomedoda i skroman ekonomski u~inak u pore|enju sazemljama regiona, vidi se da nema mestapohvalama.

Odnosi Srbije i SAD

Sve {to je re~eno, neminovno je imalo duboktrag na odnose Srbije i SAD u prethodnomperiodu. Odnosi Srbije i SAD su, po mommi{ljenju, tokom nazna~enog perioda pro{li kroznekoliko faza. Naravno, ova podela je gruba.Te{ko je odnose izme|u zemalja jasno i ~istokvalifikovati, jer je u svakoj od ovih uslovnih fazabilo i pozitivnih i negativnih pomaka. Pa ipak,mislim da je izvesna uslovna podela korisna jer uglavnim crtama odraàva ono {to se su{tinskide{avalo.

Faza uspona saradnje i uzajamnih odnosa (2000/04)

U prvoj fazi dominirala je èlja zanormalizacijom odnosa i podizanjem saradnje navi{i nivo. Pod normalizacijom podrazumevamotklanjanje nasle|a koje je proisteklo iz 1990-ih.Otpisivanje dugova Pariskog kluba i podr{ka ume|unarodnim finansijskim institucijama bili suprvi veliki konkretni potezi SAD koji su bili

usmereni kako u pravcu normalizacije prilika uSrbiji, tako i u podizanju saradnje na vi{i nivo.Tome bi trebalo dodati i re{avanje problemaodmrzavanja sredstava preduze}a i zamrznutihsredstava Narodne banke SFRJ. Status nacije kojaugroàva nacionalne interese SAD (NationalEmergency Clause) bio je ukinut uredbompredsednika Bu{a u prole}e 2003. ~ime je zemljafakti~ki skinuta sa liste tzv. dràva otpadnika(rougue states). Razne pravne komplikacije injihova tuma~enja su spre~avale obnavljanjenormalnih trgovinskih odnosa, sve do jeseni 2003.U jesen 2004. na{oj zemlji je odobrena Generalna{ema preferencijala (General System of Preferences)koja omogu}ava izvoz u SAD oko 4.000 proizvodaiz Srbije i Crne Gore bez carinskih da`bina. Za ovufazu je karakteristi~an i najve}i priliv ameri~kihinvesticija u Srbiju.

U toku ovog perioda prvi put je formiran srpskikokus u Kongresu SAD koji je obogatio sadràjodnosa dve zemlje i dao im novi kvalitet. Poseteve}eg broja stafera Kongresa i kongresmena, kao ipet senatora u novembru 2004, predstavljajuva`ne doga|aje u izgradnji odnosa Srbije sazakonodavnom granom vlasti SAD. Pored toga,formiranje ovog tela doprinelo je boljeminformisanju senatora i kongresmena o situaciji uSrbiji Naravno, bilo je i bitnih problema koji su se,pre svega, odnosili na saradnju sa Ha{kimtribunalom. U martu 2004. izbilo je nasilje na KiM,koje je izazvalo burne reakcije doma}e javnosti idiplomatske akcije u okviru OUN i prema SAD. Sveu svemu, period 2000/04. se moè smatratinajuspe{nijim sa aspekta podizanja nivoa odnosadve zemlje u ovom milenijumu.

Faza saradnje i istovremenog zao{travanja odnosa (2005/08)

U slede}em periodu, 2005/08, koji sam nazvaofazom saradnje i zao{travanja, ostvarena jesaradnja na vi{e nivoa. Pre svega, saradnja saHa{kim tribunalom se relativno stabilno odvijala,

{to je rezultiralo i prijemom Srbije u Partnerstvo zamir krajem 2006. Ovo je bio cilj svih dotada{njihvlada, savezne i republi~kih, od trenutkaponovnog uspostavljanja diplomatskih odnosa2000. Na osnovu prijema u Partnerstvo za mir,produbljuje se i vojna saradnje na vi{e planova.Jedan od najzna~ajnijih vidova ove saradnje jepartnerstvo Vojske Srbije sa nacionalnom gardomdràve Ohaja. Ona traje do danas. Do{lo je i dobratimljenja Beograda sa îkagom i Srbije sadràvom Ilinois. Ova bratimljenja pruàju brojnemogu}nosti za saradnju koje do danas nisudovoljno iskori{}ene.

Ipak, ovaj period je bio odre|en pregovorima ostatusu KiM koji su u velikoj meri inicirani i vo|eniu formatima na koje su uticale SAD. Kako jeodmicao ovaj period, tako se {irila percepcija daSAD nisu nepristrasan arbitar u ovom procesu.[tavi{e, SAD su se iskazale kao najve}i i najglasnijipromoter nezavisnosti KiM. Bez obzira naintenzivnu diplomatsku aktivnost Srbije, i to nanajvi{em nivou (predsednik i premijer), postajaloje o~igledno da su pregovori strukturirani nana~in koji garantuje njihov neuspeh i vodi kajednostranom progla{enju nezavisnosti. Ovakavstav SAD je nu`no vodio zahla|enju odnosa iokretanju rukovodstava Srbije ka traènju drugihta~aka spoljnopoliti~kog oslonca, pre svega uRuskoj federaciji. Sama ~injenica da se Ruska

Federacija pred kraj ovog perioda ose}alasna`nijom, te da je imala zahla|ene odnose saSAD, ~inilo se kao garancija, ne bez osnova, da }estatus KiM ostati nere{en u okviru Savetabezbednosti OUN. Ovo je pruàlo izvesne nadesrpskom rukovodstvu da }e, i posle jednostranogprogla{enja nezavisnosti, biti mogu}e obnovitipregovore o statusu KiM, u nekom momentu.

Faza zahla|enja i tihe konfrontacije (2008/10)

Su{tinski se, bez obzira na vra}anjediplomatskih odnosa na ambasadorski nivo, u{lou tre}u fazu, koju sam nazvao fazom zahla|enja itihe konfrontacije. Konfrontacija je bila tiha, iakoje ni jedna zemlja nije tako zvani~no nazvala.Naprotiv, uobi~ajena ameri~ka fraza o tome, da seslaèmo da se ne slaèmo, rado je prihva}ena dabi se izbeglo otvoreno sukobljavanje.

Konfrontacija je bila posledica diplomatskeborbe da se ograni~i broj zemalja koje bi unarednom periodu priznale KiM, te kampanje zanovu rezoluciju u Generalnoj skup{tini OUN kojombi, po mi{ljenju srpske strane, bili omogu}eni novipregovori. Obezbe|ena je skup{tinska podr{ka zanastavak konfrontacije sa SAD i vode}imzemljama EU, kroz nadglasavanje u Generalnojskup{tini OUN o podnetoj srpskoj verziji tekstarezolucije o jednostranom otcepljenju KiM. Teknakon usagla{enog teksta rezolucije svih ~lanicaEU (uklju~uju}i i one koje nisu priznale KiM) iposeta ministara spoljnih poslova zna~ajnihevropskih zemalja (Ujedinjenog kraljevstva iNema~ke), dolazi do radikalnog zaokreta u srpskojspoljnoj politici. Srbija je povukla svoj prvobitnipredlog rezolucije i priklonila se kao potpisnik,usagla{enoj rezoluciji EU. Sa ovim zaokretom sejavila mogu}nost za nove faze u odnosima saSAD. Atmosfera u kojoj se odvijala posetadràvnog sekretara Hilari Klinton u oktobru 2010.bila je neuporedivo bolja od one za vreme posetepotpredsednika SAD Dòzefa Bajdena 2009.

Pristajanje Srbije na dijalog o tehni~kim pitanjimasa Pri{tinom, stvorilo je mogu}nost prevazilaènjapolitike tihe konfrontacije sa SAD i vode}imzemljama EU.

Faza oporavka, rutinizacije odnosa i blagog distanciranja SAD od regiona (2010 - danas)

Od tada je uloga SAD izmenjena u odnosu naraniji period. EU kao geopoliti~ki entitet preuzimaosnovnu ulogu u pogledu politi~kog uticaja ucilju pacifikacije regiona. Uslovljavanje daljegnapretka pregovora o punopravnom ~lanstvuSrbije u EU, napretkom u dijalogu na relacijiBeograd - Pri{tina, pokazuje se kao najefikasnijimetod pritiska u cilju stabilizacije regiona inormalizacije ìvota na KiM. U tom smislu seprvenstveni cilj spoljne politike SAD u regionumoè svesti na stabilnost koja je zasnovana nastrate{koj viziji o Evropi celoj, slobodnoj i u miru. Tou su{tini zna~i da }e SAD u ve}oj ili manjoj meripodràvati proces pristupanja zemalja regiona EU,koje su u razli~itim fazama ovog procesa.

No, potrebno je uvek imati na umu posebaninteres SAD za stabilnost regiona i naro~itoKosova. U tom smislu SAD su zna~ajan faktorzbog uticaja na koji imaju na Pri{tinu i mogu datikonstruktivan doprinos u nalaènja re{enja zapravno-obavezuju}i sporazum kako je toformulisano u Briselu.

Spoljna politika, me|utim, nije uvekkonstantna, mada se velike sile trude da istraju nadugoro~nim strategijama. Te politike se menjanjuu skladu sa procenom o su{tinskim promenamana globalnom nivou. U tom smislu, ostaje da sevidi dokle }e i}i novo angaòvanje SAD imaju}i uvidu ne ba{ najbolje odnose Trampoveadministracije sa EU.

U svetlu svega re~enog, dobro je {to su odnosiSrbije i SAD dobili u uglavnom rutinski karakter. Ukontekstu odnosa izme|u Srbije i SAD uposmatranom periodu ono {to ohrabruje je, da ipored izvesnog zahla|enja i zao{travanjaprouzrokovanih priznanjem jednostranogprogla{enja nezavisnosti Kosova, nije do{lo dorevizije institucionalnih i drugih oblika saradnjekoji su rezultat prethodnog perioda normalizacije,{irenja i produbljivanja odnosa izme|u dve zemlje.To ne zna~i da se ti odnosi ne mogu pogor{ati. Zaodràvanje dobrih odnosa neophodan je trajandiplomatski rad li{en neprimerenih i hirovitihpoteza i izjava. Ovo je univerzalno pravilo pa vaì iza odnose izme|u Srbije i SAD.

Potrebno je uvek imati na umu posebaninteres SAD za stabilnost regiona i naro~itoKosova. Ameri~ku uloga za vreme Milo{evi}a,NATO bombardovanje, angaòvanje u perioduodràvanja mira i na kraju a priorno sna`noispoljavanje podr{ke jednostranom progla{enjunezavisnosti Kosova, u~inili su da se SAD ose}ajuodgovornim za sudbinu KiM, prvenstveno usmislu obezbe|ivanja mira i stabilnosti. Kosovo jeu velikoj meri nastalo politi~kim i vojnimangaòvanjem SAD, pa u neku ruku predstavlja idelimi~an test uspe{nosti politike vi{e ameri~kihadministracija.

No, za ovaj period je prvenstvenokarakteristi~no, blago distanciranje SAD odregiona, prepu{tanje osnovne uloge EU, odnosnonjenim vode}im zemljama. U tom smislu seprvenstveni cilj spoljne politike SAD u regionumoè svesti na stabilnost koja je zasnovana nastrate{koj viziji o Evropi celoj, slobodnoj i u miru. Tou su{tini zna~i da }e SAD u ve}oj ili manjoj meripodràvati proces pristupanja zemalja regiona EU,koje su u razli~itim fazama ovog procesa. Uodsustvu ozbiljnijih nasilnih konfrontacija, SAD suvi{e nego spremne da odgovornost za zemljeregiona prepuste vode}im zemljama EU i da tomcelokupnom procesu daju podr{ku.

Autor je profesor Ekonomskog fakulteta iFakulteta politi~kih nauka Univerzitet u

Beogradu, ambasador u SAD (2002-2009)

IvanVuja~i}

Odnosi Srbije i Sjedinjenih Dràvaod demokratskih promena do danas

Za odràvanje dobrih odnosa neophodan je trajan diplomatski rad li{enneprimerenih i hirovitih poteza i izjava. Ovo je univerzalno pravilo pa vaì i zaodnose izme|u Srbije i SAD


subota/nedelja, 28-29. jul 2018. 7a

G odinu i po dana je pro{lo od kako jeDonald Tramp stupio na du`nostpredsednika Sjedinjenih Dràva. Svet jo{

uvek ne zna {ta ga je sa njim sna{lo, ali te{ko da }ese na}i ijedna zemlja - svakako uklju~uju}i i sameSAD - za koju se sa pouzdano{}u moè re}i da unjoj preovla|uju pozitivna o~ekivanja u vezi sTrampovim mandatom. Tramp u Evropi, bezobzira na protivre~ne poruke koje {alje nabilateralnim, a posebno na multilateralnimforumima, nesumnjivo podràva nacionalisti~ke,ili kako se to uobi~ajava re}i, populisti~ke pokrete.Tramp u vode}im evropskim zemljama èli da vididruge ljude na vlasti.

Poznate su, jo{ iz vremena Trampovepredizborne kampanje 2015/16, pa i ranije,

njegove veze sa tim pokretima: sa Partijom zanezavisnost Ujedinjenog Kraljevstva, francuskimNacionalnim frontom, sa strankom Gerta Vildersa,Slobodarskom partijom Austrije... Sa ViktoromOrbanom i njegovim nekada{njim savetnikomSebastijanom Gorkom, pristalicom Ma|arskegarde, koji }e potom neko vreme provesti u Belojku}i, kao zamenik pomo}nika 45. ameri~kogpredsednika.

Trampovo divljenje prema dràvnicima ~vrsteruke, poput ruskog predsednika Vladimira Putina ikineskog predsednika [i \inpinga je van svakesumnje, uprkos problemima izme|u SAD i ovedve zemlje.

Kad je nedavno boravio u Beogradu, pitali smoFrensisa Fukujamu, autora ~uvene knjige Krajistorije i poslednji ~ovek, da li je Tramp prolaznifenomen ili vesnik novog doba. Nije èleo da

predvi|a, ali je rekao da Tramp ima sve {anse da2020. bude ponovo izabran jer ameri~kojekonomiji ide dobro. Bez obzira na to kakoameri~koj ekonomiji ide, Tramp nije prolaznifenomen. On kao ~ovek }e oti}i sa vlasti pre ilikasnije, ali niti su on, niti njegove ideje do{leniotkuda. Niti su te ideje nove.

Amerika jeste Tramp

Pitanje kakva su o~ekivanja Srbije od DonaldaTrampa i ~emu Srbija moè od njega da se nadapostavlja se s pravom, nezavisno od toga {toSjedinjene Dràve nisu samo njen predsednik,kako to ~esto moèmo ~uti, naj~e{}e u Evropi.Ta~no je, Amerika nije samo Tramp ili neki drugipredsednik, ali {ef dràve predstavlja SAD uinostranstvu i klju~an je donosilacspoljnopoliti~kih odluka. Kad uz to ima i podr{kuKongresa, kao {to je to, bar zasad, slu~aj saTrampom, zna~aj predsednika je izuzetan.

Trampa je Srbija do~ekala s velikim nadanjima,ili je to bar tako izgledalo i izgleda jo{ uvek ujavnosti. Ta nadanja podsticana su od medija,stru~njaka razli~itih kalibara, ali i zvani~nika.Prirodno je {to je Tramp kao borac protivestabli{menta, kao onaj koji je obe}ao da }e isu{iti

mo~varu u Va{ingtonu, a to poku{ava i drugde,nai{ao na simpatije u Srbiji, zemlji u kojoj se gajipo{tovanje prema onima koji pla{e gospodu. Nastranu to {to i Tramp spada u gospodu, iako neva{ingtonsku i partijsku. Prirodno je i {to jedolazilo i dolazi do razo~arenja, stvarnih iliodglumljenih zbog neispunjenih nadanja.

Zanimljiva je podudarnost - Amerikanci i Srbi,odnosno zna~ajan deo njih, na{li su se naTrampovoj strani iz sli~nih razloga. I kod jednih ikod drugih javio se otpor prema ustaljenom tokuameri~ke politike. Amerikanci su takvoraspoloènje mogli da izraze glasanjem, a Srbinavijanjem za Trampa. Amerikanci, Trampoviglasa~i, èleli su da kazne elitu koja se od njihsuvi{e otu|ila i u kojoj su videli uzrok svogpogor{anog ìvotnog standarda. Srbi su uTrampovoj protivnici Hilari Klinton, osim Biloveène, isto tako videli nedodirljivi establi{ment kojii dalje mu~i i ne razume njihovu zemlju.

Sli~nosti se, ipak, tu negde i zavr{avaju. Ve}inagra|ana Sjedinjenih Dràva ipak je glasala zane~asnu Hilari, kako Tramp i dan danas ne prestajeda je etiketira. U Srbiji mo`da ne bi uspela da skupidovoljan broj potpisa da se kandiduje, jer je enaVilijamova, jednog od, {to je ovde malo poznato imanje va`no, najpopularnijih predsednika uSjedinjenim Dràvama u njihovoj istoriji.

Mnogi Srbi iskreno su se obradovali Trampovojpobedi, a neki su i slavili. Ne treba zaboraviti ko je

prvi podrào Trampa: uvek antiameri~ki nastrojenVojislav [e{elj i njegova stranka. Slika [e{elja injegovih saboraca u majicama sa Trampovimlikom je nezaboravna. Ali nada je presahla, zarazliku od antiamerikanizma. Tokom predizbornekampanje, spoljna politika koja ina~e ne dobijazna~ajniju pa`nju u na{im medijima, do{la je doizraàja, pogotovo u tabloidima, upravo zbogameri~kih izbora. Tabloidi su navijali za Trampanude}i crno belu sliku - njega kao predsednikakoji }e biti naklonjen Srbima i Hilari Klinton, kaona{e arhineprijateljice. Jedan od tabloidabilbordima je proslavio Trampovu pobedu.

Nejasne granice izme|u tabloida i politike

U Srbiji, me|utim, postoji stalan problemrazgrani~enja izme|u tabloida i zvani~ne politike,pogotovo s obzirom na to da su svi tabloidiprovladini. To je o~igledno i kada je re~ oaktuelnim odnosima Srbije i SAD. Jo{ jednanezaboravna slika zabeleèna je na sedniciGeneralne skup{tine UN septembra 2017, kada jeministar spoljnih poslova Ivica Da~i} pri{aopredsedniku Trampu i, prema sopstvenompriznanju, pokazao mu fotokopije naslovnih

strana srpskih tabloida, kao dokaz da su Srbi naizborima navijali za njega. Da~i} je izmamio{armantan osmeh ameri~ke ambasadorke pri UNNiki Hejli - a ~iji javni istupi, uop{te uzev,uglavnom nisu {armantni - ali nije poznato da jei{ta postigao kod Trampa.

Da~i} i predsednik Aleksandar Vu~i} kao da supodelili resore kad je re~ o zapadnim zemljama.Tako izgleda da je Vu~i} pre svega usredsre|en naEU, pogotovo na Nema~ku, a Da~i} na Ameriku.Ako i nije tako, Da~i} u svakom slu~aju, {to se ti~eodnosa Srbije i SAD, zasluùje ocenu: isti~e se.

Srpski {ef diplomatije od po~etka Trampovogmandata poku{ava da mu se pribliì, da dopre donjega i stavi mu do znanja Srbiju, pa onda i srpskeinterese, a koji se gotovo stoprocentno odnose napitanje Kosova i Metohije. Da~i}, takav se barutisak iz njegovih nastupa sti~e, veruje da Srbijatreba nekako da do|e do onih pravihpredstavnika u ameri~koj administraciji - jer se odnjih navodno moè o~ekivati ve}e razumevanje - ida istovremeno zaobi|e kadrove iz ranijihadministracija.

To se najbolje videlo pro{le godine u vremeop{te konsternacije zbog izjave o dve stolicebiv{eg zamenika pomo}nika dràvnog sekretaraBrajana Hojt Jia, da Srbija ne moè da sedi i nazapadnoj i na ruskoj u isto vreme. Tada su u istimonim tabloidima ~ije je naslovne strane Da~i}pokazao Trampu osvanuli naslovi koji su sugerisali

da Tramp ho}e da uni{ti Srbiju. Da~i} je bioracionalniji pa je po~eo da isti~e, na primer, da mine}emo Hojt Jia, nego Trampa i Tilersona,tada{njeg dràvnog sekretara.

Posle toga, kako bi se do{lo do onih pravihljudi u Va{ingtonu koji bi nas razumeli, Da~i} jepo~eo da insistira na tome da Srbija treba daizdvoji odre|eni novac za lobiste koji }e namotvoriti vrata Bele ku}e. Sve to zbog Kosova i poslesvega {to se sa Kosovom de{avalo jo{ od kako jeDa~i}ev prethodnik na ~elu SPS, na primer,odbijao da razgovara sa ameri~kimambasadorom Vorenom Zimermanom.

Potraga za „pravom“ Amerikom

Da ne mra~imo u ovom sve~anom trenutku -stogodi{njica postavljanja zastava KraljevineSrbije na Belu ku}u i druga ameri~ka javna zdanjalep je jubilej - ali ~ini se da se, na strani zvani~neSrbije, i povodom ove prilike traì neka pravaAmerika koja nas razume. I neki pravi predsednik,poput Vudroa Vilsona koji je u Beogradu nedavnodobio svoju ulicu, pridruìv{i se Kenediju, F. D.Ruzveltu...

Simbolika, tradicija i jubileji imaju ograni~enuulogu u politici. Nisu bez zna~aja, ali davna istorija

nema puno uticaja na sada{njost, ako je uop{te iima. Donekle moè da bude podsticajna. I danas,kao i pre 100 godina, moèmo ~uti kako su Srbija iAmerika saveznici. I jesu. Srpska zastava se nevijori na Beloj ku}i, ali ima je drugde: na primer, nazajedni~kim ve`bama ameri~ke i srpske vojske i ume|unarodnim misijama u kojima srpski oficiriu~estvuju zajedno sa ameri~kim.

Srpsko ~ekanje da Tramp kao navodno na{~ovek do|e do punog izraàja sli~no je ~ekanjumnogih u EU, koji su sa ameri~kim predsednikomu sve ve}oj koliziji, da Tramp ode. Oba vrste~ekanja su iluzorne. Dobra vest je da je ovo na{e~ekanje zdravije, jer Srbija Trampa prihvata kaoizraz volje njegovih bira~a. Trampov izbor jemakar malo umanjio stalno prisutanantiamerikanizam u Srbiji.

Ali isto tako treba prihvatati i postojanje onih uameri~koj administraciji koji se krajnjepojednostavljeno mogu nazvati preìvelimstrukturama. I oni mogu vremenom da do|u dove}eg izraàja, mada se u slu~aju odnosa premaSrbiji ne moè govoriti o diskontinuitetu uameri~koj spoljnoj politici.

Tramp i Putin nedavno u Helsinkiju nisu pri~alio Srbiji, javili su na{i mediji. I to je dobra vest.

Autor je urednik u Danasu

Milo{Mitrovi}

Politi~ke promene u SAD makar su malo umanjile antiamerikanizam u Srbiji

Srpsko otkrivanje Donalda Trampa

Prirodno je {to je Tramp, kaoonaj koji je obe}ao da }e„isu{iti mo~varu“ uVa{ingtonu, a to poku{ava idrugde, nai{ao na simpatije uSrbiji, zemlji u kojoj se gajipo{tovanje prema onima koji„pla{e gospodu“

Amerika nije samo Tramp ili neki drugi predsednik, ali{ef dràve predstavlja SAD u inostranstvu i klju~an je

donosilac spoljnopoliti~kih odluka


Foto:

EPA /

IAN

LANG

SDON


P o~etkom 1960-ih, u jeku Kubanske raketnekrize, jedna varo{ u Srbiji postaje potpunopodeljena na pristalice isto~nog i zapadnog

bloka, a sve kulminira masovnom tu~om i miniTre}im svetskim ratom, koji okon~ava nemilosrdnaintervencija Narodne milicije. Fabula filma BoìdaraNikoli}a Tri karte za Holivud dobro opisuje sklonostsrpskog naroda da se poistove}uje sa velikimsilama, koja danas deluje kao vanvremenska.Me|utim, u dana{njoj Srbiji bi srazmera izme|uproruski i proameri~ki orijentisanih bila ubedljivona strani prvih. Ako pitate studente u Srbiji kakvi sukroz istoriju bili srpsko-ameri~ki odnosi,dominantan odgovor koji }ete dobiti je -neprijateljski. Istraìvanje koje je sproveoistraìva~ki tim Fakulteta politi~kih nauka nareprezentativnom uzorku za studentsku populacijuu Srbiji pokazalo je da vi{e od 80 odsto budu}ihakademskih gra|ana veruje u tezu o istorijskomneprijateljstvu dve nacije. Sa jedne strane - ovajstav jeste iznena|uju}. Savezni{tva u oba svetskarata, ~injenica da deo Banata danas verovatno ne bibio srpski bez podr{ke predsednika Vilsonazahtevima delegacije Kraljevstva SHS na mirovnimpregovorima u Parizu, devizni priliv ve}i od 15milijardi dolara u vidu ameri~ke pomo}i tada{njojJugoslaviji tokom 1950-ih (u dana{njim dolarima jeta vrednost vi{estruko ve}a), pa i podatak da je i od2000. do danas Amerika, posle EU, najve}i donatorSrbije - sve su ovo podaci koji govore u prilog jakobliskim odnosima u ve}em delu istorije.

Ipak, sa druge strane, ovaj nalaz i nije zapanjuju},ako se setimo NATO bombardovanja 1999. i potonjepodr{ke SAD jednostrano progla{enoj nezavisnostiju`ne srpske pokrajine Kosovo i Metohija 2008.Jednostavno, koliko god ovi istorijski doga|aji bilivremenski kra}i od decenija partnerstva i bliskesaradnje - ~injenica da su se oni desili u skorojpro{losti zaokupljuje na{u kolektivnu memoriju i~ini da ~itavu istoriju posmatramo kroz prizmunajskorijih i za nas najtraumati~nijih doga|aja, ~ijeposledice i dalje ose}amo. Ovaj fenomen se usocijalnoj psihologija naziva heuristika dostupnosti.Gotovo izvesno bi sli~an odgovor bio i kodameri~kih studenata (naravno, uzimaju}i u obzirone koji uop{te znaju ne{to o Srbiji). Verovatno biim prva asocijacija bili Milo{evi}, ratovi 1990-ih ilipaljenje ameri~ke ambasade 2008, a ne ameri~kipiloti koje su spasli Srbi u operaciji Halijard 1944, ilire~i dràvnog sekretara SAD Roberta Lansinga predkraj Velikog rata da }e se jednoga dana, kad budepisana istorija tog rata, njeno najslavnije poglavljezvati - Srbija.

Sa druge strane, isto istraìvanje je pokazalo ida bi ve}ina srpskih studenata preferiralapobolj{anje odnosa sa SAD u budu}nosti.Postavlja se pitanje na koji na~in obezbediti tajPovratak u budu}nost, da parafraziramo naslov~uvenog serijala filmova Stivena Spilberga iz 1980-ih (a kasnije i naslov teksta Dòna Mir{ajmera spo~etka 1990-ih)? Deluje da je trenutno stanje uodnosima stabilno, ali ipak daleko od savezni~kogodnosa koji smo nekada imali. Razli~iti pogledi nastatus Kosova, odre|ena nere{ena pitanja izpro{losti, poput slu~aja Biti}i, paljenja ameri~keambasade 2008, pa i pitanje posledica upotrebeosiroma{enog uranijuma u bombardovanju 1999(nedavno ponovo problematizovano) indikatori suda, uprkos velikoj ekonomskoj pomo}i SAD,solidnom nivou ameri~kih investicija, zavidnojbezbednosnoj saradnji u okviru Partnerstva za mir inezanemarljivoj ekonomskoj razmeni (koja bimogla biti i ve}a), odnosi Srbije i SAD danas jesudaleko od nivoa na kome su bili 1918. ili 1953.

S tim u vezi, postavlja se pitanje i da li u istoriji

moèmo prona}i obrasce koji nam mogu bitismernica za budu}nost, odnosno koji nam mogupomo}i da odnose sa SAD radikalno promenimona bolje i da se u budu}nosti vratimo nasavezni{tvo koje smo nekad imali? U kom pravcutreba uzeti karte da bismo ostvarili povratak uèljenu budu}nost?

Strpljenje i strate{ko delovanje

Prva karta koju nam istorija savetuje da kupimokako bismo ostvarili ovaj cilj jesu strpljenje istrate{ko delovanje. Promene u politici SAD premanama nisu dolazile ~esto i lako, pa zato ne treba nio~ekivati da postoji karta za brzi voz u pravcu boljebudu}nosti. U periodu od zvani~noguspostavljanja diplomatskih odnosa s po~etkadevete decenije 19. veka, pa sve do Prvog svetskograta, promena gotovo da nije ni bilo, a nivopoliti~kih interakcija ostao je prili~no nizak. Nakonturbulentnih ratnih godina i prvih godina mira, kojesu obeleìli jako prisni odnosi, gotovo ~itav periodizme|u dva rata obeleì}e kontinuirano nizakstepen interakcije, a ovaj kontinuitet izazvanameri~kom izolacionisti~kom politikom 1920-ihne}e promeniti ~ak ni izbor predsednika FranklinaDelana Ruzvelta, ve} }e politika ostati u dobroj

meri ista sve do 1941. I dok }e period od 1941. pado kraja decenije nesumnjivo obeleìti ogromnevarijacije u odnosima, i u najve}em delu Hladnograta moè se videti odre|eni kontinuitet. Naime,uprkos velikim varijacijama u primeni ovog na~elau razli~itim periodima - politika koja bi se moglaozna~iti kao odràvanje Tita na povr{ini bila jeesencija stava SAD prema Jugoslaviji od periodanakon razlaza Tita i Staljina, pa do 1980-ih. Ovapolitika jeste dosta varirala - od direktne vojnepomo}i i neformalnog saveza kroz tzv. Balkanskipakt Gr~ke, Turske i Jugoslavije po~etkom 1950-ih,do ogromne napetosti zbog jugoslovensko-sovjetskog neformalnog pakta u toku izraelsko-palestinskog sukoba 1967. Me|utim, esencijalnoona ni u trenutku najve}e bliskosti nije prerasla uèlju da se Tito i njegova komunisti~ka Jugoslavijatrajno oja~aju i izvuku iz tih nemirnih voda time {tobi se direktno uklju~ile u NATO (iako to pitanje jesterazmatrano), a isto tako ni u trenutku najve}eudaljenosti nije dovela u pitanje spremnost SAD daspre~i da Bre`njevljeva doktrina potencijalno udaviTita, kao {to je udavila Dub~eka u Pra{kom prole}u1968. U periodu od 1992. pa do 2000, sadelimi~nim izuzetkom godina bez rata (1996-1998),tako|e je postojao kontinuitet u stigmatizaciji

Slobodana Milo{evi}a i Srbije od strane SAD, s tim{to su se razlikovala sredstva kojima je to ~injeno.Kona~no, svedoci smo i relativnog kontinuiteta uperiodu nakon 11. septembra 2001 (kad sestrate{ki fokus SAD preme{ta na Bliski Istok i Pacifik)u politikama Dòrdà Bu{a Mla|eg, Baraka Obame,kao i u prvim godinama aktuelne administracijeDonalda Trampa, prema regionu ZapadnogBalkana u domenu klju~nih pitanja. Istorija nam,dakle, pokazuje da je te{ko iza}i iz okvira ameri~kogobrasca delovanja poznatog kao business as usual,naro~ito u periodima kada Balkan nije u strate{komfokusu SAD. O~igledno da trenutno ne postojikarta za ekspresni povratak u budu}nost, ve} da semora raditi strate{ki i postepeno na tome da seiskoristiti prva povoljna prilika za veliku promenu, ado tada treba ~initi makar male promene ipobolj{anja u odnosima.

Pa`ljivo pra}enje svake promene

Druga karta koju bi trebalo obezbediti jestepa`ljivo pra}enje svake promene. Istorija nas u~i dasu velike promene u odnosima dolazile uglavnomu velikim krizama i periodima promena poretka - uPrvom svetskom ratu, po~etkom i krajem Drugogsvetskog rata, po~etkom i krajem Hladnog rata.

Jedini izuzeci od ovog pravila jesu opadanjeintenziteta odnosa zbog unutarpoliti~kih promenakoje su dovele izolacioniste na vlast u Americipo~etkom 1920-ih, te drasti~no pobolj{anjeodnosa zbog unutarpoliti~kih promena po~etkom2000-ih nakon promene vlasti u Srbiji. U trenucimaglobalnih promena, na{a dràva je dobijala nava`nosti, i to kroz dva vida. Prvi je geopoliti~kipoloàj, ~iji se zna~aj ogledao u brojnimprimerima: va`nost Solunskog fronta za ishodPrvog svetskog rata; pomo} gerilske borbe idiverzija na Balkanu u odvla~enje nema~kihjedinica sa frontova u Drugom svetskom ratu;klju~nost Jugoslavije u Hladnom ratu zazapre~avanja izlaska Sovjetskog Saveza naJadransko i Sredozemno more preko njenih luka,kao i za zatvaranje tzv. Ljubljanskih vrata kojima jebilo mogu}e pro}i u Italiju iz pravca Ma|arske, a dase zaobi|u Alpi. Drugi vid je uspostavljanjeprecedenta za pravila pona{anja u novojkonstelaciji me|unarodnog poretka krozpona{anje neke dràve, ~emu smo ~esto sluìli ba{mi. Na kraju Prvog svetskog rata, solidna podr{kazahtevima Kraljevstva SHS baziranim na etni~komprincipu, nasuprot zahteva Rumunije ili Italije kojisu bili bazirani na odredbama tajnih ugovora saAntantom, ili nasuprot zahtevima Austrije iMa|arske, koje su elele da o~uvaju {to ve}edelove predratne dràve, bila je posledica~injenice da je SHS u tom trenutku zagovaralanormu koju je predsednik Vilson eleo dauspostavi kao univerzalnu u novom poretku -normu prava naroda na samoopredeljenje. Nakonrezolucije Informbiroa i raskida sa Staljinom 1948,

Amerikanci su re{ili da pomognu komunisti~kojJugoslaviji i zato {to je ovaj precedent trebalo dapo{alje poruku drugim komunisti~kim zemljamada je mogu} komunizam bez patronata Moskve.Kona~no, 1990-ih, pona{anje SAD prema SRJ/Srbijitrebalo je da posluì kao primer svima koji nisushvatili (makar trenutni) kraj istorije, koji su odbijalida prihvate demokratizaciju i liberalizaciju pozapadnom modelu i teìli o~uvanju neke formesocijalizma, a ubrzo smo posluìli i kao poligon zatestiranje doktrine Odgovornost za za{titu, koja jetrebalo da uspostavi precedent kojim je mogu}eda se vr{e takozvane humanitarne vojneintervencije bez odobrenja Saveta bezbednosti UN.Imaju}i u vidu sve navedeno, veoma je bitnooslu{kivati vetrove promena na svim kontinentimai meridijanima i pa`ljivo pratiti me|unarodnakretanja u budu}nosti. Mi smo mala dràva, samalo resursa da samostalno isposlujemo radikalnupromenu stavova Va{ingtona u na{u korist, te jezato veoma va`no iskoristi trenutke globalnihpromena. Ove promene ne dolaze pre~esto i netreba svaku malu promenu tuma~iti kao su{tinsku,ve} treba ~ekati pravi trenutak.

Vi{e istorijskih ~injenica, a manje emotivnog naboja

Kona~no, tre}a karta na koju je potrebno igrati jevi{e istorijskih ~injenica, a manje emotivnog naboja,kao bi se odluke donosile hladne glave. Podsticanjenarativa koji karakteri{e film Tri karte za Holivud, bilou vidu amerikanofobije ili preterane amerikanofilije,ili rusofobije ili preterane rusofilije, ne}e doneti Srbijisamo po sebi ni{ta dobro. injenica jeste da sedanas interesi Rusije, Turske, EU i SAD u na{emregionu prepli}u vi{e nego {to je to bio slu~aj pre 15godina, ali to ne zna~i da smo poligon novogHladnog rata. Zato je bitno da elite ne pla{e narodposredstvom medija velikim silama i ne optuùju ihi za ono za {ta one nisu krive, {to se danas radi {iromBalkana, kako u pogledu uloge SAD, tako i upogledu uloge Rusije. Ne treba imati ni iluziju da jebilo kojoj dràvi na svetu stalo do nas vi{e negonama samima. Dobro je u javnosti predstaviti sliku io zlatnim periodima istorije, kako bi se iskorenilepredrasude koje postoje (pogotovu u stavu premaAmerici). Na taj na~in se veli~a i istorija na{eg narodai dràve. Me|utim, u isto vreme ne smeju sezaboraviti ni one gorke lekcije iz istorije, kojih je bilou odnosima sa svim silama (pa ~ak i sa Rusijom), aposlednjih decenija naro~ito u odnosima sazapadnim dràvama, pre svega 1999. i 2008.Odlazak iz jedne u drugu krajnost bio bi samopromena ekstrema. Potrebno je strasti spustiti naminimalni nivo i ~ekati, kako bi se maksimalizovalakorist od odnosa sa svim stranama.

Ako na kraju poslu{amo istoriju i kupimo ovetri karte za povratak u budu}nost, moramo daimamo jednu stvar na umu - uprkos povratku,budu}nost ne}e biti potpuno ista kao i pro{lost. Trikarte za povratak u budu}nost ne vode nu`no uHolivud. Svet se promenio, i mnoge stvari su oti{lesvojim tokom, a tek }e se menjati - i svet, iAmerika i Srbija. Zapad danas nije isto {to je biopre pet godina, a da ne govorimo o periodu prejednog veka. Zato i od povratka ne treba o~ekivatida bude bukvalan i jednak prethodnoj istoriji, ve}vi{e da bude generalni simbol i uzor koji binekada trebalo dosti}i, ali samo onda kad i ako jeto u interesu obe strane - i Srbije i SAD.

Na samom kraju, tri karte na koje je potrebnoigrati radi povratka u svetlu budu}nost srpsko-ameri~kih odnosa mogu se sumirati u jednojre~enici, koju je svojevremeno veliki mag srpskespoljne politike Milovan Milovanovi} u svomtekstu Na{a spoljna politika iz 1894. ozna~io kaoosnovno geslo uspe{nog dràvni{tva - potrebno je„umeti ~ekati, i, u sa~ekanom, povoljnom trenutku,umeti se odlu~iti“. Odnosno, treba proceniti kad igde kupiti te tri karte za povratak u budu}nost, dabiste se vratili u budu}nost srpsko-ameri~kih kojanalikuje savezni{tvu s kraja Velikog rata, a ne ubudu}nost koja nalikuje 1990-im godinama.

Autor je asistent na FPN Univerziteta u Beogradu

MilanKrsti}

Istorijske pouke za unapre|enje odnosa Srbije i SAD u narednim decenijama

Tri karte za Povratak u budu}nost


Ako na kraju poslu{amoistoriju i kupimo ove tri karteza povratak u budu}nost,moramo da imamo jednustvar na umu - „uprkospovratku, budu}nost ne}e bitipotpuno ista kao i pro{lost“

Relativni (ne)uspeh pobolj{anja odnosa 2000-ih godina:Susret predsednika SRJ Vojislava Ko{tunice i predsednika

Dòrdà Bu{a Mla|eg u Beloj ku}i 2001. (Izvor: Wikimedia)

Documents

Sto godina od srpskog dana u SAD Kako iskoristiti …...Sto godina od srpskog dana u SAD Istorija i budu}nost Po{tovani ~itaoci, Godine 1918, 28. jula, na Srpski dan, zastava Srbijevijorila