Embed Size (px)
Citation preview
IMPRESSUM
Nakladnik: Centar za socijalnu skrb Đurđevac
Telefon: 048/250-733, 048/250-738Telefaks: 048/812-613
E-mail: [email protected] nakladnika:
Katarina Birta, voditeljica Projekta, ravnateljica Centra za socijalnu skrb ĐurđevacAutor:
Natalija Ignac, dipl. učiteljica razredne nastaves pojačanim programom iz nastavnog predmeta hrvatski jezik
Urednice: Anita Đipalo, dipl. socijalna radnica i Mihaela Lončar, prof.
Tisak i oblikovanje: Tiskara “BRZI” Budančevica
Naklada: 200 primjeraka
Sadržaj ove publikacije isključiva je odgovornost Centra za socijalnu skrb Đurđevac te se ni pod kojim okolnostima ne može smatrati da odražava službeni stav Europske Unije.
Ova je publikacija izrađena uz financijsku pomoć iz sredstava Europske unije u sklopu provedbe Projekta „Novo sutra za romsku zajednicu Đurđevac“, sufinanciranog u okviru IPA IV komponenta Razvoj ljudskih potencijala u okviru Programa “Uspostava podrške u socijalnom uključivanju i zapošljavanju socijalno ugroženih i marginaliziranih skupina“ ,projekt br. IPA 4.1.2.1.02.02.c19, Novo sutra za romsku zajednicu Đurđevac u Koprivničko-križevačkoj županiji.
4
UVOD
U okviru projekta „Novo sutra za romsku zajednicu Đurđevac“ koji se provodi uz pomoć financijskih sredstava Europske Unije od dana 10. lipnja 2011. godine do 9. lipnja 2012. godine previđena je aktivnost učenja romskog bajaškog jezika. Istraživanje tržišta nije donijelo pozitivne rezultate pa službeni tečaj za romski bajaški jezik kojim govori romska zajednica Đurđevac nije pronađen. Rješenje je ponudila mlada diplomirana učiteljica razredne nastave s pojačanim programom iz nastavnog predmeta hrvatski jezik, Natalija Ignac, romkinja koja se aktivno služi bajaškim jezikom. Natalija Ignac je rođena 12. svibnja 1985. godine u Čakovcu gdje je završila srednju školu i Učiteljski fakultet u Zagrebu – podružnica Čakovec. Navedeno zvanje stekla je 30. lipnja 2010. godine nakon čega je radila u nekoliko osnovnih škola kao učitelj razredne nastave i pomoćnik u nastavi. Trenutno je nezaposlena, vrijeme provodi volontirajući u Dnevnom boravku djece „Dr. Antun Bogdan“ Caritasa Varaždinske biskupije, u Romskoj odgojnoj zajednici koju organizira Ured za pastoral Roma Varaždinske biskupije, te u ljetnoj školi koju organizira Zagrebački Caritas. Kao svoju najveću želju Natalija ističe pisanje rječnika i gramatike romskog bajaškog jezika. U okviru Projekta Natalija je održala nekoliko konzultacija o osnovama romskog bajaškog jezika i izradila nekoliko situacija, osnovnih pojmova i riječi u obliku hrvatsko-bajaškog rječnika koje će nadamo se pomoći stručnim radnicima u radu s romskom zajednicom Đurđevac.
Urednice
5
Situacija br.1.
ODAKLE SI, KAKO SE ZOVEŠ
Petar: Dobar dan!
Lisa: Dobar dan!
Petar: Ja sam Petar, a ti?
Lisa: Ja sam Lisa!
Petar: Drago mi je.
Odakle si?
Lisa: Ja sam iz Čakovca, a ti?
Petar: Ja sam iz Baranje ali živim u Đurđevcu sa svojom bakom.
Lisa: Lijepo. Drago mi je što smo se upoznali.
Petar: I meni isto.
ADUNĐI JEŠĆ, KUM ĆI ČEM?
Petar: Bunȃ zuva!
Lisa: Bunȃ zuva šȃ acij!
Patar: Ju mes Petar, a tu?
Lisa: Ju mes Lisa!
Petar: Mes fȃlos kȃ njanj kunuskut!
Adunđi ješč?
Lisa: Ju mes dȃm Šatornje, a tu?
Petar: Ju mes dȃm Baranje a kust ku moša am Đurđoc!
Lisa: Mndru mi k čam kunuskut!
Petar: Šȃ amij !
Situacija br.1.
ODAKLE SI, KAKO SE ZOVEŠ
Petar: Dobar dan!
Lisa: Dobar dan!
Petar: Ja sam Petar, a ti?
Lisa: Ja sam Lisa!
Petar: Drago mi je.
Odakle si?
Lisa: Ja sam iz Čakovca, a ti?
Petar: Ja sam iz Baranje ali živim u Đurđevcu sa svojom bakom.
Lisa: Lijepo. Drago mi je što smo se upoznali.
Petar: I meni isto.
ADUNĐI JEŠĆ, KUM ĆI ČEM?
Petar: Bunȃ zuva!
Lisa: Bunȃ zuva šȃ acij!
Patar: Ju mes Petar, a tu?
Lisa: Ju mes Lisa!
Petar: Mes fȃlos kȃ njanj kunuskut!
Adunđi ješč?
Lisa: Ju mes dȃm Šatornje, a tu?
Petar: Ju mes dȃm Baranje a kust ku moša am Đurđoc!
Lisa: Mndru mi k čam kunuskut!
Petar: Šȃ amij !
6
Situacija br.2. NA ULICI
Lisa: Oprostite, požete li mi pomoći?
Petar: Da, naravno. Recite!
Lisa: Dolazim iz Bjelovara i ne poznajem grad Čakovec.
Prvi puta sam ovdje! Možete li mi reći gdje se nalazi
najbliži restoran i Centar za socijalnu skrb?
Petar: To vam je blizu policije, idite ravno do pošte i onda skrenite lijevo.
Vidjet ćete trgovinu Merkator, e tamo vam je restoran, a preko puta je
Centar za socijalnu skrb.
Lisa: Puno Vam hvala na pomoći.
Petar: Nema na čemu!
P ULJICȂ
Lisa: Bunȃ zuva, ȃm poc ažuta?
Petar: Pot, dȃše nu! Šec trȃbuji?
Lisa: Vjuv dm Bjelovar š nu kunosk Šatornje.
Elši sor mes ejše. Ȃm poc zȃši hunđi ȃj majapropi restoran hunđi aš puče mȃnka š hunđi ȃj Socijalna?
Petar: Aje vi dapropi dȃ miliciji. Aku duči numa ravno pȃn la poštȃ, š atunš vi viđe zadrugȃ Merkator, e, akulo ȃj unu restoran, a prek pšči kalji Socijalna.
Lisa: S fij sȃntos še maj ažutat!
Petar: Nuj p še!
7
Situacija br.3.
U TRGOVINI
Prodavačica: Dobro jutro!
Kupac: 'Jutro!
Prodavačica: Mogu li vam pomoći?
Kupac: Molim vas 2 crna kruha i dvije litre mlijeka.
Prodavačica: Može. Recite mi koje mlijeko želite? Dukat ili Vindija?
Kupac: Dukat molim. Imate li svježi kravlji sir i mladi krumpir?
Prodavačica: Kravlji svježi sir imamo, ali mladi krumpir na žalost još nemamo.
Kupac: Dobro, onda može to i jednu čokoladu. Naplatite si odmah.
Prodavač: Dobro. To vam je 45 kuna.
Kupac: Izvolite.
Prodavačica: Hvala i doviđenja.
Kupac: Doviđenja.
Ȃm zadrugȃ
Prodavačica: Bunȃ điminjaca!
Kumȃptoru: 'Điminjaca!
Prodavačica: Vȃ pot ažuta?
Kumpȃtoru: Dovȃ kilji d pitȃ š dovȃ litri d lapči.
Prodavačica: Benji. Kari lapči ac trȃbuji? Dukat ukȃ Vindi?
Kumpȃtoru: Dukat. Avec dor brȃnzȃ dȃ vakȃ šȃ krboj noj?
Prodavačica: Brnzȃ d vakȃ avenj, a krboj noj inka navenj.
Kumpȃtoru: Benji atunš, maj dȃm una čukuladȃ. Dv odma sȃc pȃlčesk.
Prodavačica: Benji. Asta vinji 45 kuna.
Kumpȃtoru: Na banji.
Prodavačica: Sȃ fij sȃnȃtos šȃ nji viđenj maj.
8
Situacija br.4. U RESTORANU
Petar i Lisa su se dogovorili za ručak u restoranu!
Konobar: Dobar dan! Izvolite.
Petar: Ja bih Vas molio ako nam možete dati jelovnik.
Konobar: Evo, samo malo. Recite mi želite li nešto popiti?
Petar: Ja bih deci bijelog vina i mineralnu vodu.
Lisa: Ja bih vas molila deci crnog vina i veliku čašu hladne vode!
Nakon desetak minuta.
Konobar: Recite mi jeste li se odlučili što ćete jesti?
Lisa: Ja ću svinjsko meso na žaru, pire krumpir i salatu!
Petar: Ja bih ražnjiće, pomfrit i salatu.
Konobar: Želite li možda i desert?
Lisa: Ja bih sladoled od čokolade.
Petar: Ja ću isto to.
Petar: Molim vas možemo li dobiti račun?
Konobar: Može, samo trenutak. Izvolite.
ȂM RESTORAN
C:Petar šȃ Lisa sur svȃtit s mȃlnši ȃm restoran.
Konobaru: Bunȃ zuva!
Petar: Nji poc da kenvije hunđi v skriji še avec dȃ mȃnkat?
Konobar: Pot, numa ucr. Zȃšcec numa še vic bȇ?
Petar: Ju um decȃ d vin alb š apȃ akrȃ.
Lisa: Ju um decȃ dȃ vin rošu š um kljištar dȃ apȃ rȇši.
Pšči zȇši minuči.
Konobaru: Vac sȃvȃtit še vic mȃnka?
Lisa: Amij mic da karnji dȃ pork pȃ žar, krboj fȃkljic šȃ sȃlatrȃ.
Petar: Amij karnji pȃ botȃ, krboj pȃ rošu šȃ sȃlatrȃ.
Konobar: Gȃnđec dor ṧeva šȃ dȃ desert?
Lisa: Amij ȃm poc aduši sladoled dȃm čukuladȃ.
Petar: Poc š amij aša.
Petar: Nji poc zȃši kit ȃc ščenj dator?
Konobar: Pot, numa uȃcr vic aščipta. Apukȃ.
9
Situacija br.5.
DOMA
Razgovaraju majka i sin.
Mama: Dobro jutro sine.
Sin: Dobro jutro majko.
Mama: Sedam je sati , moraš ustati i spremati se za školu.
Sin: Ali majko, ja bih još spavao. Može još malo?
Mama: Ne može, zakasnit ćeš na autobus.
Sin: Danas mi se ne ide u školu.
Mama: Ustani i spremi se! Moraš još doručkovati.
Sin: No dobro.
Mama: Budi dobar i slušaj učitelje. Nemoj raditi gluposti kao inače.
Sin: Da, da.
AKA
Svtešći mama š fišoruj
Mama: Bunȃ điminjaca kupilji.
Kupilu: Šȃ acij mamȃ.
Mama: šapči šasur ȃs, skolȃči šȃ gatči ȃm iškulȃ.
Kupilu: A mamȃ, maj maš kulka. Pot maj ucȃr?
Mama: Nu poc, nu vi ažunži pȃ autbus.
Kupilu: Astȃs nam voji sȃ mȃ duk ȃm iškulȃ.
Mama: Skolȃči šȃ gatči! Maj trȃbu sȃ mȃlnš.
Kupilu: Nu benj.
Mama: Fij bun šȃ punji ureči la amvctore. Nu fȃ bulunzem ka kum tu ščij.
Kupilu: Da, da.
10
Situacija br.6.
NA POLICIJI
A: Dobar dan. Molim vas možete mi reći na kojem šalteru izdaju osobne iskaznice?
B: šalter broj četiri.
A: Dobar dan, istekla mi je osobna iskaznica. Možete mi reći što sve trebam za novu?
C: Dobar dan. Trebate imati staru osobnu, slike i na drugom šalteru morate kupiti biljege. Ispunite ovaj formular i tu se dolje potpišite.
A: Dobro. Jesam.
C: Osobna će vam biti gotova za mjesec dana. Možete je podići tu kod nas, a do tada se služite ovim papirom koji je zamjena za vašu osobnu.
A: Puno hvala i doviđenja.
LA MILICIJI
A: Bunȃ zuva. Ȃm poc zȃši la kari šalter sȃ faši lična karta?
B: Šalteru patru.
A: Bunȃ zuva, lična karta mu jišȃt afarȃ. Ȃm poc zȃši še ȃm trȃbuji sȃm fak alta novȃ?
C: Bunȃ zuva. Trȃbu sȃ aj lična btrnẽ šȃ la hȃla šalter trȃbu kumpir biljeg. Skriji formularusta šȃ iše žos skrijići.
A: Benji. Am fȃkut.
C: Lična cu fij gata la una lunȃ. Iš la noj u rȃđiš. A pȃn atunš ći poc koristili ku piparošusta še laj kȃptat amlok dȃ ličnȃ.
A: S fij sȃntos, nji viđenj.
11
Situacija br.7.
U ŠKOLI
PRVI DAN ŠKOLE
Učiteljica: Dobar dan djeco i dobro došli u 2.b. razred. Moje je ime Dunja i bit ću vaša razrednica.
Danas ćemo imati samo 3 sata. Prvi sat ćemo se upoznati. Na drugom satu ćemo donijeti razredna pravila i na trećem ćemo igrati igre po vašem izboru.
Na početku ćemo dogovoriti kako ćemo se ponašati , što i kako ćemo raditi u ovoj školskoj godini. Ako netko nešto želi reći, prvo mora dići ruku i čekati da ga prozovem.
Želim vam uspješnu školsku godinu!
ȂM IŠKULȂ
ELŠI ZȂ
Amvctore: Bunȃ zuva kupilor š maj benj ac vinjit am 2.b. Ju mȃ čem Dunja šȃ uj fij amvctore avostrȃ.
Astvs unj ave numa tri šasur. Elši šas njunj upuznuli. Pv drugi šas unj aduši pravilur kum sȃ nji ponašalenj ȃm iškulȃ, a atunš njunj žuka kum gođi vic gnđi.
Elši trbu sȃ nji dogovoruznj kum s nji ponašalenj, še šȃ kum unj umvca ȃm asta an. Dakȃ šinjiva gnȃđešći ševa sȃ zȃkȃ. Elši trȃbu rȃđiši mȃna šȃ sȃ aščepći pȃn še luj čimalȃ pȃ rȃnd.
Alu toc kivinjesk nurukos an!
12
Situacija br 8. NA SATU
Učiteljica: Dobro jutro/ dobar dan djeco! Kako ste?
Djeca: Dobro, a vi?
Učiteljica: Dobro sam. Recite mi tko nedostaje?
Učenici: Nedostaju Marko, Ivan, Maja...
Učenik: Učiteljice, Marko nije došao jer je bolestan, a Maja se igrala. Ivan je otišao po drva sa svojim tatom.
Učiteljica: Dobro. Molim vas izvadite pribor. Prvi sat imamo hrvatski. Udžbenik, bilježnica i olovka neka budu na stolu, a vi me pozorno slušajte.
Usred sata učenik digne ruku i prekida učiteljicu.
Učenik: Učiteljice, mogu na wc?
Učiteljica: Ali sad je bio odmor i mogao si ići. Što si do sad radio?
Učenik: Pomogao sam Ani brisati ploču i poravnati klupe.
Učiteljica: Dobro, sad idi ali sljedeći put ne može. Svi znamo da na wc moramo ići za vrijeme malog odmora. Dobro djeco?
Djeca: Dobro.
Učiteljica: nemojte zaboraviti domaću zadaću. Sutra ću je pregledati.
P ŠAS
Ȃmvctore: Bunȃ điminjaca/bunȃ zuva kupilor. Kum ščec?
Kupiji: Benji, a voj?
Ȃmvctore: Benji mes. Šinji nu u vinji astas ȃm iškulȃ?
Kupiji: no vinjit Marko, Ivan, Maja...
Kupilu: Amvctoru, Marko no vinjit daje kȃj bičag a Maja sȃ žuka. Ivan u mers ku tatȃsu ȃm pȃduri dȃpȃ ljemnji.
Ȃmvctore: Benji. Skučec afarȃ še v trȃbuji dȃ šas. Elši šas avenj hrvatski.
Kenvije, olovka šȃ gumica la fiji pȃ masȃ, a voj jar punjc benji ureči la minji.
C: P šas su rȃđikat kupilu šu anširtat pȃ anvctori.
Kupilu: Ȃmvctoru, mȃ pot duši afarȃ s mȃ piš?
Ȃmvctore: Aku nuj dȃ mult u fost odmoru šȃ aj putu sȃ ći duš. Šaj fȃkut pȃn aku?
Kupilu: Am ažutat alu Ana sȃ aščergȃ ploče šȃ sȃ điriženj mȃšilje.
Ȃmvctore: Benji, aku dući a ščijec benji kȃ afarȃ pučec merži numa kȃnd avec odmoru. Benji kupilor?
Kupiji: Benji.
Ȃmvctore: Nu ȃmujtȃc sȃ fȃšec zadaće.
13
Situacija br. 9. KOD DOKTORA
Doktor: Dobar dan. Recite kako vam mogu pomoći?
Majka: Dijete mi već par dana kašlja i teško diše, nos mu je začepljen, a noćas je i temperaturu imao.
Doktor: Skinite dijete, budemo ga pregledali.
Majka: Uredu.
Doktor: Pluća su mu uredu, malo je prehlađen, ima upalu grla. Dobit ćete sirup, a za pet dana se vidimo na kontroli. Bilo bi dobro da kupite i nešto protiv temperature.
Majka: Uredu. Hvala i doviđenja.
Doktor: Doviđenja.
LA DOKTUR
Dokturu: Bunȃ zuva, kum vȃ pot ažuta?
Mama: Kupilum mar dovȃ tri zȃlji tušešći šȃ teško suflȃ, ȃm nopčesta mu avut š vurčin.
Dokturu: Lapdȃ kupilu sȃ viđenj še ji.
Mama: Benji.
Dokturu: Pȃlmȃnu ji benji, ucȃrȃ ȃj rȃšit, ari upalȃ ȃm gȃt. Vi kȃpȃta sirup, a la šinš zlji trȃbu vij ku jel pȃ kontrolȃ. Ar fij benj sȃj kumpir dȃ vurčinȃ ševa.
Mama: Benji. Sȃ fij sȃnȃtos šȃ nji viđenj.
Dokturu: Nji viđenj.
14
Situacija br. 10.
U LJEKARNI
Mama: Dobar dan. Podigla bih ove lijekove i nešto protiv temperature molim.
Ljekarnica: Samo da vidim recept.
Sirup ćete dati svakih 8 sati, znači 3 puta na dan poslije jela.
A za temperaturu preporučam Lupocet. To se dodatno plača jer ne ide na recept.
Mama: Dobro, može.
Ljekarnica: Izvolite i doviđenja.
AM APOTEKȂ
Mama: Bunȃ zuva. Aš rȃđika vržurlješče šȃ dakȃ avec dȃ vurčinȃ ševa.
Ljekarnica: Dȃ sȃ vȃd numa receptu.
Sirupu vi da la tot opt šasur, tri rȃndur pȃ zȃ kȃnd u mȃnka.
A dȃ vručinȃ poc kumpȃra Lupocet. Trȃbu sȃ pȃlčešč daje kȃ nu merži pȃ recept.
Mama: Benji, poči.
Ljekarnica: iše ci, nji viđenj.
15
Situacija br.11.
KOD ZUBARA
A: Dobar dan, boli me zub i molio bih vas da pogledate što je!
B: Uredu, sjednite i otvorite usta. Imate pokvareni zub koji treba izvaditi.
Želite da to obavimo danas ili neki drugi dan?
A: Samo dajte danas, jako me boli i ne mogu više podnositi tu bol.
B: Onda dobro. Krenimo na posao. Otvorite usta i budite mirni.
Zub je izvađen. Kontrola za tjedan dana. Ne smijete jesti ni piti barem 2 sata.
A: Uredu.
LA ZUBAR
A: Bunȃ zuva, mȃ dori đinčilje šȃ mȃ arog la voj sȃ vȃ ujtȃc še ȃj ku jel.
B: Benji, šȃz žos šȃ dȃsvȃ gura. Đinčilje ci strikat.
Gnđešč sȃ cȃl skot asts ukȃ vi vinji aldat?
A: d numa astȃs, tari mȃ dori šȃ nu maj pot sufȃra duremesta.
B: Benji. Hajc atunš. Dȃsvȃ gura šȃ fij putuljit.
Đinčilje ci skos. Kontrola la una sȃptmȃnȃ. Nu slȃbut sȃ mȃlnš šȃ sȃ bej bar doj šasur.
A: Benji.
16
DANI U TJEDNU - sȃptmnȃ
ponedjeljak - lunj
utorak- marc
srijeda - merkur
četvrtak - žoj
petak- vinjir
subota- sȃmbtȃ
nedjelja- duminjikȃ
DOBA DANA- dobȃ dȃ zuvȃ
Jutro- điminjaca
Podne- damnjaza
Večer- sara
POZDRAVI
Dobro jutro- Bunȃ điminjaca
Dobar dan- Bunȃ zuva
Dobra večer- Bunȃ sara
Laku noć- P šas bun
BOJE:
crvena- rošu
žuta- galbnȃ
zelena/plava- vȃnȃt
ljubičasta- ljubičastȃ
crna- njagrȃ
bijela- albȃ
DANI U TJEDNU - sȃptmnȃ
ponedjeljak - lunj
utorak- marc
srijeda - merkur
četvrtak - žoj
petak- vinjir
subota- sȃmbtȃ
nedjelja- duminjikȃ
DOBA DANA- dobȃ dȃ zuvȃ
Jutro- điminjaca
Podne- damnjaza
Večer- sara
POZDRAVI
Dobro jutro- Bunȃ điminjaca
Dobar dan- Bunȃ zuva
Dobra večer- Bunȃ sara
Laku noć- P šas bun
BOJE:
crvena- rošu
žuta- galbnȃ
zelena/plava- vȃnȃt
ljubičasta- ljubičastȃ
crna- njagrȃ
bijela- albȃ
BROJEVI- brojurlje
1- Unu 2- doj 3- tri 4- patru 5- šinjš 6- šasȃ 7- šapči 8- opt 9- novȃ 10- zeši 11- unsprezš 12- dosprezš 13- trisprezš 14- patrusprezš 15- šinjšȃsprezš 16- šasȃsprezž 17- šapčisprezš 18- optsprezš 19- novȃsprezš 20- dovȃzš 21- dovȃzš š unu 22- dovȃzš š doj
23- dovȃzš š tri 24- dovȃzš š patru 25- dovȃzš š šinjš 26- dovȃzš š šasȃ 27- dovzš š šapči 28- dovzš š opt 29- dovzš š novȃ 30- trizš 40- patruzš 50- šinjšzš 60- šasȃzš 70- šapčizš 80- optzš 90- novȃzš 100- o sutȃ 200- dovȃ sući 300- tri sući 400- patru sući 500- šinš sući 600- šasȃ sući 700- šapči sući 800- opt sući 900- novȃ sući
1000- jezero
BROJEVI- brojurlje
1- Unu 2- doj 3- tri 4- patru 5- šinjš 6- šasȃ 7- šapči 8- opt 9- novȃ 10- zeši 11- unsprezš 12- dosprezš 13- trisprezš 14- patrusprezš 15- šinjšȃsprezš 16- šasȃsprezž 17- šapčisprezš 18- optsprezš 19- novȃsprezš 20- dovȃzš 21- dovȃzš š unu 22- dovȃzš š doj
23- dovȃzš š tri 24- dovȃzš š patru 25- dovȃzš š šinjš 26- dovȃzš š šasȃ 27- dovzš š šapči 28- dovzš š opt 29- dovzš š novȃ 30- trizš 40- patruzš 50- šinjšzš 60- šasȃzš 70- šapčizš 80- optzš 90- novȃzš 100- o sutȃ 200- dovȃ sući 300- tri sući 400- patru sući 500- šinš sući 600- šasȃ sući 700- šapči sući 800- opt sući 900- novȃ sući
1000- jezero
17
HRVATSKO-BAJAŠKI RJEČNIK
akacija- agarc
banana- bananȃ
bezobrazan/a- ubraznjik/ ubraznjikȃ
bilježnica- tekȃ d skris
blagovaonica- blagovaonȃ (loku d dȃmnkat)
bogat- gȃzdak
bojice- ciruzȃ cȃfraši
bor- brad
breskva- brockȃ (mn. brockur)
bubreg- rȃnuči
cipele- šȃlp
crijeva- macȃ
cvijeće- flor
cvijet- flori
čađa- krbunji
čarape- štromfinj
čaša- kljištar
češalj- čaptn
čist- čist
čizme- šizmi
dimnjak- horn/ tutȃ
dobar- bun
dobra- bunȃ
domar- domaru (hȃl še đireži ševa knd s strikȃ- onaj koji popravlja nešto kad se kvari)
drugi put- aldat
drva- ljemnji
drvo- ljemn
dvorana- dvoranȃ (d žukat ukȃ d slavalalȃ)
gaće- izmanȃ
gladan- fȃlmnd
glava- kapu
gljive- burec
gumica- gumȃ d aščers
haljina- haljinȃ
hlače- šorik
akacija- agarcbanana- bananȃbezobrazan/a- ubraznjik/ ubraznjikȃbilježnica- tekȃ d skrisblagovaonica- blagovaonȃ (loku d dȃmnkat)bogat- gȃzdakbojice- ciruzȃ cȃfrašibor- bradbreskva- brockȃ (mn. brockur)bubreg- rȃnučicipele- šȃlpcrijeva- macȃcvijeće- florcvijet- floričađa- krbunjičarape- štromfinjčaša- kljištarčešalj- čaptnčist- čistčizme- šizmidimnjak- horn/ tutȃdobar- bundobra- bunȃdomar- domaru (hȃl še đireži ševa knd s strikȃ- onaj koji popravlja nešto kad se kvari)
drugi put- aldatdrva- ljemnjidrvo- ljemndvorana- dvoranȃ (d žukat ukȃ d slavalalȃ)gaće- izmanȃgladan- fȃlmndglava- kapugljive- burecgumica- gumȃ d aščershaljina- haljinȃhlače- šorikhlad- umbrȃhrušt- grnakigralište- igralištȃ (loku d žukat)jabuka- mȃr (mn. meri)jagoda- jagudȃ/ frakȃ (mn. frȃš)jaja- ovȃjaje- ovjetra- fikatjezik- ljimbȃklupa- masȃključ- čejiknjiga- kenvijiknjižnica- loku d hunđi nji d kenvij kečinjkokoš- kukoškoliba- kuljibȃ
koljeno- đinučiljekomarac- cȃncarikonj- kalkosa- pȃrkoza- kecȃkoža- peljekrastavci- krasaveči (krastavec mn.)krava- vakȃkreda- kredȃ d skriskruh- pitȃkruh- pitȃkrumpir- krbojkruška- parȃ (mn. kruške)kuća- kasȃkuharica- kuharicȃ (ha še faši dȃmnkat)kuhinja- kunjabȃkukac- gȃndakkutnjak- mȃsovalakat- kotu d mnȃleđa- spačileptir- pipirigȃlijep- mndrulijepa- mndrȃlist- frunzȃlonac- olȃlončić- ulšikȃljepilo- kelji d ljipit
18
madež- njegmajica- majcȃmali- mikmarama- kiskinjovmeso- karnjimineralna voda- apȃ akrȃmjesec- lunamlijko- lapčinaušnica- širšelnebo- nornoga- pišornokat- unđijinokti- unđiljenos- nasnovac- banjnož- kucȃtogledalo- ščiklȃoko- očolovka- ciruzȃormar- irmarompapir- piparošpaprika- piparkȃ (piprš mn.)papuče- papučurpeta- talpapile- pujpivo- beripjesma- knčitploča- tabla p še s skriji
pod- poduposuda za kuhati- čigajipošulja- kȃmašȃprasica- skrofȃpribor- meštrijiprišt- vȃrkȃprljav- imosprozor- ublokprst- žežitptica- vrabujipupak- burikračunalo- kompjutorurajčica- paradik (paradiš mn.)rakija- rȃčijirame- umiriravnatelj- ravnatelju (stpȃnu d išlulȃ- gazda škole)razred- razredu (loku hunđi nji ȃmvȃcnj)ruka- mȃnarukav- mȃnjikȃrukavice- rukavicružan- urȃtsanitarni čvor- kȃskȃtoresir- brȃnzȃsiromašan- sȃraksit- sȃtulslika- aramȃ
spremačica- ha še čistilešćispužva- spužvȃ d aščerssrce-sufljitsreća- runokstepenice- štenžiljestolica- skonstražnjica- kursunce- sorisvijetlo- luminȃsvinja- porkšefla- mašikȃšibice- đitovškare- forfikškola- iškulȃšljiva- prunȃ (mn. prunji)šos/suknja- polȃtajnica- tajnicȃ/ skrijitore d iškulȃtanjur- tejrtava- panglicȃtorba- taškȃ/ trastȃtrava- jarbȃtrbuh- injimaučenica- iškulušȃcaučenik- iškulašučitelj- ȃmvȃctoruučiteljica- ȃmvȃctoreuho- urečiupaljač- mašinkȃ
usta- gurȃvatra- fokvesela- fȃlosȃvilica- furkavino- vinvisibaba- kukurelvisok- naltvrat- gtu/ gutupavrata- ušȃvrganj- vrganȃzec- jepurizid- falzmija- šarpizub- đinčizubi-đincizvijezda- ščovȃzvono- kloputužaba- broskȃžedan- sičosžlica- ljingurȃžuč- feri
