Bliski istok

Teritorija

• Bliski istok je naziv za zemlje jugozapadne Azije koje se nalaze zapadno odAvganistana, Pakistana i Indije. U kulturnom smislu on označava zemlje jugozapadne Azije i severoistočne Afrike u kojima prevladava islamska kultura.

• Termin Bliski istok obično koriste arheolozi i istoričari kada govore o regiji koja obuhvaća Levant, odnosno istočno Sredozemlje (moderni Izrael, Palestina, Jordan, Sirija i Liban), Malu Aziju(moderna Turska), Mesopotamiju (Irak i istočna Sirija) i iransku visoravan (Iran,Afganistan i zapadni Pakistan)

• Iako je deo afričkog kontinenta, Egipat se smatra delom Bliskog istoka, zbog svog uticaja na taj prostor kod istoriju.

Nastanak Izraela

• Jevreji su dugo smatrali Izrael svojim duhovnim domom — Svetom zemljom i Obećanom zemljom. Izraelska zemlja ima posebno mesto u verskom životu Jevreja, uključujući ostatke drugog Jevrejskog hrama. Ovo je takođe mesto gde je rođeno hrišćanstvo a sadrži i mnoge druge lokacije od velikog duhovnog značaja zajudaizam, hrišćanstvo, i islam.

Zid plača i džamija Al Aksa

• U ovom regionu je u periodu od preko jednog milenijuma, sa prekidima, postojala čitava serija jevrejskih kraljevina i država, sve do propasti Velikog jevrejskog ustanka protiv Rimskog carstva (66-70) sa čijim je gušenjem došlo do velikog isterivanja Jevreja iz njihove otadžbine (žive u dijaspori-termin koji se odnosi na narod koji živi odvojen od matične države

• Arabljani su u 7.veku, 635.god.osvojili ovu teritoriju, tada počinje naseljavanje arapskih doseljenika. Region je bio pod muslimanskom vlašću narednih 1300 godina.

• 1516.god. Palestinu osvajaju Osmanlije, ostaje pod njihovom vlašću sve do kraja I svetskog rata

• Jevreji su proterani iz Španije 1492.god.

• Tokom 16.veka jevrejske komune su uspostavljene u “4 sveta grada”: Jerusalimu, Tiberijadi, Hebronu i Safedu

• Prvi veći talas jevrejske seobe u Palestinu počeo je 1881.god., kao posledica pogroma Jevreja u Istočnoj Evropi

Cionizam

• Nakon vekova života u dijaspori, 19.vek je doneo uzlet cionizma, jevrejskog nacionalističkog pokreta, Cionizam je politički pokret Jevreja (pa i nekih nejevreja) da se Jevreji vrate u Erec Izrael (zemlja Izrailja); Natan Birnbaum je 1885. sročio izraz „cionizam“ da bi označio politička nastojanja da se Jevreji vrate u Izrael

• Moderni cionizam izrastao je iz nemogućnosti da se Jevreji ravnopravno uključe u evropska društva i oživljavanja antisemitizma u Evropi 19. veka.

• Austrougarski novinar Teodor Hercl smatra se osnivačem cionizma.

• Prvi Svetski cionistički kongres održan je u Bazelu 1897.god.

• 1903.god. u ruskom listu Znamja objavljeni su Protokoli sionskih mudraca, antisemitski pamflet i falsifikat, koji opisuje navodnu jevrejsku i masonsku zaveru da se zavlada svetom

• Danas istoričari veruju da je tekst delo ruskog novinara i antisemite, kao i saradnika Tajne policije (Ohrana) Matveja Golovinskog

• Nakon Herclove smrti 1904, vođstvo pokreta prešlo je u ruke „praktičara“, pre svega Haima Vajcmana. Kao doseljenik koji je živeo uUjedinjenom Kraljevstvu, on je imao značajnog udela u dobijanju Balfurove deklaracije, izjave iz 1917. koja je obećavala britansku podršku jevrejskoj domovini u Palestini. 

• Traju sukobi izmedju Arapa i Jevreja u Palestini, 1929.god. Arapi su izvršili pokolj jevrejske zajednice u Hebronu.

• Liga naroda je 1920. dodelila Britaniji i Francuskoj mandat nad Otomanskim teritorijama.

• Engleska i Francuska su podelile te teritorije od kojih su nastala četiri dela: današnje države Irak, Liban i Sirija, kao i Palestina, koja je pripala Englezima. Istočno od reke Jordan stvorena je Kraljevina Jordan, dok je zapadno od reke Jordan ostao prostor Palestine

• Pod arapskim pritiskom, Britanci su 1939. objavili belu knjigu kojom je poništena Balfurova deklaracija, i ograničeno doseljavanje Jevreja u Palestinu, što je kao čin dobilo poseban značaj ako se ima u vidu uspon nacizma. Britancima je bila potrebna podrška Arapa u II svetskom ratu.

• 1945.god. pod uticajem Engleza, stvorena je Arapska liga, sa ciljem da koordinira politiku arapskih zemalja (Egipat, Irak, Liban, Saudijska Arabija, Sirija, Jordan, Jemen)

• Holokaust je, međutim, ubedio javno mnjenje u potrebu za jevrejskom državom i Ujedinjene nacije su 1947. glasale u prilog podele Palestine na jevrejsku i arapsku državu.

• Po ovom planu, Jerusalim je trebalo da bude međunarodna regija, da bi se izbegli sukobi oko njegovog statusa.

• Jevreji su prihvatili ovaj plan, ali su ga Arapi odbacili

Jad Vašem-Memorijalni centar žrtava holokausta

Arapsko-izraelski rat 1948.

• 14.maja 1948.god. David Ben Gurion proglasio je državu Izrael

• Dan kasnije 6 arapskih zemalja, na čelu sa Egiptom, Jordanom i Sirijom, napalo je Izrael

• Rat je završen početkom 1949.god pobedom Izraela, koji je osvojio oko 60% teritorija Palestine, predvidjene za arapsku državu, po planu UN, nije došlo do stvaranja arapske (palestinske države)

• Oko 700.000 Palestinaca je napustilo prostor Palestine, dok je otprilike isti broj Jevreja proteran iz arapskih zemalja Bliskog istoka

• Jevreji počinju da pristižu u Izrael i iz Irana i iz Evrope (posebno iz tadašnjeg SSSR-a)

• Poraz je doveo do velikih previranja i potresa u arapskim zemljama, 1952.god. svrgnut je egipatski kralj Faruk i uspostavljena je republika, dok je 1950.god. ubijen jordanski kralj Abdulah

• Tokom 50-tih godina Izrael je bio meta napada palestinskih fedajina, uglavnom iz pojasa Gaze, koji je bio pod kontrolom Egipta; Egipat je zatvorio Suecki kanal za izraelske brodove

Suecka kriza

• U Egiptu je na vlast 1954.god. došao predsednik Gamal Abdel Naser; njegovim dolaskom na vlast Egipat je počeo da se približava SSSR-u, dolazi i do jačanja arapskog nacionalizma

• On je 1956.god. proglasio nacionalizaciju Sueckog kanala, pod izgovorom finansiranja radova na Asuanskoj brani na reci Nil

• Izraelci su sklopili tajni savez sa Britanijom i Francuskom, sa ciljem da se zadrži kontrola nad kanalom

• Britanija je štitila interese svog kapitala, koji je upravljao kanalom i branila prestiž na Bliskom istoku

• Francuska je želela svrgavanje Nasera, koji je podržavao antikolonijalne pokrete u Alžiru, Maroku i Tunisu

• Izraelu je Egipat bio najozbiljniji vojni protivnik, a takodje je bio zainteresovan da uništi baze iz kojih su Palestinci napadali (u pojasu Gaze i na Sinaju)

• Izraelci su zauzeli Sinajsko poluostrvo, Britanci i Francuzi su takodje zauzeli ključne vojne ciljeve, ali su pod pritiskom UN, pre svih SAD i SSSR morali da se povuku

• Izrael je ostvario svoj glavni cilj: egipatska vojska je bila oslabljena, a na Sinajsko poluostrvo su stigle trupe UN; nastavlja vojnu saradnju sa Francuskom, Francuzi grade Izraelu nuklearni reaktor

• Uprkos vojnom porazu, Egipat je zadržao kontrolu nad Sueckim kanalom, a Naser se nametnuo kao lider arapskog sveta

• 1958.god. Egipat i Sirija formiraju Ujedinjenu arapsku republiku, kojoj se u formi konfederacije priključio i Jemen

• Projekat je trajao do 1961.god. i vojnog udara u Siriji

Šestodnevni rat 1967

• Arapski nacionalisti, predvodjeni Naserom, odbijali su da priznaju Izrael i pozivali su na njegovo uništenje; izraelsko-arapski odnosi su se neprekidno pogoršavali

• Jedan od problema bio je i kontrola vode iz reke Jordan (Izraelci su skrenuli tok reke, da bi navodnjavali pustinju Negev)

• Palestinci, na čelu sa organizacijom Fatah (osnovana 1959.god. na čelu sa Jaserom Arafatom) sprovodili su terorističke napade na jevrejska naselja

• 18.maja 1967.god. Egipćani su proterali trupe UN sa Sinaja i blokirali južnu izraelsku luku Eilat u Crvenom moru

• 5.juna 1967.god. Izrael je preventivno napao Egipat, čime je počeo “šestodnevni rat”protiv Egipta, Jordana i Sirije

• Za samo 6 dana Izrael je zauzeo zapadnu obalu reke Jordan, pojas Gaze, Sinajsko poluostrvo i Golansku visoravan

• Izrael je stekao kontrolu nad čitavim “biblijskim Izraelom”, još milion palestinskih Arapa je dospelo pod vlast Izraela

• Izrael je tada objavio nameru da na novoosvojena područja naseli proterane Jevreje iz rata 1948, to je početak stvaranja jevrejskih naselja na strateški bitnim tačkama osvojenih teritorija

• Nakon rata Izrael je suočio sa pojačanim palestinskim otporom, predvodjenim PLO (Palestinska oslobodilačka organizacija), osnovana 1964.god. Njen cilj bio je stvaranje nezavisne Palestine. Na čelu PLO bio je Jaser Arafat

• 1972.god. Palestinci su ubili 11 izraelskih sportista na Olimpijadi u Minhenu, Izraelci su odgovorili likvidacijom organizatora masakra i napadima na sedišta PLO.

Jom Kipurski rat

• 1973.god. 6.oktobra, tokom proslave praznika Jom Kipur Egipat i Sirija su iznenada napali Izrael na Sinaju i Golanskoj visoravni

• Rat je trajao 20 dana i završen je pobedom Izraela, koji je odbio napade Egipta i Sirije

• 1977.god. na vlast u Izraelu dolazi partija Likud, na čelu sa Menahemom Beginom

• Iste godine egipatski predsednik Anvar El Sadat održao je govor u izraelskom parlamentu Knesetu, što je bio prvi čin priznanja Izraela od nekog arapskog državnika

• Njih dvojica su 1978.god. potpisali, uz posredovanje SAD, sporazum u Kemp Dejvidu i 1979.god. mirovni sporazum

• Kao rezultat, Izrael se povukao sa Sinajskog poluostrva, Egipat je priznao Izrael

• Egipat je dobio status američkog saveznika, što je kao posledicu imalo trajni gubitak sovjetskog uticaja u regionu

• Pošto je PLO napadala Izrael sa područja Libana, Izrael je dva puta (1978 i 1982.god.) izvršio invaziju Libana

• Istovremeno, Begin je podsticao osnivanje jevrejskih naselja na zapadnoj obali reke Jordan, što je dodatno zaoštravalo odnose sa Palestincima

• Tokom invazije 1982.god. došlo je do pokolja Palestinaca u izbegličkom logorima Sabra i Šatila, za šta su posredno optuženi Begin, general Arijel Šaron

• Radi se o pokolju izmedju 800 i 3500 Palestinaca i libanskih šiita, počinjenom od strane libanskih hrišćana, u znak odmazde za ubistvo tadašnjeg libanskog predsednika, Izraelci nisu učinili ništa da spreče zločin

• U to vreme u Libanu je vodjen gradjanski rat izmedju hrišćana (Maroniti) i Palestinaca, koji su imali pomoć Sirije; hrišćani su imali podršku Izraela

• Kao odgovor na izraelsku invaziju Libana, 1982.god. nastaje Hezbolah, šiitska libanska proiranska paravojna formacija, koja se borila protiv izraelske okupacije

• Izraelske trupe su se zadržale u južnom Libanu do 2000.god.

• 1987.god. izbila je Prva intifada, ustanak Palestinaca protiv izraelske vlasti, za vreme kojeg je došlo do demonstracija i nasilja u pojasu Gaze i na zapadnoj obali Jordana, ubijeno je više od 1000 ljudi

• Intifada u prevodu sa arapskog znači “zbacivanje”

• Okončana je 1993.god.

• 1992.god. premijer Izraela postao je Jicak Rabin, koji se zalagao za kompromis sa susedima

• 1993.god. u Oslu su Izrael i PLO potpisali sporazum, kojim je PLO priznat kao predstavnik Palestinaca, a PLO je priznao pravo Izraela na postojanje

• 1994.god. je Jordan potpisao mir sa Izraelom, kao druga arapska država

• Krajem 1995.god. Jicak Rabin je ubijen od strane radikalnog Jevrejina, protivnika sporazuma

• 2000.god. počela je Druga intifada, nakon posete Arijela Šarona jevrejskom Brdu hrama, odnosno islamskom svetilištu u Jerusalimu, gde se nalazi džamija Al Aksa, zato i ova intifada nosi ime po toj džamiji

• Za vreme ove intifade deluje palestinska teroristička organizacija Hamas, radikalnija od PLO, čiji je cilj uništenje Izraela

• Trajala je do 2005.god., za to vreme stradalo je oko 3000 Palestinaca i 1000 Jevreja

• Početkom 2005.god. u Šarm El Šeiku, kada su Mahmud Abas (naslednik Jasera Arafata) i Arijel Šaron postigli sporazum o prekidu nasilja

• Od 2006.god. Hamas deluje kao politička organizacija, pobedjuje na palestinskim izborima, umesto do tada vladajućeg Fataha.