Novo Carstvo 1550-1069

– Po relativnoj hronologiji 18 , 19 i 20 dinastija čine Novo Carstvo a po apsolutnoj hronologiji 1550-1069 godina.– Unutar NC se razlikuje nekoliko celina. jedna od njih je epoha Amarne koja pripada samom kraju 18 dinastije, Pozno NC i epoha Ramesida kojima pridada 19 i 20 dinastija. Zove se tako jer je veliki br. vladara nosio ime Ramzes od kojih su najpoznatiji Ramzes II i III. Početak NC je označilo stupanje Ahmozea na presto 1550-1525. Najvažnije za vreme njegove vladavine je to da je 2 puta opsedao Avaris i da je u 11 god vladavine uspeo da ga osvoji. Time je oslobodio Deltu od Hiksa i okrenuo se posedima u Nubiji i Levantu. Prva meta napada je bio Šaruhen, u južnoj Palestini, jer je on bio novo uporište Hiksa nakon pada Avarisa.Na kraju vladavine je preduzeo pohode u Siriji i Fenikiji i Egipat je bio spreman na obnovu nekadašnje moći. – Nasledio ga je Amenhotep I 1525-1504 njegova vladavina je protekla mirno i izvori nam ne prenose nikakve podatke o spoljnopolitičkim akcijama u to vreme. Okrenuo se konsolidaciji zemlje i dizanju hramova od kojih je najvažniji kompleks Amonovih hramova u Karnaku U vreme 18 dinastije Amon je uzdignut na nivo državnog božanstva i svoju odanost njegovom kultu vladari 18 dinastije su iskazivali podizanjem grandioznih hramova i davanjem svakakvih poseda i dragocenosti kompleksu hramova u Karnaku što će za posledicu imati da u vreme 20 dinastije u rukama Amonovih sveštenika ima veće bogastvo nego u državnoj blagajni.– Pored Tebe koja je postala religijski centar prvog reda gde vladari 18 dinastije počinju da dižu hramove. u kojima poštuju kult samog vladara posle smrti, takozvani hramovi za milion godina , u Tebanskoj regiji vladari počinju i da se sahranjuju . Dolina kraljeva je izabrana kao grobno mesto. Iako je tu bilo palata, Teba nikada nije bila adminstrativni centar Egipta već je to u NC bio Memfis. Izgleda da Amnhotep I nije imao potomke i na prestolu ga je zamenio Tutmes I 1504 – 1491. – Tutmes I 1504-1491 je pre stupanja na presto bio vojni komadant i bio je neznatnog porekla: preduzeo je čitav niz pohoda na Levantu i u Nubiji i proširio je Egipat u oba pravca . U Zapadnoj M.A je stigao do Sirije verovatno pokušavajući da spreči nastojanja države Mitani da da se učvrsti na prostoru Zapadne Sirije. Pored vojnih akcija Tutmes I je dogradio i uvećao Amonov hram u Karnaku na prestolu ga je nasledio Tutmes II 1491-1479– Tutmes II 1491-1479 je bio sin jedne od sporednih supruga Tutmesa I i da bi dao legitimitet svojoj vladavini ženi se svojom polusestrom Hatšepsut a kako iz tog brak nije dobio muškog potomka, nasledio ga je sin iz veze sa jednom konkubinom Tutmes III . – Za regenta Tutmesa III 1479-1428 je određena njegova maćeha- tetka Hatšepsut 1479-1458 Spomenici pokazuju da je 2 godine nakon smrti svoga muža Hatšepsut nosila titule supruge Boga Amona i kraljevske supruge. a na ikonografski predstavama tog perioda je prikazivna uz maloletnog kralja. Oko 7 god vladavine Tutmesa II Hatšepsut se na spomenicima prikazuje kao savladar, noseći sve vladarske titule koje su bile predviđene za kraljevsku titulaturu . na predstavama je obično prikazivana kao muškarac sa svim elementima faraonske ikonografije, uključujući i lažnu bradu a natpisima se uz njeno ime dodavane titule u imenicama za muški rod jer su tradicionalne simbolične predstave faraona bile načinjen za muškarca Pisari su bili svesni da je faraon žena pa su u natpisima stavljali naprimer Kćerka Rea – Tutmes III je počeo da uništava spomenike na kojima je bila Hatešepsut tokom 20 godine svoje samostalne vladavine nakon njene smrti 1458. Ubrzo nakon stupanja na presto Hatšepsut je počela da gradi hram mrtvih u Deil-el-Bahariju i u Tebi. Da bi ideološki opravdala svoje potezanje za prestolom Hatšepsut je na reljefima Hrama prikazala svoje mitsko rođenje . Prema

1

ovoj priči Amon je uzeo obličje Hašepsutinog oca Tutmesa I i obljubio njenu majku, ovi reljefi su ujedno jedina poznata predstava trudnice na hramovima. Tokom svoje vladavine preduzela je pohode u Nubiju i južnu Palestinu kao demonstarciju sile . Jedan od najvećih poduhvata njen vladavine je bilo slanje trgovačke misije u zemlju Punt. u priobalnoj obali između Južnog Sudana i Severne Somalije. Flota se vratila natovarena mirisnim smolama, slonovačom, zlatom, elektrumom a jedan br stanovnika Punta je prešao u Egipat. Pohod je prikazan na zidovima Hrama u Deil-el-Bahariju. – U vreme početka samostalne vladavine Tutmesa III oko 1458 država Mitani širi svoj uticaj prema Zapadnoj Siriji. I zato je jedan broj vladara gradova severne Palestine i Sirije raskinuo savez sa Egiptom. i prešao na str države Mitani. Hetiti su bili zainteresovani za priobalnu zonu Sirije i zato se Egipat našao u sendviču između Mitanaca sa jedne i Hetita sa druge str. – Tutmes III je brzo regovao i pokrenuo je pohod na Kanan . U Megidu, utvrđenom gradu u Palestini koji se nalazio na glavnom putu ka Siriji čekala ga je koalicija kananskih vladara. . Megido je 7 meseci držan pod opsadom i na kraju je Tutmes III pridobio grad za sebe. U narednih 16 godina preduzeo je 30 pohoda u Siriju u Palestinu i ove akcije su završene osvajanjem Kadeša koji je bio najvažnija tačka S. Sirije jer je bila dobro stacionirana . Ko kontroliše Kadeš kontrolišie čitavu S.Siriju i čitavu 19 i 20 dinastiju su Hetiti i Egipćani borili oko Kadeša.– O ovim pohodima znamo zahvaljući analima Tutmesa III zabeleženih na zidovima hrama u Karnaku. Glavna prestonica Egipta na prostoru Levanta bila je država Mitana. Da bi obezbedio lojalnost Kananskih gradova, Tutmes III je njihove potomke uzeo kao taoce u doveo ih u Egipat gde su vaspitani u duhu Egipatske kulture . Proširio je svoje granice na jug do kraljevstva Napate u zoni 4 katarakta Nila. Egipat je dostigao svoj najveći obim. Iz nama nepoznatih razloga je 20 godina nakon njene smrti počeo uništavanje tragove vladavine Hatšepsut. Za savladara je uzeo sina Amenhotepa II– Amnhotep II 1428-1397 . On je nastavio politiku svoga oca i odmah po stupanju na presto je preduzeo pohod u Severnu Siriju. Kao ratni trofej je doneo i okačio na bedeme tela 7 vladara Sirijskih gradova. – Ova pobeda je posvedočena na steli koja je podignuta u Amadu u Nubiji. – Tutmes IV 1397-1388 je sklopio mir sa državom Mitani i zajedno su se udružili protiv Hetita.. Sa severa zapadnu državu su počeli da ugrožavaju Azijati,ovo je bio period drugog uzdizanja Asirije, tako da su Mitani uvideli da im je povoljnije da sklope mir sa Egipćanima. Savez je potvrđene brakom Tutmesa IV sa kćerkom Mitanskog kralja Artata. Ovaj savez je doneo Levantu period mira od skoro pola veka. – Amnhotep III 1388-1350 u njegovo vreme su preduzeta samo 2 pohoda na Nubiju koja su bila demonstracija sile . Savez sa Mitanima je ojačan brakom sa kćerkom Šutrane II. U zadnjim godinam vladavine oženio se još jednom mitanskom princezom. Izvori svedoče da je imao najveći i najlepši harem tog vremena. Održavao je dobre odnose sa Kasitskim Vavilonom i sklopio je brakove sa kćerkom i sestrom Vavilonskog kralja Kadmal-Enlila ali Kasitske princeze iako lepotice su bile na lošem glasu zbog veštičarenja. . Amenhotep III je bio pravi grandoman i širom carstva je podizao svoje kipove i mnoge od ovih građevinskih poduhvata su uzurpirali drugi vladari počevši od Ramzesa III- Podigao je vladarsku palatu u Akalati i sagradio je najveći ikada hram u Egiptu koji nije sačuvan jer je u vreme 19 dinastije razgrađen za potrebe druge građevine. Na južnom obodu Tebe je podigao hramu Luksoru koji je bio povezan sa kompleksom hramova u Karnaku Avenijom Sfingi ne bi li Karnaška trojada bogova, Amon, Munt i Honsu mogla nesmetano da prolazi među njima, Obraćao je posebnu

2

pažnju kultu boga Atona koji je maniifestovan u vidu sunčevog diska i objavio je da je ovlapoćenje boga Atona a njegova supruga inkarnacija boginje Hator. Do kraja svoje vladavine Amnhotep III je poštovan kao živa slika i personifikacija boginje sunca. U to vreme najvažniji činilac centralne administracije su bili vezir sevra i vezir juga, upravnici žitnica i ustanovljena je služba podkralja Kuša koji se strao o prilikama u Nubiji, sveštenici i različite kategorije kraljevskih pisara. Egipćani su prihvatili dvokolice i kompozitni luk i promenili strukturu i taktiku svojih borbenih odreda. Stvorena je stajaća vojska sa profesionalonim komadnim kadrom i odrede je činilo domaće stanovništvo dopunjeno najmnicima iz Libije i Nubije. Početkom NC vojsku su činile 2 divizije. Najmanju jedinicu je činio odred od 50 ljudi. Posvedoćen je običaj u vreme NC koji su verovatno hiksi doneli sa sobom a to je bilo odsecanje desne šake neprijatelju. To se smatralo izuzetnim podvigom a jedan natpis iz vremena Tutmesa III nam opisuje carski lov u kome Imnhotep kaže da je slonu odsekao desnu ruku tj. surlu dok je još bio živ. Egipćani su sekli šake samo sebi ravnima, tj. onima koji su bili obrezani. Neobrezanima su sekli kosu.

Epoha Amarne

– 1887 u Tel-el- Amarni pronađen je u ruševinama Ahetona arhiv sa dokumentima pisanim akadskim klinopisom. Hronološki oni svedoče o diplomatskim aktivnostima Amenhotepa III . Zbog mesta nalaska se zove Arhiv pisama iz Amarne. Poznate su 382 tablice od kojih je 350 bila prepiska Amenhotepa IV– Diplomatski arhiv iz Tel-el-Amarne nam govori da su egipatske vojne akcije u Severnoj Siriji bile policijske prirode za održavanje vazala u podređenom položaju prema Egiptu. – Epoha Amarne obuhvata vladavinu Amenhotepa IV 1350-1334 . Pomeni vladavine Amenhotepa IV tj. Ehnatona su brisani jer je on smatran jeretikom. Žena mu je bila Nefertiti, koja je verovatno poticala iz porodice Mitana. – Kao i njegov otac on je poštovao kult Atona i i nemu u čast je podigao 2 hrama u Tebi. Atonov kult počinje da potiskuje druga božanstva u tebi. Aton nije prikazivan u ljudskom obliku. Od Enhatona je praktkoivan kao Sunčev disk iz koga ističu zraci na čijim krajevima su šake koje vladarskoj porodici daju simbole života i moći. Atonovi Hramovi su drugačiji od postojećih. Hramovi su otvoreni kao bi sunčevi zraci mogli da prodiru unutra U glavnoj dvorani su bile velike statue Amnehoteopa IV i rađenu su u stilu realizma. – U četvrtima Amarne bogati i siromašni nisu bili razdvojeni, tako i u hramovima u dvoranu je mogao je da uđe svako ko je želeo, dok su pre samo bogati mogli da uđu u dvorište hrama. Već 2 godine vladavine Enhnaton je proslavi o Sed ritual koji se pre toga slavio za 30 godisnjicu vladavine. . Oslabio je, Tebu izgradnjom nove prestonice koja je bila centar Atonovog kulta. To je bio Anetaton u prevodu Atonov horizont i nalazio se na pola puta Teba-Memefis. Promenio je ime u Ehnaton što znači Aton na Zemlji. – Protiv ovih reformi su biliu Memfisu a u Tebi je Amonovo sveštenstvo posebno bilo nezadovoljno jer su gubili moć . Čak su uvedene policijske patrole koje su brisale imena Karnaške troade sa zidova u hramovima. U pokušaju da pomiri Atonov kult sa starom religijom, Ehnaton je izjednačio Atonov kult sa Reom . Zabranjena su u jednom periodu druga božanstva i u grobnici Eja, naslednika Ehnatona je nađena Velika Himna Atonu koja dosta liči na 104 psalm Starog Zaveta. Ehnaton je počeo da tvrdi da je Bog na zemlji, tako da su se ljudi molili Ehnatonu i Nefertiti. Odbačeno je učenje po kome je Oziris noćni aspekt Sunca, već se tvrdilo da je Aton noću odsutan i da noću mrtvi spavaju. Verovanje da duše umrlih odlaze na zapad zamenjeno je tvrdnjom da odlaze na istok i sad se grobovi okreću istoku kako bi mrtvi vaskrsavali svakog jutra.

3

Zato su počeli da ostavljaju hranu na stolovima u hramovima. Ovo učenje je bilo nalik MONOLATRIJI- verovanju u jednog Boga uz svest o postojanju drugih , zato se u Velikoj Himni Atonu spominju i Druga božanstava. Nefertiti se zadnji put poajvljuje na slici gde sa suprugom oplakuje preminulu kćer. Ehnatona je nasledio Smenkare koji je brzo premino a njegova, supruga Ehnatonovak kći Merihtaton je dozvolila vraćanje starih Kultova i otvaranje Amonovih Hramova u Karnaku i Tebi. – Sledeći vladar je bio Tutankamon 1334-1325. koji je sa 10 godina stupio na položaj. Njegov regent mu je bio Ej, kraljičin deda. Tutankamon je nastavio politiku pomirenja ali Amarna je i dalje ostala glavni grad. Posedi hramova su vraćani, dok su pojedini hramovi Atona zatvarani i on više nije smatran vrhovnim bogom.– U to vreme je Kadeš bio u posedu Hetita. Tutankamon umire i sa njim umire 18 dinastija. Njegova grobnica je jedina pronađena netaknuta i otkrio ju je Hauard Karter 1922 u Dolini Kraljeva. – Ej je želeo da vlada i zato ženi unuku koja je pisala Šupiuliumi i tražila je da joj pošalje svog sina kao supruga i da vlada Egiptom. On je poslao sina Zanansua koga je presreo Horemheb i ubio ga. Ej je vlado Egiptom do 1321 kada ga nasleđuje Horemneb koji se ženi njegovom kćerkom. Horemheb 1321-1293 je u svoju vladavinu uvrstio i Ejovu, Tutankamonovu i Ehnatonovu.

Država Hetita 1420-1200– Sukobi unutar Hetitiske države su nastali nakon osvajanja Vavilona 1595 od strane Muršiliša I. Potresali su ih građanski ratovi koji su oslabili državu. Sa druge strane ovo koristi ojačana država Mitani počinje sa vojnim upadima na Hetitsku teritoriju. – Teritrotija koju su hetitski vladari mogli da kontrolišu svela se na Hatušu i neposredno okruženje prestonice.– U periodu između 1430-1420 Tudhalija I je preuzeo vlast u Hatuši i postao je rodonačelnik nove dinastije. Sa njegovom vladom je počela epoha NC u društvu Hetita . On i njegova 3 naslednika su u periodu 1420-1344 obnovili moć Hetita u MA i ugrozili kontrolu Mitanija u Sev. Siriji. – Šupiuliuma 1344-1322 je najznačajniji vladar Novo hetitskog carstva. U njegovo vreme je država Hetita bila najmoćnija država u Starom Istoku, Došao je na presto tako što je ubio starijeg brata. Zahvaljući tome što je bio glavni vojni komadant i uticajan u vojničkim krugovima sprečio je novi građanski rat. Za svaki slučaj je obnovio temelje Hatuše zbog opasnosti od Mitana. Njegov glavni cilj je bio da izoluje Mitane. Oženio se kćerkom vladara Kasitskog vavilona. Sklopio je saveze sa Nunhaseom i Insuvom i tako je odsekao državu Mitana. Mitanski vladar je potpirivao antihetitski ustanak u Nunhaseu i slao je vojsku u u Insuvu. Šupiluliuma je na ovo regovao tako što je poharao Vašukani, glavni grad Mitana i primorao mitanskog vladara na bekstvo. – Šupiluluma je produžio na zapad i osvojio je Alepo i druge Mitanske doline u Severnoj Siriji. . Namesnik Kadeša koji je bio Egipatski vazal je osvojio jednu od Hetitiskih dolina u S. Siriji i zato je Šupiuliuma osvojio Kadeš. Šupilulima je osvojio Karhemiš oko 1325 kada je Tutankamonova udovica tražila za muža njegovog sina Zanansua koga je na putu za Egipat ubio Horemheb. – Grupa zaverenika je ubila Tmuratu, Mitanskog vladara i to je iskoristila Asirija i zauzela je severne i istočne oblasti dok ostale nije osvojio Šupiuliuma. . Tmuratin sin je podržao državu Hetita i zauzvrat je dobio jedan deo nekadašnje države Mitana na upravljanje.

4

Šupiluluma je ubrzo nakon toga premnuo od kuge kao i njegov naslednik, njegov prvorođeni sin i nasledio ga – Muršiliš 1321-1295. Uništio je buntovnu državu Arzava, kojima je je prestonica bila Apasa, današnji Efes. i time su Hetiti osvoljili celu M.A– Muvatalije II 1295-1272 za vreme njegove vladavine Seti I je uspeo da povrati Kadeš i Amuru . Imao je problema sa gajzerskim plemenima u obali Ponta. Tu je osnovao novu kneževinu koju je dao na upravu bratu Hatušilišu. Njegov brat je odbranio Hatušu od Gazkejaca i obnovio stari kultni centar posvećen bogu Oluje Nariku što mu je donelo veliku popularnost. Muvatalije je 1279 uspeo da povrati Kadeš. Setijev naslednik, Ramzes II je 1272 krenuo da osvoji Kadeš i izvidnica je je uhvatila Hetitske špijune koji su ih naveli da veruju da je njihova vojska još daleko dok je vojska Muvatolija II bila istočno od Kadeša. Hetiti su napali logor Ramzesa II zapadno od Kadeša i Egipćani su jedva uspeli da odbrane napad u kome je i Ramzes II bio životno ugrožen. Egipćane je spaslo to što su se Hetiti bacili na pljačkanje logora umesto na borbu sa malobrojnim egipatskim dvokolicama i to što su pristigle Kananaske trupe sa obale. . Kananske dvokolice izazvale veliku pometnju u levom Hetitskom krilu dvokolica što je izazvalo napuštanje dvokolica i bekstvo tih Hetitia na suprotnu obalu reke. Ipak Muvatoli je imao veliku pešadiju i uvidevši da ne može da osvoji Kadeš , Ramzes II se vraća u Egipat slaveći navodnu pobedu. Rerakcija na ovo je bila pobuna. Muvatali vraća Amuru i osvaja Siriju sve do Damska.– Nekoliko godina nakon bitke kod Kadeša, Muvatoli je preminuo i stvari počinju da se komplikuju. Njegov sin Uri-Tešub je bio na prestolu kao Muršiliš III 1270-1267 i stvorio je nezadovoljstvo u vojsci i vojnim skupovima nepromišljenim vojnim akcijama,. Bio je sin jedne od konkubina i kada ga je stric Hatušiliš III zbacio i poslao u Nuhanu niko nije reagovao. O ovome sukobu nam je sačuvano u izvoru odbrana Hatušijeva koja mu je trebala da opravda nasilno preuzimanje vlasti. Vladao je u periodu 1267-1237. Ramzes II je još pokušavao da osvoji posede Severne Sirije i Rat je iscrepeo obe strane. Uri –Tešub je pobegao kod Ramzesa II i obećao da će mu pomoći u pokoravanju Hetita. – Zbog pritiska Asirije 1258 Hatušiliš III i Ramzes II su sklopili mir i Hetitska kopija ugovora se danas čuva u Instambulu. Odredbe su bile : prekid neprijateljstva i podela interesnih sfera. Kadeš i sve zapadno od njega su kontrolisali su Hetiti a Egipat kontroliše sve južno od Kadeša i feničanske gradove na obali. , pružanje pomoći u slučaju napada 3 sile, isporuka političkih prebega,. Za ovaj čin svaka strana je prizvala svoja božanstva. – Ramzes II se nakon ovoga ženi prvo jednom , pa drugom Hetitskom princezom – Tudhalije IV 1237-1209 se usresredio na versku reformu i obnavljanje svetilišta u Jazilikaji.Primetan je Asirski uticaj. Tudhalije IV je osvojio Kipar zbog bakra. Državnim udarom je na vlast došao brat Uri –Tešuba, Kurunta ali Tudhalije IV je uspeo da povrati vlast. Poslednji posvedočen vladar Hetita je bio sin Tudhalija IV, Šupiuliuma II koji je dovršio osvajanje Kipra i gradio je u Jazilikaji. Oko 1180 država Hetita je prestala da postoji.

Pozno Egipatsko Novo Carstvo : 1321-1069

– Ova epoha se često naziva epoha Ramesida, bila ih je ukupno 11 i smrću poslednjeg prestaje prestaje da postoji epoha NC. – Prvi vladar 19 dinastije je bio Horemheb 1321-1293. Bio je vojskovođa Tutankamona i Ejia i on je bio glavni krivac za ubistvo Hetitskog princa Zananasua. Pravo na presto je Horemheb ozakonio ženidbom sa Ejovom kćerkom Mut-Nedžebet. Da bi učvrstio položaj sproveo je niz reformi protiv Atonovog kulta. Sistematski je uništavao njegove hramove i natpise

5

na kojima se spominju Aton ili Ehnaton. Na spomenicima Tutankamona i Eja je upisivao svoje ime i da bi se dodvorio starom plemstvu počinje graditeljske poduhvate u Tebi sa ciljem da se obnovi Amonov kult. – Glavni izvor koji nam govori o njegovim reformama je veliki Horemhebov edikt zabeležen na steli u Karnaku. . Svedoči o brojnim pravnim merama za suzbijanje zloupotrebe. . Ovim merama je centralizovao administraciju i ustanovio je sudove u svim većim gradovima. – Egipćani nisu uspeli da povrate kontrolu nad Kadešom i Amurouom za to vreme. Pošto nije imao potomaka, Horemheb je za života kao princa regenta postavio Pa-Ramesua koji je bio vezir i važan vojni komandant.. On je bio rodonačelnika dinastije Ramesida koji će vladati skoro 2 veka. Ramzes I je kratko vladao i presto je ostavio svom sinu Setiju I – Seti I 1291-1279 je pokušao da vrati pod Egipatsku kontrolu prostore na Levantu. Podigao je Ozirisov hram u Abidu na čijoj je unutrašnjosti sačuvana lista kraljeva ( to je spisak iz Abidosa ) . Napravio je najveću grobnicu u Dolini kraljeva sa najsloženijom dekoracijom . Eksploatacija rudnih bogastava u Nubiji je omogućila ove velike građevinske poduhvate. – Ramzes II 1279-1212 je sagradio novu prestonicu u Delti i shvativši da mu je potrebnija prestonica bliže Kananu. . – Ramzes II nije uspeo da povrati S.Siriju i poraz kod Kadeša je na reljefima i natpisima svojih hramova predstavio kao veliku pobedu. . Egipćani su morali da prihvate gubitak Kadeša i Amurua. Međunarodna trgovina je za vreme Ramzesa II dostigla obim kakav nije imala od Amnhotepa III. Učvrstio je savez sa Hetitima dinastičkim brakovima 1258 i nekadašnji Hiksoški Avaris je učinio svojom prestonicom Per- Ramzes i kako se nalazio na putu ka provincijama S. Sirije postao je centar trgovine i brojna strana božanstva su sad imala svoje hramove u egipatskom gradu. Jedna od posledica mira sa Hetitima je bila ta što su vešte Hetitiske zanatlije u obradi metala stizali u Egipat i tamo se zapošljavli . U kompleksu hramova u Karnaku je podigao veliku dvoranu o proširio je hram u Luksoru a u Tebanskoj regiji je podigao svoj Hram mrtvih tkz. Ramesum na čijim se reljefima nalaze scene bitke kod Kadeša. .– Njegov najveći graditeljski poduhvat su hramovi u Abu-Simbeu u Nubiji , Veliki hram, podignut u njegovu čast i Mali hram podignut u čast njegove supruge Nefertari. U krečnačku stenu su uklesan 4 statue božanstva. 2 x godišnje 21.02 i 21.10 zraci sunca u zoru prodiru u unutrašnjost hrama i obasjavaju tri statue Ramzesa II, Amona i Raharotarija. Mali hram posvećen Nefertari ima i njene statue i posvećen je boginji Hator. Nefertari je 1 žena za koju je posebno isklesana grobnica i od tada se kraljevske supruge sahranjuju u Dolini Kraljica. Imao je mnogo supruga i dece. na prestolu ga je nasledio – Merenptah 1212-1202, 13 sin po redu koji je u vreme krunisanja imao 60 godina. Izašao je u susret Hetitima koji su imali problem sa glađu i poslao im je žito. 3 god njegove vladvine izbijaju ustanci u Siriji, Palestini . Stela pobede, ili tkz Izarael stela kaze je Merptah je brzo suzbio ove nemire. 1208 Egipćane su napali Narodi s mora. Merptahovi natpisi na Steli u Karnaku svedoče da su ovi upadi bili prouzrokovani glađu. Mereptah je uspeo da suzbije pobunu u Nubiji koja je izbila u to vreme. Kraj 19 dinastije su obeležile kratke valdavine. – Sledeći vladar koga treba pomenuti je Ramzes III, drugi vladar 20 dinastije 1182-1151. U velikoj meri je uspeo da osnaži stabilnost Egipta ali su velika previranja i migracije koje su potresale Mediteranski basen u 12 veku zapljusnule Egipat. . Morao je da se bori sa upadima Libijaca u Deltu. Narodi s mora su se za vreme njegove vladavine Egipat napali iz 2 pravca pomorskim putem i sa kopna.

6

– Ramzes III je porazio narode sa mora u blizini Egipatsko-Kananske granice. Veliki Papirus Haris nam nam govori kako se gubitak Kanana nakon smrti Ramzesa III odrazio na ekonomiju Egipta. . Papirus nabraja i ogromne poklone u vidu parcela zemlja koje je Ramzes III darivao hramovima U Tebi, Memfisu i Heliopolisu. 3/ 4 hramovne zemlje je pripadalo Apolonovom hramu u Karnaku. Oskudica se odrazila i na državnu blagajnu i nije bilo novca ta radnike koji su radili na podizanju grobnica i bili stalno nastanjeni u obližnem naselju Doline Kraljeva koje se zavalao Deil- el Medina, jedan od najvažnijih Lokaliteta NC: Između vladavine Ramzesa III i Ramzesa XI radnici ovog naselja su 6 x štrajkovali. .– Slabljenje centralne vlasti je podstaklo sklapanje zavere protiv Ramzesa III. Plan je skovala jedna od haremskih supruga uz pomoć evnuha i drugih činovnika, i po dogovoru je puštena jedna zmija otrovnica da uđe u Ramzesovu postelju . Atentat nije uspeo i sačuvani su nam Zapisi sa suđenja – Od vremena Ramzesa III nijedan značajniji hram u Egiptu nije sagrađen. – Nedostatak žita i inflacija su prouzrokovali korupciju državnih činovnika a grobnice vladar su pljačkane,često od strane samih radnika uz prećutno znanje dvora. Zapisi sa suđenja 8 pljačkaša iz vremna Ramzesa IX nam govore da su pljačkaši imali brojne pomoćnike. – Nekoliko puta je opljačkana Nubija. Panhenski, Potkralj Nubije, kraljevski sin Kuša je stigao u Tebu da bi zaveo red i mir, u doba Ramzsa XI. Da bi prehranio vojsku, Panhenski je dobio službu upravnika žitnice što ga je dovelo u sukob sa Amonovim prvosveštenikom. . Ušao je u sukob sa Ramzesovim narednikom Tjanhom i nakon čega se povukao u Nubiju gde je umro. Tjanah se ustoličio u Tebi i broji godine od svog dolaska na vlast. Nasledio ga je Herihor koji se proglasio faronom nakon smrti Ramzesa XI a na severu na presto seda 1 vladar XXI dinastije Smendes.

Seobe XII veka – Migracije-

– Vazne su 3 stvari – migracija narod sa mora – naseljavanje Filistejaca na prostoru Kanana– naseljavanje hebreja na prostoru Kanana pri čemu se postavlja pitanje istorijske tačnosti egzodusa. – formiranje Aramejskih država i gradova na prostoru Levanta. Krajem XII veka i početkom XII veka na – Pisma između Šupiuliume II i kralja Urarta nam svedoče da su upadi bili prouzrokovani glađu. Hetititski vazali u Anadoliji i Severnoj Siriji su digli pobune. Kipar je bio bez odbrane i zadnji vladar Urartua Amurati nije uspeo da Kipru pruži pomoć jer je i sam bio ugrožen . Hatuša je spaljena i takvu sudbinu je doživela većina gradova u Levantu. Od Hetitiske države je ostalo nekoliko kneževina koje asirski izvori nazivaju Hati. –u vreme Asirskog vladara Tiplat Pilesera I Kaške su ušle na teritoriju Severne Sirije i moguće je da je njihova migracija izazvala razaranje Hatuše. –Narod Muski se naselio u zapadnoj Anadoliji.– Narodi mora uspostavljaju uporišta duž čitave obale Mediterana i sa povlačenjem Egipta iz oblasti Kanana i priobalja. Doneli su nova imena osvojenim oblastima– Filistejci su završtali svoje ime prvo Filisteji a potom i čitavoj Palestini. Sikuli koji su i pre posvedočeni u izvorima su osvojili su na mestu Kananaskog Dora grad.– 1185 Filistejci počinju da naseljavaju istočnu obalu Mediterana. Stigli su brodovima i jezgro njihovih gradova su činili Ašdad, Askalon, Ekron, Gaza, Gad. Stari Zavet beleži da su došli sa Krita. Imaju elemente Mikenke kulture kao što su svinjetina, mešanje vode i vina, kult boginje majke. Postali su poljoprivredna sila i uz Askalon su napravili luku odakle su

7

izvozili žito i ulje. Glavni centar za proizvodnju ulja je bio Ekron što vidimo iz pronađenih 100 presa. – Posle krunisanja Davida za Kralja Ujedinjenog Izrela, do 975 Izraelićani su povukli Filistejce nazad u primorje, što je značilo kraj Izraelskog osvajanja Kanana. U drugoj polovini 10 veka Filistejci su se stopili sa drugim narodima. – HEBREJI su prema SZ tradiciji izbegli iz Egipta. i Kanana su pristigli nakon 40 godina lutanja. Zna se da su se naselili u 11 veku . Ključni trenutak u procesu Hebrejskog naseljavanja predstavlja EGZODUS. – Istorija Egzodusa se prenosi kroz 4 knjige PENTATEUHA tj prvih 5 knjiga SZ ili Mojsijevo petoknjižje. Imamo I -Postanje, II-Egzodus, III-zakoni, IV- brojevi, V- ponovljeni zakoni Ove knjige su prošle brojne redaktura ali se autorstvo tradicionalno pripisuje Mojsiju. Najstariji deo knjiga Petoknjižja, tj.Tore je deo iz Knjige Izlaska- Pesma s mora- pesma koju su po tradiciji pevali Izralićani kada su izlazili iz Egipta, datuje se u 12 vek, dok je najmlađa Ponovljeni zakoni nastali oko 622 kada je vladar Josija objavio pronalazak još jedne Mojsijeve knjige mada je l verovatno bilo proizvod delovanja jevrejskih učenjaka– Zahvaljući kritici izvora nastala je Dokumentarna Hipoteza i prema njoj petoknjižje je nastalo redigovanjem 4 osnovna narativna izvora ili predloška 1- Jahvi- J- prepoznaje se tako što se u petoknižju termin božanstva odrežuje terminom Jahve 2- Elohim - bog, bogovi – 3-Sveštenički, patristički. 4. Deuteronimistički, izvori pripadaju različitim periodama početka I milenijuma a redigovani su krajem I milenijuma. Istorijski aspekt Izlaska nastoji da posvedoči delovanje božanstva u istoriji. Ne spominje se ime nijednog faraona i toponamistika je takođe sporna. Zemlja Gošen koju su po S.Z naseljavali Izraelićani u Egiptu nije lokalizovana. . Geografija Izlaska je takođe sporna– Intinerar seobe se najbolje može videti u 33 glavi knjige Brojeva . Nije sigurno da li je bilo prelaska preko Crvenog mora jer se termin JAM SUF može prevesti i kao More trske - što ukazuje na močvarnu oblast u delti Nila blizu obale Mediterana sa Severa. Hronološki okviri Egzodusa su naznačeni u SZ tekstu u I knjizi o carevima u 6 pevanju se kaže da 480 godina po izlasku iz zemlje Mikenske i 4 godine vladavine Solomona 950-930 a kako nam 12 pevanje donosi podatak po kome su Hebreji živeli 400 godina u ropstvu , može se pretpostaviti da su se u Egipat naselili početkom 19 veka. SZ spominje da je izbeglo 600 hiljada muškaraca. što je nerealna cifra jer dodajući tome njihove porodice podatak da su ih opsluživale 2 babice se čini nerealnim . Izralićani se ne pominju u drugim izvorima pre 9 veka. ali u arheloškom materijalu nađenom na prostoru Kanana je posvedočena njihova kultura. – Naselili su u oblasti istočno od Jordana . Mob, Amon, Edom i zapadno od Jordana : Galileja, Izrael, Judeja. – Prvi podatak o izraelićanima imamo na Steli Pobede – Izrael steli , podignutoj oko 1209 u Merenptahovom hramu mrtvih u Tebi. Fragmetarna kopija je nađena u Karnaku poslednja dva reda navode vladerev pohod u Kananu i među poraženima navode i Izrael . . Ostali narodi imaju determnative koji označavaju strane narode dok Izraelićani imaju oznake za narod, što znači da još uvek bili u fazi naseljavanja– Jedan od najranih izvora je takođe i Devorina pesma- izraelićanska pobednička himna, iz 5 pevanja Knige o Sudijama a potiče iz 12 veka. i slavi pobedu u boju kod Kišona.– Ukazuje na konfederaciju 10 a ne 12 plemena. Nije uvek bila složna. – Prikaz procesa naseljavanja nalazimo u knjizi Isusa Navina koja pripada korpusu SZ. knjiga kojih zovemo Istorijskim Knjigama SZ ili Velika Deuteronimistička istorija.– Ovim knjigama pripadaju knjige od Ponovljenih zakona, knjiga Isusa Navina, Kniga o Sudijama, I i II Samuilova i I i II o Carevima. Prave pregled od ulaska u Obećanu Zemlju do

8

do poslednjih dana zajedničke monarhije. U ovaj korpus spadaju i I i II hronika koje čine neku vrstu pregleda Istorije Jevreja. – Važan korpus za 7 i 6 vek su Proročke knjige. . Većina izvora koje su koristili pisci redaktori počinje iz perioda monarhije. – Osvajanje Betola i Hazora su posvedočena u arheološkim istraživanjima– FENIČANI živeli u pribalnim oblastima Levanta, severno od Filisteje. Ime im je grčkog porekla i Feniks označava vrstu ostrige iz koje se dobijala jedna nijansa purpune boje kojom su bojene vunene tkanine. Feničani su sebe nazivali po gradu u kome su boravili, Sibani, Bilbošani itd. – Biblos je bio u zoni Egipatske kontrole tako da su Egipćani imali monopol nad čitavim trgovačkim prometom Feničana. . Nakon 12 veka feničanski gradovi se oslobađaju stranog uticaj a i počinju samostalno da se razvijaju. . Zbog uništenja Urarita, jednog od važnijih trgovačkih gradova dolazi do većeg razvoja Feničanskih gradova u 9 i 8 veku. koji su stekli primat u trgovini Mediteranskim basenom. Arban, Sidon i Tir, u današnjem Libanu, su postali vodeći gradovi. Arheološki nalazi su posvedočili primetan br. obnovljenih gradova na tlu Fenikije. – SZ nam kaže da je Tirski vladar Ahiram I 971-939 sklopio savez sa Solomonom.Ovo je omogućilo Tiru pristup u u Izraelićansku teritoriju u oblasti Damaska i severne Sirije. . Ahiram je pomogao gradnju hrama Jahveu a Solomon mu je dao 20 naselja u Galileji da bi mu pomogao da prehrani narod. . Tir je sklopio savez sa Egiptom u vreme Šešonka I 945-924. Itobal I vladar Tira 887-856 se navodi i kao kralj Sidona a to će zadržati njegovi naslednici. – Tir je slao darove asirskim vladarima Ašurbanipalu II i Šlamanaseru, ti darovi su verovatno imali zadatak da obezbede nesmetan trgovinski promet. u zoni koju su kontrolisali asirci u 9 veku. – Tiplat-Palasar je 743 ušao u Severnu Fenikiju i zauzeo Biblos i pretvorio tu oblastu asirsku provinciju sa centrom u Smirni. Arbad je ostao samostalan jer je bio na ostrvu. – 700 asirski vladar Sehenereb je oduzeo Sidon Tirskom kralju i grad proverio na upravu proasirskom namesniku. – Do 605 teritorija Fenikije je pretvorena u 3 asirske provincije : Simir, Sidon i Uš-– Najstarija Feničanska kolonija je bio Kiton na Kipru, verovatno ju je osnovao Tir u 9 veku. – oko 750 su na teritoriji današnjeg Tunisa osnovali Kartaginu. Kod Gibratarskog moreuza, tkz Heraklovih stubova su osnovali koloniju Kadiz na teritoriji današnje Španije. – Razlozi kolonizacije je bila trgovina metalima. Prvi tip broda je bila Birema, brod sa 2 reda vesala. Izvozili kedrovini , tkanine, rukotvorine.– U Biblosu se prodavao egipatski papirus i on je bio glavni centar papirusa. – U gradovima je postojalo veće koje je upravljalo zajedno sa kraljem. Znamo da je u Kartagini posvedošena služba Supeta, tj. izbornih magistrata. Kartaginska skupština ih je birala svake godine. Kod Feničana je čest sinkretizam. spajanje više božanstava u jedno. Svaki grad je imao svoje bogove zaštitinike. – u Biblosu Bal- Šaman, gospodar nebesa i njegova žena Bala Gubal- gospodarica Biblosa. U Sidonu Ešmun – bog podzemnog sveta i lekarske veštinei Astarata- boginja plodnosti, ljubavi i rata.. U Tiru- Malakrat- Bog Sunca, božanstvo vatre i kuge. U Kartagini – Malakrat i Rešep a u jednom hramu su slavljeni i Melekrat i Rešep i Apolon. – Sva božanstva su bila lokalne manifestacije- Bala Hadada zajednički su im ciklusi o umrlom i vaskrslom Bogu.

9

– U hramovima nisu podizali kultne statue a najvažnije dostignuće Feničana je bio konsonatni alfabet iz koga su se razvila sva zapadna pisma.

Stari Istok početkom I Milenijuma 900-626

– Ono što karakteriše države I milenijume je da su one kraćeg trajanja od država pre I milenijuma. Uzdiže se Asirija koja će se u jednom trenutku protezati i na Vavilon . Umnožava se br. pisanih svedočanstava što je znak da se situacija stabilizuje i da države imaju dovoljno mehanizma i snage da funkcionišu na poznate načine.– Na istoku Starog istoka nastaju teritorijalne države dok na zapadu je karakteristična pojava gradova država. – Vavilon je od 688 pod vlašću Seneherba i pod direktnom asirskom vlašću.

Urartu

– U planinskim oblastima kod jezera Vanj se prepliću Zagros, Kavkaz i Pontske planine. Na teritoriji današnje Jermenjije se između 1100 i 850 nastala je država Urartu. Bila je u trouglu jezera Vanj, Sevanj i Urmia. – Termin Urartu su koristili Asirci oni su sebe nazivali Bianilima a svoju državu Bia. Koristili su modifikovanu formulu asirskog klinopisa, ali u izvorima Urartu je najslabije posvedočena država. Ono što znamo zna se na osnovu Asirskih izvora. – Jedini njihovi narativni izvori su iz 8 veka za vreme vladavine Argiška I i Sardura II gde su opisani njihovi pohodi i po formi bi se mogli porediti sa asirskim analima. – Jedan od najvažnijih asirskih dokumenata je Prikaz pohoda iz vremena Sargona II iz 714 , ujedno i najiscrpniji prikaz vojnog pohoda sačuvan među asirskim dokumentima.– Urartski vladar Menua 810-785 je zaštitio jug svoje zemlje tako što je osvojio Arsanua i na južnoj obali Ursine sagradio ogromnu tvrđavu, Moguće je da je uspostavio odnose sa Fenikijom i ovaj uzlet Urartua pretio je da blokira asirski pristup trgovačkim putevima ka Zagrosu. – Pohode je započeo Tiplat Palasar protiv Sardurija II 763-743. Tiplat Palasar je pobedio Sardura II u velikoj bici kod Kumaha tj. Kamalagene u sev. Siriji 746 a 735 asirci su prodrli u dolinu Vanja. – U vreme Ruse I 734-714 najviše su ih napadali Asirci– Sargon II 714 porazio Rusu I i isvojio Musasir i prodro do Tušpe, Uraritske prestonice. , Rusa II je 680 osnovao novu prestonicu Rusahinili . Planine su sprečavale direktan prodor Asiraca i oni su jedino mogli da napadaju slabije zaštićene puteve na istoku i zapadu. – Urartu je nekih 50 godina nadživeo Asiriju i onda postao deo Persijskog carstva u vreme Kira II Velikog 550-539– Urartu je bio podeljen na nekoliko oblasti kojima su upravljali namsenici a u malim pograničnim oblastima bilu su lokalni dinasti koji su bili u vazalskom položaju – Krunski princ je zauzimao važno mesto u državi i izvori prikazuju da je često vodio vojne pohode. ,

10

– Bili su bogati bakrom i vešti u izradi dekorativnih predmeta Poljoprivreda je bila razvijena a prihodi od nje su čuvani na strmimi i nepristupačnim liticama gde su bile i vojne tvrđave za smeštaj vojske. – Glavno božanstvo je bio Haldi, bog rata koji je imao svetilište u Musasiru i Tenšeba- bog Oluje i prirodnih nepogoda . Hramovi su bili kvadratne osnove i masivni zato što su zidani na sprat.

Frigija

–O poreklu Frigijaca se ne zna ništa nastanili su se na prostor MA tokom 12 veka – najstariji frigijski natpis je iz 8 veka i pisan je alfabetom.–Frigijsaka država koja je nastala tokom mračnog doba 1100-850 nalazila se u zapadnom delu MA a prestonica Gordium je verovatno ime dobila po nekom od vladara. – u 9 veku Frigijci su prispojili državu Muski i od tada i njih Asirci nazivaju Musikima. –Glavno božanstvo je bila boginja plodnosti Matar Kubileja koju će u Lidiji zvati Kibela. Gordium je bio centar njenog kulta.–Frigija je ekonomski zavisna od eksploatacije nalazišta ruda i metala. Bili su vešti zanatlije i zato su rado viđeni u kontinetalnoj Grčkoj –Bili su u savezu sa Urartuom i sa Karhemišom i drugim novohehtitskim kneževima.–Najzančajnija od ovakvih je bila Tabal, čije je glavno božanstvo bila Kubaba, manifstacija hetitsko- huritske Gezeh. Tabal je uz Karhemiš bio deo saveza koji je blokirao prolaz Asiriji ka Anadoliji .

Egipat u vreme III Međuperioda 1069-665

– obuhvata po AH period između 1069-665 a po relativnoj hronologiji obuhvata perod od Ramzesa XI do Psametiha I i pripadaju mu 21, 22, 23, 24 i 25 dinastija. Neke su vladale paralelno. Država je centralizovana i dolazi do dominacije Libijaca i Nubijaca. – Nova loza kraljeva iz Tanisa je delila vlast sa vojnim pobunjenicima iz Tebe. Tebanski kraljevi su imali i službu prvog proroka Boga Amona i stvaraju teokratske države. Vladari Tebe su kontrolisali Gornji Egipat do oblasti Elhibe. – Književno delo „ Putovanje Un-Amona“ je verovatno nastalo na osnovu trgovačkog izveštaja iz 21 dinastije. – Un- Amon je vođa misije koja ide u Biblos po kedrovinu. Opljačkan je, gospodar Biblosa nije želeo da priča sa njim, nisu hteli da mu prodaju kedrovinu a kada su to učinili uradili su po većoj ceni od dogovorene. Vetar mu je odneo Flotu na Kipar gde su ga opljačkali Pirati. Jedva se vratio u Tebu i iz svega se vidi da je Egipat u to vreme bio sila 2 reda. – Papirus Vilbur svedoči o Libijskim posedima u Delti, a loša strana ovih dokumenata je što su sva bila skoncentrisan na jednom mestu.– U 20 i 21 dinastiji Libijski najamnici se žene Egipćankama i stiču neke od najuglednijih položaja u državi. 945 Libijski komadant Šešonk I postaje zet zadnjeg vladara 21 dinastije. Zasniva 22 dinastiju sa centrom u Burabisti, zato su ovi nazvani Burebastidima 945-712– Šešonk I 945-924 je uspeo da ujedini vlast u Egiptu i pokušao je da povrati uticaj na Levantu tako što se umešao u sukob Izraela i Judeje koje su takođe pritiskale Levant.– 925 je poharao hram u Jerusalimu o čemu nam govori stela u Karnaku i SZ koji ga beleži pod imenom Sisak... Odatle osvaja Megidu gde je takođe podigao stelu. – Posle smrti Šešonika I osnovana je 818 23 dinatija sa centrom u Leontopolisu u centru Delte dok su vladari 22 dinastije kontrolisali severno istočnu Deltu.– Jedinstvo je uspostavljeno tek vladavinom 25 dinastije- Nubijske. Ali ni to nije trajalo dugo. Nubijski kraljevi su potpirivali ustanke na Levantu da bi uzdrmali Asirsku vlast.

11

– Seneherib koji je na presto Asirije stupio 704 godine brzo se okrenuo prilikama na zapadu carstva. Asirske trupe koje je organizovao najpre su došle do obale Mediterana, naišavši na samo mali otpor u Sidonu čiji je kralj pobegao na sigurno u jednu od prekomorskih klonija grada a Senehereb je postavio novog kralja. – Nastavljajući na jug Asirci su zauzeli Askalaon, deportovali kraljevsku porodicu i takođe postavili novog kralja. U vreme osvajanja Askalona, jedna egipatska ekspedicija pod zapovedništvom Taharke koji će kasnije postati faraon ušla je u sukob sa Asircima. Egipatska vojska nije bila dorasla Seneheribovim trupama i pretrpeli su strahoviti poraz .– 679 sledeći asirski vladar Asarhadon je gotovo bez ikakavog otpora otišao do Egipatske granice na Sinajskom poluostrvu. Zaustavio se tu, samo da demonstrira silu. – 675 je bila nova ekspedicija ali je nju odnela peščana oluja i nije dala nikakave rezultate. 674 Asarhadon se vratio i osvojio većinu gradova u Delti. Za ovo vreme egipatski kralj Taharka, koji je vladao do 664, nastojao da pomogne one gradove na Levantu koji su bili spremni da pruže otpor Asiriji pa dolazi do koalicije između Egipta, Tira i Askalona. Stoga je Asarhadon poveo novi pohod 671 Nastavljajući da se kreće na jug prešao je pustinju severnog Sinaja uz pomoć lokalanih arabljanskih pobunjenika i ušao u Egipat. ovog puta su Asirci bili apsolutni pobednici . Poraženi Taharik je pobegao u Memfis dok su njegove porodice i brojni zvaničnici zarobljeni i odvedeni u Asiriju. – Nekolikio meseci kasnije, Asirci su osvojili Memefis i tako definitivno postali gospodari Egipta i po prvi put u istoriji Starog istoka jedan vladar je upravljao Egiptom i Mesopotamijom. Taharik je pobegao na jug– Asarhadon je stavio proasirski orijentisane činovnike . – 669 Taharka se vratio u Memefis što je uzrokovalo izbijanje ustanka širom Delte. Asarhadon je poveo nov pohod ali ali se na putu razboleo i preminuo u Siriji. . Asirski odredi su porazili Taharka ali je on opet uspeo da pobegne. . Za podkralja u Egiptu je postavljen Neho I, lokalni vladar Saisa. Taharka je preminuo 664 godine a njegov naslednik, Tanutamon je je poveo akciju za oslobođenje Egipta. Tanutamon je uspeo da uspostavi vlast u svim glavnim gradskim centrima od Asuana do Memfisa usmrtivši Nehoa.– Asurbanipalova velika vojska, stacionirana u Delti preduzela je kontra napad i stigla do Tebe. Asirci su osvojili gradi u tolikoj meri su ga razorili uključujući i hramovne komplekse u Karnaku i Luksoru da Teba više nikad nije povratila svoj nekadašnji sjaj Asurbanipal je postavio Nehovog sina Psametiha I za potkralja Egipta što je označilo i uspostavljanje 26

dinastije u Egiptu Egipat u vreme 26 dinastije

– Prema A.H, 26 dinastija obuhvata vreme od 626-525 godine pre n.e. epoha se završila Persijskim osvajanjem Egipta. Prama Manetonovoj hronološkoj podeli Persijski vladari su učvršćeni u 27 dinastiju. Posle Persijske dominacije usledilo je vreme Helenističkog Egipta a potom Rimske dominacije Egiptom. Godine 30 u bici kod rta Akcija Egipat je pretvoren u Rimsku provinciju. – 664 Nubijski vladar Taharka je preminuo u Napati a da nije uspeo da uspostavi kontrolu nad gornjim Egiptom. Njegov naslednik Tanutamani je odmah po postojanju na presto krenuo sa vojskom na sever i ne naišavši gotovo ni kakakv otpor stigao je do Memfisa gde se suočio sa otporom lokalnog dinasta Delte. U ovom sukobu lokalne dinaste Delte je predvodio Neho I i u jednom od sukoba Neho I je i preminuo. Otpor lokalnih dinasta je ubrzala Asirska intervencija i zahvaljući njihovom angažmanu Nubijci su proterani 664 a za podkralja Egipta je postavljen Nehov sin, Psametih I 664-610. Asirska intervencija se nije zaustavila na prostoru Delte,

12

nastavili su da jure Kušite na jug. Osvojili su i razorili Tebu da grad nije više nikada u potpunosti obnovljen. – Ova demonstracija sile je zadovoljila Asirce jer je Egipat od Elefantine do Helesponta ponovo našao pod širokom upravom Kušitskog namesnika. U Tebi su događaji počeli da se . se računaju Tanutamnijevim godinama vladavine što zanči da je Teba bila pod upravom Kušita a po nalogu Kušitskog vladara 656 i sam Teba je počela da se obnavlja. – Egipat se pod Psametihom I gotovo bez iakakvog otpora oslobodio asirskog sizerenstva. Asirija je za to vreme bila zaokupljena prilikama na svojoj severnoj granici pa je Egipat bio prepušten mirno na upravu podkralju. Važno uporište Psametihove vlasti bio je Memfis iako je predstonica bio Sais. Jačanjem pojednih gradova jačaju i božanstva koja su patroni ovih gradova. . Zaštitinica Saisa bila je boginja Neit, lokalno božanstvo koje je u eposi 26 dinastije postalo dominatno. Unutar njenog kulta je bio hram u Saisu, a hram je bio i pogrebno mesto vladara siske dinastije. – Psametih I je u godinama koje su usledile uspeo da okonča razjedinjenost Delte. čemu je pogodovlao asirsko nemešanje i Kušitska zaokupljenost stanjem u Nubiji. U uspostavljanju kontrole od velike su pomoći bili jonski i karijski namesnici.. Vojnici Lidijskog kralja Gida koji je bio zainteresovan za sklapanje saveza sa Egiptom a protiv Asirije natpisi govore da su egipćani i stranci bili organizovani u posebne odrede da su i jednim i drugim komandanti bili Egipćani.– Oko 657 Psametih se okrenuo prilikama u Egiptu. Jedna od prvih mera je bilo uspostavljanje kontrole nad vodenim saobraćajem od Memfisa do Elefantine. Ova dužnost poverna je posebnom činovniku koji je nosio titulu upravnik plovidbea njegova kancelarija se nalazila u Herakleopolisu. Marta 656 po nalogu kralja uz vojnu pratnju u Tebu je bila otpraćena kraljeva kćerka Nitokratija, gde ju je dočekao kušitski namesnik Tebe i uveo je u funkciju miljenice boga Amona. Ovim činom 26 dinastija je uspostavila suverenitet nad čitavom Deltom. Ovaj religijski čin je podrazumevao i promenu imena te je po uvođenju u dužnost princezino ime iz Nipokrida promenjeno u Šepenopet. – Mirno ujedinjenje Egipta pokazuje na Psametihovu blagu prirodu. Izglasao je sukob sa dinastijom uz namesnike prihvativši Šepenotepa koji je delio vlast u Tebi sa Kušitskim namesnikom. Pod upravom miljenice boga Amona ovaj oblik dvojne vladavine je ostao nepromenjen do kraja 26 dinastije u političkom pogledu Teba je zauvek izgubila primat u odnosu na Sais. Ova promena se odrazila i u sferi religije. Amon je izgubio na značaju u odnosu na božanstvo Ozirisovog kruga pre svega trijade Oziris, Izida, Kargafat i ovim kultovi će u Helenističkoj i rimskoj eposi postati domnatni i preneti se na evropsko kopno. . Kod Harana 610 Asirija je poražena . Sam Psametih nije učestvovao u ovom sukobu jer je preminuo neposredno pred samu bitku. vojsku je predvodio njegov sin Neho II 610-595. Zbog ovog poraza je morao da se povuče istočno od Eufrata do Karhemiša. Pregrupisavši snage Neho se 609 pojavio sa vojskom na Levantu. Napredujući na sever Neho se sa judejskim kraljem Josimom susreo u Megidu. Pregovori se nisu odvijali željenim tokom Josija je ubijen a gradovi sa obala našli su se pod kontrolom Egipta. Neho II je za svoje uporište na Levantu izabrao Riblu na Orontu. U nekom trenutku se u Ribli susreo sa prognanim asirskim vladarem Ašurbanipalitom II. I pored brojnih pregovora i dobro pripremljenog plana napori saveznika nisu urodili plodom. – Prikaz borbe koja se odigrala kod Askalona i uništenje grada pokazuje da su Egipćani u potpunosti povukli iz ove oblasti . U želji da spreći buduće intervencije Egipta Nabukodonosor je napao Egipat 601 godine i doživeo je neuspeh. Ovaj pohod je u Velikoj hronici zabeležen kao glavni događaj. Neho je odmah preuzeo kontranapad, krenuo je put Gaze

13

i uspeo da pomeri granicu Egipta na prostor Severnog Sinaja. Egipatska Akcija protiv Gaze podstakla je Judejskog kralja Joakima da se prikloni Egiptu. . U vreme opsade i osvajanja Jerusalima 597 Neho II je posmatrao događaje i nije reagovao ni na svrgavanje Joakima ni na postavljanje na presto njegovog strica Sedekije. Iako se nije snašao u spoljnoj , Neho II je poveo nekoliko dobrih poteza u unutrašnjoj politici. Jedna od dobrih je njegova angažovanovost na dvoru, što se pre svega ogledalo u izgradnji flote koja je bila izrađena po grčkom uzoru. – 593 Psametihov general Aepelte koji je egipatske nevolje u Aziji mogao da iskoristi i da napadne jug Egipta. 593 Psametihov general Amazis su sa odredima vojske ušli duboko u teritoriju iza trećeg katarakta i napali Napatu. U pohodu su učestvovali i najamnici i grčki natpisi na jednoj kolosalnoj statui u Abu Simbelu svedoće o ovom pohodu. Ova akcija je za izvesno vreme uklonilla Etiopski pretnju. . Od vremena pohoda Psametiha I etiopski vladari su počeli da se smatraju neprijateljima. Psametih II je prvi počeo da diže spomenike na ostrvu File koji su u helenističkoj i Rimskoj eposi postali jedean od najvažnijh religijskih centara Egipta.– Osnažen pobedom nad Nubijom, Psametih II je 592 ušao sa vojskom na prostor Judeje i Filisteje a potom u Tir i Sidon. Vavilon nije reagovao na ovu demonstraciju sile. Bolest i slabost Psametiha II nisu dozvolili da ova akcija preraste u pobunu. – 589 novi faron Aprija po stupanju na presto je pokazao da želi da nastavi politiku svoga prethodnik ai prvo što je uradio bilo je da se sa vojskom uvuče u Gazu, stavio grad pod kontrolu a onda krenuo ka Severu do Tira i Sidona. Egipćani su morali da se povuku iz Jerusalima kada ga je 586 opseo Nabukodonosor II i posle više meseci opsade grad je osvojen i razrušen a stanovništvo Judeje je deportovano. Mnogi Jevreji a među njim i prorok Jermija našli su svoje utočište u Egiptu. – Ostatak Aprijine vladavine je protekao mirno – Pošto su Grci pobedili Egipćane u bici kod Testisa, Aprijina vojska se povukal i za novog vladara je izvikala Amazisa 570.-526. Aprija se nekoliko puta vraćao na presto da bi na kraju bio ubijen. Amazis je učinio da Aprija bude sahranjen sas svim kraljevskim počastima a priznao je i vlast njegove sestre, miljenice boga Amona nad Tebancima. – Amazis je uspostavio prijateljske odnose sa Kirenom a sporazum je učvršćen sklpanjem dinastičkog braka. U oazi Sivah, Amazis je podigao hram posvećen Amonu unutar hrama je delovalo proročište. Naukratis je bio prvi polis na Egipatskom tlu koji su krasili hramovi posvećeni grčkim bogovima– Amazis je ostao u dobrom sećanju Egipćana zbog velike pažnje koju je posvećivao obnovi i dobrobiti hramova. – Vreme 26 dinastije donelo je jednu promenu u kulturnom i lingvističkom pogledu. U ovoj eposi demotsko pismo je postalo uobičajrena forma kurzivnog pisma. – Sledeći Persijskog carstva na Egipat je usledio za vreme Kirovog sina Kambiza 529-522. Amazis je premnuo u zimu 526 godine a nasledio ga je sin Psametih III. Nedorastao izazovu suočio se sa Persijskom vojskom . Kambizov Nubijski pohod iipohod na oazu Sivah nisu bili

uspešni 525 Egipat je pao pod Persijsku vlast –

Istorija ujedinjene monarhije

– Podrazumeva se period od krunisanja Saula do Solomonove smrti tj. do perioda šizme i razdvajanja nekadašnje jedinstvene monarhije na Izrale na severu i Judeju na jugu. Prema SZ, Izraelićane je objednila monarhija. Ograničeni savezi nekolicine koje čine plemena

14

predvođena sudijam šofetima obeležili su formativni period države Izraleićana. Zbog formiranja filistejskih gradova na obali, bila je nužna dobro organizovana država koja bi mogla da zaštiti mladu naciju od filistejskog pritiska. Izbor je pao na Saula, pripadnika plemena Venjamina. Procenjuje se da je vladao 1027-1005 O Saulu znamo samo ono što piše u SZ tekstovima. SZ nam prikazuje Saula jako negativno.– U vreme Saula je uspostavljena neka vrsta dinastičkog nasleđivanja vlasti što se vidi iz činjnice da su njegovi podanici posle njegove smrti prinosili prinosili žrtvu njegovom sinu Ištbalu – Prva asocijacija na ujedinjenu monarhiju je David 1005-970. U SZ tradiciji je ostao upamćen kao idealan vladar tokom čije je vladavine Izrael doživeo svoj zlatan vek. Prikaz Davida u SZ je takođe oprečan. Pripadao je plemenu Jude, poreklom je iz Vitlejema i verovatno je bio jedan od zapovednika u Saulovoj vojsci. Prema SZ u jednom trenutku se pobunio protv Saula, pobegao u planinske oblasti Judeje i oko sebe je okupio one koji su takođe bili nezadovoljni Saulovom vlašću. – David i njegova vojska su se priklonili Filistejskom vladaru Ahinu, koji mu je za to poverio upravu nad Zikltom koja će postati Davidovo glavno uporište. – Iz Ziklata je registrovao Filistejske najamnike ne bi li osnažio redove svoje vojske. David je uspeo i da se nametne Gospodarima Judeje, porazivši njihove neprijatelelje. . Njegovi uspesi su imali za posledicu da je on bio miropomazan za kralja Judeje u Hebronu, posle Saulove smrti i smrti trojice njegovih sinova u bici kod Bilboa. Sa druge strane u Izraelu je za kralja izabran Išbal, Saulov sin. Uspostavljeno je dvovlašće koje prema SZ traje 7 godina.– Posle 3 godine ratovanja i posle smrti Avenija, jednog od zapovednika vojske Izraela, Išbal je pao kao žrtva zavere svojih vojnih komndanata. Severna plemena su posle njegove smrti prihvatila Davida za kralja-to je dovelo do ujedinjenja Izraela I Judeje . U Izraelu je bilo 10 plemena a u Judeji 2. – SZ prikazuje vrlo složene odnose unutar Davidove porodice, sa puno spletkarenja i supruga stranog porekla ali sa druge strane se David veoma dobro nosio sa neprijateljima Izraela. Uz pomoć profesionalne vojske koja je stvorena u to vreme, David je uspeo da nametne vlast svim plemenima za razliku od Saula.– Po osvajanju Jerusalima on postaje prestonica ujedinjene monarhije, pre svega zahvaljući svom položaju nalazi se na granici Izraela i Judeje. Postao je i religijski centar.– Prema tradiciji David je uspeo da pobedi i Filistejce. što ih je nateralao da se povuku u priobalje. Izašao je kao pobednik i sa zemljama istočno od Jordana. – Njegov naslednik, Solomon 970-930 je reorganizovao centralnu administraciju i podelio je zemlju na 12 poreskih okruga. Njima upravljaju kraljevi namesnici a jedan od glavnih zadataka pored regrutacije vojske i održavanja utvrda bilo je i skupljanje poreza.– Prema SZ utvrdio je Hazdor, Megidu i Gezer. To su gradovi koji su se nalazili duž važnih trgovačkih puteva. Moguće je da je u vreme Solomona bila sagražena i linija utvrda Deževu za potrebe odbrane južne granice. – Solomonov najpoznatiji građevinski poduhvat je bio hram Jahveua južno od hrama je bio podignut kompkleks palata. – Iz SZ vidimo o dobrim odnosima sa Egiptom i savezu sa Ahiramom I, vladarem Tira. SZ prenosi da je Ahiram I obezbedio zanatlije i drvnu gražu za izgradnju hrama. Zahavaljući Izraelićanima je sagražena flota u Akabskom zalivu. Upućivna su zajedničke ekspedicije u zemlju Ofir, najverovatnije u jugozapadnom delu arabijskog poluostrva. Za uslugu koju je pružio Tir je dobio mogućnost da koristi trgovačke puteve, što znači da nisu bili oporezovani pri prolasku kroz Izraelsku teritoriju. Dobili su polovinu prihoda od zajedničkih trgovačkih poduhvata i 20 naselja u bogatoj poljoprivrednoj oblasti za prehranjivanje.

15

– Solomon je svoje graditeljske poduhvate finanasirao porezima i oporezivao je promet trgovine koja se odvijala na njegovoj teritoriji. – na važno mesto Izraela u trgovačkom prometu toga doba , naročito u trgovini začinima koji su stizalai sa Arabijskog poluostrva ukazuje priča o kraljici od Sabe. – Kraljevstvo Sabe se nalazilo verovatno južno od Ofira, prestonicaim je bila Mari, a svoju ekonomsku dobit su ostvarivali trgovinom zlatom,začinima koji su stizali sa arabijskog poluostrva. Kraljica od Sabe koja je po tradiciji posetila Solomona je verovatno bila vrhovna prvosveštenica. – Izrael je bio angažovan u posredništvu trgovine. Prihodi koji su se slivali u državnu blagajnu nisu mogle da podmire sve potrebe te su se domaćem stanovništvu nametnuli novi porezi i radne obaveze. Ovo je izavlo nezadovoljstvo, pogotovo među severnim plemeneima koja su pretrpela veće gubitke od južnih. SZ pripusuje nezadovoljstvo Solonovim suprugama strankinjama koje su u hramu poštovale svoje bogove. Bez obzira na pobune njegovih sinova, Solomon će dokraja života ostati na vlasti nakon čega je došao kraj ujedinjenoj monarhiji.– Posle Solonove smrti 930 predstavnici severnih plemena su zahtevali sprovođenje reformi koje je obećao Rovoam, Solomonov sin,koji je odrđen za naslednika prestola. Rovoam se oglušio o obećanja i zato je 10 plemena severa odbilo da ga prizna za kralja. Sever je zadržao ime Izrael i proglasio je Jerovoama, nekadašnjeg vođu pobune protiv Solomona za kralja. Davidovoj dinastiji su ostala odana plemena sa juga.Ubrzo nakon Šizme, egipatski faraon Šešonk I odlučio je da obnovi Egipatsku suplemaciju nad južnim Levantom što je za posledicu imalo velika razaranja u oba kraljevstva. I ako ova akcija Egipta nije donela očekivano , dodatno je oslabila i Izrael i Judeju. Jerusalim je ostao prestonica Judeje a Solomonov hram središte slavljenja Jahvea. Jerovoam I, prvi vladar nezavisnog Izraela koji je vladao oko 930-910 ne samo da je trebalo da podigne novu prestonicu već i da obezbedi prihode svojoj zemlji. – SZ prenosi da je Jerovoam I u Betelu i Danu podigao svetilišta posvećena Jahveu. U kasnijim redakcijama I i II knjige o Carevima ovi poduhvati su osuđeni kao idiolatrija, u svetilištima su podignute statue zlatnog teleta– Tokom perioda podeljene monarhije vlasti u Judeji je bila stabilna. Drugi monarsi su vladali insistirajući na tome da je Jahve sklopio savez sa Davidom , što je zanačilo da će Davidova loza vladati zauvek. Judeja je bila teritorijalno manja, slabije nastanjena od Izraela ali je zbog toga bila manje privlačna osvajači ka dok će se u Izraelu do njegovog pada 721 promeniti nekoliko dinastija. – U Izraelu je vladar onaj na koga padne milost Božija, koga prorok prepozna kao vladara. Često se dešavalo da poraz u ratu bude protumačen kao znak Jahvea da vladar nije više u milosti Boga i onda dolazi do prevrata. Bogastvo Izraela i blizina Feničanskih gradova i Damaska činili su Izrael privlačnim aramjeskim kraljevima i Asiriji. – Sa dolaskom Omria 885-874 na presto Izraela severno kraljevstvo je dostiglo svoj vrhunac.Bio je jedan od vojnih zapovednika, uspeo je da uspostavi jedinstvo u državi i prekine seriju prevrata i ustanka. Sagradio je Samarij, novu utvrđenu prestonicu Izraela. Ostaće prestonica do 721 i pada Izraela pod asirsku vlast. Uspeo je da uspostavi kontrolu nad regijama koje je pre njegovog stupanja na presto zauzeo kralj Damaska i da obnovi gradove Dan i Hazor koje su Aramejci srušili. Da bi osnažio svoju poziciju u odnosu na Damask, Omri je sklopio savrz sa Et-Balaom 887-856 kraljem Tira. Savez je potvrđen diplomatskim brakom između Omrijevog sina Ahava i Et-balove kćerke Jazaveje. Omri je okončao sukob sa Judejom i sklopio je savez koji je takođe potvrđen diplomatskim brakom Omrijeve kćerke i Atalije i Jorama, sina judejskog kralja Josafrata. Omri je pod svoju vlast uspeo da stavi veći

16

deo teritorije Moaava, uspostaviviši na taj način kontrolu nad važnim trgovačkim putevima Transjordana. Njegovi poduhvati su urodili plodom, sukob sa Damaskom je okončan a u vreme vladavine njegovog sina Izrael i Damsak su sklopili savez radi odbrane od Asirije. – Od tog vremena asirci Izrael nazivaju zemlja Omrijeva. – Njegov naslednika Ahav 874-851 nastavio je politiku svog oca i učinio Izrael jednom od najvećih država u Regionu. .Proširio je kopnenu vojsku odredima dvokolica i koalicicaonim trupama, odnosno vojskom Damaska i sukobio se sa vojskom asirskog vladara Šalamanasera III kod Karnakara 888 godine. SZ tekstovi prenose tradiciju koji Ahava prikazuju izuzetno negativno i i pripisuju mu despotsko vladanje. Ahav glavni greh je bio što je svojoj supruzi Jezaveji dozvolio da u Izraelu podigne hram Bogu Balu .– Vođa opozicije je bio prorok Ilija koji je insistirao isključivo na poštovanju kulta Jahvea. Sa jačanjem njegovog pokreta, rasla je i tenzija te je dolazilo do sukoba građana i skrnavljenja hramova i svetilišta.– Kraljica Jezaveja je ostal uticajna i tokom vladavine svojih sinova Ohozija 832-831 i Jorama 851-841. Ahavovi naslednici nisu mogli da se izbore sa problemima koji su se množili . Moav se pobunio i pod vođstvom Neše iz Dibona, izvojevao je nezavisnost i uspeo je da Izraelu preotme kontrolu nad nekim delovima Transjordana. Ubrzo je prestao da postoji i savez sa Damaskom jer je 843 i u ovom gradu došlo do prevrata. Nekoliko godina potom došlo je do sukoba Izraela i Damaska i gotovo u svim akcijam Izrael je bio gubitnik. Glavni vinovnik ovog uspona Damaska je bio novi kralj ovog grada Hazaele, Azael. na njegovoj steli pobede koja je slavila uspehe iz 841 godine zabeleženo je da je kralj Damaska usmrtio kraljeve Izraela i Judeje. Sa druge strane SZ prenosi Joram, teško ranjen u bici povukao u pratnji svoga rođaka Oforija, novog kralja Judeje povukao u svoju letnju rezidenciju u Jezrel gde je Jul, jedan od brojnih zapovednika koga je vojska izvikala za kralja usmrtio obojicu kraljeva i uzrokovao samoubistvo kraljice majke Jezaveje. – Novi kralj Jul 841-813 naredio je pokolj preživelih potomaka Omrijeve dinastije . Kada su vesti o uzrupaciji stigle u Jeruslaim, Ofrijeva majka, jedini preživeli potomak loze Omrijeve, kraljica Atalija je odlučila da zavlada Judejom. Uz pomoć Garde je uništila sve sinove svog muža osim maloletnog Joahaza koji je prema SZ u to vreme imao 7 godina, kojeg su sestra i sveštenici uspeli da sakriju. Atalija je vladala Judejom 7 godina i bila je jedini monarh Judeje koji nije pripadao Davidovoj lozi.– Njena vladavina se završila nasilno a vlast je preneta na Joahaza. Ovi događaji su uticali na stvaranje jednog od predložaka SZ Jahvist. – Zadnjih decenija 9 veka Aramejci su imali premoć nad Izraelom i Judejom. Damask će biti poražen od Asirije 879 godine.– Tokom druge vladavine Jerovoama II 782-747 Izrael je prilično uspešno uspeo da konsoliduje svoje pozicije. Ne samo da su vratili delove istočno od Jordana koje je Hazel osvojio već je uspeo i da pokori i delove sev. Sirije. U Judeji je vladao Josija 767-739. Sudbina Izraela i Judeje neraskidivo je vezana sa Asirijom.pod čiju će vlast doći

Novoasirsko carstvo 744-627– Prema AH od 744-627. Asirija je pre nego što je na njen presto stupio Tiplat- Palasar III 744-722 trpela 40 god period gladi, epidemija i teritorijalne decentralizacije. Pored unutrašnjih sukoba, pozicija Asirije je ugrožavala je i država Urartu, aramejske kneževine u severnoj Siriji dok su u južnoj Mesopotamiji Haldejci uz pomoć Elama pokušavali da uspostave kontrolu nad Vavailonom.

17

– Tiplat-Palasar III je na presto doveo prevrat i prvo što je učinio je bila reorganizacija vojske . Sukobio se sa Aramejskim kneževinama u Siriji i pobedio ih i nekoliko puta je napadao Urartu. Jednom je prodro duboko u teritoriju Urartua i uspeo je da zauzeme Tušpu, prestonicu Urartua. Tiplat-Palasar je prinudio i Feničanske gradove, Tir i Sidon da plaćaju porez Asiriji, prisjedinio je Damask i Galileju i Transjoradaniju i razbio koaliciju gradova na teritoriji nekadašnje Filisteje,– Kada je vođa Haladejaca 730 nakratko zauzeo Vavilon Tiplat-Palasar je III je upao u ovu oblast i povratio je kontrolu nad južnom Mesopotamijom. Umesto da na presto Vavilona postavi svog vazala on se 729 god krunisao za gospodara Vavilonije i od 729 godine Vavilonija je definitivno inkorporirana u Asirsko carstvo.– U sklopu njegovih vojnih akcija, obnovljena je asirska praksa deportovanja stanovništva, sproveo je i odrežene administrativne reforeme koje su carstvo učinile povezanijim.– O kratkoj vladavini njegovog naslednika Šalamanasera V se ne zna mnogo. Ono što je najvažnije je osvajanje Izraela. Izraelski kralj Josija se pobunio protiv Asirije očekujući od Šalamanasera V da neće uzvratiti. Međutim on je opustošio teritoriju Izraela koja u ovom trenutku nije bila pod asirskom kontrolom već je samo plaćala porez i opsedala Samariju. Samarija se tri godine nalazila pod asirskom opsadom prema asirskim izvorima. Šalamanser V kaže da je Josija bio zatvoren u Samariji kao ptica u Kavezu. Verovatno je uspeo da osvoji grad kao što o tome izveštava Vavilonska hronika. Umire neposredno po osvajanju grada za šta je zaslužan njegov naslednik Sargon II 721-705 koji je sebi pripisao zaslugu za osvajanje Izraela. – Izvori nagoveštavaju da je Sargon II bio vojni komandant kome je bila poverena opsada Samarije.– Posle pada Izraela po njegovom nalogu je deportovano 90 posto stanovništva i od ovog vremena jevrejska tradicija govori o 10 izgubljenih plemenima. Nekadašnja teritorija Izraela je podeljena na 4 provincije, Dor, Megido, Gad, Samarija ali i kao takve su inkorporirane u Asiriju. – Po stupanju na presto Sargon II se suočio sa problemima i kod kuće i u provincijama a jedna pobuna izbila je u i u samom Ašuru, jer je stanovništvo Ašura bilo nezadovoljno.– Da bi umirio protagoniste, Sargon II je je obnovio tradicionalno izuzimanje Ašura od radne obaveze i oslobodilo ga plaćanja jednog dela poreza. Za ovo vreme izbile su pobune u Gazi i Siriji, raspirivane egipatskim obećanjima o pomoći. – U osudnom trenutku, Egipćani su se povukli i ostavili vladara Gaze na milost i nemilost Sargonu. U međuvremenu prilike su se zakomplikovale i na jugu gde je haldejski vođa Marduk-Apla_Idini poznatiji kao Maradak – Baladan prema knjizi proroka Isajije uz Elamsku pomoć stupio na presto Vavilona. Ovo je uzrokovalo novu asirsku akciju i 720 god Sargon II je sa velikom vojskom krenuo ka istočnoj obali Tigra da bi obnovio asirsku vlast nad južnom Mesopotamijom.– Proći će 10 godina dok Sargon ne bude u prilici da se na pravi način posveti prilikama u Vaviloniji, zato se sukobio sa ozbiljnim problemima u Siriji i Anadoliji koje su podsticale države Urartu i Frigija– 717 Sargon je osvojio Karhemiši pretvorio ga u asirsku provinciju. Tokom sledećih godina uništio je kneževine u južnoj Kilikiji i S.Siriji i pretvorio ih u asirske provincije. Urartu, južno od jezera Urata, uraćani i Međani su zbacili proasirski orijentisanog kralja Manareje i postavili svog štićenika Sargona sa vojskom upada u Manaerju, ubija novopostavljenog vladara i postavlja svoga štićenika.

18

– Rusa I, vladar Urartua ne samo da je nastavio sa vojnim akcijama na teritoriji Manareje već je počeo da ugrožava severoistočnu granicu Asirije– 714 u leto Sargon II je poveo odlučujući pohod protiv Urartua. Posledica ove akcije je bilo osvajanje Musasira– 710 Sargon je mogao da se posveti prilikama u Vaviloniji. Pred vojskom koju je vodio Sargon II haldejski vladar Vavailona je pobegao u Bit -Jakin regiju Haldeja. Tu je Baladin poživeo 2 godine. kada je osvojen Bilakin, Merodah Baladin se povukao u Elam. U toku samog pohoda, Sargonovoj vlasti su se pokorili gradovi severne Vavilonije, uključujućii sam Vavilon. negde oko 709-8 godine i Sargon II se krunisao za kralja Vavilona. Osvajanjem Vavilonije, došlo je do deportovanja stanovništva. Prema podacima asirskih anala deportovano je 108 000 stanovnika.– 717 u vreme pohoda protiv Karhemiša i kneževina S.Sirije, Sargon II je započeo i gradnju Nove prestonice 23 km severoistočno od Ninive nazvan je Dur-Šaruhin. Sargonova tvrđava, dnašnji Horsabit u Iranu, podignut je za samo 10 god uz pomoć deportovanog stanovništva. – Naslednik Sargona II , Senekerib 704-681 je smatrao da je očeva tragična smrt kazna bogova i želiveši da se odvoji od politike svoga oca, vraća prestonicu u Ninivu koju obnavlja. Kujandžik, 3 tipa oružarnice i kompkles javnih građevina. .Da bi proširio Ninivu, morao je da izmesti korito reke Tigar koja je tekla pored samog grada. Da bi skrenuo tok reke sagradio je branu i njen tok usmerio severno od gradskih bedema, direktno prema Tigru. Po njegovom nalogu, prokopan je vodovodni kanal dužine 68 km koji je grad snabdevao svežom planinskom vodom . jedan broj brana i utvrda podignutih za navodnjavanje Ninive i danas se koristi– Severno od Ninive Sekerib je podigao veliku botaničku baštu u kojoj je bilo zasađeno egzotično rastinje. – Ne zna se zašto nije krunisao za cara Vavilona. to je iskoristio Meldah Baldanj i uz podršku Haldejaca i Elamaca se vratio u Vavilon i proglasio za kralja. Seneherib je na ovo odgovorio vojnim pohodom 703 godine. Prema asirskim analima deportovano je 210 000 ljudi.– odmah posle Solomonove smrti talas ustanika koje su potpirivali sirijski kneževi i egipatski faroni Šobaka, zahvatili su zapad. Jezekija, pridružio se koaliciji gradova u odluci da ne plaća porez u Asiriji. I Judeja verovla da je Sehebereb zauzet dešavanjima u Vavilonu i da neće imati vremena da interveniše na 2 fronta. – Po smirivanju situacije 701 Sehenereb je preduzeo odlučujuću akciju protiv pobunjenika na Levantu.– Prvo se razračunao sa Sidonom i Tirom, čiji je namesnik posle poraza pobegao na Kipar, pošto su Tir i Sidon osvojeni gotovo bez borbe, predali su se i drugi gradovi.– Zatim je Sehenerb krenuo na Judeju Kralj Jezkeja je očekujući opsadu ojačao gradske bedeme i obezbedio snabdevanje grada vodom. Videvši da je situacija bezizlazna, Jezkeja je ponudio predaju uz obećanje da će izvršavati svoje obaveze prema Asiriji. Seneherib je kapitulaciju prihvatio i posle dogovora kojim je predviđao 3 puta veće namete, Seneherb je poveo vojsku kući.– Senehereb je prihvatio predaju, pogotovo što opet počinje da mu pravi probleme Merdoh Baladak koji je još jednom pobunio Haldejce na jugu Mesopotamije. – .Shvativši da pravi problemi leže u Elamu, Sehenereb je 694-689 organizovao 23 pohoda u Elam, koji su bili upereni protiv Haldejskih plemena koja su tamo živela. na kraju je spalio Vavilon.– 694 za krunskog princa je postavio svog sina Ashardona

19

– 681 Sehenreba je dok se molio u hramu ubili njegovi sinovi, nezadovoljni što je za pretolonaslednika određen njihov mlađi brat. – Asarhadon 680-669 odgovorio je tako što je poveo vojsku na svoju braću . Vojska je stala na njegovu stranu a pretendeti su pobegli u Urartu. Novi kralj koji je poveo dosta godina u Vavilonu, bio je oženjen vavilonskom princezom.– jedan od prvih poduhvata bola je obnova i proširenje Vavilona i vratio je statue njihovih bogova koje je preneo u Asiriju.– takođe je dozvolio da se prognano stanovništvo vrati u grad– Njegova provavilonska politika naišla je na odobravanje juga Mesopotamije. – Ashardon se sučio sa novom invazijom Skita 677 god grupa Skita je upala u Klikiju koja se nalazila pod asirskom kontrolom,. Ashardon ih je porazio.– Ashardon preuzima nekoliko pohoda između 676-675 i ušao je duboko u regiju centralnog Irana i porazio pobunjene Merđane i jedan br. poglavrstva učinio vazalima Asirije.– Ovi pohodi su obezbedili Asiriji bezbednost u zoni centralnog zagrosa i doveli do mira sa kraljevstvom elana– posle Seneherebovog pohoda iz 701 Levant je bio relativno miran osim ustanka koji je podigao Sidon u savezu sa drugim sirijskim gradovima, neposredno posle invazije Skita. Ashardon je ušao u Sidon i pogubio je pobunjen kraljeve u blizini Sidona podigao tvrđavu koja je trebalo da kontroliše red.– u Tiru je 676 izbila pobuna. Vladar Tira je smatrao da je dovoljno zaštićen jer se nalazio na ostrvu Ashardon je u to vreme bio zauzet iranskim pohodom ali je ipak odlučio da 675 godine kazni Egipat, uviđajući da su oni podstrekači svih pobuna. Prvi pohod je propao zbog peščane oluje ali je 674-3 osvojio jedan broj gradova u istočnoj Delti – 671 je osvojio Memfis i Tahrarka je primoran da beži na jug. Ashardon je organizovao zemlju, stari činovnici su zamenjeni novim, proasirski orijentisanim. Prvi put se dešava da jedan vladar upravlja i Egiptom i Mesopotamijom. – 669 Taharka je osvojio Memefis, Ashardon je pokrenuo novi pohod ali umire u Siriji. – 672 Ashardon je je svog starijeg sina Ašurbanipala odredio za naslednika prestola a mlađeg za kralja Vavilona. Braća su prihvatila očevu odluku. Pošto se uverio da su prilike kod kuće i na Levantu povoljne, Ašurbanipal je poslao vojsku na Egipat. Ujedno je on poslednji veliki asirski vladar 668-627. asirci su uspeli da povrate Memfis, ali je Taharka uspeo da pobegne od Kuša, Nubija. Asurbanipal je postavio Nehoa, lokalnog vladara grada Saisa za podkralja Egipta. Taharkin naslednik Tanutamon je poveo akciju za oslobođenje Egipta i u jednoj od akcija je poginuo Neho. Ašurbanipalova vojska je stigla do Tebe i toliko je razorila da više nikad neće biti obnovljena. – 653 novi kralj Elama zajedno sa Aramejcima napao Mesopotamiju. Asirci su odbili napad a postrado je i kralj Elama. Dok je Ašurbanipal bio zabavljen ovim sukobom u Vailonu je pobunu podigao njegov brat. Sukob je trajao 4 godine sve do 648 kada je Ašurbanipal stavio grad pod svoju kontrolu. Njegov brat je izvršio samoubistvo bacivši se sa bedema grada Iste godine usledila je još jedna akcija protiv Elama koji je do 645 godine bio u potpunosti opustošen. u Asiriju je odvedeno 10 000 Elamaca i on se više nikada nije uzdigao . Plemena Međana su bila problem za Asiriju do kraja Ašurbanipalove vlade. – Ašurbanipalovi dvorski anali se završavaju 639 godine i o daljim događajima nemamo mnogo podataka čak i godina njegove smrti nije precizno određena. Preminuo je i vazalni kralj Vavilona, Kandolana. U asiriji je odmah izbio građanski rat jer su se dvojica Ašurbanipalovih sinova borila oko prestola

20

– Godinu dana kasnije, Nabupolasar, poreklom haldejac se proglasio kraljem. Ni njegova vlast nije opšte prihvaćena i on se od 616 godine suočava sa otporom svoje vlasti na prostoru Vavilonije.– 616 prilike su se stabilizovale i Nabupolasar je mogao da povede rat za uništenje Asirije. U periodu od 616-605 podiglo se nekoliko velikih ustanaka. 614 Međani su osvojili Ašur, 612 združene snage Vavilona i Medije napale su i osvojile Ninivu. Asirska vojska se povlači na jug i kod Harana 610 predstoji još jedna bitka Poražene snage Asirije i Egipta se povlače ka Karhemišu i 605 se odigrala poslednja bitka . Asirija je prestala da postoji, gotovo celu Mesopotamiju je dobilo NVC.

Novovavilonsko carstvo 626-539– Prema apsolutnoj hronologiji obuhvata vreme od 626-539. Oko 626 god. Haldejac Nabupolasar nameće se za gospodara Vavilona- Čitavih 10 godina je sređivao prilike u Vavilonij. Od 616 Nabupolasar je bio u mogućnosti da se obračuna i sa Asirijom . U ratovima za asirsko nasleđe koji će trajati 614-605 Vavilonu će veliku podršku davati Međani – Prvi napad na Asiriju se dogodio kod Ašura, 614 u dve odvojene akcije . U prvoj Vavilonska vojska nije postigla uspeh ali su zato Međani predvođeni Kijaksarom 614 osvojili Ašur što je za Asiriju bio veliki udarac. Ašur je bio srce Asirije. Sledeći napad pogodio je Ninivu 612 i Asirija je ovde pretrpela poraz a ostaci Asirske vojse su se povukli do Harna. Kod Harana je 610 koalicija Asirije i Egipta predvođena Nehoom II pretrpela poraz. Poslednje uporište Asirskoj vojsci dali su Egipćani kod Karhemiša gde se 605 odigrala poslednja bitka U kojoj su Egipat i Asirija ponovo poraženi. – Bitka kod Karhemiša je značajna jer na scenu stupa Nabukodonosor II koji je u svojstvu krunskog princa predvodio vavilonsku vojsku. Asirske teritrije su podeljene mirnim putem Vavilon je bio zainteresovan zazapadne delove Asirije. Trgovina Vavilona je pre svega bila orijentisana ka zapadu pa je kontrola nad Feničanskim lukama nad Sirijom a posebno nad Karhemišem koji je kontrolisao prelaze preko Eufrata bila preko potrebna. Mesopotamija je tako pripala Vavilonjanima– U vreme Alijata, Krezovog oca, odigrala se bitka između Lidije i Medije koja je završena nerešeno. 586 došlo je do pomračenja Sunaca koje je predvideo Tales iz Mileta pa je bitka prekinuata između 2 države je uspostavljena Granica na Halisu. U Pteriji, Međani su podigli veliku tvrđavu i tu će se odigrati prva bitka između Lidije i Persije– Nabukadanosor II se morao vratiti zbog krunisanja jer je Nabupolasar umro. Njegovo odsustvo je iskoristio Neho II, ušao je u Jerusalim Odmah po krunisanju Nabukodonosor II 604-562 se vratio u Siriju i Levant je odmah stavio pod svoju kontrolu . Sa vojskom je bez prestanka bio u Siriji skupljajući porez od država Levanta, uništavajući one koe su odbijali da plate, npr. Askalon. Osigurao je svoju premoć u Jerusalimu posle opsade grada koja je trajala nekoliko meseci . – 601 Nabukodonosor je poveo vojsku na Egipat nadajući se da će tu završiti akciju koja je počela bitkom kod Karhemiša. Bio je primoran da se povuče i pregrupiše ali iscrpljeni Egipćani nisu iskoristili ovu prednost. Joahim, kralj Judeje je prestao da plaća porez Vavilonu i okrenuo se savezu sa Egiptom :jedan od aktivnih učesnika ovih događaja bio je prorok Jezekj , koji je savetovao Joakim ada se ne upušta u ovakve događaje. – Nabukodonosoru je trebalo nekoliko godina da povrati snagu i odgovori na izazove Judeje. U trenutku kada je 598 Haldejska vojska napredovala ka zapadu i ostavio svog 18 godišnjeg sina Joahima da se suoči sa Vavilonjanima

21

– 597 Nabukodonosor je stigao pod Jerusalim i posle kraće opsade grada naterao je grad na predaju. Riznice Solomonovog hrama ipalate postale su deo ratnog plena a Joahim i većina članova vladarske porodice kao i hiljade stanovnika Jerusalima odvedeni su u ropstvo Na presto Judeje je postavljen Sedokija, Joahimov rođak– 591 Psametih II 595-589 je umarširao sa vojskom u Palestinu . Psametih umire 589 A njegov sina Aprija 589-570 nastavio je sa oštrom politikom na Levantu što se manifestovalo kratkotrajnim osvajanjem Gaze i u nekoliko navrata napadao Tir i Sidon. Kada se Vavilonska vojska pojavila Egipćani su se povukli te su Vavilonjani gotovo bez otpora povratili kontrolu nad Fenikijom i nekadašnjom Filistejom – 587 Nabukodonosor III je po 3 put opseo Jerusalim i držao ga je u opsadi 18 meseci. Vavilonjani su sravnili Jerusalim 586 i SZ i Asirski izvori svedoče kako su prinudili Sedokiju da gleda pogubljenje sinova neposredno pred oslepljenje. Na hiljade stanovnika je bilo deportovano u Vaviloniju među njima i Sedokija. Ovim počinje Vavilonsko ropstvo koje je trajalo 586 -539 godine. Oni koji su izbegli deportaciju izbegli su u Egipat gde je u nekoliko centara došlo do obrazovanja jevrejskih zajednica. Stardao je i Solomonov hram i izgubljen je zavetni kovčeg. U ovo vreme traju ratovi između Medije i Lidije 590-585 a 585 postignut je mir u kome je posredovao Nabukodonosor II i reka Halis je bila granica Nabukodonosor je podigao zid oko Vavilona– 584 Vavilonjani su opseli Tir, koji se predao 571 god ali i dalje nije bio u potpunosti inkorporiran u Vavilonsko carstvo , već su Vavilonjani morali biti zadovoljeni porezom i Judeja je bila problematična, u Jerusalimu je ubijen vavilonski namesnik što je uzrokovalo nove deportacije. – Posle 581 Levant je bio umiren i do kraja svoje vlade Nabukodonosor II je bio apsolutni gospodar teritorije koja se nalazila pod njegovom kontrolom. – 586 preduzeo je pohod na Egipat umešavši se u dinastički sukob između Apije i Amazisa ali ova akcija nije donela nikakve koristi NVC.– Nabukodonosor II je preminuo 562 god na prestolu ga je nasledio sin Amal –Marduk 561-560. Njega je nasledio Nerigalasar. Helenistički istoričar Bersos koji je napisao istoriju vavilonije, Babilonika navodi da je Amal-Marduk svojom lošom vladavinom uzrokovao svoju smrt i da ga je na prestolu nasledio Nerigilasar. – Građevinski natpisi iz vremena Neriglasara svedoše o poduhvatima koje je inicirao kao i o sukobu vladara severne Klikije i severne Sirije koje su se nalazile posao kontrolom Haldejaca. . Presto je ostavio sinu Labal-Marduku – 556-539 na prestolu se nalazio Nabonid, vvavilonski dostojanstvenik i zet Nabukodonosora II koji je za vreme vlade svog tasta i njegovih naslednika bio jedan od vodećih vojnih komandanata. On je ujedno i poslednji vladar Nvc. Bio je sin bivšeg upravnika Harana, i majke koja je bila sveštenica hrama Boga Sina u Haranu. Nabonid je sahranio majku uz počasti kada je 547 umrla u 104 godini . Nabonid je razvio poštovanje prema Bogu čiji je kult ona slavila . Obnovio je porušeni zigurat, posvećen bogu meseca Nani a takođe je obnovio hram Boga Sina u Karnaku. . Svoju kćerku je posvetio za sveštenicu boga Nane. Favorizovanje Sina je razljutilo Mardukovo sveštenstvo u Vavilonu. Kada je došlo do kuge i gladi Nabonid je ove nesreće smatrao za kaznom za izdajstvo naroda. Razljućen Vavilonskim nezadovoljstvom, Nabonid je oko 549 za regenta u Vavilonu postavio svog sina Baltazara. aon se povukao na Temu.Pošto je bilo neophodno prisutvo vladara koji je poe ceromonijalu ulazio u najsvetiju od odaju u Mardukovom Hramu i tako je započinjana je nova kalendarska godina, sveštenstvo je Nabonida optužilo za jeres i proglasilo ga je ludim

22

– 558 u Persiji se uzdigao Kir II. Nabonidova hronika nam goviri da je Kir pobedio Astijaga 556 i preuzeo kontrolu nad Medijom i Lidijom . Nabonid se 539 vratio u Vavilon i iste godine je njegov sin stradao u bici kod Opisa. vavilon se bez borbe predao 539. Ovim j eprestalo da postoji NVC.

23