Stanje volontiranja Demokratija na Kosovu: Izazovi i perspektiva · 2018-03-16 · neplaćeno individualno zalaganje u korist javnog interesa. Međutim, ono što Kosovo izdvaja u

Inst

itut D

emok

ratij

aza

razv

oj

azvo

j |

Zbirk

a:Ja

vnii

nter

es|

br.1

4|

Pri#t

ina,

2018

. | | Stanje volontiranja

na Kosovu: Izazovi i perspektiva

VOLONTIRAJ ZA RAZVOJ - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

3

Stanje volontiranja na Kosovu: Izazovi i perspektiva

Priština, 2018.

Stanje volontiranja na Kosovu: Izazovi i perspektiva - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 4

Autorsko pravo © 2018. Demokratija za razvoj (D4D).

Sva prava zadržana. Izuzev za citiranje kratkih pasusa u svrhu kritike i revizije, nijedan deo ove publikacije ne može se umnožavati, čuvati u sistemu za kasnije preuzimanje ili prenositi u bilo kom obliku ili bilo kojim sredstvima, elektronskim, mehaničkim, za fotokopiranje, beleženje ili drugo, bez prethodne dozvole instituta D4D.

Izveštaj priredila:

Vjollca Krasniqi

Uz priloge:

Demokratije za razvoj (D4D)

Syri i Vizionit

IPKO fondacije

Termokiss

Anibar

EC MA Ndryshe

Young Active Gracanica

SHL Kosova

Ovaj izveštaj pripremljen je u sklopu projekta pod nazivom “Volontiraj za razvoj: Promovisanje volonterizma i građanskog aktivizma na Kosovu”, koji je realizovala Demokratija za razvoj u partnerstvu sa Omladinskim udruženjem George William na Kosovu, a koji je finansijski omogućila Ambasada Velike Britanije u Prištini. Sadržaj ove publikacije u potpunosti oslikava gledišta autora i nužno ne odražava gledišta britanske ambasade u Prištini.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

5

Sadržaj

Skraćenice ............................................................................... 6Pregled izveštaja ..................................................................... 7Uvod ....................................................................................... 9Metodologija ......................................................................... 10Volontiranje: Kosovski kontekst ........................................... 11Komparativni regionalni prikaz sektora volontiranja na Kosovu .................................................................................. 13Društveno okruženje i dinamika volontiranja na Kosovu ... 16Motivacija za volontiranje: Vrednost nasuprot pojedinačnih motiva ................................................................................... 18Preporuke ............................................................................. 21

Vladi Kosova .......................................................................................... 21Građanskom društvu ............................................................................ 21

Zaključak .............................................................................. 23Lista publikacija ................................................................... 24Bibliografija ......................................................................... 28


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 6

Skraćenice

DFG Diskusija u fokus grupi EU Evropska unija JIE Jugoistočna Evropa

MONT Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije NVO Nevladina organizacija OGD Organizacija građanskog društva UNDP Program Ujedinjenih nacija za razvoj


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

7

Pregled izveštaja Kao što to potvrđuju podaci proizašli iz istraživanja, volontiranje postaje sve popularnije u društvu danas, sudeći po sve većem broju volonterskih projekata, organizacija i mreža. Uistinu, volontiranje je prevashodno ostalo u domenu nevladinih organizacija (NVO-i) i organizacija građanskog društva (OGD-i). Više od jedne trećine građana Kosova volontiralo je negde duž protekle godine. Najviši nivo volontiranja beleži se među mladima. Međutim, nisu sve društvene grupe podjednako uključene u volonterski rad. Raspoznaje se rodni jaz, koji ukazuje na i dalje prisutnu nedovoljnu zastupljenost žena u javnim i poslovima zajednice. Pored toga, od svih etničkih grupa na Kosovu, volontiranje je daleko najniže među kosovskim Srbima (anketa D4D-a iz 2017. godine).

Kao što je to slučaj u drugim zemljama jugoistočne Evrope (JIE) volontiranje je sastavni deo javne politike. Ono je zauzelo svoju zapaženu ulogu u sklopu politike mladih. Štaviše, volontiranje je zacrtano za prioritet politike, kao deo državne strategije saradnje sa građanskim društvom. Međutim, politika volontiranja treba dalju razradu kako bi se proširio prostor za aktivno građanstvo. Veće volontiranje podstiče veći nivo građanskog učešća i interakciju između državnih i nedržavnih aktera, noseći sa time i potencijal za društveno uključivo Kosovo. Generalno govoreći, volontiranje se shvata u altruističkom smislu. Podaci proizašli iz ankete takođe su ukazali da glavni motiv za volontiranje zapravo jeste javni interes, za kojim sledi pojedinačna motivacija, odnosno zalaganja na povećanju društvenog kapitala, obrazovne i radne perspektive. Štaviše, istraživanja otkrivaju da su koristi volontiranja socijalne, individualne i organizacione prirode (anketa D4D-a iz 2017. godine). Tako shvaćeno, volontiranje pruža platformu za povezivanje društvenog kapitala,


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 8

povećanje poverenja i promovisanje demokratskog odlučivanja. U središtu ovog izveštaja jesu pitanja politike, izazovi i mogućnosti za volontiranje na Kosovu. Usredsređivanjem na institucionalno i društveno okruženje, cilj je istog da utvrdi praznine i mogućnosti za promovisanje volonterskog delovanja. Izveštaj ukazuje na potrebu za intervencijama na polju politike, sa ciljem da se podrži volontiranje u sklopu inicijativa u zajednici i unapredi interakcija građana sa državom, građanskim društvom i poslovnim sektorom.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

9

Uvod Volontiranje1 nije novo građanima Kosova. Ono je sastavni deo društvenih praksi i ideje Kosova kao zajedničke zajednice. Međutim, kao što je to slučaj sa mnogim drugim socijalnim oblastima, volontiranje se razvija, i nosi sa sobom potencijal za demokratsku konsolidaciju i društvenu koheziju. Volontiranje počiva na premisi građanskih prava, kao preduslov za funkcionalnu demokratiju, koja počiva na vladavini prava, donetoj u institucijama i u svakodnevnom životu. Volontiranje je danas prihvaćeno na polju javne politike i deo je programa zalaganja sektora građanskog društva. Zaista, OGD-i su odigrali značajnu ulogu u promovisanju i predvođenju volonterskih projekata širom Kosova. Iako je na ovom polju ostvaren određeni napredak, i dalje jedan broj izazova i prepreka sputava potpuniji razvoj volontiranja. Cilj ovog izveštaja je dvostruk; prvo, da identifikuje mogućnosti i potencijalne izazove na koje volontiranje može naići i drugo, da pruži konkretne preporuke državnim institucijama, građanskom društvu i poslovnom sektoru, za prevazilaženje praznina u politici i praksama volontiranja na Kosovu.

1 Izrazi volontiranje, volonterizam i volontersko delovanje koriste se kao zamena za izraz volonterski rad, kako bi se izbegle bilo kakve implicitne veze sa plaćenim radom.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 10

Metodologija Ova studija je zasnovana na kvantitativnim i kvalitativnim podacima koji proizilaze iz ankete na nivou Kosova, diskusija iz fokus grupa (DFG-i) i preispitivanja onih elemenata politike koji uređuju volontiranje. Anketa je zasnovana na 1,065 ličnih razgovora sa ispitanicima od preko 18+ godina starosti iz svih etničkih grupa uključujući kosovske Albance, kosovske Srbe, Bošnjake, Gorance, Turke i Rome. Podaci su prikupljeni decembra 2017. Pitanja su se odnosila na teme u vezi sa praksom volontiranja u vremenskom intervalu od prethodnih 12 meseci; motivacijom i oblastima volontiranja; i građanskom učešću. Podaci iz ankete realizovane 2017. godine su upoređeni sa rezultatima ankete realizovane 2016. godine. Cilj je bio da se identifikuju trendovi, zajedno sa nivoima motivacije i prostorom za buduće volontiranje. Anketa je pružila širok raspon podataka o volontiranju u kategorijama pol, etničko poreklo, starosna dob, obrazovanje, radni status i vid stanovanja. Međutim, analiza koja je ovde predstavljena posebno je usredsređena na volontere, iz različitih društveno-ekonomskih slojeva. Da bismo dublje istražili i bolje shvatili prakse i motivaciju volontera, sprovedena su dva DFG-a, jedan sa iskusnim volonterima i drugi sa perspektivnim volonterima. Kriterijumi za izbor učesnika u DFG-ima izvedeni su iz anketnih podataka o stopi javljanja prakse volontera i nivou motivisanosti za volontersko delovanje. DFG-i su sprovedeni po polustrukturiranom pristupu, sa listom pro-forma pitanja koja su predvodila diskusiju o socijalnim okvirima, percepcijama, motivaciji i učešću u volontiranju. DFG-i su održani januara 2018. godine.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

11

Volontiranje: Kosovski kontekst Na Kosovu je volontiranje uobličeno političkim i socijalnim dešavanjima u periodima post-socijalizma, rata i posleratne rekonstrukcije. Nasledstvo socijalističke države, konflikt i posleratna izgradnja institucija nosili su svoje mogućnosti i izazove za volontiranje. Tokom 1990-ih, Kosovo je održalo sebe volontiranjem, kroz skup paralelnih institucija. Zaista, volontiranje je preovlađivalo oblastima privrede, politike i svakodnevnog života (Clark 2000). Neposredno nakon rata, volontiranje je značajno opalo. Istraživanja su ukazala da je u posleratnom periodu većina građana Kosova pridavala važnost volontiranju, samo u sprezi sa opipljivim kratkoročnim pojedinačnim i korisnim rezultatima (UNDP 2004, str. 50). Pad u volontiranju ukazivao je na krnjenje društvenog poverenja na Kosovu.

Razvoj građanskog društva omogućen je dostupnošću finansijskih sredstava donatora, tokom posleratne rekonstrukcije i izgradnje institucija. Sve veći broj NVO-a, kako međunarodnih tako i lokalnih, tragao je za načinima da poveća građansko angažovanje, uključujući angažovanje volontera. Zasigurno, NVO-i i OGD-i su bili u samom središtu građanskog zalaganja i volonterskog delovanja. Najveći proboj ostvaren je institucionalizacijom volontiranja i time što je ono postalo sastavni deo Zakona o osnaživanju i učešću mladih (Zakon br. 03/L-145, 2009). Kao što to predviđa sam zakon, volontiranje predstavlja način da se poveća učešće mladih u odlučivanju i neformalnom obrazovanju. Zakon definiše volontiranje kao ono koje donosi koristi društvu i omogućava mladim ljudima da unaprede svoju perspektivu, poboljšaju svoje stručne veštine i iskustva (član 14). Štaviše, volontiranje je postalo sastavni deo Strategije mladih na Kosovu za period od 2013-2017. godine, koju je pripremilo Ministarstvo omladine, kulture i sporta i kosovske Strategije saradnje sa građanskim


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 12

društvom (vidi Strategiju saradnje sa građanskim društvom Kancelarije za dobru upravu za period od 2013-2017). U skladu sa pravnim okvirom, volontiranje predstavlja način za maksimalno iskorišćavanje potencijala mladih. Međutim, on ne uspeva da premosti prakse volontiranja građana duž različitih starosnih grupa. Akteri u sklopu građanskog društva sagledavaju nove načine da poboljšaju politiku volontiranja, institucionalno i društveno okruženje, sa ciljem da se volonterima iz različitih starosnih grupa, etničkih i društveno-ekonomskih sredina i oblasti interesa omogući da se uključe u volonterske aktivnosti za dobrobit javnosti na Kosovu.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

13

Komparativni regionalni prikaz sektora volontiranja na Kosovu Volontersko delovanje predstavlja kamen temeljac građanskog zalaganja. Volontiranje podrazumeva građansku odgovornost. Ono unapređuje učešće građana i odlučivanje o pitanjima koja utiču na živote zajednice. Volontersko delovanje doprinosi razvoju kulture uzajamnosti i solidarnosti. Veći nivo volontiranja pokazatelj je veće interakcije između države i građana. Može poslužiti kao mera dobre uprave i razvoja građanskog društva. Na Kosovu su već počela da se pojavljuju istraživanja o volontiranju. Nekoliko NVO-a realizovalo je studije o volonterskom delovanju (Sutaj i Vidačak 2017; GAP 2017; Hoxha 2016; Çeku 2013) koje ukazuju na potencijal volontiranja za demokratsku konsolidaciju i društvenu inkluziju. Volontiranje podrazumeva širok niz aktivnosti na lokalnom, nacionalnom i transnacionalnom nivou. Istovremeno, volontiranje zavisi od konteksta. Nivo angažovanja u volonterskom delovanju varira duž država JIE. Gledano u celosti, broj građana, koji se bave volonterskim radom, ostaje nizak. U Bosni i Hercegovini, iznosi samo četiri procenta, u Srbiji pet procenata a Makedoniji sedam procenata (Gallup 2016, str. 9). Na Kosovu, stopa volontiranja je tokom 2016. godine dostigla 15 procenata (Sutaj i Vidačak 2017, str. 61). Indeks građanskog društva za Kosovo za 2016. godinu je ukazivao da 60 procenata OGD-a angažuje volontere u svom radu. Međutim, vidovi angažovanja volontera u okviru OGD-a su različiti. Oni podrazumevaju formalne i neformalne načine. Više od jedne trećine OGD-a uključilo je volontere formalnim ugovorima; 25 procenata usmenim sporazumima; 32 procenata iznelo je da nema potrebe za ugovorom usled kratke dužine trajanja volonterskog delovanja; a 5 procenata nije smatralo ugovore relevantnim,


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 14

pošto u skladu sa zakonom nisu obavezni (Hoxha 2016, str. 57). Zemlje JIE teže članstvu u Evropskoj uniji (EU). Kao deo procesa evropskih integracija, Kosovo i susedne zemlje donose institucionalne i pravne reforme. To je uticalo i na politiku volontiranja. Zemlje u regionu su usvojile zakone o volontiranju (Hrvatska 2007, Makedonija 2007, Bosna i Hercegovina 2008, Srbija 2010, Crna Gora 2010, Slovenija 2011. i na kraju Albanija, koja je usvojila Zakon o volontiranju 2016. godine (Sutaj i Vidačak 2017, str. 61). Propisi o volontiranju pokušavaju da premoste državni sektor, građansko društvo i poslovni sektor dobrovoljnim delovanjem za javno dobro (Sutaj 2017, str. 20). Ako pogledamo pravni i institucionalni okvir, u regionalnom kontekstu, evidentno je da je volontiranje definisano kao neplaćeno individualno zalaganje u korist javnog interesa. Međutim, ono što Kosovo izdvaja u smislu pravnog okvira od drugih zemalja u regionu, jeste definicija volontiranja, sa stanovišta mladih, koja je kao što je prethodno istaknuto, uređena Zakonom o mladima (Zakon o mladima iz 2009). Nasuprot Kosovu, susedne zemlje ne postavljaju nikakva starosna ograničenja za volontiranje, proširujući na taj način volontiranje duž starosnih grupa, što je omogućilo interakciju između različitih pojedinaca i grupa. Pošto Kosovo ima najmlađe stanovništvo u Evropi, izazovi u vezi sa političkim, ekonomskim i društvenim razvojem na Kosovu imali su dubok uticaj na mlade. Stopa nezaposlenosti mladih na Kosovu najviša je u Evropi. 2016. godine, nezaposlenost mladih iznosila je 52.4 procenata. Nezaposlenost mladih među ženama je veća (65.4 procenata) u odnosu na muškarce (47.2 procenata) (Kosovska agencija za statistiku za 2016, str. 10). Prema tome, stavljanje volontiranja u prvi plan politike mladih zapravo je jedan od načina da se odgovori na nezaposlenost mladih, pošto volontiranje može pružiti volonterima veštine


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

15

koje su im potrebne da pronađu posao. Danas, OGD-i na Kosovu zagovaraju donošenje konkretnog zakona o volontiranju. Zaista, 87.4 procenata predstavnika OGD-a zastupalo je stav da bi volontiranje trebalo da bude uređeno zakonom. Štaviše, oni veruju da volontiranje ne bi trebalo isključivo da bude ograničeno na mlade. Oni to smatraju ograničavajućim i jednom od glavnih prepreka za razvoj volontiranja, uz nedostatak propisa u vezi sa pravima i odgovornostima i koristima volontera i organizacija (Sutaj i Vidačak 2017, str. 44-45).


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 16

Društveno okruženje i dinamika volontiranja na Kosovu Volontiranje postaje značajan način socijalne interakcije građana u njihovim svakodnevnim životima. Više od jedne trećine građana Kosova volontiralo je u protekle dve godine; 38.5 procenata u 2016. sa padom od 32.7 procenata u 2017. (Sutaj i Vidačak 2017, str.11). Što se tiče etničke pripadnosti, anketa realizovana 2017. godine pokazala je da od 13.3 procenata ispitanika koji su izneli da su volontirali u poslednja tri meseca, 27.4 procenata su bili pripadnici ostalih etničkih zajednica, nasuprot broju od 14 procenata Albanaca i samo 0.7 procenata Srba (vidi Grafikon 1). Ne beleži se podjednako učešće svih volontera. Podaci iz istraživanja međutim pokazuju da se volontiranje razlikuje prema polu. Žene beleže niži nivo volontiranja u odnosu na muškarce. Razaznaje se rodni jaz između svih starosnih grupa. Na primer, 16.3 procenata muškaraca, nasuprot 11.1 procenata žena, iznelo je da su volontirali u poslednja tri meseca 2017. godine. Sa druge strane, anketa realizovana 2017. godine pokazuje da su volonteri na Kosovu prevashodno mladi, i uglavnom dolaze iz starosne grupe od 18-24 godine, odnosno čine 14.3 procenata onih koji su volontirali u poslednjih godinu dana. U smislu vremena, od onih koji su voljni da volontiraju, ukoliko im se za to ukaže prilika, više od jedne trećine bi volontiralo do 10 sati ili dva radna dana mesečno (34.9 procenata), 5.3 procenata bi volontiralo do 20 sati ili četiri radna dana a samo 2.1 procenata bi bili voljni da volontiraju više od 25 sati ili više od pet radnih dana.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

17

Grafikon 1. Dinamika volontiranja na Kosovu Izvor: Anketa D4D-a za 2017.

!"#$%&'#$()*+$,#-#.&

/&01)1

!(-2#)34&5$6$,#-#.&

!(-2#)34&5*+$,#-#.&

!(-2#)3417$,#-#.1 82913.&$$$$$$$$$$$$$$$:#"&$$$$$$$$$$$$$$;-<12&+=>?@

A>=@

*?>A@

=>?@

+>A@

?>*@

=>?@

7>7@

*A>*@

BB>C@

DA>=@

66>*@

+>*@

7>7@B>6@


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 18

Motivacija za volontiranje: Vrednost nasuprot pojedina$nih motiva Podaci proiza!li iz istra"ivanja ukazuju da se volontiranje kotira izme$u vrednosti i pojedina#nih motiva. Sazabele"enim padom u odnosu na rezultate prethodne ankete, sa 80.6 procenata u 2016. na 75.8 procenata u 2017, glavna motivacija za volontiranje zapravo je pru"anje doprinosa zajednici. I zaista, ovi podaci Kosovo rangiraju visoko po altruisti#koj motivaciji. Me$utim, motivi za volontiranje tako$e su individualni. Oni podrazumevaju "elju da se unapredi dru!tveni kapital me$usobnim umre"avanjem (41.4 procenata), perspektivu zapo!ljavanja (40.5 procenata), za kojima sledi motiv daljeg obrazovanja (37.2 procenata).

Grafikon 2. Oblasti volontiranja na Kosovu Izvor: Anketa Demokratije za razvoj za 2017.

!"#$%&'$()*+,-.,#$

Životna sredina

/),012$34#$'$5#$'$30*.*.$

6789:;<8=:>68<:?=8;:

@@89:@;89:><8@:?8?:A$%'&)3%$)*0(BC*D4&#.12*3$2.B'(&1.BE#,F&


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

19

U pore$enju sa podacima iz pro!logodi!nje ankete, u kojima po svemu sude%i oblasti volontiranja obuhvataju brigu o licima sa posebnim potrebama, deci i starcima (43-46 procenata) za kojima slede programi gra$anskog dru!tva (33 procenata) (Sutaj i Vida#ak 2017, str. 27), 2017. godine mo"e se uo#iti promena. Ovog puta, upravo je obrazovanje klju#na oblast volontiranja, za kojom slede razvoj zajednice, "ivotna sredina, kultura itd. (vidi Grafikon 2). Obrazovanje je kao oblast bilo drugo po redu u anketi realizovanoj 2016. godine.

Figura 3. Vështrime mbi rolet e vullnetarizmit Burimi: Studimi 2017 i D4D-së.

!"#"$%&'()*("'+*$,)"-*$.&(,(

sprovođenje aktivnosti

/01,$,2%'*%,-$*(3#"+*4$5'6('37"-"0,#*89(2&7'&%*'9(

član/odbor itd)Podučavanjedece/mladih

:(1".".(";#*2%,stručnosti

<=6>?@@6@?@A6>?=>6>?

>@6A?@@6>?=>6B?=>6@?A6C?

D"+,2%,7*E',735#.*$.&(F,$*$2,.27,G(5',#"+*(

)*("'+*$,)*8,.&(3()*.&0$,8,H&)(5"2&;$&(

3#"+&I,$*$2,.27*(3#"+*

(npr. finansije, blagajna)J'3+"


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 20

Dok je motivacija za volontiranje različita, takođe se razlikuju uloge koje bi volonteri pripisali sebi. Kao što je prikazano u Grafikonu 3, 41.3 procenata bi volelo da ima ulogu u organizovanju aktivnosti, nasuprot 32 procenata koji preferiraju da nemaju neku posebnu ulogu. Dok 22.3 procenata volontera smatra da imaju ulogu u prikupljanju finansijskih priloga za organizacije u zajednici, skoro isti procenat - 22.2 procenata – kaže da bi voleli da imaju administrativnu ulogu, za čim slede podučavanje dece i mladih. Poslednje tri željene uloge zapravo su logistika (13.6 procenata), volontiranje u jednoj oblasti stručnosti (13.3 procenata), i na kraju finansije, sa 13.2 procenata. Uopšteno gledano, veruje se da volontiranje nosi višestruke koristi po NVO-e i OGD-e. Volontiranje mobiliše građane građane oko misije organizacije; povećava delotvornost organizacije i takođe štedi vreme i druge resurse. Kao što je to rekao jedan učesnik u DFG-ima:

“Imamo grupu volontera na koje se oslanjamo da preuzmu određene poslove na našem projektu škole. Volonteri koji dođu da rade na projektu mogu takođe postati članovi. Naša organizacija se bazira na članstvu zbog čega volontiranje predstavlja mehanizam koji ne samo da omogućuje uspešnu realizaciju projekta već i proširuje naše članstvo i samim tim stvara užu vezu između organizacije i zajednice” (šef omladinskog NVO-a iz Peći).

Međutim, nalazi proizašli iz ankete i DFG-a ukazuju da se izazovi za volontiranje zapravo odnose na socijalni i institucionalni okvir. Oni podrazumevaju: nedostatak svesti, nedovoljne informacije o mogućnostima volontiranja, nedostatak propisa o pravima i odgovornostima volontera i nepostojanje kulture priznavanja volonterskog rada.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

21

Preporuke

Vladi Kosova • Izraditi Zakon o volontiranju kako bi se volonterima iz

različitih društvenih slojeva, društveno-ekonomskog statusa i identiteta i sektora omogućilo da se bave volontiranjem i da im se taj doprinos i prizna. Zakon bi trebalo da uredi prava i odgovornosti volontera i volonterskih organizacija. Zakon bi trebalo da propiše kako i u kom obimu javne institucije treba da uključe volontere u aktivnosti volontiranja, za dobrobit društva.

• Vlada bi trebalo da izradi nacionalnu strategiju volontiranja, kroz učesnički proces, zajedno sa sektorom građanskog društva, zajednicama, javnim institucijama i privrednim akterima.

• Ministarstvo za obrazovanje, nauku i tehnologiju (MONT) trebalo bi da uključi volonterizam u kosovsku strategiju obrazovanja. Volontiranje bi trebalo da se uključi u nastavne planove i programe škola na svim nivoima obrazovanja i u svim školskim projektima.

Građanskom društvu • Akteri građanskog društva i akademske institucije

trebalo bi da nastave da razvijaju i održavaju programe obuke o volontiranju.

• Obuka bi trebalo da bude otvorena i dostupna široj javnosti.

• Prikupljanje podataka, analiza, praćenje i izveštavanje o volontiranju trebalo bi da se vrše na redovnoj osnovi i trebalo bi da ih obavljaju, državne, poslovne i organizacije građanskog društva.

• Online platforma za volontiranje trebalo bi da omogući volonterima preko 24 godine starosti da se registruju.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 22

• Sektor građanskog društva trebalo bi da neguje javni dijalog o građanskim pravima, jednakosti, solidarnosti i recipročnosti.

• OGD-i bi trebalo da se uključe u projekte podizanja svesti o socijalnim pitanjima, kao platformama za volontiranje.

• OGD-i, javne institucije, preduzeća i zajednice bi trebalo da promovišu i priznaju volontiranje.

• OGD-i bi trebalo da nastave da promovišu volontiranje i da podrže učešće građana na nivou zajednice. Posebnu pažnju treba pokloniti na pitanja roda i različitosti. Žene i etničke zajednice bi trebalo podstaći da se uključe u inicijative u zajednici i projekte volontiranja.

• Javne institucije, posebno one u sektoru obrazovanja, zdravstva i socijalne zaštite, bi zajedno sa poslovnim sektorom, trebalo da se otvore za projekte i inicijative volontiranja.

• OGD-i bi trebalo da unaprede međunarodno umrežavanje i volontiranje, kako bi se volonterima sa Kosova omogućilo da se uključe u projekte volontiranja u regionu, Evropi i šire. Volonterima sa Kosova koristila bi razmena iskustava i bili bi u boljoj mogućnosti da adresiraju socijalne pitanja na mikro nivou, zadržavajući istovremeno makro perspektivu. Volontiranje na međunarodnom nivou bi otklonilo osećaj izolovanosti i takođe bi doprinelo kulturi kozmopolitanizma.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

23

Zaključak Volontiranje je na Kosovu poprimilo određenu ulogu u javnoj politici i uobličilo je aktivizam građanskog društva. Sve je veći broj istraživanja o volontiranju, koja omogućavaju kritičko shvatanje aktera, praksi, motiva, oblasti i prostora za volontersko delovanje. Volontiranje se smatra prioritetnom politikom za osnaživanje mladih i takođe je zacrtano za glavni cilj državne strategije saradnje sa građanskim društvom. Međutim, i dalje postoji potreba za većim uređivanjem kako bi se omogućilo da volontiranje procveta duž javnog, građanskog i poslovnog sektora. Uistinu, bilo koji budući koraci ka uređivanju polja volontiranja trebalo bi da pokušaju da dovedu do koherentnosti ciljeva, kako bi time ispunili potrebe volontera i obezbedili prava i odgovornosti kako volontera tako i volonterskih organizacija. Štaviše, građani koji se bave volonterskim radom bi trebalo da uzmu u obzir pitanja roda i različitosti, i time omoguće građanima iz različitih sredina da podjednako učestvuju u poslovima zajednice i javnosti. Iako je važno unaprediti pravni okvir za volontiranje, podjednako je važno zadržati konstantna zalaganja građana u identifikovanju i odgovoru na pitanja od važnosti po javnost. Podaci proizašli iz istraživanja pokazuju da se volontiranje pre svega sagledava iz altruističke perspektive – praksa sa socijalnom svrhom – okrenuta ka zajednici, za kojom slede pojedinačni motivi u vezi sa umrežavanjem, obrazovanjem i perspektivom zapošljavanja. Shvaćeno u tom smislu, volontiranje nosi potencijal negovanja kulture solidarnosti i uzajamnosti i unapređivanja interakcije građana i zajednica sa državnim i nedržavnim akterima o javnim pitanjima. Građansko društvo treba da odigra važnu ulogu u negovanju upravo onih iskustava koja doprinose tom cilju.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 24

Lista publikacija Izbori i političke stranke #1 Institut D4D. Septembar 2011. Izborni trendovi 2000-

2010. #2 Institut D4D. Mart 2012. Reforma samo radi reda: Kako

da vratimo poverenje u izbore? #3 Malazogu, Leon, Visar Sutaj i Drilon Gashi. Novembar

2012. Revizija biračkog spiska za Kačanik: Uzorak za Kosovo.

#4 Malazogu, Leon i Selatin Kllokoqi. Februar 2013. Izvučene pouke za buduće izbore: Analiza prevremenih izbora za gradonačelnika u Uroševcu i Kačaniku.

#5 Malazogu, Leon i Selatin Kllokoqi. Septembar 2013. Tumačenje poverenja, Percepcije o predstavljanju i učešću.

#6 Malazogu, Leon i Selatin Kllokoqi. Septembar 2013. Izborna deforma: Dve godine kasnije, reforma na nuli

#7 Leon Malazogu i Brenna Gautam; uz priloge Rezarte Delibashzade & Ngadhnjim Halilaj. 26. novembar 2014. Politički kompas Kosova – orijentir političkih stranaka

#8 Dardan Berisha uz priloge Dritona Qeriqija, Mjellme Hapçiu-Alijaj & Rine Vokshi, jul 2015. Uspostavljanje pravde na izborima

#9 Leon Malazogu uz priloge Ngadhnjima Halilaja i Rezarte Delibashzade, jul 2015. Izborni trendovi 2000-2014- Brojčana analiza zastupanja i učešća

#10 Thomas Atherton, Driton Qeriqi i Rina Vokshi, Februar 2016 Priručnik za rodnu ravnopravnost u izbornom procesu


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

25

Preporuke Foruma Reforma

#1 Institut D4D. 29. novembar 2011. Struktura CIK-a

#2 Sastavio Institut D4D. 17. januar 2011. Izborni sistem

#3 Sastavio Institut D4D. 29. novembar 2011. Popravljanje biračkog spiska

#5 Sastavio Institut D4D. 12. decembar 2011. Preporuke za izbor predsednika Kosova

#6 Podržali: D4D, KIPRED, INPO, KMDLNJ, INDEP, DT, KHK, QPA i NOMP.Za istinsku izbornu reformu

Dijalog i regionalna saradnja #1 Malazogu, Leon i Vladimir Todorić. Novembar 2011.

Dijalog Beograda i Prištine: Proces usklađivanja interesa. PER-K/D4D Institut i NPC-Belgrade

#2&3 Malazogu, Leon, Viktor Popović i Shpend Emini. Mart 2012. Poboljšanje perspektive mladih kosovskih Srba. Gradski život u sredinama sa srpskom većinom na Kosovu . PER-K/D4D.

#4 Malazogu, Leon i Florian Bieber. Septembar 2012. Budućnost odnosa Prištine i Beograda. PER-K/ D4D Institut.

#5 Malazogu, Leon i Alex Grigorev. Septembar 2012. Od kreativne nejasnoće do konstruktivnog procesa: Kako prići severu Kosova? PER-K/D4D Institut

#6 Ejdus, Filip, Leon Malazogu i Milan Nic. Oktobar 2013. Opštinski izbori na severu Kosova: Ka novoj ravnoteži? Objavili zajednički CEPI, BCSP and D4D .

#7 Mjellma Hapçiu-Alijaj u Ajete Kërqeli. Uz priloge: Shpend Emini, Rezarta Delibashzade & Ferid Murseli. Osnažene žene: Ključ za transformaciju zajednica.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 26

#1 Sejdiu, Dardan i Kastriot Jahaj. Januar 2013. Prikriveni porez: Zašto građani Kosova plaćaju više?

#2 Gashi, Drilon i Shoghi Emerson. Maj 2013. Klasa za sebe: Politički patronat i njegov uticaj na društvenu pokretljivost na Kosovu

#3 Sutaj, Visar i Leon Malazogu. Januar 2013. Neka pravo građansko društvo digne svoj glas! Uloga udruženja u uobličavanju odluka u interesu javnosti

#4 Miftari, Naser. Septembar 2013. Izazov konsolidacije: Jačanje nezavisnosti medijskih institucija na Kosovu. Miftari, Naser. 2013. Krenuti od nule: Uloga medija u uspostavljanju medijskih institucija na Kosovu. Radni izveštaj 4, priredila Analitika – Centar za socijalna istraživanja & D4D – Demokratija za razvoj.

#5 Ardiana Gashi i Artane Rizvanolli; uz priloge Natalya Wallin, Rezarta Delibashzade i Ngadhnjim Halilaj. 25. februar. Koliko košta partrijarhat.

#6 Rezarta Delibashzade, Laura Flemming, Ramadan Klisurica, Agon Maliqi i Rina Abazi Uloga interesnih grupa: Najbolje prakse, studije slučajeva i izvučene pouke

#7 Dukagjin Pupovci & Gersi Gashi. Novembar, 2015 Reforma Univerziteta u Prištini – Moguća misija?

#8 Leon Malazogu u Bernard Nikaj; uz priloge Gulliver Brady. November, 2016. Mere za podsticanje odgovornosti i kvalitetnog rada u visokom obrazovanju

#9 Jehona Serhati; uz priloge Abby Riley. Januar, 2017. Podsticanje reforme: Povećavanje mogućnosti učenika i svršenih polaznika stručnih škola na tržištu rada

#10 Isuf Zejna. Jul 2017. Razvoj turizma kroz delotvorne politike i propise.

#11 Visar Sutaj, oktobar 2017. Koliko su nezavisna regulatorna tela na Kosovu?


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

27

#12 Abazi-Morina, Linda i Delibazhzade, Rezarta. Uz priloge: Kërqeli, Ajete i Zogjani, Valëza. Novembar 2017. Neaktivnost žena na tržištu rada – Faktori koji sprečavaju učešće žena na tržištu rada.

#13 Kërqeli, Ajete. Uz priloge: Gashi, Ardiana. Promena paradigme. Ravnopravnost kroz roditeljsko odsustvo.

Memorandumi reakcije

#1 Institut D4D. Novembar 2012. Prekomerna reakcija policije

#2 Institut D4D. Decembar 2012. Memorandum reakcije br. 2 – Model dve Nemačke

#3 Institut D4D. 12. jul 103. Memorandum reakcije br. 3 – Utvrđeni kriterijumi za nove opštine

#4 Institut D4D & Qëndrim Gashi. Januar 2013. Memorandum reakcije br. 4 – Univerzitet u Prištini u začaranom krugu

#5 Institut D4D & Kushtrim Palushi. Januar 2013. Memorandum reakcije br. 5 – Izborna reforma

#6 Institut D4D. Novembar 2016. Akcioni memorandum br. 6 – Izborna reforma

Pokazatelji i scenariji

#1 Institut D4D. Novembar 2010. Učinak zasnovan na pokazateljima pre i nakon: Godišnja revizija za 2010.

#2 Institut D4D. Stanje države: Pokazatelji učinka. #3 Malazogu, Leon. Novembar 2013. Ne slažu se čak ni u vezi

imena: Odlaganje problema neće približiti strane oko Zajednice


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 28

Bibliografija Gallup. (2016). Global Civic Engagement (Globalna zalaganja građana). Preuzeto sa http://www.shqiperiajone.org/sites/default/files/pdf/2016%20Global%20Civic%20Engagement%20Report.pdf GAP Institut. (2017). Uloga i značaj aktivnog građanstva. Preuzeto sa http://www.institutigap.org/documents/7607_organizedcommunities.pdf Çeku, Hajrulla. (2013). Analizë: Vullnetarizëm për Zhvillim. Zhvillimi i Kornizës Ligjore për Njohjen e Vullnetarizmit në Kosovë. (Analiza: Volontiranje za razvoj. Izrada zakonskog okvira za priznavanje volonterizma na Kosovu) Preuzeto sa http://www.civikos.net/repository/docs/PAPER_Vullnetarizmi_634317_965999.pdf Howard, Clark. (2000). Civil Resistance in Kosovo (Građansko odupiranje na Kosovu). London: Pluto Press. Hoxha, Taulant. (2016). The Kosovar Civil Society Index 2016. (Indeks kosovskog građanskog društva za 2016) Preuzeto sa http://www.kcsfoundation.org/repository/docs/05_11_2016_4070877_Kosovar_Civil_Society_Index_2016_KCSF.PDF Kosovska agencija za statistiku. (2016). Anketa radne snage za 2016. Preuzeto sa http://ask.rks-gov.net/media/3245/lfs-2016-anglisht.pdf Skupština Kosova. (2009). Zakon br. 03/L-145 o osnaživanju i učešću mladih. Preuzeto sa http://www.kuvendikosoves.org/common/docs/ligjet/2009-145-eng.pdf


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

29

Vlada Kosova. (2013). Strategjia Kosovare për Rininë 2013-2017[Kosovo Youth Strategy 2013-2017. (Kosovska strategija mladih za period od 2013 – 2017) Preuzeto sa http://www.kryeministri-ks.net/repository/docs/Strategjia_Kosovare_per_Rinine__2013-2017.pdf Ministarstvo kulture, omladine i sporta. (2016). Administrativno uputstvo br . 01/2016 o volonterskom radu mladih. Preuzeto sa https://gzk.rks-gov.net/ActDocumentDetail.aspx?ActID=15172 Kancelarija za dobru upravu. (2013). Strategjia për Bashkëpunim me Shoqërinë Civile 2013-2017 [Strategija saradnje sa građanskim društvom za period od 2013-2017]. Preuzeto sa http://www.kryeministri-ks.net/repository/docs/Strategjia_qeveritare_per_bashkepunim_me_shoqerine_civile_drafti_perfundimtar2.pdf Sutaj, Visar i Vidačak, Igor. (2017). Creating a More Enabling Environment for Volunteering in Kosovo. Study on Volunteering in Kosovo. Prishtinë: Democracy for Development. Sutaj, Visar. (2017). Creating a More Enabling Environment for Volunteering in Kosovo. Study on Volunteering in Kosovo. Policy Brief. Prishtinë: Democracy for Development. UNDP. (2004). The Rise of the Citizen: Challenges and Choices. Human Development Report Kosovo 2004. Preuzeto sa http://hdr.undp.org/sites/default/files/kosovo_2004_en.pdf


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 30

Katalogimi në botim – (CIP) Biblioteka Kombëtare e Kosovës “Pjetër Bogdani”

331.314(496.51)(047) Stanje volontiranja na Kosovo : izazovi i perspektiva / Izveštaj pripredila Vjollca Krasniqi. – Prishtinë : Demokraci për zhvillim, 2018. – 31 f. ; 21 cm. – (Zbrika : Javni Interes ; 14) 1.Krasniqi, Vjollca ISBN 978-9951-608-69-5

Institut Demokratija za razvoj (D4D) istra!iva"ka je organizacija koja je obrazovana 2010. godine sa vizijom da je demokratija preduslov za razvoj. Osniva"i D4D-a veruju da je demokratija ne samo sredstvo ve$ i cilj za razvoj i sebi su dali zadatak da istra!e i dopru do #ire zajednice aktera, kako bi ovu vezu u"inili o"iglednom.

Misija je D4D-a da uti"e na izradu javne politike kako bi ubrzao dru#tveno-ekonomski razvoj Kosova, pobolj#ao upravljanje i oja"ao demokratsku kulturu u zemlji.

Za bli!e informacije o aktivnostima D4D-a, molimo vas pogledajte na#u internet stranicu: www.d4d-ks.org

Izradu ovog izve"taja finansirala je:

Documents

Stanje volontiranja Demokratija na Kosovu: Izazovi i perspektiva · 2018-03-16 · neplaćeno individualno zalaganje u korist javnog interesa. Međutim, ono što Kosovo izdvaja u