ŠTEDNJA,INVESTICIJE I ŠTEDNJA,INVESTICIJE I FINANSIJSKI SISTEMFINANSIJSKI SISTEM

Prof. Dr Petrevska Miroslava Studenti: Vesna Blagojević 5-16/2011Aleksandar Živanović 5-30/2011

UVOD

• Finansijski sistem čine one institucije u privredi koje pomažu usklađivanje štednje jedne osobe sa invensticijom druge osobe. BDP je bruto domaći proizvod koji predstavlja ukupno stvoren domaći dohodak, kada zemlja štedi sve veći broj BDP-a više je resusrsa na raspolaganju za investiranje u kapital, a povećanjem kapitala povećava se produktivnost zemlje i njen životni standard.

Finansijske institucije u privredi SAD

• Finansijske institucije u savremenim uslovima predstavljaju preduslov postojanja i razvoja finansisjkog tržišta, odnosno oni pomažu koordinisanje štediša I zajmotražilaca.

• Štediše su ljudi koji troše manje nego što zarade, a zajmotražioci su ljudi koje troše više nego što zarade.

• Finansijske institucije se mogu grupisati u dva dela I to : finansijska tržišta I finansijske posrednike.

Finansijska tržišta

• Finansijska tržišta se mogu posmatrati u širem i užem smislu. U širem smislu, finansijska tržišta postoje svuda gde se obavljaju finansijske transakcije. U užem smislu, mogu se definisati kao organizovana mesta na kojima se susreću ponuda i tražnja za različitim oblicima finansijskih instrumenata (ili aktive).

• Dva najvažnija finansijska tržišta su : tržište obaveznica I tržište akcija.

Tržište obveznica

• Kada neki gigantski proizvođač želi da izvrši pozajmicu kako bi finansirao izgradnju nove fabrike sredstva može da pozajmi od šire javnosti. To može da uradi prodajom obaveznica, ona predstavlja potvrdu o dugu gde su navedene obaveze zajmoprimca prema vlasniku obaveznica.

• Tri najvažnije karakteristike obveznica su :• Rok obveznice - vremenski period nakon kojeg

obveznica dospeva. Neke obveznice imaju rok od nekoliko meseci a neke čak i od 30 godina.

• Kreditni rizik – to je verovatnoća da zajmoprimac neće moći da isplati deo kamate ili glavnicu.

• Poreski tretman – način na koji poreski zakoni tretiraju kamatu ostvarenu od te obveznice.

Tržište obveznica

Tržište akcija

• Gigantska preduzeća mogu da prodaju svoje akcije i na taj način dođu do sredstava za izgradnju nove fabrike. Akcija prestavlja određeno vlasništvo u preduzeću. Kada to preduzeće proda akcije u vrednosti od npr. Milion dolara tada svaka akcija predstavlja milioniti deo vlasništva nad preduzećem. Finansiranje akcionarskim kapitalom ili dokapitalizacija je prodaja akcija da bi se pridobio dodatni novac. Ako je to preduzeće veoma profitabilno vlasnici akcija stiče korist od tog profita.

• Akcijama se trguje na organizovanim berzama. • Najvažnije berze u SAD su Njujorška berza,

Američka berza i NASDAQ.• Cene akcija po kojima se trguje na berzama se

određuju po ponudi i potražnji tih akcija.• Berzanski indeks računa se kao prosek cena

neke grupe akcija. Najčuveniji berzanski indeks jeste Dau Džons Internešnel Evridž ( Dow Dow Jones Interanational AverageJones Interanational Average) koji se računa još od 1896 godine.

Tržište akcija

Finansijski posrednici

• Finansijski posrednici spadaju u finansijske institucije preko kojih štediše mogu da ponude sredstva onima koji traže zajam.

• Dva najvažnija finansijska posrednika su banke i investicioni fondovi.

Banke

• Banka - Na tržištu obveznica i akcija mala preduzeća teško mogu da prikupe neophodna sredstva, zato je sitnom preduzetniku jedino rešenje pozajmica od banke. Banke prikupljaju depozite ljudi koji žele da štede i na osnovu toga odobravaju kredit ljudima koji žele da dobiju zajam. Banke stiču profit tako što prave razliku izmedju kamatnih stopa . Ulagačima isplaćuju kamatu na njihove depozite, dok zajmoprimcima naplaćuju nešto višu kamatu na odobrene kredite, i ta razlika predstavlja njihovu profit.

Investicioni fondovi

• To je institucija koja prodaje deonice široj javnosti i koristi taj novac da kupi portfolio akcija i obveznica. Portfolio može biti skup finansijskih sredstava koje neki pojedinac ili poduzeće poseduje. Može se sastojati od novca (gotovina, depoziti..) i od vrednosnih papira (deonice, obveznice…). Ako vrednost portfolio opada akcionar trpi gubitak, a ako raste akcionar od toga ima korist.

Investicioni fondovi

• Ljudi koji poseduju diversifikovan portfolio akcija I obveznica snose manji rizik. Diverzifikacija portfolia je ulaganje novca u razne vrednosne papire radi disperzije rizika uspešnosti pojedinih investicija.

• Druga prednost investicionih fondova je što omogućava običnim ljudima pristup veštinama profesionalnog upravljanja novcem. Menadžeri prate razvoj I buduće izglede kompanija čije akcije kupuju. Oni kupuju akcije onih kompanija koje po njihovom mišljenju imaju profitabilnu budućnost, a prodaju akcije onih preduzeća za koja misle da nemaju baš svetlu budućnost. Međutim finansijski ekonomisti sumnjaju u tačnost ovog drugog argument, jr smatraju da je teško pobediti tržište kupovinom dobrih a prodajom loših akcija.

Štednja i investicije u računima nacionalnog dohotka

• Računovodstvo je način definisanja brojeva I njihovog sabiranja.

• Računovođa nacionalnog dohodka pomaže ekonomiji u celini da sabere svoje dohodke I izdatke.

• Pravila računovodstva nacionalnog dohotka obuhvataju nekoliko važnih indentiteta.

• Indentitet je jednačina koja uvek mora da bude tačna.

Štednja i investicije u računima nacionalnog dohotka

• BDP predstavlja ukupne dohodke i ukupne izdatke u ekonomiji i se označava sa Y, i on se deli na četiri komponente rashoda, potrošnju (C), investicije (I), državni izdatci (G), i neto izvoz (NX).

1. Sledeća jednačina predstavlja indentitet jer svaki dolar izdatka koji se pojavljuje na levoj strani javlja se i u jednoj od četiri komponente na desnoj strani.

Y=C+I+G+NX2. Prema sledećoj jednačini BDP predstavlja zbir potrošnje, investicija i državnih nabavki.

Y=C+I+G3. Da bi videli šta nam predhodni indentitet može reći o finansijskim tržištima oduzimamo C i G od obe strane jednačine.

Y-C-G=ILeva strana je ukupan dohodak u ekonomiji koji preostane nakon plaćanja potrišnje i državnih izdataka.

Štednja i investicije u računima nacionalnog dohotka

• 4. Prema sledećoj jednačuni štednja je jednaka investicijama.

S=I• 5. Uzmimo razliku između iznosa koji

država ubira od domaćinstava u porezima i iznosa koji vraća domaćinstvima u vidu jednostranih plaćanja i označimo ga sa T. Tada nacionalna štednja se može predstaviti na sledeći način:

S=Y-C-G

BDP - Y, potrošnju (C), investicije (I), državni izdatci (G), i neto izvoz (NX).

Štednja i investicije u računima nacionalnog dohotka

• Investicije predstavljaju kupovinu novog kapitala,pozajmica od banke radi izgradnje nove kuće ili prodaja akcija firme zbog zidanja nove fabrike sve to doprinosi investicijama zemlje. Individualna Razlika između štednje i investicija banke i ostale finansijske institucije čine izvodljivim tako što omogućavaju da štednja jedne osobe finansira investicije druge osobe.

Štednja i investicije u Srbiji

• Da građani sve više štede mogao bi da ukaže i podatak NBS-a da je do 30. septembra ove godine ukupna štednja u srpskim bankama iznosila 7,5 milijardi evra, od čega 98 odsto devizna, a dva odsto dinarska.

• . Poslednje istraživanje koje bi moglo da pomogne u otkrivanju specifičnih karakteristika srpskih štediša sproveo je 2009. nakon Nedelje štednje portal Krediti.rs, a tamo su potvrdili da su na osnovu klijenata koji im se redovno javljaju zaključili da se otada stanje nije mnogo promenilo. Naime, u tom istraživanju učestvovalo je sedam banaka (Erste banka, Metals, UniCredit, Moskovska, Societe Generale, AIK i KBC), a korišćeni su i podaci NBS-a. Tada su otkrili da su 54,6 odsto slučajeva vlasnici štednih knjižica zaposleni i oženjeni muškarci koji u proseku imaju 52,3 godine i štede kako bi "na stranu" ostavili novac koji će trošiti u penziji. Među štedišama je najviše starijih od 55 godina (više od 40 odsto), a najmanje štede mladi do 30 godina (pet odsto).

Štednja i investicije u Srbiji

• Osnovni razlog štednje starijih od 60 godina jeste obezbeđivanje novca unucima za buduće školovanje, dok srednja generacija štedi za putovanja ili uređenje stanova i kuća. Mnogo je i onih koji nemaju ideju u šta da ulože, pa čuvaju "beli novac" da bi izbegli bespotrebnu potrošnju. Ipak, najznačajniji je podatak da prosečan štediša u Srbiji oročava oko 8000 evra na godinu dana.

• Izvori iz banaka tvrde da poslednjih godina "na štednju" dolazi sve više novca iz regiona (bivših republika Jugoslavije), ali i Evrope, i to uglavnom Nemačke, Engleske i Holandije, i očekuju da će se tako i nastaviti. Procedura za dobijanje štedne knjižice je jednostavna, a stranim klijentima je potreban samo pasoš. Uglavnom su to poslovni ljudi koji su sa Srbijom povezani biznis vezama ili gastarbajteri koji oročavaju godišnje između 10.000 i 30.000 evra, uglavnom u vodećim bankama.

Ukupna štednja građana kod poslovnih banaka u Srbiji

U milionima evra• 2001. godina....348• 2002. ..............759• 2003. ..............1,0• 2004. ..............1,4• 2005. ..............2,02• 2006. ..............3,3• 2007. ..............5,1• 2008. ..............4,7• 2009. ..............6,0• 2010. ..............6,945• 2011. (do 30.9)..7,5

Tržište zajmovnih sredstava

• Zamislićemo da naša ekonomija ima samo jedno finansijsko tržište pod nazivom tržište zajmovnih sredstava. Sve štediše i zajmotražci odlaze tamo da bi uložili štednju i da bi dobili svoje zajmove. Na tom tržištu postoji samo jedna kamatna stopa .

• Ponuda zajmovnih sredstava potiče od onih ljudi koji koji žele da uštede i daju kao pozajmicu. Dakle štednja predstavlja izvor ponude zajmovnih sredstava. Tražnja za zajmovnim sredstvima potiče od domaćinstava i preduzetnika koji žele da uzmu pozajmicu. Investicije predstavljaju izvor tražnje za zajmovnim sredstvima. Iznos koji zajmoprimci plaćaju za zajam i iznos koji zajmodavci stiču od svoje štednje naziva se kamatna stopa.

Tržište zajmovnih sredstava

• Nominalna kamatna stopa jeste kamatna stopa koja se obično objavljuje- novčani prinos od štednje i troškovi pozajmljivanja.

• Realna kamatna stopa jeste nominalna kamatna stopa korigovana za inflaciju.

• Ponuda i potražnja zavise od realne kamatne stope.

Podsticaji za štednju

• Štednja predstavlja važnu dugoročnu determinantu produktivnosti jedne zemlje.

• Mnogi ekonomisti tvrde da poreski zakoni destimulišu štednju u SAD. Federalna vlada ubira prihod oporezovanjem dohodaka, uključujući i dohodak od kamata i dividendi. Porez na dohodak od kamata znatno smanjuje budući prinos od sadašnje štednje pa samim tim smanjuje podsticaj za štednju kod ljudi. Mnogi ekonomisti predlagali su reformu poreskih zakona u cilju stimulisanja štednje.

• Bill Arčer iz Teksasa je predložio da se sadašnji porez na dohodak zameni porezom na potršnju. Tako se dohodak koji se štedi ne bi bio oporezovan sve dok se uštedjevina ne potroši.

Slika 2 Povećanje ponude zajmovnih sredstava

Zajmovna sredstva(milijarde dolara)

0

Kamatnastopa

Ponuda, S1 S2

2. . . . što

smanjuje

ravnotežnu

kamatnu stopu . . .

3. . . . i povećava ravnotežnu

količinu zajmovnih sredstava.

Tražnja

1. Poreski podsticaji

za štednju povećavaju

ponudu zajmovnih

sredstava . . .

5%

$1.200

4%

$1.600

Podsticaji za potrošnju

• Kada neko preduzeće odluči da gradi novu fabriku ili kupuje novu opremu, tada to preduzeće dobija poreske olakšice koje daje Kongres.

• Pošto poreske olakšice ne bi uticale na iznos koji domaćinstva štede po svakoj datoj kamatnoj stopi one ne bi uticale na ponudu zajmovnih sredstava. Pošto bi preduzeća imala podsticaj da povećaju investicije pri svakoj kamatnoj stopi, tražena količina zajmovnih sredstava bila bi veća .

• Kada bi se reformom poreskih zakona podstaklo veće investiranje, rezultat bi bile više kamatne stope i veća štednja.

Deficiti i suficiti državnog budžeta

• Budžetski deficit predstavlja prevelike državne rashode u odnosu na poreski prihod. Vlade finansiraju budžetske deficite tako što pozajmljuju na tržištu obveznica, a akomulacija zaduženja vlade u prošlosti naziva se državni dug.

• Budžetski suficit je višak poreskog prihoda u odnosu na državne rashode, može da se koristi za otplatu jednog dela državnog duga. Država ima uravnotežen budžet ako je državna potrošnja jednaka poreskom prihodu.

• Kada vlada smanji nacionalnu štednju padom u budžetski deficit, kamatna stopa raste, a investicije se smanjuju.

Slika 4 Efekat deficita državnog budžeta

Zajmovna sredstva(milijarde dolara)

0

Kamatnastopa

3. . . . i smanjenja ravnotežnekoličine zajmovnih sredstava.

S2

2. . . .što dovodido porastaravnotežnekamatne stope. . .

Ponuda, S1

Tražnja

$1.200

5%

$800

6% 1. Budžetski deficitsmanjuje ponuduzajmovnihsredstava . . .

Zaključak

• Finansijska tržišta povezuju sadašnjost i budućnost. Štediše nude zajmovna sredstva, jer žele da jedan deo svog dohodka pretvore u buduću kupovnu moć. Dok zajmotražioci to čine jer žele da investiraju danas kako bi u budućnosti imali dodatni kapital, za proizvodnju dobara i usluga.

Zaključak

• Jedan od 10 principa ekonomije glasi da tržišta obično predstavljaju dobar način organizovanja ekonomske aktivnosti, i taj princip primenljiv je i na finansijska tržišta. Kada ponudu i potražnju za zajmovnim sredstvima , finanskijska tržišta dovedu u ravnotežu, to pomaže da se oskudni resursi ekonomije alociraju na način koji će obezbediti njihovo najefikasnije korišćenje.