Standardizacija i istorija romskog

jezika

Ljuan Koko

Divčibare 25-27. decembar 2015.

Poreklo imena

francuski Tsigane,

albanski Cigan, Maxhup, Gabel;

makedonski Cigani; bugarski Cigani;

češki Cikáni;

holandski i nemački Zigeuner;

danski Sigøjner;

litvanski Čigonai;

ruski Цыгане;

mađarski Cigány;

grčki Tσιγγάνoι;

italijanski Zingari;

rumunski Ţigani;

srpski Cigani;

poljski Cyganie;

portugalski Cigano;

španski Gitano;

turski Ҫingene.

Razvoj jezika

Dijakronijski i sinkronijski pristup jeziku.

Jezik Roma (romani chib, romani ćhib, rromani čhib) pripada indijskoj grani jezika u koji je zbog njihovog nomadskog načina života prodro veliki broj stranih reči, pa je najveću promenu doživeo sam rečnik.

Romski jezik ima vokabular od 33 000 reči i to predstavlja dobro polazište za modernizaciju i standardizaciju.

Stablo jezika

Poreklo

Analiza romskog jezika je pokazala da je on blisko povezan sa indo-evropskim jezicima koji se govore u severnoj Indiji i Pakistanu (Pendžab). Ova činjenica je važna za utvrđivanje geografskog porekla Roma, pogotovo zbog toga što pozajmljenice u romskom jeziku omogućavaju praćenje šeme njihovih seoba ka zapadu.

Savremena lingvistika je utvrdila povezanost romskog jezika sa pendžapskim i potoharskim jezikom, koji se govore u severnoj Indiji i Pakistanu.

Smatra se da romski jezik spada u grupu centralnoindijskih jezika, u koju između ostalih spadaju i jezici hindu, urdu, itd.

Neki Romi su razvili specifične kreolske i/ili mešane jezike.

Analiza romskog rečnika

Analiza romskog rečnika pokazuje da preci Roma nisu bili izvorno nomadski narod. Indo-arijske reči ukazuju na to:

kher – (kuća);

udar – (vrata);

gav – (selo);

thagar – (kralj);

balo – (svinja);

khajni – (kokoš);

giv – (pšenica).

Analiza romskog rečnika

Reči koje se odnose na nomadstvo dolaze iz Anadolije:

grast (konj) i char (trava) dolaze od amenskog jezika,

vurdon (kola) dolazi iz kurdskog jezika,

drom (put) i petalo (potkovica) dolaze iz grčkog jezika.

reči za metal i gvožđe (sastrn) pozjamljene iz grčkog i armenskog jezika.

Stablo jezika

Indo-evropski

Indo-iranski

Indo-arijan

Indijski

Centralna zona – (romski)

Južna zona - (marathi)

Poreklo

Romski pripada indo-arijskog grani indoevropskih jezika.

Obuhvata sedam varijeteta koji se mogu okarakterisati kao zasebni jezici: balkanski romski (Bugarska, Srbija, Makedonija), baltički romski (Poljska), karpatski romski (Češka), kalo-finski romski (Finska), sinte romski (Srbija), vlaški romski (Rumunija) i velški romski (Velika Britanija).

Neke zajednice Roma koriste romske reči u lokalnom jeziku i takvi varijeteti se nazivaju para-romski. Razlike izmedju razlicitih romskih jezika su otprilike velike koliko i razlike između različitih slovenskih jezika, dakle često nisu međusobno razumljivi.

Romski je prvi put dokumentovan kao jezik u zapadnoj Evropi u srednjem veku, pre toga nema nikakvih podataka o njemu.

Poređenjem romskog jezika sa drugim indoevropskim jezicima može se zaključiti da Romi nisu napustili Indiju mnogo pre 1000. godine nove ere, kao i da su verovatno proveli duže vreme u Anatoliji. Moguće je da je njihova dalja migracija na zapad posledica mongolske invazije u prvoj polovini 13. veka.

Danas, romski je jedini indo-arijski jezik koji se govori gotovo isključivo u Evropi.

Rom, Dom, Lom

Rom – Romski jezik se govori isključivo u Evropi i to od srednjeg veka. Ime Rom je samo oznaka govornika i ima svoju povezanost sa dugim putovanjima Roma i njihovim migracijama, a ustvari su to romske zajednice koje govore indijskim jezikom, ili se delimično koriste istim.

Lom - na Kavkazu i Anadoliji koji imaju umetnuti indijski vokabular i njihovu raznolikost sa armenskim jezicima;

Dom - sa područja Bliskog Istoka, koji su izvorno prerađivači metala, kao i zabavljači (Domari govore jednim od najkonzervativnijih indo-arijskim jezikom).

Istorija romske lingvistke

Najraniju dokumentaciju romske

lingvistike objavljuje Andrej Borde

(Andrew Borde) koji, ustvari,

objavljuje transkripciju od samo

trinaest rečenica romske lingvistike

koje su prevedene na engleski jezik

poz nazivom „Egipt Speche“, a

objavljene 1565. godine.

Autori tekstova o romskom jeziku

1597. - Johan van Ewsum objavljuje knjigu na nemačkom jeziku „Govor malog Egipta“ („Clene Gijpta Sprake“).

1668. - Bonaventura Vulcanius objavljuje knjigu na latinskom jeziku „De Nubianis

erronibus, quos Itali Cingaros appellant, eorumque lingua“ tokom.

1783. - Christian Johann Christoph Rüdiger objavljuje tekst „On the Indic language and origin of

the Gipsies“ u kome upoređuje gramatičke strukture romskog jezika sa onima iz hidustanskog jezika, a na osnovu Sinti dijalekta.

1875. - Franz Miklosich objavljuje izvorne ankete romskih dijalekata, uz raspravu o

njihovom poreklu, putevima migracije, istorijsko – komparativnu gramatiku i leksikon reči.

Autori tekstova o romskom jeziku

Reči i slova

Manro Morho

Maro Munro

Marno Mungrho

Maxno Mrno

Mxno

Mlo

kh, th, ph, čh sh

Superdijalekti „O“ i „E“

Superdijalekat "O", odnosno balkansko-karpatsko-baltički, najarhaičniji je, posebno u fonološkom pogledu. Karakterizuje ga samoglasnik "o" (sa varijantom "u") u nastavku prvog lica jednine prošlog vremena glagola (phirdǒm, phirdom "hodao sam", xalǒm, xalom "jeo sam", mukhlǒm, mukhlom "ostavio sam" itd, sa varijantama phirdǔm, xalǔm, mukhlǔm itd.

Superdijalekat "E", koji se razlikuje od superdijalekta "O" samoglasnikom "e" u nastavku prvog lica jednine prošlog vremena glagola (phirdem, ređe phirděm, "hodao sam", xalem "jeo sam", meklem

Tabela 1

dijalekat O bez mutacije čitava Evropa + Turska sloj 1

dijalekat Oa sa mutacijom Karpati sloj 1a

dijalekat E bez mutacije Balkan + Turska sloj 2

dijalekat Ea sa mutacijom čitava Evropa + Amerika sloj 3 (ili 2a)

Tabela 2

Tip Dijalekat Sloj Primeri romskih narečja

E ↑

Ea = „e” sa

mutacijom

3 (ili 2a) lovarski, kelderarski, drizarski itd.

Eb= „e” no

mutation

1 gurbetski, ćergarski, xandurski, zambaski,

filipizijski itd.

↑

↑

O ↑

Oa = „o” sa

mutacijom

1a cerharski, colarsko-ćurarski itd.

Ob= „o” bez

mutacije

1N Polska Rroma, xaladìtka itd.

1C karpatiko, rromungro itd.

1F fenetika, ślajferika, tòcke ili roman

1S arlijski, baćorski, fićirski, mećkarski,

kabuzijski, thare-gone, mahazerski itd.

Romsko pismo

Romsko pismo je latinično i zasnovano na analizi romskog glasovnog sistema, analizi glasovnih promena i pojava.

Ima trideset i osam slova. Deset su digrafi (dvojna slova), a dvadeset i osam, prosta slova

A a; B b; C c; Č č; Čh čh; Ć Ć; Ćh ćh; D d; Đ đ; Dž dž; E e; F f; G g; H h; X x; I i; J j; K k; Kh kh; L l; M m; N n; Nj nj; O o; P p; Ph ph; R r; Rr; rr; S s; Š š; T t; Th th; U u; V v; Y y; Z z; Ž ž

Romski alfabet

Vokali

Romski jezik ima pet vokala (samoglasnika): a e u i e.

Vokali prednjeg reda su: i e

Vokali zadnjeg reda su: a e u.

Konsonanti

Prva klasa sadrži glasove k, t, p, afrikat č.

Druga klasa sadrži aspirate kh, th, ph, čh.

Treća klasa sadrži glasove g, d, b, afrikat dž.

Četvrta klasa sadrži glasove m i n.

Peta klasa sadrži glasove v, r , l.

Konsonanti

Šesta klasa sadrži samo glas rr

Sedma klasa sadrži s, š, c, z, ž.

Osma klasa sastoji se samo od glasa h.

Deveta klasa sastoji se samo od glasa x.

Deseta klasa ima dve podklase; - j, đ, ć, ćh, lj, nj i - f, y.

Diftonzi

ai, oi = j

ia = y

Ija (ya) = o

Glasovne promene

Prva klasa - Glas k

U pojedinim romskim dijalektima, konsonant k ispred vokala i, e na početku reči i u sredini reči prelazi u ć ili č.

Primeri:

Kidel - ćidel; kilo - ćilo; kinel - ćinel; kir - ćir; kiral - ćiral; kireš - ćireš; kirvo – ćirvo.

Kad je k u sredini reči: bikinel - bićinel; pokinel - poćinel.

Kerel - ćerel; kermo - ćermo; mekel - mećel; pekel – pećel.

Ima primera kada k prelazi u ć, ćh ili čh. To su, recimo, džukel –džućel.

U pisanom obliku neophodno je u svim pomenutim i njima sličnim rečima zadržati izvorni glas k koji se piše slovom k.

Glasovne promene

Prva klasa - Glas t

U pojedinim romskim dijalektima, konsonant t ispred vokala i prelazi u c ili ć.

Primeri:

1. Tikno - cikno; tiknjarel – ciknjarel.

2. Tiknol - ćiknol; tiro - ćiro; tiri - ćiri; tire - ćire.

3. Ratilo - raćilo ;arati - araći; buti - bući.

U pisanom obliku neophodno je zadržati glas t u svim pomenutim i njima sličnim rečima. Piše se slovom t.

Glasovne promene

Prva klasa - Glas p

Konsonant p ne podleže promenama.

U pisanom obliku neophodno je zadržati ga u svim pozicijama reči u kojima se pojavljuje. Piše se slovom p.

Prva klasa - Glas č

U pojedinim romskim dijalektima, konsonant č izgovara se kao ć.

Na primer, čačo - ćaćo; čalo - ćalo; čar - ćar; čik - ćik; čuči - ćući; čučo - ćućo.

U pisanom obliku neophodno je u svim pomenutim i njima sličnim rečima zadržati izvorni glas č, koji se piše slovom č.

Glasovne promene

Druga klasa – Glas kh

U pojedinim romskim dijalektima, aspirat kh ispred vokala i, e menja se u ćh ili čh.

Primeri:

Khelel - ćhelel; kher, - ćher;

Khil - čhil; khino - ćhino

Makhel - maćhel; nakhel - naćhel

Aspirat kh ostaje nepromenjen u sledećim i njima sličnim rečima: bokh, drakh, dukh, jakh, khakh, lekh, likh,lokho, makh, nakh, phakh, rukh,

U pisanom obliku neophodno je u svim pomenutim i njima sličnim rečima zadržati izvorni aspirat kh, koji se piše digrafom kh.

Glasovne promene

Druga klasa – Glas th

U pojedinim romskim dijalektima, aspirat th ispred vokala e menja se u ćh. Them - ćhem.

U pisanom obliku neophodno je u pomenutoj i njoj sličnim rečima zadržati izvorni aspirat th, koji se piše digrafom th.

Druga klasa – Glas ph

Ovaj aspirat ne podleže promenama.

U pisanom obliku neophodno ga je zadržati u svim rečima u kojima se pojavljuje. Piše se digrafom ph.

Druga klasa – Glas čh

U pojedinim romskim dijalektima, aspirat čh ispred vokala a, i, u menja se u ćh ili š.

Primeri: čhavo – ćhavo-šavo; čhib – ćhib-šib; čhdel – ćhudel-šudel;

lačho – laćho-lašo; mačho – maćho-mašo.

U pisanom obliku neophodno je u svim pomenutim i njima sličnim rečima zadržati izvorni aspirat čh, koji se piše digrafom čh.

Glasovne promene

Treća klasa - Glas g

U pojedinim romskim dijalektima, glas g ispred vokala i menja se u đ ili dž.

Primeri: gili–đili-džili; gilabal–đilabal-džilabal; ginel-đinel-džinel; giv–điv-dživ.

U pojedinim romskim dijalektima, glas g ispred vokal e menja se u đ.

Primeri: gelem–đelem; ger-đer.

Kada se g nalazi između vokala i i a, takođe dolazi do promene u pojedinim dijalektima.

Primer: sigarde–siđarde-sidžarde.

U pojedinim stranim rečima, kao što je magija, g prelazi u dž ili dž.

Kada se g nalazi u sredini reči između suglasnika n i vokala i, e, a ili o, nastaje takođe promena u

đ ili dž.

Primeri: bangiav–banđijav-bandžijav; nangi–nanđi-nandži; tangol–tanđol-tandžol; khangir –

khanđiri-khandžiri; mange–manđe-mandže; amenge–amenđe-amendže.

U pisanom obliku neophodno je u svim pomenutim i njima sličnim rečima zadržati izvorni glas g,

koji se piše slovom g.

Glasovne promene

Treća klasa – Glas d

U pojedinim romskim dijalektima, i u malobrojnim rečima, glas d ispred vokala i prelazi u đ.

Na primer: dives – đives; divesa – đivesa; divesavol - đivesavol; adives - ađives.

U pisanom obliku neophodno je zadržati izvorni glas d u svim pomenutim i njima sličnim rečima. Piše se slovom d.

Treća klasa – Glas b

Konsonant b ne podleže promenama.

U pisanom obliku neophodno je zadržati ga u svim rečima u kojima se pojavljuje. Piše se slovom b.

Treća klasa – Glas dž

U pojedinim romskim dijalektima, glas dž izgovara se kao ž.

Primeri: džanav - žanav; džav - žav; dživdo - živdo; džuto - žuto džuvli - žuvli. U nekim narečjima dž se izgovara kao đ.

U pisanom obliku neophodno je u svim pomenutim i njima sličnim rečima zadržati izvorni glas dž, koji se piše digrafom dž.

Glasovne promene

Četvrta klasa - Glas m

Glas m ne podleže promenama.

U pisanom obliku neophodno je zadržati ga u svim rečima u kojima se pojavljaju.

Piše se slovom m.

Četvrta klasa - Glas n / nj

Najčešće promene se događaju u pluralnim oblicima imenica ženskog roda čiji se osnovni oblik zavržava konsonantom -n ili slogom -ni. Tada n prelazi u nj.

Primeri: phen - penja, ran, ranja, rani, ranja, grasni, grasnja, pani, panja.

U pisanom obliku neophodno je prihvatiti te promene.

U svim ostalim rečima i njihovim oblicima u kojima se pojavljuje n, neophodno je zadržati ga. Piše se slovom n. Njegova promena piše se digrafom nj.

Glasovne promene

Peta klasa - Glas v

Konsonant v nije izložen promenama.

U pisanom obliku neophodno je zadržati ga u svim rečima i njihovim oblicima u kojima se pojavljuje. Piše se slovom v.

Peta klasa - Glas r

Različito etimološko poreklo romskog glasa r, kao i mnogi drugi razlozi i okolnosti, doprineli su nastanku čitavog registra nijansi njegovog izgovora.

U pisanom obliku neophodno je zadržati ga u svim rečima i njihovim oblicima. Piše se slovom r.

Glasovne promene

Peta klasa - Glas l /lj

Konsonant l ne podleže promenama kada je na početku reči i na kraju reči.

U velikom broju slučajeva ne menja se ni kada je u sredini reči, naročito kada mu u rečima prethode suglasnici g - (gl)-, r - (rl)-, s- (sl)-, š- (šl)-, b- (bl)-, k- (kl)-, č- (čl)-, v- (vl).

Međutim, promene nastaju kada je u sredini reči između kratkih i dugih vokala i kada je pod uticajem jotovanja, to jest kada se vrši stapanje sa glasom j. Tada se l menja u lj.

Osim toga, glas lj postoji u rečima stranog porekla.

Primeri: lačhipen; ladž; lav; lava; lil; lokho; lolo; lon; love; lošalo.

Primeri za reči u kojima je konsonant l na kraju reči: bal; čel; Devel; mel; šel.

Primeri za reči u kojima je konsonant l u sredini reči: balval; čalo; ilo; angle; berli; reslo; dikhlo; bešlo; šelo; šuvlo; džanglo; ulo.

U pisanom obliku l je neophodno zadržati u svim ovim i sličnim rečima. Piše se slovom l.

Reči kao što su balji; čiriklji; rovlji; xoljariko, treba pisati digrafom lj.

Glasovne promene

Šesta klasa Glas rr

U pojedinim romskim dijalektima, glas rr izgovara se kao x.

Na primer: Rrom - Xom; rroj - xoj; barr - bax.

U pisanom obliku te promene su neprihvatljive. Zbog toga, treba zadržati glas rr u pomenutim rečima, njihovim oblicima i od njih izvedenih reči. Piše se digrafom rr.

Glasovne promene

Sedma klasa Glas s

Konsonant s javlja se na početku, u sredini i na kraju reči bez promena.

Na primer: sa; sano; sap; sastri; sasuj; saso; džas; khas; mas.

Konsonat s ima najučestalije združivanje u romskim rečima sa konsonantima t - (st)-, k - (sk)-, p - (sp), v- (sv)-, r- (sr), n- (sn).

Prilikom promena imenica muškog roda, koje označavaju živo biće, u singularu instrumentala pojavljuje se duplo s. Na primer, manušessa, s čovekom. To dupliranje nije prihvatljivo.

S druge strane, promenljive reči dobijaju u pluralu instrumentala spoj -ns-. Na primer, manušensa; barrensa; lensa. U tom slučaju, glas s menja se u c, pa se dobija oblik -ca-. Dakle, manušenca, barrenca, lenca itd.

Prvi od pomenutih slučajeva uslovio je da se u pojedinim romskim dijalektima i narečjima s menja u h ili j. Recimo, umesto manušesa - manušeha ili manušeja; umesto lesa - leha ili leja.

Izuzev oblik -ca, glas s neophodno je zadržati u svim rečima i njihovim oblicima. Piše se slovom s.

Glasovne promene

Sedma klasa Glas š

Konsonant š javlja se takođe na početku, u sredini i na kraju reči bez promena.

Na primer, šax; maškar; deš; biš.

U pisanom obliku, glas š neophodno je zadržati u svim rečima i njihovim oblicima u kojima se pojavljuje. Piše se slovom š.

Sedma klasa Glas c

Konsonat c javlja se u malom broju romskih reči, od kojih su pojedine od njih već navedene.

U pisanom obliku, glas c je neophodno zadržati u svim romskim rečima, rečima stranog porekla i u padežnim nastavcima (postpoziciji - instrumental u množini-ca, -car).

Piše se slovom c.

Glasovne promene

Sedma klasa Glas z

Konsonant z javlja se takođe u malom broju romskih reči, od kojih su pojedine od njih već navedene.

U pisanom obliku, glas z neophodno je zadržati kako zbog reči iz romskog, tako zbog reči stranog porekla. Piše se slovom z.

Sedma klasa Glas ž

Konsonant ž zastupljen je u rečima stranog porekla ili je posledica promena, recimo glasa dž u ž, što je karakteristično za pojedine dijalekte i narečja.

U pisanom obliku, glas ž treba ga koristiti samo u rečima stranog porekla. Obeležava se slovom ž.

Glasovne promene

Osma klasa Glas h

Pored toga što je element aspirata i rezultat glasovnih promena i pojava, glas h zasupljen je u malom broju romskih reči, od kojih su pojedine od njih već navedene.

U pisanom obliku, glas h neophodno je zadržati kako zbog reči iz romskog, tako zbog reči stranog porekla.

Piše se slovom h.

Glasovne promene

Deveta klasa - Glas x

Glas x je u najvećem broju sučajeva poreklom iz stranih jezika ili rezultat glasovnih promena i pojava u

romskom.

U pisanom obliku, glas x neophodno je zadržati kako zbog reči iz romskog, tako zbog reči stranog porekla.

Piše se slovom x.

Glasovne promene

Deseta klasa - Glas j

Glas j iz prve potklase ove mešovite klase rezultat je različitih glasovnih promena i pojave.

Glas j na početku romskih reči. (Vokal a- i konsonanti j-, n-, v- glavni su protetički sufiksi.) Primeri: jag; jakh; jekh.

U sredini reči: bajrarel; dija; kleja.

Na kraju reči: baj; duj; goj; khoj; rroj.

U pisanom obliku glas j neophodno je zadržati u rečima koje su se ustalile u rečniku romskog jezika, kao i u rečima stranog porekla. Piše se slovom j.

Glasovne promene

Deseta klasa - Glas đ

Glas đ rezultat je glasovnih promena i pojava, od kojih su najznačajnije prethodno već opisane. Osim toga,

on je sastavni deo reči stranog porekla. Piše se digrafom đ.

Deseta klasa - Glas ć

Glas ć rezultat je glasovnih promena i pojava.Osim toga, on je sastavni deo reći stranog porekla. Piše se

slovom ć.

Glasovne promene

Deseta klasa - Glas ćh

Aspirat ćh rezultat je glasovnih promena i pojava. Piše se digrafom ćh.

Deseta klasa - Glas lj

Glas lj rezultat je glasovnih promena i pojava.Osim toga, on je sastavni deo reči stranog porekla. Piše se

digrafom lj.

Glasovne promene

Deseta klasa - Glas nj

Glas nj rezultat je glasovnih promena i pojava. Osim toga, on je sastavni deo reči stranog porekla. Piše se digrafom nj.

Deseta klasa - Glas f

Glas f iz druge potklase mešovite desete klase stranog je porekla.

U pisanom obliku, glas f neophodno je zadržati kako zbog reči koje su se ustalile u romskom, tako zbog upotrebe reči stranog porekla. Piše se slovom f.

Glasovne promene

Deseta klasa - Glas y

Glas y iz druge potklase mešovite desete klase koristi se iz etimoloških i istorijskih razloga.

Osim toga, upotreba slova y je neophodna da bi se u pisanom obliku napravila jasna razlika između medijuma, s jedne strane, i aktiva i pasiva, sa druge strane. Piše se slovom y.

Glasovne pojave

Afereza

Alternacija

Apokopa

Asibilacija

Asimilacija

Elizija

Epenteza

Epinteza

Glotizacija

Jotovanje

Kontrakcija

Metateza

Palatalizacija

Proteza

Visargizacija

Mešovite glasovne pojave

Sandhi

Morfologija

Romski jezik ima:

Dva roda: muški i ženski

Dva broja: jedninu i množinu

Tri osnovna padeža: nominativ, casus obliquus (kosi padež) i vokativ. Od kosog padeža pomoću određenih nastavaka nastaju genitiv, dativ, akuzativ, instrumental, lokativ i ablativ. Osim toga, u upotrebi je još prepozicional.

Padeži

Romski padežni sistem je dvostepen.

Nominativ, obliquus (kosi padež) i vokativ su primarni padeži.

Genitiv, dativ, instrumental, lokativ i ablativ su sekundarni padeži. Oni se grade tako što se na osnovu kosog padeža (koji je po obliku kao akuzativ) nastavljaju određene postpozicije, koje su proistekle iz srednjoindijskog jezičkog perioda.

Zatim, mogu da budu vezani predlogom ili obaveznim determinatorom.

Manuš - čovek

Singular Plural

Nom. - o manuš e manuša

Gen. - e manušesko e manušengo

Dat. - e manušeske e manušenge

Akz. - e manušes e manušen

Vok. - manuša! manušalen!

Inf. - e manšesa e manušencar

Lok. - e manušeste e manušende

Abl. - e manušestar e manušendar

Lične zamenice

Me Amen

Tu Tumen

Vov/voj On

Lične zamenice - Me

Singular plural

Nom. me amen

Gen. moro amaro

Dat. Mange/maj amenge

Akz. man, ma amen

Vok. / /

Ins. Mancar/maja amencar

Lok. mande ssamende

Abl. mandar amendar

Glagoli

Glagoli su vrsta reči koja se najviše menja.

Dve klase glagola:

Koji se završavaju na vokale

Koji se završavaju na konsonante

Dve grupe glagola:

Tematski

Atematski

Tip rečenice u romskom SV model

I Jelena lekharel. – Jelena piše.

O kham inklistilo. – Sunce se pojavilo.

SVO model

O Marko kinda pustik. – Marko je kupio knjigu.

SVC model

E phabaja si lole. – Jabuke su crvene.

O grast si dživutro. – Konj je životinja.

SVA model

I khangiri si but dur. – Crkva je vrlo daleko.

Akava gono si pharo 10 kilograma. – Ovaj džak teži 10 kilograma

Adives si šil. – Danas je hladno.

Tip rečenice u romskom

SVOO model

I Esma irisarda e Markoske i pustik. – Esma je vratila Marku knjigu.

I Esma dija e Markos i pustik. – Esma je dala Marku knjigu.

SVOC model

E manuša alosarde e Markos e phuvjake prezidentoske. – Građani su izabrali Marka za predsednika države.

SVOA model

I Stana čhuda o gunoj an kanta – Stana je ubacila smeće u kantu.

O Miloš legarda e dostunen an kher – Miloš je uveo goste u kuću.

Amen sijam but Roma

Hvala na pažnji!