Srpsko Pitanje Na Nizbrdici

7/22/2019 Srpsko Pitanje Na Nizbrdici

http://slidepdf.com/reader/full/srpsko-pitanje-na-nizbrdici 1/370

Ilija Petrovi}

SRPSKO PITAWE NA NIZBRDICI



Ilija Petrovi}SRPSKO PITAWE NA NIZBRDICI

Autorsko izdawe Ilija Petrovi}

UrednikMilorad Predojevi}

RecenzentProf. dr Mihajlo Baji}

Lektor i korektorJelena D. Kapustina

Kompjuterska obrada sloga i prelomAutor

[tampa“Piperi”, Novi Sad

Steve Teodorovi}a 11

Tira` 200 primeraka

ISBN 978-86-87713-22-2



Ilija Petrovi}

SRPSKO PITAWE

NA NIZBRDICI

2012





Gde je {to

Istina u politici 7Ono {to se ne zna 9Nedostojni naslednici kr~me dedovinu 12Topli~ki ustanak i daqe je u senci 16Srpska kolevka na Golgoti 25Kosta Pe}anac i Draà Mihailovi} uporedo 32Ko li su fa{isti u Srbiji 45Da li znate Mihajla Pupina 53

Ko sme zahvaqivati u ime srpskih `rtava 63Povratak srpskoj istoriji 68Maxari i Srbi 876Bez svehvalnih re~i za Francuze 116Domi{qawa o “na{im zabludama” 125Brine li “srpska” vlast o srpskom narodu 173Pre}utkuje se istina o srpskim dobrovoqcima iz

oslobodila~kih ratova 1912-1918 138Malo se zna o srpskim dobrovoqcima 164Bu|ewe i poraz nema~kog nacionalnog duha 168Crnogorska nacija ro|ena je 1. maja 1945 177Crnogorci 181“Brani” Kosovo “proizvode}i” Vojvodinu 186Za istinu o srpskoj pro{losti od po~etka 202Telegram 215

Ka Trijanonskom ugovoru 217U zlu vremenu 222[ta nam demokrate nude 233Ko to ho}e da razori Srbiju 240Zato~nici Komunisti~kog manifesta protiv srpskog naroda 242Nedin olujni kosmopolitizam 272êmu nas vodi autonomisti~ki front 275Jasenovac - naj~uvenija hrvatska pobeda 278Jo{ o Jasenovcu 279Traì}e se od Srba da u Evropsku uniju u|u bez svog jezika 289Zemqa, potomstvo, preci, Nebeska Srbija 290Ekukumenisti, qubav i namere 294Uza stotu godi{wicu prvog oslobo|ewa Stare Srbije 313Bele{ka o sastavqa~u 370





Istina u politiciStojan Berber: Reagovawa 2, Izdava~ka delatnost “Krajina”

Sombor Kulturno-umetni~ka zadruga “Slavija”, Novi Sad 1995.

Ako moèmo poverovati u Bjernsonovu misao da “istina upolitici mora ~ekati dok nekome ne postane potrebna”, nema ni-kakvog razloga da posumwamo u Tagorinu tvrdwu da “do istinemoèmo dopreti samo onda ako nam je data sloboda da gre{imo”.Reagovawa 2 dr Stojana Berbera istovremeno su dokaz autorovoguverewa da je istina u politici neophodna naro~ito u trenutkukad je izgovorena, ali i dokaz li~ne hrabrosti da ne{to kasnije,kad se na vremenskom re{etu uspostavi kakav-takav red stvari,ne prikrije svoje mogu}e gre{ke.

Pojedina~na Berberova reagovawa nastajala su u periodu od1987. godine, dok se nekada{wi vojvo|anski (i kosovskometohij-ski) politi~ki establi{ment antisrpske orijentacije ~vrstoodupirao amandmanima na Ustav Republike Srbije, pa sve do maja1994. godine, kad je u Sremskim Karlovcima, prvi put ko zna odkada, obeleèna godi{wica Majske skup{tine i odluke srpskognaroda iz Ba~ke, Banata, Srema i Barawe da obrazuje Vojvodovi-nu Srpsku. Bila su to istupawa na raznim partijskim i drugimskupovima op{tinskog ili pokrajinskog karaktera; rasprave na

javnim tribinama; spontana reagovawa ili direktni odgovori u javnim glasilima na izazove brojnih neistomi{qenika; inter-vjui za novine, radio i televiziju; prilog za kongres srpskih in-telektualaca. Sa gledi{ta “politi~kih” qudi Brozove epohe idobrog dela savremenog ~itali{ta nenaviknutog da vidi i ~uje{ta koji politi~ar o ne~emu stvarno misli, mnoge stranice ovekwige nude nemalo iznena|ewe. Qudi za koje se nekad verovaloda ne{to predstavqaju u jugoslovenskoj (i srpskoj) politici, de-cenijama su citirali svoga (i na{eg) predvodnika i wegove neza-obilazne epigone; takva politi~ka i moralna metodologija ga-rantovala je “nepogre{ivost” svih koji su po bilo kakvom kqu~ustali na beskrajnu traku nesuvisle “politi~ke” glagoqivosti.

Politi~ke prilike u kojima je nastalo prvih nekoliko Ber-berovih tekstova i politi~ki duh useqen u onda{we slu{aocewegovih re~i bili su dekor za politi~ko samoubistvo svakog kose usudio da izgovori istinu, ~ak i ako se takav ~in pravdao “slo-bodom da gre{imo”. Doktor Berber bio je jedan od retkih ko ji setih godina odvaìo na takav rizik.

Prire|iva~ Reagovawa 2 razvrstao je Berberove tekstove u{est poglavqa: O zastavama, O homo politikusu, O odbrani budu-}nosti, O svakodnevici, O raskr{}u srpskog naroda i O mogu}im



perspektivama. Uslovno govore}i, svi ti tekstovi ~ine jedin-stvenu tematsku celinu: svi se ti~u sudbine srpskog naroda; pro-{losti koju smo i mi i na{i preci svesno ili nesvesno potiski-vali u zaborav; sada{wosti, koju brojni na{i savremenici sves-no `rtvuju zarad nekakve la`ne demokratije; budu}nosti, kojabez svojih korena ne moè imati bilo kakvih izgleda. Bave}i senazna~enim temama, Berber sebi pribavqa sva obele`ja nacio-nalnog delatnika. Samo po sebi, wemu je i to dovoqno da steknebrojne pristalice, ali i mnoge oponente kvazi-kosmopolitske

orijentacije. Wemu ne smeta {to }e ~itaoci mo`da biti voqnida polemi{u sa nekim izre~enim ocenama, naro~ito ako se oneti~u pojedinih li~nosti iz savremenog politi~kog ìvota. On

je te ocene u odre|enom trenutku izrekao i on ih iz ove kwige nebri{e.

Dr Stojan Berber zna da se do istine moè dopreti “samoonda ako nam je data sloboda da gre{imo”. Zbog toga, iskazi uwegovim Reagovawima koliko su svedo~anstvo o jednom vremenu,toliko su i dokaz autorske hrabrosti; koliko su potvrda autor-ske ve{tine da objektivno predstavi jedno vreme, toliko su i po-ku{aj da se ~italac navede na dobronamernu raspravu sa autoro-vim stavovima. U prethodnih pedesetak godina takva raspravabila nam je strana.

***Objavqeno u kulturnoj rubrici novosadskog Dnevnika od 11.oktobra 1995. godine, na 15. strani, sa nadnaslovom “Nove kwige”.

8 Ilija Petrovi}



Ono {to se ne znaPavel Jozef [afarik, O poreklu Slovena, Arhiv Vojvodi-

ne i Slovenski institut, Novi Sad 1998.

Ko je [afarik. Verovatno da najve}i deo prolaznika [afa- rikovom ulicom u centru Novog Sada i ne zna po kome je ona do-bila svoj naziv, isto kao {to se ni brojni od dana{wih i biv{ih|aka iz najstari je novosadske Gimnazije “ne se}aju” da je on biowen profesor i direktor. Mnogo o [afariku nisu stigli da sa-znaju ni srpski istori~ari na{ega vremena, a dobar deo wih, na-ro~ito oni koji ne znaju nema~ki jezik (a ni ~e{ki ili poqski),nisu mogli ni da pro~itaju ono {to je [afarik pisao o Slove-nima (i Srbima). No, wima to nije smetalo da u Enciklopedijisrpske istoriografije (koja se ba{ i ne moè podi~iti srpskomorijentaci jom), staroj tek dve godine, napi{u da “[afarikovtrud, posebno na izdavawu izvora, ima ogroman zna~aj za razvitaksrpske kriti~ke istoriografije, ali je ropsko oslawawe na we-gov autoritet usadilo u srpsku nauku brojne romanti~arske za-blude koje su s mukom iskorewene”.

Prevedeno na na{ki, to zna~i da su izvori koje je [afarikobjavio, a zajedno s wima i [afarikov autoritet, uveli u srpskunauku “brojne romanti~arske zablude”; zbog toga, [afarikov is-

toriografski rad bio je po srpsku nauku izrazito {tetan, ali jeta {teta ipak bila vrlo korisna, po{to je dovela do “razvitkasrpske kriti~ke istoriografije”. Drugim re~ima, ono {to je[afarik napisao o slovenskoj (i srpskoj) starini nije ni smeloda stigne do srpskog ~itaoca. I, naravno, nije ni stizalo, jer[afarikovo delo nije prevo|eno na srpski! A da jeste, moglo sena jednom mestu videti da je vi{e desetina stranih autora, koje je[afarik naveo “bez svih nabrajawa ili re{etawa dosada{wihvi|ewa”, po~ev od 11. veka pa do wegovog vremena (do 1833. godi-ne), pisalo o dubokoj starini slovenskoj, vezuju}i ih, na primer,za Ilire, a Panoniju odre|uju}i kao wihovu pradomovinu.

Prastanovnici Evrope. [afarik zna da su Sloveni bili pra -stanovnici Evrope, bar na jednoj wenoj polovini, i da su bili broj-niji od ostalih evropskih naroda. Dokaz za takvu tvrdwu on vidiu tesnoj srodnosti slovenskog jezika sa gr~kim, latinskim, kelt-skim i germanskim. I zna da ime Srb predstavqa “nekada{weuobi~ajeno doma}e ime slovenskih naroda, kao {to je to u nema~- kom jeziku naziv Venda”; to ime starije je nego Sloven i ono jepostojalo kao zajedni~ko ime za sve rodove, plemena i narodeistog vindijskog (vendijskog) porekla.



Pozivaju}i se na mnoge izvore, [afarik nabraja vi{e sta-rih naroda ~ija su nam imena predali gr~ki i rimski pisci, do-vode}i ih, uvek i bez premi{qawa, u vezu sa poreklom Slovena.U Srbima iz Sarmatije wemu je lako prepoznati Slovene, a govo-re}i o Tribalima, nastawenim u Pomoravqu i po Kosovu, bele-ì da “samo po sebi pada u o~i gr~ka transformacija re~i Srbaqu Triballos”. Odnose}i se vrlo kriti~ki prema kori{}enim izvo-rima, on se pita da li su wihovi autori uop{te znali neki odseverno-evropskih jezika. “Ako se sakupi sve {to su nam osta-

vili ovi gr~ko-rimski pisci, po~ev od Homera i Herodota, pa doTacita i Prokopija, mi nemamo ni jednu re~enicu bilo kog jezi-ka severne Evrope... Sve gr~ko-rimske informacije o posto jawunaroda s onu stranu Visle i mnogo blièg Dunava, samo su krwepri~e s beskrajnim nedostacima, iz kojih se ne moè razabratiistorija ma i najmaweg naroda”.

Za Tacitov spis Germanija, taj sveti germanski kodeks, u koji zapadna istoriografija ne sumwa, nordijska naro~ito, [afa-rik veli da je u najotvorenijoj protivre~nosti sa samim sobom, sadrugim piscima, sa ~iwenicama i prirodom stvari, a da Tacit isam priznaje da o odnosima Germana, Veneda i Sarmata “ni{taodre|eno ne zna”. Prokopijevo pisawe o Skito-Gotima i Sarma-to-Germanima on predstavqa kao ~isto “trabuwawe”, upore|u-

ju}i ga sa pisawem jednog Napoleonovog pukovnika o Crnoj Gori;taj pukovnik jeo je, pio i pri~ao sa Crnogorcima, sve vreme sma-traju}i ih Grcima a wihov jezik nekakvim gr~kim dijalektom.

Vendi i Sarmati za [afarika su jedno isto, u svakom slu~ajuSrbi, odnosno preci Slovena, a Tribali i Iliri povezani su saprakarpatskim Sarmatima. Po wegovom saznawu, proizvoqne sutvrdwe mnogih istori~ara o takozvanom istorijskom ilirizmu.“Jer da su stari Iliri bili stvarno istrebqeni, te da Sloveninemaju ni{ta drugo do »razorene gradove po celoj Iliriji«, ilida su na{li pustiwu bez qudi, kako bi onda do{lo do toga, da jo{i danas postoje sva imena koja su spomenuli stari geografi iistori~ari u Iliriji i Trakiji, uz neznatne izmene?” A ta ime-na postoje i opstaju samo zahvaquju}i neposrednom jezi~kom na-sle|u Srba koji su tamo nekada ìveli i Srba koji u istim tim

krajevima ìve danas.

Potiskivawe [afarikovih kwiga. Upotreba grcizovanihimena slovenskih plemena, kao {to su Prokopijevi Spori ume-sto Srba, bio je povod [afariku da pita “kako su Sloveni moglisebi da nadenu gr~ko ime? Ime, koje i vrlo udaqeni Sloveni me-|usobno jo{ uvek nose, kao na pr. Luì~ki Srbi, balkanski

10 Ilija Petrovi}



Srbi, ruski Srbi, a koje je nekada bilo doma}e i op{tenarodnoime, o ~emu }e istori~ari morati da vode ra~una”.

I zaista, ve} pomiwana “srpska kriti~ka istoriografija”vodila je ra~una o tome, ali na ~udan na~in. Takav “ra~un” doveo

je dotle da je srpska nacionalna misao sasvim potisnuta iz slu-`bene “srpske” nauke, na veliko zadovoqstvo wenih mentora iznordijske {kole. Prate}a pojava takvoga stawa u istorijskoj na-uci kod Srba bilo je i potiskivawe [afarikovih kwiga u bezda-ne qudskog neznawa; wegove kwige nisu prevo|ene na srpski je-

zik samo zbog toga da obi~an srpski ~italac ne bi saznao za is-tinu druk~iju od one koju mu nudi slu`bena nauka, istinu koja bitoj i takvoj “nauci” oduzela samonaka~eni oreol “nau~nosti” i“nau~nog autoriteta”.

Danas, kad se pred nama nalazi [afarikova kwiga O pore-klu Slovena, prevedena na srpski jezik posle vi{e od sto sedam-deset godina od wene pojave na nema~kom jeziku, srpskim ~itao-cima otvara se mogu}nost da sami provere ono {to im je kroz{kolu naturano i da se uvere da nije jedino znawe u kwigama kojesluè kao zvani~ni uxbenici. Tek tada, kad pro~itaju i ovu[afarikovu kwigu, oni }e shvatiti kako se moglo desiti dasrpska nacionalna misao bude potisnuta ne samo iz slu`bene“srpske” istoriografije, ve} i iz svesti obi~nog srpskog sveta.

***Objavqeno u novosadskom Dnevniku 19. oktobra 1999. godine, na12. strani, u rubrici Istoriografija . Re~i iz prvog pasusa date crnimslogom izba~ene su iz autorovog teksta, vaqda da ne bi remetile nau~- ni~ki mir “srpskih” istori~ara.

SRPSKO PITAWE NA NIZBRDICI 11



Nedostojni naslednici kr~me dedovinuJovo Ostoji}, Vojvo|anski autonoma{i rasta~u Srbiju

Ostoji}eva kwiga Vojvo|anski autonoma{i rasta~u Srbi- ju predstavqa jedno od mogu}ih vi|ewa onoga {to se sa Vojvo-dinom Srpskom de{avalo posledwih desetak godina. A de{avalesu se stvari koje su iskonstruisane u neskrivenoj nameri da seista ta Vojvodina Srpska izdvoji iz Srbije, ne bi li se na razva-linama i jedne i druge uspostavila navodna “posebnost” Vojvodi-ne bez srpskog obele`ja. Nisu se tom satanskom poslu posvetilisamo oni koji ponekad rado isti~u da su jedini naslednici neka-kve autenti~ne Vojvodine (Vojvodino stara, zar ti nema{ sti-da?), ve} i mnogi koji u Vojvodini ive odskora i koji VojvodinuSrpsku i wen duh jo{ nisu uspeli ni da prepoznaju. Naàlost, jo{od dana kad su Zbor Sremaca u Rumi (24. novembra 1918) i Velikanarodna skup{tina Srba, Buwevaca i ostalih Slovena Banata,Ba~ke i Barawe (25. novembra 1918) doneli odluku o neposred-nom prisajediwewu Kraqevini Srbiji, i jednima i drugima naruku su i{li upravqa~i “sjediwene” Srbije, uvereni da je ono{to se tamo desilo bio rezultat wihove li~ne pobede, wihovali~na `rtva srpskom jedinstvu, akt wihovog milosr|a prema “pre-~anima” i da je otud proisteklo wihovo pravo da svoju “upravqa~-

ku ve{tinu” daruju tom tek prisajediwenom delu Srpske Zemqe.Ja{a Tomi}, predvodnik onih koji su izglasali to prisa jedi-wewe, jo{ onda je upozoravao Srbe iz krajeva ju`no od Dunava iSave da treba pripaziti “na nas koje je odwihala kolevka Aus-tro-Ugarske”; da “nas (vojvo|anske Srbe) pustite na grudi du{evne,

juna~ke i demokratske Srbije: ho}emo da obu~emo srpsku ko{u-qu, jer nam je ona najblià a posle toga zaogrnu}emo se ogrta~emJugoslovena”; da oni “koji traè danas i rascepkanu Srbiju” ni-kako ne}e da shvate da Srbi nisu isto ono {to su Hrvati ili Slo-venci, na primer; jo{ mawe Maxari ili Nemci, ~iju su sru{enumonarhiju isti ti “demokratski” Srbi poku{ali da o~uvaju opi-ru}i se prisajediwewu Vojvodine Srpske Kraqevini Srbiji.

Odluka o prisajediwewu bila je rezultat pozitivnih duhov-nih te`wi Svesrpstva, oli~enih u ìvim uspomenama na Du{a-novo carstvo i na tradiciju Srpske pravoslavne crkve. Odlukusu doneli oni Srbi koji su u sebi nosili i o~uvali upornu verusvojih predaka da }e se, ako su stigli ovamo sa ârnojevi}em, po-novo vratiti na svoja opustela ogwi{ta, odnosno, ako su ovde bi-li starosedeoci, da }e svoju nacionalnu teritoriju ponovo kon-stituisati ~im ona bude oslobo|ena vi{evekovne ugarske (austro-ugarske) okupacije. A wihovu odluku podupirali su nacionalni



Srbi iz Matice i Srbi sa zapadne strane, iz prekodrinskih krajeva, svi oni koji su u srpskom ujediwewu videli jedinu mogu}- nost svog nacionalnog opstanka.

Protivnici srpskog jedinstva potekli iz srpskog naroda uistoj toj Vojvodini Srpskoj, a wih nije bilo ba{ malo i nisu onibili ba{ bez uticaja, suprotstavqali su se tome jedinstvu izrazli~itih razloga. Jedni, kao sredwo{kolski profesor i kwi-èvni istori~ar Vasa Staji}, nisu verovali da se “mo}no” aus-trougarsko carstvo moè tek tako raspasti, a drugi, kao u~iteq,

kompozitor i muzi~ki pisac Petar Kowovi}, pozivali su se nanavodnu “demokratiju”. I jedni i drugi protivre~ili su i radi-kalskoj ve}ini na Velikoj narodnoj skup{tini i ~iwenici daMaxari i Nemci nisu dobili pravo da odlu~uju o sudbini Vojvo-dine Srpske; ako su bili nezadovoqni svojom malobrojno{}u natoj skup{tini, ona je bila rezultat wihove dotada{we austro--ugarske iskqu~ivosti i antisrpske dràvne orijentacije; akosu àlili za nema~kim i maxarskim bira~kim pravom, oni su za-boravqali da je to pravo objektivno prestalo da postoji u upravoizgubqenom ratu protiv pobedni~kog srpskog naroda i Srbije.(Bilo je na toj Skup{tini {est Nemaca i jedan Maxar, koji suprihvatili ~iwenicu da su wihove mati~ne dràve poraène ida bi trebalo po{tovati novouspostavqenu vlast). Ako su se onidrugi slagali sa Vasom Staji}em, bio je to siguran znak da su svioni “tvrdili pazar” za slu~aj da be~ko carstvo preìvi i da seba{ oni pojave kao budu}i “nosioci” nekakve potowe srpskevlasti u Austrougarskoj. I za jedne i za druge bila je to potragaza nekada{wim austrougarskim gospodarima, a oni, i jedni idrugi, nudili su se da kao sluìn~ad produè ìvot u kraju kojisu i wihovi bliski preci trpeli kao délvidék.

Sudbina je htela da su vode}e li~nosti radikalskog prisa je-diwewa Vojvodine Srpske poumirale ubrzo posle svoje odluke, anosioci vlasti u novostvorenoj Kraqevini Srba, Hrvata i Slo-venaca, ne vode}i ra~una o onom upozorewu Ja{e Tomi}a o aus-trougarskoj kolevci i srpskoj ko{uqi, svojom trapavom poli-tikom prema srpskom narodu u Banatu, Ba~koj, Barawi i Sremusvesrdno su ohrabrivali razbija~e Srbije, i onda zvane autono-

misti, da obnove svoje stare ideje o nekakvoj autonomiji Vojvo-dine. Makar koliko Ja{a Tomi} govorio da je srpska autonomijaimala svog smisla samo u Austrougarskoj, a ne i u Srbiji, koja bimorala biti celovita, zagovornici vojvo|anske autonomisti~keideje lako su na{li svoje istomi{qenike i za{titnike na raz-nim stranama, najlak{e kod “jugoslovenskih” komunista podu~e-nih da navodnu srpsku hegemoniju u novoj dràvi treba “onemo-




gu}iti”; svi ostali srpski susedi i ina~e su bili zainteresovaniza reviziju posleratnih mirovnih ugovora iz Pariza i za pretva-rawe svih vojni~kih poraza protiv srpskog oru`ja u “naknadnupobedu”.

Anacionalnim Srbima iz Vojvodine Srpske bilo je lako dakr~me svoj zavi~aj i da ga prodaju za male pare, jer oni VojvodinuSrpsku nisu ni stvarali; isto kao ono kad neki ozbiqno zainte-resovan kupac radije kupuje ku}u od naslednika nego od onoga ko-

ji ju je gradio; za graditeqa, wegova je gra|evina utoliko vred-

nija ukoliko je vi{e truda, vi{e qubavi, vi{e strasti, vi{e~e`we u wu uloìo; nasledniku su sve te sentimentalne veze bezikakvog zna~aja i on se jedne takve gra|evine, makar koliko sku-pocene i svete, lako (i olako) li{ava.

Zbog toga se i moglo desiti da oni koji nisu ni stvarali Voj-vodinu Srpsku, ve} su je samo nasledili, ubrzo poni{te sve ono{to je na novosadskoj Velikoj narodnoj skup{tini bilo jasno inedvosmisleno u~iweno; “zaboravqeno” je da se Vojvodina Srp-ska ve} nalazila u Srbiji, a stvarawem nekakve “federalne” Sr-bije rezervisana je pravna osnova kasnijem wenom razbijawu.Autonomija Vojvodine bez imena, ali sa usa|enom “levom” idejomo srpskoj hegemoniji u krajevima severno od Save i Dunava, po-stala je, tako, mogu}nost da ona ve} pomenuta pravna osnova budekasnije iskori{}ena protiv interesa srpskog naroda u celini.U~iweno je to u vremenu kad je Komunisti~ki manifest, onove} dobro poznato uputstvo za uni{tewe pravoslavnih Rusa iSrba, progla{eno osnovnim pravilom antisrpskog delovawa uDrugoj Jugoslaviji.

A u toj i takvoj Jugoslaviji decenijama je negovan kult vojvo-|anske posebnosti, sa politi~kim autoritetom iznad “federal-ne” Srbije u kojoj se Vojvodina Bezimena nalazila samo nominal-no. Zato se i moglo desiti da generacije onih koji su ro|eni uVojvodini Srpskoj budu vaspitane na èqi za “samostalno{}u”i, naro~ito, na mr`wi prema Srbiji. Ako se toj vrsti srpskihsrbomrzaca prikqu~io i velik broj Srba ro|enih izvan Vojvo-dine Srpske a nastawenih u woj, bilo je to u wihovom uverewu dasu predodre|eni za vo|e ro|enim Vojvo|anima i da im ro|eni Voj-

vo|ani, kao qudi ne{to mirnijeg mentalnog sklopa, mogu poslu-ìti kao cifarsko pokri}e za wihove autonomisti~ke “poli-ti~ke” radwe protiv dràve Srbije, srpske dràvnosti i protivcelovitog Srpstva. Ako je i neko od ro|enih Vojvo|ana bio u vr-hu autonomisti~kog kola, bio je to znak da su i wihove antisrp-ske ideje bile dobrodo{le, kao ona, na primer, o stvarawu “voj-vo|anske pravoslavne crkve”.

14 Ilija Petrovi}



Tokom svih brozovskih decenija, levi~ari na vlasti pa`qi-vo su proizvodili i negovali i na|o{e i do|o{e raspoloèneautonomisti~ki. U Brozovo vreme nije bilo uputno pomiwatire~ autonoma{i, a posle wegovog biolo{kog kraja, kad su sviwegovi strani poverioci pohitali da vrate ono {to su mu dece-nijama davali i uzmu ono {to im je on decenijama obe}avao, auto-nomisti~ki zahtevi po~eli su da otvoreno, bez ikakvih ograda,izrawaju na povr{inu.

Deo takvih zahteva, wihovih postupaka i wihove logike,

nalazi se pred nama, u izboru Jove Ostoji}a. Taj izbor na~iwen jeiz wemu dostupnih novinskih tekstova, po wegovom shvatawuanacionalnog, antisrpskog i razbija~kog. U ovom izboru nalazese i neki tekstovi koji, mo`da, i nemaju direktne veze sa zalaga-wem za autonomiju, ali jasno govore o (ne)moralnom bi}u odre|e-nih nosilaca autonomisti~ke ideje. Ako ovi tekstovi, sabranikao gra|a na jedno mesto, budu}em ~itaocu, ali i istraìva~u ituma~u jedne prevashodno antisrpske pojave, posluè kao oslo-nac u borbi za srpsku nacionalnu stvar, onda je Jovo Ostoji},ratnik za Svesrpstvo, pomogao svima koji su zabrinuti i za op-stanak srpske dràve i za svoj sopstveni.

Novi Sad, 4. avgust 2000.

***Recenzija za Ostoji}evu kwigu data je autoru, ali je recenzentuostalo nepoznato da li je kwiga objavqena.




Topli~ki ustanak i daqe je u senciDobrosav Q. Ili}, Topli~ki ustanak 1917. i wegove stare

{ine, Novi Sad 2000.

Ako kaèmo da se u kwizi o Topli~kom ustanku 1917. godine,koju danas ovde predstavqamo, wen autor pozvao ~ak na pedesetdve bibliografske jedinice, za nedovoqno obave{tenog ~itaocato bi moglo zna~iti da je ova tema, ina~e vrlo uska, svestrano ob-ra|ena. Me|utim, saznawe da su najstariji od tih tekstova objav-qeni u novinama, ali tek dvanaest godina po ustanku, da je tri-deset pet obimnijih zapisa nastalo za posledwih trinaest godi-na, a da je samo petnaest radova pisano u me|uvremenu, upu}uje nasna zakqu~ak da je ~itava pri~a optere}ena onim {to obi~no na-zivamo “ideolo{kim naslagama” i da joj, ako od we o~ekujemo ce-lovitost, jo{ uvek nedostaje po koja karika.

Najpre, i u Srbiji izme|u dvaju svetskih ratova dobro se zna-lo da je u pripremu Topli~kog ustanka bila upu}ena i Komandasavezni~kih vojsaka na Solunskom frontu, da je ustanak doneobrojne `rtve i da se krivice za sve to ne moè osloboditi nisrpska Vrhovna komanda; za zvani~ne politi~ke i vojne faktoreu posleratnoj Srbiji bio je to dovoqan razlog da se istina o u-stanku pre}uti i {to pre preda zaboravu.

Kasnije, po{to je Srbiji naturena komunisti~ka ideja, tema je postala sasvim neprikladna, jer je novoj vlasti, i ina~e zain-teresovanoj za suzbijawe takozvane “srpske hegemonije” i za os-tvarewe “srpsko-bugarskog bratstva”, bilo osobito stalo da ulo-ga bugarske politike i vojske u Topli~kom ustanku ostane u {todubqoj senci i, po mogu}stvu, neprime}ena.

U na{em vremenu, kada su obe te prepreke uklowene, pokazuje se da je ideolo{ka zaslepqenost srpskog naroda, a naro~itowegovog intelektualnog sloja, predugo trajala i da se do objek-tivnog prikaza onoga {to se zbivalo u okupiranoj Toplici jo{uvek te{ko stiè.

Po prilici, najteè posledice po istorijsko pam}ewe oTopli~kom ustanku ostavio je “teorijski pristup” srpskih ideo-loga novijeg vremena, obrazloèn 1950. godine kao navodna isto-rijska istina: “U februaru 1917 godine buknuo je u okupiranojToplici i Jablanici ustanak naroda... kao reakcija stanovni-{tva tih krajeva na krvavi teror okupatorskih austrijskih i,naro~ito, bugarskih vlasti... Neposredni povod ustanku bila jenaredba bugarskih vlasti o mobilizaciji sveg mu{kog srpskogstanovni{tva od 17 do 50 godina. Ustanak je, zahvaquju}i borbe-nom raspoloèwu naroda, u po~etku imao uspeha i doveo do oslo-



bo|ewa Prokupqa, Kur{umlije i @upe. Ali kada su protiv po-buwenika upu}ene tri divizije austrijske i bugarske vojske, u-stanak je krajem marta 1917 godine bio u krvi ugu{en. Posleugu{ivawa ustanka usledila je zverska osveta okupatora nadstanovni{tvom Toplice i Jablanice, u kojoj je ubijeno 20.000qudi”(1).

Cifra od 20.000 `rtava i nije ba{ mnogo verovatna, po{tosu je “jugoslovenski” socijalisti srpskog porekla pozajmili odbugarskih okupatorskih izvora; i jednima i drugima bio je osnov-

ni ciq da se zlo~ina~ki bugarski u~inak u Toplici maksimalnosmawi. Do cifre od 25.000 rtava do{la je Me|unarodna anketnakomisija za utvr|ivawe bugarskih ratnih zlo~ina(2), dok je An-ketni odbor Narodne skup{tine Kraqevine Srba, Hrvata i Slo-venaca utvrdio da je pobijeno 35.000 civila(3). Kosta Pe}anac,kqu~na li~nost u Topli~kom ustanku, veli da je ukupan broj`rtava iznosio ~itavih 40.000, ura~unavaju}i ovde i civile iustanike(4).

Malo~as pomenuta “istorijska istina” izvedena je iz zva-ni~nih stavova nekada{we Srpske socijaldemokratske strankeprema stawu u okupiranoj Srbiji, formulisanih novembra 1917.godine za potrebe socijalisti~ke Internacionale(5), u danimadok je se}awe na Topli~ki ustanak bilo jo{ vrlo sveè. Proi-sticalo je iz tih stavova da je zvani~nu politiku “sofijskih go-spodara” prema srpskom narodu nametnula “reakcionarna bandarazbojnika” na ~elu sa predsednikom bugarske vlade VasilomHristovim Radoslavovim (1854-1929). “Ovi qudi, koji su deceni-

jama terorisali svoj ro|eni narod, bili su vrlo malo skloni dapo{tede stanovni{tvo potpuno pokoreno u jednoj okupiranoj ob-lasti. Neverovatnim sistemom nasiqa i metodi~nom politikomistrebqivawa Srba ovi zlikovci ho}e da pripreme teren za he-gemoniju Bugarske na Balkanu i za stvarawe bugarskog carstvapod skiptrom Koburga. Zlo~ini koje su ove individue po~inile usrpskom narodu bezbrojni su”, a poredak uspostavqen na okupi-ranim teritorijama daleko je od ikakvog prava ili morala. “Ubugarskom delu Srbije ne zna se za sudove. Tek u posledwe vremeustanovqen je u Ni{u jedan sud koji ima da sluì za celokupnu

srpsku okupiranu oblast. Tamo policija, regrutovana iz najmawepreporu~qivih slojeva stanovni{tva, ima neograni~enu vlast.Li~na sloboda svakog srpskog gra|anina, kao i wegov ìvot, za-vise potpuno i iskqu~ivo od dobre voqe svakog policijskog a-genta, svakog bugarskog andarma. Batine koje se dele qudima, e-nama, deci i starcima predstavqaju ne{to... najobi~nije... Star-ci, stariji od 60 godina ne samo po selima, ve} i po varo{ima




dobijaju po 75 batina {to nisu pozdravili kakvog andarma. Jed-na èna, u ~ijoj ku}i stanuje jedan bugarski oficir... osu|uje sena 25 batina ako oficir uobrazi da je ~ar{av na stolu u wegovojsobi ru`niji od ~ar{ava na stolu wegove gazdarice. Jedan srp-ski sudija, visoko obrazovan ~ovek... svakog dana mora da struèdrva za bugarske u~iteqice koje besplatno stanuju kod wega, akone eli da ga osude na batinawe. Moglo bi se navesti bezbroj sli-~nih slu~ajeva. U ovim oblastima Srbi su srozani na pravo ro-bqe, kakvo su bili pre 200 godina pod turskim jarmom... U obla-

sti okupiranoj od Bugara najelementarnija javna bezbednost nijezagarantovana. Bugarske vlasti se sluè, uvek pod pretwom smrt-ne kazne, globama i kontribucijama... Bezbrojne razbojni~ke ban-de, tolerisane od strane vlasti, koje pqa~kaju i ubijaju sve isvakoga, {etaju se po celoj oblasti. De{ava se, ~ak i veoma ~esto,da su ovi banditi tajni kompawoni oficira, policijskih age-nata i àndarma bugarskih...

Onaj ko bi danas u toj okupiranoj oblasti izjavio da je Srbini ostao pri tome - odmah bi bio optuèn za veleizdaju i sam bi se-bi izrekao smrtnu kaznu. Svi srpski spisi, ne samo kwige iz jav-nih biblioteka, ve} i kwige iz privatnih stanova, rekviriranisu i spaqeni. Najstroìje je zabraweno, ~ak i u privatnoj prepi-sci, da se pi{e srpski... Novoro|en~ad kr{tavaju bugarski popo-vi, samo bugarskim imenima... U osnovnim {kolama se predajesamo na bugarskom, a nastavu izvode u~iteqi i u~iteqice izBugarske... Sva u~iteqska i sve{teni~ka mesta, sva ~inovni~kamesta po op{tinama zauzeli su Bugari. Na celoj teritoriji kojusu okupirali Bugari nema nijednog jedinog srpskog u~iteqa ilisve{tenika: svi su internirani ili prosto pobijeni...

Jedan veliki broj Srba, koje ne stignu da pobiju u Srbiji, Bu-gari odvode u Malu Aziju. îtave porodice iz Isto~ne Srbi je,ène, deca, starci, silom se otrù od svojih ogwi{ta i vuku uMalu Aziju. I nije to nikako li~na ili individualna kazna... Ho-}e se pre svega da se iz ovog dela Srbije udaqe svi elementi spo-sobni da razviju nacionalnu snagu i da se ti elementi uni{te, dabi se zatim pri{lo pobugarivawu ostataka stanovni{tva... Mno-gobrojne srpske porodice deportirane u Malu Aziju pod uàs-

nim okolnostima, osu|ene su na smrt. Te su deportacije, u stvari,samo ubijawe Srba u masama".

Kad se sve to {to je napisano pro~ita ili ~uje sâmo za sebe,te{ko da bi se za Bugare na{la ijedna lepa re~. Znali su to isrpski socijaldemokrati, te su, za svaki slu~aj, svoj izve{taj obugarskim zlo~inima nad srpskim narodom u Toplici po~eligolemim pravdawima istih tih zlo~ina:

18 Ilija Petrovi}



“Pre no {to po~nemo da opisujemo stawe u bugarskom deluSrbije, smatramo za potrebno da konstatujemo jednu veoma va`nu~iwenicu, koja }e obradovati sve socijaliste uop{te, a socija-liste na Balkanu napose, a to je da treba praviti veoma jasnurazliku izme|u vladaju}ih krugova u Bugarskoj i bugarskog na-roda... Bugarski vojnik, a to }e re}i naoruàni bugarski narod,proizveo je na celokupno srpsko stanovni{tvo, svuda gde je do-{ao s wim u dodir, dobar utisak. Prvih dana invazije, kada jesvaki vojnik imao takore}i pravo nad ivotom svakog pokorenog

stanovnika, gde je wegovo diskreciono pravo bilo neograni~enoi wegova odgovornost gotovo nikakva, poloàj u oblastima poko-renim od strane bugarske vojske bio je mnogo boqi. Bilo je mnogovi{e reda i slobode nego docnije, kada se uspostavila okupa-ciona uprava i kada je »zvani~ni poredak« bio zaveden od straneupravqa~a... Prost bugarski vojnik imao je simpatija za srpskinarod, kome ga je vukla srodnost naroda, srodnost koja ih sjedi-wuje, i on je vrlo dobro razumevao uàsnu situaciju na{eg polo-àja. De{avalo se veoma ~esto da su ovi sinovi bugarskog narodaplakali... {to je Srbija upropa{}ena i duboko o~ajavali {tovide kako su Bugarska i Srbija ponovo... uvu~ene u bratoubila-~ki rat”.

Po logici srpskih socijalisti~kih vo|a, Tucovi}evih sled-benika, bugarske zlo~ine u Srbiji izveli su “bugarski uprav-qa~i”, iako je i wima samima jasno da, dok su ti upravqa~i bili uBugarskoj, bugarski vojnici, “a to }e re}i naoruàni bugarskinarod”, makar ponekad bili nazvani i “najmawe preporu~qivimslojem stanovni{tva”, okupirali su Srbiju (uz germansku i ugar-sku pomo}), razoruàli su srpski narod na po~etku okupaci je,omogu}ili su uspostavqawe bugarske uprave, izveli su progone iubistva srpskih u~iteqa i sve{tenika, deportovawe srpskogstanovni{tva u Malu Aziju, i razne druge oblike genocida.

Srpski socijalisti~ki lideri ne pori~u da je “ustanak umartu o.g. (1917) koji je izbio u Ju`noj Srbiji... dao bugarskimvlastima zgodnu priliku da pokaù svu svoju zversku svirepost”.Oni, istina, konstatuju da “bilo bi te{ko re}i ta~no kako jemogao izbiti ovaj ustanak”, ali se zato svojski trude da “naoru-

àni bugarski narod” predstave kao de~ji vrti} i da su za svekrivi srpski zaverenici koji su uspeli da umaknu bugarskoj vla-sti. “Van svake je sumwe da srpsko civilno stanovni{tvo nije utome (ustanku) imalo ikakva udela. Ceo taj ustanak organizovan

je i izvr{en od strane vojnika i komita srpskih, koji su uspeli daumaknu vlastima. Te su zavereni~ke elemente vrlo verovatno po-dràvali bugarski i austrougarski dezerteri nezadovoqni svo-




jim poloàjem... Kako je srpsko stanovni{tvo bilo razoruànood strane vlasti jo{ na po~etku okupacije, nije imalo mogu}no-sti da se protivi ustanicima i da im se odupre. Ono je moralo,volens nolens, da im daje hranu, stan i da im posluì i u drugimprilikama. Po sebi se razume da su bugarske i austrougarske vla-sti te postupke tuma~ili kao neposredno u~e{}e u ustanku, te suove jadne qude kaznili smr}u... Oko 20.000 Srba ubijeno je podtim izgovorom, od kojih je najvi{e 3.000 zbiqa u~estvovalo u us-tanku. Svi ostali pripadali su nevinom civilnom stanovni-

{tvu... Hiqade èna i dece internirani su, a drugi pobacani uzatvore. Trideset i {est sela oko Leskovca potpuno je istrebqe-no... Odvedeno je gotovo sve mu{ko stanovni{tvo varo{i Ni{a,oko 4.000 qudi... Jedan policijski ~inovnik iz okoline Ni{ahvalio se docnije da je on zaklao vi{e od 300 Srba. »U po~etku jebilo dosta te{ko, moralo se uvek vi{e puta bosti noèm, alikad sam se izve`bao, operacija je i{la ne moè lep{e biti: jedanudarac i ~ovek je ubijen«... Varvarstvo bugarskih vladaju}ihkrugova prelazi zbiqa sve granice”, zakqu~uju vo|e srpskih so-ci jalista, izbegavaju}i da u te “krugove” strpaju i vojnike, ipolicajce, i sve one koji su u~estvovali u internirawu, u zatva-rawu, u bodewu noèm, u streqawima, u istrebqewima. Nolensvolens, taj “bugarski vladaju}i krug” u svemu se mora izjedna~itisa bugarskim vojnikom, odnosno “naoruànim bugarskim naro-dom”, odnosno “najmawe preporu~qivim slojem stanovni{tva”{to je srpskim socijalistima i wihovim naslednicima u Komu-nisti~koj partiji Jugoslavije i, kasnije, u Savezu KomunistaJugoslavije, morao biti jak izgovor da se o Topli~kom ustankupi{e {to mawe, ili, jo{ boqe, da se o wemu }uti. A ako se ve}moralo pisati, obrazac za pisawe dali su “pobedni~ki soci jali-sti” u drugoj Jugoslaviji: ustanak jesu digle “{iroke mase tihkra jeva”, ali su na wegovom ~elu stajali “buròaski nacionali-sti~ki elementi, povezani sa Pa{i}evom vladom”.

Isto tako, pomiwawem samo Pa{i}evog imena, a pre}utki-vawem svih ostalih “buròaskih nacionalisti~kih elemenata”,sugerisano je svima onima koji bi se mo`da upustili u druk~ijerazmi{qawe o Topli~kom ustanku i wegovim stare{inama, da

tako ne{to ne bi bilo uputno. I, zbog toga, moglo se desiti dase}awe na najve}i broj ustani~kih vo|a, naro~ito ~etovo|a, sko-ro potpuno izbledi.

U vremenu kad je uticaj socijalisti~ke misli vidno oslabio,i kad se, kako smo videli, pojavilo celih tridesetak stru~nih inau~nih priloga o Topli~kom ustanku, pred ~itaoce izlazi ikwiga Dobrosava Ili}a Topli~ki ustanak 1917. i wegove stare-

20 Ilija Petrovi}



{ine. Mo`da je wen naslov mogao biti i kra}i, na primer Sta- re{ine Topli~kog ustanka, ili kako druk~ije, ali to i nijemnogo bitno. Va`no je da se u woj, pred nama, po{to je Ili} ulo-ìo ogroman napor da sredi raspoloìve podatke o ustani~kimvo|ama, pored {estorice vojvoda (na 138 strana), pojavilo tri-deset sedam stare{ina “na zna~ajnim du`nostima u ustanku” (nadvadeset jednoj strani) i sto trinaest ~etovo|a (na sedamnaeststrana). Prate}i wihovo delovawe kroz duè ili kra}e prigo-dne zapise, ponekad i u dva-tri reda, mi }emo o samom ustanku

saznati mnogo vi{e no {to nam nudi uvodni tekst pod naslovomTopli~ki ustanak - Narodna buna; naro~ito se to odnosi na ì-votopise {estorice vojvoda.

Ovde moramo napomenuti da je odnos srpske istorijske naukei vladaju}ih politi~kih elita tokom posledwih osamdesetakgodina prema Topli~kom ustanku doprineo da ~ak i potomci na j-ve}eg dela ovih zaslu`nika zaborave na svoje pretke. Kaèmo toponajvi{e zbog ~iwenice da je samo za petnaestak pomenutih li-ca upam}ena godina ro|ewa, a tek za ne{to vi{e wih i godinasmrti. Za mnoge se ne zna ni wihovo poreklo, niti wihova sudbi-na. Mada se moè pretpostaviti da je i najblià rodbina nekihod pomiwanih stare{ina nestala tokom bugarskih pogroma, zbog~ega se i prekinulo se}awe na wih, sve to trebalo bi prihvatitikao upozorewe qudima od pera, i kao podsetnik istovremeno, da,dok pi{u o aktuelnim doga|awima, pi{u i o wihovim u~esni-cima; nema doga|aja bez u~esnika u wima, onih koji su mawe ilivi{e uo~qivo uticali na sam doga|aj.

U na{im uslovima, u vremenima dok smo i mi trpeli uticajvladaju}ih ideologija, ili mo`da uìvali u wima, i ono {to smoo nekoj od tih li~nosti nau~ili i zapamtili mora se staviti podsumwu i podvr}i ozbiqnoj kritici. Po prirodi stvari, ova senapomena moè odnositi i na neke od redova u Ili}evoj kwizi;mislim najpre na pripovest o ìvotu Koste Milovanovi}a Pe-}anca.

Makar koliko tekst o Pe}ancu bio iscrpan, od wegovog ro-|ewa pa do nasilne smrti, na punih 67 strana, ~ini se da vreme odTopli~kog ustanka do na{ih dana nije dovoqna vremenska dis-

tanca da bi se mogao doneti nepristrasan sud o wemu. Razlog jedosta jednostavan: mi smo istoriju ipak u~ili iz jedne kwige. Danije tako, i da smo na vreme mogli ~itati kwige srpskih istori-~ara iz rasejawa, mogli bismo saznati da je Vojvoda Pe}anac bioprotiv preurawenog ustanka u Srbiji 1941. godine, isto kao {to

je to bio i pretposledwe ratne godine u Velikom ratu. “VojvodaPe}anac kazao je... da je ve} jednom i on... sa svojim ~etnicima




dizao jedan preuraweni ustanak za vreme okupacije u Prvom svet-skom ratu, pa je ta akcija ko{tala srpski narod 40.000 `rtava inebrojenog narodnog dobra; to je bilo 1917 godine kada su ga save-znici sa Solunskog fronta spustili avionom u Toplicu, iako suse u woj tada nalazile brojne nema~ke i bugarske okupacione tru-pe. Pe}anac je jo{ podvukao, da je u odnosu na okupatora i wegovesnage sada jo{ mnogo gora i teà situacija u pogledu dizawaoruànog ustanka, pa zato smatra da je ubita~no za srpski narodono {to rade pukovnik Mihailovi} i komunisti na ~elu sa Ti-

tom. Naro~ito je naglasio, da je Topli~ki ustanak wemu doneo o-gromno iskustvo i zato smatra, da mu du`nost i nacionalno rodo-qubqe nalaù, da pomogne |enerala Milana Nedi}a i wegovenacionalne odrede u borbi protivu komunista kako bi ovi bili{to pre uni{teni. Stoga je Vojvoda Pe}anac... dao svoj prista-nak |eneralu Nedi}u, da }e sa svojim ~etnicima svesrdno pomo}iborbu pravih srpskih rodoquba da se ugu{i komunisti~ka revo-lucija u Srbiji”(6).

Danas, nama je te{ko prihvatiti mi{qewe da je jo{ 1941.godine trebalo ugu{iti komunisti~ku revoluciju u Srbiji, istokao {to se mnogima ~ini neprihvatqivim shvatawe da se najno-vija zbivawa u Srbiji smatraju, da li naivno da li zlonamerno,kona~nim porazom komunisti~ke teorije i prakse na srpskomtlu; ovo posledwe naro~ito zbog toga {to su takvu parolu “izba-cili” oni koji su ve} jednom, pre desetak godina, uklawani kao“ekstremni komunisti”, da bi danas istr~ali na politi~ku po-zornicu kao “demokrate zapadnog tipa”.

Moramo priznati da smo svih ovih godina bili no{eni logi-kom da “onaj ko nije s nama, taj je protiv nas”, i da zbog toga nismoni primetili, na primer, da ~etnici Koste Pe}anca nisu biliisto {to i ~etnici Draè Mihailovi}a. “U svome povla~ewu naputu ka Bosni, oktobra 1944. godine, jo{ dok su bili na tlu Sr-bije, ~etnici su ubili Vojvodu Kostu Pe}anca, koji se sa svojimli~nim ~etni~kim odredom, brojno vrlo malim, bio prikqu~io~etnicima |enerala Mihailovi}a. Nesretni Pe}anac je vero-vao, da }e mu u tim tragi~nim danima po narod Draìni ~etnicidozvoliti da bar zajedno s wima podeli te{ke neda}e povla~ewa.

Me|utim, grdno se prevario. Wegove ~etnike su razoruàli, awega, Kostu Pe}anca, Vojvodu i starog ~etni~kog borca, pred ko-

jim su, negda, spu{tane savezni~ke zastave u znak pozdrava i dubo-kog po{tovawa, ubili su bez suda i presude”(7).

Tih dana oti{ao je iz Beograda i Dimitrije Qoti}, koman-dant srpskih dobrovoqa~kih jedinica(8). Pomiwem wega samo dabih pokazao koliko su socijalisti~ki odgojeni Srbi neuteme-

22 Ilija Petrovi}



qeno mislili o ideolo{kim protivnicima u Srbiji za vremeDrugog svetskog rata. U hrvatskoj Op}oj enciklopediji, na primer,Qoti} je zastupao “fa{isti~ke ideje korporativne dràve”, a“wegove prista{e (qoti}evci) odigrali su petokolona{ku ulo-gu u godinama koje su prethodile napadu na Jugoslaviju, 6. aprila1941. godine. Po okupaciji zemqe, Qoti} otvoreno sura|uje sNi jemcima te organizira posebne oruàne formacije za borbuprotiv NOP”(9).

Na drugoj strani, vladika Nikolaj Velimirovi}, onaj ~ijem

se Srpstvu ne stavqaju zamerke i ~ija se filosofska misao citi-ra na raznim stranama, okarakterisao je Qoti}a ne{to druk~ije:

“Dimitrije Qoti} bio je dràvnik, u~iteq i hri{}anin.On nije bio samo dràvnik, on je bio hri{}anski dràvnik. Zaposledwih sto pedeset godina, mi smo imali velikih politi~a-ra, velikih qudi kao {to su Gara{anin, Jovan Risti} i NikolaPa{i}, ali to su qudi bili veliki za svoje vreme, i u granicamaSrbije, dok je Dimitrije Qoti} za{ao u velike krugove svetskepolitike. To je bio politi~ar sa krstom... On je bio u~iteq koji

je najpre u~io delima, pa tek onda re~ima, upu}ivao je, i sam jebio primer. Ni{ta nije bilo da je govorio, a da nije delom o-stvario. O, da su takvi bili svi na{i u~iteqi! Hristos je rekao:»Treba raditi pa u~iti, a ne samo u~iti«. Ko je poznavao toga ~o-veka, morao ga je voleti. On je bio ideolog, svetski, {iroke ruke,lav u hrabrosti a jagwe u krotosti... On je bio veliki ~ovek. Ono{to je posadio, uhvatilo je duboka korena. I sve {to je uradio,mirisa}e”(10).

Ovaj posledwi primer moè nam posluìti samo kao poukada pri ocewivawu pojedinih li~nosti treba pro~itati i kwigekoje se ne uklapaju u na{u idejnu sferu.

I, na samom kraju, bez neposredne veze sa kwigom o kojoj go-vorimo, isti~em da su svi u~esnici Topli~kog ustanka bili do-brovoqci; bez obzira na to da li se oni zovu ustanici, ~etnici,komite (ali ne na bugarskom jeziku, kako nam to sugeri{e Ili}),ili kako drugo, wima se ne moè odre}i dobrovoqa~ki status.Naàlost, iako ih je bilo 13-15.000, wih u dràvnim, vojnim,istorijskim i drugim statistikama nigde nema. O dobrovoqcima

iz Topli~kog ustanka ne }aska se ni na sedeqkama Udruèwa rat-nih dobrovoqaca 1912-1918, wihovih potomaka i po{tovalaca izBeograda; ono za ove srpske dobrovoqce ne eli ni da zna. Pomi-wu ih samo Dobrosav Turovi} u saop{tewu na jednom nau~nomskupu o srpskim dobrovoqcima, odrànom u Kikindi aprila1996. godine(11), i moja malenkost, u kwizi Vernici Otaxbine(12),u cifri “oko 13.100".




Napomene 1. Istorijski arhiv Komunisti~ke partije Jugoslavije, Tom III So-

ci jalisti~ki pokret u Srbiji 1900-1919, Beograd 1950, 337.2. Dobrosav Q. Ili}, Topli~ki ustanak 1917. i wegove sta re{ine,

Novi Sad 2000, 57.3. Milivoje Perovi}, Ustanak na jugu Srbije 1917 , Beograd 1954, 206.4. Bor. M. Karapanxi}, Gra|anski rat u Srbiji (1941-1945), Kliv -

land, Ohajo, Sjediwene Ameri~ke Dràve 1958, 46. i 104.5. Kao pod 1, 302-309.6. Kao pod 4, 104.

7. Isto, 385.8. Isto, 387.9. Op}a enciklopedija, knjiga 4, Zagreb 1968, 150-151.10. Kao pod 4, 435-436.11. Dobrosav Turovi}, Jablani~ki dobrovoqci u Topli~kom ustan-

ku, Zbornik radova “Dobrovoqci u ratovima Srba i Crnogoraca”, Beo-grad 1996, 237-258.

12. Ilija Petrovi}, Vernici Otaxbine - Srpski dobrovoqci izprekomorskih zemaqa 1912-1918, Novi Sad 1998, 285.

***Izgovoreno 11. januara 2001. godine, u Muzeju Vojvodine u NovomSadu, na predstavqawu kwige Dobrosava Q. Ili}a Top li~ki ustanak1917. i wegove stare{ine, Novi Sad 2000. Na osnovu ovoga teksta prire-|en je i (neobjavqeni) prikaz Ili}eve kwige (pod naslovom “Ideolo-{ke naslage” na Topli~kom ustanku) za novosadski Dnevnik.

24 Ilija Petrovi}



Srpska kolevka na GolgotiSava Radulovi}, Golgota rodne grude, Novi Sad 2002

Bila o kwizi ili povodom kwige, na{a ve~era{wa pri~ati~e se svih nas mnogo vi{e no {to to, ovog trenutka, moè dopre-ti do na{e uspavane savesti. A ako ba{ ho}emo da takvu sopstve-nu savest opravdamo, moè nam posluìti kao zlehuda uteha da susa istom takvom save{}u proìvele ivot barem dve ili tri ge-neracije na{ih prethodnika. Ipak, ne bismo smeli opravdavatione koji su svojim ne~iwewem dopustili da pro|u ideje i postup-ci onih koji su dobro znali o ~emu se radi i sa kojim ciqem; u pr-voj grupi nalaze se mahom nau~nici potekli iz srpskog naroda a{kolovani na strani ili na {kolskim programima utemeqenimna zatirawu Srpstva, dok drugu grupu sa~iwavaju oni ko ji su sebe,i onda i danas, rado nazivali “izabranim predstavnicima naro-da”, sa mandatom da odlu~uju o “idejnoj orijentaciji” istog tog na-roda i o wegovoj stvarnoj sudbini. Me|u ovima drugim, van svakesumwe, najznamenitiji su tvorci i “primewiva~i” doma}eg “nau~- nog socijalizma”, po~ev od Svetozara Markovi}a, preko Dimi-tri ja Tucovi}a i Josipa Broza, do wihovih epigona u vrhu da-na{wih brojnih politi~kih stranaka sa demokratskim, soci jal-demokratskim, demohri{}anskim i raznim drugim liberalnim i

kojekakvim alternativnim obele`jima, u svakom slu~aju anacio-nalnim ili antisrpskim, vrlo bliskim totalitarizmu novog svet-skog poretka i pod wegovom neposrednom za{titom.

Da ne bih premnogo {irio pri~u, jer mi se ve~eras ipak vr-timo oko srpske kolevke, ovde }u se baviti samo Dimitrijem Tu-covi}em i wegovim stvarnim doprinosom upravo navr{enoj sto-godi{woj zastra{uju}oj ekspanziji arbana{kog ìvqa po Sta-roj Srbiji, ili Pravoj Srbiji, danas poznatoj kao Kosovo i Me-tohi ja, ili, za one koji svoju srpsku pripadnost olako zapu{tajuza ra~un takozvane zapadne demokratije, samo kao Kosovo.

Tucovi}evo zanimawe za arbana{ko pitawe do{lo je naro-~ito do izraàja u vreme kada su se srpski odnosi s Austrougar-skom na{li u }orsokaku i kada se tek oslobo|ena Srbija, nepo-sredno posle Drugog balkanskog rata, suo~ila s arbana{kom po-bunom; prvo pitawe bilo je nameweno srpskoj diplomatiji, a dru-gim su se, sa promenqivim uspehom, ve} bavili srpska vojska iDimitrije Tucovi}.

Istorijskoj nauci poznato je da kad su u Pravoj Srbiji uspo-stavile svoju vlast, “nisu ni Srbija ni Crna Gora prema arbana-{kom stanovni{tvu primewivale nikakve represalije. Samo ta-mo, gde je izazivan nered i pobune morao je biti uveden red. Up-



ravo samo na izazivawa sa arbana{ke strane dolazile su mere,ko je se u takvim prilikama svagde primewuju. Vlasti su èlelemir i nastojale na tome da se stanovni{tvo ukqu~i u redovan i-vot i rad”. Tucovi}ev posao, kako sam kaè u predgovoru za svojustudiju Srbija i Arbanija, bio je “vi{e iz prakti~nih potrebanego iz teoriskoga interesa”. Van svake sumwe, prakti~ne potre-be nastale su posle kongresa Socijalisti~ke internacionale uBazelu, kada je balkanskim socijalistima naloèno da prokla-muju “bratstvo svih balkanskih naroda, ra~unaju}i tu Albance,

Turke i Rumune”. Rumuni tada nisu bili interesantni socijali-stima; Turci su upravo bili potisnuti sa najve}eg dela Balkan-skog poluostrva i nije ih u takvim uslovima bilo zgodno brani-ti; Internacionalin doma}i zadatak odnosio se iskqu~ivo naArbaniju, po{to su, kako Tucovi} tvrdi, “zavo jeva~kom politi-kom srpske vlade prema arbanaskom narodu stvoreni na zapadnojgranici Srbije takvi odnosi da se u skoroj budu}nosti mir i re-dovno stawe te{ko mogu o~ekivati”.

Tucovi} ne govori da su pobede Srbije i Crne Gore u balkan-skim ratovima osujetile planove “o stvarawu jedne arbana{kedràve izvan uèga arbana{kog etni~koga prostora”, niti po-miwe da su Srbi tada “povratili svoje istorijsko tlo na kome senalaze najve}i i najzna~ajniji istorijski i versko-kulturni spo-menici za koje je vezano najslavnije doba srpske istorije”.

Nije Tucovi} pomiwao da Srbija i Crna Gora “nisu mogle`rtvovati svoje istorijsko tlo (da bi Austro-Ugarska i Italijamogle stvoriti svoju Veliku Arbaniju”) i da su, kao pobednice,traìle i istorijske i strategijske granice i ukidawe me|usob-ne granice. Iznose}i takve zahteve pred Londonsku konferenci-

ju, Srbi su istakli da se ne protive organizovawu Arbanije kaoautonomne zemqe, iako su “pobede srpske vojske i fakti~ko osva-

jawe arbana{ke teritorije davale legitimnu osnovu” da posed-nutu zemqu zadrè za sebe. Me|utim, oni su, smatraju}i da na pr-vom mestu moraju stajati “istorijski, etni~ki i kulturni ra-zlozi”, dali i svoje dodatne argumente: “... Od polovine XIV vekapa do kraja XVII veka bila je ta zemqa tako ~ista srpska i kul-tivisana, da su Srbi namestili svoju Patrijar{iju u Pe}i... Bli-

zu Pe}i nalazi se srpski manastir De~ani, najznamenitiji spo-menik srpske arhitekture i srpske pobo`nosti iz XIV veka.Prosto se ne moè zamisliti da bi sedi{te srpske Patrijar{ijei da bi se veli~anstveni De~ani podizali u jednome kraju, u komene bi srpski narod bio u ve}ini. Onaj kraj u kome su Pe}, \ako-vica i De~ani, to je najsvetija zemqa za srpski narod me|u svimwegovim zemqama. Ne moè se zamisliti nikakva crnogorska ili

26 Ilija Petrovi}



srbi janska vlada, koja bi bila u stawu da tu zemqu ustupi biloArnautima, bilo ma kome drugome; najmawe bi to danas bilo mo-gu}e, po{to je srbijanska i crnogorska vojska u krvavoj borbi o-tela od Turaka i Arnauta tu svoju zemqu... Ali i tu kao i u os-talim srpskim zemqama severno od Ohrida i u okolini Belog iujediwenog Drima Arnauti su skora{wa kolonizacija, upravoinvazija”.

Ako ve} sve to zanemaruje, onda je sasvim razumqivo {to Tu-covi} ne}e pisati ni o tragi~noj ~iwenici da “ratovi Srbije i

Crne Gore sa Turskom (sedamdesetih godina 19. veka) ne samo danisu doneli oslobo|ewe srpskoga naroda nego su na celom pro-storu gde su Srbi i Arbanasi bili izme{ani, jo{ vi{e zatrova-li i pogor{ali odnose izme|u wih. Kada su srpski dobrovoqci...»doprli do Gra~anice na Kosovu i tamo se pri~estili«, povero-valo se u to da je nastalo vreme oslobo|ewa srpskoga naroda... Nesamo da, ovaj put, nije do{lo do oslobo|ewa srpskoga naroda,nego se stawe na celome prostoru, na kome su bili izme{ani Sr-bi i Arbanasi jo{ vi{e pogor{alo. Jo{ uo~i Berlinskoga kon-gresa bila je, pod raznim uticajima, poja~ana antisrpska atmos-fera da bi, posle osnivawa Arbana{ke lige, postala jo{ zatro-vanija”.

Godine 1902, srpski poslanik u Carigradu izve{tavao je dasu “ostali... neizmeweni odno{aji, do kojih je dovela politika,zasnovana na povla|ivawu Arbanasima, a u wima je upravo korenzla koje ne dopu{ta da se u Staroj Srbi ji uspostave jednom red imir bar onakvi kakvi su u drugim stranama eevropske Turske...Neobuzdanost Arbanasa raste sve vi{e, te se do{lo do stawa ko-

je pretstavqa anarhiju u najopasnijem smislu te re~i. Potpunosigurni da im vlast ne moè ni{ta, Arnauti ne prezaju ni od kak-voga zuluma, koji su svakim danom sve uàsniji i raznovrsniji, te

je zbog wih stawe u Staroj Srbiji postalo za Srbe nesnosno doneizdr`qivosti. Nisu im vi{e za{ti}eni ni imawe ni ~ast niìvot: imawa se grabe i pqa~kaju; ~ast se kaqa silovawima enai devojaka, a ìvot se gubi sad ne vi{e samo za to da se zadovoqiprohtev kakvog osionog zulum}ara arbana{koga, nego po planukoji kao da nije bez uticaja pretstavnika vlasti, {to se vidi i po

smeru koji je jasan do o~iglednosti. Pa i nekada hvaqena tole-rancija turska prema crkvi sasvim se izgubila, jer su u posledwevreme gotovo obi~ne pojave pqa~kawa crkava i manastira”. Razu-larenost i samovoqa arbana{kog ìvqa ostali su osnovna itrajna obele`ja ovoga vremena u Pravoj Srbiji, a ubila~ko ras-poloèwe prema Srbima i pohlepa na austro-ugarsko i italijan-sko podmi}ivawe doveli su do toga da je “za skoro tri i po de-




cenije, od Berlinskoga kongresa pa do prvoga Balkanskoga rata,nastalo... nemilosrdno satirawe Srba i teror nad wima tako dasu mnogi morali da beè i napu{taju svoju staru postojbinu”.»Iseqavawa u Srbiju zbog ovih zuluma su neobi~no ~esta. Imaskoro celih oblasti u Srbiji koje su naseqene Kosovcima i Pe-}ancima. Ra~una se da je u vreme od prvoga srpsko-turskoga rata1876. do 1912. iselilo u Srbiju preko 400.000 Starosrbijanaca«,(od ~ega) samo iz Kosovskoga vilajeta oko 150.000 Srba".

Progon srpskog stanovni{tva iz Prave Srbije bio je u Aust-

rougarskoj tuma~en sa posebnim zadovoqstvom, s tim {to je u javnosti predstavqan kao “srpska zverstva”. Ruski vojni izasla-nik pri srpskoj vladi pukovnik Vladimir @. Artamonov izve-{tavao je o tome svoj General{tab: “Antibeogradska histerija uAustro-Ugarskoj poprima homerovske razmere. Sve tamo{we no-vine samo pi{u o »srpskim zverstvima«, iskopanim o~ima zarob-qenika, mu~enim »mirnim Turcima« i silovanim Albankama.Krajwe nedobronamren ton tekstova dopuwavaju karikature nakojima su ruke srpskih vojnika i oficira u krvi, u najmawu ruku,do lakata. Javno mwewe se neprekidno poziva na »uni{tewe raz-bojni~kog gnezda na obali Dunava«. U nekim oblastima Austro--Ugarske ve} je po~ela tajna mobilizacija rezervista i podofi-cira koji su sluìli u »alpskim jedinicama«. Od wih nameravajuda formiraju odrede dobrovoqaca koji bi bili poslani u Alba-niju”.

Nasuprot svemu tome, Tucovi} }e se u svom udvori{tvu In-ternacionali ~vrsto dràti teze da je arbana{ka pobuna s jese-ni 1913. godine, “zbog koje je Srbija morala ponovo mobilisatiblizu tri divizije, klasi~an primer kako se kolonijalni ratoviizazivaju. Okupacija srpske vojske prostirala se sa istoka do nasame kapije klisura i klanaca. Ona je rastavila ora~a od wive,stoku od pa{e, stada od poji{ta, selo od vodenice, kupca i pro-davca od pijace, okolinu od varo{i, a ~itava planinska naseqaod svoga privrednoga centra i ìtnice za ishranu... Pri tojpobuni... vlada g. Pa{i}a (odbila je) arbanasko stanovni{tvo odsebe istim onim sredstvima kojima se mogla najboqe posluìtida mu poloàj olak{a i da ga sebi privu~e... I kad je buna izbila,

vlada je... izjavila da }e Arbanasi biti »primerno ka`weni«,buròaska {tampa je traìla istrebqewe bez milosti, a vojska

je izvr{ivala. Arbanaska sela, iz kojih su qudi blagovremenoizbegli, behu pretvorena u zgari{ta. To behu u isto vreme var-varski krematori jumi u kojima je sagorelo stotinama ìvih è-na i dece. I dokle su ustanici zarobqene srpske oficire i voj-nike razoruàvali i pu{tali, dotle srpska soldateska nije {te-

28 Ilija Petrovi}



dela ni wihovu decu, ène i bolesne. Verna slika tih varvar-stava iznesena je u dopisima iz Arbanije u Radni~kim novinama,u ~lancima Krvna osveta soldateske i Crnogorski bes”.

Te{ko je zamisliti da bi negde, nekad i neko mogao o svojojzemqi i o sopstvenom narodu pisati toliko ru`no kao {to je to~inio Tucovi}. No, ako je to bilo u interesu “me|unarodnog pro-letarijata” i “revolucije”, ako je time ispuwavan “zavet” Komu-nisti~kom manifestu i wegovim tvorcima, onda se logi~nimmoè smatrati wegov stav da “napu{tawe na~ela zajednice bal-

kanskih naroda jo{ pri sklapawu ugovora o zajedni~koj akcijiprotiv Turske oteralo nas je da se prebijemo i uzaman satiremona vratolomnoj Arbaniji, a isterani iz we odba~eni smo na Bre-galnicu da se varvarski i suludo koqemo sa bra}om Bugarima”.

I, da ne bi bilo zabune, arbana{ka pobuna nije se dogodila uArbaniji, kako nam to sugeri{e Tucovi}, ve} na Srpskoj Zemqi,u Pravoj Srbiji, po Kosovu i Metohiji, u kraju koji je tokomPrvog balkanskog rata oslobo|en od turske okupacije; u krajukoji Tucovi} naziva Arbanijom i u koji, veli, Srbija “nije u{lakao brat... nego kao osvaja~”, ne “kao politi~ar ve} kao grub sol-dat”. Ili, kao {to to Tucovi}u pomaè Tri{a Kaclerovi}, gu-{ewe arbana{ke pobune moè se nazvati “jednim od najneugod-nijih i najodvratnijih momenata u celoj politici srpske vlade,koliko sramnom, toliko i osvaja~kom politikom”.

Samo se mawi deo ovog Tucovi}evog spisa ti~e odnosa Srbi- je prema Arbani ji; u najve}em delu on se bavi ivotom Arbanasa,wihovom postojbinom, prostirawem, plemenskom organizaci jom,krvnom osvetom, ekonomskim prilikama, karakterom, duhovnimìvotom, autonomijom, plemenskim odnosima, itali janskim i aus-trijskim odnosima prema Arbaniji i borbama oko Jadranskog mo-ra. Budu}i da je tekst pisan ciqno, moè se u wemu pro~itati i dasu Arbanasi, traè}i izlaza iz svoje teskobe, odlazili tamo “gdepriroda pruà vi{e sredstava za ìvot, ka plodnim kotlinamaStare Srbije i Makedonije”. On je namerno prevideo da su Arba-nasi u taj srpski etni~ki prostor u{li tek po{to je on, krajem 17.veka, tokom rata izme|u Austrije i Turske, u pokretu nazvanomVelika seoba Srba, bio ispra`wen pod uticajem vojne sile. Iz

Tucovi}evog pripovedawa proisti~e da se “o tom prodirawu Arba-nasa na istok u nas... mnogo pisalo, jer se jako ticalo srpskoga na-seqa u severozapadnim oblastima Turske”. Mada on ovu staru Srp-sku Zemqu naziva Turskom, iako mu je moralo biti poznato da setamo radilo o turskoj okupaciji, arbana{ko “prodirawe na istok”za wega je “glavno sredstvo kojim {ovinisti~ka {tampa izazivakod srpskoga naroda mr`wu prema »divqim« Arnautima”.




Veliku seobu pod Arsenijem ârnojevi}em i prodor Arna-uta u Ju`nu i Pravu Srbiju on }e tako|e dovesti u vezu, ali samozato da bi postavio otrovno pitawe “odakle su Srbi po StarojVojvodini i ko ih je i zbog ~ega preveo” i da bi na taj na~in “po-ni{tio” srpski karakter Vojvodine Srpske pod ugarskom okupa-ci jom i wenu srpsku izvornost. Iako je mogao znati da su srpskiistori~ari pisali o Srbima kao autohtonom, starosedela~komstanovni{tvu na Balkanu, on je povla~ewe Srba pred Arnautimaizjedna~io sa nekim navodnim potiskivawem “starosedelaca ovih

zemaqa” koje su izvela “slovenska plemena”.âk i kad Metohiju i Kosovo nazove Turskom, Tucovi}u ni-

{ta ne smeta da Prizren, \akovicu, Pe} i Pri{tinu proglasi“glavnim mestima Severne Arbanije”. Pa kad se uo~i Berlin-skog kongresa, kaè on, Arbanasi na|u “izme|u ~eki}a i nakov-wa, izme|u Turske protiv ~ijeg jarma su se borili i balkanskihdràvica ko je su im nosile nov jaram”, Tucovi} se trudi da po-srami “nezahvalne Srbe” zbog toga {to 1913. godine “Srbija zlo-stavqa i progoni arbanasko naseqe iz ~etiri zadobivena okruga,(a) Crna Gora nadire sa severa u srce severnoarbanskih plemena”.

Nigde Tucovi} ne govori o arnautskim napadima na Srbe.No, kad kaè da su “po povla~ewu srpskih trupa (s arbana{kogprimorja, 1913. godine) nastale u Sredwoj Arbaniji velike me|u-sobne borbe”, on, odbijaju}i da uz wih stavi obele`ja “plemenskei religiozne netrpeqivosti”, zadovoqava se kratkim saop{te-wem da “svojom zavojeva~kom politikom Srbija, Gr~ka i Crna Go-ra nisu uspele da Arbaniju podele, ali su uspele da je smawe i o-~erupaju”. Kad su u pitawu Srbija i Crna Gora, ne moè biti damisli na drugo “~erupawe” osim onoga koje se ti~e oslobo|ewaPrave Srbije, odnosno Kosova i Metohije; on te krajeve upornonaziva Arbanijom!

U svojoj “idejnoj netrpeqivosti” prema sopstvenom narodu,koja vrlo ~esto prerasta u mr`wu, i sa velikim olak{awem za-vr{avaju}i svoj spis, Dimitrije Tucovi} }e zapisati da je “bez-grani~no neprijateqstvo arbanaskoga naroda prema Srbiji (..)prvi pozitivan rezultat arbanaske politike srpske vlade”. Ka-ko }e se stvari daqe odvijati Tucovi} ne zna; po{to “porazom os-

vaja~ke politike nije zavr{en lanac opasnosti i `rtava po slo-bodu srpskoga naroda i budu}nost Srbije”, u Srbiji bi trebalo dase shvati, i on to svesrdno preporu~uje, “da je borba koju danasarbanasko pleme vodi prirodna, neizbe`na istoriska borba za

jedan druk~iji politi~ki ìvot nego {to ga je imala pod Tur-skom i druk~iji nego {to mu ga name}u wegovi svirepi susedi,Srbija, Gr~ka i Crna Gora”. Srbija na prvom mestu, na ~iji bi

30 Ilija Petrovi}



ra~un Arbanasi trebalo da ostvare “jedan druk~iji politi~kiìvot” no {to su ga imali pod Turcima.

Ovim svojim spisom, u Brozovo vreme smatranim ako ne sve-tim pismom, a ono jevan|eqem po Dimitriju, moèmo to slobod-no re}i, postavqeni su teorijski osnovi za sve ono {to se de{a-valo narednih osamdeset pet godina, sve do dana{wih dana; na Tu-covi}evim ciqnim laìma zasnivala se politika koja je PravuSrbiju ostavila bez Srba, a sve koji misle i di{u srpski, bez svo-

je kolevke.

Posle svega, i bilo kako bilo, Tucovi} je u ne~emu ipak biou pravu:

“Bezgrani~no neprijateqstvo arbanaskog naroda prema Sr-bi ji” nije “izum” srpskih nacionalista; i

Arbana{kom pobunom iz 1913. godine “nije zavr{en lanacopasnosti i `rtava po slobodu srpskog naroda i budu}nost Sr-bije”.

Da je bilo druk~ije, Sava Radulovi} i wegovi zavi~ajci danasbi slobodno hodili po Pravoj Srbiji, kolevci svojoj i svih pra-vih Srba, a ne bi se, najve}i deo wih, potucao po “kolektivnim sme-{tajima” nezainteresovanih sunarodnika, s izgledom da jo{ jed-nom budu prognanici sa onih preostalih delova Srpske Zemqe ko-

ju Tucovi}evi istomi{qenici na raznim stranama, naro~ito natakozvanom demokratskom, odnosno totalitarnom Zapadu, zvani-~no nazivaju “Velikom Srbijom”.

U nedostatku jedne srpske politike o ponovnom i, mo`da, ko-na~nom osloba|awu Prave Srbije, doda}emo i re~enicu-dve iz re-cenzije Milorada Predo jevi}a za ovu Radulovi}evu kwigu:

“Ovaj nepretenciozni spis, koji je Sava Radulovi} imenovaokao Golgotu rodne grude, u stvari jeste autenti~ni opis wegoveli~ne golgote: pogroma koji su on, wegova blià i {ira porodi-ca, ro|aci i kom{ije, doìveli pod naletom albanskog nacio-nalizma u Drugom svetskom ratu, a koji, u novom obliku, na ovomprostoru i daqe traje. Pre svega, kao dokument, kao verodostojnosvedo~anstvo, ovaj spis zasluùje pa`wu” svih koji su zabrinutiza sudbinu svog naroda i, u vezi s tim, i svoju.

***Izgovoreno u Muzeju Vojvodine u Novom Sadu na predstavqawuRadulovi}eve pesni~ke zbirke, 2002. godine.




Kosta Pe}anac i Draà Mihailovi} uporedo

Ideolo{ke naslage po srpskom bi}u. Prema tuma~ewu Vojneenciklopedije (Beograd 1971, drugo izdawe, kwiga 2, strana 261),~etni~ki odredi “bili su za vreme narodnooslobodila~kog rata1941-45, kontrarevolucionarne i kolaboracionisti~ke oruànesnage na koje se oslawala vlada Kraqevine Jugoslavije u izbegli-{tvu u naporima da obezbedi ob novu starog dru{tveno-politi~- kog sistema u Jugoslaviji”. Zanemari li se na ~asak “ideolo{ka

zaboravnost” da se ~etnici nisu zalagali za “obnovu starog dru-{tveno-politi~kog sistema u Jugoslaviji”, ve} za o~uvawe dràv-nih obele`ja Kraqevine Jugoslavije, {to zna~i i wenog dru{t-veno-politi~kog sistema, ne sme se prevideti sasvim uzgredno pri-znawe citiranog tuma~a da je na wihovo stvarawe i orijentaciju“znatno uticala i stvarnost u okupiranoj zemqi”. Kaèmo: uz-gredno, jer se ve} u nastavku istog tog “tuma~ewa” konstatuje dasu tu stvarnost predstavqali “progoni i pokoqi srpskog stanov-ni{tva u Nezavisnoj Dràvi Hrvatskoj, na Kosovu, u Makedoni-

ji, Sanxaku i Vojvodini, koji su podstakli porast {ovinizma i os-vetni~kih strasti, ~ime su se velikosrpske snage koristile za ja-~awe svog uticaja me|u srpskim stanovni{tvom”.

Ali, {ta sve to vredi kad su “progoni i pokoqi srpskog sta-

novni{tva” sporedna stvar u celoj pri~i, dok wenu su{tinu ~ini“porast {ovinizma i osvetni~kih strasti velikosrpskih snaga”.Istrebqewe srpskog ìvqa po usta{kim logorima u NezavisnojDràvi Hrvatskoj uklapalo se i u komunisti~ke planove; progo-na i pokoqa po Kosovu i Metohiji kao kao da nije ni bilo, jer suse ratni pobednici, dodvoravaju}i se [iptarima, odrekli Meto-hi je i Kosova; nije bilo pokoqa i progona po Ju`noj Srbiji,po{to su “oslobodioci” dotle ve} uspeli da osakate Srbiju i ot-mu joj Ma}edoniju; iako je turska administracija ve} poodavnoza Srbi ju bila pro{lost, borci protiv “velikosrpske hegemo-nije” uporno su se trudili da za ra~un svog antisrpskog ~eda, “na-cionalnih” muslimana, o~uva ju Sanxak; u uslovima “bratstva i

jedinstva” bilo je neprihvatqivo da se Vojvodina smatra Srp-skom, jer je i to bio jedan od znakova da se podosta odmaklo u ob-

ra~unu s “velikosrpskim hegemonistima”. A kad je ve} tako bi-lo, onda se mora smatrati prirodnim {to su utemeqiteqi “no-vih dru{tveno-politi~kih odnosa u Jugoslaviji” za zlo~in pro-glasili ~etni~ki napor da se o~uva srpska nacionalna supstancapo Srpskoj Zemqi.

Ima li se i to na umu, onda je sasvim razumqivo {to su ve}pomiwani oslobodioci, pobednici i tuma~i svoju ideologiju za-



snovali ne na predstavqawu svojih vrednosti, makar i ideolo-{kih, ve} iskqu~ivo na tuma~ewima onoga {to su bili ili {tosu mogli biti wihovi ideolo{ki protivnici. Da nije tako, ne bise su{tina posleratnih obra~una sa ~etni~kim pokretom obja-{wavala iskqu~ivo preko teorijske odrednice êtnici, po{toodrednice Partizani nema u ve} pomenutoj Vojnoj enciklopediji;podrazumeva se da nema ni odrednice Komunisti, koja bi ideolo-{ki mogla opravdati delovawe nedostaju}ih partizana.

Srpski ~etnici. Kwiga Dobrosava Ili}a, naslovqena kaoSrpski ~etni~ki pokret 1904-1944, izuzetno je hrabar i pa`wevredan poku{aj da se deo ratnih zbivawa od 1941. do 1945. godine,onaj koji se ti~e ~etni~kog truda “da obezbedi obnovu starog dru-{tveno-politi~kog sistema u Jugoslaviji”, predstavi kroz ìvoti delovawe dvojice najistaknutijih (makar koliko me|usobno sup-rotstavqenih) ~etni~kih vo|a, vojvode Koste Milovanovi}a-Pe-}anca i armijskog |enerala Dragoquba-Draè Mihailovi}a; ma-we je bitan onaj period od 1904. godine do izbi jawa Drugog svet-skog rata, naro~ito zbog toga {to |eneral Draà nije interesan-tan za taj deo pri~e, nasuprot vojvodi Pe}ancu, koji je ba{ ondasticao svoj ratni~ki i politi~ki ugled.

Bez obzira na tu nejednakost od po~etka, opravdano je upored-no bavqewe obema pomenutim li~nostima, ponajvi{e zbog toga{to su i jedan i drugi pred javnost stali i postali sinonim za

jedan isti pokret, mada u dvama vremenima, zahvaquju}i vrlo ~e-sto ponavqanim pokoqima i progonima srpskog naroda, i u zem-qi Srbiji, i po drugim delovima Srpske Zemqe.

A blagodare}i bavqewu tim dvema li~nostima, Dobrosav Q.Ili} iskora~io je, mo`da nenamerno, na stazu kojom je pre skorodvadeset vekova hodio gr~ki istori~ar i filosof Plutarh (oko45-125), pisac ve}eg broja popularno-vaspitnih rasprava religi-oznog, filosofskog, prirodwa~kog i literarnog sadràja, kodnas mnogo poznatiji po uporednim ivotopisima znamenitih rim-skih i gr~kih li~nosti.

Za Plutarha kaù da je vi{e od svih drugih pisaca klasi~nestarine ~itao ono {to su napisali drugi. “I tako su, iz ~itawa

isprepletenog razmi{qawima i iz razmi{qawa isprepletenim~itawem”, ponikli brojni wegovi eti~ki, pedago{ki, psiholo-{ki, istorijski, politi~ki, kwièvni, fizikalni i religijskiogledi. I blagodare}i tome, on je uspeo da napi{e ~etrdeset{est ìvotopisa (dva puta dvadeset tri), tako da uz ìvotopis

jednog znamenitog Helena uporedo stoji ivotopis jednog zname-nitog Rimqanima. Na primer: Tezej i Romul, So lon i Valerije




Publikola, Perikle i Fabije Maksim, Aleksandar i Cezar...“Ponekad on u po~etku prve od dveju biografija iznosi razlogetakvom sastavqawu, ali u samom izlagawu on tu metodu sasvim za-boravqa, a primewuje je opet na zavr{etku druge od dveju biogra-fija, gde pravi upore|ewa u kojima nagla{ava zajedni~ke karak-teristi~ne crte i mawe razlike bilo u karakteru bilo u sudbinisastavqenih lica”.

Za razliku od Plutarha, mnogi na{i savremenici, ukqu~uju-}i u tu mnoìnu i potpisnika ovih redova, nerado ~itaju ono {to

su napisali drugi i najzadovoqniji su kad iz jedne kwige u~e. Danije tako, svi oni bi znali i pone{to od onoga {to je decenijamasrpskom narodu bilo zabraweno da zna. Na primer:

Ustanak koji su komunisti podigli u Srbiji (7. jula 1941) za-po~eo je ubistvom dvojice srpskih policajaca na seoskom va{aruu Beloj Crkvi, kod Krupwa. Tih dana oni su, umesto protiv ne-ma~kog okupatora, vodili rat protiv srpskih àndarmerijskihpatrola i stanica (prva je, 9. jula, napadnuta i razoruàna àn-darmerijska stanica u Radqevu, kod Uba), koje su i u posleratnoj“oslobodila~koj” terminologiji ozna~avane kao neprijateqi.Istovremeno, napadane su i op{tinske ku}e po srpskim selima,kao i strate{ki najosetqivije ta~ke po Srbiji: èlezni~ke sta-nice, po{te, èlezni~ke pruge, TT linije, tuneli, mostovi, rud-nici... tako da se, skoro iskqu~ivo, taj vid “ratovawa” odvijao inarednih meseci. Iz Hronologije oslobodila~ke borbe naroda Jugoslavije 1941-1945, koju je Vojnoistorijski institut iz Beogra-da objavio 1964. godine, i u kojoj se iz dana u dan mogu pratitiborbene i druge aktivnosti ratnog pobednika, moè videti da jedo kraja decembra 1941. godine bilo preko dvesta {ezdeset napa-da na àndarmerijske stanice, pribli`no dvesta diverzija isabotaà na saobra}ajnicama, a tek ne{to mawe od sto napada nanema~ke snage. I moè se videti da su Nemci primewivali odma-zdu ne samo za ubijene ili rawene nema~ke vojnike, ve} i za sa-botaè, tako da je u tom periodu, prema onome {to je Hrono- logija “priznala”, ubi jeno najmawe 18.979 civila i spaqeno nahiqade seoskih domova.

r U jednoj svojoj kwizi memoarskog karaktera, Milovan \i-

las, jedan od najzna~ajnijih komunisti~kih ideologa jugosloven-skog ratnog vremena, kazuje da su usta{e pristale na saradwu sasrpskim komunistima, i priznavale ih, samo zbog toga {to susmatrali da su oni, “postaju}i komunisti prestali biti Srbi”.

r U naredbi Vrhovne partizanske komande (Strogo Pov. broj39. od 27. decembra 1941), koju je svim partizanskim komandanti-ma i politi~kim komesarima na poloàjima uputio |eneral{tab-

34 Ilija Petrovi}



ni pukovnik Arso Jovanovi}, na~elnik [taba iste te Komande,nedvosmisleno je istaknuto da je “li~nost Draè Mihailovi}a iwegov o{tri duh jasno uvideo pravo stawe stvari i znao je jasno irazgovetno da prikaè jugoslovenskim narodima pogotovo srp-skom sa kim i u kom pravcu jugoslovenski partizani vode borbu.Pored ovoga wegova li~nost i hrabrost okupila je oko sebe sve-ukupni srpski narod i sve najboqe borce; zbog ~ega moral, pouz-dawe i vera u pobedu slabe svakog dana kod na{ih borbenih jedini -ca, a tim pre {to svi rezultati na{ih do sada vo|enih borbi sa

~etnicima, zabeleèni su kod ove komande kao posve ravni nuli.Posledice ovakvih po na{u stvar poraàvaju}ih neuspeha, bez ob-zira na iznete ~iwenice, odnosno autoriteta Mihailovi}a, vo|- stvo ove komande u mnogim pravcima moè sa pravom prigovara-ti partizanskim komandantima i pol(iti~kim) komesarima, a na-ime: {to se nisu do sada striktno pridràvali komunisti~ke ide-ologije i da su se u dosada{wim vojnim i politi~kim akcijamakao i u pravcu propagandisti~kom u svemu pokazivali kukavi~kii nesposobni svojih zadataka i poloàja za koje su se za ove danepunih dvadeset godina spremali...

S toga, a pod pretwom smrtne kazne, NARE\UJEM:1. Da se komandanti i pol. komesari, oficiri, podoficiri,

kaplari i vojnici svih rodova imaju bezuslovno u budu}e u svimpravcima pridràvati i pokoravati komunisti~koj ideologiji.

2. Draù Mihailovi}a i wegove vojne i politi~ke saradniketreba {to pre likvidirati (vidi naredbu ove Komande od 11. dec.1941. g., pod strogo pov. broj 14).

3. Protiv okupatora komunisti~ke jedinice ne mogu se bori-ti, zato {to je okupator i suvi{e jak, {to je sposoban i spremanda uni{ti jednim zamahom na{u celokupnu organizaciju, ako tointeresi budu zahtevali. Snage okupatora su vrlo jake i svaka na-{a borba protiv okupatora unapred je osu|ena na propast. (Bilisu u pravu, jer i zvani~ni nema~ki podaci kazuju da je nema~ka voj-na sila u okr{ajima po Jugoslaviji od 1941. do 1945. godine imalamawe od 20.000 poginulih, rawenih i nestalih vojnika; zna li seto, mora se postaviti pitawe s kim su to partizani ratovali bez-malo ~etiri godine IP).

4. Tako|e i sa usta{ama besmisleno bi bilo sa na{e straneda se vodi ma kakva vojna akcija s obzirom na wihovo moderno na-oruàvawe od strane okupatora, a drugo {to usta{e u ovom ponas zgodnom vremenu istrebquju srpski narod koji je u ogromnojve}ini protiv nas. Na{ zadatak nije u tome, da se organizuje bor-ba protiv okupatora i usta{a, jer bismo u tom slu~aju potpuno os-labili sasvim uzaludno zavr{nu fazu borbe za na{e oslobo|ewe




kada }e nam snaga biti najpotrebnija. Okupatora ima da skr{e ioteraju iz na{e zemqe svetski doga|aji i Sovjetski Savez, na{amajka. @iveo SSSR! Za nas je komuniste najva`nije u tome: orga-nizovati pokret i prikupiti snage protiv ~etnika. êtnici suna{ prvi neprijateq, protiv koga treba upotrebiti sva mogu}a inemogu}a sredstva radi wihovog uni{tewa, jer na drugi na~inwihov otpor ne moè se slomiti.

5. Da bi se kod okupatora mogao izazvati ve}i gwev i reak-cija protiv srpskog naroda, komandantima stavqam u du`nost da

iz svojih podru~ja i borbenih jedinica izaberu najpouzdanije inajhrabrije drugove kojima staviti u zadatak, da s vremena navreme iz zaseda ubijaju po jednog ili vi{e okupatorskih vojnika,kako bi okupator na osnovu toga preduzimao represalije protivneposlu{nog srpskog naroda i wegovog vo|stva.

6. Da komandanti i pol. komesari najhitnije preduzmu na svojim teritorijama sa smrtnim kaznama za sva ona lica za koja bi sei najmawe steklo ube|ewe da su protiv na{e vojne i politi~kestvari. Za ovaj zadatak potrebno je da komandanti blagovremenopribave u {to ve}em broju ~etni~kih amblema koje staviti na ra-spoloèwe onim drugovima koji budu odre|ivani za ova likvidi-rawa, s tim da iste upotrebe, preobuku se u ~etnike, upadnu u se-lo, poharaju ga do gole koè, i pobiju ugledne doma}ine, koji sunaravno {tetni po na{u organizaciju. Svako u selu misli}e da suto ~etnici i da ~ine po nare|ewu wihovog vo|stva represali je.

7. Komandanti imaju bezuslovno da na svojim teritorijama spre-~e narodu, bez obzira na veroispovest, pose}ivawe crkava i mana-stira, a wihove sve{tenike u koliko pojedinci ne bi ma iz kojihrazloga èleli pri}i na{oj borbi, odmah takvog likvidirati...

9. Da komandanti i polit. komesari uloè sva svoja znawa isilu da {to vi{e pridobiju uz komunisti~ke jedinice {to mla-|e, ènskog pola, kako bi mogle posluìti na{im drugovima zaprirodne seksualne potrebe. Ovo je potrebno u {to kra}em rokuu~initi, radi podizawa morala kod na{ih drugova prilikompresudnih borbi. One enske, koje bi eventualno ostale u drugomstawu treba neophodno likvidirati, pogotovu {to kao takve nebi mogle izdràti na{e tako ~este otstupnice, a ne smemo ih os-

tavqati u pozadini, po{to bi na{ neprijateq takve slu~ajevedobro iskoristio u propagandne svrhe protiv na{eg pokreta...

Jednovremeno objavqujem, da je vo|stvo ove komande dobiloobave{tewe od strane na{eg druga Staqina... ~ak sve vi{e skre-}e nam pa`wu i jednovremeno preporu~uje, da ciq na{e borbe ipropagande iskqu~ivo bude konstriusan protiv organizacije Mi-hailovi}eve radi potpunog uni{tewa tog pokreta...

36 Ilija Petrovi}



...Prijem ove naredbe s obzirom na gorwi strogo pov. brojputem sigurnih kurira potvrditi, a komandanti po prijemu k zna-wu li~no imaju da je zapale”.

r U Spomenici Dinarske ~etni~ke divizije 1941-1945 (objav-qenoj u Torontu 1993) zabeleèn je “stra{an zlo~in koji su par-tizani po~inili nad hrabrim borcima Radu~a, 26. septembra 1942.godine... Sve ove rtve (wih pedeset devetoro), ukqu~uju}i i dvi jeène, poginule su kad su komunisti blokirali ~etni~ke pozici jeoko Metka. Po{to se ~etnici nisu htjeli predati, komunisti su

pohvatali srpske i ~etni~ke ene i sestre i isturili ispred se-be u frontalnom napadu na ~etni~ke poloàje. etnici u takvojsituaciji nisu mogli ni htjeli da pucaju na svoje i odlu~ili se napredaju jer su im komunisti dali »~asnu rije~« da im se ne}eni{ta desiti. Samo dvojica ~etnika nisu im povjerovali (pa) suuspjeli da se probiju kroz blokadu... Svi ostali su bili umorenigroznom smr}u; glave su im partizani otsjecali kocima i tupimoru|em”.

r U razgovoru s publicistom \or|em Dragi~evi}em, vojvodaMom~ilo \uji} podsetio se i prizora iz zimskih dana 1943. go-dine, iz vremena kad su Nemci i usta{e ~istili Liku od komuni-sta i kad je Tito “odstupao sa svojim jedinicama preko Petrovca,Drvara i Grahova u pravcu Livna i Glamo~a. Komunisti su ob ja-

vili narodu da na prostor koji su oni dràli nastupaju Ni jemci,usta{e i ~etnici i da koqu sve gdje stignu. Mnogi su tome povje-rovali i povla~ili se sa partizanima. Bilo je i male djece u timTitovim Kolonama smrti. Ja sam sa mojim borcima udarao po Ti-tovim kolonama u zoni Bosanskog Grahova. Uspio sam da odvojimod komunista jedan dio izbjeglica, i wima smo omogu}ili da sevrate svojim ku}ama na svoja ogwi{ta. U odstupawu Brozovih je-dinica bio je problem male djece. Zato je Tito svu djecu prikupio,odvojio ih od borbenih jedinica i odredio jednu jedinicu da se odjeci stara. Ispod vrha [ator planine ima jedno planinsko

jezero, a malo niè jezera bila je dràvna zgrada u kojoj je sta-novao ~uvar {ume. U tu zgradu Tito je sakupio oko 80 djece iodvojio ih od roditeqa. Zatim je ku}u zatvorio, zgradu spalio idjecu sa zgradom. Kad sam sa mojim borcima stigao do te zgrade,vidio sam da je iz ru{evina spaqene ku}e po kojoj je pao snijegvirilo kroz tanki sloj snijega tridesetak spaqenih dje~jih ru~i-ca. Nedaleko od spaqene ku}e i dje~ice, sjedila je jedna èna uli~koj narodnoj no{wi zamrznuta. Dràla je malo dijete u naru~- ju, pribijeno na grudi, a jedno starije dijete, odprilike 5 godina,sjedilo je smrznuto na zemqi i obima rukama grlilo majku okokoqena. To je ono {to se nikad ne moè zaboraviti”.




r Po~etkom aprila 1945. godine, grupa od oko 8.000 ve} iznu-renih crnogorskih ~etnika stigla je u Lijev~e poqe, s namerom dase preko Hrvatske povu~e ka Sloveniji. “Me|utim, na Lijev~emPoqu do{lo je do strahovite bitke, koja je trajala od 4. do 7. ap-rila. Dok su ~etnici vr{ili koncentraciju i pripremali se zadaqi pokret, usta{e su... do~ekale ~etnike, najpre na drumu Gra-di{ka Bawa Luka, a zatim pre{li i u napad s brojnim snagama,potpomognutim tenkovima. U toku bitke, usta{ama su do{li upomo} i Titovi partizani. (O tom “podvigu” nije ostavqen trag u

pobedni~koj Hronologiji narodnooslobodila~kog rata IP).I jednima i drugima bio je ciq: nipo{to ne dozvoliti ~etnici-ma Vojvode Pavla \uri{i}a prodor ka Sloveniji”. Velik broj~etnika izginuo je u tim okr{ajima, mnogi su, na ~elu s vojvodom\uri{i}em dopali usta{kog ropstva i tamo izgubili glave, a sve-ga oko hiqadu wih uspelo je da se izvu~e iz obru~a i prodre kaKordunu.

r Neposredno po ulasku ruskih i partizanskih snaga u jugo-slovensku prestonicu (kraj oktobra 1944), “doma}i oslobodioci”pobili su u Beogradu i okolini oko 35.000 qudi, od ~ega barempolovinu bez ikakvog pravnog postupka. Mnogi kojima se dalo dapreìve susret s oslobodiocima sukobili su se s propisom o iz-daji “srpske nacionalne ~asti”, te su docnije na razne na~ine mal-

tretirani, naterani u bedu i okon~ali ìvot osramo}eni. Idej-nu osnovu takvoj proceduri osmislio je Josip Broz, izjavom datompo~etkom novembra 1944. godine, na Bawici, da “Srbi ja nema ~e-mu da se nada, za wu ne}e biti milosti”.

r Uni{tavawe srpske intelektualne i privredne elite po~e-lo je odmah po proterivawu nema~kih snaga iz Beograda (oktobar1944), a u logorima koji su “oslobo|eni” od Nemaca ubrzo su po-~ele likvidacije svih onih vi|enijih Srba koji su preìveli ne-ma~ku okupaciju, ali se tokom we nisu pona{ali u skladu sa ne-kim komunisti~kim merilima. Nikad, pri tome, nije utvr|enokoliko je tada najuglednijih Srba pro{lo kroz Glavwa~u i zavr-{ilo u Jajincima i na drugim strati{tima, ali se zna da su se naudaru najpre na{li privrednici ~ija su sva imawa i bogatstva“oslobodioci” odmah prisvojili, ali i najistaknutiji intelek-tualci i univerzitetski profesori. Zanimqiva je u vezi sa timi jedna paralela izme|u onoga {to se doga|alo na Beogradskomuniverzitetu i onoga na Zagreba~kom sveu~ili{tu: dok su mnogiistaknuti beogradski profesori postreqani ili osu|eni na gu-bitak gra|anske ~asti i ukloweni iz nastave, na Zagreba~kom sve-u~ili{tu komunisti se nisu mnogo me{ali u Paveli}evu “kad-rovsku politiku”.

38 Ilija Petrovi}



r Da za Srbiju zaista ne}e biti milosti, postalo je nesumwi-vo iste te jeseni, u danima kad su komunisti~ki ideolozi odlu-~ili da oforme Sremski front i tako demonstriraju spremnostpartizanske vojske za frontalno ratovawe i da . A za taj frontpo~eli su da se po Srbiji mobili{u golobradi mom~i}i, oni ko-

ji pre toga nisu imali nikakvog vojni~kog iskustva, ponajmaweza frontalno ratovawe; oni su, naprosto, poslati da izginu naSremskom frontu i da se time Srbija biolo{ki osakati. U tomeposlu odlu~u ju}u ulogu odigrale su crnogorske i kraji{ke jedi-

nice (“Pekove su divizije zauzele Terazi je”) i wihov dolazak vr-lo brzo pokazao se kao nova okupacija i Beograda i Srbije. Kada

je, pri tom, neka od tih jedinica pre{la u Zemun, wen Vrhovni ko-mandant zatraìo je da se ona vrati i da u Srem prva u|e jednahrvatska jedinica, a isti postupak ponovi}e se i u Zagrebu: 7. ma-

ja 1945. u wega su u{le neke srpske jedinice, ali su i one vra}enedok sutradan odnekud nije dovedena neka hrvatska i, u ulozi “os-lobodioca”, do~ekana kantama vrele vode sa okolnih prozora ‡za razliku od onih Hitlerovih koje su ~etiri godine ranije do~e-kane cve}em i fanfarama. Te dve pojedinosti jasno su nazna~ileodnos komunista prema Srbiji: Zagreb jeste hrvatski, ali Sremni je srpski, kao {to srpski ne}e vi{e biti ni mnogi drugi kra je -vi. Zna~ewe takvoga postupka razjasni}e se tek kasnije kada se u

Sremu bude uspostavqala nova republi~ka granica, a u vezi saSremskim frontom osta}e nejasan i jo{ jedan detaq: za{to rusketrupe nisu za Barawu krenule preko Srema i Drave, nego su pre-ko Ba~ke upu}ene da, uz ogromne gubitke, prelaze Dunav kod Ba-tine. Brozovi vojni stratezi hteli su, po prilici, da pokaù dai oni “znaju” da vode rovovski rat. I to su na ~udan na~in i “do-kazali”: Nemci su se u Sremu dràli taman onoliko koliko im

je trebalo, tj. dok se glavnina wihovih trupa iz Gr~ke, preko Bo-sne i Hrvatske, nije probila do Austrije i tamo poloìla oru`jepred zapadnim saveznicima. Brozovim generalima bilo je mnogova`ni je da u Sremu izgine {to vi{e srpske dece nego da slome ot-por nema~kih jedinica i probiju wihove odbrambene linije, pa setako dogodilo da je Tolbuhinova armija po~etkom aprila 1945. bi-la blià Berlinu nego Brozovi ratni stratezi \akovu. Bilo ka-

ko bilo, nikad se ne}e saznati koliko su srpskih grobova oni is-kopali u Sremu za to pola godine (procene se kre}u od 12.000, ko-liko se imena, kaù, nalazi na wihovom spomeniku, do 70.000, ko-liko se pomiwe u nekim drugim osvrtima), kao {to }e zauvek os-tati tajna koliko je uop{te Srba izginulo od bugarske granicedo Dravograda i Ko~evskog roga. Takvu “statistiku” komunistinisu nikad napravili, svakako zato {to bi se moglo pokazati da




su u svom “oslobodila~kom naletu”, za nekoliko posleratnih me-seci sami smakli neuporedivo vi{e srpskih glava nego straneokupacione snage za prethodne ~etiri ratne godine zajedno; akose u to ubroje i “jasenova~ke i sli~ne zasluge”, pokaza}e se da jekomunisti~ki doprinos srpskom stradawu neuporedivo ve}i odonoga koji je dosad i{ao na rabo{ drugih okupatora. Nemci su iina~e objavili podatak da je u raznim vidovima “bliskih susreta”sa ivqem iz Kraqevine Jugoslavije stradalo tek ne{to oko tri-sta hiqada qu di. One ostale vaqa staviti na du{u hrvatskim us-

ta{ama, muslimanskim i {iptarskim zlikovcima, vojnim snaga-ma jugoslovenskih suseda, a tek jedan mawi deo stradao je u obra-~unima sukobqenih strana u gra|anskom ratu.

r Toj mra~noj ratnoj epizodi moè se dodati i jedna, posle-ratna: trinaest sve{tenika i vi{e od 20.000 (dvadeset hiqada!)srpskih mladi}a, koji su se vra}ali iz Bosne, tokom maja 1945.pobijeno je i ba~eno u jamu Ponor kod Miqevine, a oni koji sutamo izbegli smrt ‡ sa~ekani su na Zlatiboru i ba~eni u jamu nabrdu Cerovo.

r Posleratna pri~a o velikim naporima Titove vlade da do-bi je diplomatsko priznawe u inostranstvu, pre svih kod velikihzapadnih sila, izmi{qena je tek da se opseni prostota. Nikakvediplomatske borbe nije bilo, budu}i da je pu~isti~ka vlada |e-

nerala Du{ana Simovi}a neposredno pred kapitulaciju izbeglau inostranstvo i time o~uvala dràvnopravni kontinuitet Jugo-slavije. (Zahvaquju}i ba{ tome, Simovi}u je Titova vlada, kojase, na izvestan na~in, smatrala wegovim du`nikom, omogu}ila dase u Beograd vrati neposredno po svr{etku rata). Kad je 17. no-vembra 1943. godine, u Kairu, vlada Boìdara Puri}a, uz engle-sku diplomatsku “podr{ku”, donela Uredbu sa zakonskom snagomkojom se ukidaju Zakon o za{titi javne bezbednosti i poretka udràvi i Zakon o dràvnom sudu za za{titu dràve, oba sa svimwihovim izmenama i dopunama, bilo je jasno da se time legalizujeKomunisti~ka partija Jugoslavije. U nastavku te politi~koprav-ne manipulacije, svega dvanaest dana kasni je, na drugom zasedawuAvnoja donesene su odluke koje su inaugurisale legalnu vlastiste te Komunisti~ke partije, prakti~no razbile srpsko nacio-

nalno jedinstvo i nagovestile svo|ewe srpskog nacionalnog pro-stora na onaj koji je prethodio srpskim oslobodila~kim ratovi-ma 1912-1918.

r I tako daqe, u nedogled.

Biografski i istoriografski pristup. Plutarh je svojeUporedne ivotopise pisao kao politi~ko-istorijski biograf,

40 Ilija Petrovi}



sa ciqem “da dâ punu sliku prikazivane li~nosti radi uticaja namoralno vaspitawe i prakti~no osposobqavawe svojih ~itala-ca”, a ne kao istoriografski ispitiva~ “koji se trudi da ~iweni-ce kriti~ki prona|e i svedo~anstvima dokaè”. Stoga, pri oce-wivawu Plutarhovih ivotopisa mora se voditi ra~una o razli-ci izme|u istoriografske i biografske kwièvnosti. Uop{te-no gledano, svakoj staroj biografiji se zameralo, pa i Plutar-hovoj, da ne ulazi “u ona mu~na, ali nu`na ispitivawa koja isto-riju oboga}uju novim ~iwenicama, da ne ume razlikovati glavno

od sporednog, da ne vodi ra~una o zna~ajnim doga|ajima, da joj jeprikazivawe slabo i mutno, jer ne ume da iz gradiva sastavi za-okruènu i celovitu sliku, da ne ume odbaciti ili bar svesti napravu meru opadawa ili neva`na govorkawa, da slabo mari za hro-nologiju, koja se smatra za oko istorije.”

Ali, sve te zamerke moraju otpasti ako se zna da se stari bi-ografi nisu ni trudili da budu istoriografi. I, kao {to od sli-kara koji slika lepo i qupko lice sa nekom manom, treba o~eki-vati da tu manu ne zanemari i sliku u~ini nevernom, ali ni da je dokraja ne istakne, jer time slika postaje ru`na, tako je i Plutarhobjasnio svoj pristup svakom od uporednih ìvotopisa: “Kako jete{ko, a mo`da boqe re~eno i nemogu}no, prikazati ìvotkojega ~oveka tako ~ist da mu nema zamerke, onda pravu istinu tre-ba, kao kakvu vernu sliku, potpuno nacrtati samo s wene lepe stra-ne. A {to se ti~e pogre{aka i mana, koje se u wegovu radu pojav-quju iz kakve strasti ili politi~ke nu`nosti, moramo ih vi{esmatrati za slabosti ove ili one vrline, nego li za dela zlobe ipakosti, pa stoga ih u istorijskom spisu ne treba isticati s bri`- qivom ta~no{}u, nego s izvesnom obazrivo{}u prema qudskojprirodi, kad ona nijedno dobro ne ra|a kao sunce ~isto i nijedankarakter tako savr{en da mu se ni za {to ne bi mo glo prigovo-riti”.

Hteo on to ili ne, s istim tim razlozima, ili nedoumicama,sreo se i Dobrosav Ili}, ali ne kao biograf, ve} kao istorio-graf. Pri tome, wegove nedoumice nose izvestan ideolo{ki pred-znak, naro~ito zbog toga {to on ra~una s visokom ideologizova-no{}u budu}ih svojih ~italaca. I mo`da ba{ tu treba traìti

opravdawe za ~iwenicu da je mawe prostora posvetio onome koji je za period 1941-1944. bio va`niji (Draì), jer je i sa pi{~evogstanovi{ta taj period va`niji za tuma~ewe nekih nama bliski-

jih istorijskih doga|awa. Ako se onim drugim (Pe}ancem) ba-vio detaqnije, moè to pravdati i podatkom da je on (Pe}anac) s~etni~kim pokretom ìveo koju deceniju duè, ali i neporeci-vom istinom da dana{wi ~itaoci na te davne decenije gledaju kao




na ne{to {to se wih ne ti~e; makar to bilo i stravi~no bugarskonasle|e iz godina Prvog svetskog rata. A tada, samo u Topli~komustanku (1917), u kome je Pe}an~eva uloga bila kqu~na i nezaobi-lazna, prema nalazu Anketnog odbora Narodne skup{tine Kra-qevine Srba, Hrvata i Slovenaca, pobi jeno je 35.000 civila. Ko-sta Pe}anac, opet, veli da je ukupan broj `rtava iznosio celih40.000, ura~unavaju}i ovde i civile i ustanike. I daqe: “Onaj kobi u toj okupiranoj oblasti izjavio da je Srbin i ostao pri tome odmah bi bio optuèn za veleizdaju i sam bi sebi izrekao smrtnu

kaznu. Svi srpski spisi, ne samo kwige iz javnih biblioteka, ve}i kwige iz privatnih stanova, rekvirirani su i spaqeni. Naj-stroìje je zabraweno, ~ak i u privatnoj prepisci, da se pi{esrpski... Novoro|en~ad kr{tavaju bugarski popovi, samo bugar-skim imenima... U osnovnim {kolama se preda je samo na bugar-skom, a nastavu izvode u~iteqi i u~iteqice iz Bugarske... Svau~iteqska i sve{teni~ka mesta... zauzeli su Bugari. Na celojteritori ji koju su okupirali Bugari nema nijednog jedinog srp-skog u~iteqa ili sve{tenika: svi su internirani ili prostopobijeni... Jedan veliki broj Srba, koje ne stignu da pobiju u Sr-biji, Bugari odvode u Malu Aziju. îtave porodice iz Isto~neSrbi je, ene, deca, starci, silom se otrù od svojih ogwi{ta i vu-ku u Malu Azi ju. I nije to nikako li~na ili individualna kazna...Ho}e se pre svega da se iz ovog dela Srbije udaqe svi elementisposobni da razviju nacionalnu snagu i da se ti elementi uni{te,da bi se zatim pri{lo pobugarivawu ostataka stanovni{tva...”.

A Vasilije Trbi}, ro|en u Belom Brdu, u Ose~kom poqu, je-dan od onih koji su se u ~etni~kom pokretu na{li na samom po-~etku, izvestio je o svom boravku (po zadatku dobi jenom od srpskeVrhovne komande i Savezni~ke komande na Solunskom frontu)tokom avgusta 1916. godine u okolini Skopqa, Prilepa, Velesa,Kavadaraca, Ki~eva, Tetova i Gostivara:

“U Prilepskoj, Vele{koj i Ki~evskoj okolini ubijeno je pre-ko 2000 du{a, ve}inom èna i dece. îtave hajke dizale su se naneza{ti}eni narod i ubijali i pqa~kali, bez~astili sve do 1. fe-bruara pro{le godine. Ima vi{e od hiqadu primera, gde su bugar-ski vojnici silovali devoj~ice od 10 god. starosti a nebro jeni

primeri, gde su pojedini komandiri ~eta i bataqona, pri ulaskuu selo saop{tavali vojnicima, da su te ve~eri sve ènske od 10god. pa navi{e wihove, dokle je vojska u selu. Nisam nai{ao ni

jedan primer, da se neki bugarski oficir odvajao i da je uzimaonarod u za{titu. U svim nevaqalstvima, svi su bili solidarni”.

Sve to na{e savremenike mawe interesuje od ~iwenice da jePe}anac na po~etku Drugog svetskog rata, u sli~nim uslovima

42 Ilija Petrovi}



kao i tokom onog prethodnog, zastupao tezu da ne treba ùriti sustankom, jer se samo na taj na~in moè sa~uvati srpsko nacional-no bi}e u okupiranim podru~jima. Wegovi komunisti~ki savre-menici, oni koji su ustanak po~eli napadaju}i srpske àndarme-rijske stanice i srpske àndarmerijske patrole, proglasili sutakav stav kolaboracijom i “otvorenom saradwom”, mada su i sa-mi, izbegavaju}i sukobe s okupatorskom vojnom silom, s wom skla-pali sporazume ba{ protiv “kolaboracionisti~kih” ~etnika. Ibajka o partizanskom pre lazu preko Neretve, po{to je prethodno

sru{en most kojim je trebalo pre}i, nastala je na jednom takvomsporazumu s Nemcima: po{to se o~ekivao savezni~ki desant nadalmatinsko kopno, Nemci, kojima je bilo va`no da, bez sopstve-nog u~e{}a u sukobu, elimini{u ~etnike kao sigurne saveznikepotencijalnim desantnim jedinicama, u sporazumu s partizanimapustili su ~etnike “niz vodu” i, bez ikakvih borbenih dejstavapropustili partizane da pre|u Neretvu, sukobe se sa ~etnicimai potpuno ih poraze; u tom trenutku prestao je da vaì sporazum spartizanima, ~ime su stvoreni uslovi za wihovo gowewe premaSutjesci.

Ratne prilike zaista su bile komplikovane, te je utolikozna~ajniji Ili}ev napor da ~itaocima predstavi u~e{}e pojedi-nih ratnih formacija u tim doga|ajima. I ba{ zbog toga, kao i sobzirom na nedovoqnu pristupa~nost ve} objavqenih tekstova osvemu tome, wegov napor ve} je okarakterisan kao izuzetno hra-bar; naro~ito zbog toga {to Ili} ovom kwigom eli da svoje bu-du}e ~itaoce uveri u sliku ~etni~kog pokreta koju je svojim ist-raìva~kim radom uspeo da uobli~i.

No, nasuprot onoj najve}oj ~itala~koj grupaciji koja u~i iz jedne kwige, ve} po~iwemo da se sre}emo s jednom druk~ijom vr-stom ~italaca, za sada ne ba{ toliko brojnom, koja je shvatila datreba prelistavati i druge kwige.

Pre svega zbog wih, a naro~ito zbog onih prvih, i napisan je ovaj i ovakav predgovor.

Jer, ~etni~ki pokret u Srbiji, i onaj od 1904. do 1918. godine,i onaj od 1941. do 1945. godine, toliko je zna~ajna pojava da se bezwenog poznavawa ne moè shvatiti ni poloàj srpske nacije u

na{em vremenu, ni razlozi koji su srpski narod doveli u nepri-like u kojima se danas nalazi. Takvo saznawe jednako je potrebnoonima koji su, poodavno rasrbqeni, doprineli vi{edecenijskompotiskivawu srpske nacionalne misli, kao i onim na{im savre-menicima ko ji su se priklonili takozvanom mondi jalizmu, {to

je samo drugo ime za poodavno ozlogla{eni socijalisti~ki inter-nacionalizam.




Za srpski narod jednako su pogubne komunisti~ka ideologi jai ideologija savremene demokratije; vaqa se samo podsetiti ~i-wenice da su svi socijalisti iz zapadnih evropskih zemaqa, po-~ev od Marksa, delovali u interesu sopstvenog naroda, a da se sa-mo od Rusa i Srba traìlo da budu internacionalisti; Komuni-sti~ki manifest bio je uputstvo za uni{tewe i jednih i drugih.Sve dok Srbi ne shvate da ideje koje su im uvezene sa Zapada tre-ba procewivati iskqu~ivo po tome koliko one mogu biti u srp-skom nacionalnom interesu, isto onako kako ih tamo, na Zapadu,

po sopstvenom nacionalnom interesu vrednuju wihovi “pronala-za~i”, proizvo|a~i i izvoznici, slabi su izgledi za opstanak srp-skog nacionalnog bi}a.

Uo~i Preobraèwa Gospodweg 2005.

***Tekst je napisan kao predgovor za kwigu Dobrosava Ili}a podnazivom Srpski ~etni~ki pokret : Kosta Pe}anac / Draà Mihailo-vi} 1904-1945. Saglasnost za taj napor data je na nevi|eno, dok se jo{nije znalo kakve je “ideolo{ke” orijentaci je ceo tekst. Tek kad je kwigastigla pred budu}eg predgovara~a postalo je vidqivo da je ona obojenaiskqu~ivo “partizanski”, bez iole kriti~kog pristupa ~itavoj temi;~etnici su bili kolaboracionisti, izdajnici, otvoreni saradnici sasvim okupatorima, podràvali su kvislin{ke vlade, i tome sli~no.Nije bilo mogu}nosti da se odbije obe}awe, a nije bilo uputno ni da sepi{e tekst sa potpuno negativnim ocenama; da se radilo o recenziji,

moglo se postupiti po bilo kojoj od pomenutih dveju varijanti.Zbog svega toga, napisan je tekst koji ne negira autorove napore da

predstavi na~etu temu, ali se nije mogla izbe}i obaveza da se ukaè naulogu druge strane, one koja je vi{e od pola veka gradila iskrivqenusliku o svojim ideolo{kim protivnicima. Napisano je to tako u nadi da}e D. Ili} odustati od ob javqivawa napisane kwige ili da }e, u najgo-rem slu~aju, prona}i drugog predgovara~a svojoj kwizi, nekoga ko }e bi-ti spreman da zarad dobrog odnosa s autorom preàli istinu, ili nekogako jo{ uvek veruje u ono {to su Brozovi poslu{nici, i wegovi sau~es -nici u tom poslu, i jadni istori~ari “jugoslovenske” {kole, napisaliili izgovorili o svojim klasnim neprijateqima, pre svega o Srbima kaonavodnim “velikosrpskim hegemonistima”.

Bilo kako bilo, napisani predgovor je 19. avgusta uru~en Dobrosa-vu Ili}u, s napomenom da mu se mo`da ne}e svideti; kao {to se i pret -postavqalo, predgovor se nije uklapao u Ili}evu predstavu o srpskom~etni~kom pokretu, ali je zato ve} narednog dana Ili} prihva tio usme-nu sugestiju “proma{enog predgovara~a” da ne traì novi, druk~i ji pred-govor, niti da sam pi{e neku uvodnu napomenu kojom bi obja{wavao {ta je kwigom hteo da kaè. Sam je Ili} predloìo Petrovi}u da, kad kwigabude objavqena, ovaj tekst negde ob javi kao prikaz.

44 Ilija Petrovi}



Ko li su fa{isti u Srbiji

Predsedniku Republike Srbije

Predsedniku Vlade Republike SrbijePredsedniku Narodne skup{tine Republike Srbije

Predsednicima poslani~kih grupa u Skup{tini Srbije

SVI U BEOGRADU

Gospodo predsednici,Mada su novosadska zbivawa iz prethodnih dana zasluìla

da dràvni organi Republike Srbije preduzmu mere neophodnezarad o~uvawa teritorijalne celovitosti postoje}e dràve, svese svelo na najobi~niju kafansku ili pija~nu raspru strana~kihposlanika u najvi{em narodnom predstavni{tvu. Takvim ~inomoni su samo potvrdili da je Tomas Karlajl, istori~ar i filosof,engleskom parlamentu, onome koji slovi za izvornu vrednostsavremene demokratije, s pravom dao naziv du}an za naklapawe.

E, u takvom srpskom du}anu, u odsustvu jasne politi~ke pred-stave o opasnostima za opstanak srpske dràve, dana{wi stvarniru{ioci iste te dràve nisu uop{te prepoznati; isto kao {tovlastodr{cima iz ranih postbrozovskih godina nije bilo stalo

do “prepoznavawa” dobro poznatih najcrwih separatisti~kih sna-ga na Kosovu i Metohiji.Naime, uza sve {to se Srbima i sa Srbima doga|alo u vreme-

nu komunisti~kog samovla{}a, poseban su problem predstavqalepokra jine u wenom sastavu, koje su uvek onemogu}avale regularnodràvno-pravno konstituisawe Srbije, naro~ito od trenutka kadsu one preuzele sve bitne prerogative dràve. Gledano formalno--pravno, pokrajine jesu bile u sastavu Srbije, ali ona prakti~nonije imala nikakvog uticaja ni na wihovu unutra{wu organiza-ci ju ni na wihovo funkcionisawe, niti je bez wihove saglasno-sti mogla napraviti ijedan potez kojim bi sopstveni dràvnistatus u~inila sno{qivijim. Pored toga, razlozi za uspostavqa-we autonomnih pokrajina uvek su bili problemati~ni: Vojvodi-na Srpska je, istina, imala nekakvu autonomiju, ali je to bilo sa-

mo dok se ona nalazila u sastavu druge dràve, dok je kosovskome-tohijska autonomija zna~ila samo utemeqewe one ideje koja }e una{e dane dovesti do odvajawa te iskonske srpske zemqe od wenematice i legalizaciju zlo~ina kojima je to postignuto.

Pravi razara~ki smisao takve strategije razjasni}e se tekkasnije kada su se, po Ustavu iz 1974. godine, neke republike mir-no po~ele pripremati za sopstveno osamostaqivawe, a sa wima



i pokrajine Vojvodina i Kosovo i Metohija. Dogodilo se, me|u-tim, da to sa Vojvodinom nije moglo pro}i (jer ga je onemogu}ilanarodna pobuna u takozvanoj “jogurt-revoluci ji”), ali Kosovo iMetohi ja bili su ve} neopozivo izgubqeni: savezna dràva podr-àvala je {iptarski separatizam, a ni srpski komunisti nisumnogo poku{avali da mu se suprotstave, pa su tako zajedno “zata-{kali” {iptarske pobune i 1968. i 1981, kao {to su jednako us-pe{no zata{kavali sve {iptarske zlo~ine i otvorili im put doonoga {to se sada pred nama nalazi kao dovr{en posao. O {ip-

tarskom teroru nad Srbima decenijama se nije u javnosti moglapojaviti ni jedna informacija, a one su bivale vrlo retke i u go-dinama koje se prethodile posledwoj {iptarskoj pobuni i izdva-

jawu Kosova i Metohije iz sastava Srbije.Tako se dogodilo da je tek nedavno otkriven Izve{taj o uzro-

cima iseqavawa Srba i Crnogoraca s Kosova i Metohije koji je,posle {iptarske pobune 1981. godine pripremila radna grupa Iz-vr{nog ve}a Srbije i Saveznog izvr{nog ve}a, a te ga instanceozna~ile kao “dràvnu tajnu”. U tome dokumentu, sa datumom 22.oktobar 1981, navedeni su mnogi {iptarski zlo~ini nad Srbima,ali je potpunije osvetqena i uloga istaknutih {iptarskih funk-cionera (posebno Ilijaza Kurte{ija, Xavida Nimanija i FadiqaHoxe) u wihovom zata{kavawu, ali i uloga zvani~ne vlasti (oso-bito pokrajinskog SUP-a) u prisilnom otkupqivawu srpskihimawa i wihovom ustupawu “izbeglicama” iz Arbani je. Srpskavlast je, dakle, mnogo vi{e napora uloìla u o~uvawe komunizmanego {to je brinula o spasavawu naroda i dràve i bila “grdnozate~ena” kad se dràva raspala, a srpski narod opet bio izlo-èn genocidu. A genocidu su ga izloìli isti oni koji su od 1941.do 1945. godine nastupali pod znakom i za{titom kukastog krsta,a u na{e dane pod za{titom onih koji se od svojih prethodnikarazlikuju jedino po tome {to su taj krst ‡ tek neznatno pre-stilizovali.

To je, zna se, dovelo do egzodusa Srba i iz Hrvatske, i iz Bo-sne, i iz Hercegovine, i sa Kosova i Metohije, te se tako, pred o~i-ma “demokratskog sveta” i uz “podr{ku” onoga prestilizovanogkrsta, u Srbi ji na{lo preko milion opusto{enih izbeglica, ~i ja

je sudbina bila barem dvostruko tragi~nija od one koju su doì-veli pedeset godina ranije. Tada, Nedi}eva vlast je svim progna-nicima obezbedila makar qudskije uslove ìvota time {to im jeomogu}ila da se bave poslovima kojima su se bavili pre progon-stva (seqake ‡ na selo, kod dobrih seoskih doma}ina, u~iteqe ‡ u{kole, radnike ‡ u fabrike). U na{em vremenu, neokomunisti suih prepustili ulici, {vercu i samosnalaèwu, ili su ih gurnuli

46 Ilija Petrovi}



u neki “privremeni sme{ta j” gde su mogli preìvqavati od “hu-manitarne pomo}i” ili umirati od gladi.

U vremenu dok gospodin Ko{tunica poru~uje da “nikome ne-}e dozvoliti da cepa Srbiju” (Pravda Beograd, 6-7. oktobar 2007, 5),osvedo~eno antisrpska i antihri{}anska Liga soci jaldemokra-ta Vojvodine ~ini upravo ono ~emu se Ko{tunica barem verbal-no protivi.

Najpre, ta politi~ka grupacija, imewakiwa po zlu poznatePrizrenske lige, bavi se istim poslom kojim se bavila wena ar-

nautska posestrima, ali i svi weni nastavqa~i, po~ev od Ligemladih Arbanasa s po~etka 20. veka, pa sve do dana dana{weg.Da bi se prikrila liga{ka istovetnost, vojvo|anska Liga se-

be je nazvala socijalde mokratskom, nesumwivo po uzoru na Tuco-vi}evu partiju istog imena. Ali ne samo zbog toga {to je iz tePartije nastala ona ispod ~ijeg je {iwela i sama Liga isklijala,ve} naro~ito zbog Tucovi}eve socijaldemokratske ideologije:

- “crkva je... reakcionarno i poslu{no oru|e reìma, okupa-no u nevinoj krvi naroda, kome je simbol varvarstva, nepravde iubijawa”;

- srpski oslobodila~ki rat 1912-13. pretvoren je “u okoveproletarijatu i {irokim slojevima naroda”, a rat protiv Rusijebio je “lozinka revolucionarne demokratije”;

- nema~ki ratovi za ujediwewe bili su im va`niji i svetiji

od nacionalnih interesa sopstvenog naroda, va`niji ~ak i od we-govog ujediwewa, va`niji i od wegovog biolo{kog opstanka;

- Velika seoba pod Arsenijem arnojevi}em i prodor Arna-uta u Ju`nu i Pravu Srbiju pomiwu se samo zato da bi bilopostavqeno otrovno pitawe “odakle su Srbi po Staroj Vojvodinii ko ih je i zbog ~ega preveo” i da bi se na taj na~in “poni{tio”srpski karakter ovih krajeva pod vi{evekovnom ugarskom okupa-cijom i wina srpska izvornost;

- dok se o~ekivao srpski odgovor na austrougarski ultimatumposle Sarajevskog atentata (1914), Tucovi}evi socijaldemokra-ti podràli su stavove svojih austrougarskih “drugova” da su se“srpski vladaju}i krugovi ogre{ili o qudsku moralnost” i daAustrougarska ima pravo da krene u rat protiv Srbije, jer je sa-drìna ultimatuma nesporna, atentatom je ugroèna austrijska~ast, a nesumwivo je da se ~ak preti i ru{ewem Austrougarske.

Vojvo|anska Liga, ve} podugo, politi~ke prilike u Srbijinaziva fa{isti~kim, a wen lider (re~nik englesko-srpski ovure~, leader, najpre prevodi kao vo|a, isto kao {to to nema~kire~nik ~ini pojmom f òhrer , a italijanski re~ju duce) naziva fa-{istima sve ko ji mu nisu istomi{qenici i koji iole misle ideluju srpski.




Ve} godinama, ta vojvo|anska Liga sve {to je vezano za srp-sku crkvu naziva klerofa{isti~kim; tako je nazvala i dolazakneodre|eno velikog broja ~lanova Srpskog ota~estvenog fronta“Obraz” u Saborni hram Svetog Georgija u Novom Sadu, eda bi,tamo, vaqda, ako se to tako kaè, prisustvovali bogosluèwuposve}enom upokojewu svetog kraqa Vladislava (7. oktobar).

Lider vojvo|anske Lige nazivao je fa{izmom i trud Slobo-dana Milo{evi}a, rani jeg predsednika Jugoslavije i Srbije, dave} skoro osamostaqene autonomne pokrajine u Srbiji vrati u tu

dràvnu zajednicu, a svoju politi~ku logiku iskazivao je javnimpozivima da isti taj Slobodan Milo{evi} bude obe{en na Tera-zijama; laknulo mu je kad je Milo{evi} prodat Hagu i tamo ubi-

jen. I dana{wi trud srpskog politi~kog vrha da se Kosovo i Me-tohija zadrè u srpskim granicama, on svesrdno nastoji da one-mogu}i nekontrolisanim optu`bama da je fa{izam u Srbiji od-lu~uju}a politi~ka kategorija.

Nacisti~kim i fa{isti~kim nazvan je i mar{ za jedinstvoSrbije, koji je za 7. oktobar bio pripremqen u jo{ uvek nedo-voqno poznatoj grupaciji Nacionalni stroj. Bez namere da sebavimo pitawem da li takva organizacija uop{te postoji, na pr-vi pogled uo~qivo je da Ligi i wenom vo|i pozli od same pomi-sli da neko u Srbiji, a naro~ito u Vojvodini Srpskoj, mar{uje za

jedinstvo Srbije. I dobija ospice pri saznawu da }e neko polo-ìti cve}e na spomenik Ja{i Tomi}u, ~oveku koji je najzaslu`- niji {to su opunomo}eni predstavnici Srba, Buwevaca i drugihSlovena iz Ba~ke, Banata i Barawe 25. novembra 1918. godinedoneli odluku o prisajediwewu ovih krajeva Kraqevini Srbiji.

“Dokaz” za fa{isti~ku orijentaciju onih koji su se ovih da-na, u Vojvodini Srpskoj, zalagali za jedinstvo Srbije, Liga i wenleader na{li su u datumu; toga dana, otkrili su nam, ro|en je Hajn-rih Himler, ponajzna~ajniji saradnik Adolfa Hitlera, vo|e uDrugom svetskom ratu poraène nacisti~ke Nema~ke. Za~udo,niko od onih koji su u mnogobrojnim “nezavisnim” medijima preu-zeli taj podatak, i nekontrolisano ga koristili, nije se zapitaootkud Ligi tako brzo pripravni taj podatak i tako uverqivaoptu`ba.

Odgovor je morao biti jasan svima koji su zaista zabrinutiza jedinstvo Srbije: samo onima, i iskqu~ivo onima koji svoju po-liti~ku logiku zasnivaju na ideologiji sopstvenih fa{isti-~kih i nacisti~kih uzora, morale su biti poznate pojedinosti owihovom “liku i delu”, a logi~no je {to se deo “nasledni~ke” bri-ge za sopstvene ideolo{ke pretke morao svesti i na starawe dati “likovi” i wihova “dela” ne padnu u zaborav.

48 Ilija Petrovi}



Ligin f òhrer, ~iji su neposredni biolo{ki preci pripadalikomunisti~kom vrhu, ni je se dosetio da i wih javno optuì za obe-leàvawe Himlerovog ro|endana: vaqda od zavr{etka Drugogsvetskog rata pa sve do raspada Brozove Jugoslavije, taj datumobeleàvan je i proslavqan kao Dan artiqerije Jugoslovenskenarodne armije.

O~igledno je, dakle, da se Srbi ve} decenijama nalaze podkomunisti~kim terorom i nemaju mnogo izgleda da se od wegaoslobode, jer im to ne dozvoqavaju ni zato~enici komunisti~ke

ideje, ni wihovi (socijal)demokratizovani nastavqa~i. Svi suoni jednoglasni u tvrdwama da su Srbi fa{isti i da Srbiju tre-ba denacifikovati, previ|aju}i pri tome prostu ~iwenicu da iz-me|u onoga za {ta se sami zalaù i onoga za {ta optuùju Srbenema su{tinske razlike. Jer, na komunizam se, naprosto, moègledati kao na drugo lice fa{izma, tim pre {to su oba jednakototalitarna i oba uperena protiv ~oveka i qudskog dosto jan-stva. îwenica da je druga polovina 20. veka u svetu ozna~avanakao vreme neposustale “borbe protiv fa{izma”, moè se razume-ti kao prirodna mimikrija u kojoj je aktuelni totalitarizamproklamovao floskulu da se wegovom prethodniku ne sme dozvo-liti oporavak i mogu}i povratak na istorijsku scenu, upravo zbogtoga {to bi se time otvorile mogu}nosti za identifikaciju wi-

hovih istosti. [to zna~i: ako se kaè da su i fa{izam i komuni-zam ustrojeni po istom ob rascu, vaqa precizirati da me|u wimapostoji i jedna ozbiqna razlika, po kojoj se fa{izam moè sma-trati de~jim licem komunizma. Dva su razloga tome: prvi, fa{i-zam je bio relativno kratkovek i nije mu se dalo da ~ove~anstvudonese onoliko nesre}a koliko je doneo komunizam i, drugi, fa -{izam je proklamovao uni{tavawe tu|ih naroda, a komunizam jenajvi{e domete dostigao uni{tavaju}i sopstvene. I u tom smislumoglo bi se re}i da je fa{izam za one narode ~ije je uni{teweplanirao bio, u stvari, kratka nepogoda u pore|ewu s onim {to je,tamo gde je stigao, doneo komunizam. Za to su najboqe potvrde ono{to se doga|alo, pre svega, sa pravoslavnim Slovenima (Rusima,Ukrajincima, Srbima...), pri ~emu se nikad ne}e utvrditi koli-ko ih je desetina miliona pobijeno i {ta od toga spada u zasluge

fa{ista, a {ta u zasluge wihove komunisti~ke sabra}e.A nije bez zna~aja ni podse}awe na ~iwenicu da su srpsku sud-

binu tokom istorije odre|ivali tu|inski okupatori, te da su je u20. veku definitivno zape~atili hrvatski i slovena~ki komuni-sti Broz, Kardeq i Bakari}, uz potporu srpskih “majstora za pr-qave poslove”, po~ev od Aleksandra Rankovi}a-Leke i Sloboda-na Penezi}a-Krcuna, do dana{wih demokratizovanih komunista,




odnosno komunisti~kih demokrata. Takvi odnosi prema Srbimauspostavqeni su po modelu proverenom u razarawu ruskog narodapo dolasku boq{evika na vlast, a brozovska strategija pokazalase kao dvostruko uspe{na: tamo gde je to bilo lako “tehni~ki iz-vodqivo”, kao u Ma}edoniji i Crnoj Gori republike su “una-pre|ene u nacije”, a u Srbiji, gde se takva “pamet” nije nikakomogla primeniti, {iptarska mawina na Kosovu i Metohiji imaxarska u Vojvodini Srpskoj posluìle su kao izgovor za pro-gla{ewe autonomnih pokrajina. Ovim posledwim “izumom” ne sa-

mo da je tamo{woj srpskoj ve}ini obe{en kamen o vrat (koga seona vi{e nikad nije uspela osloboditi), ve} su uspostavqene ipozicije sa kojih }e se lak{e nastaviti sa razarawem Srpstva.

Neposredna autonomisti~ka (“autonoma{ka”) veza dana{wevojvo|anske Lige sa Brozovim separatistima najboqe je vidqivaiz slavopojke koja je autonomizmu u Brozovoj Vojvodini, pod na-slovom Osma sednica po~etak kraja Vojvodine, sro~ena i u podo-sta nastavaka upravo objavqena u novosadskom Dnevniku. Najza-bavnija pojedinost u celoj toj pri~i jeste ~iwenica da su ba{ nadan Himlerovog ro|ewa tamo objavqeni slika Liginog lidera (spotpisom Novi autonomisti za nova vremena) i razmi{qawenekada{weg autonoma{kog lidera Bo{ka Kruni}a o tome za{tose, po~etkom devedesetih godina pro{loga veka, “vojvo|anska eli-ta... prakti~no onemogu}ena da politi~ki deluje”, nije pojavila

na prvim parlamentarnim izborima u Srbiji:“Nastala je nova struktura, u kojoj je trebalo po~eti borbu

za stvarawe autonomije, a ne za weno ponovno uspostavqawe, jersmo je izgubili... A novo vreme je traìlo nove snage... Jedinaozbiqna stranka tada je bila Liga socijaldemokrata Vojvodine.Pokazalo se, jednostavno, da stari kadrovi ne mogu biti nosiocinovog programa. I mudrije je bilo podràti te nove snage”.

Ta podr{ka nesumwivo pokazuje da su Brozovi komunisti,oni koji su pripremili raspad dràve Jugoslavije, svoj posao na-stavili iz svoje ropotarnice, za mnoge ne~ujno i nevidqivo, alidovoqno prepoznatqivo da, kao {to su to na Kosovu i Metohijiu~inili sledbenici prizrenskih liga{a, i vojvo|anski liga{inametnu Vojvodini Srpskoj obele`ja (zastavu i grb) strana srp-skoj dràvnosti i srpskom nacionalnom bi}u. I dovoqno opasnoda se, prema pisawu Aleksandra Jovanovi}a iz Novog Sada, ~ujeporuka jednog od istaknutih savremenih autonomista da “sve tedo|o{e treba {to ubiti, {to proterati, a pojedinima bih sam po-mogao da nestanu nesre}nim slu~ajem” (Pravda Beograd, 8. okto-bar 2007, 24), ba{ kao {to su to tokom Drugog svetskog rata saSrbima ~inili u Hitlerovoj tvorevini Nezavisnoj Dràvi Hrvat-skoj i u Maxarskoj pod Hitlerovom za{titom.

50 Ilija Petrovi}



Ni vojvo|anska Liga ni wen vo|a (leader, f òhrer, duce) nisuprotivre~ili otvorenom zalagawu vojvo|anskih Maxara da seponi{ti Trijanonski mirovni ugovor izme|u Kraqevine Srba,Hrvata i Slovenaca i Maxarske (4. jun 1920). Sve to u vreme kadse televizijskom gledali{tu u Vojvodini Srpskoj (“i {ire”) sa-op{tavalo stvarno raspoloèwe doma}ih i zagrani~nih Maxaraprema sada{wim geopoliti~kim prilikama u Srbiji, bez obzirana brojne maxarske zlo~ine u Kraqevini Srbiji (i u Sremu)1914-1918, u Vojvodini Srpskoj 1941-1944. godine (progon “nedo-

micilnih” Srba, racije po [ajka{koj, Novom Sadu, Kuli) i svo-|ewe srpskog ìvqa u Maxarskoj na, kaù, mawe od 4.000 du{a una{im danima. U vreme, dakle, kad su nas takozvane “kulturne iobrazovne” emisije Televizije Novi Sad (9. mart 2003) nesmetanopodu~avale kako je pomenutim mirovnim ugovorom osaka}ena ugar-ska dràva a maxarski narod doìveo nesre}u i tragediju, i kadse nacionalno probu|enim maxarskim maturantima u be~ejskojgimnaziji (mo`da i u drugima) masovno daju maturski radovi natu temu.

Zna li se to, sasvim sumwivo deluju tvrdwe vo|e vojvo|anske Lige da ne samo on i wegova Liga, nego niko iz Vojvodine, ne è-li da se Vojvodina osamostali; nisu oni za osamostaqewe, oni suza Vojvodinu Srpsku u sastavu Maxarske! I samo u tom svetlu va-

qa gledati na “zbuwenost” Ivane Duli}-

Markovi}, predsednicePokrajinskog odbora G17 plus, {to niko iz Demokratske strankenije prisustvovao liga{kom polagawu venaca na spomeniku rt-vama novosadske racije, ali i na “li~no iznena|ewe” Du{ana Ele-zovi}a, predsednika Pokrajinskog odbora Demokratske stranke,{to “gospo|a Duli}-Markovi}, koja je pre godinu dana primila uzvani~nu posetu u Subotici Antu \api}a, predsednika Hrvatskestranke prava, osvedo~enog nastavqa~a ideje nacizma, fa{izma iusta{tva u Hrvatskoj, moè da drì bilo kakve moralne pridikeili komentare vezane za antifa{isti~ko delovawe Demokrats-ke stranke” (Pravda Beograd, 8. oktobar 2007, 7).

Ba{ tako, ali je {teta {to mla|ani Elezovi} svoje “iznena-|ewe” nije dopunio i zapaàwem da su ùtim trakama, koje su liga{i, socijaldemokrati, plusevi i razni drugi libe ra les ve-

zali oko ruku dok su polagali vence na spomenik novosadskim`rtvama racije, poru~ili svetu da su u toj raciji, januara 1942.godine, stradali iskqu~ivo Jevreji i da su ubice bili Srbi! Nataj na~in, Liga i wen lider, i ne samo oni, ~ine isto ono {to supre vi{e od sto godina poru~ivali ne{to ranije pomiwani Ar-banasi i wihovi za{titnici: umesto xelatima, zverstva se pri-pisuju `rtvama.




I {teta je {to nije zapazio da su lica nekih od “nosa~a” jed-nog pove}eg transparenta s porukom protiv fa{izma bila sakri-vena pod raznim maskirnim krpicama.

Takvo maskirawe nagoni posmatra~e da se zapitaju ko je u No-vi Sad doveo pripadnike Otpora iz Slova~ke, istomi{qenikeistoimene organizacije iz Srbije, one koja je, po naruxbi srpskihneprijateqa sa strane, uo~i petooktobarskog pu~a predvodilavrlo bro jne ru{iteqe sopstvene dràve i wenih instituci ja.Sigurno ne Nacionalni stroj, ili Obraz, a “pomo}” slova~kih

“otpornika” bila je potrebna jedino onima koji su motkama, op-robanim alatkama izvornih fa{ista, krenuli u obra~un s neis-tomi{qenicima; pomo} im je zaista bila neophodna, jer, kakvogli slu~aja, ba{ na Himlerov ro|endan boravio je u Novom Sadu iameri~ki ambasador.

Ali, vaqda, sve je to normalno u uslovima:- Kad Matica srpska (kojoj ~ak i desetotomna Istorija srp-

skog naroda ne priznaje pripadnost svemu Srpstvu “od Pe{te da-è do ârne Gore”), vaqda u strahu da je sopstveni autonomi-sti~ki i ostali kadrovi nedovoqno svesni svog srpskog poreklane potkaù “dokazanim antifa{istima” iz Lige, izbegava daorganizuje nau~ni skup o sudbini Republike Srpske Krajine;

- Kad se, suprotno ustavnim obavezama o }irilici kao srp-skom pismu, to pismo na svim stranama izbacuje iz upotrebe;

- Kad najgledanije televizijske stanice svakodnevno pruà-

ju mogu}nost najnesrpskijim nevladinim organizacijama i otvo -reno nesrpskim politi~kim strankama da slo bodno i bez ikakvemere obrazlaù svoje antisrpske stavove, ba{ kao da je to osnov-ni interes srpskog naroda i zvani~na dràvna politika.

Gospodo predsednici,Prvobitna mi je namera bila da ovaj tekst uputim srpskoj

javnosti kao otvoreno pismo, ali sam od toga odustao u dobrojveri da ste vi i raspoloèni i sposobni da u~inite ne{to ne bili se stalo za vrat liga{kim podmeta~inama i istupima usmere-nim iskqu~ivo na razbijawe dràve Srbije.

***Pismo je 15 oktobar 2007. godine poslato na desetak adresa, a

wegov potpisnik zaboravio je da ispod ovoga teksta upi{e imena svakogod primalaca. Po prilici, on je tada verovao da }e sva predsedni~kaimena upamtiti, a sada - moè da se seti samo prvoimenovanog - BorisaTadi}a. Premalo!

52 Ilija Petrovi}



Da li znate Mihajla Pupina

Mihajlo Pupin, fizi~ar i pronalaza~ u oblasti telekomu-nikacija, profesor matematike i fizike na wujor{kom unive-rzitetu Kolumbi ja, po~asni srpski konzul u Wujorku (od 1911),ro|en je u Idvoru, u Banatu, 9. oktobra 1854. godine.

Godine 1908, kad je jednostranim ~inom Austrougarska oku-pirala Bosnu i Hercegovinu, svi srpski rodoqubi usprotivilisu se tome. U uverewu da }e Srbija i Crna Gora ustati u odbranusvojih nacionalnih interesa u Bosni i Hercegovini, do{lo je dostvarawa Srpskog narodnog centralnog odbora u Wujorku. Vode-}i krugovi u srpskim dru{tvima u Americi procewivali su dabi najkorisnije bilo ako bi na ~elo ove jedinstvene srpske orga-nizacije stao Mihajlo Pupin, koji se dotle bavio naukom i “gle-dao svoja posla”.

U me|uvremenu, wegov ugled me|u zemqacima bio je srozankad je 1902. godine na sudskom procesu u vezi sa autorskim pravi-ma na otkri}e beì~ne telegrafije svedo~io protiv Nikole Te-sle, a u korist italijanskog nau~nika Guqelma Markoni ja. Ipak,Pupinov nau~ni~ki autoritet, u kombinaciji s ostvarenim po-slovnim uspehom, bio je Srpskom pravoslavnom save zu Srbobran- stvorenom nekoliko godina ranije - vidqiv razlog da mu maja

1909. godine ponudi ~elnu poziciju u budu}oj velikoj srpskoj or-ganizaciji; nije iskqu~eno da je do toga do{lo na podsticaj sastrane, mo`da ~ak i iz Beograda.

Pupin je ponudu prihvatio i do{ao “neposredno u narod”, a“wegovo vo|stvo prihva}eno je iskreno od svih ~estitih Srba uAmerici”. im je aneksiona kriza pro{la, a Srbija i Crna Gorabile primorane da prihvate nametnuto stawe, Odbor se rastu-rio. Ipak, ostalo je veliko iskustvo da je “ozbiqna slabost srp-skog ivota u Americi nedostatak jedne ujediwene organizacije.Srbi u Americi nisu bili samo ra{trkani po celom kontinentuod Atlantika do Pacifika, ve} su bili podeqeni na mnoga maladru{tva, koja su se me|usobno nadmetala”.

Mada je postojala dobra voqa svih srpskih dru{tava po Sje-diwenim Dràvama da se ujedine, takav ~in nije mogao pro}i bezmawe ili vi{e prikrivenog otpora i opstrukcije relativno obo-ga}enih pojedinaca koji su, odràvaju}i saobra}ajne i finansij-ske veze sa starim krajem, posebno sa bankama i {tedionicama uAustrougarskoj, korupciju prihvatili kao pravilo bez koga sene moè. Wihovo delovawe uvek se odvijalo na zavi~ajnoj osnovii uvek bilo pra}eno me|usobnom netrpeqivo{}u. Takve odnosepodgrevala je i Hrvatska za jednica u iseqeni{tvu, koja je 1908.



godine, u vreme velike krize u srpskom udruèwu Srbobran, poku-{ala da Srbe iz Hrvatske, svo je biv{e ~lanove, vrati u organi-zaciju; “govoreno im je da wihovi Srbi nisu u stawu da formiraju~estito dru{tvo”.

Procewuju}i da se jedinstvena srpska organizacija u Ameri-ci zaista moè ostvariti, Pupin je zamolio saveze srpskih udru-èwa iz îkaga, Pitsburga, Bjuta i San Franciska da svoje pred-stavnike po{aqu na svesrpski zbor u Klivlend, gde je ve} bilazakazana konvencija saveza Srbobran. Ovaj zbor je po~eo s radom u

trenutku kad se tamo pojavio Pupin, 14. septembra 1909, a wegoviu~esnici, u nastojawu da se postoje}i savezi ujedine, brzo su sesaglasili da stvore jednu jaku svesrpsku organizaciju u Americi,pod nazivom Savez Sjediwenih Srba Sloga. Iz naziva nove orga-nizaci je izba~ena je odrednica o wenom pravoslavnom karakteru, Ame rikanski Srbobran postao je weno glasilo, a za predsednikaizabran je profesor Mihajlo Pupin. Wemu “bi dano neograni~e-no pravo da preduzme i uvede u organizaciju {to god na|e za shod-no, s tim da ga svi ~lanovi pomaù svesrdno... sve dok srpski ì-vaq u Americi ne bude dobro organizovan”. Naraslo nacionalnoodu{evqewe doprinelo je da se za ravno godinu dana od osniva-wa, u Slogu u~lani oko sto trideset srpskih dru{tava, me|uwima i dru{tva iz Crnogorskog saveza.

Jedan mawi deo ~lanova iz udruèwa Srbobran suprotstaviose ujediwewu, obrazlaù}i to uverewem da je Sloga napustilapravoslavqe. Srbobran je nastavio da radi, a sa~uvano je u Pits-burgu i wegovo glasilo Amerikanski Srbobran. Da bi se ipak us-postavila nekakva razlika izme|u dvaju Amerikanskih Srbobra-na, “Slogino” glasilo, po{to je pridev “srpski” izba~en iz na-slova, pretvoreno je u Srbobran. Odnosi izme|u ovih saveza to-liko su se zao{trili, da su ubrzo pokrenuti sudski sporovi poobostranim tu`bama. Nekoliko uticajnijih poslovnih qudi izSloge smatralo je da bi ceo spor mogao biti izgla|en nagodbom, stim da Pupin svojim prilogom od 3.000 dolara “odobrovoqi” dru-gu stranu. Predlog je prihva}en, ali je ta suma samo pomogla da sesavez Sr bobran ponovo konstitui{e i da krajem 1910. godine oku-pi tridesetak lokalnih srpskih udruèwa. Sudski spor protiv

Sloge nastavqen je i, posle dugog otezawa, okon~an dokazom daujediwewe zaista nije obavqeno na legalan na~in. Iz izgubqeneparnice Sloga je izi{la sa oko 9.000 ~lanova, da bi uo~i Svetskograta taj broj bio pove}an na svih ~etrnaest hiqada. Na drugojstrani, Srbobran je imao ukupno 6.000 ~lanova, s univerzitet-skim profesorom Pavlom-Pajom Radosavqevi}em, ro|enim u Sre-mu, u Obreì, kao predsednikom. Da bi se barem prividno uspo-

54 Ilija Petrovi}



stavila nekakva ravnoteà sa Slogom i wenim predsednikomMihajlom Pupinom, za po~asnog predsednika Srbobrana izabran

je Nikola Tesla.Srbi su, tako, “uspeli” da se polarizuju u dvema zna~ajnim i

po mnogo ~emu suparni~kim organizacijama; do izraàja su do-{le podele po zavi~ajnosti, tako da su se u Srbobranu uglavnomna{li Srbi iz Hrvatske, a u Slogi Vojvo|ani i Srbi iz ostalihkrajeva. Ne moè se izbe}i zapaàwe da je na takvu podelu odlu-~uju}e uticalo i poreklo tada vode}ih Srba u Americi, Nikole

Tesle i Mihajla Pupina. Pupinov uticaj, pokazalo se, bio je ja~i,ako ni zbog ~ega drugo a ono zbog ~iwenice da je wemu bila okre-nuta i Srbija, i zvani~na, ~iji je bio po~asni konzul od 1911. go-dine, i neslu`bena. “Profesor Pupin, prakti~an i bogat ~ovek,svojim poloàjem mnogo uzdignutiji od radni~ke mase, smatrao jeSlogu svojom nacionalnom zadu`binom; on je nastojao da od save-za napravi solidnu privrednu ustanovu, u kojoj }e se podrazume-vati autokratski reìm vezan za wegovo ime, sredstva i dru{t-vene veze”.

Hteli mi to priznati ili ne, u srpskom svetu samo se autokrat-skim putem moè suzbiti duh improvizacije i stvoriti iole oz-biqna organizacija. I u Slogi su delovali qudi koji su se upor-no zalagali za navodni parlamentarizam, ali je samo Pupin bio umogu}nosti da svojim ugledom u ameri~kim poslovnim i javnimkrugovima u vrlo kratkom roku obezbedi uslove za delovawe Sa-veza, ukqu~uju}i poslovni prostor i malu {tampariju. Otvara-wem Srpskog doma omogu}eno je Savezu da svoj potporni i pros-vetni rad me|u ~lanstvom uzdigne na zavidan nivo i da ~ak, prekoDobrotvornog i kulturnog fonda, {aqe nov~anu pomo} u domo-vinu. Kada je Pupin imenovan za po~asnog konzula KraqevineSrbije u Americi, i wegova kancelarija je sme{tena u Srpskidom. Iako se moglo u~initi da je Pupinovo delovawe dobi jalo sveizrazitiju srpsku nacionalnu notu, “me|u wegovim pomaga~imabilo je i qudi koji su smatrali da poloàj Pupina u ameri~komnau~nom ali i poslovnom svetu treba potpuni je iskoristiti nesamo za nacionalne nego i za vlastite ciqeve”. Materijalnodobro situiran, Pupin je sam finansirao pojedine delatnosti u

Savezu, a mogao se ponekad pojaviti i kao “li~ni” finansijer izajmodavac. On je, zapravo, davao “li~ne poklone i pozajmiceraznim ameri~kim Srbima koji su bili u nevoqi ili kojima jebio potreban kapital da zapo~nu sami svoje poslovawe. On je toradio u toj meri da su se wegovi protivnici qubomorno àlilikako on podmi}uje qude da budu wegove pristalice”. Dovo|eno jeu sumwu i wegovo finansijsko poslovawe u Savezu, a to je bilo




pra}eno mawe ili vi{e otvorenim zamerkama na wegov nacio-nalni i dru{tveni rad. U primedbama na wegov rad i{lo se takodaleko da su, primera radi, neki wegovi saradnici sa wim ko-municirali putem otvorenog pisma objavqenog u Hrvatskom svije-tu. Da bi se i wegovo li~no po{tewe dovelo u pitawe, “kad su ~la-novi saveza Sloge u Filadelfiji sakupili 41 dolar za srpski icrnogorski Crveni krst, odbili su da ga po{aqu u Beograd i naCetiwe preko Pupina, nego su odlu~ili da to u~ine neposredno”.

Pupin, naravno, nije uzmicao, a po~etak Prvog svetskog ra-

ta zatekao ga je na mestu predsednika tek osnovanog Centralnogodbora Srpske narodne odbrane u Americi. Ova organizaci ja ubr-zo je delovala kroz blizu sto lokalnih podru`nica, osnovanih saciqem da skupqaju dobrovoqce za srpsku vojsku i materijalnopomaù zara}enu Srbiju; ona je okupqala ogranke Saveza Sloga,crkve, {kole i srpske klubove {irom SAD, a uìvala je punu po-dr{ku raznih srpsko-ameri~kih udruèwa i grupa okrenutih pri-kupqawu priloga za pomo} Srpskom Crvenom krstu. “Ovi od-bori nisu imali nikakvih statuta ni pravila, oni su imali jednovisoko ose}awe za Otaxbinu koja se sprema za borbu i kojoj vaqapomo}i i to je bio najvi{i statut”.

Prema pisawu Amerikanskog Srbobrana, Pupin je, u stvari,centralizovao Srpsku narodnu odbranu i stavio je pod svoju kon-trolu. “Malo po malo profesor Pupin monopoli{e ustanovu ta-ko da prilozi i dobrovoqci nisu mogli da odlaze slobodno kaopre u Srbiju, ve} li~no na wega i preko wega. Na taj na~in su nekekolonije odbijene od centrale a od priloga nov~anih utro{enaogromna svota u neku robu koja je leàla godinama u podrumimakonzulata”. Vidqivo je to i iz jedne poruke koju je na samom po-~etku Balkanskog rata Pupin uputio srpskom iseqeni{tvu u Sje-diwene Dràve:

“Na noge Srbi bra}o slava vas zove!Sudbina srpskog naroda re{ava se. Na{a juna~ka bra}a u Srbiji i

Crnoj Gori zakqiwu se danas da }e rtvovati ivot i sve za ~ast i slavusrpskog imena. Svaki ~estiti Srbin gotov je danas da `rtvuje sve u sud -bonosnoj borbi, koja je pred nama. Amerikanski Srbi daleko su od bojnogpoqa, ali nisu daleko od borbe; ne bori se samo onaj, koji pu{kom puca i

ma~em se~e, nego i onaj koji se rtvuje za sretstva u borbi. Na noge Srbibra}o {irom Amerike, Srpstvo vas zove u pomo}!

^lanovi Saveza Sjediwewih Srba Sloge, Srpskog Pravoslavnog Sa-veza Srbobrana i Srpskog Crnogorskog Saveza, pred vama je danas svetadu`nost; neka svako bratstvo sazove odmah vanrednu sednicu, da svaki~lan upla}uje po jedan dolar mese~no za Crveni Krst u Beogradu i Ce -tiwu. Neka svako bratstvo izbere odbor za kupqewe priloga od srpskebra}e, koji nisu ~lanovi ni jednoga Saveza. Novac neka se {aqe na mene

56 Ilija Petrovi}



sa imenima prilo`nika i ja }u biti odgovoran za sve (podvukao IP).Svaki cent }e oti}i tamo gde je nemewen i to polovina u Beograd, apolovina na Cetiwe.

Bra}o, mala je to `rtva, koju vam ja predlaèm, a pomo} }e bitivelika. Pokaìte da ste ~elik Srbi, pa }e vam se ime proslaviti, jer}ete priloìti u slavu srpske svetiwe, u slavu borbe za srpsku ~ast isrpsku slobodu".

Uo~qivo je da Pupin za Srbiju i Crnu Goru traì iskqu~i-vo nov~anu pomo}, dok o kupqewu dobrovoqaca i ne razmi{qa.

Srpskom svetu moralo je tako ne{to biti sumwivo, zbog ~ega suse od Pupina mnogi odvojili a deo wih postao mu je otvoreni ne-prijateq.

Docnije, u radu srpske misije za prikupqawe dobrovoqaca uAmerici “najve}a smetwa... dolazi(la je) od profesora Pupina iwegove okoline”. Kao predsednik Narodne odbrane, osnovane s je-dinim ciqem da svim sredstvima pomogne Srbiju u wenom ratuprotiv Austrougarske, “pokazao se hladan, indiferentan i nepre-duzumqiv”, ispuwavaju}i tako brojne zahteve svojih saradnika “dabi bio neoprostiv greh izvla~iti omladinu na front, gde je na{narod dao dosta rtava po wihovom mi{qewu ... i da je mnogo ko-risnije za Srbiju i na{ narod ako posle rata za g. Pupinom u Ame-rici vi{e hiqada glasa~a, ko ji bi kroz wegova usta mogli stav-qati ameri~koj vladi zahteve u korist Srbije”. Major SrdanGaji}, {ef srpske vojne misije u Sjediwenim Dràvama, obja-snio je to svom Ministarstvu spoqnih poslova na slede}i na~in:

“G. Pupin nije imao ra~una da se u wegovoj stranci na|e jo{ jedan~ovek koji bi se sa wime mogao takmi~iti, a pored ovoga sâm poziv (mi-sije) da sakupqa i {aqe dobrovoqce nije i{ao u ra~un Pupinovoj oko -lini, jer odlaskom dobrovoqaca slabi se savez, smawuje kapital i one-mogu}ava isplata posmrtnina, pomo} postradalim radenicima i plata~inovnicima, koji su nesposobni za ma kakav rad i drugi posao a koji sene misle niti smeju vratiti u Srbiju i zbog toga im je u ra~unu da na{egnaroda ostane {to vi{e u Americi, na ~i ji bi oni ra~un iveli ne zapi-wu}i. Ovi qudi navali{e na g. Pupina i ubedi{e ga da bi bio neopro-stiv greh izvla~iti omladinu na front, gde je na{ narod dao dosta `r-tava po wihovom mi{qewu i dokazivahu da je mnogo korisnije za Srbijui na{ narod ako posle rata bude za g. Pupinom u Americi vi{e hi qadaglasa~a, koji bi kroz wegova usta mogli stavqati ameri~koj vladi zahte -ve u korist Srbije”.

O istoj stvari stigao je iz Va{ingtona i izve{taj srpskog po-slanstva, datovan 12. oktobra 1917. godine, u kome se za me|usrpskesukobe okrivquje Pupin. Srpska vlada, opet, s obzirom na nezavi-san i jak poloàj Pupina i me|u Srbima i u ameri~kom dru{tvu,




uporno je savetovala da se {tedi wegova osetqivost i da se posvaku cenu izbegne sukob s wim. U svojoj naivnosti, ministar voj-ni }e 6. juna 1918. godine napisati Nikoli Pa{i}u da je podvoje-nost me|u Srbima takva da jedna struja stoji “uz na{u zvani~nuradwu a vodi je Jugoslovenski odbor i wegovi delegati”, dok izadruge stoje qudi iz Srbije ~ije se dràwe “da objasniti samo pret-postavkama... Ova grupa sastavqena iz qudi koji nemaju dovoqnougleda i potpore, prilepila se uz g. Mih. Pupina, koji je imu}ani vrlo ugledan ~ovek ovde u Americi. G. Pupin, kad se s wim go-

vori o ovome, uvek navodi, da on nema vremena da prati u detaqu{ta sve ~ine, pi{u i rade qudi, koji stoje iza Dnevnika, ~akodbija da zna, {ta se sve pi{e”.

Pa se tako moglo desiti da, u uslovima kad su sukobqene srp-ske strane u Americi krenule u postepeno izmirewe a dobrovoqa-~ki pokret po~eo da se obnavqa, Mihajlo Pupin, dotle predsed-nik Srpske narodne obnove, povukao se sa toga mesta:

“Od jedared g. Pupin daje ostavku na predsedni~ki poloàj u Narod-noj odbrani, a wegovi listovi po~e{e iz daleka negodovawe prema g.Pribi}evi}u... Narod se zbunio i kao stado pribio uz svoje vo|e, ne umei ne}e da se opredeli, slu{a vo|e i zapitkuje da li to eli na{a Srbijaili ne, a oni odgovaraju: pa da to ne eli Srbija vaqda bi on bio konzulSrbije... a na drugoj strani se opet odgovara, pa zato je Srbija poslalasvoga najboqeg i najpametnijeg oficira da nam otvori o~i te da onogaizdajnika zbacimo, jer Srbija ne moè sama da ma {ta preduzme po{to jeon (Pupin) ameri~ki gra|anin i ona ne}e zbog toga da se zameri Ameri-ci”. I sve se radi u ime srpske vlade i u ime majke Srbije, pa ma to bilonepo{teno i {tetno - a na ovo su prinu|eni jer narod zna samo toliko da je za wega sveto i nepogre{ivo ono {to iz Srbije i srpske vlade do|e ion tome slepo i bez razmi{qawa veruje. Savezi se pretvori{e u nepri - jateqske logore”.

Pupinov nedobronameran stav prema dobrovoqcima u Veli-kom ratu lako je uo~io i potpukovnik Milan Pribi}evi}, {efsrpske misije za prikupqawe dobrovoqaca u Americi, koji je 5.februara 1918. godine zatraìo povla~ewe sa te du`nosti:

“Najve}a smetwa u radu misije dolazi od profesora Pupina i wego-

ve okoline sa »Srpskim Dnevnikom« sa kojim su wegove veze najo~igled-nije dokazane. Pored svih mojih obave{tewa o {teti, koju Pupin i oko-lina nanose na{oj narodnoj politici, napadaju}i najinfamnije ne samomene li~no nego i sve one, koji sa mnom rade u korist misije... gleda se sastrane vlade jednako na Pupina i okolinu kao i na nas, odu{evqene ipo`rtvovane prista{e Srbijine politike, kojoj predano sluì misi jazbog ~ega ju je narod i primio na svoja ramena. Ostavqa se Pupin da sapoloàja konsula Srbije najbesomu~nije napada rad va`nih narodnih i

58 Ilija Petrovi}



dràvnih misija ovde, a nama ne samo da se ne daje od strane vlade nika -kva za{tita nego nam se ~ak veù ruke u odbrani”.

Zna se da je Pupin na po~etku rata objavio jedan proglas ukojem je “dao na javnost” da “Srbiji ne treba vojnika ve} novaca. Uproglasu je namerno ili ne, sporedna je stvar, stajalo da srpskavojska ide bosa i gola”. Pupin je tada bio izuzetno uvaàvanali~nost i konzul Srbije “kome se mora vjerovati ako se vjerujeSrbiji”. Na taj na~in zaustavqen je dobrovoqa~ki pokret, a svapa`wa Pupinove organizacije okrenuta je pruàwu nov~ane po-mo}i Srbiji i Crnoj Gori. “Sve se slalo na g. Pupina a ovaj je slao i neslao u Srbi ju sve pod svojim imenom (podvukao IP)”.âk i kad je Amerika izi{la iz neutralnosti, i kad je Srpska na-rodna odbrana mogla slobodno agitovati za dobrovoqce, Pupin nemewa svoj stav prema dobrovoqa~kom pokretu, on, videli smo, pod-nosi ostavku na mesto predsednika te nacionalne organizacije.

O Pupinovom delovawu krajem rata, posebno o wegovom od-nosu prema nesre}noj srpskoj siro~adi, pisani trag ostavila jegospo|ica Jelena Lozani}, predstavnica Srpskog Crvenog krstau Sjediwenim Dràvama, ko ja se posle rata udala za srpskog do-brotvora Xona Frotingama:

“6. novembar (1918). Na{ Odbor je u toku svoga rada skupio veliku

sumu za Srbiju... Sa na{im Odborom sada ima neke te{ko}e. Neki ~lano-vi èle da se novac koji imamo u banci po{aqe Srbiji kao pomo}. Jamislim da za taj novac treba poslati hranu, lekove, odelo, bolni~kimaterijal. Sad je na{em svetu potrebna pomo} u stvarima a ne novac....Treba poslati {to pre raznovrsni materijal. I to odmah... Sre}om, uovoj mojoj ideji imam podr{ku profesora Pupina. I on smatra da totreba {to pre poslati, jer ukoliko hrana i ode}a pre stignu, utoliko}e pomo} biti dvostruka...

8. novembar. Svi su ~lanovi Odbora bili na okupu. Diskutovalo sevrlo ivo sat i po o na{em budu}em radu u Srbiji... Ton govora im je bioneprijatan, pun negodovawa, vi{e no same re~i. Bila sam vi{e no izne -na|ena. I Pupin je, sad, odjednom, promenio svoje mi{qewe. On pred-laè da se ne pomaù deca, ve} da se novac upotrebi na podizawe jednepoqoprivredne {kole. Ova me je ideja prosto zgranula. Bila sam ~vrstore{ena da se borim do kraja, da se novac upotrebi za osnivawe doma zanezbrinutu decu...

28. novembar. ...Najzad smo imali sednicu. Na woj je re{eno da Odborpo{aqe jednu misiju sa svi ma potrebnim stvarima za otvarawe de~jegdoma (koji je podignut u â~ku - IP). Sa tom misijom i ja }u po}i zaSrbiju. Tako je, ipak najboqe i najkorisnije za na{u zemqu. Spasavajtedecu, budu}nost zem qe i wenu snagu”.

Tokom aprila i maja 1919. godine, za vreme Mirovne konfe-rencije, Pupin je boravio u Parizu gde je, na poziv srpske vlade, s




namerom da pomogne u mirovnim pregovorima, pripremio jedanmemorandum ameri~kom predsedniku Vilsonu. Tuma~i novije srp-ske istorije sa puno sentimentalnosti uveravaju da je taj memoran-dum odlu~uju}e uticao na dono{ewe odluka Mirovne konferencijeu prilog jugoslovenskoj dràvi, naro~ito kad je u pitawu “dode-la” Banata Kraqevstvu Srba, Hrvata i Slovenaca. U stvari, we-gov doprinos srpskoj stvari mogao je biti ponajvi{e psiholo-{ke prirode, ali samo u o~ima srpske delegacije; prema sop-stvenom pisawu, on je poznavao ameri~kog predsednika Vudroa

Vilsona i dràvnog sekretara Roberta Lansinga, ali je izvesnoda nije bio blizak sa wima, niti je, kako se to moè pro~itatikod ovla{}enih tuma~a Pupinovog lika i dela, s wima bio u pri-

jateqskim odnosima. Ono {to je nesumwivo jeste da je Pupin de-setak dana sistematski izu~avao dokumentaciju kojom je raspola-gala Delegacija Kraqevstva SHS, posle ~ega je, “u vrlo te{kojsituaciji po granice Jugoslavije... uputio memorandum predsed-niku SAD 19. aprila 1919... o istorijskim i etni~kim karakteri-stikama grani~nih podru~ja Dalmacije, Slovenije, Istre, Bana-ta, Me|umurja, Barawe i Makedonije, {to je doprinelo da Vilsonda izjavu, svega tri dana kasnije, o nepriznavawu Londonskih ugo-vora saveznika sa Italijom”. U svojoj autobiografiji, za koju jedobio Pulicerovu nagradu (1924), Pupin ne pomiwe svoj “velikidoprinos” srpskoj stvari na Miorovnoj konferenciji; da ga jebilo, on takvo priznawe ne bi izbegao da pomene, niti bi to umeoizbe}i; samo je zapisao da je Banat, kad je on ro|en, pripadao Aus-trougarskoj, ali da na Mirovnoj konferenci ji Rumuni “nisu mo-gli pobiti ~iwenicu da je stanovni{tvo Banata srpsko, naro-~ito u onome kraju u ikome se nalazi Idvor. Predsednik Vilson ig. Lansing poznavali su me li~no i kada su od jugoslovenskih de-legata doznali da sam rodom iz Banata, rumunski razlozi izgubi-li su mnogo od svoje ubedqivosti”.

[to se Banata ti~e i razgrani~ewa s Rumunijom, grani~nalinija bila je definisana celih trinaest dana ranijie, jo{ 6.aprila, tako da je Pupinov memorandum u tom delu bio zakasneo i,zbog toga, nekoristan.

Pupin je gotovo ceo svoj “politi~ki” ìvot u Americi pro-

veo u sukobima sa svojim sunarodnicima, da bi tek 7. aprila 1921.godine, na 4. strani, pod naslovom “Jedna radosna novost”, Srp-sko kolo objavilo da je svemu tome do{ao kraj:

“Davno o~ekivana eqa Srba u Americi ostvarena je. Sjedinili sesavezi »Srbobran« i »Sloga«... Ovaj ~in ameri~kih Srba za pohvalu je sadve strane. Prvo, sjedinila se bra}a, koja su nahu{kawem sebi~ne gospo -de, ~ak postajali i me|usobni neprijateqi. Tako je nestalo i toga nepri ja-

60 Ilija Petrovi}



teqstva, koja su nam svuda smetala. Osim ovog velikog uspeha, postignut je ovim sjediwewem i drugi veliki uspeh ameri~kih Srba, nadni~ara.

Ameri~ki Srbi, nadni~ari, oslobodili su se jednog opasnog trgov-ca sa radni~kim uqevima, oslobodili su se prof. Mihajla Pupina, koji nas je trovao najgorim otrovom punih jedanaest mjeseci (treba da stoji: godina IP). Taj opasni otrov bio je zava|awe dva ro|ena brata, dvamukotrpna jadnika, dva neuka biv{a seqaka, sada fabri~kog iznemoglognadni~ara. Jest, punih jedanaest godina, za svoje li~ne interese, Mihaj -lo Pupin je uìvao ako se dva ro|ena brata zavade i pokrve.

I {to je najstra{nije, mi smo se te{ko oslobodili ovoga profesora,trgovca sa radni~kim ùqevima. Znao se on najve{tije nama ulagivati.Imao je svoje qude me|u nama, koji su ga uvek slavili i veli~ali. Imao jesvoja dva lista ovde, a jedan u Banatu.

No posledwa konvencija saveza Sloge razgoliti ga potpuno. Tamo je priteran bio do zida i daqe nije mogao. Tamo je svima nama pqunuo u li -ce, zacerio se i rekao, da on ne}e ujediwene Srbe u Americi, jer }e se timeotkriti wegova nedela, wegova gnusna trgovina sa radni~kim uqevima.

Savez Slogu je toliko zaduìo da bi morao propasti. Savez Sloga je opravqao, pla}ao kiriju, ude{avao tako zvani Srpski Dom u Wujorku,a kad se pogledalo u gruntovnici tamo se prona{lo, da to nije SrpskiDom, nego vlastita ku}a Mihajla Pupina. Na tu Pupinovu ku}u »Sloga« je potro{ila preko 30 hiqada dolara i jo{ u woj pla}ala kiriju.

Savez Sloga je kupio {tampariju za 8 hiqada dolara za svoj posao.Ali, prona{ao je Pupin, da se ne isplati dràti tu {tampariju, jer jeon Pupin na drugo ime po~eo svoju {tampariju, u koju je odne{eno sve bo -qe {to se moglo iz Slogine {tamparije.

Tako je pod upravom M. Pupina savez Sloga ostao bez {tamparije,morao je {tamparske poslove ogromnom sumom pla}ati Pupinovoj {tam-pariji. Samo za 4 posledwe godine bio je ra~un blizu 50 hiqada dolara.I jo{ je morao savez Sloga da pla}a kiri ju za prostorije, gde su bilisme{teni upropa{}eni ostaci wene {tamparije.

Silni ~lanovi saveza Sloga behu ovde bez porodica. Porodice suim tu u Evropi. Za vreme rata, taj novac, tih naslednika u Evropi, bio jesme{ten u zajmove i u gotovom novcu u bankama. Suma tih naslednikablizu je 400 hiqada dolara.

Da bi taj novac M. Pupin mogao preko sebe izaslati u Evropu, ot-vorio je on neku banku. I pre konvencije ve} je slao novac naslednicima.Ali, ne u dolarima, nego u dinarima. A kako niko nije znao kakva je vred -nost novca, Pupin i wegova crna kamarila spremili su se u veliko, da }ewima pasti u deo, da taj novac sav ispo{aqu u Evropu. Ra~una se da bi,prema wihovom procentu, ko ji oni uzimaju u banci, Pupin zaradio nekih100 hiqada dolara. Ali svesni delegati poslanici Saveza to odma obu -

stavi{e....Te{ko nam je bilo svladati ovoga trgovca-profesora, jer smo svi

dràli, da on nije u toj trgovini glavni. Ali, kad dohvatismo i prou~i -smo onu lepu narodnu: s glave riba smrdi, videsmo, da je samo Pupin jedi-ni ostao da smeta na{em napretku i boqitku, jer je trgovac sa radni~- kim ùqevima i protivan svakom slo`nom radu Srba.

No danas je on pobe|en. I to potpuno... Sjediweni na{i savezi zape~a-ti{e politi~ku raku Mi{e Pupina, iz koje se vi{e nikada di}i ne}e”.




Mihajlo Pupin umro je u Wujorku 12. mart 1935. godine.Prema onome {to se sredinom novembra 2004. godine moglo

~uti u jednoj ameri~koj televizijskoj emisiji posve}enoj godi{- wici wegovog ro|ewa, Pupin je posedovao najve}e imawe u drà-vi Wu Hemp{ajr, u Norfolku, a ku}a na wemu gra|ena je od kame-na uvezenog iz Jugoslavije. Te{ko da bi se to moglo samo od sred-stava dobijenih kori{}ewem svega dvaju primewenih wegovihpatenata.

LIT: Srbobran, Srpski narodni list i organ Saveza Sjediwenih

Srba Sloga, Wujork 27. septembar/9. oktobar 1912; Amerikanski Srbo-bran, Kalendar za 1919. godinu, Pitsburg; Srpsko kolo, List za ratare,Beograd broj 14, 7. april 1921, str. 4; Pavle Haxi Pavlovi}, MihailoPupin me|u Srbima u Americi, Tehni~ki list broj 11. i 12, Zagreb 1935;Jelena Lozani}-Frotingam, Dobrotvorna misija za Srbiju u I svetskom ratu : Pisma iz Amerike i Kanade 1915-1920, Novi Sad 2007; Mihajlo Pu-pin, Sa pa{waka do nau~ewaka, Beograd 1985; Zbornik radova sa nau~nogskupa @ivot i delo Mihajla Pupina Idvorskog (Novi Sad Idvor1979), Novi Sad 1985: Vladimir Gre~i}, Uloga Mihajla Pupina u organizovanjusrp skog iseljeni{tva u SAD; Michael Boro Petrovich, Pupin u srpsko-ameri~komìvotu pre Prvog svetskog rata; Dragoljub @ivojinovi}, Nacionalno-politi~ki rad Mihajla Pupina u Sjedinjenim Ameri~kim Dràvama 1914-1915; Jugoslovenskidobrovoqci 1914-1918 - Srbija, Ju`na Amerika, Severna Amerika, Austra- lija, Francuska, Italija, Solunski front, Zbornik dokumenata, prire -dio Nikola Popovi}, Beograd 1980; Bogumil Hrabak, Srbi iseljenici u SAD doPrvog svetskog rata, Istraìvanja, Novi Sad 1980; Ilija Petrovi}, Vernici

Otaxbine - Srpski dobrovoqci iz prekomorskih zemaqa 1912-1918,Novi Sad 1998; I. Petrovi}, Srpski dobrovoqa~ki pokret 1912-1918,Beograd/Fo~a/Vaqevo 2008.

***U najve}em delu, dato Enciklopediji Novog Sada, ali nije pri-hva}eno. Da bi tekst ipak ostalo sa~uvan “za posle”, sa ciqem da se, kadaPupinov ìvotopis bude obra|ivan za Srpski biografski re~nik iliSrpsku enciklopediju, izbegnu proizvoqne i neistinite pri~e o “nacio-nalnom i visokomoralnom liku i delu” Mihajla Pupina i wegovoj iskqu-~ivoj zasluzi za “dodelu” Banata Kraqevini Srba, Hrvata i Slo venaca,neznatno skra}en objavqen je u autorovim Prilozima za EnciklopedijuNovog Sada, Novi Sad 2008.

62 Ilija Petrovi}



Ko sme zahvaqivati u ime srpskih `rtava

Sa zaka{wewem sam pro~itao tekst g. Ratka Dmitrovi}a koji traì da se iz Beograda ukloni Spomenik zahvalnosti Fran-cuskoj , obrazlaù}i to podatkom da su Srbi platili francuskuvojnu pomo} tokom Velikog rata do posledwe pertle, {unegle isvake druge trice i ku~ine.

Ta~no je to, ali on ni re~ju ne pomenu francuske zasluge zasrpske `rtve u istom tom ratu.

Dakle:Tek kad je ruska vojna sila po~ela da popu{ta pred austrij-

skim napadima, i kad se i Gr~ka ohladila prema Srbiji, Bugarska je procenila da je do{ao wen ~as: ugovor sa Centralnim silamapotpisuje 6. septembra 1915. godine, a petnaestak dana kasnije ob-

javquje mobilizaciju svojih trupa. Traèwe srpske vlade da Sa-veznici ne{to u~ine pre no {to Bugari napadnu bilo je uzalud-no. Rusi su verbalno podràli Srbe, ali su, zbog sopstvene ugro-ènosti, o~ekivali da vojnu pomo} pruì Engleska. Po nesre}i,englesko Ministarstvo vojno bilo je uvereno da je bugarska mobi-lizacija samo nema~ki blef, a ministar Ki~ener poru~io je da je“neprijateqski raspoloèn prema planovima srpske Vrhovne ko-mande” vezanim za odnose sa Bugarima; “svaka takva radwa bila bi

najnepametnija za sada{we vreme, u kome mi ude{avamo da po{aqe-mo trupe u Solun, da osposobe Grke da pomognu Srbiji”.Diplomatske poruke nisu koristile, a bugarska mobilizaci-

ja bila je sve samo ne trik. U no}i izme|u 13. i 14. oktobra, Ne-ma~koj i Austriji u ratu protiv Srbije pridruìla se i Bugarska.U me|uvremenu, 5. oktobra, savezni~ka Isto~na vojska po~ela jeda se iskrcava u Solunu, sa prili~no nejasnim namerama.

Na po~etku ovih ratnih operacija, Srbija se opirala koliko je mogla, ali sve je to bilo malo. Za deset dana austrougarske inema~ke snage uzele su Beograd, Poàrevac, Smederevo i Golu-bac, posle ~ega su krenule u nastupawe prema Kragujevcu. Nede-qu dana kasnije, 22. oktobra, austrougarska vojska pre{la je Dri-nu kod Vi{egrada, a do toga dana Bugari su ve} bili u Kumanovu,[tipu, Skopqu i Velesu. Srpska vojska morala se povla~iti pre-ma jugu, a o~ekivane pomo}i od francuskih i engleskih saveznika,sa solunskog pravca, nije bilo. Za svega mesec dana ratovawa, ne-prijateq je bio u Ni{u i Kraqevu, u Leskovcu i Kru{evcu.

Srpska Vrhovna komanda poku{ala je tada da svoje snage pri-kupi u okolini Pri{tine i da se preko Skopqa probije premaGr~koj u susret saveznicima. Po nevoqi, Isto~nom vojskom tada

je komandovao francuski general Moris Saraj, krepak i {ar-



mantan {ezdesetogodi{wak, ponajvi{e zainteresovan za posetesolunskim salonima, koji je u me|uvremenu, ne obave{tavaju}i otome srpsku stranu, svoje trupe povukao prema gr~koj granici.Trodnevne te{ke borbe usmerene na prolaz kroz Ka~anik, i daqeprema Skopqu i Solunu, pokazale su da je jedina saobra}ajnica sa

jugom bila prese~ena i da savezni~ke pomo}i otud ne}e biti.Dotle, u toku povla~ewa, prema podacima srpske Vrhovne ko-

mande, poginulo je, zarobqeno, umrlo i nestalo 138.600 vojnika.Srpskoj vojsci samo je preostalo, ukoliko ne eli da se preda, da

poku{a proboj preko Arbanije i Crne Gore i izbije na more. Po-sle savetovawa s komandantima armija, 24. novembra 1915. godi-ne, wena Vrhovna komanda takvu je odluku i do nela. Zajedno s voj-skom, na ovaj mu~ni put krenulo je i oko 30.000 zarobqenih austro-ugarskih vojnika i oko 200.000 izbeglica.

Uo~i Boì}a 1916. godine, po{to se znatan broj zalutalih iizostalih vojnika prikqu~io svojim jedinicama prispelim na jad-ransko primorje, Vrhovna komanda je saop{tila da je prinudnu“zimsku {etwu” po bespu}u preìvelo 139.750 vojnika, mada isto-ri~ar Vladimir ]orovi} kazuje da je taj broj bio za 20.000 mawi.

Milan Zelenika, |eneral i vojni istori~ar, veli da gubitkesrpske vojske od po~etka neprijateqske ofanzive do tada nijelako ustanoviti. “Prema podacima Glavne intendanture, koji...izgledaju najverovatniji, brojno stawe srpske vojske iznosilo jepri po~etku ofanzive u oktobru 1915 godine oko 420.000 qudi. NaKosovo je izbilo oko 290.000 do 300.000 qudi. Kroz Crnu Goru iAlbaniju povla~ilo se oko 220.000 qudi, a preko mora je preba-~eno 150.000 qudi. Broj gra|anskih lica, koja su se sa vojskom po-vla~ila... iznosio je oko 200.000 lica i spao je na nekih 60.000”.

I daqe: “Iz Albanije je preba~eno oko 140.000 qudi na Krf,10.000 u Bizertu, u Tunis, i 4.000 se povuklo za Solun... Premaitalijanskim podacima, prevezeno je iz albanskih pristani{tasvega 261.000 qudi, od ko jih 193.000 qudi srpske vojske i civil-nih nadle{tava. Prema srpskim podacima... ovi posledwi biiznosili 152.000 qudi. Pored toga, Itali jani su prevezli oko23.000 austrougarskih zarobqenika koji su preostali od 70.000, akoji su se povla~ili od Ni{a za Jadransko More”.

Bilo kako bilo, samo je jedan deo te neodre|eno brojne mu~e-ni~ke kolone stigao do morske obale. Prema izve{ta ju srpskeVrhovne komande, preko Crne Gore odstupilo je 89.930, a prekoArbanije 54.039 vojnika, {to ukupno ~ini 143.969 vojnika. Uborbama tokom oktobra 1915. godine poginulo je 18.326, od rana ibolesti umrlo 21.647, a zarobqeno 28.155 srpskih vojnika. Dok seodstupalo prema Pe}i i Prizrenu, poginulo je, umrlo, nestalo i

64 Ilija Petrovi}



zarobqeno 138.600 vojnika. U toku povla~ewa poginulo je i odgladi i bolesti umrlo 243.877 vojnika i civila koji su se na{li uzvojsku; broj ovih drugih iznosio je oko 200.000, s tim {to me|uwih treba svrstati i regrute. Me|u umrlima nalazilo se i oko4.000 zarobqenih austrougarskih vojnika. Ako se, dakle, zna zasudbinu oko 350.700 vojnika, od ukupno oko 563.200 koliko ih jebilo na po~etku ratnih operacija 1915. godine, moglo bi se za-kqu~iti da je na putu do mora, u toku celog povla~ewa, poginulo,umrlo ili nestalo oko 212.500 vojnika. No, ako se poveruje podatku

iz istog izvora da je po~etkom oktobra 1915. godine srpska vo jskabrojala 420.000 vojnika ({to je i Zelenikina cifra), broj onihkoji su ivi stigli do mora svodi se na 70.000, tek ne{to ve}u ci-fru od one koju je pri samom kraju 1915. godine saop{tio engle-ski general{tab. Iscrpqeni napornim mar{evima, gla|u i bole-{}u, na Krfu je umrlo jo{ oko 7.750 vojnika.

Vojvoda @ivojin Mi{i} pi{e da je “u toku dva meseca umrlo150.000 vo jnika i izbeglica. Od 40.000 regruta prelaz preko Al-banije preìvelo je svega 8.000”, mada zvani~ni vojni izvori ka-zu ju da ih je 20. januara 1915. godine na Krf stiglo 5.000.

Imaju li se u vidu sve navedene cifre, naro~ito nemale raz-like me|u wima, s razlogom je Monika Kripner komentarisalaumirawe srpskih regruta i zapisala da “nema pouzdanih podataka

o broju onih koji su pomrli za vreme povla~ewa i po dolasku uAlbaniju, ali ih je bilo na hiqade. Posle okon~awa neprijateq-stva, srpska vlada je, o~igledno posti|ena {to je histeri~no po-vela te de~ake u masovno izbegli{tvo bez nadzora, umawivala tutragediju i 1920. godine objavila je apsurdno male i podozrivo pre-cizne »zvani~ne brojke«. Ne samo da ti de~aci nisu imali nikak-vog zvani~nog pratioca koji bi sastavqao izve{taje o broju`rtava nego Srbi nisu ni bili u poloàju da prave sopstvenespiskove `rtava. Nisu oni vr{ili evakuisawe niti su oni bilinadle`ni za izbegli~ka prihvatili{ta, bolnice, itd., na Krfu,Vidu i Korzici. Za to su bile nadle`ne francuske, engleske iitalijanske vlasti. Za prihvatawe svih srpskih izbeglica bilesu zaduène jedinice Crvenog krsta, Srpskog potpornog fonda iBolnica {kotskih èna, pa se wihove procene, zajedno s procena-

ma savezni~ kih vojnih {tabova, moraju smatrati ta~nijim odbrojki koje su kasnije dali Srbi”.

Autor jednog opisa ove velike srpske tragedije, poznate una{oj vojnoj i politi~koj istoriji pod imenom “propast regru-ta”, ne veruje u pretpostavke da je ispred vojske mar{ovalo oko30.000, pa kaè: “Nikad i niko nije utvrdio ni koliko je ta~no re-gruta povedeno iz Srbije, ni koliko ih je ta~no od gladi i stude-




ni pomrlo u Albaniji, kao ni koliko ih je sahraweno pored ostr-va Vida... ali je sa ostrva Vida u Bizertu transportovano, izgle-da, oko 3-4000 ovih regruta, koji su preìveli sve strahote”.

Najve}i deo dovde pobrojanih `rtava moè se pripisati bez-du{noj francuskoj politici (vojnoj i drugoj, jer o najva`ni jimpitawima ne odlu~uju vojni komandanti samostalno), isto kao ionih koje su pretrpqene do proboja Solunskog fronta.

Naime, po~etak savezni~ke ofanzive na Solunskom frontubio je planiran za 20. avgust 1916. godine, s tim da bude propra}en

rumunskim napadom na Austrougarsku sedam dana kasni je. U è-qi da preduhitre sve savezni~ke planove i, naro~ito da ispre-padaju Rumuniju, Centralne sile krenule su 17. avgusta u napad.Glavni udar izveden je na bugarskom delu fronta, iznenada ienergi~no, tako da je srpska Tre}a armija bila prinu|ena da sepovu~e. Bio je potreban skoro ~itav mesec dana da se pripremiprotivudar i do wega je do{lo 14. septembra, sa poloàja srpskePrve armije. U trodnevnim borbama, naj~e{}e prsa u prsa, Bugarisu kod Gorni~eva razbijeni i naterani na povla~ewe. Nove borbevo|ene su i narednih dana, tako da je 30. septembra srp ska vojska, u~i jem je sastavu bio i Dobrovoqa~ki odred Vojvode Vuka, izbilana Kajmak~alan. Pored vojni~kog zna~aja, jer je srpskoj i fran-cuskoj vojsci bio otvoren prolaz prema Bitoqu, ovaj uspeh nosio jeu sebi i ogromnu moralnu vrednost: bio je to prvi korak u povra-tak srpske vojske na sopstvenu dràvnu teritoriju. Za ne{to vi-{e od mesec i po dana, 19. novembra, oslobo|en je i Bitoq, a svojveliki doprinos i ovoj pobedi pruìo je Dobrovoqa~ki odred.

Daqe napredovawe bilo je zaustavqeno, s obrazloèwem da suseverno od Bitoqa koncentrisane jake nema~ke i bugarske trupe.Bitoq je ostao u savezni~kim rukama, ali je pla}ena visoka cena:varo{ je mesecima bila izloèna stalnim bugarskim artiqerij-skim napadima, a general Saraj o{trim kritikama {to je preki-nuo ofanzivu i spre~io Srbe da nastave pobedonosni pohod uOtaxbinu. Izostankom o~ekivane savezni~ke pobede i novim ve-likim gubicima srpske vojske, front je stabilizovan na duèvreme i otpo~eo je skoro dvogodi{wi rovovski rat.

I tako, te{ko je znati kako se moglo desiti da posle toliko

bolnih iskustava sa Francuskom nekome padne na pamet da joj uBeogradu, na Kalemegdanu, podigne spomenik zahvalnosti; mawako se tim poniàvaju}im ~inom nije iskazivala “zahvalnost” nesamo za nebrojene srpske rtve u Velikom ratu, ve} i za nero|enudecu; najve}im delom, ginuli su oni koji nisu ni stigli da obavesvoju biolo{ku, odnosno reprodukcionu funkciju.

23. februar 2008.

66 Ilija Petrovi}



***Tekst poslat Predragu Popovi}u, glavnom i odgovornom ured-niku Pravde iz Beograda (redakcija @pravda.co.yu) uz propratni tekst:

“[aqem Vam pri~u o francuskim »zaslugama« za srpsku zahvalnostu vidu spomenika; voleo bih da ovaj moj tekst, makar koliko on bio obi-man, objavite, jer se sistematski pre}utkuje ono {to u wemu pi{e.

No, ukoliko Vam se ovde predstavqena istina ne ~ini zgodnom, mo-lim Vas da tekst date gospodinu Dmitrovi}u u potporu wegovoj inici ja -tivi i daqim aktivnostima »u tom smislu«.

Zahvaqujem na razumevawu”.Objavqeno 26. februara 2008. godine u Pravdi, na strani 14, kao re-

agovawe na tekst objavqen 21. februara, pod naslovom “Vreme za ru{e-we zabluda”. Poslati tekst sveden je na tre}inu, pod redakcijskim naslo-vom “Francuska pomo} ìvotima pla}ena” i podnaslovom “Da li trebada im zahvalimo i za desetine hiqada mladih regruta stradalih tokompovla~ewa preko Albanije?”




Povratak srpskoj istoriji Pismo Predsedniku srpske Vlade

Po{tovani Predsedni~e Vlade,U danima kad je sve o~iglednije da takozvana me|unarodna

za jednica ~ini sve ne bi li srpski narod dovela na ivicu samo u-ni{tewa, jer je mnogim demokratskim europejcima i mondijali-stima po Srbiji, naslednicima komunisti~kih internacionali-sta, vrlo stalo da sami navuku om~u na vrat sopstvenom narodu,mora se postaviti pitawe zbog ~ega o svemu tome uporno }ute oniko ji (ponekad opravdano, ali mnogo ~e{}e neopravdano) zauzima-

ju mesta u vode}im srpskim nau~nim institucijama i koji, stoga,sebe rado smatraju vode}im srpskim intelektualcima.

Najjednostavniji odgovor bio bi da se to krdo nezavisnih umo-va, kako je navodne intelektualce nazvao Noam omski, nije za topitawe mnogo interesovalo ni u vremenima koja su, nesumwivo,bila sudbinska za srpski narod, u vremenima dok je pred na{im o~i-ma, na zlo~ina~ki na~in, iz srpske nacionalne supstance i{~u-pano premnogo tkiva i od wega stvoreno nekoliko novih nacija, ana Srpskoj Zemqi barem ~etiri nove dràve:

Buwevci i [okci iz Vojvodine Srpske, oni koji su se nepo-sredno posle Prvog svetskog rata uglavnom nazivali Srbima, bi-

li su, na samom po~etku komunisti~kih godina, “unapre|eni” uHrvate; mnogi od wih zadovoqni su tim “dobitkom”, mnogi su sevratili, ili se jo{ vra}aju, svom plemenskom nazivu, a pitawe jeda li }e se neko od wih vratiti svom srpskom izvoru;

od Srba iz Ma}edonije, odnosno Ju`ne Srbije, srpski neprijateqi, opsednuti idejama “oplemewenim” u kominternovskoj ku-hiwi, najpre su na~inili “Makedonce”, a ne{to kasnije, mada supo svom idejnom, odnosno “religioznom” opredeqewu bili atei-sti, darovali su im i “autokefalnu makedonsku crkvu”; na tim jeosnovama stvorena i dràva Ma}edonija;

-uz direktnu ameri~ku vojnu podr{ku i blagoslov wenog slu-ìn~eta, takozvane Organizacije ujediwenih nacija, onemogu}en

je opstanak Republike Srpske Krajine, stvorene na srpskom na-rodnosnom prostoru ukqu~enom u brozovsku Republiku Hrvatsku,tako {to se opse`nom vojnom akcijom krenulo u sistematsko inemilosrdno istrebqewe srpskog stanovni{tva. Bila je to “pra-va” prilika da se vi{edecenijska neprikrivena hrvatska mr`waprema Srbima (prividno suzbijana kroz krilaticu o navodnom“bratstvu i jedinstvu”) iskaè na izrazito nequdski na~in;

-od Srba iz Crne Gore, Brda i Stare Hercegovine, komin-ternovska “kuhiwa” stvorila je “Crnogorce” kao naciju, daruju}i



im najpre crnogorsku autofekalnu crkvu, a pre dve-tri godine icrnogorsku dràvu; onima koji se nisu odrekli Srpstva, u takvojse dràvi ne pi{e ba{ najboqe;

u Hercegovini i Bosni, komunisti~ki (kominternovski,brozovski) ideolozi najpre su od Srba muslimanske vere izmi-slili “muslimansku” naciju, da bi, koliko ju~e, uz mawe ili vi{eotvorenu vojnu podr{ku SAD i Severnoatlantskog vojnog saveza,ta “nacija” bila preimenovana u “Bo{wake”, a vi{e nego {estideo srpskog nacionalnog prostora bio otet od Srba i ukqu~en u

novostvorenu muslimansko-hrvatsku federaciju;-Staru (Pravu) Srbiju, u kominternovskoj nomenklaturi na-

zvanu Autonomna oblast Kosovo i Metohija, ameri~ka vojna silapoklonila je [iptarima i Arbanasima uvezenim iz Arbanije. Pu-nu podr{ku u tom vi{egodi{wem prqavom poslu pruàle su jojwene saveznice iz dvaju svetskih ratova; kao ratne pobednice, onesu vaqda shvatile da se najboqe oduùju savezni~koj Srbiji tako{to }e joj oduzeti sedmi deo wene teritorije i time u~initi us-tupak onoj drugoj, poraènoj strani u tim istim ratovima. A tadruga strana, oli~ena u Nema~koj, sve svoje saveznike u izgubqe-nim ratovima nagradila je u~lawewem u Evropsku uniju, ~ime jeiskazala ne samo svoju trenutnu ekonomsku i vojnu nadmo} nad os-tatkom Evrope, ve} je zapo~ela i sa revizijom pariskih mirov-nih ugovora iz 1920. i 1947. godine;

islamizovani Srbi iz Ra{ke na dobrom su putu da se pretvo-re u “Bo{wake”, iako Bosna, zanemarimo li ono {to se nekad zva-lo Bosanski pa{aluk, nikada nije prelazila isto~no od Drine;

Srbi iz isto~ne Srbije, oni koji sebe zovu i Vlasima, jer suna svoje srpske korene poodavno zaboravili, uporno se trude dado|u do “konstitutivnih elemenata” za “vla{ku naciju”;

u beogradskom takozvanom Helsin{kom odboru, jo{ pre ne-koliko godina, zapo~eto je podu~avawe jedne male grupe [opova (s

juga Srbije) kako da postanu nacija.I, kao {to su crnogorski otpadnici od srpskog roda uspeli

da srpsku Crnu Goru proglase nezavisnom dràvom glasovima ne-prijateqski raspoloènih Arbanasa i hrvatskih katolika u sop-stvenoj ku}i (sve, dakle, biv{ih Srba), treba o~ekivati i da dve

ponajve}e mawinske grupe u Srbiji: Maxari u Vojvodini Srpskoji muslimani u Ra{koj, otpo~nu i politi~ki i administrativnipostupak za osamostaqewe teritorija na kojima trenutno ìve.Pravo na to oni su stekli i formalno, po{to je uglavnom glaso-vima jednih i drugih, ali i glasovima anacionalnog Beograda iautonomisti~kog dela Novog Sada (koji bi Vojvodini Srpskoj“darovali” vojvo|ansku naciju, vojvo|anski jezik i vojvo|ansku




pravoslavnu crkvu), nesrpski orijentisani predsedni~ki kandi-dat do{ao do pobede na izborima odrànim 3. februara 2008. go-dine. U pobedni~kom raspoloèwu, taj novoizabranik nije umeoprikriti o kakvom se politi~kom dogovoru radilo, te je, uz javnuzahvalnost “svom” glasa~kom telu, posebno istakao doprinos ma-winskih zajednica, onih koje se ve} godinama najotvorenije boreza razbi jawe dràve Srbije. Jednom jedinom re~ju otkrio je smi-sao svog antisrpskog pazara: muslimanima iz Ra{ke, ve} neku go-dinu zvanim Bo{wacima, stavio je na znawe da mu nije stalo do

Ustava Republike Srbije, da Ra{ka vi{e nije Ra{ka ve} Sanxak,te da, ipso facto, wegovu pobedu na predsedni~kim izborima oni mo-gu smatrati politi~kom podr{kom svojim daqim planovima zarazbi jawe Srbi je. A ako je dozvolio da se Srbija po~ne razbi ja-ti u Ra{koj, nema nikakvog razloga da se istoj takvoj procedurine podvrgne i Vojvodina Srpska; na taj znak jedva ~ekaju Maxari, ivojvo|anski i oni drugi, koji ve} generacijama ìve za trenutak ukome }e se odredbe Trijanonskog ugovora iz 1920. godine poni{ti-ti i ugarska dràva le}i na Savu i Dunav; po nesre}i, oni u tomeimaju ne samo verbalnu ve} i prakti~nu podr{ku svojih autonomi-sti~ki raspoloènih “brankovi}a i liì~anaka” iz antisrp-skog dela savremene neokomunisti~ke politi~ke vlasti u kra je-vima severno od Dunava i Save; i ne samo otud.

A do svega toga bilo je mogu}e do}i zahvaquju}i “znawu” zva-ni~ne “srpske” istorijske nauke, i ne samo istorijske, o pro{lo -sti sopstvenog naroda, o Srbima niotkuda, o “Slovenima” koji suse u krajevima ju`no od Dunava pojavili, kaù, tek po~etkom 7.veka; “znawima” utemeqenim na “nau~nim” dostignu}ima tako-zvane berlinsko-be~ke istorijske {kole i nametnute srpskomnarodu pre skoro podrug veka; “znawima” koja istom tom narodu,ve} danas, prete potpunim uni{tewem, na isti na~in kao {to suizgubqena mnoga stara plemena sa srpskog narodnosnog stabla,plemena o kojima zvani~na istorijska nauka u Srbiji ne eli nida govori. Mnogi strani izvori, mnogi istori~ari i lingvisti,mnogi istraìva~i i tuma~i daleke pro{losti, niko od wih Sr-bin i niko sa namerom da bude navija~ki zastupnik srpske strane,govore o tom svetu kao o srpskom, ali je sve to nau~ewacima iz Sr-

bije ravno besmislici. Oni se tako drè, jer nisu bili “na licumesta” i nemaju zapisni~ke izjave “ovla{}enih predstavnika” tihplemena ili naroda o svom poreklu i o svojim razlozima zbog ko-

jih su “nestali” sa istorijske scene. Mo`da bi dana{wa zbivawana Srpskoj Zemqi, ona koja su navedena na prethodnim stranicamaovoga pisma, mogla da ih “odobrovoqe” i da priznaju ono {to je vi-{e nego o~igledno: doga|aji u na{em vremenu, pred na{im o~ima,

70 Ilija Petrovi}



kad mnoga srpska plemena, Srbi iz mnogih krajeva sa najrazli~i-tijim imenima, bez ikakve sli~nosti i jezi~ke veze sa pojmovimaSrbin ili Srbija, izlaze iz srpskog naroda i sobom nose velikedelove Srpske Zemqe, da li za sebe, da li za svoje nove gospodare,ni po ~emu se ne razlikuju od zbivawa u najstarijim, davnim iline tako bliskim vremenima. Danas se po Srbiji sre}u, na raznimstranama, na primer, Li~ani, Hercegovci, Dalmatinci, Bosanci;nije bilo op{tine u nekada{woj Jugoslaviji u kojoj nije bilo barpo nekoliko Crnogoraca, iako su neki od wih mogli da se nekad

predstave kao Katuwani, Mora~ani, Bawani, Piperi, Pivqani,Ku~i, Uskoci, ili kako druk~ije; u novije vreme nije redak slu~ajda se i Sremci, ili Ba~vani, ili Bana}ani, nalaze po drugim srp-skim krajevima, a posledwih godina wima su se pridruìli i Ba-rawci, grupa koja se retko sretala izvan svog zavi~aja. A pre dvaveka, nepogre{ivo je Sava Tekelija uo~avao kakvim se sve stran-puticama kre}e srpski narod i uzalud nas u~io “da se manemo tihnaziva Bosanac, Dalmatinac, Srbijanac, Crnogorac, jer }e nekona}i opravdawe da od tih pokrajinskih naziva napravi po sebnenarode”; ba{ onako kako se to sada ~ini, i kako se vekovimaunazad ~inilo.

Nekad, u vreme koje na{i istori~ari “ne priznaju”, svugde suse nalazili i Vendi, i Anti, i Iliri, i Sorabi, i Tra~ani, iSarmati, i Dardanci, i Da~ani, i razni drugi Quti}i, Krivi~i,Mazovjeni, Mazureni, Qubi~i, Br|ani, Serbi, Sauromataei, Syr-matae, Sermatae, Srimatae, Sermente, sve sami Srbi.

I kasnije, u vreme navodne seobe naroda u 7. veku, one iste bezkoje bi najve}i deo istori~ara iz Srbije ostao bez nau~nih zvawai katedri, pomiwu se mnogobrojna srpska plemena, danas uglav-nom nepoznata: Korutani, Poqani (oko Poznawa), Abodriti, Po-morci, Mazurani, Poqani (oko Kijeva), Drevqani, Dregovi}i,Polo~ani, Severjani, Dubqebi (Duqebi), Mijaki, Luàni, Nako-li~ani, Brani~evci, Timo~ani, Strumenci, Smolenci, Brs jaci(Brzjaci), Drugovi}i, Dragovi}i, Sagudati, Sakuli (“Selo Saku-le, a u Banatu”), Starodorani, @upqani, Rinkini (u Ma}edoniji),Velegeziti (u Tesaliji), Vojuni}i (u Epiru), Milinci i Jezerci(u ju`noj Gr~koj)...

Istori~ari iz Srbije, zbog toga {to se pla{e odgovora, ni-su jo{ ni postavili pitawe {ta se sa tolikim plemenima zbilo,u {ta se pretopi{e i kako netragom nestado{e.

I ono {to se de{avalo nekad, i ono {to se de{ava danas, nipo ~emu se ne razlikuje; i jedno i drugo moè se nazvati samo i is-kqu~ivo izdajom sopstvene bra}e, sopstvene zemqe i sopstvenogbi}a. O tim nekada{wim izdajama ne zna se mnogo i o wima se ne




pi{e, po{to zvani~na nauka u Srbiji jo{ uvek smatra da se one neti~u Srba. Ako o doga|ajima ~iji smo nemu{ti svedoci i sami bi-li (neko jer nije shvatao o ~emu se radi, neko jer je bio voqni, aneko nevoqni sau~esnik, neko jer je ìveo u strahu), budemo idaqe }utali i propu{tali da ih opi{emo onakvim kakvi su bili,za pedeset ili sto godina niko od budu}ih istori~ara me|u budu-}im Srbima, ako bude i jednih i drugih, ne}e verovati da se sveto sa na{im srpskim savremenicima de{avalo; ne}e verovati da

je tokom druge polovine 20. veka iz krila srpskog naroda nastalo

~etiri-pet novih naci ja; ne}e verovati, jer je tako ne{to u nor-malnom svetu nemogu}e, jer pojmovi “Ma}edonci”, “Bo{waci”,“Crnogorci” nisu, u jezi~kom smislu, srodni pojmu “Srbi”, jer }ese u budu}im ma}edonskim, bo{wa~kim, crnogorskim, hrvatskimkwigama pisati druk~ije nego {to je stvarno bilo. Mo`da }e itada neko od nepristrasnih stranih pisaca re}i da su Srbi bilii u Ma}edoniji, i u Bosni, i u Hercegovini, i u Crnoj Gori, i uHrvatskoj, ali im istori~ari iz Srbije, ako oni i Srbija opsta-nu, ne}e verovati; re}i }e da to strancima nije poznato, jer nisuputovali kroz kra jeve o kojima govore, i jer ti navodni Srbi ni-su overili izjavu o onome {to im se “podme}e”.

Ne}e verovati, ~ak i ako neki od tih nepristrasnih pisacaponovi ono {to se pisalo tokom ve} pomiwane navodne velikeseobe, da Srbi odvajkada ìve bez vlasti i reda, u me|usobnoj mr`- wi i rasprama, i da “kod wih vlada razlika u shvatawima, pa seili ne slaù, ili ako se sloè, ipak drugi prekora~uju brzo ono,{to se odredi, po{to su svi strasno jedni protiv drugih i po{toniko nije voqan da ustupi drugom”.

Istorija se ponavqa, i ne}e biti ~udo ako neki od tih nepri-strasnih pisaca sa dana{weg demokratskog Zapada ponove, od re-~i do re~i, ono {to je Tacit poodavno za Srbe zapisao: “Neka bikod ovih naroda jo{ za dugo bilo ako ne qubavi prema nama a onome|usobne mr`we! Kako za na{u dràvu nastaju ve} posledwa vre-mena, najboqe jo{, {to nam sre}a moè da pokloni, jeste neslogame|u (na{im) neprijateqima”.

Do{li smo dotle zahvaquju}i doga|aju koji je odlu~uju}e uti-cao na odnos “intelektualne elite” u Srba prema srpskom kultur-

nom i istorijskom nasle|u, srpskim predawima i srpskom zave-{tawu: na Berlinskom kongresu 1878. godine, da bi Srbiji bilapriznata (dode qena) samostalnost, kqu~ni zahtev zapadnih evrop-skih sila bio je da se srpski narod odrekne svo je nacionalne is-torije i prihvati “nau~na” pravila uspostavqena u berlinsko--be~koj istorijskoj {koli, zvanoj i nordijska, pravila kojima sui do tada “uvo|eni u red” Srbi {kolovani na zapadnoj strani. A

72 Ilija Petrovi}



da bi se preuzete (nametnute) obaveze ispunile do kraja, na “novomtalasu trezvenosti i politike realizma” na{li su se tada{wi vo-de}i srpski intelektualci, a najzna~ajniji zato~nici te nove “na-u~ne” logike bili Sto jan Novakovi} i Ilarion Ruvarac.

Po wihovim receptima, nova “srpska nauka” krenula je sa svenovijim “kriti~kim” pri~ama o srpskoj pro{losti, pri~ama u ko-

jima nije bilo mesta ni za narodno predawe, ni za ona znawa ko jasu do tada bila poznata u srpskoj istorijskoj nauci. Toj novoj “kri-ti~koj nauci” bilo je neva`no {to se Srbi ve} vekovima i dece-

nijama osipaju, naro~ito po rubovima, a nisu smatrali bitnim ni{to im se jezgro odràva s prevelikim naporima.

No, Srbe kojima je bilo stalo do Srpstva “ponos svojim na-sle|em” nagonio je da se obrate svojim tradicijama i da opstanuuz wih. Iako bez one vertikale koja bi narod u celini usmerilaka usponu, “Srbi su se duhovno prilagodili neprekidnim podse-}awem na svoju nekada{wu veli~inu i slavu. Wihova istorija, od~ije su gra|e stvarali svoje epske pesme, u{la je u osnove wihoveborbe za opstanak”. Uistinu, srpsko epsko pam}ewe i pevawe isrpska usmena hronika nisu samo “istorija jednog naroda u sti-hovima nego i podsticaj tom narodu da preìvi i da se, vi{e od to-ga, stalno upravqa ka slobodnijoj budu}nosti”. Epska poezija, pro-èta jednom zaista samosvojnom idejom, nemirewem sa ropstvom,ùdwom za slobodom, te`wom za stvarawem nacionalne dràve,bila je ona “snaga ko ja je uzdizala srpsku vertikalu”; u tome jeeti~ka vrednost srpske epske poezije.

U svim prelomnim vremenima, pa i po~etkom 20. veka, kada jetada{wim Srbima palo u deo da ostvare nacionalno oslobo|ewe,narodno epsko pesni{tvo i wegove poruke, a ne nau~no-istori~ar-sko {tivo, vratilo ih je sopstvenom nacionalnom mitu; srpski na-cionalizam se i onda, kao i ranije, kao i danas, naslawao na duhov-ne osnove Svesrpstva, oli~enog i u najplemenitijim dostignu}imasrpske dràvnosti i srpske duhovnosti nemawi}ke epohe.

Naàlost, oni koji su u nacionalnom zanosu, verni tradicijama sopstvenog na roda i wegovom predawu, vratili sjaj kosov-skom mitu, ubrzo su bili poraèni u susretu s istorijskom nau-kom. Jer, novi ratni pobednici iz slede}eg rata, vo|eni svojom

revolucionarnom mi{qu, “svoju istorijsku gra|evinu” zasnovalisu tek po{to su do temeqa poru{ili sve ustanove poraène pret-hodnice. Srbima su, pored dobrog dela nacionalnih teritorija,otimane mnoge tradicionalne vrednosti, a sistematski je potiski-vano i wegovo duhovno nasle|e; nije bila zabrawena samo srpskanacionalna istorija, bile su zabrawene mnoge srpske pesme s na-cionalnim motivima (ni de lije nisu smele da se igraju “na sred




zemqe Srbije”), mnoge su svesno prepu{tane zaboravu (jedno vre-me nije se pevalo ni “jugoslovensko” Kolo, kolo, naoko lo, jer seneko dosetio da je u pitawu svesrpska pesma), epska poezija sma-trana je prevazi|enom i, ponekad, “uperenom protiv drugih naro-da i narodnosti”, gusle su se mnogo re|e ~ule od raznih arbana-{kih zurla i go~eva, vi{e je svetu pradstavqana {iptarska no-{wa od srpske no{we, i tako daqe.

A kad je na samom kraju osamdesetih Brozova Jugoslavija po-~ela da puca po svim {avovima, pokazalo se da su tim ~inom bili

ugroèni iskqu~ivo Srbi. I ovoga puta, kao i u svim ranijimprelomnim trenucima, velikim ratovima i bunama, oni spas nisupotraìli u filosofskim, istorijskim ili filolo{kim ras-pravama vode}ih srpskih intelektualaca, jer su te rasprave bileponajvi{e namewene “jugoslovenskim” Srbima i “jugoslavizova-wu” mladih Srba, ve} u sopstvenoj nacionalnoj tradiciji, u srp-skom duhovnom nasle|u, u genetskim zapisima porodi~nog i naci-onalnog predawa, u svemu onome po ~emu se prepoznaje srpsko na-cionalno bi}e. Odjednom, izronile su na povr{inu srpske nacio-nalne boje, na elegi~nim zvucima gusala dojezdili su ve} skoro za-boravqeni nacionalni junaci, od Kosova do ju~e, da bi im se ubr-zo prikqu~ili i vitezovi dana{wega doba. Na tim su tradici-

jama Srbi sa zapadne strane, oja~ani nekom desetinom hiqadadobrovoqaca iz Srbije i Crne Gore, uspeli da se odbrane i izvojujuvojni~ ku pobedu, ali su, naàlost, zahvaquju}i vi{edecenijskomantisrpskom delovawu svojih “intelektualnih” i politi~kihpredvodnika (napojenih s istih izvora), ostali kratkih rukava;i sve srpske tragedije iz proteklih petnaestak-dvadeset godina,isto kao i one iz dvaju svetskih ratova, proistekle su iz srpskenebrige za sopstvene nacionalne granice, {to zna~i i za razvoj“kriti~ke istorijske nauke”.

Pod uticajem te i takve “{kole”, u delu srpskog naroda okre-nutog takozvanim evropskim vrednostima po~ela je da se negujelogika dokazanih srpskih nepri jateqa sa strane, po ko joj srpskinarod ne treba da se bavi nacionalnom pro{lo{}u, ve} treba dase okrene budu}nosti. Tu istu logiku, i u na{em vremenu, sada

jo{ è{}e, “preporu~uju” isti ti srpski neprijateqi, a intelek-

tualci potekli iz istog tog naroda zdu{no se trude da je nametnusopstvenom narodu, ne{to kroz {kolski sistem a ne{to putemnajrazli~iti jih “teorijskih” pritisaka na podsvest srpskih qu-di, naro~ito putem onoga {to se obi~no zove sredstva masovnihkomunikacija.

U na{em vremenu, taj se pritisak ogleda i u tuma~ewu najno-vije istorije. Primera radi, kad je pro{le godine, juna meseca,

74 Ilija Petrovi}



trebalo odràti jedan nau~ni skup o srpsko-arbana{kim odnosi-ma, kao wegov doma}in pojavilo se filozofsko odeqewe Srpskeakademije nauka, dok su istori~ari izbegli da u wemu u~estvuju;koliko ih interesuje sudbina srpskog nacionalnog bi}a, pitawe

je da li je iko od wih tada do{ao da ~uje o ~emu se tamo pri~alo.Ili, za po~etak oktobra 2006. godine bio je najavqen nau~ni

skup o Republici Srpskoj Krajini. Iako je Ministarstvo za na-uku i tehnologiju prihvatilo da bude wegov pokroviteq, tako-zvane srpske nacionalne institucije Srpska akademija nauka i

Matica srpska, ali i neki instituti i fakulteti, odbili su dabudu nominalni organizatori; zbog toga, skup nije ni odràn.

Ali, zato, ovih dana, istiha i izdaleka zapo~iwe pri~a po kojoj je nekada{wi Singidunum (Beograd) dobio ime po Siginima(koji su dobro poznati srpskoj istorijskoj {koli), navodnim pre-cima dana{wih Cigana, odnosno Roma, iako se, kaè taj izvor, oniu Srbiji prvi put pomiwu 1348. godine!

Gospodine Predsedni~e Vlade,U jednom ovakvom pismu moè se o na~etoj temi vrlo malo

re}i, te moja malenkost predlaè da pozovete na razgovor gospo-dina dr Jovana Dereti}a iz Beograda, obnoviteqa srpske isto-rijske {kole, telefon 062/282-629, koji bi Vam o svemu ovome, kaoi o putovima kojima bi se srpski narod kona~no po~eo vra}atisvojoj istorijskoj svesti, mogao pripovedati mnogo vi{e, boqe,razlo`nije i umnije.

U prevelikom strahu da se zbog pone~ega (ili: bez pone~ega){to je dovde izloèno ne}e o~uvati ni srpska dràvnost, ponaj-mawe u sada{wim wenim granicama, i sa nadom da }e Vam Bog datidovoqno snage da izdrìte u pregawawu s onima iz politi~kog idràvnog vrha koji, okrenuti la`nim evropskim vrednostima,ne misle dobro sopstvenom narodu, srpskom,

Pozdravqam Vas s osobitim po{tovawem.

Ilija Petrovi}

***Pismo poslato gospodinu dr Vojislavu Ko{tunici, predsednikusrpske Vlade, 5. mart 2008. godine; ostalo je bez odgovora.

Nedugo zatim 11. maja, odràni su parlamentarni izbori, a Ko{tu-

ni~ina stranka pre{la je u opoziciju.




Maxari i Srbi

“Mislimo uvek na to i govo rimo uvek o to me”

A. R. RajsIme maxarsko. Re~ Maxar izvedena je od staromaxarske re~i

Magyer Magyar , odakle su i glagoli magyara Ëzni tuma~iti i magya -r aËzgatni raz ja{wavati, oba nastala kao napor da se sabesednici-ma drugoga jezika objasni smisao onoga {to je koji Maxar izgo-vorio. Ako je od iste re~i na~iwen i pridev magyara Ën odse~no,onda je wime vaqalo ukazati na silu sa kojom je taj isti Maxarnastupao prema drugima. Srbi su Maxare nazivali Ugri, u jedni-ni Ugrin, iako oni sami sebe nisu tako nikad nazivali. To je,zapravo, ne{to izmewen turski naziv Onogur (sa zna~ewem desetstrelica, on deset i gur strelica) kako su Turci nazivali hun-ska nomadska plemena koja su svoja pokolewa ozna~avali streli-cama i koja su se u 5. i 6. veku kretala izme|u Kavkaza i Urala; taj

je naziv jednostavno prenesen i na wihove tada{we maxarskepodlo`nike. Iz tog su oblika Francuzi, na primer, izveli nazi-ve Hongrie (za maxarsku dràvu) i hongrois (za stanovnika te dr-àve) ili Nemci, po istom redu, Ungarn i ungarisch.

Kako nas to u~i hrvatska Op}a enciklopedija, Maxari su narod

koji jezi~ki pripada isto~noj grupi ugrofinskih naroda i koji jedanas naseqen u sredwem Podunavqu. Wihova prasedi{ta bilasu na reci Kami, levoj pritoci Volge, a kad su otud potisnuti, na-selili se na podru~je izme|u Volge i Dona i tamo iveli kao ha-zarski podanici. Pod pritiskom Pe~enega, nomadskog plemenaturskog porekla, Maxari 895. godine stiù u Podunavqe, gde suse po~eli etni~ki me{ati sa plemenima zate~enim u tim kraje-vima. Odavde su, po{to su sa mnogima od wih uspeli da sklope voj-ne saveze, krenuli u pqa~ka{ke pohode na razne strane; stigli suu Italiju, ê{ku, Sasku i Tiringiju, “osvanuli su i pred Cari-gradom i Parizom”, a u sukobu sa Slovenima, odnosno Srbima, ra-zorili su Veliku Moravsku, koja se tada prostirala na oko 40.000km/2 i imala oko 300.000 stanovnika. Tek posle sudara s vojskomnema~kog kraqa Otona I (955) i te{kog poraza na Le{kom poqu

(Lechfeld), kod Augzburga, povukli su se u panonsku ravnicu i ta-mo po~eli da prelaze na sedela~ki na~in ìvqewa.

Stvarawe ugarske dràve i Srbi. U takvim uslovima, maxar-ski plemenski savez smiruje svoje agresivne strasti i, zahvaqu-

ju}i utica ju starosedela~kih hri{}anskih Srba, kraq Stevan I,potowi “apostolski kraq” Sent I{tvan, prihvata hri{}anstvo



(kr{ten je kao Vojko) i po stavqa temeqe novoj ugarskoj dràvi.Tim su ~inom u korenu sase~eni napori srpskog ìvqa u kraje-vima severno od Save i Dunava da uspostavi sopstvenu dràvnuorganizaci ju, da li jedinstvenu, da li vi{e mawih, po pojedinimoblastima, ~ime je na neodre|eno vreme odloèno i wegovo uje-diwewe sa mati~nom srpskom dràvom.

Narednih vekova, sve tamo do turskih upada u sredwu Evropu,ugarska dràva ure|ivala je svoje institucije po evropskim uzo-rima i administrativnom ùpanijskom sistemu, koji je pojedine

srpske i druge nemaxarske plemenske grupe usmerio ka postepe-nom gubitku nacionalnih obele`ja. Srbi su se tome vrlo opira-li, a svojim vezama s ugarskim dvorom (Srbin Radivoj 1059, a Be-lu{ 1156-1161. zauzimali su poloàj ugarskog palatina, kraqe-vog zamenika, dok je Jovan Uro{ bio kraqevski namesnik od 1114.do 1131) i va`nom ulogom u mnogim vojnim aktivnostima ugarskedràve (1044. Srbi iz Banata odbranili su \ur od Nemaca, 1052.Srbi pod komandom vojvode Uro{a odbranili su Bratislavu odNemaca, tatarskoj najezdi iz 1242. Srbi su jedini pruìli ozbi-qan otpor, a 1260. Srbi su imali odlu~uju}u ulogu u odbrani od~e{kog kraqa Otona II) uspeli su da odole mnogim denacionali-zacionim ugarskim postupcima. Uspeli su i da se odupru brojnimugarskim poku{ajima da ih prevedu u katoli~anstvo, ~emu je do-prineo Sveti Sava, utemeqewem ~etiriju srpskih manastira u kra-

jevima pod ugarskom administracijom: Zlatice, Bazja{a i Mesi-}a u Banatu i Koviqa u Ba~koj.

Bio je to period u kome su {irom Ugarske, naro~ito u wenim ju`nijim delovima, ìveli skoro iskqu~ivo Srbi, i u kome je, po-sle Kosovske bitke (1389), taj srpski sloj bio znatno oja~an iz-beglicama pred turskom navalom i wihovim ukqu~ivawem u ugar-ski vojni poredak. I tokom 15. veka, sa srpskim despotima do{ao

je u Ba~ku velik broj Srba iz Ra{ke, nazivanih Ra{ani, Rasciani,ili Raci, Ráczok.

“Ma|ari u svojim dokumentima ove krajeve ve} tada nazivajuRa Ëczorsza Ëg - Srbija. Naziv nije samo (formalne prirode) u vezisa Srbima koji su u tim krajevima ìveli, ve} {to su Srbi bilioslobo|eni feudalnih davawa i imali privilegije koje je 1471.

godine ustanovio kraq Matija Korvin (1440-1490, sin Jano{aHuwadija, Sibiwanin Janka) priznav{i ih kao narod i dav{i impravo na slobodno ispovedawe vere. Kasnije, to je bila osnova zaformirawe vojne krajine”.

Sve te privilegije nisu bile po voqi ugarskom plemstvu i ri-mokatoli~koj crkvi, ali su pravoslavni Srbi, zahvaquju}i svo-

jim ro|a~kim vezama sa pojedinim ugarskim kraqevima i, naro-




~ito, razlozima vojne i odbrambene prirode, uspevali da odolepritiscima; vojni~ki poziv je u ju`nim ugarskim krajevima biofavorizovan, te su Srbi uspeli da tamo oforme svoje vojne obla-sti kojima je na ~elu najpre stajao despot a kasnije vojvoda.

Maxarski krsta{ki ratovi protiv Srba. Tako na jednoj stra-ni, u ugarskoj dràvi, dok je u spoqnim odnosima ista ta ugarskadràva vekovima “praktikovala” krsta{ke ratove protiv Srba;nave{}emo ih nekoliko, uz napomenu da srpske `rtve u wima ni-

su bile velike kao u maxarskim “aktivnostima” u Ugarskoj.Po~elo je to pohodom ugarskog kraqa Bele III (1172-1196) pro-

tiv “jeretika” u Bosni, ~iji je ban tada bio Kulin Jablanovi}.Wegovog naslednika Imra (1196-1204), kao i brata mu Andra{a,papa Ino}entije III stalno je podsticao da vojni~ki napadaju Srbei da se tako doprinesu katolizaciji Helmskog poluostrva, kasni jenazvanog Balkanskog. Godine 1234, papa Grigorije IX naredio jeKolomanu, bratu ugarskog kraqa Bele IV (1235-1270), da preduzmekrsta{ki pohod protiv “srpskih jeretika” u Bosni; ovaj Kolo-manov vojni napad Vatikan je zvani~no proglasio krsta{kim po-hodom, a Koloman, nezadovoqan porazom i proterivawem iz Bo-sne, okrenuo se protiv Srbije (1235), upao s vojskom u Srem, aliga je kraq Stefan Vladislav potukao i proterao otud. Osamgodina kasnije, Bela IV vojno je podrào napad grada Trogira naSplit, da bi, posle poraza od bana Ninoslava, ve} naredne godinezapo~eo novi krsta{ki pohod na Bosnu i Spqet; poraèn, on jemorao potpisati ugovor o miru i priznati stawe pre|a{we. îm

je saznao za Ninoslavovu smrt i narodni otpor prelasku wegovogsina Prijezde u katoli~anstvo, Bela je 1254. godine poslao krsta-{ku vojsku u Bosnu i zaposeo “Dowe Krajeve”, predeo izme|u Vr-basa, Une, Save i planine Grme~a.

Ohrabren tim polovi~nim uspehom i veruju}i da je ta prome-na trajne prirode, papa Nikola IV zatraìo je od kraqa Dragu-tina, vrhovnog gospodara Bosne, da se u Bosni uvede inkvizicija.Sli~no je razmi{qao i papa Jovan koji je 1325. godine traìo odugarskog kraqa Roberta i bosanskog bana Stefana, pravoslavca,da uvedu inkviziciju u Bosni i u Slavoniji; ta institucija bila

bi u Bosni uperena protiv bogumila i pravoslavaca, a u Slavoni- ji iskqu~ivo protiv pravoslavaca.

Ne{to kasnije, maja 1337, papa Benedikt XII naredio je ugar-skom kraqu i hrvatskom banu da ponovo krenu u krsta{ki rat pro-tiv “jeretika”, odnosno Srba, ali su oni, kao i ranije, bili pora-èni. Mimo toga, Vatikan po~iwe pripreme za novi krsta{ki ratprotiv Srba, a 1340. godine u Ugarskoj se prikupqa sve{tenstvo

78 Ilija Petrovi}



iz katoli~ke Evrope sa ciqem da se krene u katoli~ewe srpskogstanovni{tva u Bosni. To je ohrabrilo ugarskog kraqa Ludvigada sa ve} prikupqenom krsta{kom vojskom napadne na Srbiju ca-ra Du{ana, ali je bio lako odbijen. Ovaj poraz naveo je Ludvigada tokom 1344. i 1345. organizuje dva pohoda na Dalmaciju, ali itamo bez uspeha. Ludvig je jo{ jednom (1353) podigao vojsku na ca-ra Du{ana, ali je morao da se spasava bekstvom; na isti na~in pro-{ao je i posle objave rata Du{anovom nasledniku Uro{u (1359) ibosanskom banu Tvrtku (1363).

Kako pi{e Jovan Dereti}, “ban Tvrtko marqivo radi na ja-~awu Srpske Pravoslavne Crkve u Bosni, ne progone}i bogumi-le, nego stvaraju}i poverewe i saradwu izme|u pravoslavnih ibogumilskih Srba. Uspeh je bio tako velik da je papa Ino}entijeII traìo, pod hitno, novi krsta{ki pohod na Bosnu 1360. godine.Kao i obi~no, i ovaj krsta{ki pohod trebalo je da vodi »apostol-ski kraq Ugarske«. Ali posle poraza u ratu sa Srbijom 1359. godi-ne, kraq Ludvig nije bio u mogu}nosti da bilo {ta preduzme svedo 1363. godine. Te godine Ludvig je napao na Srpsko Carstvo sadve vojske. Jednu vojsku vodio je on li~no, s pravcem napada - do-linom Vrbasa prema Gorwoj Bosni, a drugu vojsku vodio je o{tro-gonski arhiepiskop Nikola, s pravcem napada na Usoru. Ova Ni-kolina vojska je opsela Srebrnik i... imala toliko te{ke gubitkeda se morala vratiti nazad u Ugarsku. A kraq Ludvig je poraènna Vrbasu i proteran iz Srpske Carevine”.

Pored rata protiv Turaka (kod Nikopoqa 1396, gde je najvi-{e zaslugom srpske vojske bio poraèn i jedva se bekstvom spa-sao), ugarski kraq Sigismund vodio je jo{ neke “samostalne” ra-tove protiv Srba: 1390. u Dalmaciji, otkud je bio lako potisnut,1400. u dolini Vrbasa, gde je bio “silno potu~en”, 1405. preko Unei u dolini Usore, kao i 1406. godine, opet u Bosni, ovoga puta natraèwe Vatikana. Na Sigismundovu àlbu da sa Srbima ne mo-è iza}i na kraj, papa Grigorije II novembra 1407. godine progla-{ava krsta{ki rat protiv “jeretika”, odnosno Srba: krsta{i }enapasti Bosnu, predvodi}e ih kraq Sigismund, a pomo} }e mu pru-ìti poqski kraq. Narednog leta, krenula je vojska od 60.000krsta{a, me|u kojima je bio izvestan broj iz jo{ nekih evropskih

zemaqa. Do stvarnog vojnog sukoba nije ni do{lo, po{to je srpskikraq Tvrtko II sa pratwom bio presretnut i zarobqen, cela we-gova pratwa pobijena, a Sigismund nije ni sa~ekao da se sukobi sasrpskom vo jskom, ve} se povukao u Ugarsku.

Kraq Sigismund upao je u Bosnu i 1410, ve} naredne godinepovukao se otud, da bi 1415. godine tamo poslao novu vojsku koja jepresretnuta kod Doboja, bila stra{no poraèna a sve tri wene




vojskovo|e zarobqene. Ovaj ratni~ki ugarski kraq jo{ je jednompoku{ao da porazi Srbe; u~inio je to 1435. godine, kad je prekoDalmacije poslao na Hum ugarsko-hrvatsku vojsku, ali je ona iovoga puta bila poraèna i proterana.

Vojnu mo} isprobao je na srpskoj strani i ugarski kraq Ma-tija Korvin, tako {to je sa svojom vojskom u{ao u Bosnu StefanaToma{evi}a (1461-1463) i zauzeo nekoliko gradova. Odmah iza to-ga, sultan Mehmed poslao je vojsku na Bosnu, zarobio i posekao Ste-fana, osvojio sedamdeset gradova, oko sto hiqada du{a odveo u

ropstvo, a tridesetak hiqada mladi}a ukqu~io u jani~are i pre-veo u islam. “Ugarski kraq Matija je kao le{inar pohitao daugrabi neki deo od raskomadanog Srpskog Kraqevstva. Posle trimeseca opsade i te{ke borbe, kraq Matija je uspeo da osvoji Jaj-ce. Ovo jasno govori da su se bosanski Srbi gotovo bez borbe pre-davali Turcima, a do posledwe snage borili protiv katolika”.

Turski zeman. Turska pobeda kod Moha~a (1526) primorala jemnoge Srbe iz Ba~ke, a uz wih i najve}i deo stanovni{tva malo-bro jnih maxarskih naseobina, da izbegnu u Banat i prema Budi-mu. Na wihovo mesto do{li su brojni Srbi iz Ra{ke i naselilisva podru~ja ko ja je pre toga zaposela turska vojska. Kad je godine1541. cela Ba~ka pre{la pod tursku upravu, bezmalo jedini wenistanovnici bili su Srbi, tako da se {iroko prostranstvo Panon-ske nizije, izme|u Erdeqskih planina na istoku do iza Dunava nazapadu, zaista s razlogom nazivalo Srbija, odnosno Ráczországili Ráczvilág, Srpska dr àva ili Srpski svet.

Bave}i se ovom problematikom, istori~ar Nikola Radoj~i}zapisao je da su se Srbi do tada “oslawali na ju`ne srpske zem-qe”, a da se “od pojave osmanlijske najezde povla~e prema severu.Strah od Turaka goni i Srbe, kao i Maxare, da u {to ve}oj udaqe-nosti od turskih zaleta traè spokojan ìvot. Ovako su se raz-re|ivala ranije gusta srpska naseqa na jugu Ugarske, a novi do -seqenici, koji su ve} bili iskusili strahotu turskih naleta,nisu se lako zaustavqali pri izmicawu ispred turske sile... Ta-ko su se Srbi rasipali po {irokom prostranstvu... od Komoranai Ostrogona na severu, do Save i Dunava na jugu, i od severnog ku-

ta Jadranskog mora na zapadu do Erdeqa na istoku... Ivice srpskihoblasti u Barawi, u severnoj Ugarskoj, u Erdequ stalno su se osi-pale i srpsko stanovni{tvo u wima brzo se pretapalo u susednenarode plemstvo mnogo brè negoli seqa~ki svet”. Seqaci susvoj status smatrali privremenim: osloweni na najlep{e tradi-ci je svoje Pravoslavne crkve i neugaslo se}awe na Du{anovocarstvo, u svome preme{tawu oni su videli prolazno stawe i

80 Ilija Petrovi}



nadali se, s upornom verom, svome povratku na napu{tena ogwi-{ta. Starosedeoci su o~ekivali da svoju nacionalnu teritorijuponovo konstitui{u ~im ona bude oslobo|ena, a preseqenici izVelike seobe i wihovi potomci verovali su da }e se vratiti u Sr-biju ~im Turci otud budu potisnuti. Mnoga su pokoqewa u toj veriìvela i umirala.

Srbima se moglo u~initi da su turski upad u Ugarsku, stalnivojni okr{aji s turskom vojskom i svojevrsna anarhija u ugarskojdràvi lepa prilika da raskinu s vi{evekovnom okupacijom

svoje Zemqe; prvi put, s prole}a 1527, poku{ali su da od Ba~ke,Banata i Srema osnuju svoju samostalnu dràvu, a drugi put, 1594,kad je u Banatu, u sklopu nameravanog svesrpskog ustanka za os-lobo|ewe od Turaka (1592-1614, pod vo|stvom patrijarha Jovana inik{i}kog vojvode Grdana, ali i mog dvanaestog direktnog pret-ka, Lala Drekalova, vojvode ku~kog), dignut neuspeli ustanak ra-di stvarawa sopstvene srpske dràve.

Seoba i oko we. Godine posle 1683. bile su vreme u kome seratovalo malo po Srbiji a malo u ju`nim delovima Ugarske, i ukome je do{lo do prodora evropske vojske (u kojoj je najmawe biloMaxara, a posle Nemaca u woj su najbrojniji bili Srbi) do Skop-qa ali i do wenog poraza tamo; evropska vojska morala se povu}i,a sa wom, pod predvodni{tvom patrijarha srpskog Arsenija IIICrnojevi}a, i pribli`no 40.000 porodica iz Srbije.

Pozivaju}i se na obe}awe austrijskog cara Leopolda I (1640--1705) da }e im obezbediti, pored ostalog, slobodu veroispove-sti, pravo na izbor vojvode i oslobo|ewe od svih javnih tereta ida`bina, izuzimaju}i one koje su pla}ali i pre turskih osvajawa,i nastavqaju}i tradicije srpske crkve u Turskoj, koje su podrazu-mevale i obavqawe odre|enih dràvnih funkcija, patrijarh Ar-senije se zaloìo da Srbi uspostave sopstvenu samoupravnu oblastu Ugarskoj i na taj na~in koliko-toliko suzbiju dominaciju ugar-ske vlasti, sve to “po starom principu personalnih prava, po ko-

jem svaki ~ovek ivi po pravu svoga plemena, bez obzira na drà-vu u kojoj je”.

Naàlost, to ga je zalagawe stalo glave, isto kao i wegovog

naslednika Isaiju \akovi}a, po{to su obojica u kratkom vremen-skom razmaku umrli (prvi 27. oktobra 1706, a drugi 20. jula 1708,ni punih dvesta dana od izbora), obojica iz ~ista mira (iznenada)i obojica u Be~u.

Tih godina, sa ciqem da se Ugarska za{titi od novih turskihupada, u Ba~koj su formirane Podunavska i Potiska vojna grani-ca, a tamo se odmah preselio deo Srba iz Budima. Najve}i broj na -




seqa nalazio se du` Dunava i Tise, dok je unutra{wost bila ug-lavnom pusta. Stanovni{tvo je najve}im delom bilo srpsko, sane{to malo Buwevaca i [okaca; Maxari su se tamo mogli srestisamo mestimi~no, dok Nemaca uop{te nije bilo.

Rakocijev ustanak. Te su godine bile za Srbe izuzetno te{ke,a obeleìo ih je ugarski feudalac Frawa II Rakoci (1676-1735)svojim ustankom protiv Habzbur{ke monarhije (1703-1711). “Jugo-slovenska” istoriografija pozna je Rakocija ponajvi{e kao osobu

ko ja je od svojih roditeqa nasledila “strahovitu mr`wu premaHabzburgovcima” i kome su “naro~ito pri{li osiroma{eni ple-mi}i, niì i sredwi, ~iji su preci izbegli ispred Turaka i gene-racijama ~ekali da se vrate na svoj posed ili da, u zamenu za izgub-qeni, dobiju drugi kakav posed”.

Nekako istovremeno, bez ikakve veze sa Rakocijem i wegovimustankom, do{lo je do srpske pobune u Barawi. Srbi, nezadovoq-ni verskim progonima, ekonomskim iskori{}avawem i vrlo te-{kim uslovima ratne slu`be, imali su za ciq da poboq{aju svojpoloàj, ali su, u trenutku kad se postavilo pitawe kojoj se stra-ni privoleti, oni “gotovo jednodu{no pri{li caru”; raskol potoj osnovi odredio je wihovu budu}u sudbinu, po{to su od caradobili privilegije i izvesnu skromnu nacionalnu samostalnost,a Rakocijeva borba za prava maxarske vlastele i maxarsku naci-onalnu ideju mogla im je doneti samo kmetski poloàj, tada jedanod najbednijih u Evropi.

Rakocijev poziv Srbima da mu se prikqu~e nije obe}avao ni-{ta dobro, iako je bio zasnovan na saznawu samog Rakocija da “o-ru ju vi~ni narod srpski ne mali deo àlosti i progona u na{ojdràvi podnosi”. Uistinu, on se kleo svojim “prastarim maxar-stvom” da }e oni koji mu se pridruè u budu}oj pobedi “biti u tak-voj slobodi da nigde nikom ne}e danak davati”, ali je zato obe}ao“ako se desi protivno... i protiv nas oru`je dignu... to }emo ihbez ikakve milosti klati i se}i, a ni decu im ne}emo {tedeti”.Stvarni smisao tog poziva, bez obzira na sva lepa obe}awa, bio

je sadràn u poruci da “ako nam Bog blagoslovi na{e oru`je,kona~no }emo ih iskoreniti u na{oj maxarskoj otaxbini”. I zna

li se sve to, licemerno deluje mi{qewe nekih maxarskih isto-ri~ara da je Rakoci “pre bio miran organizator, nego za ulogu jed-nog diktatora. Svoju voqu sprovodio je te{ko, vi{e je odobravaosvojim savetnicima, iako se po wegovu ube|ewu nije slagao sa wi-hovim mi{qewem”.

Sredinom januara 1704. godine jedno izaslanstvo sremskih,barawskih i ba~kih Srba ponudilo je Rakociju pomo} od 5.000

82 Ilija Petrovi}



naoruànih boraca; u~iweno je to preko jednog od Rakocijevihzapovednika, ali je sve okon~ano tako {to su neki navodno neo-bave{teni Rakocijevi saborci (kuruci), tu delegaciju, poslatudirektno u Rakocijev {tab, presreli na putu i posekli. Petna-estak dana kasnije, kuruci istog tog Rakocijevog zapovednika ko-

ji je sa Srbima ugovarao saradwu, upali su u Pe~uj i od oko 2.000srpskih du{a pobili bezmalo tri ~etvrtine. Samo to bilo je do-voqno da Srbi ustanu protiv Rakocija i pruè otpor novim ma-xarskim zlo~inima. Istori~ar Du{an J. Popovi} na vi{e mesta

naziva taj otpor osvetom, a kako je ta navodna osveta izgledalavidi se i iz podatka da je tokom jula 1704. godine, skoro bez otpo-ra, Rakoci uzeo pod svoje celu Ba~ku. O tom vojnom uspehu, glavnikomandant za Ba~ku izvestio je 19. jula, da “sva velika mestaRascije, i s ove i s one strane Dunava i Tise, popalili smo”.

Bilo kako bilo, Srbi su, kao carske pristalice, bili u ratus Rakocijem, ne samo u vidu lokalne odbrane, ve} i u carskoj voj-sci, a Rakoci je i daqe, povremeno, nastojao da Srbe pridobije zasebe. Paralelno s tim, i wegovi komandanti bili su uporni uzlo~iwewu nad Srbima. S prole}a 1705. godine oni su upali i uBudim i tamo pobili oko 800 Srba, poharali su Sent Andreju, aizvesni Rakocijev zapovednik Bo}an izvestio je kako je “Ba~kusve do Varadina nemilice opusto{io, marvu oterao, sve posekao,sva imawa i sela popalio”.

Naredna godina, 1706, bila je jedna od najteìh za Srbe izme-|u Drave i Dunava, a pad tog podru~ja u Rakocijeve ruke bio je pra-}en svirepom osvetom nad Srbima, “nad kojima su vr{ena straho-vita zverstva. Na svirepost je svoje pristalice pozivao sam Ra-kocije, {to se jasno vidi i iz poziva koje je upu}ivao Srbima, i ukojima je stalno pretio istrebqewem”.

Srbi su se trudili da se organizuju i pruè sna`niji otpor,ali su u tome samo povremeno uspevali, kao na primer, s prole}a1707. godine, kad su napali Na|kere{, Cegled i jo{ neke gradove;tada su popalili i porobili Ke~kemet, a mnogo wegovih stanov-nika su pobili.

Godina 1708, iako katastrofalna po Rakocija, bila je ne-sre}na i za Srbe: po~etkom leta opqa~kana su srpska sela oko Se-

gedina, a razorena je i Baja, koja je tada bila ~isto srpsko naseqe.Pojavom kuge u celoj Ugarskoj, naro~ito u Barawi, ratne nepri-like po~iwu da se smiruju, a ustanak je okon~an 1711. godine.Posle svega, maxarski istori~ar Ignac A~adi (1845-1906) mogao

je izra~unati da je u Ba~koj i Ba rawi tih godina izginulo, najve-}im delom poklano, oko 120.000 Srba. Ako se zna da je tokom Ve-like seobe, prema jednoj bele{ci patrijarha Arsenija, samo iz




Banata u Ba~ku pre{lo oko 40.000 du{a, da je pred sam kraj 16.veka u Ba~koj bilo oko 5.700 srpskih domova, a 1720. godine jedva5.100 (u oba slu~aja sa prose~no {est do sedam ~lanova doma}in-stva), da je u me|uvremenu bilo jo{ nekoliko mawih ili ve}ihseoba, velikih ratnih pohoda i da je, videli smo, harala ~ak ikuga, onda se tek moè shvatiti kakva je tragedija sna{la Srbetokom Rakocijevog ustanka.

Srbi izme|u ~eki}a i nakovwa. Posle Poàreva~kog mira

(1717), kad je granica prema Turskoj uspostavqena na Dunavu i Sa -vi, i kad su se i unutra{we prilike u Ugarskoj smirile, srpskostanovni{tvo odjednom se na{lo izme|u ~eki}a i nakovwa. Ugar-sko plemstvo bilo je namerno da produì, ili nastavi, sa maxa-rizacijom svekolikog nemaxarskog ìvqa u Panoniji, utolikolak{e {to je do tada broj Srba u Ugarskoj bio drasti~no smawen,dok je habzbur{ka administraci ja iskazala svoju spremnost da uta j prostor ubrzano kolonizuje Nemce, uvek u srpska naseqa, samnogim olak{icama i dràvnom potporom; ono prvo predstav-qalo je nesumwivu konstantu ugarske dràvne politike, a drugo

je bilo inspirisano namerom da se do{qaci {to vi{e priblièpreostalim Srbima, da se, vremenom, orode s wima i potom ih po-katoli~e i ponem~e.

Ponovno doseqavawe Maxara u Ba~ku teklo je ne{to lak{e, jer je tamo ve} bila uspostavqena upanijska uprava, a i plemstvo je nastojalo da na svoje posede privu~e {to ve}i broj kmetskihpodanika. Po{to su Maxari nevoqno pristajali na seobu, u kolo nizacioni proces istovremeno su ukqu~eni i Slovaci i Rusini,mawe otporni na maxarizaciju. Bilo je zami{qeno da se ove trietni~ke grupe (Slovaci, Maxari i Rusini) nasele u Podunavqu iPotisju, a Srbi da se potisnu u unutra{wost Ba~ke, odvoje od svo-

jih sunarodnika u Banatu i Barawi i tako politi~ki i kulturnooslabe. To je, ipak, te{ko bilo posti}i, po{to su Srbi u Ba~koj

jo{ uvek bili broj~ano jaki, opravdava ju}i ~iwenicu da su Maxa-ri ovu oblast i daqe nazivali Ráczország (Srpska dràva). Pritome, da bi se stvorio prostor za maxarske koloniste, ni je se pre-zalo ni od prisilnog iseqavawa srpskog ivqa iz ~isto srpskih

naseqa, kao {to je to u~iweno 1799. godine s Temerinom i wego-vih 1610 ìteqa.

Sve te kolonizacione mere “tehni~ke” prirode bile su pra-}ene i neposrednim udarom na duhovnost srpskog ìvqa, time{to je uvedena obavezna upotreba maxarskog jezika u administra-ciji i {kolstvu. U gradovima su rezultati ubrzo postali vrlovidqivi, dok je po selima, zbog toga {to tamo nije bilo uslova za

84 Ilija Petrovi}



otvarawe maxarskih {kola, otpor tom vidu maxarizacije pruànvrlo uspe{no. Bio je to period u kome je zapo~eto s otvarawemsrpskih narodnih osnovnih {kola; od 1703, kad je srpsko {kol-stvo po~elo da se razvija organizovano (te godine otvoreno je dva-naest {kola), pa do 1769. godine, u Ba~koj su otvorene ~etrdesetdve takve {kole.

Ipak, sve to bilo je nedovoqno da se zapo~eti proces maxari-zacije ne samo zaustavi nego i uspori, tako da su “od 1787. do 1850,za ukupno 63 godine, Ma|ari asimilovali 1,700.000 nema|ara”. Ova-

kav uspeh postignut je naro~ito u krajevima u kojima su, posleproterivawa Turaka, Maxari naseqavawem postali ve}ina. Naprostor izme|u Dunava i Tise doseqavani su “siroma{ni stanov-nici iz perifernih kra jeva zemqe tako da se etni~ka ostrva u ma-|arskoj sredini nisu mogla odràti”. Naro~ito brzo, pod jakimuticajem katoli~ke crkve, asimilovani su katoli~ki ili kalvi-nisti~ki Slovaci, Nemci, Buwevci i [okci.

Revolucija i srpska Buna. A onda, revolucionarna zbivawau Be~u sredinom marta 1848. godine (stvarawe nacionalne gardei progla{ewe ustavnih sloboda u Austriji, {to je dovelo do krizeu celoj Habzbur{koj monarhiji), podstakla su i pe{tansku omla-dinu da se oglasi. Ona je, traè}i gra|anske slobode i ravnoprav-nost, formulisala maxarski nacionalni pro gram, u kome su naj-va`nije ta~ke bile: sloboda {tampe, imenovawe vlade odgovorneparlamentu, jednakost svih pred zakonom, bez obzira na dru{tve-nu i versku pripadnost, povratak maxarskih vojnika u zemqu i od-lazak vojnika iz drugih zemaqa Carstva, stvarawe unije Erdeqai Ugarske. “Za sve to vreme bio je u svoj zemqi, a najvi {e u Pe{timots d’ordre: sloboda, bratimstvo”. Prihvatio je to i ugarski sabor,koji je odmah doneo Deklaraciju o nezavisnosti Ugarske i imeno-vao nezavisnu navodno liberalnu maxarsku vladu.

Sva ta doga|awa navela su i Srbe da se oglase. Nude}i Maxa-rima “bratsku slogu i najte{wi sojuz sa milim saote~estvenici-ma, ne traè}i neka nova prava, nego samo da se odrè neka ranijaobe}awa”, priznaju}i maxarsku narodnost i “diplomati~esko dos-to jinstvo ma|arskog jezika u Ungariji”, i imaju}i u vidu revolu-

cionarne zahteve ugarske mladeì, oni su zatraìli “priznawesvoje narodnosti i slobodnu upotrebu sopstvenog jezika u svojimnarodnim poslovima. Pored zahteva da se dozvoli sloboda vero -ispovesti, slobodno delovawe srpske crkve i slobodan sistemsrpskog {kolstva, zatraèno je da se srpski crkveno-narodni sa-bor sa ziva svake godine, da srpski mitropolit i episkopi dobijudostojno mesto u ugarskoj skup{tini, da se Srbi ukqu~e u vi{e i




najvi{e organe dràvne vlasti, te da se Vojna granica uredi “naosnovu slobode i svoje narodnosti”... Iako ove @eqe (ili Zahte-vawa) srpskog naroda ne pomiwu budu}u Vojvodinu Srpsku, ipaksu one, makar koliko delovalo “nevino”, izazvale velike “senza-ci je” kod Maxara i dovele do estokih rasprava.

Podrazumeva se da novouspostavqena maxarska vlast, makarkoliko sebe zvala liberalnom, odnosno slobodoumnom, nije bilaspremna na ispuwavawe ovih zahteva; ona se zalagala “za jedin-stvenu nacionalnu dràvu i propagirala da u Ugarskoj postoji

samo jedna nacija ma|arska politi~ka nacija, ~iji su ~lanovi ipripadnici narodnosti”, a smatralo su neprihvatqivim da se ~aki u onim upanijama u kojima su neke od narodnosti bile u ve}ini,za slu`beni jezik, pored maxarskog, uvede i jezik ve}inske narod-nosti.

U jednom od komentara, objavqenom 23. marta u listu Jelenkor (Sada{wica), ina~e umerene orijentacije, pisalo je da se “Srbièle predstaviti kao nacija i zahtevaju fronte arroganti (drskombestidno{}u) prava u okvirima granica Ma|arske kakva s punimpravom mogu traìti u Srbiji gde ih kao srpsku naciju svaki slo-bodan ~ovek priznaje. Ali u Ma|arskoj, gde postoji samo jedna na-cija, a to su Ma|ari koji su svojim mu{kim nastupom tokom mar-tovskih dana izvojevali za sve slojeve slobodu i samostalnost, onimogu da se nazovu samo ovda{wim Srbima ili Racima. Ovo nijetrebalo da izgube iz vida kada su, ushi}eni budalastim àrom,sastavqali peticiju Srpska narodna zahtevawa, koja umnogome~ak protivre~i gra|anskom duhu ovog stole}a”.

Sasvim razumqivo, takvo maxarsko dràwe Srbe je i zbuniloi upla{ilo. “Bez sopstvene sile da do|u do svojih prava, oni suizme|u Austri je i Ma|arske stojali kao... izme|u dva zla jedna-ko opasna: s Ma|arima, morali bi se... odre}i svoje nacionalneindividualnosti, a sa Austri jom, ostali bi sredstvo za wenu bor-bu s Ma|arima”.

Da bi se u svemu tome sna{li, i o~ekuju}i da }e im biti pri-znata kolektivna prava, Srbi su oformili jednu delegaciju na~elu sa \or|em Stratimirovi}em, potowim predvodnikom srp-ske narodne vojske u otporu maxarskoj revoluciji i predsednikom

Glavnog odbora Srpskog pokreta, i 9. aprila poslali je na razgo-vor s Lajo{em Ko{utom, maxarskim politi~arem slova~kog po-rekla koji je ~vrsto zastupao tezu da bi teritori jalna autonomi-

ja nekog od nemaxarskih naroda bila ravna “samoubistvu... jedin-stvene i nedeqive Ma|arske”. Ko{ut je Srbe “uveravao da }e na-rodnosti biti po{tovane, ali da narodnosti jedino moè, i tre-ba, da ujedini ma|arski jezik... da u Ma|arskoj postoji samo jedan

86 Ilija Petrovi}



politi~ki narod, a da je to ma|arski, a svi ostali stanovnici ze-mqe su ~lanovi ovog politi~kog naroda”. Stratimirovi} je od-govorio da se Srbi ne mogu zadovoqiti maxarskim stavom o “jed-nom politi~kom narodu” i da }e, ako ne dobi ju autonomiju, svo japrava potraìti na drugom mestu. Vidno uznemiren time, Ko{ut

je izjavio: “Nek me|u nama odlu~i sabqa”, na {to mu je Stratimi-rovi} odbrusio da “Srbi nikad nisu bili stra{qivi”.

Kasnije, kad se na{ao u izgnanstvu, Ko{ut je poku{ao da objasni sebi i drugima, naro~ito sebi, zbog ~ega maxarska revolu-

cija nije uspela; kao glavni razlog on je naveo suparni{tvo izme-|u civilne vlasti i vojnih komandanata, a me|unacionalni suko-bi unutar Ugarske bili su sporedni! On se tada nije ni “dose}ao”da je srpske eqe, ili zahtevawa, na po~etku svog revolucionar-nog delovawa nazvao veleizdajom.

Noviji tuma~i maxarsko-srpskih odnosa, na{i savremenici,vele da se u istoriografiji taj sukob ~esto opre~no tuma~i, a “uponekim slu~ajevima ~ak i negira da se uop{te desio (Petar Ro-kai i drugi, Istorija Ma|ara, Beograd 2002). Po prilici, timtuma~ima najvi{e odgovara zakqu~ak da se ne{to ni je desilo,

jer u istoj toj kwizi (vrlo obimnoj, ina~e) nisu imali dovoqnoprostora da srpski zahtev za “posebnu autonomnu oblast” defi-ni{u kao Vojvodstvo Srbija i Tami{ki Banat, ili Vojvodovi-na Srpska, ili Srpsko Vojvodstvo, ili Vojvodina Srp ska, istokao {to se nisu setili da napi{u red-dva o stradawu Novog Sadau maxarskom bombardovawu 12. juna 1849. godine. “Jer kad je, utoku likvidacije ustanka, ban Jela~i} sa svojim trupama stigao ugrad, u no}i 11. juna 1849, i sutra dan 12-og, otvorio iz topovavatru na tvr|avu, topovi sa tvr|ave uzvratili su mu daleko ve}ommerom i s punim uspehom”. Jela~i} je, zapravo, raspolagao sa sve-ga ~etiri mala topa i tom “pucwavom”, koja tvr|avi nije mogla na-{koditi, samo je hteo da izazove Maxare i pruì im izgovor dabombarduju Novi Sad. Maxari su pruènu priliku do kraja isko-ristili, tako da je s Varadina otvorena sna`na artiqerijska vat-ra; najve}i deo grada bio je uni{ten i spaqen (od ukupno 2.812zgrada uni{tene su 2.004), a sa wim i neprocewivo kulturno bo-gatstvo srpskog naroda, izme|u ostalog i biblioteka Jovana Ha-

xi}a sa oko 3.000 kwiga i “dragocena gra|a za srpsku istoriju”.Za srpsku kulturu i istoriju srpskog naroda bio je to gubitak mo`- da ve}i i od uni{tewa Narodne biblioteke u Beogradu, 6. aprila1941. godine. Makar kolika bila razlika u broju spaqenih kwi-ga, i jedan i drugi zlo~in uklapaju se u Hitlerovu misao da “na-rod kome uni{tite spomenike za dve generacije prestaje da po-stoji kao narod”.




Srpske `rtve tokom 1848/49. Kona~no “usagla{avawe” srp-skih eqa, ili zahtevawa, s maxarskim demokratskim parolama ogra|anskim sloboda ma i ravnopravnosti, slobodi i bratim-stvu, Srbe je preskupo ko{talo; nema ta~nih podataka o srpskim`rtvama, a ono {to je prikupqeno i objavqeno odnosi se samo napojedina mesta: “Sentoma{ sa 565, Stari Vrbas sa 286, Kikindasa 200, Senta sa 155 i Ba{aid sa 117 srpskih du{a. U Despot Senti-vanu (Despotovu) stradalo je 148, Kuli 100, u Kulpinu 45; u Sen-toma{u su 24 porodice izgubile po vi{e od pet du{a, izme|u

ovih porodice Manojlovi} i Gavanski po 17, a Pivni~ki 16. Me-|u pobijenim, bez Sentoma{a, nalazilo se 228 ènskih du{a... UBa~koj sa Suboticom, bez kulskog sreza i Novog Sada, obe{eno je57, a streqano 139 lica, dok je bez ikakvog sudskog postupka pobi-

jeno 1533; svega je pobijeno 1729 du{a. U Torontalskoj ùpaniji(Banatu) ubijeno je 791 lice, od toga obe{eno 27, streqano 214, araznim na~inima potu~eno 550... U sva tri okru`ja obe{eno je 85,streqano 353, bez suda pobijeno 2.085; ukupan broj `rtava iznosio

je ovde, dakle, 2.523 du{e. Po narodnosti pobijeno je Sr ba 88%,Slovaka 1%, Nemaca 2%, Ma|ara 4% i Rumuna 5%”; o~igledno je dasu meta bili Srbi, dok su ostali, prema definiciji savremenihzlo~inaca zapadne demokratije, bili “kolateralna {teta”.

Svedo~anstva Slavenskog juga . @ivot srpskog naroda u kraje-vima severno od Save i Dunava, odnosno wegov opstanak tamo, za-ista je bio doveden u pitawe. Vidimo to i iz pisawa Slavenskog jugaiz Zagreba koji je 11. avgusta 1848. godine detaqno izve{tavao da“cio sviet ve} ~uje, da se rat za narodnost izme|u Serbah i Ma-|arah poveo, i da kerv na ratnom popri{tu te ~e... Ali bez sumwesvaki }e se sgroìti, koi iole ~ovie~anstva u sebi ima, koi jeiole kadar po{teno misliti i ~uvstvovati, kad ~uje, da Ma|ariratuju}i sa Serbima takova okrutni~tva, takova bezzakowa ~ine,kakova samo najdivqi barbari ~initi mogu, i kakova se jo{ odvriemena sriedweg vieka u Europi ~ula i dogodila nisu. Samonieka da nazna~imo, pa }e iz ovih sviet lako i na sve ostalozakqu~ewe izvesti i znati mo}i, kakovi je ovo uàsni rat, u komMa|ari na kona~no izstrebqewe Serbah idu.

Prie nedieqe danah udare ma|arske katane na Futok... selo isamu cerkvu zapale, ìteqe pqa~kaju}i, zvierski biju}i, razpo-riv{i sve{tenika i miestnoga paroka Gru ji}a od utrobe dogerla... No to su mala i neznatna bezzakowa i okrutnosti premaonima, koja po~ini neprijateq po ostaloj Ba~koj... i za koje bi ~o-viek jedva vierovati mogao, da nisu to slu`bena izvestija i slu`- bene deputacije iz tih predielah... Ma|ari svuda kao najokrutni-

88 Ilija Petrovi}



ja zvierad sa Serbima postupaju... i ~ine, {to je u~initi kadronajsurovije biesnilo razjarenog divqaka.

No {ta da reknemo za ostala okrutni~tva ma|arska, koja onipo selima i ku}ama serbskim od Serbah, od wihovih ènah i di-ece i od wihova imawa ~ine? To je grozno i iskazati, no kazatinam vaqa, neka ~uje i razumie sviet, pa neka svak sudi kakvo pra-vo ostaje Serbima neprijatequ milo za drago vratiti, kad biSerbi kadri bili za podobna okrutni~tva i bezzakonija. Oniserbske ku}e pale... u ku}e serbske ulaze, tu serbske ene i k}eri

na o~igled roditeqah i suprugah wihovih bez~este, i dok jedniskotske strasti svoje zadovoqavaju, drugi wihove qude ubijaju,kai{e im s le|ah skidaju, i svako barbarstvo, koje su izmislitikadri, ~ine, dieci maloj o~i vade, na polak presiecaju ih, polo-vine po ulicami nose}i psima bacaju, a na posliedku po{to takozvierske jarosti svoje zadovoqe, opqa~kaju ku}e i zapale. Vri-ska i jauk nevine die~ice i slabih ènah neumek{ava zvierskaserca ma|arska, wihovo se ~uvstvo veli~inom groznih prizorahneumek{ava, niti se ve} tolikim kervolokom, tolikim skraj-wim bezzakonijama nasiliti, napojiti i zagasiti daje, nego imsluì na ve}e razdraèwe.

I to sve ~ine... pod urednom komandom... iz ~ega se vidi, nesamo da vlasti rado glede i obodravaju iztrebqewe serbskognaroda, nego da je to naro~ito i izre~no nare|eno i zapoviedano,i da se po jednom osobitom planu vodi, planu, koi je Ma|ar, ovajsurovi barbar, po svome duhu izver{iti kadar”.

Svedo~ewe Milo{a Milojevi}a. Jo{ jedno uverqivo svedo-~anstvo o tome vremenu ostavio je Milo{ S. Milojevi}:

“Mi bi wihovih... narodnih nedela tisu}ima mogli nabroji-ti, kao i zakono propisanim pravilama potvrditi po kojima seimaju uni{titi sve narodnosti ìve}e u tako zvanoj Maxarskoj,i po kojima moraju izgubiti jezik, vjeru narodnost i t. d. pa sepreliti u Maxare... Mi ne}emo ovde navoditi utamawenih preko100.000 du{a Srba za vreme dvogodi{we borbe Maxara i ve~ne imbra}e i sajuznika, a u to vreme nebra}e i krvnika srpskih, Poqa-ka, koji... u~ini{e jade i pokore u zemqama na{eg naroda. Mi ne-

}emo napomiwati pav{ih nekoliko tisu}a, ako ne i desetine ti-su}i, Srba iz dan(a{we) kneèvine, koji pomaga{e bra}i svojoj uAustriji. Ne}emo spomiwati 87.000 pav{ih na{ih ro|enih gra-ni~ara za austrijsku i maxarsku korist, a protivu posledwih. Ne-}emo spomiwati ni 46. crkvi i monastira u Ba~koj i novosadskojepiskupiji, 57. u temi{varskoj, 11. u vr{a~koj i 1 u budimskoj epi-skupiji, svega dakle 115. koje crkvi, a koje manastira, {to slavni




Maxari, sa svojom bra}om, a na{om tada po radu nebra}om... Po-qacima razori{e i utamani{e, za vreme dvogodi{we borbe Sr-ba sa ovima. Tako isto ne}emo navoditi ni zverska i bogomrskadela maxarska u~iwena za vreme dvogodi{we borbe Srba sa ovi-ma kao: nabijawe ìvih qudi i èna na koqa; se~ewe i nabijawena plotove ograda {kolskih glava srp(skih) u~iteqa i nevinede~ice srp(skih) |aka; se~ewe duvana na ~elima zarobqenika; na-trpavawe slame, smole, sena i t. d. u ~ak{ire rawenih Srba, izkneèvine, pa zapalivawe ovih sprava i t. d. na ivim i rawenim

qudima; obez~a{}ivawa, harawa, palewe gra|ana, zavoda i t. d. isvetih hramova i oltara... parawa ivih teretnih (trudnih) ena iva|ewa iz ovih ive dece... Ali nenavesti (ih) kao znake maxarskenarodnosti i wenih osobina, a ovamo govoriti ne{to o woj, bilobi i gre{no i nepametno. Ono {to navodimo, neje bilo za vremeborbe, neje se vr{ilo onda kad su strasti radile, a razum biosamo podsmej i podloga ovih: ovo je ra|eno ladnokrvno, i to ondakad ne be{e borbe, kad ne be{e osvete, kad vlada{e red i po-redak, i ra|a{e sve ovo ne pojedini prostak i zane{ewak, no dr-àva tada maxarska, a u licu ove krv, narodnost i narav ukupnogovog... naroda”.

A zatim, Milojevi} ispisuje imena trista {esnaest pobije-nih Srba, za koje kaè “da sve ove pobrojane i umorene du{e, kojesu mirne bile i koje se nisu me{ale ni u {ta, van nekoliko voje-nih zarobqenika, nisu pobijene, streqane i obe{ene zdrave i ~i-tave, no su najpre raznim mukama umorene. Obi~no su na{im qu-dima od ovuda, koje su rawave i iznemogle uhvatili, ili boqe dareknemo izdi{u}e podigli sa bojnog poqa, metali slamu, smolu it. d. u ~ak{ire, ovo palili i tako mu~e}i ih umoravali. Drugimasu nabijali gvozdene karike na glave i kroz ove gvozdene klinceudarali u glave i tako im morili. Tre}e su, koji su uva}eni lakoraweni, zaprezali u plugove da oru u mesto kowa i t. d. To su uà-si koji prevazilaze svaku veru... Sva ova patwa i muka be{e: da seMaxari i Nemci jo{ boqe i ve}ma osile; da se propaganda rimo-katoli~ka jo{ {ire, duè i dubqe u srpske pravoslavne zemqerasprostre; narodnost nema~ka i maxarska u ovima naseli; i da seSrbi... svi skupa utamane”.

“Revolucionarne” posledice. Bilo kako bilo, srpske rtveu borbi protiv maxarske revolucije bile su ogromne. Optimistibi rekli da je ta rtva bila blagoslovena, ako ni zbog ~ega drugoa ono zbog toga {to je na woj izniklo srpsko nacionalno jedin-stvo, oli~eno u srpskoj teritori jalnoj autonomiji u Ugarskoj, zva-noj Vojvodstvo Srbija i Tami{ki Banat, ili Vojvodovina, ili,

90 Ilija Petrovi}



naj~e{}e, Vojvodina Srpska. Pesimistima, opet, ne}e smetati daustvrde kako potomci istih tih `rtava (iz tre}e, ~etvrte, peteili {este generacije, do na{eg vremena) s bol esnim zanosom, po-zivaju}i se na demokratska na~ela, odbacuju preda~ku svetu rt-vu i razbijaju ono {to im je ostavqeno u amanet: srpsko nacio-nalno jedinstvo.

Na onoj drugoj strani, maxarskoj, tokom narednih (nepunih)dvadeset godina desile su se dve krupne stvari. Prvo, na samom kra-

ju 1860, 27. decembra, objavqena je carska odluka kojom se Vojvod-

stvo Srbija ukida i, na osnovu ugarskih dràvnopravnih preten-zija, uklapa u Ugarsku, i drugo, kad su se strasti dovoqno smiri-le, 1867. godine Ugarska je “poravnala” svoje sporove s Austri jomi sklopila takozvanu austro-maxarsku nagodbe. Ovo drugo poslu-ìlo je ugarskoj dràvi kao znak da moè obnoviti svoju asimi-lacionu politiku, odnosno da moè nastaviti intenzivnu maxa-rizaciju. Zbog toga, narodnosni odnosi u Ugarskoj sve vi{e su sezao{travali, tako da je Mihailo Polit Desan~i} mogao u novo-sadskoj Zastavi od 19. decembra 1868. godine konstatovati da surazbijene sve iluzije da bi Maxari mogli prihvatiti Srbe kaovaàn narodnosni ~inilac u dràvi. “Jer kao {to 1848. ma~em uruci bijasmo najè{}i neprijateqi Ma|ara, tako isto i posle g.1860, pa sve do skora, bejasmo najprivrèniji prijateqi u wiho-voj borbi protiv Be~a”. To “prijateqstvo” postojalo je iskqu~ivokao oslonac maxarskoj potrebi da u Austriji i Ugarskoj usposta-vi partnerski odnos sa Be~om, a nikako se nije smelo tuma~itikao spremnost na isto takvo ili sli~no partnerstvo sa Srbima uUgarskoj. “Ma|ari kad prevrnu listine povestnice 1848, mora daim srpski ustanak kao kakav teàk san du{u probi ja. Al’ i namataj ustanak du{u probi ja. Se}amo se grobova na{ih mu~enika, vi -dimo pepeo na{ih izgorelih sela i varo{i, ivo nam pred o~i iz-lazi ono stra{no stawe na{eg naroda posle bune, kad bez opak-li je morade zimu provesti i samo jo{ utehu u svom gorkom humorunalaza{e: da ne moè biti i opaklije i Vojvodine”.

Odnosima sa Maxarima i stravi~nim srpskim iskustvima iz1848/49. Zastava se vra}a i 18. oktobra 1870. godine, re~ima da suSrbi “zaboravili na 1848. godinu, uti{ali su ~uvstvo bola, koje

ih je opomiwalo na toliku prolivenu krv sa nepravde ma|arske iza qubav ustavne slobode pruìli su ruku pomirewa onim Ma|a-rima, protiv kojih su pre dvadeset godina krvav rat vodili”.

Imenima u maxarizaciju. Asimilovawe nemaxarskog ìvqanastavqeno je, a jedan od na~ina za to bila je “crkvena politikadràvne vlade ko ja je na{la izraza u zakonskim predlozima o oba-




veznom gra|anskom braku, o vo|ewu dràvnih matrikula (mati~- nih kwiga), o slobodi vere”. Srbi su tome pruàli velik otpor, apo{to su se iste te i takve nevoqe ticale i drugih nemaxarskih na-roda u Ugar skoj, u Pe{ti je za 29. jul/10. avgust 1895. godine sazvannarodnosni kongres Srba, Slovaka i Rumuna. Mada je ovaj kon-gres u prvi plan isturio tezu da se “savezni~ki narodi” zalaù zao~uvawe ugarske celokupnosti, nije se mogao mimoi}i ni stav dase “takozvana ma|arska dràvna ide ja protivi narodnosnim odno-sima i istorijskom razvitku, i ujedno ugroàva opstanak nema|ar-

skih naroda, koji su u ve}ini, a koje ho}e da pot~ini jednom jedi-nom narodu (maxarskom - IP), koji je u mawini”. Protive}i seve} donesenom narodnosnom zakonu, savezni~ki kongres zahtevao

je da se crkveno-{kolska autonomi ja po{tuje i da se ~ak pro{i-ri. Sa ciqem da se obezbedi primena wegovih zahteva, kongres jetraìo osnivawe posebnih ministarstava koja bi brinula o inte-resima pojedinih narodnosti u Ugarskoj.

Naravno, svi protesti bili su uzaludni, jer su 1. oktobra1895. godine (19. septembra po srpskom ra~unawu) po~eli da seprimewuju zakonski propisi o vo|ewu dràvnih mati~nih kwigaro|enih, ven~anih i umrlih. Samo po sebi, to je podrazumevalo da}e se srpska deca ubudu}e u mati~ne kwige upisivati samo maxar-skim imenima, onako kako ih je prevela ugarska administracija:Aleksandar [andor, Boìdar, Bo{ko, Teodor, To{a Tivadar;Draga, Dragiwa [arolta; Dragutin Karoq; Gavra, Gavrilo Ga-bor; Gli{a, Giga Gergeq; Jelena Ilona; Jovan Jano{; Kosta Si- lard; Nikola Miklo{; Aleksa Elek; Maksim Mik{a; MiroslavFri|e{; Dimitrije, Mita Demeter; Nedeqko Domoko{; Zlata,Zlatica Aranka, Zora Hajnalka; Stevan I{tvan; @iva Vita- qo{; Vuk Farka{; Rista, Krsta Keresteq; Slavoqub Ede; Vasa,Vasilije Vazul; i tako daqe.

Da bi se izbeglo “prevo|ewe” srpskih imena, {to je bio prvi jasan i otvoren korak u maxarizaciju, Zastava je 1/13. oktobraiste godine zatraìla od Srba da svojoj deci daju samo ona imenako jih nema na listi prevedenih. “Mi stariji, koji ve} na{a ime-na imamo, ima}emo dosta kubure da tim imenima o~uvamo kolikotoliko srpski tip, ali nam ostaje sveta srpska du`nost, da od sa-

da na{oj deci dademo samo taka imena, kakva se ne daju poma|ari-ti, a to su ~isto srpska narodna imena”. U naredna dva broja, Za-stava je dala spisak od oko dve hiqade imena koja se, barem se utom trenutku tako verovalo, ne mogu prevesti: oko 1.500 mu{kihi oko 500 ènskih.

Srpski otpor pomaxarivawu li~nih imena bio je jak: kad sukrajem 1895. godine maxarske novine objavile da je od dana kad je

92 Ilija Petrovi}



donesen propis o novim imenima pa do kraja oktobra ukupno 666lica pomaxarilo svoje ime, me|u wima nije bilo ni jednog jedinogpravoslavca; u prihvatawu novih imena predwa~ili su Jevre ji. Isa gledi{ta ugarske vlasti, sve to i nije bio neki veliki uspeh, te

je krajem avgusta naredne godine ~inovnicima u Ba~koj data tajnainstrukcija da po~nu sa pomaxarivawem svih nemaxarskih imenadràvnih ~inovnika. @elezni~ka uprava nije ni smatrala da ne-{to treba tajiti, pa je raspisom pozvala sve svoje ~inovnike sa“neprili~nim” imenom “da ga u spomen milenijuma poma|are, kako

bi spoqa{we dali izraza svom narodnom ose}a ju”.Maxari se i daqe nisu obazirali na srpske i druge proteste,

tako da su nesmetano nastavili s ispuwewem svog nauma. Trag otome ostavila su ~etiri suboti~ka gra|anina ({kolski nadzor-nik Mijo Mandi}, gradski ra~unovo|a Peter Gemer, pisar IvanMarciki} i ravnateq pu~ke {kole Matija I{panovi}), izjavomdatom 24. januara 1919. godine u suboti~kom Na~elstvu: “Dolipotpisani pod ponudom zakletve potvr|ujemo, da smo 1910. godi-ne, kada smo izaslati bili da vr{imo popis stanovnika, strog na-log dobili, da svaki stanovnik koji je ne{to znao ma|arski go-voriti, kao Ma|ara uvedemo u popisni arak, ma da ni po poreklu,niti po narodnosti niti je on, niti wegova porodica nikad Ma-|ari nisu bili. [to vi{e desilo se mnogih slu~ajeva, da je ~ita-va porodica kao ma|arska uvedena u popisni arak, premda jedandeo porodice ni{ta nije razumeo ma|arski”.

Maxarski zlo~ini tokom Velikog rata. Mo`da bi se moglo ipomisliti da Srbi, u Zastavi, preteruju u brizi da li treba “pr-vi izmirewe sa Ma|arima” da poku{aju, ali su doga|aji s po~etkaPrvog svetskog rata pokazali da su wihove nedoumice bile vrlorazlo`ne, a strahovi potpuno opravdani.

Zlo~ini u Sremu. Istraìvawa To{e Iskruqeva potvr|ujuda su najteì zlo~ini prema srpskom narodu u Sremu po~iwenidok su se tamo nalazile maxarske trupe. Na samom po~etku rata,sredinom avgusta 1914. godine i neposredno po neuspe{nom okon-~awu srpske ofanzive u Sremu, nepun mesec dana kasni je, velik

broj Srba streqan je ili obe{en po presudi pokretnih sudova, amnogi su stradali u pogromima masovnih kaznenih ekspedici ja poskoro svim sremskim selima. Iako Iskruqev navodi imena i pre-zimena mnogih `rtava, uz nazna~ene cifre uvek treba dodati ire~ “najmawe”. Jer, realno je pretpostaviti da su wegovi infor-matori, uz vremensku distancu od petnaestak godina, propustilida nabroje imena svih rtava, isto kao {to je izvesno da u spiko-




vima nema onih koji su kasnije umirali od tada zadobi jenih ranai uboja, od posledica iscrpqenosti, gladi ili mu~ewa.

Na vlasti u Ugarskoj tada je bio grof I{tvan Tisa, a maxar-sku zlo~ina~ku politiku prema srpskom narodu on je 26. jula 1914.godine najavio svojim cirkularnim pismima svim pravoslavnimvladikama po Ugarskoj. Prema tuma~ewu istori~ara \er|a Gala,ovo pismo “sadrì vrlo o{tro upozorewe I{tvana Tise srpskimprvosve{tenicima da se politi~ke prilike u Ma|arskoj nakonsarajevskog atentata, usled nepopustqivosti Srbije, pogor{a-

va ju, (te) da se stvari razvi jaju u pravcu mogu}ih ratnih konfli-kata” Stoga, Tisa se “direktno obra}a svakom episkopu ponaosobpozivom da se u punoj meri angaùju na zadatku da wima podre|enosve{tenstvo u~ini sve {to je mogu}e da se obezbedi lojalno dr-àwe Srba u Ma|arskoj. »Do|e li do bilo kakvog naru{avawaporetka, do bilo kakvog kr{ewa gra|anskih obaveza, izazva}e tonajbrutalnije sankcije. Oni koji se eventualno ogre{e o svoje gra-|anske obaveze, svo jom krvqu }e pla}ati za takvu akciju«. Od us-peha wihove akci je, naglasio je Tisa, zavisi}e i daqi status pra-voslavne crkvene organizacije u Ugarskoj.

Ovo pismo, sa~iweno u mirnodopskim uslovima, najavilo jesve potowe zlo~ine prema qudima ~ija je jedina krivica bila“{to su Srbi, {to su ose}ali razumqivu qudsku solidarnost sa

svojom bra}om, kako u Srbi ji, tako i u Bosni i Hercegovini, iHrvatskoj, i {to su se drznuli da sawaju, èle, misle na budu}- nost u kojoj im niko ne}e propisati koga treba da vole i kome mo-raju biti odani”.

Svedo~anstva dr Rajsa. O nekim maxarskim zlo~inima uVelikom ratu svedo~io je {vajcarski kriminalist dr Ar{ibaldRajs u svom Izve{taju dostavqenom aprila 1915. predsedniku sr-pske vlade Nikoli Pa{i}u, a potom objavqenom u Londonu 1916.godine, u vidu kwiìce. U predgovoru tom izdawu istaknuto je da su“varvarske metode ratovawa i svirepost prema civilnom stanov-ni{tvu okupirane zemqe koje je nema~ka vojska primewivala uBelgiji, verno opona{ali weni austrijski saveznici u Srbiji.Ova istraìvawa i izve {taj... zapravo dokazuju da su »prijatan

austrijski narod« i »ponosna i vite{ka ma|arska rasa« imali ne-slavnu ~ast da prema{e u bestijalnosti, ako je to uop{te mogu}e,i svoje pruske pri jateqe”.

Materijal za svoj izve{taj dr Rajs je prikupio na licu mestatokom septembra, oktobra i novembra 1914. godine. On je nepot-pun, s obzirom na to da je “u to vreme veliki deo Srbije jo{ uvekbio okupiran, pa je u tom delu bilo nemogu}e pristupiti istrazi.

94 Ilija Petrovi}



Osim toga, po{to su mnogi civili pobegli sa opusto{enih pod-ru~ja, bilo je nemogu}e precizno utvrditi broj `rtava. Iz tihrazloga {teta koja je nanesena prilikom prve austrougarske in-vazije mnogo je ve}a a broj `rtava prema{uje brojku koja se u iz-ve{taju navodi” .

Rajsov izve{taj kazuje da samo u selima (ali ne svim) {aba~- kog i lozni~kog sreza “ukupan broj ubijenih... iznosi 1.300 qudi,ukupan broj rawenih je 116, dok je ukupan broj nestalih 562. Ubi je-no je 994 mu{karaca i 306 ena, 51 mu{karac i 65 ena je raweno,

dok je nestalo 489 mu{karaca i 73 ène. Ubijeno je 87 dece mla|eod deset godina (osmoro mla|e od godinu dana), 15 ih je raweno, a20 nestalo... Stvarni broj rawenih je mnogo ve}i od onog kojipokazuju cifre; me|utim, zbog toga {to seqaci ne pridaju velikizna~aj ranama koje nisu smrtonosne, oni propu{taju i da ih pri-

jave vlastima”.Pored toga, Rajs “nije imao na raspolagawu spiskove ubijenih,

rawenih i nestalih u brojnim selima, ili ~ak gradovima kroz koje su Austrijanci pro{li prilikom prve invazije. Grad [abac,na primer, nije ura~unat u... statistike, a na osnovu (nepotpunih)podataka... Austrijanci su odatle odveli oko 1.500 stanovnika. Sdruge strane, austrijska vojska se ~esto re{avala talaca tako {toih je ubijala. Zato se moè sa sigurno{}u pretpostaviti da je me-|u nestalima bilo mnogo ubijenih. Pod ovim uslovima usu|ujem

se da procenim, naravno, bez mogu}nosti da apsolutno preciznopotvrdim ove cifre, da je ukupan broj civilnih rtava prve aus-trougarske invazije oko 3.500 do 4.000... @rtve su streqali, nano-sili im smrtonosne ubode bajonetima, ubijali ih noèvima, odse-cali im ruke, lomili ih ili su sa wih drali koù, lomili im no-ge, odsecali nos i u{i, vadili im o~i, odsecali im genitalne or-gane. @rtve su kamenovali, ene su silovali, ubijali i odsecaliim dojke; rtve su ve{ali i ìve spaqivali, jedno dete bacili susviwama, zadavali su im kundacima ili {tapovima smrtne udar-ce, nabijali ih na kolac i drali im koù na kai{eve. Veliki brojosoba su ìve spalili. Samo u prwavorskoj op{tini bilo ih je122. Kako kod ubijenih, tako i kod rawenih, rane su nano{ene posvim delovima tela. Broj osaka}enih tako|e je veliki”.

Na osnovu izjava brojnih ratnih zarobqenika iz sa stava aus-trougarske vojske, koja je dr Rajs smatrao verodostojnim, “s obzi-rom na to da diskredituju wihovu sopstvenu vojsku”, u izve{taju

je naveden velik broj zlo~ina nad civilima u Ma~vi. Dr Rajs jesvedoke ispitivao na licu mesta i u ve}ini slu~ajeva oni su mubili vodi~i na mestima u kojima su se zlo~ini dogodili. On se,tako, neposrednim i li~nim uvidom mogao uveriti u istinitostwihovih izjava, a trudio se da pomo}u “potkrepquju}ih dokaza”




uveri sebe u pouzdanost svedoka i autenti~nost ~iwenica koje subile pred wim. Iz tih svedo~ewa dokazan je velik broj zlo~ina.

“Ma|ari i Hrvati su bili najgori, a wihovi oficiri su ihneprekidno podsticali na zverstva. Kad god je puk prolazio ofi-ciri su ih hrabrili da ubijaju sve {to je ìvo: krave, sviwe, ì-vinu, sve bez obzira na to da li je to potrebno za snabdevawe voj-ske ili ne”. Jedan austrougarski vojni hirurg izjavio je u [tabusrpske Tre}e armije da su hrvatski oficiri, pre upada u Srbiju,naredili svojim vojnicima da “nikome ne smete po{tedeti ìvot,

~ak ni detetu u maj~inoj utrobi”, a za ubijawe “ne smete tro{itimetke... Po{to svako telo ima dve rupe, neka va{i bajoneti u|una jednu i iza|u na drugu”.

Vojnik iz 26. linijskog puka “tvrdi da je izvesni poru~nikLazar (Ma|ar) sa svojih 80 vojnika ubio najmawe 30 mu{karaca ièna. Qudi iz wegove ~ete su videli kako je ulaz u jednu kafanubio zakr~en poluspaqenim le{evima. Ovo se dogodilo nedalekood Zvornika (u selu Zuline)... Vojnik iz 26. puka tre}eg poziva “iz-

javio je da je qudima bilo nare|eno da bajonetima izbodu sve {to je ìvo, ène, mu{karce i decu bez ikakve razlike. Vojnik iz 79.puka... je rekao da su u blizini Drenovca austrijski oficiri na-pravili obru~... oko jedne ku}e da bi potom spalili ku}u i svih26 rtava u woj... Vojnik iz 78. puka “kaè da je kapetan Ajzenhutizdao nare|ewe da se u Srbiji poubija sve {to je ìvo. Ma|arisu opusto{ili sva sela u Sremu... Kaplar iz 28. landverskog puka,svedo~io je da je u [apcu pored crkve ubijeno preko 60 civilakoji su prethodno u woj zato~eni. Iskasapqeni su bajonetimakako bi se u{tedela munici ja. Osmorica vojnika bili su izvr{i-oci ovog zlo~ina. Svedok nije mogao da podnese taj prizor. Telasu dva dana leàla na trgu dok ih nisu sahranili. Ova osmoricabili su Ma|ari. Jedan general i oficiri su izdali nare|ewe zaovaj masakr. Me|u `rtvama je bilo i nekoliko dece i staraca...Vojnik iz 18. pe{adijskog puka... tvrdi da je u Dobri}u video kakovojnici iz 37. ma|arskog puka ubijaju bajonetima jedanaestoroili dvanaestoro dece stare izme|u 6 i 12 godina. Ovaj masakrizvr{en je po nare|ewu natporu~nika Na|a i dogodio se 16. ili17. avgusta. Svedok je bio samo na trideset-~etrdeset metara uda-

qen od vojnika ubica... Vojnik iz 6. zabalskog pe{adijskog puka(veli da im je) pre prelaska granice, ma|arski kapetan Bosnaiizdao nare|ewe da ubijaju sve redom, od petogodi{we dece do sta-rica. Me|utim, kad su pre{li granicu i stigli do prvog srpskogsela, kapetan im je naredio da zapale dve ku}e; tom prilikom im

je naloìo da ubiju ~ak i novoro|en~ad u kolevkama. Uhvatili su30-40 èna, dece i staraca i postavili su ih ispred trupa za vre-

96 Ilija Petrovi}



me okr{aja (ispred prve borbene linije) i svedok je video kakoovi civili ginu od austrijskih i srpskih metaka. Ovo se dogodi-lo u Okoli{tu. Svedok je dodao da bi mu bilo veoma drago kada bibio u prilici da o tome posvedo~i na sudu”.

Prema Rajsovim nalazima, u [apcu su “uglavnom Ma|ari zlo-stavqali ène i decu, a potom ih ubijali”. Jedan zarobqeni voj-nik iz 96. linijskog puka potvrdio je da su austrougarski vojnici“zlostavqali civilno stanovni{tvo i da su se naro~ito Ma|ariisticali u ovim masakrima”.

U Krupwu, onom ve} pomenutom vojniku iz 78. puka koji jesvedo~io o maxarskim zlo~inima, pokazali su jednu sasvim mladudevojku koja je izjavila da ju je silovao jedan oficir, a zatim jo{pedeset qudi. Devojka stara 16 godina bila je neobi~no lepa. Dveène su potvrdile wenu izjavu”. U Likodri, selu pored Krupwa, “u-hva}ena je jedna trudna ena koju su silovali i potom je ubili”. U[apcu, austrougarski vojnici zatvorili su sve ène u hotel, apotom silovali sve starije od deset godina. Vasilija Preizovi}iz Prwavora svedo~ila je da su Austrijanci, vra}aju}i se sa Ce-ra, “uhapsili 500 do 600 ena i dràli ih 4-5 dana... Devojke i mla-de ene odvo|ene su i silovane. Oslobodili su ih Srbi”. Austri-

janci su iz Dowe Bukovice “odveli ène u svoj logor i tamo ihdràli tri dana. Sve ène su silovane. Me|u wima bilo je dva-naestogodi{wih i trinaestogodi{wih devoj~ica... U selu Bawev-cu vojnici Frawe Josifa silovali su 40 ena i svaka je silovanaoko 14 puta. To su ~inili vojnici ma|arske nacionalnosti”.

Dr Rajs u svom izve{taju navodi da je do ta~nih podataka obroju silovawa “koja su izvr{ili pripadnici okupatorske voj-ske” bilo nemogu}e do}i. “Ovo je bio jo{ teì zadatak od odre-|ivawa broja rawenih. Dobro sam upoznat sa op{tim ose}awemqudi u srpskom narodu, kada je re~ o napadu na ~ast porodice iznam da je devojci koja je silovana nemogu}e ili bar krajwe te-{ko da se uda. Porodice se trude da {to boqe sakriju nesre}u ko-

ja ih je sna{la zbog napastvovawa wihovih ena. Otuda je apsolut-no nemogu}e utvrditi broj ena izloènih razvratnim napadimaneprijateqske vojske. Ube|en sam da je broj silovanih ena i mla-dih devojaka veoma veliki, a sude}i po onome {to sam prilikom

istrage video, mislim... da su u mnogim okupiranim selima gotovosve ène, od najmla|ih do najstarijih, silovane”.

Rajsov izve{taj potvr|uje da su zlo~ini austrougarske vojskeu selima po Ma~vi, tokom prve invazije na Srbiju (od 12. do 24.avgusta 1914), bili plod neizmerne mr`we koju su prema srpskomnarodu iskazivali politi~ki i vojni vrh Austrougarske monar-hije, a koju su podsticali Vatikan i austri jska, ugarska i nema~ka




{tampa. Na osnovu ~iwenica o ubistvima, silovawima, masakri-rawu, bombardovawu, paqevinama i drugim ratnim zlo~inima,Rajs je konstatovao da je sve to obavqano “odre|enim sistemom”,te da “zverstva koja su po~iwena nemogu}e je posmatrati kao delonekolicine razbojnika, kakve je svakako mogu}e na}i u svim voj-skama. U to bi se moglo poverovati da je bilo nekoliko desetina`rtava, ali ako je wihov broj u hiqadama, onda ne moè bitiprihvatqivo obja{wewe da je re~ o r|avom pona{awu izolo-vanih nitkovskih elemenata”.

I sam povre|en, kao ~ovek, onim {to je zabeleìo tokom svojih istra`nih radwi, dr Ar{ibald Rajs poru~ivao je Srbima dane smeju zaboraviti ono {to im se desilo na po~etku Velikograta. Podse}a ju}i da je neki neimenovani francuski patriotasavetovao da “ne govorimo nikad o tome, ali mislimo uvek na to”,dr Rajs je tu leporeku i blagoglagoqivu misao “redefinisao” ipretvorio u vrlo ozbiqno upozorewe srpskom narodu: “Mislimouvek na to i govorimo uvek o tome”. Naàlost, Srbi ga nisu po-slu{ali: sve {to se de{avalo zaboravili su, a ~etvrt veka kasnijedozvolili su da im se desi “isto to, samo malo druk~ije”.

Trijanonski san. Krajem marta i po~etkom aprila 1941. godi-ne Maxarska je preìvqavala “te{ko i kriti~no vreme”, a teku}i“zna~ajni doga|aji... doveli (su je) u jednu te{ku i delikatnu situ-aciju”. Grof Pal Teleki, tada{wi predsednik maxarske vlade, “ve-liki maxarski patriota”, ~ovek koji je prijateqstvo sa Jugoslavi-

jom tretirao “u dobro shva}enom interesu Ma|arske”, nametnutomrazvo ju doga|aja suprotstavio se svo jim ìvotom. Makar kolikobio opsednut “maxarskim preporodom”, “maxarskom pravdom”, “ve-~itim vrednostima nacije”, “duhovnom i nau~nom pripremqeno-{}u” za reviziju Trijanonskog ugovora, i makar koliko ubedqi-vo i nesumwivo delovao kao maxarski nacionalista, a on je to za-ista i bio, Teleki je pripadao onoj ret koj grupi razlo`nih Maxa-ra koji su u svemu tome videli opasnost i po sebe i po maxarskudràvu.

Grofu Telekiju bilo je poznato i lo{e maxarsko iskustvo saNemcima, i moralna nespremnost razlo`nih Maxara da se hrab-

ro i javno suprotstave ustalasanoj mr`wi, i nevoqni pristanakna trijanonski diktat pobedni~kih zemaqa. Ne moè biti da mu

je ostalo nepoznato koliko su wegov sopstveni nacionalni rad iwegova spoqna politika, uporno usmeravani na reviziju Trija-nonskog ugovora, delovali na raspaqivawe nacionalnih strastiu obi~nom svetu, ponajvi{e u pogledu onoga {to se tada nazivalo“revizionizmom”, “revandikaci jama”, ili, prevedeno na jezik is-

98 Ilija Petrovi}



tog tog obi~nog sveta, “pravednim maxarskim zahtevima”. Tomobi~nom svetu Teleki nije mogao usaditi, pre svega, samopo{to-vawe (sli~no onome koje je imao prema sebi samom), niti po{to-vawe prema susedima (“kom{ija, pa Bog”), niti strah od mogu}egratnog pohoda ka jugu i od wegovih posledica, ~ak i uz podr{kumo}nih osovinskih saveznika i “prijateqa”. Ako se on prethod-nih godina zanosio mi{qu da bi Maxarskoj, bez prolivawa krvi,mogle biti vra}ene sve teritorije pomenute u Tri janonskom ugo-voru, bilo je to u uverewu da }e nema~ki i italijanski trud za stva-

rawe novog evropskog poretka biti mnogo efikasniji nego {to suto pokazale prve dve ratne godine, i da }e maxarska dvadesetogo-di{wa strpqivost biti dovoqna naknada za “uslugu” u obnovipretrijanonske Maxarske.

Me|u teritorijama koje je Teleki o~ekivao da budu vra}eneMaxarskoj, nalazile su se i one prikqu~ene Kraqevstvu Srba,Hrvata i Slovenaca posle Velikog rata, a to se o~ekivawe kosi-lo s odredbama upravo potpisanog sporazuma o ve~nom jugoslo-vensko-maxarskom prijateqstvu. Kad je krajem januara govoriopred odborima za spoqne poslove maxarskog parlamenta, grofTeleki je, podse}aju}i da je taj sporazum “samo vidan izraz onihveza koje su i ina~e postojale izme|u oba naroda”, zbog ~ega mu jenamewena “ve~nost”, jo{ dodao: “U vremenima posle svetskog ra-ta, iako smo sa Srbima bili protivnici, jo{ pre takozvanih pa-riskih mirovnih ugovora obnovqene su veze izme|u nas i Jugo-slavije. Segedinska vlada (prva u Ugarskoj posle 1918 - IP) iz-me|u svih stranih dràva jedino je izvesne znake simpatije ose-tila od strane Jugoslavije. U svemu onome {to je prethodilo, kaoi u du{evnim dispozicijama, treba da traìmo uzroke onog govo-ra od 1926. godine koji je regent g. Horti odrào u Moha~u (po-sve}enog ~etiristotoj godi{wici Moha~ke bitke - IP), a nakoji su govor oba ministra spoqnih poslova u Beogradu prili-kom potpisivawa sporazuma o prijateqstvu u svojim zdravicamaukazali kao na ~iwenicu koja postavqa osnove na{e politi~kesaradwe i uzajamnog razumevawa sa Jugoslavijom”.

A Horti je o odnosima s Jugoslavi jom tada rekao i slede}e:“Od jednog dobrog prijateqa sa kojim su nas tako dugo vezivali

vitalni interesi zajedni~ke odbrane ju`nih krajeva, naàlostodelile su nas duboke suprotnosti. Verujem i nadam se da se ubrzomoè vratiti staro prijateqstvo i razumevawe”. Dvadeset godinakasnije, kad se ve} “mnogo odre|enije govorilo o jugoslovensko--ma|arskom zblièwu”, vladin politi~ki komentator mogao je

jo{ dodati da je “kamen-temeqac prijateqstva postavio NikolaHorti li~no i to u onom vremenu kada je cela dràva jo{ ivela u




tri janonskoj omamqenosti i nije mogla zamisliti izmirewe ni sa jednim susedom”. Ovoj visokoj oceni Hortijevih zasluga dodao jesvoj sud i Pal Teleki, na centralnoj sve~anosti u Budimpe{ti 29.februara 1940. godine, konstatacijom “da je svaki narod samo tadai dotle sposoban i jak dok preìvquje borbu svog sopstvenog ì-vota i dok moè da vaspostavi svoj nacionalni karakter ne ugle-da ju}i se na strane uzore”.

Makar koliko se trudili da u prvi plan istaknu pri jateq-stvo sa Jugoslavi jom, ni Horti ni Teleki ne uspevaju da se otrgnu

trijanonskim tugovankama. Horti podse}a na za jedni~ku (srpsku imaxarsku) odbranu “ju`nih krajeva” od Turaka, namerno zaborav-qa ju}i da se {iroko prostranstvo Panonske nizije, izme|u Er-deqskih planina na istoku do iza Dunava na zapadu, i ranije i ka-snije, a naro~ito u vreme Moha~ke bitke, nazivalo Srbija, odno-sno Ráczország ili Ráczvilág, Srpska dràva ili Srpski svet; mi-mo toga, on se nada da }e Maxarska ubrzo povratiti délvidék, ju`nekra jeve, i, sa tim u vezi, “staro prijateqstvo i razumevawe”. Te-leki, opet, tvrdwom da maxarski narod “nikada nije u svo joj isto-riskoj ulozi i ivotu prekr{io veru”, zalaè se za obnovu “naci-onalnog karaktera”, podrazumevaju}i tu potrebu da se wegov narodtrgne iz “trijanonske omamqenosti”.

Vrlo lepo re~eno, ali se ne sme zanemariti pojedinost dagrof Teleki, ~ak i u trenutku kad izgovara hvalospev pri jateq-stvu s Jugoslavijom, pariske mirovne ugovore, {to zna~i i onaj izTrijanona, naziva “takozvanim”. A taj ugovor, potpisan 4. juna1920. godine u dvorcu Tri janon, u Versaju, ticao se mira sa Ma-xarskom, jednom od zemaqa poraènih u Svetskom ratu.

Potpisivawe tog ugovora vojvo|anski Srbi do~ekali su kaoprirodni nastavak svojih napora iz 1848. godine i kao ostvarewesvoje vekovne èqe za “povratak u Srbiju”, odnosno za prikqu~e-we svojoj mati~noj dràvi. Nije im, istina, pripala sva terito-rija koja je etni~ki bila wihova i koja je snagom srpskog oru`jabila oslobo|ena u upravo zavr{enom Svetskom ratu, ali zato seSrbima iz Srbije moglo u~initi da je tvo do~ekalo svoje os-lobo|ewe i ujediwewe i da je na taj na~in okon~an posao zapo~et

jo{ 1804. godine, u velikom Pokretu za obnovu srpske dràvno-

sti. Ipak, doga|aji }e pokazati da je stvarawem jugoslovenskedràve, bez jasno definisanih srpskih nacionalnih granica,veliko nacionalno delo i jednih i drugih ostalo nedovr{eno.

Trijanonski ugovor. Trijanonski mirovni ugovor sastojaose od ~etrnaest odeqaka i 364 paragrafa, a wime su uspostavqe-ni bitni odnosi izme|u svih wegovih potpisnica. Najpre, drugim

100 Ilija Petrovi}



odeqkom detaqno su utvr|ene maxarske granice prema susednimdràvama. Evropske i vanevropske politi~ke klauzule odre|enesu tre}im, odnosno ~etvrtim odeqkom; Maxarska je priznala Kra-qevinu Srba, Hrvata i Slovenaca, koja se, opet, obavezala dapo{tuje prava maxarske mawine na svojoj teritoriji; nezavisnostMaxarske progla{ena je neprikosnovenom; re{avaju se pitawasvih mawina u Maxarskoj; Maxarska se obavezala da novim drà-vama preda svu relevantnu arhivsku gra|u i dokumentaciju. Petiodeqak sadrì vojne klauzule; ukinuta je op{ta vojna obaveza u

Maxarskoj; maxarska vojska svedena je na 35.000 vojnika; svi pre-ostali vojnici demobilisa}e se, a svi vojni (tehni~ki) vi{kovipreda}e se posebnoj Kontrolnoj komisiji; ukinute su mornaricai avijacija; proizvodwa oru`ja skoncentrisana je samo u jednojvojnoj fabrici, a zabrawen je svaki uvoz oru`ja i municije. [e-sti odeqak obuhvatio je pitawa ratnih zarobqenika i grobova, asedmi postupak sa ratnim zlo~inima. Deveti odeqak sadrì fi-nansijske klauzule i odredbe o reparaci jama pobedni~kim zem-qama; novostvorene dràve preuzele su deo ranijih ugarskih du-gova, a pripala su im sva biv{a dràvna ugarska dobra na dobi je-noj teritoriji. Dvanaestim odeqkom Maxarima je priznato pravotranzita Jadranskim morem.

Sve te odredbe, dakle, za grofa Telekija, ~lana maxarske de-legacije koja je 1920. godine potpisivala Trijanonski mirovniugovor, bile su “takozvane”, {to je prakti~no moralo zna~iti dase ne prizna ju ni tada uspostavqene granice, ni stawe proistekloiz Tri janonskog ugovora. Moralo bi to zna~iti i da su sve pri~e opri jateqstvu sa Jugoslavijom samo verbalno pokri}e za ono {tose o~ekivalo od novog evropskog poretka, a ugovor o pri jateqstvubio je samo dimna zavesa svemu tome.

Maxarska ratuje protiv Jugoslavije. No, doga|aji od 27. mar-ta i vojni pu~ u Beogradu bitno su izmenili dotada{wu pred-stavu o odnosu osovinskih i antantnih vojnih snaga. Kao realanpoliti~ar, Teleki je, po prilici, ve} naslu}ivao da Nema~ka iItalija, i pored relativno zna~ajnih vojnih uspeha na svim dotada otvorenim frontovima, polako tonu u poraz i da Hitler i

Musolini ne mogu ispuniti svo ja preobimna “pobedni~ka” obe-}awa. Zbivawa u Jugoslaviji nisu ba{ bila nepoznata Telekiju,

jednako kao i wihova politi~ka i vojna pozadina; moglo mu je bi-ti poznato i da su zapadne saveznice bile spremnije od Itali je iNema~ke da na jugoistoku Evrope otvore novo rati{te.

Kada su, dakle, Maxarsku, u odsustvu efikasne za{tite mo}- nih osovinskih prijateqa, “posledwi zna~ajni doga|a ji... doveli




u jednu te{ku i delikatnu situaciju”, grof Teleki je shvatio daga isti ti doga|aji guraju u iste neprilike u kojima su se wegovizemqaci na{li 1914. godine, uvereni tada u kona~no i bespriziv-no uni{tewe srpskog naroda. Nema~ka je,Srbe van svake sumwe,po{to su Srbi odbili Trojni pakt, traìla da Maxarska ispunidug pre ma woj, najja~oj osovinskoj saveznici, i u|e u rat protivJugoslavije. Da su Italija i Nema~ka zajedno, ili bilo koja odwih pojedina~no, zaratile protiv Jugoslavije, bez maxarske pot-pore, i da su posle o~ekivane muwevite pobede predale Maxarskoj

“tri janonske” teritorije wenog ju`nog suseda, grofu Telekiju tone bi bilo mrsko; Maxarska bi do revizije jugoslovenskog delaTrija nonskog ugovora do{la “bez prolivawa sopstvene krvi”, aTeleki bi taj ~in, bez obzira na tek potpisan ugovor o “ve~nompri jateqstvu” s Jugoslavijom, prihvatio s istom hipokrizijom,iliti licemerstvom, kao {to je to iz nema~kih ruku prihvatioErdeq: maxarski osovinski prijateqi porobili bi Jugoslaviju“posle zrelog razmi{qawa”, a Maxarska bi “slobodnom voqom”prihvatila odluku o osovinskom poklonu, “jer svaka nezavisnadràva moè da prihvati takve odluke i da se wima rukovodi”.No, kako je Nema~ka traìla od Maxarske da u|e u rat ba{protiv Jugoslavije, bi}e da je grof Teleki smogao snage da se su-protstavi op{tem bezumqu u svom narodu, da napi{e jednu krat-ku protestnu poruku maxarskom regentu Miklo{u Hortiju i dase posle toga, moè biti, samoubije.

Kako je to od we i traèno, samo nekoliko dana po nema~komnapadu na Jugoslavi ju, Maxarska se zdu{no upustila u ratni zlo-~in i u kr~mqewe srpske teritori je.

îji su maxarski zlo~ini. Mada “jugoslovenska” istoriogra-fija Brozove {kole kazuje da su zlo~ine u Ba~koj po~inile samoi jedino maxarske vojne jedinice koje su Ba~ku i okupirale, Po-krajinska komisija za utvr|ivawe zlo~ina okupatora i wihovihpomaga~a u Vojvodini, u svom saop{tewu iz 1946. godine ko je seti~e Ba~ke, i u kome se Srbi uglavnom pomiwu kao Sloveni, pi-{e i ovo:

“Gorko je, me|utim, bilo razo~arewe kada je fa{isti~ki na-

strojen doma}i ìvaq zauzeo neprijateqski stav prema sloven-skom i jevrejskom stanovni{tvu onoga trenutka, ~im je taj ivaqdo{ao u dodir sa okupatorima. ^lanovi ma|arskih i nema~kih»narodnih straà« i »narodnih odbora« stavili su se otvoreno uslu`bu okupatora kao pomaga~i u vr{ewu najsvirepijeg terorapa ~ak i u vr{ewu samih masovnih zlo~ina ubijawa, hap{ewa, mu-~ewa i pqa~kawa... @rtve se nisu mnogo traìle ni birale...

102 Ilija Petrovi}



Streqano je najvi{e po kasarnama, op{tinskim ku}ama i naobali Dunava i Tise, te su le{evi ba~eni u ove reke ili zakopanina zaba~enim mestima, da bi se tako zametnuo svaki trag ovihmasovnih zlo~ina. Zbog ovakvog postupka okupatora, nije mogu}eta~no ustanoviti broj nevino pobijenih `rtava, no ipak se cenida je prilikom ulaska okupatorske vojske pobijeno u u Ba~koj iBarawi oko 3.500 lica, dok broj uhap{enih, zlostavqanih i op-qa~kanih prema{a i deset hiqada”.

Vi{e pojedinosti o zlo~inima. U Novom Sadu pobijeno ih je oko petsto; u Sirigu, od ukupno 1450 du{a, pobijeno je oko 450osoba svih uzrasta i oba pola, 177 lica na{lo je pribeì{te uStepanovi}evu, gde je ~etvoro podleglo ranama, a skoro sve osta-le Maxari su pohvatali pri zaposedawu Stepanovi}eva i predaliprekom sudu. Prema svedo~ewu Laze Latinovi}a iz Vajske, koji seu Sirigu zatekao kod ro|aka, “krvoloci su `rtvama utiskivalikaìprst i veliki prst u nosnice, a onda bi im podizali glavu idesnom rukom presecali grkqan. Na ovaj na~in ubijeno je 40 osoba.Izvr{ioci su bili obu~eni u ko`ne keceqe”, a tako opremqe-ni te{ko da su mogli pripadati upravo prispeloj okupatorskojvojsci; bili su to doma}i maxarski civili.

Spisi ve} pomiwane Pokrajinske komisije za utvr|ivawezlo~ina okupatora i wihovih pomaga~a u Vojvodini kazuju da jeoko 56.000 “nedomicilnih”, odnosno onih koji nisu ro|eni uBa~koj, bilo proterano; najve}im delom, to se odnosilo na srp-ske dobrovoqce iz oslobodila~kih ratova 1912-1918. godine. (Po-datak nije ba{ najta~niji: tokom maxarske okupacije bilo je oko280.000 “prisilno interniranih, hap{enih i zlostavqanih”). Ka-ko se to vidi iz Izve{taja, trebalo je da budu proterani svi, “odonog {to je na maj~inim wedrima, pak do najodraslijeg, svi su mo-rali u deportaciju. Neko jim nisu dozvoqavali ni da se obuju, ne-go su ih oterali onako bose, i gole, kakve se obi~no seoska decanalaze po drumovima... Transporti su ve}inom obavqani pe{a~e-wem sa ubrzanim mar{evima... Na nekim mestima... starce suvezali icom za kola, pa su morali izdràti tempo terawa. Ve}ideo je iznemogao i usput izdahnuo. Za vreme puta nisu davali od-

mora niti vremena da uzmu hranu. A kona~ewe je obavqano ili uzput na otvorenom poqu, pri ~em je obi~no izabirano kaqavo ivla`no mesto... Ako bi se na mekom putu kola zaglibila izbaci-vali su terete iz kola, pri ~em je bilo i takovih o~ajnih situaci-

ja, da su majke napu{tale nejaku decu, ne mogav{i ih sobom nosi-ti, a tu napu{tenu neja~ad prikupqali su dobrodu{ni qudi i me-tali na svoja kola, da ih spasu od o~ite propasti”.




U istom izve{taju pi{e i da su “ène i trudne majke okupa-tori bestidno silovali tako da su pobacivale utrobni plod, alepe i stasite devojke odvajali su na nepoznata mesta, odakle sevi{e nisu vra}ale... Majke su silovane pred o~ima dece”.

Zlehudu sudbinu o kojoj govori ovaj izve{taj doìvelo je idobrovoqa~ko naseqe Staro \ur|evo, danas deo Temerina. Ova

je koloni ja imala 900 stanovnika, a od toga broja je iseqeno 873osobe. Nekoliko zadrànih poubijano je u januarskoj raciji 1942.godine. Ili, iz Stepanovi}eva, tako|e dobrovoqa~ke kolonije,

od pribli`no 3.000 du{a, prognani su skoro svi, da bi tamo, u iz-begli{tvu, {to u starom zavi~aju {to po Srbiji, stradalo wihnajmawe 166.

Svedo~anstvo o u~e{}u doma}ih Maxara u ratnim zlo~ini-ma nad srpskim civilnim stanovni{tvom ostavio je i Du{an Joj-ki}, advokat iz Kule, ro|en u Turiji, u svojoj posleratnoj molbiza ponovno otvarawe advokatske kancelarije. On se na samom po-~etku Drugog svetskog rata samo sticajem okolnosti nije na{aome|u sto deset osoba streqanih u raciji u Kuli, a pred racijomkoja je 24. januara 1942. godine iz Srbobrana do{la u Kulu “da iz-vr{i likvidaciju jo{ preostalih Srba”, sklonio se u Pe{tu.

“Ubistva, pqa~ka i drugi oblici terora prilikom ulaskamaxarskih trupa u Ba~ku i Barawu “mogu se ozna~iti i kao naj-grubqi vid denacionalizacije kao genocid, jer su mu rtve bileiz redova srpskog naroda na ra~un kojeg se èlelo obezbeditinacionalna prevlast. Zavr{etak te brutalne pacifikacije odstrane operativnih okupatorskih jedinica ozna~io je kraj »nu`- ne« vojne uprave, kada su vlast u svojim rukama dràli podru~nivojni komandanti”. Postepeno, vlast je prelazila u ruke “re-dovne” vojne uprave, “koja }e nastaviti sa denacionalizacijom...da bi taj proces, u narednom periodu, prerastao u ma|arizaciju”.Proterivawe nedomicilnog srpskog ivqa, wih jo{ oko 150.000du{a, zaustavqeno je, budu}i da su nema~ke vlasti u vi{e navrataizbegle da se oko toga “usaglase” sa Maxarima.

Maxarizaxija kao “oslobo|ewe”. Ipak, to Maxarima nijesmetalo da sve preostale Srbe, i uro|ene i do{qake, podvrgne

najrazli~itijim oblicima diskriminacije: zabrawena je srpska{tampa; zabrawen je rad politi~kim strankama i grupacijama;o~uvana je samo jedna srpska gimnazija (iz nastavnog programa iz-ba~ena je nacionalna istorija, a maturanti su morali polagatiispite iz maxarskog jezika i maxarske nacionalne istori je); sus -pendovano je delovawe Matice srpske; imovina Srpske pravoslav-ne crkve stavqena je pod sekvestar; sva ve}a srpska preduze}a pro-

104 Ilija Petrovi}



gla{ena su zna~ajnim za vo|ewe rata, te su u wima postavqenikomesari; najve}i broj zaposlenih Srba otpu{ten je iz slu`be;velik broj mladi}a srbske nacionalnosti (raznih godi{ta) pri-silno je mobilisan i posle obuke upotrebqen “za ratne operacijena strani neprijateqa pro tiv saveznika”; i tako daqe.

Po svemu, maxarska vojna uprava u Ba~koj i Barawi predstav-qala je “gra|ansku administraciju koja, rade}i prema vojnim di-rektivama, vr{i prelaz iz upravnog sistema jedne strane dràvena sopstveni sistem gra|anske administracije”. No, ono {to je

~inilo “novost” u me|unarodnim dràvnim i pravnim odnosima, jeste trud maxarskih vlasti da novonastalu situaciju predstavine kao okupaciju zaposednute zemqe, nego kao weno oslobo|ewe.“Umesto da se u privremeno zauzetim jugoslovenskim krajevimapostavqa kao osvaja~, koji je prema me|unarodnom pravu bio du-àn da uspostavi takav sistem vojne okupacije koji ne zna~i i pro-menu suvereniteta, Hortijeva Ma|arska jednostavno vr{i teri-torijalno prikqu~ewe jugoslovenskih krajeva svojoj dràvnojteritoriji. Otuda preteàn broj wenih akata predstavqa zlo-~in zloupotrebe me|unarodnog prava”.

Kako je, sa gledi{ta maxarskih vlasti, upad u Ba~ku i Bara-wu bio oslobo|ewe, o~igledno je da se taj ~in tamo tretirao kaodemokratski; bio je u interesu samo maxarskog naroda, a bar jed-nom tre}inom (slobodom) pokrivala ga je parola Velike fran-cuske revolucije, ali bez bratstva i jednakosti.

Januarska racija u Ba~koj. Iako je 4. januara 1942. godine, u

{ajka{kim ritovima uz Tisu, navodni àbaqski ustanak okon-~an likvidacijom ~etrdesetak pripadnika [ajka{kog partizan-skog odreda, maxarska vojna sila, pod izgovorom da tako otklawaopasnost od pobune, okomila se na civilno stanovni{tvo [ajka-{ke, Novog Sada i Starog Be~eja i otpo~ela s masovnim zlo~ini-ma. Izvesni pukovnik Laslo Deak, koji je komandovao maxarskimodredom “zaduènim” za zlo~ine po ûrugu, @abqu, \ur|evu,Gospo|incima, [ajka{u, Vilovu, Gardinovcima, Loku, Titelu,Mo{orinu i Starom Be~e ju, ve} 6. januara izvestio je svoju pret-postavqenu komandu da “uop{te se moè re}i da je ve}i deo sta-

novnika zlonameran, balkanski, za koji ne bi bilo {teta ako bipotpuno nestao”.

Neposredno po proterivawu maxarske vojske iz Ba~ke i Bara-we, engleskoj javnosti predstavqeno je {ta se sve u tim oblasti-ma de{avalo tokom maxarske okupaci je, s tim {to je naglasak datna januarsku raciju 1942. godine po Ju`noj Ba~koj. Jedan deo togteksta glasi:




“Ma|arska vojska po~ela je da vr{i pokoqe Srba... u Ba~kojne u januaru 1942. godine, kao {to to ma|arska propaganda èlida prikaè, nego od po~etka ulaska na teritoriju Jugoslavije. Uaprilu 1941. godine pokoqi su vr{eni u Novom Sadu, Somboru,Senti i drugim mestima (Subotici, Pa~iru, Ba~koj Topoli, Sr-bobranu, Sirigu, Kuli). To nisu bile borbe izme|u vojnika, negoubijawe mirnog civilnog stanovni{tva sa ciqem, kako samiMa|ari priznaju, zastra{ivawa i pacifikacije srpskih kra jeva,

jer je ma|arska vojska ve} u maju 1941. godine imala da pripremi

kontingent za Hitlerov pohod na Rusiju...Prve vesti o ovim pokoqima glasile su da je pobijeno oko

100.000 civilnih lica. Taj veliki broj pojavio se zbog toga {to suSrbi i Jevreji izbezumqeni masakrima, po~eli beàti sa poro-dicama i {to je ma|arska soldateska mnoge rasterala , pohapsilai internirala. Na àlost, broj ubijenih i posle godinu dana is-pitivawa, koje ma|arska vlada, razume se, spre~ava, ne silazi is-pod 30.000...

Potvrdu za masakre nevinog srpskog ìvqa u Ba~koj dao je i{vedski novinar g. Nils Hornej, koji je u listu »Social Demo-kraten« od 12. oktobra 1943. godine objavio ~lanak pod naslovomMa|arski pokoq Srba. Izme|u ostaloga, ovaj {vedski novinartvrdi da se za vreme boravka u Ma|arskoj potrudio i sam da pre-kontroli{e ta~nost jugoslovenskih tvrdwi o pokoqima u Ba~- koj i da je uglavnom za wih dobio potvrdu. Prema informacijamakoje je on mogao da prikupi na licu mesta u pokoqima u Ba~kojubijeno je najmawe 10.000 osoba”.

Ovoj cifri vrlo je bliska ona koju je sredinom marta 2008.godine, u Novom Sadu, u ovoj istoj prostoriji, pri predstavqawusvoje kwige Racija, saop{tio Aleksandar Vemi} (ili Veqi}):ne{to preko 8.700, barem prema wegovim dosada{wim istraì-vawima.

Podaci Jovana Pejina (~iji je otac bio optant iz Maxarske),istori~ara-arhiviste, arhivskog savetnika iz Beograda, rodom izKikinde, objavqeni u kwizi Velikoma|arski kapric, Zrewanin2007, za neka su mesta podrobniji: pokoq u Novom Sadu odneo je4.635, u @abqu vi{e od 1.600, Mo{orinu 104 (me|u wima 47 ena,

29 dece ispod {esnaset, osmoro ispod pet, a sedmoro od 5 do 10 go-dina), u Gospo|incima 80, u Titelu 2.000, u \ur|evu oko 350, u Sta-rom Be~eju oko 200, u urugu do 1.400 rtava. Na mnogim mestimaPejin navodi i imena “najzaslu`nijih” za te masovne zlo~ine, zakoje su samo malobrojni osu|eni na smrt, jedan deo na kra}e vre-menske kazne, dok za mnoge od wih kaè da su posle rata ostalineka`weni.

106 Ilija Petrovi}



Ako svemu tome dodamo da su se Maxari jo{ po~etkom 1942.godine sami hvalili u {tampi da su ma|arski ìvaq u okupi-ranoj Ba~koj pove}ali za vi{e od {est odsto, nesumwivo je da jetaj pogrom nad srpskim stanovni{tvom izveden planski, nared-bom iz vrha maxar ske dràve, a ne po voqi nekoliko “nedostoj-nih dezertera”, kako su Maxari nazvali oficire koji su ostvari-vali zlo~ina~ki plan svoje vlade o maxarizaciji Ba~ke.

Maxari su kasnije suzbili svoje zlo~ina~ke strasti, jer suintervenisali wihovi ratni saveznici, Nemci, mo`da imaju}i u

vidu dnevni~ku zabele{ku dr Jozefa Gebelsa od 26. aprila 1941.godine, da se “Ma|ari pona{aju kao ìvotiwe. Na{i folksdoj-~eri radije bi ostali sa Srbima nego da postanu deo Ma|arske”;folksdoj~eri, dakle, koji su izme|u dvaju svetskih ratova biliKraqevini Jugoslaviji najnelojalnija narodnosna grupacija, istaona koja je u Ugarskoj bila maxarskija od Maxara.

Maxari i srpsko pitawe. Cela ova pri~a u neposrednoj jevezi s jo{ uvek nere{enim srpskim nacionalnim pitawem. Udana{wem vremenu, to je sve o~iglednije, srpsko nacionalno pi-tawe i daqe ostaje bez odgovora, jer, ~ini se, nema ko da na wegaodgovori. Bi}e da vi{e ne vaì ono u {ta nas je Stari Bard, Vla-dislav Ka}anski, uveravao odgovaraju}i na sopstveno pitawe De je Srpska Vojvodina (U Maxarskoj, il’ Ugarskoj, / Ili u snu, il’na javi- / U Banatu il’ u Ba~koj, / Il’ u Sremu, staroj slavi?), bu-du}i da se svi mi s tugom moèmo zapitati da li je Srbadija “~i-stom slogom umivena”, da li je svoje sopstveno srce odbacila kaostrano telo i da li je, istovremeno, izgubila du{u.

Mora biti da se ba{ to desilo, jer kako objasniti ~iwenicuda ona, Srbadija, ve} podugo nije birala svoje nacionalne posla-nike u svoju narodnu skup{tinu, ve} je dopu{tala da je drugi tamozastupaju; dopustila je to i u na{im danima, pre neku godinu, s je-seni 2000, kad je skoro osamdeset posto srpskog ìvqa u bira~- kom telu Vojvodine Srpske (ukqu~u ju}i tu i takozvane Jugoslo-vene i od nedavno rasrbqene Srbe iz Crne Gore), u svoju Skup-{tinu izabralo mawe od polovine poslanika iz svo jih redova poro|ewu. A u Ugarskoj, zvani~na dràvna statistika iz 1905. godi-

ne zabeleìla je da su mawinski narodi, iako su ~inili polovi-nu stanovni{tva, od ukupno 413 mesta u parlamentu, imali svegaosam poslani~kih mesta!

I kako razumeti ~iwenicu da je ona, Srbadija, ostavila sebebez sopstvenih nacionalnih glasila (novina, radija i televizi-

je), prepu{taju}i drugima da je predstavqaju ostalom svetu i da, pritome, izme|u ostalog, demografskim podacima barataju iskqu-




~ivo na srpsku {tetu, ~ak i kad su ti podaci bili dobro poznatina{im bliskim prethodnicima, a ni nama nisu nedostupni.

Na primer:Bave}i se demografskim promenama u Ugarskoj izme|u 1869.

i 1910, Vladan Jojki} (1886-1954), lekar iz Novog Sada, u jednojsvojoj studiji iz 1931. godine pokazao je da je tamo{we stanovni-{tvo sa 13,579.000 poraslo na 18,264.000, odnosno za 34,5 posto; ra-~unato po nacionalnom osnovu, Maxari su se umnoìli za 65% (od6,027.000 na 9,944.000), dok je broj Nemaxara bio pove}an za svega

10% (od 7,552.000 na 8,320.000). Iz datih cifara on je zakqu~io da“kad bi pak prirodni prira{taj Nema|ara, ra~unaju}i 10% za jed-nu deceniju i pribijaju}i desetogodi{wi vi{ak glavnici, izneoza tu 41 godinu oko 3,350.000 du{a (+47%), zna~i da im je ~ist ma-wak usled asimilacije i iseqavawa bio oko 2,782.000 du{a, dok jevi{ak Ma|ara preko prirodnog prirasta (ra~unatog po znatnovi{oj kvoti od 55,5%) izneo oko 572.000 du{a, ~emu vaqa dodatii dobitak koji je pokrio ma|arsku emigraciju u inostranstvo”.

Ili, od 1840. do 1918. godine stanovni{tvo u Ba~koj pove-}alo se za oko 77%, u ~emu je maxarski “doprinos” svih 310 posto,a srpski, i buweva~ki s wim, svega 43%.

Ili, prema podacima koje je iskazao zvani~ni popis Kraqe-vine SHS iz 1921. godine, u Ba~koj, Banatu i Barawi ìvelo jetada 1,386.448 stanovnika. Oduzmu li se od tog broja svi Maxari(379.740), Nemci (328.341), Rumuni (bez Cincara 72.486), Jevreji(19.117) i ostali (6.900), a Srbima, Buwevcima i [okcima pri-broje êsi (2.840), Slovaci (45.856), Mali Rusi (11.046), Bugari(2.333), Poqaci (285), Rusi (5.485) i Slovenci (7.132), proisti~eda se u Banatu, Ba~koj i Barawi zateklo 578.412 Ju`nih (i osta-lih) Slovena, od kojih je na Srbe, Buwevce i [okce otpadalo ukup-no 503.435 du{a.

I daqe: kad se od ukupnog broja tada popisanih pravoslavaca(477.545) oduzme oko 75.000 pravoslavaca ostalih narodnosnihgrupa, ali nigde ne prepoznaju}i Srbe-sekta{e (kojih je tada bi-lo poprili~no), proizilazi da je u Ba~koj, Banatu i Barawi 1921.godine ìvelo najmawe 402.000 pravoslavnih Srba. Na kra ju, po-{to se od procewenih 905.000 Ju`nih Slovena (sa osnovom u ugar-

skoj statistici iz istog vremena) oduzme 578.412 (koliko ih jepopisano u Banatu, Ba~koj i Barawi), dolazi se do podatka da je uUgarskoj posle razgrani~ewa, uz oko 10.000 Slovenaca, ostalonajmawe 327.000 Srba, [okaca i Buwevaca; ovi posledwi tada susebe smatrali Srbima.

Pozovemo li se na jednu maxarsku tvrdwu iz 1939. godine da jenepunih dvadeset godina ranije ìvelo u Ugarskoj oko 180.000 Sr-

108 Ilija Petrovi}



ba, Buwevaca i [okaca, i oko 10.000 Slovenaca, zakqu~i}emo da jewihov stvarni broj tada prikriven i smawen za najmawe 137.000du{a. Druk~ije re~eno, za nepunih dvadeset godina od stvarawaMaxarske, tih barem 137.000 du{a ju`noslovenskog etni~kog pore-kla, uglavnom Srba, pretopqeno je u Maxare.

Ako se danas barata sa mawe od ~etiri hiqade Srba u Maxar-skoj (pre pedesetak godina govorilo se ~ak o deset hiqada!), i uzinformaciju da se tokom dvadesetih godina pro{log veka iz Ma-xarske preselilo u Kraqevinu SHS mawe od 30.000 optanata, ug-

lavnom Srba, i ne{to mawe Buwevaca i [okaca, preostaje samo dase konstatu je da je maxarizacija nastavqena i izme|u dvaju svet-skih ratova i u uslovima takozvane “narodne demokratije” (u Sta-qinovoj epohi), te da je od stvarawa Maxarske (1920) do prvih go-dina po Drugom svetskom ratu u Maxare pretopqeno skoro 300.000du{a ju`noslovenskog etni~kog porekla, dobrim delom Srba.

Maxarski poraz i dobici. Ovo je mesto da se od Jovana Peji-na preuzme nekoliko primera koji kazuju na koji je na~in maxar-ska dràva, iako poraèna u Drugom svetskom ratu, nastavilasvoj “nedovr{eni” rat protiv Srba. Najpre, ona je prvu poslerat-nu godinu obeleìla uredbom o mawinskim {kolama. Tom je ured-bom bilo predvi|eno da predsedni{tvo maxarske vlade moè odo-briti otvarawe mawinskih {kola u mestima u kojima se najmawedvadeset u~enika opredeli za nastavu na materwem jeziku, srp-skom, primera radi, ali je to zna~ilo da se takva {kola tretirakao privatna i ne jednaka s odgovaraju}im {kolama maxarskog{kolskog sistema. ak i u tim uslovima, predstavnici lokalnihvlasti odbijali su otvarawe mawinskih {kola, pretwama da bise podnosiocima legalnih zahteva moglo desiti da budu “preba-~eni preko granice”, po{to “u Ma|arskoj mogu biti samo ma-|arske {kole, a ko ho}e drugu {kolu moè da ide u Jugoslaviju”.

Prilike u kojima su se na{li Srbi u Maxarskoj bile su toli-ko lo{e da su maxarski kulturni radnici iz Vojvodine Srpske, ustrahu od mogu}ih protivmera, protestovali protiv takvih po-stupaka, ali je sve to bilo nekorisno: na mawinske zahteve za ot-varawe {kola na materwem jeziku, maxarske vlasti odgovarale

su batinawem, progonima, ubistvima, a Stranka malih posedni-ka, na skupu u Debrecinu, juna 1946, kao svoj prilog “dobrosused-skim odnosima”, donela je rezoluciju o potrebi da se dràvnegranice promene, te “da Maxari koji ive u susednim dràvama ugrani~nom pojasu budu prikqu~eni Ma|arskoj”. Ideolo{ki su-kobi oko takozvane Rezolucije Informbiroa (1848) dodatno suoteàli poloàj mawinskih naroda u Maxarskoj, naro~ito Srba,




protiv kojih su zavedene kolektivne kaznene mere: mnogi vi|e-niji Srbi bez sudskog procesa su|eni su zbog “protivmaxarskedelatnosti”, du` jugoslovenske granice “zavedeno je opsadno sta-we, a deo Srba koji je ìveo u ovom prostoru je deportovan. Uto-vareni su u vozove od po 30-40 vagona i preko Rumunije transpor-tovani jula 1950. u SSSR. Ovim gestom ma|arske vlasti izvr-{ile su etni~ko ~i{}ewe ju`ne granice od Srba i buweva~ko-{oka~ke mawine”. Istovremeno, zapo~eto je sa deportacijamanekoliko hiqada qudi, ena i dece, od Baje (na Dunavu) do Makoa

(severoisto~no od Segedina) u razne logore, “obi~no poredvelikih gradili{ta i rudnika”; takvih je logora bilo desetak.

Izvori i “ugroènost” maxarske nacije. Sa svim tim u vezi,zna li se kako je teklo doseqavawe Maxara u Panonsku niziju kra-

jem 9. veka, kolika je bila wihova tada{wa brojnost (oko dva-deset do dvadeset pet hiqada), kakve su bile biolo{ke posledicewihovih ratnih i pqa~ka{kih pohoda po sredwoj Evropi dok sekona~no nisu stanili u novom zavi~a ju (posle te{kog poraza naLe{kom poqu, 955) zna li se sa kakvom su agresivno{}u pot~iwa-vali “opkoqavaju}e narode”: Srbe, Slovake (koji su nekad bili srp-sko pleme), Rumune (koji nasle|uju romanizovane Da~ane, odnosnowihove srpske pretke) i Nemce (od ko jih je velik broj srpskog po-rekla), sa kolikom je sistemati~no{}u sprovo|ena maxarizacijatih istih suseda, da je u vremenu od 1787. do 1850. godine asimilo-vano vi{e od 1,700.000 Nemaxara, da je samo izme|u dva ju svetskihratova pretopqeno u Maxare najmawe 137.000 Srba i neuporedivovi{e Slovaka (“asimilacioni uspesi” Maxara protiv Slovakauvek su bili izraèniji), a posle Drugog svetskog rata i preosta-lih ~etrdesetak hiqada Srba, da se telesna sastavnica wihovognacionalnog bi}a kroz pribli`no ~etrdeset pokolewa tolikoistawila da je postala ne samo sasvim prozirna ve} i neuo~qiva,nu`no se mora nametnuti zakqu~ak da dana{wu maxarsku nacijusa~iwavaju uglavnom Slovaci i Srbi maxarskog govornog jezika.Ili, kako je to Jovan Pejin, pre vi{e godina, rekao u jednoj tele-vizijskoj emisiji iz Novog Sada, danas Maxari imaju “lepa sloven-ska lica”.

U neposrednu vezu s ovim ciframa vaqa dovesti i navod ob jav-qen u godi{waku U~iteqskog fakulteta iz Sombora za 2003. go-dinu (posve}enom 225. godi{wici somborskog U~iteqi{ta), da

je “ma|arska nacionalna mawina (u Srbiji) u godinama posle Pr-vog svetskog rata brojala skoro pola miliona qudi”, kao i jedna-ko star podatak jednog “va`nog” funkcionera u Pokra jinskom iz-vr{nom ve}u, da je “posledwih deceni ja broj Ma|ara spao sa 500

110 Ilija Petrovi}



hiqada na 300 hiqada”. Obe ove neistine, jer nepunih trista osam-deset hiqada (376.000, godine 1931) nije “skoro petsto hiqada”,

jo{ mawe petsto hiqada, imaju za ciq da “dokaù” kako su Maxariu Vojvodini ugroèni ~ak i u uslovima kad Srbi nemaju ni svojenacionalne predstavnike u pokrajinskoj Skup{tini, ni svojenacionalne novine, ni svoje nacionalne radijske i televizijskestanice, ni mnogo {ta drugo nacionalno u Vojvodini Srpskoj.

Takvu “ugroènost” Maxari izvla~e i iz podatka da je 1948.godine u Vojvodini Srpskoj (bez Barawe, koju je Broz u me|uvre-

menu poklonio Hrvatskoj) popisano 427.000 Maxara, ali pri to-me ne otkrivaju da je posle rata ostalo na tom podru~ju i ne{topreko 50.000 Nemaca, folksdoj~era, koji su se, da im neko ne biprigovarao zbog nema~kih ratnih zlo~ina, odrekli germanstva iprebacili u maxarski nacionalni korpus, gde ih, kao “novoma-xare”, po razlo`noj pretpostavci, niko ne bi uznemiravao. Ali

je zato Savezna Republika Nema~ka, prete~a dana{we Nema~ke,iako joj je sve to bilo poznato, postavila pitawe ranijoj Jugosla-viji, a potom wenoj naslednici Srbiji, {ta se to desilo sa 50.000Nemaca folksdoj~era.

Nema~ka dràva, odgovara Jovan Pejin, ove folksdoj~ere mo-è da potraì u Nema~koj, kud su se odselili na osnovu Brozovihsporazuma “o iseqavawu jugoslovenskih Nemaca od 1952. do 1960.godine po kvoti 3.000 lica godi{we. Pripadnike kvote pratilisu »novi Ma|ari« kao gastarbajteri i izgubili se u nema~koj ma-si, a jedan broj oti{ao je preko okeana, najvi{e u stare nema~kekolonije po gradovima SAD, Argentine i ilea. Ovo je jedan od uz-roka opadawa broja Ma|ara, te je wihov broj 1991. bio 341.000 li-ca, da bi 2002. godine pokazao rezultate daqeg opadawa na 283.000~lanova ma|arske mawinske zajednice”, odnosno 13% ukupnog sta-novni{tva Vojvodine Srpske.

Maxara mawe, prava im ve}a. Obrnuto proporcionalno tak-vom broj~anom opadawu maxarske mawine u Srbiji, ~ak i brè,rasla su prava istih tih gra|ana, tako da je pojava takozvanog om-nibus zakona iz 2001. godine u potpunosti izjedna~ila zvani~nupolitiku novouspostavqene vlasti takozvanih dosovskih stra-

naka (ustoli~enih zloupotrebom izbornih rezultata iz septem-bra 2000) i neprikrivenih vojvo|anskih autonomista sa stavovi-ma ekstremnih predvodnika maxarske mawine i, istovremeno, sinteresima susedne maxarske dràve. “Tako je izbilo na videloda Demokratski savez vojvo|anskih Maxara vr{i nadzor nad au-tonoma{ima i wihovim strankama koji su otvoreni separatistii zalaù se za secesiju Vojvodine od Srbi je. Ovim politi~kim




stavom i pokretom koji ga prati otvoreno su se uklopili u poli-tiku Ma|arske i wenih stranaka koje se zalaù za reviziju grani-ca utvr|enih Trijanonskim ugovorom” iz 1920. godine i ponovnimukqu~ivawem Vojvodine Srpske u maxarsku dràvu. îne to, iz-me|u ostalog, i tako {to Pal [andor, po{tapaju}i se na Horti-

jevu tezu da se “Maxarska grani~i sa Maxarskom, jer svuda u sused-stvu ìve Maxari”, dolazak Omladinskog pokreta “64 ùpanije”u Be~ej i podizawe maxarske zastave tom prilikom progla{ava“prvom oslobo|enom teritorijom”.

Zna~ajan korak u pripremama za ostvarewe maxarske “nak-nadne pobede” u Prvom svetskom ratu i za novo “maxarsko oslo-bo|ewe” u~iwen je u trenutku kad su nesrpski vlastodr{ci u Voj-vodini Srpskoj doneli propis o upotrebi maxarskih toponimakori{}enih do 1920. godine i tada zameweni izvornim srpskim.I jo{ zna~ajniji korak u tom smislu mogla bi biti pre}utnapodr{ka takozvanoj maxarskoj trostepenoj autonomiji (terito-ri jalnoj, personalnoj i kulturnoj) u Vojvodini Srpskoj. “[tazna~i trostepena autonomija? Zna~i obnavqawe stawa u jo{ go-rem obliku od onog uspostavqenog oktroisanim Ustavom od 1974.godine i obnavqawe nadnacionalne Vojvodine, sva~ije i ni~ije,pod stranim tutorstvom. Srbi odbijaju nadnacionalnu Vojvodinui ru{ewe suvereniteta Srbije... jer bi se na{li u nekakvoj novojparadràvnoj tvorevini i bili pretvoreni u mawinu u sopstvenojdràvi... Ovaj zahtev (za trostepenom autonomijom) predstavqaostvarewe ideje razarawa Jugoslavije, odnosno Srbije, bez rata,da Srbi nestanu sa sopstvene nacionalne teritorije, iz sopstve-ne zemqe u pravnom i demografskom smislu. Ovu zamisao podr-àvaju nadnacionalni Vojvo|ani parolom »Vojvodina Vojvo|a-nima«, koja se ~uje... iz redova autonoma{kih partija”.

Zapravo, ugroèni su Srbi. I zbog toga, dakle, danas je u Voj-vodini Srpskoj, i ne samo u woj, ozbiqno ugroèn samo srpskinarod, toliko da svaki Srbin koji drì do svog dosto janstva, sva-ko podse}awe na prisajediwewe Srema (24. novembra 1918) iBanata, Ba~ke i Barawe (25. novembra 1918) Kraqevini Srbijitrebalo bi da dovede u vezu i sa sopstvenom daqom sudbinom. Jer,

ovi izuzetno va`ni datumi u srpskoj istoriji dogodili su se za-hvaquju}i srpskom geni ju koji je “svagda priticao u pomo} na{emnarodu kad god mu je visila o koncu sudbina wegovih najìvotni-

jih tekovina”, i koji je tada jasno prepoznao {ta mu moè donetidemokratija.

Nesumwivo, u takve sudbinske poslove moramo svrstati i spa-savawe srpskog {kolstva od raspada i, u neposrednoj vezi sa tim,

112 Ilija Petrovi}



spasavawe srpskog naroda od biolo{kog uni{tewa u krajevima se-verno od Save i Dunava. Jer, danas, po{to su upravo istekla triveka od za~etka srpskog {kolstva, tog vrlo zna~ajnog, ali zvani-~no potisnutog civilizacijskog doga|aja, treba se bo jati da sesuo~avamo sa nestajawem takvog genija, utoliko pre {to je srp-skom narodu jo{ pre vi{e decenija otet srpski jezik i velikodu-{no darovan “srpskohrvatski”:

- Srpska }irilica zvani~no se koristi samo po izuzetku,kao, na primer, u slu~a jevima kad dràva raspisuje poternice za

Srbima i razoruàva sopstveni narod;- Takozvano gra|ansko vaspitawe nudi se kao zamena za srp-

sko pravoslavqe;- Pripadnost srpskom narodu ponovo se, po ve} oprobanim

antisrpskim demokratskim receptima, kao u stara, “internaciona-listi~ka” vremena, progla{ava jedinim zlom na ovom svetu, a pre-ostalim Srbima toplo se, mondi jalisti~ki, pod firmom nekak-vog “srpskog preporoda”, preporu~uje da se suo~e sa svojom navod-nom zlo~ina~kom pro{lo{}u.

I sve to u vreme kad nas takozvane “kulturne i obrazovne” emi-sije Televizije Novi Sad (9. mart 2003) nesmetano podu~avaju kako

je Trijanonskim mirovnim ugovorom osaka}ena ugarska dràva amaxarski narod doìveo nesre}u i tragediju, i kad se nacional-no probu|enim maxarskim maturantima u be~ejskoj gimnaziji(mo`da i u drugima) masovno daju maturski radovi na tu temu.

O ~emu se, zapravo, radi?Ozakowewem Trijanonskog ugovora nije izbrisano se}awe

na nacionalnu àlost progla{enu u Maxarskoj u ~asu kad je tajugovor potpisan. Jo{ mawe je zaboravqen pokli~ Nem, nem, soha ,Ne, ne, nikada, kojim su maxarski vladaju}i krugovi odgovorilina taj potpis i kojim su postavili idejnu i stvarnu osnovu budu-}em sna`nom revan{isti~kom pokretu protiv navodnog “nepra-vednog mirovnog ugovora”. Ili, kako je to zapisao Vuk Vinaver u

jednoj svojoj istorijskoj studiji, “mirovni ugovor je ispunio è-qe miliona ugwetenih naroda stare Ugarske i bio je svakako ma-we zlo od postojawa stare maxarske dràve. @estoki napadi naovaj ugovor omogu}ili su maxarskom reìmu da oja~a svoju vlast

u Ma|arskoj i da dan koji je me|unarodnim aktom sankcionisaostvarawe nove, male Ma|arske, ali i oslobo|ewe Erdeqa, Slo-va~ke, Vojvodine itd, pretvori u dan od koga je po~iwala borbanove ma|arske dràve protiv suseda”.

Tako ne{to uspeva da pro|e, jer ili se to ne zna, ili se na-merno previ|a, da je Teodor Pavlovi}, znameniti srpski kultur-ni poslenik, jedno vreme i sekretar Matice srpske, za svoje ì -




votno na~elo uzeo re~i: “Jezik, vera i narodnost, amanet ti Srbebrate, to sveto troje, to je izvor ~esti, slave i sre}e tvoje”.

Naàlost, prebrzo smo zaboravili na tu ve~no istinitu poruku.

Otkud Maxari u Panoniji. Na{im maxarskim savremenicima jasno je da se od dvadeset do dvadeset pet hiqada wihovih davnihpredaka koji su krajem 9. veka prispeli u Panoniju, posle brojnihwihovih ratnih i pqa~ka{kih pohoda po sredwoj Evropi, ukqu-~uju}i i te ak poraz kod Auzburga, koji su im istawili etni~ko

bi}e, nije mogla razviti nacija od deset miliona qudi. Stoga, prepetnaestak godina, maxarski istori~ar \ula Kristo domislio jekwigu ~ija je osnovna teza da su Maxari u svoj dana{wi zavi~aj do-{li u tri talasa. Najpre, u 4. veku, stigli su Huni, ~ije zlatno do-ba oli~ava Atila, bi~ bo`ji. Potom su, 895. godine, stigli Arpad,osniva~ prve maxarske kraqevske dinastije, i {est predvodnikaraznih maxarskih plemena; skoro da se niko od wih i ne obazire nazapis bezimenog bele`nika ugarskog kraqa Bele III (vladao od1172. do 1196) da je glavni vojskovo}a bio Arpadov otac Almo{.

Kona~no, u 13. veku, ranije pristiglim Ugrima pridruìlisu se Jasi i Kuni.

Ve}ina drugih maxarskih istraìva~a, tako|e zabrinutih za“etni~ku ~istotu” dana{we maxarske nacije, govori o takozvanomdvodelnom osvajawu domovine, u 7. i 9. veku. Oni domi{qaju da jeoko 400.000 Arpadovih kowanika, a ne 20-25.000, stiglo najpre domesta Verecka, u Ukrajini, a zatim i u Opustaser, blizu Segedi-na, gde su, zajedno sa slovenskim narodima, Nemcima, Jevrejima idrugima ve} iveli i Avari i Sekeqi, koji se i sada smatraju ma-xarskim plemenima.

Mnogi se bave i pitawem gde se nalazi pradomovina dana{- wih Maxara, a najra{irenije je verovawe, mo`da i uverewe, da jeto “na teritoriji sada{we Ba{kirske Republike u okviru RuskeFederaci je, dakle na obalama Volge, Kame i Belaje. O tome sve-do~i i grupa savremenih kowanika, koji su u sedlu, zami{qenom»stazom predaka« pre{li blizu 5.000 kilometara od ba{kirskeprestonice do Budimpe{te. Grupu od 11 mu{karaca i tri ènepredvodio je polici jski poru~nik Miklo{ oboqo, a trebalo im

je vi{e meseci da iz Ufe stignu do Trga heroja i poklone se Ar-padovim senima”.

Negde krajem 19. veka maxarski lingvista [andor ôma Ke-re{i do{ao je do zakqu~ka da je prvobitna postojbina Maxara bi-la ne{to isto~nije od Volge i Urala, mo`da u Tibetu, {to nijeuspeo da “proveri”, jer tamo nikada nije stigao. Pre petnaestakgodina televizijski rediteq Ferenc Lova{ s nekolicinom svojih

114 Ilija Petrovi}



saradnika prodro je u zatvoreni svet dvaju nepalskih plemena, naobroncima Himalaja, gde i danas, kao i u sredwem veku, ìveplemena Bihari i Magari, koja, navodno, svoje pokojnike sahra-wuju sli~no kao i Maxari u Maxarskoj, na sli~an na~in mequkukuruz, ène tku platno gotovo na isti na~in kao {to se to prenekoliko vekova radilo u Ugarskoj, a otkrivene su i izvesne po-dudarnosti u pismu i re~ima koje ova dva naroda koriste.

Otud i zakqu~ak da Magari i Maxari pripadaju istoj narod-nosnoj skupini, kavkaskoj, te da su i jedni i drugi u dana{we zavi-

~aje stigli iz Sredwe Azije (Sr|an Basi}, Otkud Ma|ari u Ma-|a rskoj?, Dnevnik Novi Sad, 16. avgusta 1996, 8).

I, za sam kraj: Kad je dr Rajs formulisao onu misao navedenuna samom po~etku ove pri~e, imao je u vidu tragi~ne srpske su-srete s austrougarskom vojskom tokom avgusta 1914. godine.

Posle svega {to je ovde ve~eras izgovoreno, moja malenkost jo{ jednom ponavqa to Rajsovo ozbiqno upozorewe srpskom naro -du, makar se pa`qivom slu{aocu u~inilo da se ono sada jo{ jed-nom “redefini{e”:

“Mislimo uvek na zlo~ine prema srpskom narodu i govo ri mo uvek o wima”.

***Podloga za predavawe na tribini pod naslovom Zabrawena istorija, odràno 23. aprila 2008. godine, u sali Ekolo{kog dru{tva Novog

Sada; izgovoreno je, na preskok, mawe od jedne tre}ine napisanog.




Bez svehvalnih re~i za Francuze

Po{tovani Gospodine Milatovi}u,Rado se prise}aju}i prijatnog boravka u Tvom gostoqubivom

domu (11. i 12. januara 1992) i velikog srpskog skupa pred austrij-skim Parlamentom, na kome se tada, uz Jovana Ra{kovi}a, Vese-lina \ureti}a i Tebe, dalo i mojoj malenkosti da govori, ose}amza potrebno da odgovorim na dva pitawa koja je gospo|a Biqana@ivkovi} postavila u Istini od 31. avgusta 2008. godine:

Prvo, “[ta je jo{ ostalo od starog francusko-srpskog prijateqstva?” i

Drugo, “Zar nije sramotno i poraàvaju}e za istoriju, ~iwe-nica da je zvani~na Francuska »gluva i slepa« na muke Srbije ikosmetsku golgotu, kada se zna da je septembra 1918. ~uveni, legen-darni francuski general Tranije sa svojom francuskom armijomkrenuo u osloba|awe ju`nog dela Srbije, pa i Kosova i Meto-hije?”

Pojmom Solunski front ozna~avaju se ratne operacije savez-ni~kih vojsaka (francuske, engleske, srpske, gr~ke, italijanskei ruske) protiv vojski Centralnih sila (nema~ke, austrougarskei bugarske, u vremenu od sredine oktobra 1915. godine do kraja Ve-likog rata (do kraja oktobra 1918).

Ideju za otvarawe Solunskog fronta izloìli su Francuzi jo{ 1914. godine, sa ciqem da se odatle udari u le|a snagama Cen-tralnih sila stacioniranim na Balkanu. Ipak, oni sami odlu~i-li su tek krajem septembra naredne godine da svoje trupe iskrca-

ju u Solunu i otud pomognu Srbiji, koja je narednih dana o~eki-vala napad nema~ke i austrougarske vojske. Tako|e, taj manevartrebalo je da stimuli{e do tada neutralne balkanske dràve:Rumuniju, Gr~ku i Bugarsku, da ne pristupe Centralnim silama, ve}da se priklone Saveznicima; predvi|alo se da bi se time spre~ioprodor Centralnih sila dolinom Vardara prema Solunu i daqena Istok. Iskrcavawe francuskih snaga po~elo je prvih dana ok-tobra 1915, da bi se posle mesec dana tamo na{lo oko 65.000 fran-cuskih i oko 85.000 engleskih vojnika. Svi oni stavqeni su podkomandu generala Morisa Saraja, komandanta francuske Isto~- ne vojske. Mawe zainteresovan za ono {to bi se tamo moglode{avati u vojnom pogledu, a mnogo vi{e za hedonisti~ke doìv-qaje po solunskim salonima, krajem novembra 1915. godine, ne oba-ve{tavaju}i o tome srpsku Vrhovnu komandu, ovaj bonvivan nare-dio je svojim trupama da se povuku pred bugarskim i tako gurnuosrpsku vojsku najpre u neizvesnost a potom i stradawe nezami-slivih razmera.



U takvim uslovima, ukoliko nije elela da se preda, srpskojvojsci samo je preostalo da poku{a proboj preko Arbanije i Cr-ne Gore i izbije na more. S obzirom na novonastale okolnosti,25. novembra 1915. godine Vrhovna komanda srpske vojske izdala

je svim komandantima nare|ewe da se “daqe povla~ewe na{e voj-ske mora izvr{iti kroz Crnu Goru i severnu Albaniju na Jadran-sko more, a na liniju: Dra~-Skadar... Na ovoj liniji na{a vojskaima da se reorganizuje, snabde hranom, odelom, obu}om, oru`jem imunicijom, kao i svima ostalim materi jalnim potrebama. Daqa

na{a akcija zavisi}e od stawa na{e vojske, kao i od op{te poli-ti~ke i vojni~ke situacije kod na{ih saveznika...”

Ta operacija skupo je pla}ena: prema procenama srpske Vr-hovne komande, za mawe od mesec i po dana poginulo je, zarobqeno,umrlo ili nestalo oko 136.000 vojnika, ne{to mawe od tog bro ja,svega oko 120.000 vojnika, uspelo je da preìvi ono {to se uobi-~ajeno naziva albanska golgota, a na Krfu ih je umrlo jo{ 7.750.Na tom stradalni~kom putu skon~alo je i oko 200.000 civila, me-|u wima i 32-35.000 de~aka (ponekad zvanih regruti), koje je srp -ska vlada “histeri~no povela... u masovno izbegli{tvo bez nad-zora”. Me|u `rtvama tog povla~ewa nalazi se i ne mawe od 4.000zarobqenih austrougarskih vojnika.

Po izlasku na jadransku obalu i kra}em oporavku, preìve-li srpski vojnici preba~eni su u Solun, gde su neki mesec ranijebili udareni temeqi novom frontu. U me|uvremenu, 20. febru-ara 1916, u Francuskoj je odràna jedna konferencija savezni~- kih vojnih komandanata, a tamo je |eneral Petar Pe{i}, predstav-nik srpske Vrhovne komande, u uverewu da }e “Saveznici dati nao-ruàwe, koje }e nam dopustiti da se do kraja borimo sa poletom iizdr`qivo{}u za koje su srpski vojnici sposobni”, saop{tio daSrbija raspolaè s “ukupno 151.920 vojnika od kojih 110.333 bo-raca i 41.920 neboraca”.

Saveznici su prihvatili ponudu, a Srbi su dobili svoje me-sto na poloàju prema neprijateqskim trupama. Od srpskih tru-pa, na Solunski front prvi je stigao Dobrovoqa~ki odred (22.maja 1916), dok su ostale snage, ja~ine oko 129.000 qudi, pristi-zale od 21. juna do 5. avgusta. Na celom frontu tada se nalazilo

oko pola miliona savezni~kih vojnika.Vojne operacije u toj ranoj fazi Solunskog fronta bile su

pra}ene velikim qudskim rtvama. Samo u borbama za Kajmak~a-lan izba~ena su iz stroja 4.643 srpska vojnika, od ~ega 3.320 izDrinske divizije. Od zapo~iwawa ratnih operacija pa do oslo-bo|ewa Bitoqa, 19. novembra 1916. godine, srpska vojska izgubi-la je blizu 29.000 qudi, dok je u svim operacijama na Solunskom




frontu od kraja avgusta do sredine decembra 1916. godine, ukupanbroj mrtvih, rawenih i nestalih iznosio 1.068 oficira i 32.381vojnik.

Zbivawa na Solunskom frontu, sve do wegovog proboja nasamoj polovini septembra 1918. godine, nisu interesantna zana{u pri~u. Bio je to period rovovske borbe, u kojoj se zara}enestrane gotovo i nisu pomerale. Zbog toga je @or` Klemanso,predsednik francuske vlade od decembra 1917. do druge polovine1920. godine, u{an~ene ratnike nazvao solunskim ba{tovanima.

Ipak se ne{to pomeralo:- decembra 1917, na mesto generala Saraja do{ao je general

Mari-Luj Adolf Gijoma;- krajem marta 1918. godine za glavnog komandanta svih savez-

ni~kih snaga postavqen je francuski mar{al Ferdinand Fo{;- sredinom juna 1918, zbog neslagawa s vojni~kom logikom ko-

ju je ispoqavao general Gijoma, na~elnik srpske Vrhovne komande|eneral Petar Bojovi} zamenio je svoj poloàj s vojvodom @ivo-

jinom Mi{i}em, dotada{wim komandantom Prve srpske armi je;- samo ~etiri dana ranije, general Gijoma vra}en je u Fran-

cusku, a na wegovo mesto stao je general Luj Fran{e d’Epere, bu-du}i francuski mar{al i po~asni vojvoda srpske vojske. Ovaj od-lu~ni i energi~ni vojni komandant, koji je i ina~e zastupao tezuda bi se Centralnim silama najlak{e do{lo glave na balkanskomrati{tu, izdejstvovao je da savezni~ke zemqe 3. jula 1918. godinekona~no donesu odluku o sna`noj vojnoj akciji te da se krene uproboj Solunskog fronta.

I pored toga, Saveznici jo{ nisu bili na~isto kako trebakrenuti u proboj. Englezi su smatrali da je taj front ipak peri-fernog zna~aja, a mogu}e operacije bile bi lokalnog zna~aja i us-ko ograni~enih ciqeva; oni nisu bili voqni da svoje efektivepove}aju ni za jednog ~oveka iznad do tada raspore|enih 120.000vojnika, utoliko pre {to je predsednik engleske vlade ArturLojd Xorx izjavqivao da wegova vlada nema bilo kakvih obavezaprema Srbiji.

Italijani su tako|e bili za lokalne akcije, jer su ionako ve}dràli polovinu Arbanije, a zbog one druge polovine nisu ele-

li da vojno i politi~ki prenagquju. Oni su, tako, odbili zahtevmar{ala Fo{a, s po~etka avgusta, da preduzmu ofanzivu na svomdelu fronta, ali su zato nastojali da od Amerikanaca dobiju po-mo} od 300.000 vojnika za nameravanu ofanzivu s prole}a 1919.godine. Iako su predsednik Klemanso i mar{al Fo{, u potajnomdogovoru sa srpskom vladom, nagovarali Engleze i Talijane da ba-rem pomognu u poboq{awu operativno-takti~kog poloàja srp-

118 Ilija Petrovi}



ske vojske i olak{aju weno snabdevawe, oni su to odmah odbili.Glavni komandant ovih drugih, mar{al Armando Dijac, poru~ujeda “ne nameravamo da pove}avamo snage u Makedoniji ni za jednog~oveka, ni za jednu pu{ku”, savezni~kim snagama odbija da da pro-laz preko svoje ratne zone, a wegova zemqa, pod izgovorom “da nebi ja~ala srpsku vojsku”, sistematski onemogu}uje nastojawa veli-ke grupe od oko 25.000 srpskih dobrovoqaca sme{tenih po itali-

janskim zarobqeni~kim logorima, da idu na Solunski front. Uskladu sa ve} pomenutim stavovima engleske vlade, jedan wen zva-

ni~nik izjavquje u Parlamentu da bi boqe bilo “pridobiti Bu-garsku teritorijalnim ponudama (na ra~un Srbije, naravno- IP),nego se upustiti u rizik jedne bitke”.

Uprkos svemu, Klemanso 10. septembra {aqe telegrafsku po-ruku svom generalu D’Epereu:

“Ovla{}eni ste da po~nete operaciju kad na|ete za shodno”.Tada se na frontu dugom celih 450 kilometara, naspram oko

626.000 bugarskih i nema~kih vojnika, nalazilo isto toliko sa-vezni~kih. Srpska vojska ja~ine oko 134.000 vojnika dràla je oko33 kilometra fronta, isto~no i zapadno od Kajmak~alana, na vi-sini od oko 2000 metara.

General D’Epere nije se dugo premi{qao: ve} 12. septembraon je odredio vreme za napad, s tim {to je naloèno da u probojprvi krenu Srbi i dve francuske kolonijalne divizije, tri danaposle wih Britanci i Grci, a pet dana kasnije preostale trupefrancuske Isto~ne vojske. U naredbi je jo{ re~eno da treba “bezpo~inka... goniti neprijateqa sa ma~em u slabine”.

Zbog toga {to je takva strategija ostavqala bokove srpskiharmija bez ikakve za{tite, Vojvoda Mi{i} je protestovao, aliuzaludno; general D’Epere nije imao izbora, budu}i da je iz Lon-dona poru~eno da wihove snage “ne}e stupiti u borbu pre negoSrbi postignu uspeh. Ako srpski napad propadne, ne}emo dopu-stiti da se stvari popravqaju uz na{u pomo}”.

Srpska vlada zazirala je tada i od neke druk~ije savezni~ke“pomo}i” Srbiji, naro~ito od opasnosti da Bugarima bude ponu-|en separatni mir na ra~un srpskih teritorija. Ipak, ohrabruju-}e je mogla da deluje poruka francuskog ministra spoqnih poslo-

va Stefana Pi{ona da Srbi treba da u|u u svoju zemqu {to pre i{to dubqe mognu.

I, kona~no, 14. septembra 1918. godine, u osam sati ujutru za-po~elo je ono {to se stru~no, vojnom terminologijom, zove arti-qerijska priprema. “Na na{e linije sru{io se uragan od ~eli-ka”, zapisao je tada jedan nema~ki komandant. Pribli`no 600topova svih kalibara i dometa delovalo je tokom celog tog dana,




ali i tokom naredne no}i, tako da je velik deo bugarskih i ne-ma~kih rovova bio raskopan.

A sutradan, u nedequ 15. septembra, u pet sati i trideset mi-nuta, kroz bodqikavu ìcu, na bajonet i bombu, {est srpskih di-vizija i dve kolonijalne francuske napravile su prolaz {irok14 kilometara. Ve} narednog dana front je bio probijen na ukup-no 25 kilometara, a zarobqeno je preko 4.000 Bugara i Nemaca.

Srpski i francuski prodor nije premnogo uznemirio Buga-re, jer su wihov kraq i vrhovna komanda i daqe “s puno pouzdawa

gledali na situaciju”.Osamnaestog septembra krenuli su Britanci i Grci. Mada je

wihov prodor bio silovit, Bugari su ih zaustavili i vratili napolazne poloàje.

Deo francuskih trupa, onaj koji je trebalo da podràva i Sr-be i Engleze, ko zna zbog ~ega, i toga dana i dva-tri slede}a, ostao

je “~udno pasivan”, a one dve francuske kolonijalne divizije koje su u~estvovale u prvom proboju, povu~ene su u rezervu ve} dru-gog dana ofanzive.

Na sre}u, neprijateq je bio u panici, tako da je prolaz pro-{iren na 40 kilometara.

U popodnevnim satima 18. septembra, nema~ki i bugarski ko-mandanti odlu~uju da “poviju” svoje frontove i u klopku uvuku srp-ske dobrovoqce iz takozvane Jugoslovenske divizije, tako {to }eih prethodno dovoqno daleko odvu}i od saveznika.

Iako je D’Epere traìo od engleske komande da, bez obzirana prethodni neuspeh, pokrene svoje trupe i iskoristi za tu pri-liku dotada{we srpske uspehe, ni{ta nije u~iweno.

Vojvoda Mi{i} vi{e i ne ra~una na savezni~ku pomo}, te odkomandanta Druge armije Stepe Stepanovi}a i komandanta Ko-wi~ke divizije \or|a \or|evi}a traì da “hitaju Vardaru bezvelike brige za svoj desni bok”.

I, umesto da pokrene francuske jedinice koje su mirovalena bitoqskom frontu, general Fran{e d’Epere poru~uje srpskojVrhovnoj komandi da “sada sve zavisi od srpske vojske. Ako onaproduì nastupawe, onda se moèmo nadati kona~nom uspehu. Uprotivnom, prekinu}u daqu ofanzivu i narediti da se pre|e u

odbranu”; srpska vojska se ve} tada nalazila celih 50 kilometarau neprijateqskoj pozadini.

A onda, vojvoda Mi{i} je naredio: “U smrt, samo ne stajati!Do posledweg ostatka qudske i kowskwe snage”.

Dvadesetog septembra, svom Glavnom {tabu javio je nema~kikomandant fon [tojben da se Bugari povla~e u punom rasulu, dasu Srbi napravili klin 50 kilometara dubok i 40 kilometara

120 Ilija Petrovi}



{irine, da su sve rezerve istro{ene, te da “postoji mogu}nost daveliki deo snaga bude primoran na kapitulaciju”.

Tokom naredna dva dana srpska Druga armija pregazila je Var-dar, a komanda nema~ke grupe armija odlu~uje da se povu~e na “no-vu liniju odbrane”, priznaju}i da su “bili u~iweni nat~ove~an-ski napori da se odrè poloàji, ali je sve bilo uzaludno. Nale-tu Srba nije se moglo odoleti. âst neka je palim borcima, ali~ast neka je i Srbima koji su po`weli uspeh”.

Vojnici Druge armije dospeli su 26. septembra na 140 kilo-

metara od Sofije.I dok se Nemci povla~e, komandant savezni~kih balkanskiharmija, general Fran{e d’Epere, kao da po~iwe s usporavawemsvo jih operacija, savetuju}i, naro~ito Srbima (po{to se drugimanije osobito ùrilo), da “neprijateqa drè pod pretwom napa-da”, ali da ga ne napadaju previ{e.

Vojvoda Mi{i}, 25. septembra, obra}a se generalu D’Epereu jo{ jednom predstavkom: “Srpska vojska je za ovih deset dana na-stupawa u~inila ogroman napor da izvr{i dobijeni zadatak. Ona}e to i daqe vr{iti, ali ja nalazim da ako ostale vojske budu idaqe nastupale ovako sporo, onda }emo biti primorani i mi dausporimo na{e nastupawe”.

D’Epere sve to uzima na znawe, ali ne ~ini ni{ta da izmeniprilike. Stoga, vojvoda Mi{i} odlu~uje da se vi{e ne tuàka, ali

i da ne odustaje od operacija “koje bi imale odlu~ne posledice poceo rat”.

Tih dana, Bugari su D’Epereu ponudili da pre|u na savezni~- ku stranu, uz jedini uslov da srpske trupe ne ulaze u Bugarsku. Tajuslov bio je postavqen iz straha da Srbi ne krenu s odmazdom zazlo~ine koje su oni, Bugari, po~inili prethodnih ratnih godinapo Srpskoj Zemqi.

General Fran{e d’Epere odbio je bugarsku ponudu, ali kad je29. septembra Bugarska kapitulirala, ovaj wen jedini uslov bio jeprihva}en. U tom trenutku, prema Bitoqu i Gr~koj krenule supreduge kolone zarobqenih bugarskih vojnika, a dr Ar~ibald Rajsmogao je zabeleìti: “Divim se taktu Srba. Vojnici koji nadgle-daju razoruàwe prave se da ne vide pobe|ene”.

Ogor~en na doju~era{we saveznike, nema~ki car Karlo tele-grafisao je bugarskom kraqu Ferdinandu, svom ro|aku: “62 hiqa-de srpskih vojnika odlu~ilo je ishod rata. Sramota!”

Svoju zabludu o zna~aju pojedinih rati{ta priznao je i LojdXorx: “Od svih sporednih pozornica najva`nijom se pokazalaona na prezrenom Solunskom frontu. Tamo je zadat smrtonosniudarac Centralnim silama”.




Do takvog udarca trebalo je da pro|e jo{ dosta vremena, jersu na mar{u do kona~ne pobede “stajale jo{ mnoge prepreke nabojnom poqu i diplomatskom frontu”.

Zbog vojno-diplomatskih igara zapadnih sila, Druga armijavojvode Stepe bila je prinu|ena da deset dana iskoristi za pri-silni predah, a tada se i saznalo da }e morati da promeni opera-cijski pravac i {to vi{e se udaqi od bugarske teritorije.

Bilo je to vreme koje su Englezi hteli da iskoriste za svojnajkra}i i najbrì prolaz ka Carigradu, tako da je komandantu

wihovih snaga na Solunskom frontu poslato novih ~etrdeset ba-taqona, odnosno pribli`no 40.000 vojnika; bili su to oni istiEnglezi koji su obe}avali da tamo ne}e poslati vi{e nijednogvojnika. Sli~no su postupili i Italijani, koji su, ne ra~unaju}ivi{e s Amerikancima, u strahu da bi Srbi pre wih stigli u Ska-dar i u Crnu Goru, poslali u Arbaniju jo{ jednu svoju diviziju.

Za to vreme Prva armija Petra Bojovi}a, tek unapre|enog u~in vojvode, zaputila se moravskom dolinom ka Beogradu; wu supratile srpska Kowi~ka divizija i francuska Kowi~ka brigadapod komandom generala @uinoa Gambete. Ve} 1. oktobra, posleoslobo|ewa Skopqa, prikqu~ila im se i jedna francusko-gr~kaformacija sastavqena od 1.300 ratnika.

Nastavqeno je napredovawe ka Ni{u. General Fran{e d’Epe-re je, prema sopstvenom zapisu, ve} tada pred sobom video otvorenput ka Be~u.

I pored neprijateqskog otpora, te{ko}a u snabdevawu, sla-be opreme (skoro polovina vojnika gotovo da je na dugom mar{uostala bez obu}e), Prva armija prelazila je dnevno vi{e od dva-deset kilometara. Jedan francuski oficir zapisao je da je u tomkraju “svaki stanovnik istovremeno i nedosti`ni i nevidqivivo jnik”, te da se neprijateqi “u panici jedva spasavaju... od usta-nika koji su se ugnezdili na liticama i koji su bili nemilo-srdni”.

Sa gledi{ta generala D’Eperea, to napredovawe srpske voj-ske bilo je neprihvatqivo. “Prva srpska armija srqa u avanturui kompromitova}e ceo na{ uspeh. Zato apsolutno zaustavite da-qe nastupawe ka Ni{u”, naredio je on vojvodi Mi{i}u. Naravno,

bilo je razloga za takav strah, jer je srpska Prva armija od osta-lih srpskih jedinica bila udaqena dvesta kilometara, a od savez-nika i celih osamdeset kilometara vi{e.

“Samo su francuski kowanici, i to s mukom, mogli u brzinida se izjedna~e sa srpskom pe{adijom”, svedo~i general Gambetau svojoj kwizi pod naslovom Neukrotivi i neumorni srpski voj-nik. “Mar{ovalo se bez hrane i vode i po sedamnaest sati i odmah

122 Ilija Petrovi}



uletalo u borbu”, pi{e jedan francuski kowi~ki poru~nik, dodaju}i da su klinci za potkivawe jaha}ih i tegle}ih kowa doprema-ni iz Soluna avionom i iz wega izbacivani padobranom.

Za {est dana, od Kumanova do Ni{a, vojnici Prva armije pre-valili su pod borbama 160 kilometara. Pojedine divizije prela-zile su dnevno i po pedeset kilometara. A u Ni{u, srpske vojni-ke ~ekale su odmorne nema~ke jedinice; prema dnevnoj zapovestiza dan kad se o~ekivao sukob sa Srbima, komandant 11. nema~ke ar-mije pisao je da treba da se “ureè u glavu svakom oficiru i voj-

niku da se u Srbiji brani opstanak nema~kog Rajha i austrougar-ske Monarhije”. Bio je to uzaludan poziv, jer je Prvi pe{adijskipuk Moravske divizije, koji je naspram sebe imao dvadeset nema~- kih bataqona i 26 baterija, 12. oktobra u podne oslobodio Ni{.

Napredovawe srpske vojske nastavqeno je. Dvadeset devetogoktobra oslobo|en je Poàrevac, a dan kasnije i Smederevo. Ma-da je u me|uvremenu general D’Epere naredio srpskoj Vrhovnojkomandi da osloba|awe Beograda prepusti Francuzima, vojvodeBojovi} i Mi{i} to su “pre~uli”, tako da je Prva srpska armija,posle 45 dana od proboja Solunskog fronta, na putu dugom blizu700 kilometara, “u smeloj ofanzivi i nemilosrdnom gowewu”,u{la u Beograd 1. novembra 1918. godine, u 10 sati i 30 minuta.

Balkansko rati{te prestalo je, dakle, da postoji: Srbija iCrna Gora bile su oslobo|ene, Bugarska okupirana, a Turska jekapitulirala. Mada su se nalazile pred rasulom, nema~ka i aust-rougarska vojska i daqe su nastojale da odrè svoje zapadne iisto~ne frontove. Prilike u Austrougarskoj nagove{tavale suwen brzi unutra{wi slom, {to je, samo po sebi, trebalo da ozna-~i i skori kraj rata. Odbacuju}i savezni~ke uslove kao uvredqi-ve, Nema~ka je izjavila da }e “nastaviti borbu do kraja”. U istovreme, odnos izme|u tek uspostavqene pu~isti~ke maxarske vladei feld mar{ala Makenzena, komandanta nema~ke vojske zate~ene uRumuniji i tek progla{enoj nezavisnoj Maxarskoj, zao{trili suse do krajwih granica. Imaju}i to na umu, general D’Epere pred-loìo je vojvodi Mi{i}u da preko Dunava, Save i Drine odmahprebaci nekoliko mawih srpskih jedinica, koje bi tamo{winemaxarski ìvaq, pre svega srpski, ohrabrile da ubrzaju oslo-

bodila~ki pokret. Dok je Mi{i} traìo najprikladniju formuza nameravane operacije, stigle su vesti da bi i Austrija moglazatraìti primirje.

Mora biti da je D’Epereov predlog zami{qen u francuskompoliti~kom vrhu, jer je i Nikola Pa{i}, koji se tada nalazio uParizu, strogo poverqivim telegramom poru~io vojvodi Mi{i}uda hita “najbrè u Bosnu, Banat i Srem i druge oblasti Austro-




-Ugarske”. Sa tim u vezi, general Fran{e d’Epere izdao je specijalno nare|ewe srpskoj Vrhovnoj komandi za pokret ka severu, ukome je istaknuto da “srpska vojska treba dakle da izbaci u na-pred {to skorije potrebna odeqewa na sve teritorije koje su na-klowene Jugo-Slovenskom pokretu... da bi pruìli ruku elemen-tima koji ima da se organizuju”.

U toku 4. i 5. novembra 1918. godine srpske trupe iz sastavaPrve armije krenule su na teritoriju Austrougarske, na {to suneprijateqske snage po~ele da se povla~e.

I mawe pa`qivom ~itaocu ovih redova bi}e jasno da nijeuputno pisati svehvalne re~i francuskim generalima Saraju iTranijeu, naro~ito prvom, a s izvesnim rezervama vaqa govoritii o ulozi generala Luja Fran{e d’Eperea, koga gospo|a @ivkovi}nije pomiwala.

***Poslato u Be~, srpskom piscu Petru Milatovi}u Ostro{kom,osniva~u i uredniku Srpskih internetskih novina “Istina”. Objavqeno,bez ikakvih izmena, u broju 228 od 21. septembra 2008. godine.

124 Ilija Petrovi}



Domi{qawa o “na{im zabludama”

Polemici o brojnim proizvoqnim stavovima Dobrice ]osi-}a pridruìo se i neki Jordan Petrovi}; dobro je {to se odrekaou~e{}a u raspravi oko Prvog svetskog rata, ali bi jo{ boqe biloda se nije upu{tao u imenovawe “na{ih zabluda”. Neuputno bi bi-lo baviti se wegovim spiskom, ali samo osvrt na ta~ku 9, Bra}a(rasuta po Crnoj Gori, BiH i Hrvatskoj), dovoqan je da se vidi skolikom on mr`wom govori o srpskom narodu.

On kao da je svoja razmi{qawa preuzeo iz jedne besede u Srp-skoj akademiji nauka, od pre tri i po godine, u kojoj izvesni Dra-goslav Mihajlovi}, predstavqen kao akademik, kaè:

“Ako jedina na{a pouzdana zemqa propadne a ona se zove Sr-bija, u {ta smo se svih ovih vekova mogli uveriti ne}emo na}iuto~i{te ni u kojoj drugoj. To naro~ito ne}emo mo}i mi, koji smo,po nevoqi Srbi iz Srbije. Drugi }e, obezbediv{i se jo{ jednomotaxbinom, mo`da i mo}i; ali oni, ipak, nemaju prava da nas, Sr-bijance, u ime svojih izvan Srbije i u ime sebe samih, li{avaju je-dine otaxbine koju na ovoj planeti imamo”.

Nekorisno bi bilo Dragoslava i wegovog istomi{qenikaJordana podse}ati na vremena kad se Srbija nalazila i na prosto-rima podaleko od wenih dana{wih zapadnih granica, tamo gde Sr-

ba i danas ima (ali mnogo mawe, zahvaquju}i i neznawu i stvarnojideolo{koj pripadnosti i jednog i drugog), a jo{ ih mawe trebapodse}ati na one Srbe iz pouzdane Srbije koji su jednom, poo-davno, pre tri veka, napustili Srbiju i oti{li u drugu Carevinu,tamo gde su ìveli brojni “drugi” Srbi i gde su oni, do{qaci izSrbije, na{li svoj novi zavi~aj, ovaj dana{wi.

Olako se Dragoslav i Jordan odri~u Srba koji ìve izvanSrbije, jer je za wih ostalo sasvim nepoznato da su isti ti Srbi,odnosno wihovi preci, generacijama, u sudbonosnim vremenima,“pokrivali” Srbiju i ratovali za wu, onu koju su uvek, s razlo-gom, zvali Majka Srbija.

Tako, na primer, kad je po~etkom 19. veka do{lo do srpskog po-kreta za obnovu sopstvene dràvnosti (zvanog Prvi srpski usta-nak), oruànom ustanku prikqu~ili su se, bez “zvani~nog” pozi-va, i brojni dobrovoqci sa strane, {to }e re}i: izvan Srbije. Usvojim Me moarima, Pro ta Mateja zapisao je da juna 1804. godine“iz Turskih susednih oblasti povrve mnoga bra}a, bra}i u pomo}”,a jedan hroni~ar beleì da je Kara|or|e tokom ustanka “jednakovojsku umnoàvao i dolaze}e dobrovoqce iz raznih srpskih kra-

jeva Bosne, Ercegovine, Crne Gore, Bugarske i Albani je (kad je uwoj ìvelo poprili~no drugih pravoslav nih Srba IP) u vojsku



uzimao”. Ne moè se sumwati u ~iwenicu da je rodoqubqe biloono {to je “dolaze}e dobrovoqce” odvelo u Srbiju da pomognu ru-{ewu turske tiranije. Wihova logika bila je vrlo jednostavna:oslobo|ewem Srbije i istovremenim slabqewem turske vojnesile oni }e doprineti {to skori jem oslobo|ewu ostalih kra-

jeva u kojima su Srbi ìveli, {to je tako|e zna~ilo da bi Turskamogla biti potisnuta sa evropskog tla. O sopstvenoj `rtvi i ri-zicima svoga ìvota niko od wih nije razmi{ qao. Zato se i mo -glo desiti da dobrovoqci Zeke Buquba{e (Jovana Gligorijevi}a,

ro|enog kod Nevesiwa, u Hercegovini), nazvani “goli sinovi”, ioni iz prekodrinskih krajeva, u boju na Ravwu, 1813. godine, “dok

je trajalo baruta ustavqali su Turke vatrom iz pu{aka, a kad to-ga nestane oni povade noève svoje, jo{ po jednom pogledaju u na-obla~eno nebo nad Srbi jom, osvrnu se na lepe ravni Ma~vanske,pa pomenu Boga i svoj narod, juri{e sa golim noèvima u Turke itu, seku}i se noèvima, biju}i se pu{~anim kundacima i u ko-{tac vataju}i se golim rukama sa Turcima, svi do jednog izginu”.

Nesumwivo, bilo je to vite{ko vreme i hroni~aru je ostalosamo da zapi{e kako “ovako vrli junaci umedu za svo je ota~estvotelom umirati, ali delom i imenom nikad”; oni su u rat u{li vo-|eni samo svojom sve{}u o pripadnosti Srpstvu.

I bilo je to vreme kad su se svi Srbi, bez obzira na to pod~ijom su okupacijom iveli, da li u Otomanskom Carstvu, da li uAustriji, da li u Ugarskoj, smatrali sinovima Srpske Zemqe. To{to je ustanak zapo~eo u Srbiji bio je samo znak da taj ustanaktreba pomo}i, jer je on nagove{tavao slobodu svemu Srpstvu.

Celih sedam decenija kasni je, kad su krajem prole}a 1876.godine sazreli uslovi da srpske kneèvine Srbija i Crna Gorau|u u rat protiv Turske, u Srbiji se ve} nalazio ruski generalêrwajev; verovalo se, ne bez znawa ruskog cara. Obe}avaju}i ve-liku pomo} ruske javnosti, ovaj slovenofilski prvak pozivao jeSrbe da bez odlagawa krenu u borbu za “svetu slovensku ideju”.

Sredinom maja, od dobrovoqaca iz Bosne, Hercegovine, Voj-vodine Srpske, Crne Gore, Bugarske i Ma}edonije, u [apcu je os-novan Dobrovoqa~ki korpus. Ubrzo, tokom juna, u Kru{evcu seobrelo oko 350, a na Drini pribli`no 2.350 dobrovoqaca, uglav-

nom iz Bosne. Mawe grupe dobrovoqaca i daqe su pristizale izve} pobrojanih krajeva, a do{la je i jedna ~eta Srba iz Austrije,koja je odmah raspore|ena u jedan bugarski bataqon. Od dobro-voqaca iz Vojvodine Srpske formiran je na Moravskom frontu

jedan bataqon od 2.500 vojnika, a u sastavu srpske vojske borio sei crnogorski bataqon poznat kao Lete}i crnogorski kor (sa-stavqen od Crnogoraca koji su, u potrazi za poslom, tokom dese-

126 Ilija Petrovi}



tak prethodnih godina do{li u Srbiju), pod komandom vojvodeMa{a Vrbice. Iz Rusije je stiglo oko 2.500 dobrovoqaca, od ~egaoko 700 oficira; wihovo vojni~ko znawe znatno je pomoglo u or-ganizovawu ratnih aktivnosti srpske vojske.

[to se ti~e hrabrosti prispelih dobrovoqaca, dovoqno jepomenuti da, kad je turska vojska, oktobra iste godine, preduzelaodlu~uju}i napad na srpske poloàje kod \unisa i kad se malo-du{na srpska posada narodne vojske dala u bekstvo, na utvr|enimpoloàjima ostali su samo Rusi; u tim okr{ajima, od wih oko hi -

qadu poginulo je ravno dve tre}ine. Tako oslabqeni, i preostaliRusi su se povukli.

Samo iz {turih podataka koje o po~etku srpskih oslobodi-la~kih ratova na po~etku 20. veka nudi savremena “jugoslovenska”istoriografija, lako se moè zakqu~iti da su tokom Prvog bal-kanskog rata dobrovoqci u srpskoj vojsci ~inili ne{to vi{e od

jedne {estine ukupnog vojni~kog sastava, odnosno najmawe 73.200.Me|u wima nalazi se i oko 25.000 dobrovoqaca sa strane, iz reda“na{ih zabluda”, za koje Mihailo Polit Desan~i} kaè da supro{li kroz Novi Sad po~etkom Balkanskog rata. Svakako, u tojvelikoj grupi nalazilo se i oko 2.000 dobrovoqaca prispelih izAmerike, koje pomiwe jedan od srpskih istori~ara. U dobrovo-qa~ki krug treba ukqu~iti i brojne ~ete srpskih ma}edonskihdobrovoqaca, neodre|enog brojnog stawa. Vaqalo bi pretposta-viti da je velik broj dobrovoqaca poticao i iz srpskih preko-drinskih krajeva, jer, tada{we novine pisale su da je “iz redova|a~ke i studentske omladine, uprkos zabrani austrougarskih vla-sti, stotine dobrovoqaca stupilo i borilo se u srpskoj vojsci”.

Srpski dobrovoqa~ki pokret tokom Velikog rata (1914--1918), i pored ]osi}evih nepristojnih ocena o tim doga|ajima,pri~a je za sva vremena, ponajvi{e zbog toga {to je on iznikao izduboke vere u nacionalne vrednosti i moral potla~enih Srba.Jer, kako je to u predve~er je Drugog svetskog rata lepo zapazio

jedan nema~ki istori~ar, srpski nacionalizam u zemqama podaustrijskom i ugarskom okupacijom nije se iscrpqivao u prostomiredentizmu, ve} se naslawao na duhovne osnove Svesrpstva, oli-~enog u najplemenitijim dostignu}ima srpske dràvnosti i srp-

ske duhovnosti nemawi}ke epohe. Na tim je osnovama dobrovoqa~- ki pokret me|u Srbima iz prekodrinskih, prekodunavskih i pre-kosavskih kra jeva i nastao, na tim je osnovama i prerastao u wi-hovu svetu misiju za oslobo|ewe sve Srpske Zemqe i ostvarewevelikih ideala srpskog pokreta iz 1804. godine.

Po~ev od izbijawa oruànih sukoba u Velikom ratu, avgusta1914. godine, pa sve do wegovog kraja, obeleènog neposrednim pri-




sajediwewem Srema, Banata, Ba~ke i Barawe Kraqevini Srbi jii ujediwewem srpskih kraqevina Srbije i Crne Gore, brojne do-brovoqa~ke grupe prido{le su iz srpskih krajeva pod Austro-ugarskom, iz ruskih zarobqeni~kih logora i, naro~ito, iz pre-komorskih zemaqa.

U ranoj fazi Velikog rata (1914. i 1915) srpska i crnogorskavojska prihvatile su na desetine hiqada dobrovoqaca, uglavnomSrba, bilo kao prebege iz prekodrinskih krajeva i iz VojvodineSrpske, bilo kao povratnike iz prekomorskih zemaqa, bilo kao

zarobqenike iz austrougarske vojske. U Srbiji, mnogi od wihu{li su u sastav zasebnih dobrovoqa~kih odreda, dok je najve}ideo wih raspore|en u regularne jedinice, grani~ne trupe i u an-darmeriju. Ili, kako to stoji u jednom spisu nastalom u Dobrovo-qa~kom odeqewu Dobrovoqa~kog korpusa u Odesi, “iz osvojenihbosansko-hercegova~kih oblasti pre{lo je na teritori ju Srbijedo 50.000 Bosanaca i Hercegovaca... I uputi{e se... prebegli Ju-gosloveni u razne jedinice u pozadinsku slu`bu vojske i u gra|an-ske du`nosti. êta ma jora Tankosi}a, vojvode Vuka, Li}anski iUì~ki odred mahom su bili oformirovani od neslobodnih Sr-ba... Ve}inom su bili Bosanci i Hercegovci, pa Li~ani”.

Posebnu grupu srpskih dobrovoqaca ~ine zarobqenici s au-stro-ruskog fronta. Znaju}i da je najvi{e mogu}nosti za beàwebilo ba{ tamo, i da je najve}i broj vojnika u ruskom zarobqeni-{tvu poticao iz reda onih koji su se predali dobrovoqno, srpskavlada bila je naro~ito zainteresovana da za svoju nacionalnustvar pridobije te takozvane ruske zarobqenike. Od wih, ve} kra-

jem aprila 1916. godine, u Odesi je formirana Prva srpska dobro-voqa~ka divizija, iz ~ijeg je sastava, posle te{kih bojeva na Dob-ruxi, na Solunski front stiglo oko 24.760 ratnika.

Na samom kraju 1917. godine, prema iz javi Milenka Vesni}a,vrlo kvalifikovanog da pruì takvu informaciju, na Solunskomfrontu nalazilo se oko 20.000 dobrovoqaca iz Amerike, najve}imdelom Srba iz Like, Hercegovine, Crne Gore i Bosne. Pridruèli se tom broju dobrovoqci iz Italije, Egipta i Francuske, wihoko 3.900 i, po prilici, 6.600 dobrovoqaca iz Amerike koji sukroz Bizertu pro{li tokom posledwih dvanaest ratnih meseci,

proizilazi da je u proboju Solunskog fronta u~estvovalo preko30.00 dobrovoqaca iz prekomorskih zemaqa.

Kad se, dakle, govori o srpskim ratnicima u Velikom ratu,ne moè se mimoi}i podatak da je ne{to vi{e od polovine ukup-nog sastava srpske vojske u zavr{nim operacijama na Solunskomfrontu i u wegovom proboju bilo iz reda dobrovoqaca, skoro svesamih Srba iz “na{ih zabluda”. Ili, od ukupno oko 140.000 voj-

128 Ilija Petrovi}



nika u sastavu srpske vojske, a mo`da i svih 150.000 prema nekimizvorima , u proboju Solunskog fronta i u zavr{nim operaci ja-ma za oslobo|ewe Srbi je i Crne Gore i prekodrinskih, preko-savskih i prekodunavskih srpskih krajeva u~estvovalo je najma-we 81.800 dobrovoqaca, od toga oko 75.800 izvan Kraqevine Srbi-

je, uglavnom iz krajeva koji su pre rata, kao “na{e zablude”, bilipod austrijskom i ugarskom okupacijom.

Relativno malobrojno u~e{}e vojnih obveznika iz Kraqevi-ne Srbije u proboju Solunskog fronta neposredna je posledica

srpskog povla~ewa preko Arbani je i Crne Gore, posle vojni~kogporaza u okr{ajima s nema~kom, austrougarskom i bugarskom voj-nom silom na samom kraju druge ratne godine. A posledweg novem -barskog dana, samo pet dana po izdavawu naredbe Vrhovne komandesrpske vojske da se “daqe povla~ewe na{e vojske mora izvr{itikroz Crnu Goru i severnu Albaniju na Jadransko more” koman-dant Odbrane Beograda |eneral Mihailo @ivkovi} primio je odkomandanta [umadijske divizije jedan uznemiruju}i izve{taj:

“U vezi mojih ranijih raporata o moralu i disciplini kodpodru~nih mi trupa i ustanova, smatram za svoju stare{insku du`- nost, da i posledwi put u~inim komandantu najozbiqniju pred-stavku, da su moral i disciplina kod vojnika i podoficira u to-likoj meri opali, da se vi{e na wih ne moè ra~unati. Begstvoiz komande i odricawe poslu{nosti svojim stare{inama uzelo

je toliko maha, da su oficiri nemo}ni da ovo spre~e. Trupe nisuvi{e sposobne ni za kakvu borbu, a najmawe za nameravanu ofan-zivu, jer su brojno slabe, pri tome gole, bose i gladne; stoka sas-vim iznurena i nesposobna za vu~u. Arnautski ìvaq, neprija-teqski je raspoloèn prema na{oj vojsci. Ni{ta se vi{e od wihnemoè kupiti za ishranu qudi i stoke; zbog pqa~ke je razdra-èn i sa oru`jem u ruci napada na{e vojnike.

Ako i daqe budemo ostali na sadawim poloàjima, ja pred-vi|am, da }emo i ovo malo vojske izgubiti, jer su vojnici i podo-ficiri, na alost i ve}i deo oficira, izgubili svaku nadu u ka-kav uspeh i veru u svoje stare{ine”.

I komandanti armija znali su da je “moralno i materijalnostawe na{ih trupa o~ajno. Pored svi ju mera preduzetih da se

dezertirawe spre~i, trupe se naglo tope. Begstvo je u masi. Begu-nci borbom sa na{im trupama prokr~u ju sebi put... Begunci pro-daju oru je Arnautima. Bro jno stawe pukova prose~no broji samonekoliko stotina qudi...”

U toku 10. decembra Vrhovna komanda primila je jo{ neko-liko izve{taja, od kojih navodimo dva. Prvi je potekao od |ene-rala Ilije M. Gojkovi}a, komandanta Timo~ke vojske, i on glasi:




“Moralno stawe trupa ove vojske posle povla~ewa u Alba-ni ju krajwe je nezadovoqavaju}e. Moral je pao na najniì nivo.Trupe su apsolutno nesposobne za ma kakvu akciju. Ne moè se ra-~unati na najmawu otpornost trupa...

Kod trupa se ose}a jaka zamorenost u svakom pogledu. Trupesu nesposobne da izdrè i sam dodir sa neprijateqem a o borbi nemoè biti ni re~i... Brojno stawe smaweno je do neverovatnosti,a i da je ma koliko, ono ne igra nikakvu ulogu”.

Drugi izve{taj poslao je |eneral Pavle Juri{i} [turm,

komandant Tre}e armije:“Moralno stawe trupa veoma je nisko... Jo{ po prelasku Sit-

nice nastalo je begstvo i predavawe neprijatequ: patrola, mrt-vih straà i ~itavih odeqewa. Velika studen i sneg... a naro~itosaznawe, da se, preko crnogorskih kr{eva, koji su u r|avoj uspo-meni kod vojnika (za vreme Prvog balkanskog rata IP), ima daizvr{i prikupqawe na{ih trupa na Primorju, potencirali su ionako nisko pali duh i moral trupa. Voqe za borbu sada nema nikod vojnika ni kod oficira. Op{ta ravnodu{nost i klonulost uvelikom stepenu. Sve opomene, saveti i naredbe da }e oni koji seudaqavaju iz komande biti pobiveni od Arnauta, da do ku}e ne}edo}i, ako do|u da }e tamo i}i u nema~ko ropstvo na najteè rado-ve, ne pomaù ni{ta. Stroge mere i kazne ne pomaù, jer se be-gunci ne mogu da uhvate... Stawe moralno i brojno tako je da se nina jednu jedinicu, ni na jedan puk nemoè ra~unati ni u borbi pro-tivu Arnauta, jo{ mawe protivu neprijateqskih trupa, pa ma onebile i male ja~ine”.

Prakti~no, nivo fizi~ke i moralne spremnosti srpskih voj-nika bio je nedovoqno visok za sve ono {to se de{avalo tokomaustro-nema~ko-bugarske ofanzive u Srbiji i posle we, a jedanod savremenika (iz Srbije) o tome je zapisao: “Bilo je i u srpskojvojsci vojnika, podoficira i oficira koji su u trenutcima qud-skih slabosti napu{tali borbu; bilo ih je koji su se i predavalinepri jatequ u borbi kada drugog izlaza nije bilo da se sa~uvaìvot... Fizi~ki izmu~eni do krajwih granica, ìve}i u pokre-tu i borbama 50 dana pod najstra{ni jim prilikama razbesneleprirode, podlegli su ose}awima napu{tenosti i razo~arewa...

Istovremeno, poti{teni brigama za ostavqenim porodicamaodlu~iv{i se na taj fatalni korak, u nadi da }e uspeti da se pro-biju kroz obru~ neprijateqa i da se vrate svojim domovima, onisu polazili u susret tragi~noj sudbini koju su sami izabrali. Popravilu no}u, oni su izostajali za svojim jedinicama, a zatim naj-~e{}e u grupama sastavqenim od ro|aka, suseda i prijateqa izistoga mesta ili kraja, kretali svojim ku}ama. Mo`da je bilo i

130 Ilija Petrovi}



onih kojima je to po{lo za rukom; ostale je hvatao neprijateq,ubijao kao bandite ili slao u zarobqeni{tvo”.

Samo su dobrovoqci iz “na{ih zabluda” ostajali, dobro znaju}i da bi, ukoliko dopadnu u neprijateqske ruke, bili odmah obe -{eni.

I pored svih te{ko}a u povla~ewu, 25. decembra Prva armi jana{la se u okolini Podgorice, Timo~ka vojska jo{ se sukobqa-vala sa slabim bugarskim snagama izme|u Struge i Elbasana, doksu ostale jedinice ve} bile prikupqene oko Skadra. Prema izve-

{taju Vrhovne komande srpskom vojnom izaslaniku u Francuskoj,srpska vojska bila je krajem decembra svedena na 2.350 oficira i110.000 vojnika, naoru anih sa 72 topa, oko 50.000 pu{aka, 173mitraqeza, 707 sabaqa i 1.700 karabina.

Za razliku od toga, dan ili dva kasnije, iz engleskog |eneral-{taba stigao je izve{taj da srpska vojska “predstavqa snagu od

jedva 50.000 vojnika”. Srpski vojni izaslanik u Italiji kapetanHristi} trudio se da demantuje takve informacije, ali je, po svojprilici, sa tim i{lo te{ko. Kako se on i sam uverio “da sve iz-beglice koje dolaze iz Srbije pri~aju, da srpske vojske i nema, da

je anarhija, da je sve razbijeno, rastureno i t.d.”, Hristi} jepredlagao da se takvim pri~ama stane na put i izbeglice koje seukrcavaju za Italiju upozore “da svojim lakomislenim pri~awemne {kode otaxbini”.

Vrhovna komanda prihvatila je Hristi}ev predlog i od ko-mandanta pristani{ta u Medovi zatraìla da na pogodan na~inuti~e na izbeglice, uveravaju}i sve “da je srpska vojska brojno ja-ka oko 120.000 qudi, da se wen broj s dana u dan uve}ava, a wenasnaga oporavqa i uzdiè i da nisu daleko dani, kada }e srpska voj-ska ponovo osvedo~iti svoju stvarnu vrednost”.

Stvarna vrednost srpske vojske zaista je osvedo~ena na So-lunskom frontu i u postsolunskom pohodu, ali se ne sme ispusti-ti iz vida ~iwenica da su vi{e od polovine wenog sastava pred-stavqali drugi Srbi, srpski dobrovoqci iz krajeva koje Drago-slav Mihajlovi} velikodu{no prepu{ta srpskim neprijateqima,po receptu Josipa Broza i wegovih sledbenika. Kao, misli on, Sr-bi iz tih krajeva i ina~e imaju iskustva u rizicima svo jih ìvo-

ta; u srpskim oslobodila~kim ratovima rizikovali su ih zaMajku Srbiju, pa neka ih sada malo rizikuju i u korist sopstve-nog biolo{kog uni{tewa!

Tako nam, dakle, sasvim beslovesno, poru~uje Dragoslav Mi-hajlovi} u svojoj akademskoj besedi, a u tome ga podràva i JordanPetrovi}, “bra}u rasutu po Crnoj Gori, BiH i Hrvatskoj” svrsta-vaju}i u “na{e zablude”.




Sad, da su i{ta znali o svemu tome, ili barem o pone~emu,mo`da im se ne bi desilo da toliko mr`we izbquju na ionako po-deqene Srbe.

Ili, samo da im je neko rekao {ta da rade, a ni Dobrica ]o-si} to nije umeo, }utali bi.

***Poslato 8. decembra 2008. godine, na adresu: [email protected],kao komentar na ogla{avawe izvesnog Jordana Petrovi}a, koji je u Ve -~erwim novostima od istog dana sastavio listu “srpskih zabluda” oVelikom ratu i Solunskom frontu.

Polemiku je izazvao Dobrica ]osi} svojim izlagawem u Srpskojakademiji nauka u Beogradu (krajem novembra), pri predstavqawu kwigeDragoquba @ivojinovi}a Nevoqni ratnici : Velike sile i Solun skifront 1914-1918.

Nije objavqeno, iako su narednih dana, u kra}oj ili {iroj formi,prenesena mi{qewa ve}eg broja ~italaca i stru~waka.

132 Ilija Petrovi}



Brine li “srpska” vlast o srpskom narodu

Po~etkom februara 1991. godine, zatraèno je od StankaCvijana, ministra za Srbe van Srbije, da se pristupi formirawuKomesarijata za izbeglice “Tomo Maksimovi}”. Re~eno je da ceomehanizam za prihvat izbeglica treba pripremiti ranije, kakose ne bi do{lo u nepriliku da nam budu}e izbeglice lutaju Srbi-

jom bez za{tite i bez kvalitetne pomo}i, a da nam se deca pogubei pre nego {to ratni okr{aji po~nu. Cvijan je ve{to izbegavaoda se o svemu ovome izjasni, da bi tek sredinom aprila rekao o ~e-mu se stvarno radi: formirawe Komesarijata za izbeglice zna-~ilo bi posredno priznawe da je Srbija kapitulirala?! Cvijannije objasnio pravi smisao ove svoje izjave, a Komesarijat za iz-beglice formiran je tek godinu dana kasnije, 1. aprila 1992; na-ravno, u wegovom nazivu nije bilo mesta za Tomu Maksimovi}a,

jednog od najve}ih srpskih dobrotvora, ~oveka ~ije su tri ratnegodine bile vezane uglavnom za rad sa srpskim izbeglicama izNezavisne Dràve Hrvatske.

U me|uvremenu, teror nad Srbima postao je “masovna pojava”na mnogim stranama, tako da je Skup{tina Jugoslavije, sredinommarta 1992. godine, formirala Dràvnu komisiju za prikupqa-we podataka o zlo~inima genocida i drugim zlo~inima protiv

~ove~nosti i me|unarodnog prava po~iwenim tokom prethodnihratnih meseci. U Komisiji se na{lo ukupno trideset osam (38)~lanova, iz reda nau~nih, kulturnih i javnih radnika, iz vojske,politike i poslani~kog kruga. Na wenom ~elu na{ao se dr Slo-bodan Gligori jevi}, predsednik Skup{tine Jugoslavije, a za sek-retara imenovan je publicista dr Milan Bulaji}, ~ovek koji segodinama bavio potragom za dokazima o hrvatskom genocidu nadsrpskim narodom tokom Drugog svetskog rata. Iz Srpske Krajineukqu~ena su svega dva lica: dr Milan Ratkovi}, do rata profe-sor na Univerzitetu u Oseku, i \or|e Latas, sredwo{kolski pro-fesor iz Belog Manastira .

Za veliko ~udo, u Dràvnoj komisiji za prikupqawe dokazao genocidu nije se na{ao ni jedan jedini predstavnik Srpske pra-voslavne crkve, iako je ba{ ona najvi{e mogla svedo~iti o zlo-~inima hrvatske “uqudbe” nad srpskim narodom i srpskom duhov-no{}u u Hrvatskoj.

Na prvoj konferenciji za {tampu, dr Bulaji} istakao je dazadatak ove komisije nije samo da utvr|uje genocid nad Srbima,ve} i da prikupi dokaze o svim po~iwenim zlo~inima, bez obzirana nacionalnu pripadnost `rtava. Istovremeno, Bulaji} je iska-zao i svoje nezadovoqstvo o~iglednom srpskom nespremno{}u i



nezainteresovano{}u da se prikupe dokazi o zlo~inima nad srp-skim narodom iz Brozove Hrvatske. “Iz Hrvatske je izbeglo vi-{e od 300.000 Srba, a zar se ni je moglo prikupiti bar 3.000 ili300 izjava o zlo~inima u Hrvatskoj. Niko, od Matice iseqenikado Komesarijata za izbeglice, koji je Vlada Srbije formiralaspecijalno za to, nije prikupqao podatke o tome”. ak i u okupi-ranom Beogradu 1941. godine i daqe, “ve}a je pa`wa posve}ivanasvedo~ewima i izjavama izbeglica iz NDH, nego {to je to slu~ajsada”, {to nesumwivo svedo~i o èqi (i ideologizovanoj potre-

bi) srpskih predstavnika u vlasti da se ne remeti ustaqena rav-noteà u nasle|enoj paroli o navodnom “bratstvu i jedinstvu”.Stoga, Bulaji} je morao re}i da Komisija i weni ~lanovi ne}emo}i ni{ta sami uraditi, ako im ne pomognu savezni i drugiorgani, ali i svi gra|ani koji raspolaù odgovaraju}im dokazi-ma i ~iwenicama o po~iwenim zlo~inima. Me|utim, na srpskojstrani sve ide sporo i sa mnogo birokratizma, dok su Hrvati ve}“uspeli” da za ratne zlo~ince po imeni~no proglase 428 oficiraJNA, a razradili su i {emu za prikupqawe dokaza o navodnim srp-skim ratnim zlo~inima; {ema je dostavqena svima, ~ak i Svetomarhijerejskom sinodu Srpske pravoslavne crkve u Beogradu.

Krajem decembra 1992. godine, u Nik{i}u, na predstavqawusvoje kwige Misija Vatikana u Nezavisnoj Dràvi Hrvatskoj ,Milan Bulaji} je govorio i o genocidnim radwama koje su tokomposledwih go dinu i po dana Hrvati i muslimani po~inili nasrpskim podru~ima po Hrvatskoj, Hercegovini i Bosni.

Tom prilikom, on je istakao dve stvari: najpre, Dràvnakomisija za utvr|ivawe genocida nad Srbima formirana je u SRJugoslaviji tek marta 1992. godine, pola godine po{to su tou~inili Hrvati (oni koji su u genocidnim poslovima nad Srbimavrlo iskusni, po{to su ga praktikovali tre}i put u 20. veku), apotom, vlada Milana Pani}a oformila je svoju komisiju “zaprijavqivawe svog naroda kao genocidnog”.

Ovo prvo u~iweno je s velikim zaka{wewem jer je to bilo uskladu s “jugoslovenskom” teorijom o srpskoj krivici za sve, adrugo je za ciq imalo da se ospori i onemogu}i rad kako-takostvorene Dràvne komisije, te da istina o zlo~inima nad Srbi-

ma i daqe ostane zapretena.Ovu drugu komisiju formirala je Vlada Milana Pani}a, ia-

ko je ve} postojala Dràvna komisija, u kojoj su se, kao ~lanovi,na{li svi {efovi Vladinih resora. Svoj izve{taj o zbivawi-ma na zapadnoj strani ova je Komisija, umesto da ga dostavi naverifikaciju Dràvnoj komisiji, dostavila najpre Vladi, apotom Ujediwenim nacijama. Sa gledi{ta Dràvne komisije,

134 Ilija Petrovi}



da je Vladin izve{taj bio kvalitetan, takav administrativnipropust mogao bi se i oprostiti.

Najgore je to {to je taj izve{taj neta~an, ~ime se dovodi u pi-tawe sve ono {to je u wemu sadràno. Kako je Bulaji} tada rekao,“mi ni do danas jo{ nismo podneli pravu optu`nicu Jugoslavije,odnosno srpskog naroda, ~ak se i ne branimo od optu`bi koje senama najavqu ju... Niko od Savezne vlade ili od bilo koga (iz vla-sti) jo{ nije demantovao neta~nosti toga {to je objavqeno. Ondase pitamo za{to smo satanizovani i na osnovu ~ega se traì vojna

intervencija, jer mi nismo sa svoje strane nismo preduzeli ni-{ta da se ta istina o zlo~inima u Jugoslaviji prikaè... Tvrdimda je boqe nemati, nego imati ovakav izve{taj kakav predo~avaVladina Komisija, i to Ujediwenim nacijama”.

U celoj administrativnoj proceduri najneobi~niji podatak jeste da dr Milan Bulaji}, predsednik Dràvne komisije za rat-ne zlo~ine i zlo~ine genocida, nema redovnu vezu sa Vladinomradnom grupom za istu tu tematiku. Da li Vlada, da li ta radnagrupa, sa dr Bulaji}em s mene pa na u{tap uspostavqa “kontaktradi kori{}ewa prikupqenih dokaza, a sli~na je inici jativaza pomo} upu}ena i svim udruèwima Srba”. Zbog toga se i moglodesiti da dr Milan Bulaji} sa zaka{wewem sazna {ta je sve bilosadràno u dokazima Savezne vlade o ratnim zlo~inima i geno-cidu u oruànim sukobima na podru~ju biv{e Jugoslavije u peri-odu 1991-1992. godine. Nezadovoqan onim {to je tamo pro~itao, drBulaji} u pismu Tanjugu, a preko wega i javnosti, tvrdi da Dràv-na komisija nije dobila odgovore na predloge koje je dostavilaMe|uresorskoj grupi, da je izve{taj Savezne vlade nepotpun, teda u wemu nije nazna~eno da su Ujediwenim nacijama ve} dostav-qani odre|eni dokumenti o zlo~inima nad srpskim narodom.Ipak, najtragi~nije u celom slu~aju jeste {to su u izve{taju iz-neseni brojni koncepcijski i ~iweni~ni propusti, a ovde }e bi-ti navedeni samo najdrasti~niji primeri.

O zlo~inimna muslimanskih ekstremista u Kowicu i najbli-òj okolini, u Vladinom izve{taju navedeno je samo jedno ime, ai ono pogre{no (umesto \or|e Magazin , napisano je \uro). Kozna zbog ~ega, nisu pomenuta imena i prezimena ubijena 143 lica,

od kojih 132 genocidno, samo zato {to pripadaju srpskoj pravo-slavnoj naciji.

U izve{taju pi{e i da su hrvatsko-muslimanske snage »pokratkom postupku i na svirep na~in ubile« u Bradini 26 Srba;`rtve su popisane imenom i prezimenom, ali ni za jednu nije datoo~evo ime i godina ro|ewa; da jeste, znalo bi se, na primer, da jeBoro Koprivica, sin Wego{ev, bio de~ak, a da je najstariji od ubi -




jenih, Milan Koqanin, imao 86 godina. Najgrubqa gre{ka sadr-àna je u ~iwenici da je dvanaest od navedenih `rtava ìvo, te da

je stvarni broj `rtava u Bradini, imenom i prezimenom, pedeset ipet, {to zna~i da u izve{taj nije upisana 41 `rtva. Propust saìvim “`rtvama”, da li slu~ajan ili nameran, ostavqa mogu}- nost hrvatskoj i muslimanskoj strani strani da ìve »`rtve« po-vedu u Wujork i predstave Me|unarodnoj komisiji stru~waka,~ime bi svi stvarni zlo~ini, prikazani ili neprikazani u izve-{taju, bili dovedeni u pitawe.

O genocidu i stradawu srpskog sela Prebilovci, kod âp-qine, 7. juna 1992, u Vladinom izve{taju samo je re~eno da je »dotemeqa uni{tena spomen-crkva sa grobqem i kosturnicom«, alise ni jednom jedinom re~ju ne pomiwe usta{ki genocid od 6.avgusta 1941. godine, kada je u jamu [urmanci ba~eno oko 500 de-ce, devojaka i èna. Nije navedeno ni to da su 4. avgusta 1991. go-dine u kosturnici sahraweni posmrtni ostaci preko 2.000 `rta-va usta{kog genocida iz trinaest jama u Hercegovini.

U spornom izve{taju nije navedeno ni da je Savezna vladave} dostavqala Ujediwenim nacijama odre|enu dokumentaciju.

I nije navedeno da se po~etkom aprila 1992. godine, Komi-sija obratila svetskoj javnosti, protestuju}i zbog neobjektivnogprikazivawa ratnih zbivawa u biv{im jugoslovenskim republi-kama. U {tampi, u televizijskim i radijskim emisijama, “masak-ri nad srpskim ivqem u Vukovaru, Karlovcu, Gospi}u, Kupresu,Sijekovcu (kod Broda) i drugim gradovima i selima, egzodus srp-skog naroda iz Slavonije i Bosne i Hercegovine, paqewe vi{eod dvesta srpskih sela radi zatirawa svakog srpskog prisustva iru{ewe preko sto crkava i drugih sakralnih objekata, u mnogimsredstvima javnog informisawa prikazani su na na~in koji rt-vu pretvaraju u xelata”. Masakrirani Srbi tamo su predstavqa-ni kao masakrirani Hrvati ili muslimani, ili, kad takva la` nebi mogla pro}i, kao `rtve me|usobnih obra~una. Sru{ene pra-voslavne crkve prikazivane su kao katoli~ke. “Sve ovo navodi dase radi o jednom novom vidu genocida, medijsko-informativnom,koji se protiv srpskog naroda sprovodi smi{qeno i planski”.

Savezna vlada i wen predsednik Milan Pani} nisu o tome

svemu mnogo brinuli. Pani} je i do{ao, name}u}i “stil ameri~- ke igre”, da sa tog mesta sprovede ameri~ke interese; wemu i tomstilu odgovaralo je da podaci u izve{taju Savezne vlade budutakvi da se, zbog namerno pogre{no unesenih podataka, svi moguobezvrediti i upotrebiti protiv jugoslovenske strane; zbog toga

je on i odabrao da “na neprincipijelna na~in” sara|uje s Me|u-narodnom komisijom nezavisnih stru~waka, zaobilaze}i pri tom

136 Ilija Petrovi}



saradwu s jugoslovenskom Dràvnom komisijom i bagateli{u}irezultate wenih istraìvawa.

Zbog svega toga i moglo se desiti da podaci o zlo~inima nadsrpskim narodom ne budu prikupqeni na vreme i po metodologijikoja bi svetu pokazala da se zaista radilo o genocidu; otud i trudupornih istraìva~a, kao {to je gospodin Mati ja{evi}, da poproteku mnogih godina, naj~e{}e o svom ruhu i kruhu, predstav-qaju svetu ono {to je sa~uvano kao nesumwivo.

Druga je stvar {to sve to vrlo te{ko dopire do sveta ogrez-

log u demokratiju zapadnog tipa.

***Izgovoreno u Galeriji Cvijete Zuzori}, na Boì}nom sajmu 2. januara 2009, za predstavqawe kwige o Srebrenici, g. Ivani{evi}a.




Pre}utkuje se istina o srpskim dobrovoqcima iz oslobodila~kih ratova 1912-1918

Ko su srpski dobrovoqci. U ranijim istorijskim periodimasrpski dobrovoqci bili su poznati pod raznim imenima: hajduciuskoci, frajkor, dragovoqci, svojevoqci, usta{i, ~etnici, komi-te, ustanici, prekobrojni, gerilci, dobrovoqci... Pojmovno, ciq

je svima bio zajedni~ki. ak i sa gledi{ta srpske vlade, formuli-sanog u manifestu od 25. jula 1914. godine, na nekoliko dana preizbi jawa Velikog rata, samo mobilisanima pripadala je oba-veza da ratuju: “Ako budemo napadnuti, vojska }e vr{iti svoju du`- nost, a gra|anima koji nisu pozvani pod zastavu, savetujemo da osta-nu kod svo jih domova i mirno rade svoje poslove”. Po istoj logi -ci, oni koji nisu poslu{ali savet da “gledaju svoja posla” ve} suodabrali da se u srpskoj (ili crnogorskoj) vojsci bave “tu|im po-slovima”, odnosno da ratuju, moraju se smatrati dobrovoqcima.

U mnogim vojnim aktivnostima srpske i crnogorske vojsketokom oslobodila~kih ratova 1912-1918. godine, a naro~ito na So-lunskom frontu, we govom proboju i u nastupawu koje je potomusledilo, izuzetnu ulogu imali su dobrovoqci. Ovi su ratoviupam}eni u srpskoj istoriji i po sna`nom dobrovoqa~kom pokre-tu, izniklom iz bi}a i prirode srpskog naroda, wegove sna`no

iskazane potrebe za slobodom, samostalno{}u i sopstvenim iz-borom kako iveti i na koji na~in odlu~ivati o svojoj sudbini.Jer, na{av{i se u jednoj od ovih dveju vojski (vojsaka, kako se ondagovorilo), po svo joj dobroj voqi, iz patriotskih i nacionalnihpobuda, dobrovoqci su se u balkanskim ratovima, pod srpskom za-stavom, odu{evqeno borili za kona~no oslobo|ewe od Turske, akasnije, u Svetskom ratu, i za oslobo|ewe svih Ju`nih Slovena izAustrougarske i za wihovo ujediwewe sa Srbi jom i Crnom Gorom;mnogi od wih dali su u toj borbi i svoje ìvote.

Srpski dobrovoqa~ki pokret 1912-1918. obuhvata wegove pri-padnike sa raznih strana:

-iz Kraqevine Srbije, poznate kao prekobrojne, kao i ma-lobrojne wene podanike koji su u rat do{li iz prekomorskih ze-maqa, uglavnom iz Sjediwenih Ameri~kih Dràva;

-iz Kraqevine Crne Gore, koji po svom ivotnom dobu nisu

smatrani vojnim obveznicima, kao i sve wene podanike koji su urat pristigli iz prekomorskih zemaqa, ukqu~uju}i ovde i MaluAziju, Egipat, Gr~ku, Ju`nu Afriku i jo{ neke;

-iz srpskih krajeva zate~enih uo~i balkanskih ratova podturskom (iz Ju`ne i Stare Srbije) i austrougarskom okupacijom(zapadno od Drine i severno od Save i Dunava), koji su uo~i rat-



nih operacija ili na samom wihovom po~etku prebegli na srpskuili crnogorsku stranu;

-iz reda austrougarskih vojnika zarobqenih najve}im delomna frontu prema Rusiji i, mawim delom, na boji{tima po Srbiji iCrnoj Gori i, pri kraju rata, u Italiji;

-malobrojne dobrovoqce iz Hrvatske i Slovenije;-iz prekomorskih zemaqa, bez obzira na wihovo poreklo;-na itali janskom frontu, svrstane u takozvanom Pivkovom

bataqonu;

-pripadnike stranih medicinskih misija na rati{tima: srp-

skom, crnogorskom, na Dobruxi i na Solunskom frontu, kao i usavezni~kim le~ili{tima u Bizerti, na Korzici i drugde;

-poreklom iz raznih dràva, koji su se pojedina~ no ili u ma-wim grupama, po sopstvenom izboru, iz najrazli~itijih pobuda,prikqu~ili srpskom oslobodila~kom pokretu.

Za sve wih, ovde se koristi izraz srpski dobrovoqci, a pone-kad, iz zemqopisnih razloga, i crnogorski dobrovoqci. Razlikani je narodnosne, ve} iskqu~ivo zna~ewske prirode: izraz crno-gorski dobrovoqci primewuje se na dobrovoqce u crnogorskoj vojsci, bez obzira na to iz kog su kra ja pristigli na crnogorsko rati{te, dok se izraz srpski doborovoqci moè odnositi nadobrovoqce u vojskama obeju srpskih kraqevina, i Srbije iCrne Gore.

Dobrovoqci u raznim vremenima. Mada Srbi svo je ratne do-brovoqce naj~e{}e dovode u vezu s vojnim operacijama na So-lunskom frontu, srpsko dobrovoqa{tvo nije nastalo tada; sto-tinama godina, i pre oslobodila~kih ratova 1912-1918, u borbiprotiv Turaka u~estvovao je velik broj Srba s raznih strana Srp-ske Zemqe.

Na primer:Za vreme Morejskog rata (1684-1699), osamsto porodica iz

Kola{ina i Mora~e odmetnulo se i pridruìlo Nik{i}ima uborbi protiv Turske (7, 564).

Ruske novine iz 1768. pi{u da je po~etkom iste te godine, uo~ekivawu da bi Turska, sa ciqem da otkloni uticaj samozvanog

[}epana Malog na oslobodila~ke namere ne samo pravoslavnihve} i katoli~kih turskih podanika, mogla napasti na Crnu Goru,“vi{e od 200 qudi pohitalo da napusti Stambul” i vratilo se dapomogne u odbrani srpske stvari. Bilo je to pitawe li~ne i poro-di~ne ~asti, jer “onaj ko se ne bi odazvao pozivu da se vrati i u~e-stvuje u bojevima nije mogao biti ka`wen od strane dràve, alizato je odgovarao plemenu ili bratstvu”.




Decembra 1787. godine, uo~i rata izme|u Austrije i Turske,od izbeglica iz Srbije (koji su u~estvovali u neuspelom poku{a-

ju da se Beograd zauzme na prepad) formiran je prvi srpski dobro-voqa~ki odred, frajkor (na nema~kom: freikorps). Zadatak fraj-kora, zvanih i dragovoqci, bio je prvenstveno da budu prethodni-ca austrijskoj vojsci. Po{to ova vojska ne prelazi u Srbiju 1788,to frajkori ratuju sami po woj... I docnije, kada austrijska voj -ska 1789. opseda i zauzima Beograd, vojne operacije po Srbiji iz-vode frajkori. Oni ~iste zemqu od Turaka i {tite povla~ewe aus-

trijske vojske 1790-1791. Zna~aj frajkora u Srbiji je u tome {to jeimao izrazito nacionalno-oslobodila~ki karakter i {to se utom ratu izve`bala desetina hiqada Srbijanaca u vojevawu, pa }eova ste~ena iskustva dobro iskoristiti prilikom vojevawa uprvom srpskom ustanku 1804-1813. Kara|or|e i dobar deo vo|a pr-vog srpskog ustanka vojevali su kao frajkorci u ratu 1788-1791.godine.

U svojim Memoarima, Prota Mateja pi{e da juna 1804. godi-ne “iz Turski susedni oblasti povrve mnoga bra}a, bra}i u po-mo}”, tako da je Kara|or|e tokom ustanka “jednako vojsku umnoà-vao i dolaze}e dobrovoqce iz razni srpski krajeva Bosne, Erce-govine, Crne Gore, Bugar ske i Albanije u vojsku uzimao”. Ne moèse sumwati u ~iwenicu da je rodoqubqe bilo ono {to je “dolaze}edobrovoqce” odvelo u Srbiju da pomognu ru{ewu turske tirani-

je. Wihova logika bila je vrlo jednostavna: oslobo|ewem Srbijei istovremenim slabqewem turske vojne sile oni }e doprineti{to skorijem oslobo|ewu ostalih krajeva u kojima su Srbi i-veli, {to je tako|e zna~ilo da bi Turska mogla biti potisnuta sevropskog tla. O sopstvenoj rtvi niko od wih nije razmi{qao.

I ranije, i tada, i kasnije, po Srpskoj Zemqi vo|en je pravimali rat, danas zvan gerila, a u~esnike u brojnim takvim rato-vima, koliko-toliko organizovane, naj~e{}e znamo iz srpskihnarodnih pesama, nekad kao hajduke a nekad kao uskoke.

Bokeqi i Crnogorci u~estvovali su u ratu za oslobo|ewe Gr~- ke (1821-1828). Iz slu`bene prepiske sekretara gr~ke vlade Alek-sandra Mavrokordata i vladike Petra I, vidi se da su u tom ratunajmasovniji bili bokeqski pomorci.

Uo~i bitke na Grahovcu (1858), u uslovima kad je mnogo Crno-goraca bilo na radu u Istambulu, kwaz Danilo ih je pozvao da sevrate. Avgusta te godine o~ekivao se i povratak 1.200 Crnogoracaiz Carigrada, a Vuk Popovi} pi{e da se do tada vratilo i 400iseqenika iz Srbije. U ratu protiv Omer-pa{e Latasa (1861)“hrabro se ponio i bataqon iseqenika iz Carigrada, koji je bro-

jao oko pet stotina boraca”.

140 Ilija Petrovi}



Bilo je dobrovoqaca i u zbivawima tokom 1848. i 1849. godi-ne, u zvani~noj istorijskoj nauci nazvanih “revolucionarnih”. Jakpoliti~ki uticaj na Srbe u Sremu, Ba~koj i Banatu imale su tadabeogradske Srbske novine, u kojima je op{irno i sa patriotskimnabojem pisano o politi~kim mogu}nostima i namerama Srba izonda{we Ugarske. Ne zna se ta~no koliko je dobrovoqaca iz Kne-èvine Srbije stiglo tada u Vojvodinu Srpsku, ali ih je moralabiti koja desetina hiqada; prema pisawu Milo{a S. Milojevi-}a, istori~ara srpske istorijske {kole i vo|e ibarskih dobro-

voqaca u srpsko-turskom ratu 1876-78. godine, poginulo ih jeizme|u 10 i 15.000.

Ustanci u Hercegovini i Bosni i ratovi Srbije i Crne Goretokom sedamdesetih godina 19. veka, tako|e su imali svoje dobro-voqce. Kad je Srbija u{la u rat, do{li su joj u pomo} brojni do-brovoqci iz Bosne, Hercegovine, Vojvodine Srpske, Crne Gore,Ma}edonije i Bugarske, a povelik broj stigao je iz Rusije; samo uokr{ajima kod \unisa, od oko hiqadu dobrovoqaca poginulo ih

je ravno dve tre}ine.Srpskim oslobodila~kim ratovima 1912-1918. godine pret-

hodio je jedan poduì period ~etovawa u Ma}edoniji. Oni su sepojavili kao dobrovoqci u borbi protiv turske vlasti, a docni-

je su se hrabro suprotstavili bugarskim poku{ajima da zavladajuJu`nom Srbijom; i takozvani Ilindenski ustanak bio je sprem-qen po planu iz Sofije i za ra~un Sofije, a zlo~ina~ke ruke bu-garskih “revolucionara” li{ile su ìvota mnoge srpske u~ite-qe, sve{tenike i druge ugledne Srbe iz Ma}edonije.

[ta je ovde obuhva}eno. Kako se u jednom kratkom osvrtu nasrpski dobrovoqa~ki pokret 1912-1918. godine ne mogu izloìtisvi zlonamerni “poduhvati” protiv dobrovoqaca, ovde }e bitipomenuti samo oni koji se mogu ozna~iti kao kqu~ni.

Iseqeni{tvo i dobrovoqci. Mada bi se povr{nom slu{a-ocu, i ~itaocu, mogao u~initi nekorisnim bilo kakav razgovor obroju srpskih doseqenika na ameri~ki kontinent, posebno u Sje-diwene Ameri~ke Dràve, to pitawe od izuzetnog je zna~aja za

utvr|ivawe broja srpskih dobrovoqaca u oslobodila~kim rato-vima Srbije i Crne Gore od 1912. do 1918. godine i za razumevawedobrovoqa~kog problema u celini. S razlogom su skoro svi hrvat-ski autori govorili samo o ukupnom broju svih iseqenika iz Slo-venije, Hrvatske, Crne Gore i srpskih krajeva pod Aust rougar-skom, isto kao {to su se srpski autori stalno trudili da umawebroj iseqenih Srba. I jednima i drugima bio je ciq, mada iz sa -




svim druk~ijih pobuda, da se prikrije broj dobrovoqaca ko ji sepojavio u srpskoj i crnogorskoj vojsci. Hrvatska i slovena~kastrana, znaju}i da je iz wihovih redova oti{lo u rat zanemarqi-vo malo dobrovoqaca, i procentualno i u apsolutnom broju, nasto-

jale su da ciframa o “jugoslovenskim” dobrovoqcima fascini-raju saveznike i da preko wih iskaù svoj golemi doprinos savez-ni~koj pobedi nad Austrougarskom. Na srpskoj strani, i tokomrata i kasnije, naro~ito u vreme “jugoslovenstva”, ukupan broj do-brovoqaca svo|en je na uglavnom bezna~ajan nivo, jer nije bilo

uputno isticati wihovu vojni~ku ulogu u srpskom ratnom pohoduod 1912. do 1918. godine, naro~ito ne u proboju Solunskog fron-ta. Najjednostavniji na~in da se do|e do jedne “usmerene ravno-teè” bio je da se, koliko god se to moè, suzi osnova iz ko je su seregrutovali dobrovoqci. A bio je u pitawu “~itav jedan narodko ji... luta trbuhom za kruhom po svetskim... bespu}ima, i koga da-leke vetrometine bacaju, kao ono biblijsko seme, na kamen ili naplodno zemqi{te; ~itavo jedno pleme ko je se po tu|ini potuca zaradom i za boqim ìvotom, nespremano izrani je, ~esto bespomo}- no i oja|eno, s nadom samo u Boga i u svoje ruke” (13, 7).

A kad se i znalo za poneki lep podatak o prispelim dobrovoq-cima iz Amerike, on je na srpskoj strani ili pre}utkivan ilizloupotrebqavan. Tako su, na primer, svi dosada{wi istraìva-~i prevideli, da li slu~ajno ili namerno- nebitno je, novinskuvest objavqenu na prvoj strani beogradske Politike nekolikodana po izbijawu Ve likog rata:

“Iz Wujorka se krenulo parobrodima »Zvezda« i »Evropa«pet hiqada Srba i Hrvata koji hitaju kao dobrovoqci u Srbi-

ju. Od Vordoa oni }e nastaviti put preko Francuske i Italijedo Bari ja, gde }e ih sa~ekati jedan gr~ki brod za Solun.

Me|u ameri~kim Srbima i Hrvatima, naro~ito onima koji suaustro-ugarski podanici, nastalo je nevi|eno odu{evqewe.

Mnogo hiqada wih ~ekaju prve brodove pa da po|u u staru do-movinu i u~estvuju u sahrawivawu Austrije” (14, 27. jul/9. avgust 1914).

Ne bave}i se pitawem ko je mogao biti Politikin izvor zaovu vest, i zanemaruju}i podvalu o Hrvatima (kojih je u toj masimoglo biti tek nekoliko), u wenu istinitost ne treba sumwati.

Kao {to su to u~inili i na po~etku balkanskih ratova, Srbi izAmerike i ovoga puta krenuli su u oslobodila~ki rat po svom iz-boru, dobrovoqno, bez prethodnog administrativnog poziva. Tu ~i-wenicu Politika nije mogla prevideti, utoliko pre {to je 1912.godine i sama svom ~itali{tu prenela poruku srpske vlade da jojdobrovoqci nisu potrebni. Uz pretpostavku da bi i na po~etkuSvetskog rata stav srpske vlade prema dobrovoqa~kom pokretu

142 Ilija Petrovi}



bio is tovetan, Po litika nije imala razloga da takvu vest izmi-{qa. U obrnutom slu~aju, da su Srbiji bili potrebni dobrovoq-ci, takva eventualno izmi{qena vest mogla bi demorali{u}e de-lovati na srpsku vojsku, jer, ako dobrovoqaca ne bi bilo, Srbijabi mogla smatrati da su je wena srpska bra}a sa strane napustila.

Ali je zato jedan “istori~ar” toj cifri (5.000), jer mu se ~i-nilo da je prevelika, oduzeo jednu nulu i pretvorio je u 500!

Posebno je zanimqiv “slu~aj” velikog nau~nog skupa iz 1979,odrànog u Novom Sadu i Idvoru a posve}enog Mihajlu Pupinu,

~iji su se brojni u~esnici u svojim radovima pozivali na tekstPupinovog sekretara Pavla Haxi-Pavlovi}a, objavqen 1935. go-dine, posle Pupinove smrti, u Tehni~kom listu u Zagrebu. Ti suautori obilato preuzimali Haxi-Pavlovi}eve navode o Pupino-vom delovawu u srpskom dobrovoqa~kom pokretu u SjediwenimDràvama i wihovom odlasku na srpsko i crnogorsko rati{te,ali samo jedan od wih uzgredno pomiwe podatak o 14.000 dobrovo-qaca od oktobra 1914. do pada Srbije kra jem 1915. godine (27, 286).Ako su svi ostali Haxi-Pavlovi}evi podaci op{teprihva}eni,onda bi bilo uputno da se i onaj jedan preostali, o broju posla-tih dobrovoqaca, uzme kao nesporan.

Sve u svemu, raspoloìvi podaci nedvosmisleno pokazuju da je tokom oslobodila~kih ratova od 1912. do 1918. godine u srpskui crnogorsku vojsku krenulo najmawe 58.500 dobrovoqaca iz pre-komorskih zemaqa. Od toga, na srpskom i crnogorskom rati{tutokom oslobodila~kih ratova 1912-1918. godine pojavilo ih senajmawe 52.800. Bez 16.200 onih koji su do{li u balkanske ratove(ukqu~uju}i i medicinsko osobqe) i ne mawe od 2.500, a verovat-nije i do 3.000 osoba iz stranih medicinskih misija, u Prvom svet-skom ratu na{lo se oko 40.800 dobrovoqaca iz iseqeni{tva. Odtoga broja, u proboju Solunskog fronta u~estvovalo je vi{e od30.000 dobrovoqaca iz prekomorskih zemaqa (22, 383-386).

Moglo ih je toliko biti, budu}i da se uo~i balkanskih ratovau obema Amerikama nalazilo srpskih iseqenika vi{e od 23.000iz Crne Gore, jedva koja hiqada iz Srbije, oko 24.000 iz Ju`ne iStare Srbije, oko 150.000 iz srpskih krajeva pod austrougarskomokupacijom, dok se Crnogoraca nalazilo u evropskim zemqama oko

3.500 i ne{to vi{e od toga u Egiptu, Ju`noj Africi i Carigradu.

Srpski dobrovoqci u istorijskoj nauci. U~e{}em srpskihdobrovoqaca u oslobodila~kim ratovima 1912-1918. na{a isto-rijska nauka skoro da se i nije bavila. Ako je o dobrovoqcima ipisano, bilo je to samo uzgredno, tek kao informacija da je do-brovoqaca bilo i da su “~ak” postojale posebne dobrovoqa~ke je-




dinice. Za taj svoj propust, naravno, istori~ari se mogu pravdati i~iwenicom da u vojnim arhivama ne postoje uredni spiskovi do-brovoqaca prido{lih u jedinice, ~ak ni kad se radilo o velikimgrupama. Najve}em broju spiskova, ako ih je i bilo, izgubio sesvaki trag, iz raznih razloga; ponegde, spiskovi nisu ni sa~iwa -vani, jer za to nije bilo ni vremena a, ~ini se, ni u vojnim koman-dama nije se smatralo da su takvi spiskovi toliko neophodni. Uneposrednoj vezi sa tim navodimo podatak da je po~etkom rata“Anto Dedijer prispeo sa 40 svojih Hercegovaca... Cela grupa...

izginula je u zaustavqawu Austri janaca na obalama Kolubare ina podno`ju Rudnika. Krajem novembra 27 Hercegovaca stupilo

je u ~etni~ki odred vojvode Vuka i ve} prvog dana borbe izginu-lo ih je 23 a dvojica su bila rawena” (23, 157).

Ne sme se, naravno, zanemariti ni potreba da se porodice srp-skih dobrovoqaca iz srpskih krajeva pod Austrougarskom, nepri-

jateqski raspoloènoj prema Srbiji i Crnoj Gori, za{tite odprogona tamo{wih vlasti, ako bi se znalo za wihova imena; ne-prijateqskoj strani ne bi bilo te{ko da u dobrovoqa~ke jediniceubaci osobe prikladne da otkriju wihova imena. Lujo Lovri},

jedan od me|uratnih ~elnika dobrovoqa~ke organizacije, pisao je da “akcija ovih dobrovoqaca nije mogla biti ja~e zapaèna, jersu dobrovoqci bili razasuti po svim jedinicama redovne srpskevojske, osim nekih ~etni~kih odreda, u kojima su bili iskqu~ivodobrovoqci. Radilo se tako da bi se izbeglo te{ke posledice odprogona austrijskih vlasti, koje bi zadesile dobrovoqce za slu-~aj, da bi wihova jedinica bila zarobqena. Upravo s toga, a napo-se, da se po{tedi rodbinu dobrovoqaca u zarobqenoj Otaxbini,nije u slu`benim novinama obelodawen nijedan ukaz dobrovoqa-ca oficira sve do svr{etka rata... Te{ko bi bilo re}i koliko jebilo tih dobrovoqaca, jer se za mnoge nezna gde su poginuli, a uonim te{kim okolnostima povla~ewa kroz Albaniju, bila je ne-mogu}a ta~na evidencija. Osim toga poznavao sam mnoge dobro-voqce, koji su se iz bojazni za svoje porodice, izdavali pod dru-gim imenom, a kao rodna mesta iskazivali pojedine varo{i Sr-bi je, koja u svom ìvotu nisu nikada videli” (10, 141-142).

Doda li se tome i “tihi” trud pojedinih vojnih komandi da

zature tragove o stvarnom bro ju dobrovoqaca i tako o~uvaju “od-lu~uju}u” vojni~ku ulogu redovnog armijskog sastava, razumqi-vo je {to se broj dobrovoqaca i wihova uloga u vojnim aktiv-nostima osobito ne isti~u. Zbog svega toga, da se broj dobrovoqa-ca ne bi ni pribli`no mogao pratiti, na samom po~etku Svet-skog rata srpsko Ministarstvo vojno naredilo je “da se dobro-voqci ne formiraju u zasebne dobrovoqa~ke komande, niti da se

144 Ilija Petrovi}



na zapo~etoj osnovi skupqaju sami, u ve}e gomile” (2, dok. 1, 3).Takva naredba izdata je jer je dobrovoqaca tada ve} bilo dovoqnoza “zasebne dobrovoqa~ke komande”, a bilo je neuputno da se onisamoinicijativno okupqaju “u ve}e gomile”. Iz tog razloga do-brovoqa~ki komandant major Vojin Popovi}, Vojvoda Vuk, pred-lagao je srpskoj Vrhovnoj komandi da “dobrovoqa~ke jedinice idobrovoqce treba tretirati kao regularnu vojsku” (2, dok. 24, 37).

Sli~an odnos prema prispelom dobrovoqcima zadràn je inarednih ratnih godina, tako da su se i krajem avgusta 1917. godi-

ne u srpskoj Vrhovnoj komandi pitali da li da prispele dobro-voqce smeste u zasebne dobrovoqa~ke jedinice ili da ih rasturepo regularnom sastavu. Neki od vojnih komandanata mislili su“ili ovo ili ono”, a vojvoda Petar Bojovi} smatrao je da bi “bilokorisno da se izvr{i potpuna me{avina Jugoslovena (a ne Srba! -IP) sa na{im vojnicima radi boqeg upoznavawa sa na{im voj-nicima, radi boqeg upoznavawa i uni{tewa separatisti~kih iprovincijalnih ideja”. Bilo kako bilo, od tada pa do kraja rata,izuzmu li se dobrovoqa~ki korpus iz Odese i jedinice nastale izwega (opet “jugoslovenske” a ne srpske), nema nikakvih tragova odobrovoqa~kim jedinicama u srpskoj vojsci. A dobrovoqci izAmerike i daqe su pristizali, na hiqade.

Zbog svega toga, ali i iz mnogih drugih razloga, nikad se sasigurno{}u ne}e ustanoviti koliko je dobrovoqaca u~estvovalou ratnim operacijama srpske i crnogorske vojske, bilo u bora~- kom sastavu, bilo u onome {to se danas naziva logistikom.

Dosada{wa istraìvawa dobrovoqa~kog pokreta pokazuju da je kroz sve regularne i dobrovoqa~ke jedinice u sastavu srpskevojske pro{lo u tom periodu vi{e desetina hiqada srpskih dobro-voqaca iz srpskih krajeva pod vla{}u Austrougarske, uglavnombiv{ih austrougarskih vojnih obveznika, prebeglih ili zarobqe-nih tokom ratnih operacija 1914. godine. “Po{to se o dobrovoq-cima od po~etka rata pa sve do jula 1916. nije vodila nikaka sta-tistika (izim kod oficira)”, dobar deo kasnije kori{}enih po-dataka o wihovom broju i organizovawu poti~e iz referata Do-brovoqa~kog odeqewa Dobrovoqa~kog Korpusa Srba, Hrvatai Slovenaca u Odesi, napisanog 1. septembra 1917. godine (20, dok.

215, 298-320). Naàlost, nekoliko uvodnih podataka iz tog refe-rata uvek je pre}utkivano, zbog toga {to su oni na “istraìva-~ki” duh “jugoslovenskih” istori~ara delovali nestvarno:

“U decembru 1914. g. slegao se u Ni{u prili~an broj zarob-qenika (prema zvani~nim podacima, wihov ukupan broj u Srbijitada je iznosio oko 70.000 - IP). Iz osvojenih bosansko-herce-gova~kih oblasti pre{lo je na teritori ju Srbije do 50.000 Bosa-




naca i Hercegovaca... I uputi{e se gotovo svi zarobqeni i prebegli (kurziv IP) Jugosloveni u razne jedinice u pozadinsku slu`buvojske i u gra|anske du`nosti. êta ma jora Tankosi}a, vojvodeVuka, Li}anski i Uì~ki Odred mahom su bili oformirani odneoslobo|enih Srba, Hrvata i Slovenaca. Ve}inom su bili Bo-sanci i Hercegovci pa Li~ani” (20, dok. 215, 298).

Pomenuti referat sastavio je dobrovoqa~ki kapetan AdamGa{parovi}, advokat iz Zemuna, Hrvat, a potpisao ga je MladenLuki}evi}, kowi~ki pukovnik srpske vojske. Luki}evi} je u Odesu

stigao sa Krfa, zajedno s ostalim li~nostima iz {taba; na Spi-sku prispelih oficira, ~inovnika, podoficira, kap la ra i redo-va Prve srpske dobrovoqa~ke divizije on je bio ~etvrti po redu(74, dok. 44, 38). S obzirom na Luki}evi}ev visok rang u srpskoj voj-sci, naro~ito u po~etnoj fazi srpskog odbrambenog rata, ~iwe-nice o prelasku “gotovo svih zarobqenih i prebeglih” Srba izBosne i Hercegovine (ovih drugih “do 50.000”) i o wihovom raspo-re|ivawu u vojne pozadinske slu`be i u gra|anske du`nosti ({topodrazumeva i slu`bu u àndarmeriji, Grani~noj trupi “i uop{teza slu`bu u Novoj Oblasti”), morale su mu biti dobro poznate, tese, stoga, ne bi smele zanemarivati niti osporavati.

Mo`da zbog svih tih ograni~ewa, istori~ari se nisu ni upu-{tali u neki ozbiqniji poku{aj da dobrovoqcima dodele iolevidqivo mesto u na{oj novijoj nacionalnoj istoriji. Tako, na pri-mer, ]orovi} i ne pomiwe dobrovoqce u balkanskim ratovima, aMitar \uri{i}, u Enciklopedi ji Jugoslavije, zaustavqa se na sve-ga dva uop{tena zapaàwa. Prvo, uz podatak o Makedonsko-odrin-skom opol~ewu u Traki ji (koje je bro jalo vi{e od 14000 qudi), da

je “nekoliko desetina hiqada makedonskih dobrovoqaca u tur-skoj pozadini pomagalo operacije srpske, bugarske i gr~ke vojskei time doprinosilo sopstvenom oslobo|ewu”, ali i bez nagove-{taja koliko je od wih ratovalo uz srpsku vojsku. I drugo, koje ka-zuje da se “u srpskoj i crnogorskoj vojsci tako|e borilo na sto -tine dobrovoqaca iz jugoslovenskih kra jeva pod Austro-Ugar-skom” (18, knjiga 1, 459).

Upadqivo je da srpski autori mnogo povr{nije dokumentujuzamisli srpske i crnogorske voj ske, wihove formacije i brojno

stawe qudstva, po jedinicama i ukupno, no {to to ~ine kada su bileu pitawu neprijateqske formacije. Kada se radi o dobrovoqcima,podataka nema ni toliko. Ali, kad se pi{e o turskoj vojsci, kao{to je to, na primer, slu~aj sa bitoqskom bitkom i turskom Var-darskom armijom, wenim korpusima, divizijama, streqa~kim ikowi~kim pukovima i drugim mawim jedinicama, ni{ta nije podnedoumicom: svi podaci dati su “u glavu” (9, 110-111).

146 Ilija Petrovi}



O srpskim pripremama za bitoqsku bitku, jer je srpska voj-ska tamo ratovala protiv Turaka, pisano je u (9, 111-117), ali bezijednog broj~anog podatka za srpske formacije; naravno, ni re~io dobrovoqcima.

Postupci prema dobrovoqcima. S ukqu~ivawem dobrovo-qaca u srpsku vojsku uvek je i{lo te{ko. Zanemarimo li prvobit-ni zvani~ni stav srpske vojske da se ne formiraju zasebne dobro-voqa~ke jedinice (2, dok. 1, 3), kao i neprihvatawe neodre|eno ve-

likog bro ja onih zarobqenika koji bi “mogli u~initi znatnihusluga” a ostavqeni su “da ~ame po {talama u neradu, izme{anisa ostalim zarobqenicima, onda kada je na{oj vojsci i najmawapomo} od koristi” (2, dok. 12, 18), najve}u te{ko}u dobrovoqcimapredstavqao je bahat i osion odnos stare{ina prema wima. Tajproblem izbio je na videlo i na Krfu, kada je srpska vojska ve} bi-la u reorganizacionoj fazi. Tamo je, na primer, jedna grupa “au-stro-ugarskih zarobqenih podoficira i vojnika-dobrovoqacaiz raznih pukova” izloìla Ministarstvu vojnom svoje nezado-voqstvo nequdskim pona{awem trupnih stare{ina “koji naà-lost nose ime »stare{ina«, koji su nas kiwili, i od kojih doì-vesmo vi{e uvreda, ponièwa i zapostavqawa nego {to doìve-smo u vojsci na{eg najcrweg neprijateqa”, i zatraìla dozvoluza “otpust iz vojske” (2, dok. 38, 44-45).

Kada su u pitawu srpski oficiri i wihov odnos prema vojni-cima, ovi dobrovoqci ni{ta novo nisu otkrili. Novo bi moglobiti gola ~iwenica da Ministarstvo vojno nije tim odnosima po-sve}ivalo pa`we u te{kim ratnim uslovima, kad susreti sa smr-}u, sopstvenom ili svojih bliskih, oficirima nisu ostavqali mno-go vremena da zlostavqaju ratnike. U predratnim vremenima, sveto bilo je normalna pojava i povod pre~estim raspravama u Na-rodnoj skup{tini Kraqevine Srbije.

I sada, evo, na Krfu, posle svih nevoqa u povla~ewu, sazna je-mo da 188 hercegova~kih dobrovoqaca odbija da ostane u srpskojvojsci. General Mondezir, {ef francuske vojne misije kod srp-ske vojske, prihvatio je te qude i 12. marta 1916. godine obave-stio na~elnika {taba srpske Vrhovne komande da }e deo wih os-

tati pod francuskom zastavom, a “ona lica ko ja ne bi pristala dastupe ni u jednu od na{ih dveju vojsaka, bi}e smatrani kao podani-ci neprijateqske dràve i transportovani... u jedan koncentra-cioni logor” (2, dok. 40, 46). Dosledan nastojawu da o dobrovoq -cima ne treba ostavqati previ{e tragova, Ministar vojni nijese mnogo optere}ivao navedenom molbom. On je 31. marta 1916. go-dine samo naredio da se poloàj srpskih dobrovoqaca iz reda au-




strougarskih zarobqenika “sa na{eg i ruskog fronta”, ve} raspo-re|enih u operativnoj vojsci, grani~nim trupama, andarmerijii kadrovskim trupama u novim krajevima, definitivno reguli-{e. itava “regulativa” sastojala se u obja{wewu da se “kao bor-ci imaju smatrati samo oni dobrovoqci, koji budu sluìli u je-dinicama namewenim da u~estvuju u borbi, i na bora~kim du`no-stima”, i u podeli svih navedenih kategorija na tri grupe:

U prvu grupu u}i }e svi koji dobrovoqno potpi{u izjavu da}e u srpskoj vojsci sluìti kao borci, dok }e u drugu grupu biti

razvrstani oni koji se dobrovoqno, u pisanoj formi, izjasne zaneku od nebora~kih slu`bi, ali nikako u {tabovima ili kao po-silni po ustanovama i nadle{tvima. U tre}u grupu svrsta}e se svikoji odbiju i bora~ku i nebora~ku slu`bu, posle ~ega }e se s wimau svemu postupati “kao i sa ostalim zarobqenicima” (2, dok. 44, 52-53).

Srbija se odri~e dobrovoqaca. îm je po~ela da se povla~iprema Crnoj Gori i Arbaniji, Srbija je prestala da vodi ra~unao svojim dotada{wim dobrovoqcima. Iz jednog saop{tewa srp-skog Ministarstva inostranih dela od 22. decembra 1916. godine,datom Ministarstvu vojnom, proizilazi da “nismo vodili ra~unao dobrovoqcima, kad smo se preko Albanije povla~ili, nego smoih otpustili i ostavili da idu kud koji zna” (1, kwiga XXI, 636).Vi{e kao pravdawe no ozbiqan podatak deluje izve{taj Mini-starstva vojnog predsedniku srpske vlade Nikoli Pa{i}u da jepo~etkom 1916. godine nare|eno “da se u Medovi zadrì nekoli-ko stotina dobrovoqaca, biv{ih zarobqenika, koji su ne{torani je, usled prilika u toku povla~ewa (kad, gde, kako? IP) imogu}nosti da budu zarobqeni, bili dobili otpust iz vojske ipaso{ za inostranstvo” (2, dok. 85, 112). Na taj “otpust” treba gle-dati samo kao na pri~u pri~e radi, a ne kao na “gest dobre voqe”prema srpskim dobrovoqcima sa strane, po{to je svima bilodobro poznato da dobrovoqci nisu imali drugog izbora no da upovla~ewe krenu sa ostalim delovima srpske vojske. Nesuvislodeluje navod iz ovog izve{taja da su “otpu{teni” dobrovoqcidobili paso{e za odlazak u inostranstvo, jer se zna da u povla~e-wu preko Arbanije i Crne Gore nikome ni je bilo do administro-

vawa, jo{ mawe do ne~i jeg slawa u inostranstvo. Da se tek takomoglo i}i u inostranstvo, sa paso{om, bilo bi logi~no da se naisti na~in tamo povu~e i “preostali” deo srpske vojske, ratnihzarobqenika, stranih medicinskih misija, civila i dece. Akose kasnije pomiwe onaj Dobrovoqa~ki odred, kao jedina dobrovo-qa~ka jedinica, to mora biti razumqivo, jer, da je i on izba~en izpri~e, ispalo bi da dobrovoqaca u srpskoj vojsci nije ni bilo;

148 Ilija Petrovi}



po{to su svi znali da ih je bilo, srpska Vrhovna komanda morala je o wima sa~uvati bar taj jedan trag, makar koliko on bio sitan.Uistinu, dobrovoqcima nije bilo ni na kraj pameti da se pri po-vla~ewu pona{a ju onako kako je to u~inio povelik broj vojnika izsrpske vojske: da se izdvajaju iz svo jih jedinica, da beè svojimku}ama, da se predaju; svaki takav poku{aj bio bi korak u smrt (3,237-238; 5, 253), jer se dobro znalo da zarobqene dobrovoqce ~ekajuve{ala, a ni je bilo ni nepoznato kako su se Maxari u “revolucio-narnim” danima 1848-1849. godine odnosili prema srpskim dobro-

voqcima sa strane (4, 150-151). Otud, gubici me|u dobrovoqcimabili su tokom povla~ewa neuporedivo mawi od onih koji su sna-{li vojnike iz Srbije.

Ima li se sve to u vidu, cifra od jedva 50.000 preìvelih srp-skih vojnika (1, kwiga XIII, 402), koja je potekla iz engleskog Gene-ral{taba, pribli`no je odgovarala stvarnoj ja~ini srpske vojske,bez “otpu{tenih” dobrovoqaca, na dan-dva pred Novu 1916. godi-nu. Razliku do oko 112.000 vojnika, koju je srpska Vrhovna koman-da odmah saop{tila srpskim vojnim izaslanicima u Italiji, En-gleskoj i Francuskoj, ili “oko 120.000 qudi” u naredbi komandan-tu pristani{ta u Medovi, mogli su ~initi, najve}im delom, do-brovoqci; isti oni koji su nepun mesec i po dana ranije bili“otpu{teni” i ostavqeni “da idu kud koji zna”, a ko ji su ipak stig-li na arbana{ko primorje, po{to drugog izlaza za wih nije bilo.

Ipak su Srbiji potrebni dobrovoqci. Istori~arima izvor-ne “jugoslovenske” {kole bilo je izuzetno stalo da tezu o frontu

jugoslovenskog ujediwewa, o wegovom {irewu i wegovim tokovi-ma, oslone i na dobrovoqa~ki pokret. Istina, srpski karaktertoga pokreta uvek je zanemarivan, a o wegovoj eventualnoj spon- tanosti govoreno je samo uslovno i, mawe-vi{e, kao o prate}oj po-

javi velikih podsticajnih aktivnosti srpske vlade i, naro~ito,hrvatskog Jugoslovenskog odbora. Rad srpske vlade na prikupqa-wu dobrovoqaca obi~no se “pravda” ~isto prakti~nim razlozi-ma i ~iwenicom da je srpska vojska bila van otaxbine, u izgnan-stvu, i bez regrutne baze za redovnu popunu. No, kad se govori odelovawu Jugoslovenskog odbora, wegova ume{anost u dobrovo-

qa~ki pokret dobija jednu “vi{u dimenziju”, izazvanu “u prvomredu politi~kim razlogom, jer je u~e{}e jugoslovenskog stanov-ni{tva Monarhije u oruànoj borbi na strani Antante moraloposledi~no uticati i na snaèwe uloge Odbora kao ~inioca uprocesu ujediwewa” (15, 284-285). “Jugoslovensko stanovni{tvoMonarhi je”, o kojem se obi~no govori kao o faktoru “oruàne bor-be na strani Antante”, upravo su dobrovoqci, ali se uvek propu-




{ta da kaè da su to u ogromnoj ve}ini Srbi, a tek “ne{to maloHrvata” i pokoji Slovenac.

Istraìvawe ovog autora, na uzorku od 7.820 dobrovoqacaprispelih iz prekomorskih zemaqa (popisani u Pomeniku sve-tih srpskih ratnika), pokazalo je da je me|u wima bilo 7.640 Sr-ba (97,699%), 52 Hrvata (0,644%), 34 Slovenca (0,434%), 42 Rusa(0,537%) i 52 “ostala” (êsi, Italijani, Amerikanci... 0,644%).âk i u Pivkovom bataqonu od pribli`no 1.000 qudi, koji seuobi~ajeno smatra slovena~kim, bilo je svega 13% Slovenaca

(12, 79-300).Prema jednom tuma~ewu Pere Slijep~evi}a, dobrovoqca iz

balkanskih ratova i docnijeg univerzitetskog profesora, uz “te-{ko}u” {to su se u dobrovoqce uglavnom javqali Srbi, “radisrpske ideje” (istina, “be{e i ne{to malo Hrvata”), nastale su ineke politi~ke te{ko}e, ve}e od one prve, srpske:

“Predsedni{tvo Jugoslovenskog odbora imalo je od samogpo~etka ide ju o tome, da Srbi, Hrvati i Slovenci iz Austro-U-garske, svojom voqom i svojom suradwom, manifestuju svoje oslo-bo|ewe i ujediwewe sa Sr bijom kao Pijemontom, mesto da ih Sr-bija, kao anonimnu masu oslobodi i prisajedini po etni~kim iekonomskim razlozima... (Ono) je traìlo da dobrovoqci budupod Srpskom Vrhovnom Komandom, ali u posebnim jedinicama,

tako da za wih znadu Velike Sile, i da ih, {tavi{e, priznaju kaoposebnu savezni~ku ratuju}u vojsku, pored srbijanske... Ciq tak-voga stajali{ta bio je, da u ~asu Oslobo|ewa Italija ne mognetretirati jugoslovenske krajeve ispod Austro-Ugarske kao ne-pri jateqsku zemqu, niti ih okupirati, nego da ih okupiraju ovidobrovoqci, kao svoju otaxbinu... (16, 17-18). Tek 24. januara 1915.godine, kada se moglo u~initi da je vojni i politi~ki poloàjAustrougarske ozbiqno uzdrman i da srpske pozicije naspram westoje vrlo kvalitetno, Odbor je odlu~io da se po~ne s prikupqa-wem dobrovoqaca, u posebnoj jedinici nazvanoj “Jadranska legija”(17, 23-25).

Dobrovoqci za “Jadransku legiju”. Proklamacijom “Upravi-teqstva Jadranske legije Jugoslavenima” pozvani su dobrovoqci

da se upi{u u ovu novu vojnu jedinicu. Takav naziv dat joj je zato“{to je na{e Jadransko More sinteza ideala svih Jugoslovena, ko-

ji ive na wegovim obalama ili prema wemu teè, i s razloga, {todelatnost Legije ima da se poglavito razvi je u na{im krajevimaJadranskog Mora”. Mesto za okupqawe “legionara” svakako }e bi-ti u Evropi, najverovatnije u Italiji, “po sve sigurno za wihovuli~nu bezbednost”, a “vojno obrazovawe, vojnu preobuku i oru`je

150 Ilija Petrovi}



dobrovoqci }e primiti u mjestu koncentrisawa, pod upravomstru~nih lica, {to }e sve biti naknadno odre|eno u sporazumu sakompetentnim faktorima”. Ne kaè se u proklamaciji koji bi to“kompetentan faktor” bio, ali je o~igledno da se ne pomiwe niSrbija, ni srpska vlada, ni srpska Vrhovna komanda. Upraviteq-stvo Legije, na ~elu sa Trumbi}em i wegovim saradnicima, izja-{wava se ve} u tom trenutku za sopstvenu, ~isto hrvatsku poli-tiku, utoliko pre {to su Trumbi} i jo{ jedan wegov saradnik izOdbora bili tih dana u itali janskom Ministarstvu spoqnih

poslova i traìli podr{ku za Veliku Hrvatsku. Srbiju su, zna-~i, dràli u nekakvoj rezervi, ali je zato “trebalo da imaju i ne-ku svoju hrvatsku vojsku, koja bi se opremila van dodira sa srp-skim faktorima i koja bi bila »moralna« potpora wihove po-litike. Zato se u... proglasima i nagla{avalo da }e »Jadranskalegija« imati i »vlastito odeqewe Crvenog Krsta« i da }e se bo-riti »poglavito u na{im krajevima Jadranskog Mora«”. Od Legi jese, zapravo, nije ni o~ekivalo “da postigne velikih vojnih uspjeha,

jer danas samo goleme moderne vojske mogu da odlu~uju na bojnompoqu, ali }e zato mo}i da u mnogom smjeru pripomogne pri oslo-bo|ewu devet milijuna austrijskih Jugoslovena. Sama wezina po-

java ima}e veliko moralno zna~ewe” (19, 25-26).Da se zaista ra~unalo sa “moralnim” efektima, a ne i voj-

ni~kim, vidi se i iz ~iwenice da se na skup{tini emigranata, nakojoj je doneta odluka o stvarawu Jadranske legi je, prijavilo sa-mo sedam dobrovoqaca (2, 82; 17, 37), ali i iz poruke potenci jal-nim dobrovoqcima da se pri upisu mogu izjasniti ele li sluì-ti “pod oru`jem ili kod Crvenog Krsta” (19, 26).

O odluci da se oformi “Jadranska legija” telegrafski je iz-ve{tena i srpska vlada. Iako se stalno govori o Odboru kao os-niva~u Legije, u telegramu je ovaj skup nazvan “sastanak Jugosla-vena emigranata iz Austro-Ugarske”, a Ante Trumbi} bio je samopredsednik “sastanka jugoslavenskih emigranata”. U dobrovoqa-~koj ~eti emigranti nisu videli “efektivne pomo}i Srbiji u we-noj najteòj boli”, ali su joj zato “podavali” va`nost “radi poli-ti~kog zna~aja ovog pokreta za propagandu i re{avawe na{ega na-rodnoga problema, a osobito radi moralnog utjecaja, {to }e Le-

gija imati (na) na{ narod u Austro-Ugarskoj sada za vreme rata iiza wega”.

O sastavu Legije i mestu wenog formirawa, u ovom brzojavugovori se ne{to druk~ije: “Jadranska legija sastojala bi se izdobrovoqaca, koji prebjego{e iz na{ih neoslobo|enih zemaqa,koji ive po Evropi, a poglavito od na{ih zemqaka u Americi ipo ostalom svijetu. Jadranska legija istupila bi kao takova, ne-




tom bi se prijavilo i okupilo barem 300 dobrovoqaca. Dobrovoq-ci bi se morali sakupqati u kojem srpskom mjestu. Legija bi u sva-kom pogledu imala da stoji pod komandom, koju bi odredila srp-ska uprava” (17, 35-37).

Pet meseci kasnije, predsednik Jugoslovenskog odbora Trum-bi} 15. juna 1915. godine pi{e Franku Poto~waku, svom sadrugu izOdbora, da “prema na{im sada{wim obave{tewima svakako bibio osiguran minimum od 300 dobrovoqaca za Legi ju” i da “iz mno-gih va`nih razloga odlu~ili smo odmah po~eti sa skupqawem”.

Iako dobro zna da se Jugoslovenskom odboru nikakvi dobrovoq-ci nisu prijavili, Trumbi} traì da se utvrdi na koji }e se na-~in oni do~ekivati u Solunu i kako }e se o wima brinuti do do-laska u vojnu komandu. U stvari, on intenzivno nastoji da sebe iOdbor ubaci na ve} uhodanu stazu srpskih dobrovoqaca i da “pre-uzme” deo zasluga za wihovo prijavqivawe i ukqu~ivawe u srp-sku i crnogorsku vojsku.

O istih tih 300 dobrovoqaca pi{e se i u jednom izve{tajuQube Leonti}a Jugoslavenskom odboru, iz 1917. godine:

“Od prvog dana moga dolaska u Ju`nu Ameriku, a pre toga, poinformacijama moje bra}e u Antofagasti ra~unao sam vazda na200-300 Hrvata iz Ju`ne Amerike, koji bi ustrojili dobrovo-qa~ku ~etu onu moralnu pomo} koja nam je toliko bila nu`na sobzirom na talijanske pretenzije na na{u jadransku obalu... Isamo ova ~eta... od 200-300 dobrovoqaca sa na{eg jadranskog pri-morja bila bi najve}a agitacija za na{e pravedne te`we pred ce-lim svetom a najsna`niji argumenat protivu Italijana u diplo-matskim salonima” (2, dok. 182, 289-293).

Dobrovoqci iz Rusije. Sa brojem srpskih dobrovoqaca izRusije manipuli{e se na razne na~ine i iz raznih pobuda. Tako,na primer, Ante Mandi}, ~lan Jugoslovenskog odbora, napisa}e u

jednom svom izve{taju od 3. marta 1919. godine da o putovawu Prvei Druge divizije od Odese do Soluna “nema to~nih podataka”, {to}e re}i da se ne zna ni koliko je dobrovoqaca krenulo iz Rusijeni koliko ih je prispelo na Solunski front (20, 381). Vojna en-ciklopedija sugeri{e nam da je wihov ukupan broj iznosio 11.786

oficira, podofici ra i vojnika (18, kwiga 8, 787), dok iz poverqi-vog izve{taja srpskog Ministarstva vojnog Nikoli Pa{i}u od 5.februara 1918. godine proizilazi da je iz Rusije u Solun upu}enoukupno 13.536 vojnika i stare{ina, a da ih je u Rusiji ostalo jo{1.015 (2, dok. 248, 395). Tokom leta 1918. godine, Ministarstvo vojnopreglo je da izra~una koliko dobrovoqaca ima u srpskoj vojsci.Poverqivim pismom od 23. septembra iste godine, ono je izvestilo

152 Ilija Petrovi}



srpsku vladu da “jo{ nisu prikupqeni podaci o svima dobrovoq-cima... (a) po do sada prikupqenim podacima ima svega dobro-voqaca 21.000” (20, dok. 242, 338).

Naj~e{}e, cifarski podaci Ministarstva vojnog nepouzdanisu, te oni ponekad vi{e zbuwuju no {to informi{u. Tu ~iwenicunajlak{e je objasniti, ako ni~im drugo, nepostojawem efikasneratne administracije i u Ministarstvu i na frontu; mnogi odprikupqenih podataka bili su rezultat trenutnog odnosa trupnihstare{ina prema ~inovni~kim zahtevima iz pozadine. Tako, na

primer, aktom od 17. oktobra 1918. godine, Ministarstvo obave-{tava Vrhovnu komandu da, me|u 21.000 dobrovoqaca u srpskojvojsci, iz Crne Gore ima svega 219, od kojih 161 iz Amerike. Nekugodinu posle rata, 14. avgusta 1924, ministar za agrarnu reformupotpisao je dva spiska sa ukupno 312 komita i dobrovoqaca iz Cr-ne Gore kojima je trebalo nadeliti dobrovoqa~ku “kompetenci-

ju” (zemqu) u Vojvodini. Poseban spisak sa dobrovoqcima iz Bo-ke sadràvao je jo{ 132 imena (27, 119). Na drugoj strani, samo udelimi~nom spisku dobrovoqaca prido{lih iz Amerike na So-lunski front od po~etka februara 1917. do kraja oktobra 1918. go-dine ima 540, a u spiskovima pod bro jem (12) preko 1.500 dobrovo-qaca iz Crne Gore i Boke.

Naravno, u Ministarstvu se nisu ni trudili da na|u “potpu-ne” podatke, jer da jesu, morali bi imati u vidu i brojku koju jekomandant Prve dobrovoqa~ke divizije pukovnik Dragutin Mi-lutinovi} pomenuo u izve{ta ju ministru vojnom po svom dolaskuu Solun, krajem januara 1918. godine:

“U vojni~kom pogledu ova na{a organizacija dala je vrlo le-pih rezultata u slavnim borbama 1. divizije u Dobruxi, a u istovreme - samo ovom divizijom (kad do|e II brigada) - poja~ana jena{a solunska armija sa oko 21.000 vojnika” (11, 195).

Ina~e, ova brigada, u ~ijem se sastavu nalazilo ukupno 3.934ratnika (220 oficira i 3.714 podoficira i vojnika) stigla je u So-lun u dva e{elona: prvi je prispeo 29. marta, a drugi 1. maja 1918.godine. Svi oni preba~eni su na front posle nekoliko dana od-mora (11, 190-191; 8, 188).

Kad se ovim ciframa pribroje i onih 1.100 dobrovoqaca po-

slatih iz Odese 25. januara 1917 (11, 139), kao i sastav Druge divi -zi je od ukupno 2.663 vojnika, oficira i podoficira, prispelih uSolun 7. decembra 1917. godine i u {esnaest ~eta razbacanih posrpskim divizijama (11, 186), onda se tek vidi o kakvom se poja~awu(24.763 vojnika!) srpske vojske radilo. Do wihovog dolaska, “brojqudstva po ~etama srpske vojske nije iznosio ni 50% od wihovogformaciskog stawa” (11, 192. i 194), da bi se prilivom dobrovoqaca




iz Rusije “po digao wihov brojni sastav do 75% formaciskog sta-wa” (11, 194).

Pogodnosti za budu}e naseqavawe dobrovoqaca. Kako su srp-ske rtve na Solunskom frontu bile velike, a Srbija nije imalasopstvenu osnovu za vojni~ku popunu, jedina mogu}nost za opsta-nak srpske vojske na solunskom rati{tu vi|ena je u kupqewudobrovoqaca u iseqeni{tvu, pre svega u Sjediwenim Dràvama.Da bi se pridobili potencijalni dobrovoqci, srpska vlada je 17.

novembra 1916. godine donela je uredbu o naseqavawu u “novimkrajevima”, po kojoj }e se dobrovoqcima dodeqivati dràvna zem-qa. Budu}i da se tada ra~unalo samo sa vojni~kim porazom Aust-rougarske, a ne i sa wenim rasturawem, Srbija se smatrala obavez-nom da, u granicama svojih mogu}nosti, svim dobrovoqcima izprekodrinskih, prekosavskih i prekodunavskih kra jeva, onimakoji se ne bi vra}ali u Ameriku a ne bi im bilo po vratka ni uzavi~aj, obezbedi prostor za naseqavawe i najosnovniji usloviza zasnivawe novoga doma. U toj odluci nazna~eno je da }e svakomJugoslovenu koji iz Amerike do|e u srpske dobrovoqa~ke trupedodeliti pet hektara plodne zemqe u Makedoniji radi naseqa.“Zemqa je wihova ako ostanu ivi, ako pak poginu u borbi pravosvojine prelazi na naslednika, koji moraju biti: Srbin, Hrvatili Slovenac”.

Odlukom Ministarskog saveta od 9. januara 1917. godine topravo pro{ireno je na sve dobrovoqce.

Dobrovoqci i proboj Solunskog fronta. Ne{to vi{e od po-lovine ukupnog sastava srpske vojske u zavr{nim operacijama naSolunskom frontu i u wegovom proboju ~inili su dobrovoqci.Jer, od ukupno oko 140.000 vojnika u sastavu srpske vojske, a mo-`da i svih 150.000 prema nekim drugim izvorima, u proboju So-lunskog fronta i u zavr{nim operaci jama za oslobo|ewe Srbijei Crne Gore i prekodrinskih, prekosavskih i prekodunavskihsrpskih krajeva u~estvovalo je najmawe 82.600 dobrovoqaca, odtoga oko 76.600 izvan Kraqevine Srbije, uglavnom iz krajeva ko-

ji su pre rata bili pod austrijskom i ugarskom okupacijom.

Relativno malobrojno u~e{}e vojnika iz Kraqevine Srbijeu proboju Solunskog fronta neposredna je posledica srpskog po-vla~ewa preko Arbani je i Crne Gore, posle vojni~kog poraza uokr{ajima sa nema~kom, austrougarskom i bugarskom vojnom si-lom na samom kraju druge ratne godine.

Prakti~no, nivo fizi~ke i moralne spremnosti srpskih voj-nika bio je nedovoqno visok za sve ono {to se de{avalo tokom

154 Ilija Petrovi}



austro-nema~ko-bugarske ofanzive u Srbiji: “Bilo je i u srpskojvojsci vojnika, podoficira i oficira koji su u trenutcima qud-skih slabosti napu{tali borbu; bilo ih je koji su se i predavalineprijatequ u borbi kada drugog izlaza nije bilo da se sa~uvaìvot; bilo ih je koji su samovoqno napu{tali svoje jedinice, unadi da }e uspeti da se probiju kroz obru~ neprijateqa i da sevrate svojim domovima. Po pravilu no}u, oni su izostajali zasvo jim jedinicama, a zatim naj~e{}e u grupama sastavqenim odro|aka, suseda i prijateqa iz istoga mesta ili kraja, kretali

svojim ku}ama. Mo`da je bilo i onih kojima je to po{lo za rukom;ostale je hvatao neprijateq, ubijao kao bandite ili slao u zarob-qeni{tvo (3, 237-238).

Neposredno posle dobijenog rata. Raspoloèwe stvoreno pro-bojem Solunskog fronta nagove{tavalo je da bi dobrovoqci svojstatus “za posle rata” mogli urediti bez te{ko}a. Najpre, Ured-bom o dobrovoqcima od 18. decembra 1919. godine bilo je predvi-|eno da }e se dobrovoqcem smatrati svaki dràvqanin novo-stvorenog Kraqevstva Srba, Hrvata i Slovenaca koji je u srpskuvojsku stupio dobrovoqno, zakqu~no s 18. novembrom 1918. godi-ne, te da }e se “dobrovoqcima zemqoradnicima” razdeliti plod-na zemqa radi naseqewa, “tamo gde se naseqavawe bude vr{iloprema planu”. Tako|e, bilo je odlu~eno da }e se zemqa dodeqiva-ti samo onim siroma{nim dobrovoqcima koji }e je sami obra|i-vati. Ako bi se kontrolom doznalo da se dodeqena zemqa koristidruk~ije, ona }e se oduzeti.

Nepuna dva meseca kasnije donesena je i Uredba o delimi~nojeksproprijaciji zemqi{ta velikih poseda za javne interese i okolonizaciji, a krajem avgusta 1920. godine, izdata je naredba dase pristupi privremenom naseqavawu dobrovoqaca iz pasivnihkrajeva “u jednu sno{qiviju situaciju od ove u kojoj se sada bez zem-qe i bez sredstava za ivot nalaze”. Posle nekoliko dana dato jei uputstvo za izvr{ewe ove naredbe, a jedna od najzna~ajnijih od-redaba predvi|ala je da }e se naseqavati samo dobrovoqci koji suratovali na Solunskom frontu i koji o tome imaju uverewe Mini-starstva za socijalnu politiku ili do 1. aprila naredne godine

pribave odgovaraju}u objavu vojnih vlasti. Zainteresovani do-brovoqci, po zanimawu zemqoradnici ili zanatli je, morali susvoj status dokazati uverewem nadle`nih vlasti. Zbog toga {to sui neki nezemqoradnici ve} bili zaposeli zemqu pre dono{ewaUredbe o dobrovoqcima, svi oni, smatraju}i se o{te}enim, pro-testovali su. Da bi se izbegle mogu}e neprijatnosti, ministar zaagrarnu reformu doneo je 23. oktobra 1920. godine re{ewe kojim




se zemqa za naseqavawe moè dati i dobrovoqcima drugih zani-mawa, ako bi oni izjavili da }e tu zemqu obra|ivati i svo jim ra-dom doprinositi ure|ivawu naseqeni~kih kolonija.

Ta je odredba omogu}ila brojne malverzacije i {pekulacijesa dobrovoqa~kim statusom i dobrovoqa~kom zemqom, ali je mno-go ve}i nedostatak bio sadràn u odredbi da se zemqa moè dode-qivati samo onim dobrovoqcima koji su ratovali na Solunskomfrontu. Na to su odmah reagovali dobrovoqci iz Vojvodine Srp-ske koji su svoje ratovawe okon~ali na Dobruxi; samo se moè pret-

postaviti da se tu, jednim delom, radilo o dobrovoqcima koji suposle rawavawa na Dobruxi ostali negde u Rusiji na duèm le~e-wu ili su iz Srpskog dobrovoqa~kog korpusa istupili pre wego-vog odlaska na Solunski front; na protestnoj skup{tini oni suzahtevali “da se i dobru~anima odmah deli zemqa za ovu ekonom-sku godinu i da i oni osete blagodati za svoje po`rtvovawe”.

Krajem jula 1924. godine formirana je politi~ka koalicijaantisrpski raspoloènih demokrata Qube Davidovi}a i Radi-}eve Hrvatske seqa~ke stranke, a wihova vlada odmah je, smatra-

ju}i to najpre~om merom, krenula sa revizijom dobrovoqa~kihuverewa i suàvawem i oduzimawem dobrovoqa~kih prava. Kojidan kasnije, novosadska Zastava to je ocenila sasvim prirodnim.“Antisrpski osvetni duh pokojne Austrije najpre kesi svo je zubena one, koji su toj Austriji iskopali grob. Dana{woj vladi jezato prva briga, da lupi po glavi izdajice

- srpske dobrovoqce”.

Prvog decembra 1926. godine donesen je novi Pravilnik zaizvr{ewe Zakona o dobrovoqcima, kojim su ukinuta dobrovoqa~kaprava svim Crnogorcima izme|u osamnaest i pedeset godinastarosti, ~ak i onima koji su pristigli iz prekomorskih zemaqa,ra~unaju}i tu i poginule.

Naàlost, status srpskih dobrovoqaca nije vaqano re{avanni narednih godina. Zbog toga, na godi{woj skup{tini Saveza rat-nih dobrovoqaca odrànoj maja 1938. godine, jednoglasno je zak-qu~eno da se 1. decembra iste godine u Beogradu odrì “veliki

javni protestni zbor dobrovoqaca Jugoslavije zbog neizvr{ewazakona o re{avawu dobrovoqa~kog pitawa s tim, da se u negativ-nom slu~aju po ovim pitawima dobrovoqci javno odreknu dobro-

voqa~kih zakonskih prava uz povra}aj primqenih dobrovoqa~- kih uverewa i dobijenih ratnih odlikovawa”.

Vlasti nisu dopustile da se nameravani skup odrì.

Naknadni slom srpskih dobrovoqaca. A onda, Kraqevina Ju-goslavija uvu~ena je u novi svetski rat i razdrobqena. îm se todesilo, Ante Paveli}, u ime Hrvata koji su cele ~etiri ratne go-

156 Ilija Petrovi}



dine gradili svoju “ratnu” i nacionalnu politiku na ciglih hi-qadu-dve dobrovoqaca hrvatske nacionalnosti, u vremenu dok jepod nema~kom za{titom stvarao svoju Nezavisnu Dràvu Hrvat-sku, 18. aprila 1941. godine doneo je “zakonsku odredbu” kojom “svazemqi{ta, {to su bila podijeqena t. zv. dobrovoqcima na podru-~ju Nezavisne Dràve Hrvatske progla{u je(m) dana{wim danomhrvatskom narodnom imovinom. Nitko od dosadawih vlasnika iposjednika nema pravo na bilo kakovu od{tetu za tu zemqu nitiza bilo {to, na toj zemqi izgra|eno”.

To samo kao pravni okvir, a prakti~ni deo te procedure bilisu usta{ki pokoqi srpskog ìvqa u Lici, po Kordunu i Baniji,po Hercegovini, Slavoniji i Sremu, svuda u granicama novouspo-stavqene usta{ke Nezavisne Dràve Hrvatske; srpski dobro-voqci bili su meta u svim tim krajevima, delom zbog toga {to susmatrani srpskim nacionalistima, a delom zbog toga {to je bio-lo{ko uni{tewe srpskog nacionalnog bi}a otvaralo mogu}nostkatoli~koj crkvi da uve}a ne samo svoje prihode, ve} i teritori-

jalnu nadle`nost (24, 42. i 240-244).U tom zlo~iwewu nisu “popustqiviji” bili ni Maxari; oni

su posle upada u Barawu i Ba~ku, polovinom aprila 1941. godine,pobili oko 3.500 lica, dok je broj uhap{enih, zlostavqanih i op-qa~kanih prema{io i deset hiqada. Istovremeno, oko 56.000 “ne-domicilnih”, odnosno onih koji nisu ro|eni u Ba~koj, bili suproterani; najve}om delom, to se odnosilo na srpske dobrovoqceiz oslobodila~kih ratova 1912-1918. godine (24, 99).

Posle rata. Da bi se odrào “pravni kontinuitet” sa takvomhrvatskom i maxarskom logikom, Nacionalni komitet oslobo|e-wa Jugoslavi je (NKOJ), ~i ji je predsednik bio Josip Broz, podbrojem 343 od 6. marta 1945. godine, dok je rat jo{ trajao, doneo jeOdluku o privremenoj zabrani vra}awa kolonista u wihova rani-

ja mesta ìvqewa. Ne bi li se tom ~inu dao du{ebri`ni~ki ipokajni~ki karakter, jer su kolonisti uglavnom bili Srbi, odlu-ku je potpisao Srbin, raspop Vlada Ze~evi}, poverenik unutra-{wih poslova; tekst ove od luke, objavqen u Slu`beno m listu Demokratske Federativne Jugoslavije (DFJ) broj 13 od 16. mar-

ta 1945. godine, glasio je:“U posledwe vreme, bez odobrewa narodnih vlasti prime}u-

je se vra}awe i preseqavawe kolonista (naseqenika) koji su ra-ni je bili naseqeni u Makedoniji, Kosovu, Metohiji, Sremu i Voj-vodini.

Budu}i da se ovim nanosi {teta samim kolonistima, jer seizlaù tro{kovima, po{to jo{ nisu stvoreni uslovi za wihov




povratak u rani ja naseqa, to s obzirom na sve predwe, a da bi za-{titio same naseqenike od nepotrebnog puta i izli{nih tro-{kova

Re{avam:1. Privremeno se ne dozvoqava vra}awe kolonista u wihova

ranija mesta ivqewa i neka svi ostanu na svojim mestima, s tim{to }e im Narodno-oslobodila~ki odbori ukazivati i daqesvaku pomo};

2. Po{to }e pitawe kolonista biti re{eno posebnom Ured-

bom, to }e biti blagovremeno obave{teni ko }e, kada i u kojikraj dràve mo}i da se preseli”.

Kako to pi{e na jednom mestu, “tim aktom samo na Kosmetspre~en je povratak oko 12.000 doma}instava sa oko 60.000 ~lano-va - kolonista, me|u ko jima je bio veliki broj ratnih dobrovo-qaca i wihovih porodica. Istom Odlukom, mnogo ve}em brojuratnih dobrovoqaca i wihovih porodica zabrawen je povratak uBarawu i Ba~ku” (7, 93).

Mora biti da su kolonisti, najve}im delom srpski dobro-voqci, na pravi na~in shvatili smisao te odluke, jer je raspopVlada, ovoga puta kao ministar unutra{wih poslova, 4. jula potpi-sao re{ewe (objavqeno u Slu`benom listu DFJ broj 48 od 10. jula1945) kojim se “zabrawuje do daqe naredbe svaka prodaja, kupovinai zaduìvawe poqoprivrednih zemqi{ta, {uma, poqoprivre-dnih zgrada i objekata, koji se nalaze na poqoprivrednim gazdin-stvima bez obzira da li su one vlasni{tvo pojedinaca, ustanovaili privatnih preduze}a”. Onima koji re{ewe ne budu po{tova -li, zapre}eno je Zakonom o suzbijawu nedopu{tene {pekulacije iprivredne sabotaè.

I daqe “brinu}i” o kolonistima, ve} 3. avgusta iste godine,Predsedni{tvo Antifa{isti~kog ve}a narodnog oslobo|ewa Ju-goslavije (Avnoj) donelo je Zakon o reviziji dodeqivawa zemqekolonistima i agrarnim interesentima u Makedoniji i Kosov-sko-metohijskoj oblasti (Slu`beni list DFJ broj 56 od 5. avgu-sta 1945). Polaze}i od stava da su predratni kolonisti dobilizemqu “kao nagradu za usluge nenarodnim reìmima”, novi za-konodavac smislio je vrlo jednostavnu zakonsku odredbu: koris-

nici agrarne reforme izvr{ene pre 6. aprila 1941. godine nateritoriji Ma}edonije, kao i naseqenici na Kosovo i Metohiju,“gube pravo na zemqu ako im je bila dodeqena zemqa privatnihvlasnika, smatraju}i takvim vlasnikom svakog zemqoradnika ko ji

je radio svoju zemqu, bez obzira da li je na wu imao ili nije imaotapi ju” ili je na woj radio kao ~iv~ija (kmet, bezemqa{) ilistalni zakupac, a naro~ito ako je odnosni vlasnik, Ma}edonac ili

158 Ilija Petrovi}



[iptar, bio politi~ki emigrant. U novouspostavqenim “oslo-bodila~kim” odnosima, to je zna~ilo da je svaki [iptar ili Ma-}edonac, jednostavnom izjavom da je oduzeta kolonisti~ka zemqa(i dobrovoqa~ka, dakle) do 1918. godine bila wegova svojina,bez ikakvih dokaza i bez bilo kakvih pravnih smetwi postajaovlasnik te zemqe.

Godinu i po dana kasnije, 22. februara 1947, zakonodavac sedosetio da je neki od predratnih kolonista mogao izbe}i sve zam-ke upravo pomenutog Zakona o reviziji, te je formulisao nov Za-

kon o postupawu s napu{tenom zemqom kolonista u AutonomnojKosovsko-metohijskoj oblasti (Slu` beni glasnik Narodne Repub- like Srbi je broj 9 od 28. februara 1947). Prividno vode}i ra~una opravu, Prezidijum Narodne skup{tine NRS (Srbi je, dakle, neJugoslavi je!) obznanio je slede}e:

“Kolonisti i agrarni interesenti kojima je dodeqena zem-qa u Kosovsko-metohijskoj oblasti pre 6. aprila 1941. godine anije im oduzeta revizijom izvr{enom na osnovu ~l. 4 i 5 Zakona oreviziji dodeqivawa zemqe kolonistima i agrarnim intere-sentima u Makedoniji i Kosovsko-metohijskoj oblasti od 3 avgu-sta 1945 godine - gube pravo na istu ako se do 30 septembra 1947godine ne vrate na svoja imawa i otpo~nu sa obradom”.

Bilo je to vreme kad je velik broj nekada{wih kolonista iagrarnih interesenata bio nepismen, kad su wihove mogu}nostida saznaju {ta to sve pi{e u nekakvim slu`benim novinama (zakoje se i ne zna u koje su sve slu`be pristizale) bile nikakve ikad mnogi od wih nisu ni preìveli rat, tako da je ovaj Zakon je-dino imao za ciq da zemqu oduzme i onim kolonistima kojima, kozna iz kojih razloga, zemqa do tada jo{ nije bila oduzeta.

Da se zaista smi{qeno radilo na uni{tewu srpskog naciona-lnog bi}a u Ju`noj i Staroj (Pravoj) Srbiji pokazuje i Zakon olikvidaciji agrarne reforme vr{ene do 6. aprila 1941. godine navelikim posedima u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini (Slu`b e-ni glasnik NRS broj 9 od 28. februara 1947), ~iji 2. i 3. ~lan ne-dvosmisleno konstatuju da je odnos nove vlasti prema koloni-sti~kom ìvqu u Vojvodini Srpskoj bio sasvim druk~iji od onogakoji je zadesio koloniste u Ma}edoniji i na Kosovu i Metohiji:

“Lica koja su u svojstvu utvr|enih agrarnih subjekata dobilazemqu i uvedena u posed do 6 aprila 1941 godine smatraju se vlas-nicima dobi jenog zemqi{ta, bez obzira da li je to zemqi{teupisano u zemqi{nim kwigama na wihova imena, ako to zemqi-{te sami obra|uju.

Lica koja su do 6 aprila 1941 godine sama obra|ivala dobi- jeno zemqi{te, pa su usled rata bila prinu|ena da to zemqi{te




napuste, smatra}e se vlasnicima dobijenog zemqi{ta ako se uroku od {est meseci po obnarodovawu ovog Zakona nasele na do-bi jenom zemqi{tu”.

A onda, u preure|enoj dràvi, u uslovima produène hrvat-ske okupacije srpskih krajeva (i srpskog naroda) u Brozovoj Jugo-slaviji, Ministarstvo unutra{wih poslova Federativne Narod-ne Republike Jugoslavije, pod Pov. IV br. 11057/46 od 18. fe-bruara 1947. godine, donelo je re{ewe kojim se Savezu ratnih do-brovoqaca iz oslobodila~kih ratova 1912-1918. godine zabra-

wuje rad, a imovina udruèwa konfiskuje u korist dràve. Na-slawaju}i se na podatke da je “samo u Narodnoj Republici CrnojGori ka`weno preko 15 biv{ih ~lanova Saveza, i to na duè vre-menske kazne li{ewa slobode zbog saradwe s neprijateqem”, a uBosni i Hercegovini “vi{e od 12” ~lanova Saveza zbog izdaje iu~e{}a “u fa{isti~kim, usta{kim i ~etni~kim odredima”,Ministarstvo je ocenilo da je “ovakav protivnarodni i izdajni-~ki rad ~lanova Saveza dao Savezu kao organizaciji profa{i-sti~ko obele`je”, wegov rad bio je “u svojoj su{tini protivna-rodni i izdajni~ki”, ~ime je “jasno obele io profa{isti~ki ka-rakter ove organizacije".

Pod PO br. 1802/47 od 24. marta 1947. godine potvr|uju}i ovore{ewe, Vlada Federativne Narodne Republike Jugoslavije oce-nila je da “okolnost {to je bilo ~lanova Saveza, koji su bili nastrani narodnooslobodila~kog pokreta... nema upliva na prosu-|ivawe profa{isti~kog obele`ja Saveza kao organizacije, jernije rezultat direktiva ili bilo kakvih akcija te organizacije.(Jednako kao {to ni onih “vi{e od 12” i “preko 15” nisu oti{li“na drugu stranu” po direktivi istog tog Saveza, ali to Vladi ni-

je bilo bitno - IP). Naprotiv, Savez kao organizacija nije is -punio svoj zadatak i nije svoj rad uskladio sa interesima naroda,a svojim pasivnim stavom u ~asu okupacije potvrdio je svoj profa-{isti~ki karakter... Po{to je... re{ewem (Ministarstva unutra-{wih poslova) pravilno utvr|en profa{isti~ki karakter orga-nizacije, koji je u punoj meri do{ao u ~asu i tokom okupaci je, tonema nikakvog upliva eventualni raniji antifa{isti~ki stavorganizacije”, na koji se Savez ratnih dobrovoqaca iz oslo bodi-

la~kih ratova 1912-1918. godine pozivao i zbog ~ega se àlio.Srpski dobrovoqci osu|eni su, tako, na }utawe o sebi.]uti se o wima i danas, iako ve} podugo deluje Udruèwe rat-

nih dobrovoqaca 1912-1918, wihovih potomaka i po{tovalaca, uBeogradu. To se Udruèwe (obnovqeno na Vidovdan 1969. godine,zalagawem akademika Radivoja Ka{anina, srpskog dobrovoqcarodom iz Barawe, i zahvaquju}i razumevawu Branka Pe{i}a,

160 Ilija Petrovi}



onda{weg predsednika Skup{tine Grada Beograda), koje je, kozna zbog ~ega, izbeglo da u svoj naslov upi{e re~ “srpskih”, drìspiskova sa~iwenih u Saveza ratnih dobrovoqaca KraqevineJugosla vije, po ko jima je od 1928. godine, od kada je donesen novizakon o ratnim dobrovoqcima, do aprila 1941. godine, izdato43.628 novih dobrovoqa~kih uverewa, a stara uverewa izdata od1919. do 1928. su ogla{ena nevaè}im. Na tom se spisku nalazesamo dobrovoqci koji su nadeqeni zemqom ili su umesto zemqedobili dràvne obveznice na odre|enu nov~anu sumu. I u me|u-

vremenu, i kasnije, brisani su mnogi dobrovoqci iz ~isto admi-nistrativnih razloga: najve}eg broja poginulih dobrovoqaca ne-ma u spiskovima (primera radi, u dobrovoqa~koj koloniji Li-par nadeqeno je zemqom ukupno 257 nosilaca dobrovoqa~kihprava (5, 100-187), a ne{to vi{e od 500 u dobrovoqa~koj kolonijiStepanovi}evo (26, 70-130). U onom prvom mestu na{la se samo

jedna udovica poginulog dobrovoqca, u drugom ih je bilo ~etiriili pet, dok su svi ostali bili preì veli dobrovoqci); velikbroj poginulih dobrovoqaca, mladih i neèwenih, nije se smatraone~ijim hraniocem, zbog ~ega je odmah otpao kao dobrovoqac; mnogidobrovoqci iz prekomorskih zemaqa vratili su se posle rata udràvu iz koje su stigli u rat; oni koji nisu do odre|enog rokanaseqeni na nadeqenu zemqu; oni koji su ostali bez naslednika;oni koji nisu uspeli da savladaju najrazli~nije administrativne

formalnosti. Pri tome mora se imati u vidu da se na dobrovoqa~kaimawa nije primewivalo gra|ansko pravo, ve} je za wih izmi{qe-no posebno “dobrovoqa~ko pravo”, po kome je svaki dobrovoqac, usvakom trenutku, mogao izgubiti svoj dobrovoqa~ki status.

A da se srpski dobrovoqci ne broje po administrativnom na-ho|ewu ve} po doprinosu oslobodila~kim ratovima 1912-1918. go-dine, po vi{egodi{wim istraìvawima ovog autora bilo bi ih ubalkanskim ratovima najmawe 106.900, a u Velikom ratu najmawe214.200; ukupno, dakle, preko 321.000.

U ovoj samo naizgled visokoj cifri nema neodre|eno veli-kog broja ratnika iz takozvanog Mur manskog odreda koji se uSrbiju vratio po okon~awu ratnih operacija. Nema ni onih 5.402dobrovoqca iz bataqona Rusa i 306 êha ko je u Narodnoj skup-{tini pomiwe ministar vojni Du{an Trifunovi}. Nema ni onihPomoravaca za koje jedan francuski oficir pi{e da je “svaki...istovremeno i nedosti`ni i nevidqivi vo jnik”, te da se nepri ja-teqi “u panici jedva spasavaju... od ustanika ko ji su se ugnezdili naliticama i koji su bili nemilosrdni”. I nema onih “oko 25.000zarobqenika iz Italije pripravnih da stupe u dobrovoqce”, ko-

je engleski general Planket pomiwe u razgovoru sa generalomD’Epereom, a koje Italijani “u mawim skupovima upotrebqavaju




na raznim odsecima fronta u italijanskoj uniformi i pod wiho-vim zapovedni{tvom” ili ih razmewuju za svoje sunarodnike uaustrougarskom ropstvu i {aqu u ~ehoslova~ku legiju i u rumun-ske “izvidni~ke ~ete” (22, 390).

Skoro svi dobrovoqci, preko 99 odsto, bili su u svom zavi~a- ju zemqoradnici; tek po izuzetku, me|u wima se na{ao poneki za-natlija i koji intelektualac. S ovima posledwim druk~ije nijeni moglo biti, ako se zna da je Ar~ibald Rajs, veliki prijateqsrpskog naroda, podavno zapisao da je inteligencija u srpskom

narodu “postajala sve gordija i kod we su se sve vi{e gubila onalepa narodna svojstva. Pre velikog rata ona jo{ nije bila zara-zila omladinu, pa je ~ak i univerzitetska omladina, budu}i ~la-novi »inteligenci je«, jo{ bila rodoqubiva... Naduvana »inteli-genci ja« se tokom rata isticala kukavi~lukom, a, {to je jo{ gore,neki intelektualci su iskoristili neda}e svog naroda za li~noboga}ewe... Izdavali su se za predstavnike prosve}ene Srbije...Zahvaquju}i pa`wi i po~astima ko jima su je obasipali a koje subile namewene hrabrim braniocima Srbije... postala je jo{ mno-go gordija, naduvenija i zavidqivija nego pre rata... Odmorna, za-hvaquju}i zabu{avawu tokom rata, »inteligencija« je iskoristi-la taj umor onih koji su gradili veli~inu svo je zemqe... Istinskevrednosti srpskih zemaqa... istisnute su (25).

I, na samom kraju ove strogo namenske pri~e o srpskim do-brovoqcima, jo{ dve re~enice:

S obzirom na zlehudu sudbinu koja ih je zadesila u BrozovojJugoslaviji i ~ije tragi~ne posledice jo{ nisu uspeli da otklo-ne, Srbi imaju mnogo razloga za nezadovoqstvo politi~kim rezul-tatima svoje vojni~ke pobede nad Austrougarskom i wenim savez-nicima. Posebno moraju biti nezadovoqni srpski dobrovoqci,poznati nekad kao sveti srpski ratnici a ponegde kao VerniciOtaxbine, kojima ne bi su|eno da istinu o sebi vide zapisanu i~uju za ìvota.

Literatura1. Veliki rat za oslobo|ewe i ujediwewe Srba, Hrvata i Slovena-

ca, Beograd 1927;

2. Jugoslovenski dobrovoqci 1914-1918 - Srbija, Ju`na Amerika,Severna Amerika, Australija, Francuska, Italija, Solunski front,Zbornik dokumenata, priredio Nikola B. Popovi}, Beograd 1980;

3. Milan @. @ivanovi}, O evakuaciji srpske vojske iz Albanije iwenoj reorganizaciji na Krfu (1915-1916), prema francuskim dokumen-tima, Istorijski ~asopis XIV-XV, Beograd 1966;

4. Milo{ S. Milojevi}, Odlomci iz istorije Srba i srpskih - ju-goslovenskih - zemaqa u Turskoj i Austriji II sveska, Beograd 1872;

162 Ilija Petrovi}



5. \or|e Stani}, Lipar : Srpska dobrovoqa~ka kolonija, Beograd 1998;6. Radoslav Rotkovi}, Crnogorsko iseljeni{tvo i oslobodila~ki ratovi, Zbornik

radova s nau~nog skupa Iseljeni{tvo naroda i narodnosti Jugoslavije, Zagreb 1980;7. Mihajlo Stojakovi}, Odnosi dràve i dobrovoqaca : Ka`weni os lo-

bodioci, Dobrovoqa~ki glasnik broj Beograd 1994?;8. Marko Boòvi}, Povratak Prve srpske dobrovoqa~ke divizije

iz Rusije u Solun, Prilog za prigodni zbornik “Golgota i vaskrs Srbi je1916-1918”, Beograd 1971;

9. Borislav Ratkovi}, Mitar \uri{i}, Petar Skoko, Srbija i Cr -na Gora u balkanskim ratovima 1912-1913, Beograd 1972;

10. Lujo vitez Lovri}, Na{i dobrovoqci u svetskom ratu, AlmanahJadranska straà za 1928/29. godinu, Beograd 1928;

11. Ilija Jovanovi}, Stevan Rajkovi}, Veqko Ribar, Jugoslovenskidobrovoqa~ki korpus u Rusiji, Beograd 1954;

12. Ilija Petrovi}, Pomenik svetih srpskih ratnika 1912-1918 ; a.Prekomorske zemqe, Novi Sad 2005;

13. Boìdar Puri}, Na{i Iseqenici, Beograd 1929;14. Politika Beograd;15. Andrej Mitrovi}, Srbija u Prvom svetskom ratu, Beograd 1984;16. Pero Slijep~evi}, Na{i dobrovoljci u Svetskome ratu, Zagreb 1928;17. Milada Paulova, Jugoslavenski odbor (Povijest jugoslavenske emigracije

za Svjetskoga rata od 1914.-1918.), Zagreb 1925;18. Enciklopedija Jugoslavije 1-6 A-KAT, drugo izdanje, Zagreb 1980-1990;19. Milan P. \or|evi}, Srbija i Jugoslavija za vreme rata 1914-1918,

Beograd 1922;20. Jugoslovenski dobrovoqci u Rusiji 1914-1918, Zbornik dokume-

nata, priredio Nikola B. Popovi}, Beograd 1977;21. Bogumil Hrabak, Borba izme|u crnogorskog dvora i srpske vlade okoobrazovanja crnogorske vojske i oko dobrovoljaca 1916-1918. godine, Istorija XXveka Zbornik radova VI, Beograd 1964;

22. Ilija Petrovi}, Srpski dobrovoq~ki pokret 1912-1918, NoviSad 2008;

23. Bogumil Hrabak, Skupqawe dobrovoqaca u Severnoj Americi1914-1915, Istorijski zbornik broj 7, Bawa Luka 1986;

24. Ilija Petrovi}-Dragoqub Petrovi}, Demokratija s nali~ja,Beograd/Vaqevo/Srbiwe 2006;

25. Ar~ibald Rajs, ûjte Srbi, Beograd 1928;26. Ilija Petrovi}, Stepanovi}evo : prilog za monografiju, Novi

Sad 2000;27. Pavle Haxi-Pavlovi}, Mihajlo Pupin me|u Srbima u Americi,

Tehni~ki list broj 11. i 12, Zagreb 1935.

***Pripremqeno kao predloàk za predavawe na tribini Zabra-wena isto rija, odràno 20. februara 2009. godine, u prostorijama Pri -rodwa~kog muzeja u Novom Sadu.




Malo se zna o srpskim dobrovoqcimaIlija Petrovi}, Srpski dobrovoqa~ki pokret 1912-1918,

Beograd 2008, 502 strane

Pre ne{to vi{e od sedamnaest godina, po~etkom marta 1992,u Novom Sadu odràn je jedan skup, mo`da nau~ni a mo`da stru~- ni, na kome su se psiholozi i psihijatri iz Srbije bavili “stra-dawem du{a” i mentalnim tegobama srpskih ratnika i civila ko jisu preìveli rat za Srpsku Krajinu. Otvaraju}i taj skup, dr Mla-den Prvulovi}, pokrajinski sekretar za zdravqe, sasvim je mudroprimetio da “od ratne istine ne moèmo pobe}i. Nije na{e daraspravqamo da li je rat bio potreban ili ne. Vreme }e dati od-govor. Na{e je da pomognemo”.

Posebnu pri~u na tom skupu ~inilo je pomiwawe dobrovoqa-ca. Prema svedo~ewu Milanke Gnip iz Dnevnika, tamo je konsta-tovano da “ispitivawa stru~waka kazuju da su me|u dobrovoqci-ma uglavnom qudi iz socijalno zaostalih siroma{nih porodica.Ve}ina ih je bez emocionalnog oslonca, neuspe{ni u ìvotu,egoisti koji }e zapaliti tu|u ku}u da bi na toj vatri isprìli

jaje. Patriotizam, mahom, svi navode kao prvi motiv odlaska urat. Ali, nekima je razlog i da zarade, mogu}nost da prezime...”

Bave}i se srpskim dobrovoqa~kim pokretom, za svoju du{u

(po{to se istraìvawe “na tu temu” u zemqi Srbi ji smatra “pri-vatnim poslom”), ustanovio sam da su u mnogim vojnim aktivnosti-ma srpske i crnogorske vojske tokom balkanskih ratova i Prvogsvetskog rata, a naro~ito u Solunskoj ofanzivi, izuzetnu uloguimali dobrovoqci, skoro svi iz prekodrinskih, prekosavskih iprekodunavskih krajeva. Svojim masovnim u~e{}em u sastavu tihdveju vojsaka, po sopstvenom izboru, iz patriotskih i nacional-nih pobuda i sopstvenom `rtvom za odbranu Kraqevine Srbije iKraqevine Crne Gore, oni su za~eli ne samo nacionalni pokretza oslobo|ewe sopstvene Otaxbine, delova Srpske Zemqe izvantih dveju srpskih kraqevina, ve} su i sudbinski uticali na bio-lo{ki opstanak srpskog naroda i wegovu budu}u istoriju.

U~e{}em srpskih dobrovoqaca u oslobodila~kim ratovima1912-1918. godine na{a istorijska nauka nije se premnogo bavila.Ako je o dobrovoqcima i pisano, bilo je to samo uzgredno, tekkao informacija da je dobrovoqaca bilo i da su “~ak” postojaleposebne dobrovoqa~ke jedinice. Naravno, za taj svoj propustmogu se istori~ari pravdati i ~iwenicom da u vojnim arhivamane postoje uredni spiskovi dobrovoqaca prido{lih u jedinice,~ak i kad se radi o velikim grupama. Najve}em broju spiskova,ako ih je i bilo, izgubio se svaki trag, iz raznih razloga, a nekad,



najverovatnije, u spiskovima nije ni beleèno da se radi o dobro-voqcima. Ponegde, spiskovi nisu ni sa~iwavani, jer za to nijebilo ni vremena a, ~ini se, ni u vojnim komandama nije se smat-ralo da su takvi spiskovi neophodni. Ne sme se, naravno, zanema-riti ni potreba da se porodice srpskih dobrovoqaca iz srpskihkrajeva pod Austrougarskom, ako bi se znala wihova imena, za{ti-te od progona tamo{wih vlasti. Mo`da zbog toga, a mo`da i iznekih drugih “nedostupnih” razloga, dobrovoqcima nije bilodozvoqeno da se igde izja{wavaju kao dobrovoqci; smeli su samo

re}i da su vojnici. Doda li se tome i “tihi” trud visokih vojnihkomandi da zature tragove o stvarnom broju dobrovoqaca i tako“o~uvaju” odlu~uju}u vojni~ku ulogu redovnog armijskog sastavai, naro~ito, sopstveno komandno dosto janstvo, razumqivo je {tose broj dobrovoqaca i wihov doprinos vojnim aktivnostima srp-ske vojske osobito ne isti~u.

[to vreme vi{e prolazi, mojoj malenkosti, sastavqa~u se-dam-osam kwiga o srpskim dobrovoqcima u balkanskim ratovimai Prvom svetskom ratu, sve je jasnije da je prikrivawu istine osrpskom dobrovoqa~kom pokretu najvi{e doprineo onaj sloj kojisebe rado i nadmo}no naziva “intelektualcima”, sloj koji jestenekako uspeo da pro|e kroz nekakvu istorijsku ili drugu {kolu,ali zato osnovna nacionalna {kola nije uspela da pro|e kroz wih.Na primeru srpskih dobrovoqaca prido{lih 1912-1918. godine izprekomorskih zemaqa, uglavnom iz Sjediwenih Dràva, lako semoè uo~iti da je me|u wima bilo premalo {kolovanih, onihkoji bi se po savremenim “intelektualisti~kim” merilima mog-li nazvati “intelektualcima”; na prste da se izbro je, takore}i.Najve}i deo dobrovoqaca bili su zemqoradnici (vi{e od 95 od-sto), jedan mali broj bili su zanatlije i trgovci, a bilo je me|uwima i rudara i fabri~kih radnika, onih koji su svoje ranijezemqoradni~ko zanimawe zamenili nekim poslom u rudarskoj ja-mi ili u fabrici. Bilo je u tom dobrovoqa~kom krugu i qudikoji su uspeli da se izdignu iznad nekakvog proseka i da se, ko-liko-toliko, ekonomski osamostale.

Van svake sumwe, oni su bili jedva pismeni, mnogi i nepisme-ni, tako da im nije ni bilo dato da o svom pripadawu dobrovo-

qa~kom pokretu ostave bilo kakav zapis. Ali, zato, zanemarimoli zapise hrvatskih i slovena~kih nacionalnih ideologa, pisa-li su o dobrovoqcima Srbi koji su bili pismeni i, otud, svrsta-ni u intelektualce. Onda su ovi pismeni, da bi {to efikasnijeprikrili svoju nepatriotsku prirodu, o dobrovoqcima i wiho-vom patriotizmu pisali sa potcewivawem (da bi opravdali svoje“intelektualno” bekstvo iz rata), smawivali cifre (da bi ih




{to vi{e primakli onima s “intelektualne” liste) i obezvre-|ivali ceo pokret (da bi, zalaù}i se za nekakve navodne miro -tvora~ke i sli~ne vrednosti, mogli u prvi plan, uvek i svugde,isticati svo ju “intelektualnu” premo}). Takva logika negovana jedeceni jama. U me|uvremenu, ona je usavr{avana borbom protivsrpskog hegemonizma, protiv srpskog nacionalizma, protiv srp-skog patriotizma, protiv svega {to bi moglo imati srpski nacio-nalni predznak, tako da su savremeni nosioci intelektualnog usrpskom narodu svo je otpadni{tvo od sopstvenog naroda pretvo-

rili u najvi{u vrednost, vrhovni ciq i vrhunski ideal.Po takvoj “intelektualnoj” ra~unici, i onih preko pedeset

hiqada srpskih dobrovoqaca iz prekomorskih zemaqa pristig-lih u oslobodila~ke ratove 1912-1918. godine, makar koliko onipomiwali patriotizam kao jedini motiv za svoj povratak u Srp-sku Zemqu i odlazak u rat, do{li su na srpsko ili crnogorskorati{te, ili na Solunski front, samo iz {i}arxijskih razloga,da zarade ili da prezime, makar tamo izgubili i ìvot.

Kad ovako kazujem za neke neimenovane protivnike srpskogdobrovoqa{tva, mogao bi mi svako od vas zameriti (bar u sebi,zarad pristojnosti), za mawu ili ve}u nadmenost: moja malenkost,nepriznata u “visokim nau~nim krugovima”, protivre~i nekome~ije vam ime ne nudi, a koje bi, da je izgovoreno, mo`da i s nekimzvu~nim akademskim zvawem, moglo fascinirati svakoga.

No, bez i najmawe namere da srozavam ne~iji nau~ni ugled, jabih mogao re}i da pisawe svih srpskih protivnika srpskog do-brovoqa{tva umnogome podse}a na stavove Lava Tolstoja, kojegaznamo i kao “gorostasa iz Jasne Poqane”, prema ruskim dobrovoq-cima u srpsko-turskom ratu 1876. godine. Podrazumeva se da pisme-ni sastavi nepomenutih kriti~ara ne mogu zadovoqiti eventual-ni wihov tolsto jevski ego, ali }e zato Tolstojevo romanopisaweu Ani Karewinoj , kroz re~i Levinove (ili: Qevinove), “omiqe-nog junaka” Tolstojevog, iskazati ne samo sopstveno otpadni{tvood svog narodnog bi}a, ve} }e ista}i i moralnu ni{tavnost takvihotpadnika, i tada i kasnije.

Nesumwivo, taj “razdraèn do rastrojstva hipohondar” Levin- to je glavom Tolstoj, s prezimenom koje je izveo od svog li~nog

imena (Lev, Qev®Levin, Qevin), a napadi na generala êrwaje-va i ruske dobrovoqce u Srbiji plod su Levinove (Qevinove),odnosno Tolstojeve teorije o ratu: “Rat je, s jedne strane, takoìvotiwska, surova i uàsna stvar, da nijedan ~ovek, ve} da i nekaèm hri{}anin, ne moè li~no primiti na svoju odgovornostpo~etak rata, to moè samo vlada, koja ima za to potrebu, i kojadolazi u situaciju da vodi rat. S druge strane, i na osnovu zdra-

166 Ilija Petrovi}



voga razuma, u dràvnim poslovima, osobito u poslovima rata,gra|ani se odri~u svo je li~ne voqe”.

Na osnovu toga, mnogi ruski Levini i Tolsti rekli su da jeêrwa jev bio pustolov, da je ratovao u Srbiji iz ~astoqubqa ida je èleo da se istakne. Dostojevski je morao da se odupre Tol-stojevoj logici, tako da su i Tolstoj i wegovi istomi{qenici odwega mogli nau~iti da je êrwajev “sluìo velikoj stvari, a nesamo svom ~astoqubqu i vi{e je voleo da `rtvuje gotovo sve - isudbinu, i svoju slavu, karijeru, mo`da i ivot, ali da ne napusti

stvar... zato {to je radio za ~ast i u interesu Rusij e, i bio jesvestan toga. Jer slovenska stvar je stvar ruska... On je ostao izbog ruskih dobrovoqaca koji su svi pohrlili wemu, pod wegovuzastavu, pohrlili su wemu zbog ideje, kao predstavniku te ideje”;zbog dobrovoqaca, dakle, koje je Qevin, odnosno Tolstoj, nazvaoispi~uturama, lumparo{ima, bekrijama, lopovima, beznadnici-ma, ni{tavilom, “izgubqenim qudima i pijanicama ili prostoglupacima”.

Nepristojno bi bilo upore|ivati kwièvnu slavu Tolsto je-vu i pismene sastave brojnih srpskih protivnika srpskog dobro-voqa~kog pokreta u poznijim srpskim ratovima, i stradawima,bez obzira na wihov literarni i politi~ki grandiozni self, ka-ko bi to rekao Jovan Ra{kovi} (a mi, po na{ki: samoumi{qenuveli~inu) ali se moè smatrati nesumwivim da su i jedan i dru-gi, i Lav i srpski neprijateqi srpskog dobrovoqa{tva, bezose-}ajni prema srpskom stradawu, svojim stavovima prema dobrovo-qa~kom pokretu podrivali nacionalni duh svojih ruskih, odnosnosrpskih saplemenika.

A od silne “intelektual{tine”, vode}im intelektualcimaiz krila srpskog naroda nikako nije moglo sti}i do pameti da suba{ oni, kao {to je to u Rusiji ~inio Dostojevski, morali pomo-}i svom narodu da se sna|e u onome {to bi ga moglo zadesiti, uratu ili miru, sa dobrovoqcima ili bez wih. I nikako ne uspeva-

ju da shvate da su svoje zami{qeno intelektualno mesto u srpskomnarodu sticali zahvaquju}i i rtvi onih koji su, umesto da lagod-no prezime iza ko jekakvih “mirotvora~kih” paravana, svojom`rtvom doprinosili biolo{kom opstanku sopstvenog naroda.

***Izgovoreno na predstavqawu kwige, 28. aprila 2009, u Maticisrpskoj. Tokom narednih nekoliko dana mnogi od prisutnih pitali suautora predstavqene kwige kako se moglo desiti da na tu priredbu nedo|e bar jedan od Mati~inih ~elnika (iz Predsedni{tva, ili iz neke odbrojnih redakcija Mati~ninih izdawa), bar jedan novinski, radijskiili televizijski izve{ta~, a neki upu}eniji primetili su da je i Kated -ra za istoriju Filozofskog fakulteta bila nezastupqena.




Bu|ewe i poraz nema~kog nacionalnog duha

Nema~ka mawina protiv Srba. Posle sloma Austrougarske,Nemci su u novostvorenoj Kraqevini Srba, Hrvara i Slovenaca(SHS), u strahu da }e izgubiti svoju ekonomsku mo}, ve} 1919. go-dine po~eli da izdaju list na nema~kom jeziku Deutsches Volks blatt,Nema~ke na rodne novine. Naredne godine oni su osnovali sop-stvenu, nema~ku, nacionalnu kulturnu organizaci ju Kulturbund,Kulturni savez, a novosadska Zastava mogla je nedugo za tim, usvom 201. broju od 8 septembra 1922. godine, o{tro prigovoritiwegovoj kulturnoj i politi~koj propagandi. Podse}aju}i na jed-nu staru postavku nema~kih predvodnika u Vojvodini Srpskoj da

je “lepo gde se kultura spomiwe, a jo{ lep{e je i korisno, kad sene àli trud za {irewe iste me|u nekulturnim slojevima”, Za-stava je samo mogla konstatovati kako je Kulturbund osnovan siskqu~ivim ciqem da me|u ovda{wim nema~kim seqacima {irikulturu; niko nije pitao u koga }e se “zadahnuti tu kulturu”, istokao {to se niko nije bavio sredstvima nema~ke kulturne propa-gande i wenim izvorima.

Ispostavilo se da su nosioci nema~ke kulturne propagande,qudi koji u prethodnoj dràvi, Ugarskoj, “nisu smeli ni da se na-zivaju Nemcima”, ali su zato u novonastalim srpskim okolno-

stima odjednom postali vrlo zainteresovani da svoj “prosvetni”rad ra{ire po celoj Vojvodini Srpskoj, gde god je bilo nema~kogseqa~kog ivqa. Ve} pomenuti Deutsches Volksblatt trebalo je daposluì kao list “sa kojim }e se lak{e {iriti wihova kultura”,ali se ubrzo pokazalo da je on ponajvi{e zainteresovan da nema~-kog seqaka u~ini nezadovoqnim i “da razbudi u wemu pangerman-ske ose}aje”. I seoske filijale Kulturbunda bile su “programi-rane” u istom duhu, tako da je Zastava nedvosmisleno mogla za-kqu~iti “da ovda{wi nema~ki ìvaq nije vi{e onako lojalankao {to je bio. To se ima pripisati wihovim vo|ama, koji su zavreme ma|arskog reìma bili boqi Ma|ari nego i punokrvniro|eni Ma|ari. Sami o svom tro{ku gradili su ma|arske {kole,u kojima su svoju ro|enu decu vaspitavali i odgajali u ~isto ma-|arskom duhu. Sada pak, kad imaju svoje nacionalne {kole, slo-bodno {irewe svoje kulture, slobodnu {tampu, sada su oni neza-dovoqni”.

Sve to imaju}i u vidu, Zastava je sasvim jasno poru~ila da bi“na{e vlasti trebale da provere wihov kulturni rad i spre~esvaku politi~ku propagandu kulturbunda”. Ali, ako znamo da jeZastava bila radikalski list, i da je Radikalna stranka bila navlasti skoro sve vreme od stvarawa Kraqevine SHS (izuzima ju-



}i polugodi{wu “vladavinu” Demokratske stranke), jedino semoè zakqu~iti da su Pa{i}evi radikali samo nominalno bilina vlasti, a da je stvarna vlast pripadala antisrpskim krugovi-ma u dràvi; ti su krugovi odre|ivali i politi~ki kurs premanacionalnim mawinama, naro~ito onima koje su pripadale zem-qama poraènim u tek minulom Svetskom ratu.

Delovawe Kulturbunda i uticaj Deutsches Volksblatt-a vrlobrzo su se osetili me|u ovda{wim Nemcima. Primera radi, nasamom po~etku 1920. godine, Starom Keru, odnosno dana{wem

Zmajevu, jedna grupa nelojalnih Nemaca upustila u “subverziv-no” delovawe, a ve} 21. marta iste godine novosadska Zastava iz-vestila je da “àndarmeriji i policiji nije upalo u o~i sumwivopona{awe onda{wih Nemaca, dok su dobrovoqci sve to pratilii na wihovom (nema~kom) skupu za savetovawe sve ih pohvatali”.Tako se pokazalo da ne~ije antidràvno delovawe mnogo lak{epromi~e profesionalnim organima dràvne vlasti no qudima“koji su iz ~istog patriotizma leteli iz boja u boj... i borili sesa spoqnim protivnikom na{im”.

Takvo je pona{awe promicalo i narednih godina, toliko ot-voreno da je izvesni Nemac dr F. T. u Zastavi od 11. novembra1923. godine ocenio Kulturbundov rad kao “bezuslovno opasan isudbonosan po na{e vredne, vaqane i miroqubive Nemce”. (Samoizuzetno, tekstovi su tamo potpisivani imenom i prezimenom;vrlo ~esto oni su bili nepotpisani, a ispod nekih davani su ini-ci jali ili pesudonimi). Dr F. T. tvrdi daKulturbund “sprovodinajnasilniju narodnosnu propagandu... i iz potaje {iri kulturnii politi~ki iredentizam, koji dovodi u pitawe dràvno jedinst-vo”, dok wegovo glasilo “brutalno napada na pojedine li~nosti ina dru{tvo i na najbestidniji na~in se me{a u najintimnijidoma}i ivot na{ih Nemaca”. Tako|e, Doj~es folksblat “pomo-}u svojih la`nih obe}awa, da }e pomagati vladu, radi na uklawa-wu onih ~inovnika nema~ke narodnosti, koji se eksponiraju zaradikalnu stranku”, a “ìgo{e i naziva izdajicama one, koji setrude da vaspitavaju nema~ku mlade` u domoqubivom duhu”. Iba{ pod uticajem takve germanske nacionalne propagande, moglose desiti, na primer, da krajem 1923. godine izvesni G. Frajgang

iz Ba~ke svog tri dana starog sina upi{e u Kulturbund.Sve to odudaralo je od nema~kog iskustva u biv{oj Ugarskoj

da “mi vojvo|anski Nemci, ve} od prvih dana na{eg naseqewa uovim krajevima, pa sve do 1918, bili smo najja~a potpora svakevlade, pa ~ak i za vreme najsilnijeg poma|arivawa nismo ni po-ku{ali da se organizujemo... na narodnoj osnovi kao Nemci. Kadse ono 1882. godine u Apatinu, Oxacima i Vrbasu po~e(l)o raditi




na propagirawu narodnosne (pangermanske) politike, svi Nemcisu, ma da u celoj Ba~koj nisu imali ni jedne jedine {kole na nema-~kom jeziku, najenergi~nije odbili taj poku{aj stvarawa ireden-tizma, tako da je i sam tadawi veliki ùpan na ùpanijskoj sku-p{tini odrànoj juna meseca 1882. izjavio, da su Nemci u na{ojùpaniji primerno lojalni.

A {ta vidimo danas, ...kada u osnovnim {kolama (koje drà-va izdràva) imamo nema~ki nastavni jezik, imamo tri nema~kegimnazije, imamo masu nema~kih gra|anskih {kola i kada u isto

vreme vidimo, da slovenska inteligencija neguje kult Goethe-ov!Vidimo, da novosadski nema~ki list kulturbunda koji stoji

u slu`bi be~kog i berlinskog Allgemeiner Deutscher Schulvereina,ve} od 1919. na najpokvareniji i najbestidniji na~in vodi najo-gor~eniju narodnosnu politiku pri~aju}i o propasti nema~kekulture, o gaèwu ravnopravnosti pred zakonom i kr{ewu osta-lih narodnosnih slobo{tina, i vidimo, da taj list poku{ava dadovede na{e mirne i lojalne Nemce u opreku i borbu sa svimaslovenskim narodima i politi~kim strankama u dràvi.

...Vidimo, da kulturbund sasvim otvoreno upu}uje na{u ne-ma~ku mlade` u inostrane zavode i |a~ka udruèwa op{teg ne-ma~kog {kolskog Saveza... U tim |a~kim udruèwima, pod vo|- stvom velikih pangermanskih agitatora prire|uju na{a deca po-

liti~ke manifestacije uz poklike: Deutschland, Deutschland h

beralles... Da jedna kulturna ustanova stvara od doma}e omladineotvorene neprijateqe dràvnog jedinstva i da od wih fabriciraodu{evqene apostole inostranih politi~kih udruèwa.

Kulturbund ne agituje samo na strani protiv na{e domovi-ne, nego je wegov rad i ovde protivdràvni, ukoliko traì neko-liko vi{ih nema~kih {kola i dozvolu za osnivawe plemenskih(nema~kih) |a~kih udruèwa”. I traìli su Nemci od ministraprosvete da se, uz direktora, u svim sredwim {kolama u Vojvodi-ni Srpskoj “instali{e” i jedno lice nema~ke narodnosti koje biobavqalo “sve administrativne poslove nema~kih {kola”; samoukoliko se taj uslov ispuni, nema~ki narodni poslanici bi}espremni da vladu podrè u parlamentu. Ministar nije imao kud,te je doneo re{ewe da se u svim sredwim {kolama postave delo-

vo|e “koji }e da obavqaju svu administrativnu vlast, a sluì}ekao veza izme|u roditeqa i {kole s jedne, a ministarstva pro-svete i {kola s druge strane”.

Svoj tekst dr F. T. zavr{io je porukom da “mi, Nemci, trebai ho}emo da budemo zreli u politi~kom pogledu, kao {to su bilii na{i pretci koji su se naselili u Ba~koj i Banatu i da naovome malom ostrvu ìvimo sa bra}om Srbima, Slovacima i os-

170 Ilija Petrovi}



talima u najpotpunijoj bratskoj qubavi, bez ikakvog obzira naGermaniju i inostranstvo”.

A mogu}nost za mawe ili vi{e prikriveno antidràvno de-lovawe nema~ke nacionalne mawine legalizovana je u trenutkukad je po svim “nema~kim” mestima u Ba~koj, Banatu i Barawipo~elo stvarawe {vapsko-nema~kih kulturnih dru{tava. Posle

je sve i{lo lak{e, utoliko pre {to se sve to mora dovesti u vezus ne~im {to se obi~no naziva nema~ki “borbeni duh”. Naime, ipored “ubedqivog” poraza u Svetskom ratu, Nema~ka se brzo vra-

tila svojim tradicionalnim osobinama: samozadovoqstvu, {o-vinizmu i lakomislenosti u odnosu na ~itavu Evropu. Ili, kako

je to na nekoliko godina pred kraj svoga ivota pisao veliki RusFjodor Mihajlovi~ Dostojevski, “zanesenost, oholost i beskraj-na vera u svoju neograni~enu mo} opili su sve Nemce narod koji

je retko pobe|ivao ali koji je, za divno ~udo, bio ~esto pobe|i-van”.

Deo tih “svih Nemaca” ìveo je i u Kraqevini SHS, i zbogwih je novosadska Zastava, u broju 114 od 24. maja 1922. godine,pisala: “Na{i Nemci treba pre svega da znaju, da ista mogu}nostop{teg, harmoni~nog razvoja postoji za wih i u na{oj dràvi, jeri mi smo... malo skloni denacionalizaciji na{ih inoplemenihgra|ana. Mi im bratski pruàmo ruku na zajedni~ki rad, preda je-mo zaboravu sve razmirice, koje su preostale od svetskog rata,ali zato traìmo od wih, da i prema nama zauzmu lojalan i takti-~an stav t.j. drugim re~ima, da se okanu neprijatnog, preranog ineumesnog borbenog stava koji je Nema~ku, posle Bizmarka, do-veo do omraènosti i katastrofe. U tome nam moè najvi{e pri-pomo}i na{a nema~ka {tampa, koja treba pre svega da ra~una sapromewenim prilikama i da svojim blagotvornim radom uplivi-{e na dràwe mase na{ih nema~kih dràvqana”.

Koliko su Nemci bili spremni da zaborave razmirice nasle-|ene iz Velikog rata, videlo se januara 1929. godine kad su se{vapsko-nema~ka kulturna dru{tva morala preregistrovati; u~i-nilo je to i dru{tvo iz Pa{i}eva, u ~ijem je statutu naveden ciq“da podiè i oplemewava materijalnu, duhovnu, estetsku i moral-nu kulturu Nemaca, koji stanuju u mestu i koji su u wemu zavi-

~ajni”, uz detaqno nabrajawe svega onoga {to bi trebalo da bude“podignuto i oplemeweno”. A na kraju, da se Vlasi ne bi doseti- li, zapisano je da “svaki politi~ki rad u okviru mestne grupe[vapsko-nema~kog saveza ostaje iskqu~en”.

Kad je veliki ùpan zatraìo izve{taj o “politi~koj pri-strasnosti” ovog dru{tva (isto kao {to je to bio slu~aj i sa lov-cima), sreski na~elnik potvrdio je 2. avgusta 1929. godine da ovo




dru{tvo “nema politi~ku tendenciju”. Naravno, iz takvog stavamorao je proiste}i zakqu~ak da treba odobriti rad dru{tva; na-~elnika kao da nije zanimalo {to su tamo skoro najbrojniji bilinadni~ari, koji se, barem po pretpostavci, nisu mogli smatratinajpozvanijim da brinu o osnivawu i unapre|ewu ekonomskih ifinansijskih zavoda, biblioteka, ~itaonica i drugih prosvet-nih ustanova, o izdavawu i rasturawu kwiga, ~asopisa, slika, ux-benika i drugih sli~nih de~jih ba{ta i muzikalija.

Koliko su Nemci po{tovali svoju obavezu da se u kulturnim

dru{tvima ne bave politi~kim radom kazuje i primer, opet izPa{i}eva, sa sredine septembra 1931. godine, kad su petorica ne-ma~kih mladi}a, za vreme igranke u seoskoj “Kasini”, pevali ne-ma~ku himnu. Prema izve{taju andarmerijske stanice, svedocisu “potpuno razumeli stav Daj~land Daj~land iber ales”, a ~etvo-rica od “peva~a” boravili su u Nema~koj i “tamo poha|ali {kolekao studenti”.

Bilo je to vreme kad je u vojvo|anskim [vabama ve} bio raz-bu|en nema~ki nacionalni duh i kad su oni procenili da se mogupona{ati ne{to agresivnije. Naravno, tome je doprinela i onazakonska odluka o izboru ~lanova op{tinskih odbora umesto ra-ni jeg imenovawa ~lanova predstavni~kih tela; sela sa brojnijim{vapskim stanovni{tvom, kao {to je to bilo u slu~aju Pa{i}e-va, postala su tako poligon na kome se germanski duh iz preranootvorene boce mogao legalno pona{ati suprotno srpskim nacio-nalnim i jugoslovenskim dràvnim interesima.

I, naravno, sve to nije odstupalo od one poznate Hitleroveporuke Nemcima izvan Rajha, prema tome i u Vojvodini Srpskoj,da “vi bi}ete izvidnice koje {pijuniraju. Vi imate da pripremi-te izvesne stvari daleko pred frontom. Va{a je zada}a da kamu-flirate na{e vlastite pripreme za napad. Smatrajte da se nala-zite kao u ratu. Za vas vredi ratni zakon. Vi ste danas mo`da naj-va`niji deo nema~kog naroda... Kad Nema~ka pobedi, onda ne}ebiti nikoga ko }e se usuditi da vas krivo pogleda. Do vas je daizvojujete Nema~koj taj poloàj. Onda }ete vi zapovedati bez pa-ragrafa i mawinskih prava. Va{a }e zada}a biti da u svim pod-

jarmqenim zemqama budete tutori, koji }e tutorsku vlast vr-

{iti u ime nema~kog naroda. Vi }ete u moje ime upravqati zem-qama i narodima u kojima ste sada pokoreni i potla~eni. Tako sena{a nesre}a {to su se milioni najboqih Nemaca u pro{lostimorali iseliti u druge zemqe pretvorila u na{u veliku sre}u.Kao {to su @idovi od raspr{enog naroda postali svetskom si-lom, tako }emo i mi, kao pravi narod bo`ji, koji je raspr{en po~itavom svetu, postati gospoduju}im narodom na kugli zemaq-

172 Ilija Petrovi}



skoj... Najmawe {to moèmo u~initi je to da spre~imo daqi pri-liv slovenske krvi.... Zato je na{a du`nost da istrebimo narode.Mora se razviti posebna tehnika istrebqewa. [ta zna~i istre-bqewe? Da li se pod tim misli na uni{tewe ~itavih naroda?Naravno, tako }e po prilici stvar ispasti. Ako imam snagu dabez ikakve griè savesti po{aqem u smrt cvet nema~ke omladi-ne, zar onda nemam pravo da uni{tim milione ove inferiornerase, koja se mnoì poput gamadi. Ja ih ne}u sve poubijati, negospre~iti da se mnoè, a zato }u muève rastaviti od ena. Ima

vi{e motiva da se jedan narod uni{ti sistematski i bez krvi. To}e biti plansko uni{tavawe naroda. Jedna od najva`nijih zada}anema~ke politike u budu}nosti bi}e ta da svim sredstvima spre-~i daqi porast slovenskih naroda”.

[to }e re}i, i porast Srba u Vojvodini Srpskoj, jer Hitlertvrdi da “sva dela imaju smisao, pa i zlo~in”.

Poraz germanske ideje. Drugi svetski rat okon~an je kako jeokon~an, a 1991. godine Nemci su u Nema~kom objavili vi{e kwi-ga o komunisti~kim zlo~inima nad Nemcima u Jugoslaviji. Te sukwige ra|ene na osnovu podataka koje su sami Nemci prikupqaliza sva {vapska naseqa u Vojvodini Srpskoj, a za dana{we Zmaje-vo kori{}ena je kwiga Petra [tega, Stari Ker. Istorija jed-nog pod unavsko-{vapskog sela i hronika wegovih porodica, objav-qena u Vajngartenu/Baden (Nema~ka) 1988. godine.

Uz napomenu da su podaci u pomenutoj kwizi zaista objektiv-ni, ovde }emo navesti samo neke od wih:

“Stari Ker pripadao je etni~ki me{ovitim op{tinama ju-`ne Sredwe Ba~ke; pored Nemaca evangelisti~ke veroispovestiìvelo je ovde oko 1.400 Srba, 500 Maxara i ne{to malo Rusina,Buwevaca i Slovaka... Starokerski Nemci do{li su ovamo 1827.godine iz Ki{kera (Ba~kog Dobrog Poqa IP), skoro ~isto ne-ma~ke op{tine udaqene oko ~etiri kilometra od Starog Kera,severno; wihovo preseqavawe dovr{eno je oko 1900. godine. Odukupno 940 ku}a u Starom Keru, 1944. godine bilo ih je 584 u ne-ma~kom vlasni{tvu.

Posle raspada Jugoslavije 1941. godine i prikqu~ewa Ba~ke

Maxarskoj, ve} u jesen iste godine zapo~elo je regrutovawe Po-dunavskih [vaba u maxarske honvede (domobrane IP). Od apri-la 1942. mogli su ovi vojnici da pre|u u nema~ki Vermaht (Wehr-macht, regularnu nema~ku vojsku IP), a kasnije, sve do septem-bra 1944. godine, svi vojno sposobni mu{karci stupali su ili uVermaht ili u oruàne formacije SS (Schutzstaffel, za{titniod red IP) namewene za front (zapravo, za obavqawe speci jal-




nih zadataka: istrebqewe stanovni{tva u okupiranim krajevi-ma, kaznene ekspedicije, ~uvawe zato~enika u logorima IP).

Stari Ker dao je oko 500 vojnika, od kojih je 153 poginulo,umrlo u zarobqeni{tvu ili nestalo. Dva Starokerca izgubilasu ivot pri bombardovawu Drezdena, a Zofi (Sofija) Bah i we-nih dvoje dece poginuli su u Lajpcigu 8. maja 1945. godine, posled-weg ratnog dana, tako|e prilikom ameri~kog bombardovawa.

...Svoju vlast za vreme II svetskog rata starokerski Nemcinisu zloupotrebqavali u odnosu prema pripadnicima ostalih

nacionalnosti. Srbi, pre svega vi|eni i uticajni me|u wima, po-mirqivom dràwu wihovih nema~kih sugra|ana, izme|u ostalog,pripisuju zaslugu {to 1941. godine, pri ulasku Maxara u StariKer, nije do{lo do krvavih racija kao u Novom Sadu i nekim ve-}im mestima u isto~noj Ba~koj...

Opasna partizanska delatnost, pokreti nema~kih izbeglicaiz Banata (bekstvo prema zapadu IP) i opomiwu}i saveti nema-~ke vojne komande pokrenuli su ve}inu Starokeraca da se odazo-vu pozivu Narodnog saveza Nemaca u Ugarskoj i da krenu u bek-stvo. Suprotno ranijim procenama, iskazanim u dokumentu sastrane 385 (u [tegovoj kwizi navedenoj u samom vrhu ovoga tek-sta IP) i u Zavi~ajnoj kwizi Starog Kera, broj Starokeracakoji je ostao u svojim ku}ama iznosio je 170 lica. Ra~unaju li setih 170 osoba i 500 vojnika na frontu, proizilazi da je u bekstvokrenulo okruglo 2000 Starokeraca. U odnosu na ukupan broj sta-novnika, prema podacima iz nema~kog popisa, to ~ini 74% i tastopa sigurno je bila jedna od najvi{ih u Ba~koj uop{te.

Osmog oktobra 1944. godine krenuli su starokerski Nemci ubekstvo. Sa te{ko natovarenim kolima, kowskom ili traktor-skom vu~om, najpre~e je bilo pre}i Dunav. Svima koji nisu imalisopstvena kola ili nisu imali sa kim da po|u, ili su bili boles-ni, bilo je ostavqeno da u povla~ewe krenu Vermahtovim vozili-ma, u otvorenim teretnim kolima ili kamionima, sa malim ru~- nim prtqagom...

Mnogo teù seobu imali su oni koji su se koristili kolskimzapregama ili traktorima... Kolona je na austrijsku granicu stig-la tek 10. novembra, da bi tamo bila razdvojena i odvedena na raz-

ne strane. Jedan deo potrpan je u vagone i 1. decembra stigao je uOberlauterbah (“Gorwi bu~niji potok” IP), okrug Jauer, u{leskim planinama Kacbah. Ovde su svi mu{karci, kao i de~acistariji od 15 godina, regrutovani i obu~eni u uniforme. Od 11.februara 1945, u neopisivo te{kim uslovima, preko divovskihplanina, kolima su se kretali prema Sudetima, u ê{ko j... isti-~u}i na traktorima i kolima jugoslovenske zastavice; bio je to

174 Ilija Petrovi}



opasan poduhvat, po{to je u ovom bezakonom vremenu svako ~e-{ko mesto imalo sopstvenu milici ju, koja je sve podvrgavala svo-

joj kontroli. Tako maskirani u jugoslovenske gra|ane, oni su kaonaru~eni, sa traktorima, kolima i radnom snagom, stigli u Aust-riju, u Valdfirtel (“[umsku oblast” IP), na tamo{we vlaste-linske majure. Godine 1946. registrovali su se u Be~u kao progna-ni maxarski Nemci”.

Zamerke nema~kom tekstu. Najkrupnija zamerka ovom nema~-

kom tekstu odnosi se na neke iskori{}ene izraze:1. Iako se u jednoj re~enici kazuje da su “opomiwu}i saveti

nema~ke vojne komande pokrenuli ve}inu Starokeraca da se oda-zovu pozivu Narodnog saveza Nemaca u Ugarskoj” i vrate u Nema~- ku, u nastavku iste te re~enice “obja{weno” je da su Nemci kre-nuli “u bekstvo”;

2. Nije re~eno da su “opomiwu}i saveti” nema~ke vojne koman-de i poziv Narodnog saveza Nemaca u Ugarskoj bili zasnovani na~iwenici da je najve}i broj vojno sposobnih Nemaca u Ba~koj prveratne godine bio u sastavu maxarske okupacione vojske, a potom uVermahtu, nema~koj regularnoj vojsci, ili u oruànim for maci-

jama SS (Schutzstaffel, za{titini odred), namewenih za front,zapravo za obavqawe specijalnih zadataka: istrebqewe stanov-

ni{tva u okupiranim krajevima, kaznene ekspedicije, ~uvawe za-tvorenika u logorima); samo na primeru Pa{i}eva, odnosno Zma- jeva, vidi se da je iz skoro svake ku}e po jedan Nemac oti{ao daratuje za Hitlera, da je skoro svaki tre}i pao na “radnom zadat-ku”, te da su se otud povukle iskqu~ivo ene, deca i osobe koje pogodinama nisu bile za vojsku;

3. I nije re~eno da je zbog takvog zlo~ina~kog delovawa ba~- kih [vaba i upu}en poziv za povla~ewe, po{to su nema~ki vojnii civilni organi znali da bi posleratno vreme nu`no za sobomdonelo i odgovaraju}e kazne za po~iwene zlo~ine;

4. Da su Nemci iz Kraqevine Jugoslavije zaista bili nelo- jalni toj dràvi, kazuje i podatak da su se po dolasku u Be~ “regi-strovali... kao maxarski Nemci”; za wih kao da Kraqevina SHS,docnije Jugoslavija, nije ni postojala, a maxarsku okupaciju Ba~-

ke i Barawe tretirali su kao pravnu ~iwenicu;5. Iako je izvesno da su se iz Kraqevine Jugoslavije povukli

na zahtev nema~ke Vrhovne komande i po pozivu Nema~kog narod-nog saveza u Ugarskoj, “pokrenuti” Nemci predstavili su se u Be-~u kao prognanici. Iz stava da se radilo o “maxarskim Nemcima”moglo bi se naivno zakqu~ivati da su ih “prognali” Maxari, alisintagma iz naslova nema~ke kwige o komunisti~kim zlo~inima




u Jugoslaviji nalaè sasvim druk~iju logiku: prognala ih je dr-àva koju nisu ni priznavali.

6. Samo zarad lak{eg prolaska kroz e{ku, oni su se “maski-rali u jugoslovenske gra|ane”;

7. Branislav ûki} iz Ratkova (Parabu}a), ve} punih tride-set godina na “privremenom” radu u [vajcarskoj, u vi{e navratapose}ivao je Jozefa Hajnca (nastawenog u mestu Folksdorf, Vet-man Steten, na petnaestak kilometara od Graca, u Austriji), ne-kada{weg vlasnika ku}e koja je posle Drugog svetskog rata dode-

qena porodici uki}, . Pri svakoj od tih poseta, gospodin Hajnc je, pokazuju}i svoju ku}u, voleo da kaè: “Gospodine, sve ovo {tovidite napravio sam parama jugoslovenske vlade; i vi{e samdobio no {to sam ostavio u Parabu}u”.

Te re~i moraju se dovesti u vezu sa dogovorom Josipa Broza inema~kog kancelara Vili ja Branta o isplati nema~kih dugovawaiz Drugog svetskog rata Jugoslaviji, ukqu~uju}i tu i naknaderatnim zarobqenicima: iznos koji je tada pripao Jugoslavijibio je toliko ni{tavan, da se moè zakqu~iti kako je onaj preo-stali (“lavovski”) deo ostao Nema~koj kao obe{te}ewe podunav-skim [vabama za imovinu u Jugoslaviji, napu{tenu s jeseni 1944.godine po pozivu nema~ke Vrhovne komande i Nema~kog narodnogsaveza u Ugarskoj.

***Pripremqeno za tribinu o antifa{izmu, odrànu 11. maja 2009.godine, u Skup{tini Vojvodine.

Od autora je zatraèno da svojim prilogom u~estvuje na toj tribi-ni, ali je Bogdan Tankosi}, nekada{wi krupan “igra~” u komunisti~kojvlasti, organizator tog skupa, koji je petnaestak dana ranije “uglavio”ceo posao, izbegao da ga na wu pozove. Verovatno je Tankosi} to u~iniopo{to je “saznao” da se Petrovi}ev “pristup temi” ne bi uklopio ulogiku onih koje je smatrao “va`nijima”.

A najva`nije li~nosti na tom skupu bili su dr Ranko Kon~ar, isto-ri~ar, raniji profesor na katedri za istoriju Filozofskog fakultetau Novom Sadu, poreklom iz Like, poznat po svom izrazito autonomi-sti~kom, odnosno antisrpskom duhu, i dr Milenko Perovi}, filozof,profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, poreklom iz CrneGore, zastupnik najcrweg crnogorstvuju{~eg antisrpstva u Srbiji, ~ijemra~ne poslove u obrazovawu i vaspitawu srpske mladeì pla}a tako-

zvana srpska dràva; kakvi majstori, takav i krpe`.

176 Ilija Petrovi}



Crnogorska nacija ro|ena je 1. maja 1945

Spis izvjesnog dr Sekule Dabinovi}a, pod naslovom Crnogo r-stvo u imigracionim dokumentima ( I dio), u pribli`no 600 re-daka, pomiwe isto toliko “etni~kih” Crnogoraca prispjelih uAmeriku prije stotinak godina i upisanih kao Montenegrin . Svojrad, koji ovih dana kruì po Novom Sadu, on je zasnovao na imi-gracionim dokumentima sa~iwavanim na ostrvu Elis, ispredWu jorka, preko koga se tada ulazilo u Sjediwene Dràve. Za tepapire on kaè da su ih “sastavqali ameri~ki slu`benici... naosnovu SVOJEVOQNOG izja{wavawa imigranata”, da su to “ve-oma ozbiqna dokumenta”, da ne postoje “neka ja~a istorijska do-kumenta od tih dokumenata”, da se na osnovu takvih dokumenata“pi{e istorija, a nema nikakve sumwe da }e tim dokumentima bi-ti posve}eno puno radova u budu}nosti”.

Posle tih obe}avaju}ih stavova, Dabinovi} je s onima koji nemisle kao on, a imenovao ih je, u obra~un krenuo na najprimitiv-niji na~in i neargumentovano. Wegovi neistomi{qenici “svjes-no laù ili se radi o velikom neznawu”; oni “laù i pri~aju sve-tosavske mitove i bajke kako se Crnogorci nijesu izja{wavalikao Crnogorci prije 1945. godine”; oni su “negatori crnogorskenacije i identiteta” i “najpoznatiji propagatori ~etni{tva u

Crnoj Gori”; oni su “masno slagali”; oni su “veliki negatori cr-nogorskog identiteta”, “fa{isoidni veliki negatori Crnogora-ca”, “koba jagi nekakvi nau~nici”, “babolozi” i, “napu}ikani odvelikosrba”, “pquju na svoje pretke”; oni su “neuroti~ni” i “ozlo-gla{eni politi~ari”, “alergi~ni na jagode i na svoje pretkeCrnogorce”; oni su “poznati politi~ari i anticrnogorci” koji“posrbqavaju pretke”, “izmi{qaju i laù” i “predstavqaju srp-sku bajku... uz prili~nu dozu naru~enih laì od strane Terazij-skih Crnogoraca”; oni su “velikosrpskom propagandom opralimozgove mnogima u Crnoj Gori”; oni su, “bajagi znaju}i ne{to”,“visokoumno i dubokoumno, na na~in da se dodvore Srbima, zakqu-~ili da crnogorska nacija ne postoji”; oni su “anticrnogorskipoliti~ari” i “la` qivi ro|aci” koji su “pisali velikosrpskebajke o bajagi Srbima od pamtivi jeka posvuda po Balkanu”, “iz-mi{qali i javno do besvijesti lagali, kako se niko prije 1945.godine nije iz ja{wavao kao Crnogorac”, “dobacivali la`qivedosko~ice u vezi svega i sva~ega, a naro~ito u vezi Crnogoraca... ibesomu~no lagali”; oni su “{arlatani i politikanti”, potpisni-ci “{arlatanskih tekstova o etni~kom porijeklu Crnogoraca zakoje kaù da je toboè »srpsko« i “zlo~inima i oru`jem stvarajuVeliku Srbiju na ideolo{ki na~in”...



Naslawaju}i se na takvu logiku, dr Dabinovi} zakqu~uje da“crnogorski istori~ari, pogotovo sada kada je Crna Gora suvere-na, treba dobro da prou~e iseqeni~ke arhive Crnogoraca u Ame-rici”, po{to se tamo, navodno, “nalazi autenti~no nacionalnoosje}awe i izja{wavawe tih qudi”.

Budu}i da u vi{e mahova protivre~i 1945. kao godini ro|e-wa crnogorske nacije, dr Dabinovi}u je, ~ini se (mo`da zbog toga{to i nije istori~ar, ve} zubar, lekar ili veterinar, ili nekidruk~iji doktor) nepoznato {ta je o tom ~inu, 1. maja iste te

godine, napisao wen “otac”, Milovan \ilas:“Po plemenskoj tradiciji (tj. porijeklu) Crnogorci se osje-

}aju, a i jesu, Srbi..., ali su oni u nacionalnom pogledu danas ine{to posebno, svoje, crnogorsko... Gledaju}i stvar tako, krozistoriski razvitak, sasvim je razumqivo za{to se Crnogorcinacionalno danas osje}aju ne~im posebnim (ne osporavaju}i da suSrbi po tradiciji, po porijeklu), za{to osje}aju kao i prirodnokad ih se naziva crnogorskim narodom (nacijom)... Mi komunistinijesmo za federalnu Crnu Goru ni iz kakvih »politi~kih« raz-loga... niti mi cijepamo srpstvo. Mi smo za to... jer znamo da toho}e crnogorski narod, a on to ho}e jer se osje}a, jer jeste ne{toposebno, posebnim, druk~iji »Srbi« od svih Srba - Crnogorci”.

A svojih skoro {est stotina redova, nesaglasnih s time, drDabinovi} je mogao ispisati samo zbog toga {to je ~itaocima pod-metnuo sopstveni prevod jedne bezazlene rubrike iz onda{wihameri~kih imigracionih dokumenata; sintagmu Race or people, rasa ili narod, on prevodi rije~ima narodnost / etni~ka pri-padnost, narodnost (etnicitet), nacionalnost (narodnost),etnicitet, etni~ka pripadnost, a namjerno previ|a da je ame-ri~ka administraci ja oduvijek sve svoje gra|ane smatrala jedinoi iskqu~ivo Amerikancima, prema nazivu svoje dràve. Po istompravilu, za wu su prido{lice iz neke od stranih zemaqa objele-àvane po nazivu odnosne zemqe. Ili, kako to potvr|uje jedanameri~ki englesko-srpski re~nik, izrazom the French people ozna-~ava se francuski na rod, pri ~emu se smatra da su svi stanovniciFrancuske, bez obzira na svoju etni~ku pripadnost, Francuzi.Takvo pravilo vaì za cio kulturni svijet, osim za Srbiju; nijed-

nom pripadniku bilo koje etni~ke (mawinske) grupe u dràviSrbiji ni na kraj pameti nikada nije bilo da se izja{wava kaoSrbin, ali je sasvim izvjesno da je neko od tih lica, kad se iz Sr-bije preseli u Ameriku, ve} na prvom svom koraku na ameri~komtlu izgovaralo re~enicu “Ja sam Amerikanac”. Da su Amerikan-ci uop{te razmi{qali o potrebi da se vodi statistika po etni-citetu, oni bi to uvrstili u odgovaraju}e obrasce.

178 Ilija Petrovi}



Da je ba{ tako kazuju i dva navoda samog dr Dabinovi}a:Prvi, da su se “prije sto godina” tri Beranca, onda turski

dràvqani, izjasnili kao “Albanci”; vjerovatno je tako bilo,po{to su dali neki dopunski podatak da se wihov kraj nalazi ublizini Arbanije, koja je tako|e potpadala pod Tursku.

Drugi, koji nedvosmisleno pokazuje da Dabinovi} proizvoq-no tuma~i ameri~ke dokumente i da se oznaka Montenegrin uop{tenije odnosila na etni~ku pripadnost, glasi:

“Ovdje nalazimo interesantan dokument. U dokumentu su na-

{i qudi (dva Cetiwanina, Ivanovi}a, i tridesetak Mora~ana,Rov~ana i Vasojevi}a - IP) upisali prvo dràvqanstvo srpsko,pa prekriìli, pa u rubrici za narodnost / etni~ku pripadnostupisali se kao Crnogorci... Iz ovog interesantnog dokumentavidimo da su na{i sunarodnici bili upisani na vrhu dokumenta urubrici ko ja ozna~ava etni~ku pripadnost Montenegrin , pa ispodtoga Serbian , ko je su naknadno prekriìli, te zna~i da su se svinedvosmisleno izjasnili kao Crnogorci!... Svi su se deklarisa-li kao Crnogorci, po{to su prekriìli odrednicu Serbian !”

Dabinovi} je sve to neoprezno unio u svoj tekst i potpunoponi{tio svoj trud da pokaè kako pri je sto godina Crnogorcinijesu bili Srbi. Iako je na po~etku, kako smo vidjeli, nedvo-smisleno nazna~io da su “imigraciona dokumenta sastavqali

ameri~ki slu`benici”, ovdje je domislio da su “na{i qudi upi-sali prvo dràvqanstvo srpsko, pa prekriìli, pa... upisali sekao Crnogorci... pa ispod Serbian , koje su naknadno prekriìli”.A stvarno je ameri~ki slu`benik najprije od “na{ih qudi” ~uoda su Srbi - i to je upisao -, da bi, po{to je saznao da su stigli izCrne Gore, krenuo s ispravkama koje su se uklapale u ameri~kopravilo da se ne upisuje wihova etni~ka pripadnost ve} terito-ri jalna, odnosno dràvna: kod svih je isprecrtao oznakeSerbian iiznad wih ispisao Montenegrin .

Na stranu to {to zapise ameri~kih slu`benika o navodnojetni~koj pripadnosti pristiglih imigranata Dabinovi} progla-{ava svojevoqnim izja{wavawem; svim imigrantima, ne samo oni-ma iz Crne Gore, bio je jedini ciq da u|u u Ameriku, a kako }e ihameri~ki slu`benik popisati, i po kojim pravilima, to ih uop-

{te nije zanimalo.[to se ti~e Dabinovi}eve tvrdwe da “plemena ne postoje

kod Srba”, on bi mogao znati, ~ak i ako nije istori~ar, da jeHerodot u Enete, odnosno Vende (odnosno Srbe), koje je izri~itonazivao Ilircima, ubrajao i plemena Istrana, Dalmata, Oseri-ata, Taulantina; da Prokopije i Jordanes, koji nisu bili Srbi,svedo~e da su neka slovenska plemena s po~etka 6. veka, “preko




Dwestra, napustila svoja prvobitna stani{ta... da su plemenakoja su se najpre pojavila na Dunavu... bila potpuno nezavisna”, dasu “plemena koja su prodrla zapadno od Visle uìvala u svojimnovim stani{tima u miru i blagostawu”, dok su plemena koja suse spustila ju`no na Dunav doìvqavala te{ke udare sudbine”;da Surovjecki, koji nije bio Srbin, pi{e o “sme|okosom plemenuVenda”, odnosno Slovena, odnosno Srba, kao i o “plavokosom ple-menu... pod imenom Kelta”, odnosno Srba, po{to su Kelti bilivojni~ki red u srpskom narodu; da [afarik, koji tako|e nije bio

Srbin, kaè da su “Sloveni, koliko moèmo da ih pratimo prioskudnom svetlu povesti, bili nazivani jo{ u pradoba mnogo-brojnim rodovskim i plemenskim imenima, a ime Serb kao zajed-ni~o ime za sve rodove, plemena i narode istog vindijskog (indij-skog) porekla, starije je nego Sloven”.

A da ne govorimo o Ku~ima, srpskom plemenu iz Brda, stvar-no prikqu~enom Crnoj Gori tek 1878. godine, koje je nau~nicimauzorak za izu~avawe plemenske organizacije; po ve} pomiwanimameri~kim pravilima, Ku~i ni po ~emu ne mogu biti etni~kiCrnogorci.

Oni su, kao i ostali Br|ani, i Crnogorci, etni~ki Srbi.

***Poslato podgori~kom Danu, 14. maja 2009, na mejl [email protected], apotom, 19. maja, na izjavu gospo|e Vere Samolov, urednice rubrike Kul -

tu ra, da tekst nije do we stigao, i na mejl [email protected]. Tri danakasnije, pri proveri da li je tekst uredno stigao, gospo|a Samolov je od-mah rekla da “nema vremena time da se bavi”, jer Dan ne objavquje tek-stove duè od 60 redova, “osim ako je ne{to izuzetno va`no, kao na pri-mer o Du{ku Jovanovi}u”. Po{to ona ure|uje ~etiri strane, nema vre -mena da dobijeni tekst priprema za {tampu. “Ako vi to moète, skra -tite ga pa nam po{aqite”.

Ostalo je na tome.

180 Ilija Petrovi}



Crnogorci

Crnogorci su srpsko pleme koje je, po re~ima istori~araBranka Pavi}evi}a, naseqavalo “uù oblast sredwovjekovne Ze-te, takozvanu podlov}ensku Crnu Goru”, sastavqenu od ~etiri na-hi je: Katunske, Qe{anske, Rije~ke i Crmni~ke (sredinom 19. vekas oko 73.000 stanovnika) i poznatu kao Stara Crna Gora. Do bita-ka na Martini}ima i Krusima (1796), kad su u sastav Crne Goreu{li Piperi i Bjelopavli}i, pojmom “crnogorski narod” ozna-~avano je iskqu~ivo stanovni{tvo ovih ~etiriju nahija. Od tegodine zapo~elo je imperijalno {irewe Crne Gore, tako da je odsvih evropskih imperijalnih sila 19. veka, ona, u procentima, os-tvarila najve}e teritorijalne dobitke. Sve do 1905. godine ta sedràva zvala Crna Gora i Brda.

Imperijalno {irewe Crne Gore izveli su dinasti iz loze we-gu{kih Petrovi}a: vladike Petar I (do 1830) i Petar II (1830--1851) i kwaèvi Danilo (1852-1860) i Nikola (posle 1860), alinijednom od wih ni u primisli nije bilo da od svojih podanikastvaraju novu naciju koja bi se zvala po wihovoj dràvi; svi oni

jasno su razlikovali pojmove Srpstvo i Crnogorstvo. Tako, naprimer, Petar I uo~i bitke na Martini}ima poziva Crnogorcei Br|ane da pokaù “da u nama neuga{eno srbsko srce kuca, srbska

krvca vri je”, a koji mesec kasnije, u o~ekivawu bitke na Krusima,traì od vojske da se ustremi na nepri jateqa “na{ega predragogimena srbskog i na{e draàj{e voqnosti”.

Za Petra II Crnogorci su “di~ne gore srpsko pleme”, “narodsrpske Crne Gore”, “gwijezdo Srba malo u predjelu crnogorskom”,“svobode srpske srce”, “Srbi Crnogorci”, a Crna je Gora “svetihram srpske slave” i “za~atije hrabra Srpstva”. Kada 1845. godi-ne traì od srpske vlade dozvolu za naseqewe Crnogoraca “g|egod me|u s nama jedinoplemenim Srbqima”, on ima na umu da jeCrna Gora “urna u koju je silno ime Du{anovo pribjeglo” i takopostalo “ogledalo srpsko”.

U svom Zakoniku iz 1855. godine kwaz Danilo veli da “u ovojzemqi nema nikakve druge narodnosti do jedine srbske i nikakvedruge vjere do jedine pravoslavne isto~ne”, te da “svaki inople-menik i inovjerac moè slobodno iviti i onu slobodu i onu na-{u doma}u pravicu uìvati kako i svaki Crnogorac i Br|anin{to uìva”.

A kraq Nikola, koji Lov}en naziva “Olimpom srpskim”, oBoì}u 1912, pod Skadrom, svojim vojnicima-vitezovima ~esti-ta “srpske badwake... opijen vjerom da ste kadri biti jo{ veli-~anstveniji u mogu}im isku{ewima takne li se ko na{ijeh prava



i ospori li nam sjesti na ogwi{te va{ijeh |edova i mojijeh pred-{astvenika Nemawi}a, Grebqanovi}a, Brankovi}a, Bal{i}a iCrnojevi}a”.

Posle turskog osvajawa srpskih krajeva severno od Save iDunava, u ove krajeve naselio se neodre|eno velik broj Srba, naj-ve}im delom iz Ra{ke, Metohije i s Kosova, ali i iz Crne Gore(Stare), Brda, Hercegovine i Bosne; smatra se da je do 1590. bilodovr{eno naseqavawe Ba~ke ìvqem iz ju`nih i jugozapadnihsrpskih oblasti. Kako to pi{e Du{an J. Popovi}, “na{ narod se-

lio se uz vlastelu i uz dinaste: prilikom ratova, svojevoqno iprotiv svoje voqe, po direktnom sporazumu ili na osnovu ugovo-ra {irokih slojeva sa predstavnicima dràvnih vlasti i najzad,pojedina~no, bez ikakvih prethodnih sporazuma”.

Po toj {emi, ovamo su stizali i Srbi iz Crne Gore, mada ne-ma neposrednih podataka o tome; samo se u porodi~nom predawupojedinih ba~kih porodica, a i to retko, moè ~uti da su wihovipreci do{li “iz Crne Gore”, pri ~emu se pod tim pojmom imaju uvidu dana{we crnogorske granice.

Iz onoga {to se moè znati o poreklu dobeglih Srba tokomVelike seobe (1690), jesu usamqeni podaci da se me|u Srbima sme-{tenim u Budimu nalazio i velik broj onih iz Zete, dok su u SentAndreju do{li qudi iz neposredne okoline patrijarha ArsenijaIII Crnojevi}a (1672-1706, ro|enog oko 1640. u Bajicama, kod Ce-tiwa), dobrim delom iz Crne Gore.

Iz podatka da je arhimandrit Petar Petrovi} (oko 1748-1830),budu}i mitropolit cetiwski i srpski svetiteq (Sveti PetarCetiwski) zavladi~en 1784. u Sremskim Karlovcima, moè se za-kqu~iti da geografska udaqenost wegove eparhije ~ernogorske,skenderijske i primorske nije bila tolika da bi se onemogu}ilopreseqavawe u prekosavske i prekodunavske krajeve. Pokazalose to i pedesetak godina kasnije, kad se srpskoj Buni u krajevimaseverno od Dunava prikqu~io i izvestan broj crnogorskih do-brovoqaca. Novine su zabeleìle da je 1848. godine u Beogradstiglo 200 porodica iz Crne Gore “koji idu u Vojvodinu Serbskuna podkrepqewe juna~ki bore}oj se bra}i”.

Bivalo je da su ~itave porodice iz Crne Gore ili iz Brda

morale beàti pred osionim vladarskim postupcima crnogor-skih gospodara; kad je 1860. ubijen kwaz Danilo, brojno bratstvoKadi}a iz Bjelopavli}a, wih vi{e stotina, bilo je {to pobi je-no, {to proterano, {to izbeglo, a neki od wih, primera radi, sta-nili su se tada u Vrbasu.

Krajem 19. i po~etkom 20. veka mnogi su crnogorski |aci do-lazili na {kolovawe u Beograd, Novi Sad ili Sombor, da bi tu

182 Ilija Petrovi}



uglavnom ostajali trajno, u nekoj dràvnoj ili drugoj slu`bi;ba{ kao {to to Matija Be}kovi} kazuje svojim stihom da se svi|aci vra}aju ku}i, samo crnogorski ne.

Velik broj srpskih dobrovoqaca iz Crne Gore u~estvovao jeu srpskim oslobodila~kim ratovima 1912-1918. U skladu s odlu-kom srpske kraqevske vlade iz 1916. da }e svaki dobrovoqac po-sle rata dobiti dobiti ne{to obradive zemqe u kraju ko ji budeodre|en za naseqavawe, najve}i deo wih naselio se u Ba~koj ili uBanatu; za wima je narednih godina, me|uratnih, po ro|a~kim ve-

zama, stigao i izvestan broj takozvanih autokolonista.I posle Drugog svetskog rata, aktom o kolonizaciji, u Vojvo-

dinu je, uglavnom u Ba~ku, preseqeno vi{e hiqada Crnogoraca iBr|ana; samo u Zmajevo do{lo je 227 porodica, sa pribli`no 1400du{a.

Ovaj period osta}e upam}en i po jednom vrlo zna~ajnom na-rodnosnom zaokretu: u skladu s teorijom nove komunisti~ke vla-sti da treba suzbiti takozvanu velikosrpsku hegemoniju, po~elo

je razbijawe srpske nacionalne supstance i iz srpskog narodastvorene su tri nove nacije: Crnogorci, Ma}edonci i muslima-ni. (Jo{ pre skoro dva veka, Sava Popovi} Tekelija nepogre-{ivo je uo~avao kakvim se sve stranputicama kre}e srpski narodi uzalud nas u~io “da se manemo tih naziva Bosanac, Dalmatinac,Srbijanac, Crnogorac, jer }e neko na}i opravdawe da od tih po-krajinskih naziva napravi posebne narode”, ba{ onako kako se tosada ~ini, i kako se vekovima unazad ~inilo).

Ideju o stvarawu nove nacije - navodno uslovqene upravookon~anim ratom i tek stvorenom jugoslovenskom federaci jom-

teorijski je obrazloìo Milovan \ilas, tekstom ~iji kqu~nideo glasi:

“Nacionalna ravnopravnost crnogorskog naroda, koja se izraàvau federalnom poloàju Crne Gore u Jugoslavciji, nije... produkt ni~ije,dobre voqe i uvi|avnosti, nego uporne borbe crnogorskog naroda... Stva-rawe nacije u Crnoj Gori po~elo je ~itavo stoqe}e kasnije nego u Sr -biji. Ovdje su postojali svi uslovi (teritorija, ekonomska povezanost idr.)... Proces formirawa crnogorske nacije i dan-dawi traje, a u ovomeratu posebna crnogorska individualnost, ispoqavawe nacionalne oso-

bitosti najo{trije su do{li do izraza. Ovaj rat, u izvjesnom smislu, oz -na~ava kulminacionu ta~ku procesa formirawa Crnogoraca u posebnunaciju, posebnu nacionalnu individualnost.

Po plemenskoj tradiciji (tj. porijeklu) Crnogorci se osje}aju, a i jesu, Srbi..., ali su oni u nacionalnom pogledu danas i ne{to posebno,svoje, crnogorsko... Gledaju}i stvar tako, kroz istoriski razvitak,sasvim je razumqivo za{to se Crnogorci nacionalno danas osje}aju ne -~im posebnim (ne osporavaju}i da su Srbi po tradiciji, po porijeklu),




za{to osje}aju kao i prirodno kad ih se naziva crnogorskimnarodom (nacijom)... Mi komunisti nijesmo za federalnu CrnuGoru ni iz kakvih »politi~kih« razloga... niti mi cijepamosrpstvo. Mi smo za to... jer znamo da to ho}e crnogorski narod, aon to ho}e jer se osje}a, jer jeste ne{to posebno, posebnim,druk~iji »Srbi« od svih Srba - Crnogorci”.

Skoro pola veka kasnije, tim se tezama suprotstavio Batri}Jovanovi}:

“Kulturna tradicija Crnogoraca-

{ta je to? Zar to nijesu wihoveepske narod ne pjesme! Zar to nijesu kultovi Nemawi}a, Milo{a Obili-}a i Kara|or|a! Zar to nijesu legende o svetome Savi! Zar to ni je Kosov-ski mit! Zar to nijesu wihovi boì}ni, uskr{wi, slavski i pogrebniobi~aji... I zar nije uàsna besmislica traìti u toj kulturnoj tradi -ciji - koja je identi~na sa kulturnom tradicijom Srba odnosno ostalihSrba - sli~nost sa kulturama kavkaskih naroda. A ve} teorije o fizi~- kom izgledu Crnogoraca, o krupnom tijelu (ima ih i takvih ali i si}u-{nih), o krupnoj glavi (ima i takvih a i onih male glave), o {irokom li-cu (ima ih i sa {irokim licem, ali i sa duguqastim), - sve je to pseudo-nauka”.

Bilo kako bilo, nacionalnih Crnogoraca bilo je u Vojvodi-ni Srpskoj 1961 - 35.000, 1991 - 44.800, a 2002 - 35.513. Po ovom po-sledwem popisu, na podru~ju Grada Novog Sada ìvelo je ukupno

5.040 Crnogoraca, od ~ega u samom mestu 4.260.Otkako se Crna Gora proglasila nezavisnom dràvom, sma-

wu je se broj nacionalnih Crnogoraca u Novom Sadu.I, na kraju, jedna mala dosetka nastala u nau~nom krugu:Poodavno, na nekom me|unarodnom nau~nom skupu u Beogra-

du stalno se pomiwu malo Srbi a malo Crnogorci. Jedan Buga-rin, ne snalaze}i se u tome, nagiwe se ka Vasi ubrilovi}u i pi-ta, u poverewu:

- O ~emu se tu radi, ko su sad ti Crnogorci?A Vaso mu odgovara:- Crnogorci, to su Srbi u divqem stawu.

Literatura:

Milovan \ilas, O crnogorskom nacionalnom pitawu, “Borba”Beograd 1. maja 1945; Du{an J. Popovi}, Srbi u Ba~koj do kraja osamnaestog veka, Beo -

grad 1952; Du{an J. Popovi}, Srbi u Vojvodini, kwiga prva, Novi Sad 1957;Istorija Crne Gore 1-4, Titograd/Podgorica 1967-1981;

184 Ilija Petrovi}



Radoslav Rotkovi}, Crnogorsko iseqeni{tvo i oslobodila~ki ra-tovi, Zbornik radova s nau~nog skupa Iseqeni{tvo naroda i narodno-sti Jugoslavije, Zagreb 1980;

Batri} Jovanovi}, Crnogorci o sebi, Beograd 1989.Branko Pavi}evi}, Kwaz Danilo I Petrovi} Wego{ : Kwaz crno-

gorski i brdski 1851-1860, Beograd 1990;

***Objavqeno u Enciklopediji Novog Sada 30 FOG-[U[, NoviSad 2009, 300-302, malo skra}eno a neznatno pro{ireno spiskom Novo-sa|ana - univerzitetskih profesora, direktora sredwih {kola, kwi-

èvnika, umetnika-

ro|enih u Crnoj Gori ili poreklom otuda, tri go-dina po{to je {tampano u autorovoj kwizi Prilozi za EnciklopedijuNovog Sada, Novi Sad 2006.




“Brani” Kosovo “proizvode}i” Vojvodinu

Gospodinu Borisu Tadi}uBeograd Gospodine predsedni~e Demokratske stranke,Obra}am Vam se strana~kim naslovom zbog toga {to je moje

pismo od 15. oktobra 2007. godine, upu}eno Vama a naslovqenoPredsedniku Republike, ostalo ne samo bez bez odgovora ve} ibez ikakvog od jeka, ~ak i negativnog.

Ovoga puta, najpre }u podsetiti i sebe i Vas da se to pismoodnosilo na zbivawa u Vojvodini Srpskoj po~etkom jeseni 2007.godine i na potpunu nezainteresovanost dràvnih vlasti u Repu-blici Srbiji da “preduzmu mere neophodne zarad o~uvawa teri-torijalne celovitosti postoje}e dràve”, po{to se sve svelo nanajobi~niju kafansku ili pija~nu raspru strana~kih poslanikau najvi{em narodnom predstavni{tvu. Takvim ~inom oni su samopotvrdili da je Tomas Karlajl, istori~ar i filosof, engleskomparlamentu, onome koji slovi za izvornu vrednost savremenedemokratije, s pravom dao naziv du}an za naklapawe.

E, u takvom srpskom du}anu, u odsustvu jasne politi~ke pred-

stave o opasnostima za opstanak srpske dràve, tada{wi i dana-{wi stvarni ru{ioci iste te dràve nisu uop{te prepoznati;isto kao {to vlastodr{cima iz ranih postbrozovskih godinani je bilo stalo do “prepoznavawa” dobro poznatih najcrwih sepa-ratisti~kih snaga na Kosovu i Metohiji.

Nedugo zatim pokazalo se da se ne radi o “prepoznavawu” ilineprepoznavawu, ve} da je u pitawu delom nebriga a mnogo vi{ezla voqa prema interesima srpskog naciona.

Jer, kao {to su crnogorski otpadnici od srpskog roda uspelida srpsku Crnu Goru proglase nezavisnom dràvom glasovima ne-prijateqski raspoloènih Arbanasa i hrvatskih katolika u sop-stvenoj ku}i (sve, dakle, biv{ih Srba), pribliìli smo se ta~kisa koje }e dve ponajve}e mawinske grupe u Srbiji: Maxari u Voj-vodini Srpskoj i muslimani u Ra{koj (i jedni i drugi biv{i Sr-bi), otpo~eti i politi~ki i administrativni postupak za osamo-staqewe teritorija na kojima trenutno ìve. Pravo na to oni sustekli i formalno, po{to ste Vi, uglavnom glasovima jednih idrugih, ali i glasovima anacionalnog Beograda i autonomisti~- kog dela Novog Sada (koji bi Vojvodini Srpskoj “darovali” voj-vo|ansku naciju, vojvo|anski jezik i vojvo|ansku crkvu, da li pra-voslavnu, da li unijatsku), dobili ve}inu na izborima odrànim



3. februara 2008. godine. U pobedni~kom raspoloèwu, Vi stetada, uz javnu zahvalnost “svom” glasa~kom telu, posebno istaklidoprinos mawinskih zajednica, onih koje se (to, naravno, nisterekli) ve} godinama najotvorenije bore za razbi jawe dràve Sr-bije. Jednom jedinom re~ju otkrili ste izvore svoje pobede: musli-manima iz Ra{ke, ve} neku godinu zvanim Bo{wacima (iako ih saBosnom i tamo{wim samoprogla{enim Bo{wacima, biv{im Sr-bima, vezu je samo veroispovest), stavili ste na znawe da Vam nijeosobito stalo do Ustava Republike Srbije, da Ra{ka vi{e nije

Ra{ka ve} Sanxak, te da oni, navodni Bo{waci, Va{u pobedu napredsedni~kim izborima mogu smatrati politi~kom podr{komdaqim planovima za razbi jawe Srbije. A ako je dopu{teno dase Srbija po~ne razbijati u Ra{koj, nema nikakvog razloga da seistoj takvoj proceduri ne podvrgne i Vojvodina Srpska. Na tajznak jedva su ~ekali Maxari, i vojvo|anski i oni drugi, koji iveza trenutak kad }e se odredbe Trijanonskog ugovora iz 1920. godi-ne poni{titi i ugarska dràva le}i na Savu i Dunav. Po nesre}i,oni u tome imaju ne samo verbalnu i prakti~nu podr{ku svojih au-tonomisti~ki raspoloènih liìsahana u kra jevima severno odDunava i Save, ve} i iz antisrpskog vrha savremene neokomunisti-~ke politi~ke vlasti, zvane demokratska; razli~iti nazivi, ali

jedno te isto, po{to su se komunisti me|u Srbima uvek pozivalina internacionalizam, a wihovi sledbenici, demokrate, na mon-dijalizam. U Srbiji, i jedno i drugo anacionalnog je zna~ewa, od-nosno nesrpskog (naro~ito kad se zajedno nalaze u istoj interna-cionali), za razliku od zapadnog sveta ko ji je i socijalisti~ku idemokratsku ideju uvek tuma~io kao nacionalnu.

A demokrate su, hteli mi to priznati ili ne, me|u Srbimauvek bile nesrpski raspoloène, po~ev od Svetozara Mileti}a,koji je nastupao kao nepomirqivi protivnik “klerikalizma”,{to je ukqu~ivalo i te`wu da se srpskim crkveno-narodnim sa-borima oduzme crkveni karakter i da se otkloni uticaj Srpskepravoslavne crkve na narodne poslove. Takav odnos wegov i we-govih sledbenika prema Srpskoj crkvi omogu}io je nastojawaugarskih dràvnih, politi~kih i verskih institucija da suzbijusrpsku autonomiju, utoliko lak{e {to je Mileti}eva ideologija

bila usmerena “ka {irim, op{tejugoslovenskim horizontima idemokratskim, republikanskim i federalisti~kim koncepcija-ma”; {to je bio “naro~ito za paèn u odbrani hrvatske samostal-nosti prema Ma|arima” i {to je wegova “slavna izreka Trojednakraqevina (Hrvatska, Slavonija i Dalmacija) na{a je nada” zna-~ila da je budu}nost Vojvodine Srpske video pod hrvatskim pat-ronatom; {to je bio nezadovoqan zahtevom da “samo Srbi imaju




prava birati vojvodu (i {to je) traìo punu ustavnu slobodu zasve nacionalnosti u Vojvodini”; {to je nepuna tri meseca od ob-

javqivawa carske odluke o ukidawu Vojvodstva Srbije i Tami-{kog Banata, na Blagove{tenskom saboru (1861), “prvi put do-{lo do otvorenog sukoba izme|u pravoslavnog klerikalizma isrpske gra|anske demokratije”, i {to se ba{ na takvim nesrp-skim osnovama “za~ela ideja o postavqawu jugoslovenskog nacio-nalnog pitawa na novu osnovu”.

Su{tinu takve politike na vreme je shvatio Ja{a Tomi}, ta-

ko da je za Veliku narodnu skup{tinu Srba, Buwevaca i ostalihSlovena Banata, Ba~ke i Barawe, odrànu 25. novembra 1918. go-dine, mogao pripremiti odluku o neposrednom prisajediwewu tihkrajeva Kraqevini Srbiji. Ta je odluka nai{la na ìlav otpordemokratskih krugova u Vojvodini Srpskoj, koji su se zalagali dase Vojvodina Srpska najpre podredi Zagrebu. Za razliku od svo-

jih tada{wih demokratskih istomi{qenika (Tihomira Osto ji-}a, Vase Staji}a, Veqka Petrovi}a, Milutina Jak{i}a, PetraKowovi}a, na primer), samo je dr Milan Petrovi}, potowi pred-sednik Matice srpske, posle dvadesetak godina priznao da je taSkup{tina “zaista s nepomu}enim odu{evqewem manifesovala

jedno du{nost, ne samo srpskog naroda, nego i svih Slovena kojiìve u Vojvodini”, i aklamacijom izglasala neposredno prisaje-diwewe Kraqevini Srbiji.

I u novostvorenoj Kraqevini Srba, Hrvata i Slovenaca vr-lo brzo, krajem jula 1924. godine, pruìla se prilika demokrata-ma Qube Davidovi}a (kaù: li~no izuzetno po{tenog) da pokaùsvoje nesrpsko raspoloèwe: kraqevska vlada Davidovi}evih de-mokrata i Radi}evih hrvatskih bloka{a odmah je, smatraju}i tonajpre~om merom, krenula s revizijom dobrovoqa~kih uverewasrpskih ratnika, a novine su tada mogle napisati da “sasvim pri-rodno, antisrpski osvetni duh pokojne Austrije najpre kesi svojezube na one, koji su toj Austriji iskopali grob”, te da je “dana-{woj vladi zato prva briga, da, lupi po glavi izdajice - srpskedobrovoqce”.

Demokratsko “ukidawe” srpskih dobrovoqaca pro{lo je bezposledica po Davidovi}evu vladu, ali joj je glave do{la ostavka

ministra vojnog, obrazloèna tvrdwom da vlada “pomaè akcijuru{ewa dràve i razvijawa separatizma”; istori~ari “jugoslo-venske” {kole, ne èle}i da u tome vide nacionalni interes, za-pisali su da je ta ostavka delo “dvorske kamarile”.

Samo koju godinu kasnije pokazalo se da demokratski politi-~ari iz srpskog naroda beè od nacionalne ideje i da vrlo nagi-wu separatizmu. Potvr|eno je to stavovima Svetozara Pribi}e-

188 Ilija Petrovi}



vi}a, {efa Jugoslovenske samostalne demokratske stranke, koji je ranije tvrdo zastupao unitarizam. Kad se sukobio sa Kraqem,po~eo je da se bavi zamislima o federalnom ustrojstvu Kraqevi-ne Jugoslavije, formuli{u}i ih u svojoj kwizi Diktatura kraqa Aleksandra. “Koje bi to bile autonomne jedinice? Mislim dabi trebalo da bude: Slovenija, Hrvatska sa Slavonijom i Dalma-ci jom, Bosna i Hercegovina, Vojvodina, Srbija, Crna Gora, Sta-ra Srbija i Makedonija”.

On je tada ve} toliko bio blizak komunistima da je u Pismu

prijateqima iz Beograda obrazlagao potrebu revolucionarneborbe. “Metoda borbe u dana{woj situaciji... mora biti revolu-cionarna... Treba pre svega revolucionirati duhove, da bi se pro-~istila ku`na atmosfera u na{oj zemqi i stvorilo novo dru-{tvo, koje }e biti sposobno da jednim zamahom nametne svoju voquu dràvi... Iz takve situacije samo je jedan izlaz, a to je revolu-cija... ja preporu~ujem revoluciju ozdo u ime veli~anstva narod-nog, kao i u ime svih onih bednih i pot~iwenih, koji nemaju danasdovoqno mesta na suncu”.

Podrazumeva se da je Pribi}evi}eva teza o federativnomure|ewu Kraqevine Jugoslavije po svemu bila antisrpska i raz-bi ja~ka, jer je ~isto srpske krajeve podelio u pet “autonomija”,dok je srpske kra jeve zapadno od Drine smestio u Bosnu i Herce-govinu i u Hrvatsku, ovoj posledwoj prikqu~uju}i jo{ i Slavo-niju i Dalmaciju. Komunisti~ka partija Jugoslavije bila mu jezahvalna za taj recept (ukoliko ga nije ba{ ona i pripremila zapredstavqawe javnosti!), tako da je, kad je Pribi}evi} umro, nawegov odar poloìla i svoj venac.

Tih je godina autonomisti~ki pokret u Vojvodini Srpskojtoliko oja~ao da su 1932. wegovi demokratski nosioci donelitakozvanu Vojvo|ansku rezoluciju, po svojoj prirodi anticen-tralisti~ku i autonomisti~ku (autonoma{ku), kojom je gra|an-ska opozicija u Vojvodini izrazila svoje gledawe na predloènidràvnopravni i politi~ki preobraàj Kraqevine Jugoslavije,pre svega na poloàj Vojvodine u woj. U toj rezoluciji “zna~ajnomesto dato je kritici centralisti~kog dràvnog ure|ewa i {e-stojanuarskog reìma”; zamereno je tom reìmu {to “ne samo da

nema nikakvog razumevawa za specijalne prilike i potrebe poje-dinih pokrajina, pa i Vojvodine, nego je naprotiv uveo i podr-àvao ovde jednu nemogu}u administraciju, nesno{qiv poreskisistem koji su u Vojvodini stvorili op{te i duboko nezadovoq-stvo, a svojim nasiqem i korumptivno{}u poru{ili i sve visokenacionalne ideale, za koje se vojvo|ansko Srpstvo vekovima odu-{evqavalo i pomo}u kojih se vekovima odràvalo”.




Pozivawe na vekovno “odu{evqavawe” vojvo|anskog Srpstva“visokim nacionalnim idealima” samo su po{tapalice za opse-niti prostotu, jednako kao {to u na{em vremenu autonomisti~- ki liga{i, koalicioni partneri Demokratske stranke, zamaja-va ju javnost pri~ama o svojoj navodnoj privrènosti Srbiji i,opet navodno, nepotrebnom strahu za celovitost dràve Srbije.

A isti ti liga{i, osvedo~eni zato~nici zlo~ina~ke ideje oustanovqewu sopstvenog feuda u oblasti koja je pre ne{to vi{eod podrug veka nazvana Vojvodina Srpska, uporno pre}utkuju, a

mo`da im to nije moglo ni sti}i do pameti, da su se Srbi na sta-weni u krajevima severno od Dunava, na zemqi koja je krajem 10.veka potpala pod ugarsku dominaciju, uvek “oslawali na ju`nesrpske zemqe, dok se od pojave osmanlijske najezde povla~e premaseveru. Strah od Turaka goni i Srbe, kao i Maxare, da u {to ve}ojudaqenosti od turskih zaleta traè spokojan ivot. Ovako su serazre|ivala ranije gusta srpska naseqa na jugu Ugarske, a novidoseqenici, koji su ve} bili iskusili strahotu turskih naleta,nisu se lako zaustavqali pri izmicawu ispred turske sile...Tako su se Srbi rasipali po {irokom prostranstvu... od Komora-na i Ostrogona na severu, do Save i Dunava na jugu, i od severnogkuta Jadranskog mora na zapadu do Erdeqa na istoku... Ivicesrpskih oblasti u Barawi, u severnoj Ugarskoj, u Erdequ stalno suse osipale i srpsko stanovni{tvo u wima brzo se pretapalo u su-sedne narode plemstvo mnogo brè negoli seqa~ki svet”. Seqa-ci su svoj status smatrali privremenim: osloweni na najlep{etradici je Pravoslavne crkve i neugaslo se}awe na Du{anovo car-stvo, u svome preme{tawu oni su videli prolazno stawe i nada-li se, s upornom verom, svome povratku na napu{tena ogwi{ta.Starosedeoci su o~ekivali da svoju nacionalnu teritoriju po-novo konstitui{u ~im ona bude oslobo|ena, a preseqenici izVelike seobe i wihovi potomci verovali su da }e se vratiti u Sr-biju ~im Turci otud budu potisnuti. Pokoqewa su u toj veri ive-la i umirala, a nara{taji koji su do~ekali kraj Velikog rata,videli smo, doìveli su i dan u kome “oslonac na ju`ne srpskezemqe” nije zahtevao povratak na napu{tena ogwi{ta poodavnihpredaka; taj je oslonac omogu}io da se dokine ugarska okupacija

barem jednog dela srpske zemqe severno od Save i Dunava.Dana{wi socijaldemokrati u Vojvodini (nekada Srpskoj),

uz glasa~ku podr{ku vladaju}ih stranaka, trude se i, ~ini se, us-pevaju da izbri{u vi{evekovni otpor brojnih preda~kih nara-{ta ja ovamo{wih Srba, ~ime se iskazuju bar dve stvari: srpskikrajevi severno od Dunava i Save bi}e vra}eni pod ugarsku oku-

190 Ilija Petrovi}



paciju, a taj }e posao obaviti, najve}im delom, oni ~iji su preci(u vreme kad se stvaralo Vojvodstvo Srbija i Tami{ki Banat)ìveli na nekim drugim stranama Srpske Zemqe.

Bilo kako bilo, navodna regionalna saradwa, koja vaì sa-mo za dana{we navodne Srbe, najpre }e Vojvodinu Srpsku uvu}i u“saradwu” s jugoisto~nim delovima Maxarske i zapadnim delovi-ma Rumunije (naseqenim delom i Maxarima), posle ~ega bi ta “re-gija” lako postala deo pretrijanonske Ugarske, a potom i budu}ehabzbur{ke dràve, ovoga puta pod nema~kim predvodni{tvom.

Prakti~no, sve {to nude liga{ki socijaldemokrati i wihovi za-{titnici u vrhu dràvne vlasti, vodi ostvarewu ameri~ke idejeo stvarawu praznog prostora na zemqi na kojoj ive Srbi (i raz-ni drugi biv{i Srbi), odnosno pretvarawu tog prostora u masusitnih navodnih dràvica bez ikakve privredne, politi~ke, voj-ne i bilo kakve druge mo}i, ali i reviziji mirovnih ugovora po-sle dvaju svetskih ratova, odnosno naknadnoj nema~koj pobedi utim ratovima.

“Ubedqiv” nema~ki poraz u Velikom ratu nije smetao Nema~- koj da se brzo vrati svojim tradicionalnim osobinama: samoza-dovoqstvu, {ovinizmu i lakomislenosti u odnosu na ~itavu Ev-ropu. Ili, kako je to na nekoliko godina pred kraj svoga ìvotapisao Fjodor Mihajlovi~ Dostojevski, “zanesenost, oholost i bes-krajna vera u svoju neograni~enu mo} opili su sve Nemce- narodkoji je retko pobe|ivao ali koji je, za divno ~udo, bio ~esto po-be|ivan. Pri tome ne bi trebalo uzimati u obzir uobi~ajeno samo-zadovoqno hvalisawe Nemaca - tradicionalnu osobinu nema~- kog karaktera. Za Nema~ku je nastupio novi, sjajan i zna~ajanperiod u wenom razvitku. Dakle nisu se pojavili samo ponos i{ovinizam, ve} se pojavila i lakomislenost u odnosu na ~itavuEvropu”.

Tako sedamdesetih godina 19. veka, a jedan potowi Rus-nepo-menik, na{ savremenik, ~iji intelektualni dometi nisu dozvo-qavali da zna ono o ~emu je razmi{qao wegov veliki ruskiprethodnik, darovao je Nemcima sru{eni berlinski zid, ujedi-wewe Isto~ne Nema~ke sa Zapadnom i mogu}nost da, ujediweni,ostvare svoju lakomislenost u odnosu na ~itavu Evropu.

Za Evropu mawe-vi{e, ali nema~ki trud da razbije nekada-{wu Jugoslaviju, koja je predstavqala krov i za sve Srbe, zna~io

je isto ono {to i Berlinski ugovor iz 1878. godine: srpski narodmora biti razbijen u vi{e dràva, jer se samo na taj na~in moèosigurati prostor za nema~ki prodor na jug i istok. Utoliko je~udnija odluka najvi{ih dràvnih vlasti u Srbiji da u Beogradu,na nekakvoj sve~anoj akademiji, pred nema~kim ambasadorom koji




se tom ~inu, prema onome {to nam je ponudila televizijska ka-mera, slatko smejao, sve~ano obeleì dvadesetogodi{wicu ru-{ewa berlinskog zida, koji je srpskom narodu doneo stravi~nunesre}u, neuporedivo teù od onih u poodavno prohujalim svet-skim ratovima.

U tim okvirima, gospodine Predsedni~e Demokratske stran-ke, vaqa gledati i na Va{u posetu Vatikanu pre nekoliko dana.Zanemarimo li Va{ trud da tom prilikom izbegnete re~ “srp-ski” (da li }e papa poseti Srbiju zavisi od stava “ve}inske crk-

ve”, na ~ijem se ~elu nalazi se “na{ patrijarh”, a i Sveti arhi je-rejski sinod ostao je tom prilikom bez oznake svoje pripadno-sti), vaqa podsetiti da, za razliku od Srba, koji svoju politi~ku“strategiju” prave od slu~aja do slu~aja, vatikanska strategija jenepromenqiva. Tako, na primer, krajem juna 1914. godine, kad jeve} bilo izvesno da }e Austrougarska vojno napasti KraqevinuSrbiju, ambasador be~koga cara pri Svetoj Stolici obavestio

je rimskog papu Pija X o merama koje Monarhija namerava da pre-duzme protiv Srbi je. U izve{taju o ambasadorovom susretu sa pa-pom na{lo se i slede}e:

“U toku pro{lih godina sv. Otac je vi{e puta izrazio aqe-we za{to je Austro-Ugarska propu{tala da kazni svog opasnog su-seda na Dunavu. Papa i kurija vide u Srbiji rak koji }e malo pomalo prodreti do srì monarhije i koji }e, ako mu se dade vreme-na, izgristi ga sasvim.

Uprkos svih poku{aja i iskustava {to ih je imala kurija sadrugim dràvama, Austro-Ugarska jeste i ostaje katoli~ka dr-àva i najja~i bedem hri{}anske vere u ovom veku. Ru{ewe ovogabedema zna~ilo bi za crkvu gubqewe najja~eg poloàja; u borbiprotiv pravoslavqa to bi zna~ilo pad wezinog najmo}nijeg bra-nioca.

Zato, isto tako kao {to je direktna potreba za Austro-Ugar-sku, zbog wezinog sopstvenog opstanka, da ukloni iz svog sklopa,ako treba i silom, ovo razorno zlo, isto tako je potrebno za ka-toli~ku crkvu da u~ini i odobri sve {to se moè u~initi da po-sluì tome ciqu”.

Po Hitlerovim re~ima, sve {to se uo~i Velikog rata de{a-

valo me|u Nemcima bilo je obeleèno iskqu~ivo interesom ne-ma~kog naroda, {to zna~i da je imalo demokratsko ciqeve: da jeultimatum Srbiji bio blaì, nema~ki narod bi sru{io svoju“blagu” vladu; nema~ki narod ùdeo je za ratom protiv Srbije;dva miliona Nemaca prijavilo se za rat protiv Srbije dobro-voqno, jer su na taj na~in brinuli o opstanku nema~ke nacije;nema~ki narod u{ao je u rat protiv Srbije odu{evqeno, oslowen

192 Ilija Petrovi}



na svoju viziju (“vidovitost”) o sopstvenoj budu}nosti posle ratakoji }e potrajati sasvim kratko. Nemci su, dakle, na svoj rat pro-tiv Srbije gledali kao na nacionalnu potrebu, na ~in kojim }esvojom jednakosnom oslobodila~kom borbom potvrditi slobodukao demokratsko dostignu}e.

U svemu tome jevan|eqskih na~ela nije bilo, isto kao {to ihnije bilo ni u doga|ajima tokom Drugog svetskog rata i tokomposledwe decenije 20. veka.

Najpre, stvarawe takozvane hrvatske pravoslavne crkve, pre-

ma pismu usta{kog poslanika u Vatikanu od 9. maja 1942. godine,“primqeno je jako dobro”, po{to “u tome Sv. Stolica gleda put kvjerskoj uniji i nestanak {izme u Hrvatskoj. To bi za wih bio»dragocjeni dar« koji Hrvatska moè pokloniti Sv. Stolici”.

Taj dar bio bi vi{estruk:1. Ukidawe propisa o prelasku iz jedne vere u drugu bilo je

katoli~koj crkvi velika crkveno-politi~ka pobeda, utoliko vi-{e {to je za ukidawe tih propisa vo|ena dugogodi{wa borba;

2. Primenom dràvnog banditizma (terorizma) omogu}ilobi se katoli~koj crkvi da ostvari svoju misionarsku ulogu u po-gledu pokr{tavawa;

3. Pokatoli~avawe pravoslavnih Srba i prisvajawe imovi-ne srpskih pravoslavnih op{tina, a naro~ito srpskih manastirai crkava, zna~ajno bi pove}alo prihode katoli~ke crkve;

4. Prevo|ewe pravoslavaca u katolike, odnosno “unapre|e-we” Srba u Hrvate, bilo bi ne samo politi~ka pobeda usta{ke Hr-vatske, ve} bi to, posle mnogih vekova, bio prvi korak koji Kuri-

ja ~ini najkra}im putem prema istoku; Vatikan je za sve to vremebio pod stalnim pritiskom {to mu se toliko blizu, takore}i podrukom, nalazi pravoslavni svet.

Da bi taj prvi korak svakako ostao upam}en, papa Pije XII(“poboàn”), imenom Eu|enio Pa~eli, zagreba~kom nadbiskupuStepincu, kao nagradu za istrebqewe pravoslavqa u NDH, dodelio

je titulu “vojnog vikara hrvatskih vojnih snaga”, odnosno hrvat-skog usta{kog pokreta; nadbiskup se tim priznawem sam pohvaliou svom pismu upu}enom 20. januara 1942. godine svim hrvatskimbiskupima.

Dvadesetog avgusta 1992. godine rimski Espreso komentari-sao je poziv koji je papa Jovan Pavle Drugi, preko kardinala An-|ela Sodana, uputio Zapadnoevropskoj uniji i Severnoatlant-skom savezu (NATO) da svojim trupama povedu krsta{ki rat pro-tiv Srba. U tekstu pod naslovom “Protiv srpskih nevernika”,isti~e se najpre da Vatikan prema Hrvatskoj ima odnos iste pri-strasnosti kao i prema Poqskoj, po{to obe ove dràve i nacije




smatra bedemom katoli~anstva u borbi sa pravoslavqem. Deo togkomentara, zanemaruju}i namernu ili slu~ajnu gre{ku o Srbijikao zara}enoj strani, glasi:

“U oruànom konfliktu izme|u Hrvatske i Srbije, papa jetako|e zauzeo stav da se Hrvatska bori za svetu stvar nezavisno-sti (kao i Poqska) i Sveta Stolica je, informi{u}i o ovom su-kobu, uvaàvala izvore samo jedne strane, katoli~ke hrvatske...Vatikan ve} vi{e od godinu dana vodi kampawu, u kojoj nastoji dausmeri zapadne zemqe u vojnu akciju protiv »srpskog ekspanzi-

onizma«. Pri tome, papin teoreti~ar, ministar inostranih po-slova Vatikana @an Luj Turan, dodequje Hrvatima pa}eni~kuulogu Aveqa, koga treba za{tititi od srpskog brata Kaina. [tavi{e, papa nagla{ava u hrvatstvu predvodni~ku ulogu katoli~an-stva i pri tom jasno stavqa do znawa da mu islam u Bosni ne sme-ta, ve} samo pravoslavqe”.

A sve to jasno kazuje da Vatikanu ne treba verovati ni jednu jedinu re~, po{to su svi wegovi postupci usmereni na uni{tewesrpskog pravoslavqa, odnosno srpskog narodnog bi}a, {to, na à-lost, jo{ uvek nije jasno ni onim arhijerejima Srpske pravoslav-ne crkve koji su ivo zainteresovanim za takozvani ekumenizam.

Nekako istovremeno, svoju zainteresovanost za “saradwu” saSrbijom iskazala je i Turska. Nastavqaju}i se na trud da se kodPetrovaradina podigne spomenik turskoj okupacionoj vojsci,ali i ohrabrena ameri~kom tezom da je svojom petvekovnom oku-pacijom Srpske Zemqe stekla pravao da se vrati na Balkanskopoluostrvo, turska dràva okre}e se muslimanskom stanovni-{tvu u Ra{koj. To za po~etak, koji ukqu~uje i srpsko obe}awe zaizgradwu auto-puta do Novog Pazara, a potom, po logici stvari,iako Turci o tome }ute, do Sarajeva, ~ime bi se ostvarila islam-ska fundamentalisti~ka ideja o takozvanoj zelenoj transverzali, neprekinutoj vezi izme|u Turske i evropskog zapada. Isto-vremeno, kao logi~an nastavak ve} zapo~ete navodne regionali-zacije Srbije, “regionalizovala” bi se Ra{ka, sa ciqem da i ona,

jednako kao i ve} osamostaqena Vojvodina, dobije pravo na me|u-narodno predstavqawe. Takozvana me|unarodna zajednica jedva~eka na tako ne{to, ne bi li vlasti u Srbiji pod nos turila

upore|ewe s Kosovom i Metohijom: ako Vojvodina i Ra{ka imajupravo na me|unarodno predstavqawe, Srbija to pravo mora datii Kosovu, tako {to }e ga priznati kao samostalnu dràvu. Uisti-nu, nikome nije jasno, ponajmawe razlo`nim Srbima, kakvogasmila ima svakodnevno javno zakliwawe dràvnih vlasti i vla-da ju}ih politi~kih stranaka da Kosovo (a ne Kosovo i Metohija,{to bi za Srbe morao biti stalni upotrebni naziv) nikada ne}e

194 Ilija Petrovi}



biti priznato, ako se ve} Vojvodini i Ra{koj dobrovoqno dajeisto ono {to su {iptarski secesionisti uspeli da ostvare tero-rom i uz pomo} zapadnih sila.

Ali je istim tim razlo`nim Srbima jasno da stratezi novogsvetskog poretka najve}i deo svojih osvaja~kih napora usmerava-

ju prema Evropi i Aziji, te da je logi~no {to se u tom “paketu”na{la i nekada{wa Jugoslavija, pre svega weni delovi nastawe-ni srpskim ìvqem. Spram Srbije i srpskog naroda primewujuse “najagresivniji oblici ekonomske i politi~ke prisile, pra}e-

ni pretwama vojnom intervencijom, u o~ekivawu vi{estrukih iizvanredno zna~ajnih plodova svog nasiqa”.

U ovome ~asu, srpskom narodu preti opasnost sa vi{e strana,a ugroàvaju ga zemqe nejednakog teritorijalnog prostranstva iraznih vojnih ili ekonomskih mo}i, naj~e{}e i me|usobno sup-rotstavqenih interesa. Po stvarnoj snazi, to su:

1. Institucija novog svetskog poretka, oli~enog u Sjediwe-nim Dràvama (koje su i mnoge ustanove me|unarodne politike,po~ev od Ujediwenih nacija, pretvorile u puke instrumente svo-

je voqe ili svoje zlovoqe);2. Evropska zajednica, u kojoj politi~ki i ekonomski domi-

nira ujediwena Nema~ka;3. Turska, poslu{nica Sjediwenih Dràva i potencijalno

naj ja~a zemqa islamskog sveta;4. Neke zemqe iz srpskog susedstva, sa revan{isti~kim i te-

ritorijalnim aspiracijama (Arbanija, Maxarska, Bosna i Her-cegovina, Hrvatska, a mo`da i jo{ neka).

Uz svaku od tih zemaqa uvek se moè na}i jo{ po koja zemqa,uvek spremna da u uslovima eventualnih pritisaka najrazli~iti-

je vrste izvu~e neku korist za sebe.Nazna~ujemo ovde kakav je i kolik interes navedenih zemaqa

(ili grupacija), ali mimo datog redosleda:Susedne zemqe. Bilo koja od susednih zemaqa, pojedina~no

ili u me|usobnom savezu, ne}e u}i u sukob sa srpskim narodom uko-liko iza sebe nema neku veoma jaku silu kao za{titnika; sve onesu tokom prethodnih stotinak i vi{e godina preduzimale zlo~i-na~ke poduhvate protiv Srbije, ali uvek pod visokom za{titom

neke od velikih sila:a. Arbaniju je na Srpskoj Zemqi oformila Austrougarska, a

dobar deo wenih dana{wih stanovnika nastao je arbana{ewemsrpskog ìvqa. Arbanasi ve} dugo terori{u srpski svet, a naj-brojnije zlo~ine po~inili su: u pobuni 1913, pri povla~ewu srp-ske vojske prema Jadranskom moru (1915), pod italijanskom za-{titom u Drugom svetskom ratu, u Brozovom okriqu za vreme




“bratstva i jedinstva” i, najzad, tokom devedesetih godina pod ne-posrednom za{titom Sjediwenih Dràva i wenih satelita okup-qenih u Severoatlantskom paktu. Za sada, arbana{ke aspiracijeprostiru se na najve}i deo Crne Gore, na Kosovo i Metohiju, Ra-{ku i ju`ne delove Srbije;

b. Maxarska otvoreno istupa sa zahtevima da se poni{ti Tri- janonski ugovor iz 1920. godine, po kome su Kraqevini Srba, Hr-vata i Slovenaca, kao naslednici Kraqevine Srbije, jedne od po-bednica u Velikom ratu, pripali Srem, Banat, Ba~ka i Barawa; u

o~ekivanom slu~aju, Maxari ra~unaju da bi se u wenom sastavuponovo na{li Banat i Ba~ka, dok bi se oko Barawe sporili saHrvatima;

v. Bosna i Hercegovina nastoji da za ra~un svojih musliman-skih saveznika iz Azije, a pod za{titom Sjediwenih Dràva, pre-|e u Ra{ku (smatraju}i da tamo{wi islamizovani Srbi pripada-

ju takozvanoj bo{wa~koj naciji), kako bi se preko we ostvarioonaj dobro poznati plan o zelenoj transverzali;

g. Hrvatska je, najpre uz vatikansku potporu i srpske rtve udvama svetskim ratovima, a potom pod neposrednom za{titom iuz vojnu pomo} Nema~ke, Sjediwenih Dràva i zemaqa Evropskezajednice, najve}im delom nastala na Srpskoj Zemqi, a svi dana-{wi etni~ki Hrvati koji govore {tokavskim nare~jem srpskog

jezika stvarni su potomci pokatoli~enih Srba; Hrvati ra~unajuna Ba~ku (do Tise), iako je u svim krajevima koji su bili zastup-qeni na Velikoj narodnoj skup{tini Srba, Buwevaca i ostalihSlovena iz Ba~ke, Banata i Barawe (Novi Sad, 1918) bilo ne vi-{e od dve hiqade (2.000) Hrvata; na Srem, iako je ta oblast i posvom nazivu srpska; na sve krajeve u zapadnoj Srbiji u kojima segovori ijekavski; na Crnu Goru, za koju uporno koriste izraz Cr-vena Hrvatska; na sve krajeve zapadno od Drine, iako je vi{e odpolovine te teritorije srpsko vlasni{to, na ~ijem je tek jednomdelu uspostavqena Republika Srpska;

d. Bugarska je zainteresovana za svu Srbiju isto~no od Ju`neMorave, a svoje aspiracije, pra}ene velikim srpskim `rtvama,poku{avala je da ostvari Drugim balkanskim ratom i, u savezu saNema~kom, u dvama svetskim ratovima.

Nema~ka. Mada neki istori~ari i geopoliti~ki analiti~a -ri podse}aju da su velike sile stvorile i prvu i drugu Jugoslavi-

ju sa ciqem da Nema~koj “onemogu}e pristup Bliskom istoku glavnim svetskim zalihama nafte i ekonomskoj areni Indijskogokeana”, i veruju da je Nema~ka prethodnih decenija bila sprem-na na sporazumevawe sa Jugoslavijom, te{ko je poverovati da seradilo o iskrenim ponudama.

196 Ilija Petrovi}





ska zajednica poveruje kako je ceo poduhvat pod wenom neposred-nom kontrolom.

Za ilustraciju zami{qene kosovskometohijske budu}nostimoè posluìti slede}i tekst:

“Od Srbije se traì da sama amputira svoju dràvnu terito-riju i da Kosovo i Metohiju proglasi drugom albanskom dràvomna Balkanu, a oni koji to od Beograda ultimativno zahtevaju svo-

jim nacionalnim mawinama i autonomnim oblastima ne dozvo-qavaju ni deli} prava koja Srbija nudi kosovskim Albancima.

Velika Britanija Ustavnim zakonom o Severnoj Irskoj iz1973. godine Skup{tini ovog dela Ujediwenog Kraqevstva ne do-zvoqava da donosi bilo kakve zakone, ve} samo »mere«, a dràv-nog sekretara ove autonomne zajednice, kao najvi{u vlast u Se-vernoj Irskoj, ne biraju Severni Irci, ve} britanska vlada, od-nosno engleska kraqica. âk ni {efove departmana, koji ~inenajvi{u izvr{nu vlast Severne Irske, ne postavqa Skup{tinaove zajednice nego kraqi~in izaslanik dràvni sekretar.

Kao jedna od kolevki parlamentarne demokratije, Velika Bri-tanija je do kraja oktroisala vlast Severne Irske. Predlog bilokoje mere vlast Severne Irske moè svojoj Skup{tini podnetitek uz prethodnu saglasnost dràvnog sekretara, a nijedna »me-ra« Skup{tine ne moè stupiti na snagu pre nego {to je odobricentralna britanska vlada.

Od »autonomnih prava« Severne Irske London se vi{e {ti-ti nego {to demokratska Srbija i pomi{qa da u~ini, ~ak vi{enego {to je i ikad i Milo{evi} poku{ao da uradi. Recimo, svaka»mera« Skup{tine ili bilo kojeg drugog organa Severne Irske,koja vr{i diskriminaciju prema prema qudima na osnovu reli-gi je ili politi~kog mi{qewa, po britanskim zakonima automat-ski je ni{tavna, ali kad je u pitawu za{tita javnog poretka Ve-like Britanije onda to pravilo ne vaì. Konkretno, ako central-na britanska vlast proceni da se diskriminacija prema qudimadruge religije i politi~kog ube|ewa u Severnoj Irskoj vr{i ra-di o~uvawa nacionalne bezbednosti i javnog reda Ujediwenog Kra-qevstva, onda }e takve »mere« automatski biti progla{ene pu-nova`nim.

Sli~no je i u Italiji, koja je tako|e uvela vladine komesarekoji kontroli{u rad svih regionalnih i provincijskih parlame-nata. Zakoni ovih parlamenata postaju punova`ni tek kad ih odo-bre komesari centralne rimske vlade. Da bi ograni~ili uticajnema~ke mawine u Ju`nom Tirolu i za{titili teritorijalni

198 Ilija Petrovi}





na, Srbija }e se pretvoriti u islamsku zemqu, a od wenih nacio-nalnih obele`ja ne}e ostati ni traga. Turci vrlo strpqivo ~eka j-u mogu}nost da svoju klimatski nepogodnu i tektonski nesigurnuteritoriju zamene nekom blagoslovenom, kao {to je Srbija.

Sjediwene Dràve. Religija Novog doba ima zadatak da Sr-be integri{e i socijalizuje prema eqi demokratske nenarodnevlasti, te da od Srbije na~ini zemqu koja ne}e biti ni dràva ninacija. Srbija, dakle, treba da bude li{ena najzna~ajnijeg obele jastabilne dràve nacionalnog jezgra srpskog dràvotvornog na-

roda, a srpski narod vaqa pretvoriti u bezli~nu masu otu|enu odsopstvenog istorijskog, kulturnog i qudskog bivstvovawa i po-vezanu stra{}u za zaradom i potro{wom i, naravno, s usa|enomkrivicom za navodni zajedni~ki zlo~in protiv ~ove~nosti.

Ne samo po tome, takozvani nacionalni interes SjediwenihDràva najve}a je opasnost za Srbiju i srpski narod.

Jedan od na~ina da religija Novog doba zaìvi i u Srbiji je-ste i udar na srpsko pravoslavqe, {to bi trebalo da predstavqazavr{ni ~in zami{qenog obra~una sa hri{}anstvom. Ne trebasmatrati slu~ajnim {to je po~etkom 2006. godine, najavquju}inovi zakon o verskim zajednicama, ministar vera u Vladi Srbijeporu~io da Srpska pravoslavna crkva, kao najbrojnija, ne moèimati poseban status u dràvi, niti pravoslavqe moè biti “dr-àvna religija”, te da }e sve verske organizacije u Srbiji, {tozna~i i sekte, stvarane s iskqu~ivim ciqem da razbijaju srpskopravoslavqe i srpsko nacionalno bi}e, biti izjedna~ene u polo-àju i pravima...

Jo{ sam radio na tekstu kad sam 26. novembra 2009. godine, uve~erwim satima, u jednoj televizijskoj emisiji, ~uo kako u ulozipredsednika Republike Srbije branite predsednika vlade Repu-blike Srpske Milorada Dodika od napada hrvatskog predsednikaStipe Mesi}a, zbog navodnog razbijawa Bosne i Hercegovine.Pomenutu odbranu zavr{ili ste izjavom da Vam je Mesi} “pri-

jateq”. Ba{ tako ste rekli: “moj prijateq”, {to je mojoj malen-kosti bio siguran znak da daqe pisawe u zapo~etom tonu gubisvaki smisao, budu}i da prijateqstvo sa Stipom Mesi}em, po~et-kom devedesetih godina 20. veka samonazvanim razbija~em Jugo-

slavije i nesumwivim zato~nikom usta{ke ideologije, samo posebi, svedo~i o krajwoj nebrizi vladaju}e politi~ke stranke uSrbiji za srpske nacionalne interese. Utoliko pre {to je ume|uvremenu Skup{tina Srbije “uspela” da o ustavu Vojvodineraspravqa na godi{wicu slavne odluke o prisajediwewu Bana-

200 Ilija Petrovi}



ta, Ba~ke i Barawe Kraqevini Srbiji, ~ime se gasi wihov srp-ski karakter i na “najlep{i” na~in otvoreno obezvre|uje srp-ska pro{lost.

Podse}aju}i kako se ovim posledwim se~e grana preko koje,barem verbalno, vlast u Srbiji brani Kosovo i Metohiju;

Pozdravqam Vas ovim nedovr{enim pismom.Ilija Petrovi}, istori~ar

*** U Tan jugovoj vesti o Tadi}evoj odbrani Dodikove politike, pre-

netoj narednog dana u beogradskom Kuri ru, re~i “moj prijateq” ispu-{tene su, mo`da zbog toga {to je “neko” u me|uvremenu shvatio da pri - jateqstvo sa Stipom Mesi}em i odbrana srpskih nacionalnih interesane idu jedno sa drugim.

Pismo je toga “ispu{tenog” dana, 27. novembra 2009. godine, poslatona adresu Demokratske stranke u Beogradu, Ulica krunska 69; i ono je,isto kao i ono pomenuto na samom po~etku, ostalo bez odgovora.




Za istinu o srpskoj pro{losti od po~etka

Hrvati protiv Srba. Na \ur|evdan 1991. godine, u jednoj te-levizijskoj emisiji iz Beograda, na pitawe otkud tolika mr`waizme|u Srba i Hrvata, odgovorio sam da ne postoji mr`wa izme-|u Hrvata i Srba, postoji samo mr`wa Hrvata prema Srbima.

Da bi se to stawe savremene hrvatske svesti uop{te moglopodvr}i bilo kakvom tuma~ewu, vaqa znati da Srbi nikad u svo-

joj istoriji nisu ratovali protiv “pravih” Hrvata; oni su rato-vali protiv biv{ih Srba, onih Srba koji su ko zna iz kojih raz-loga napustili pravoslavqe i pre{li u katolicizam. Kao {to jeto slu~aj i s islamizovanim Srbima i svima znanom izrekom da jepotu rica gori od Tur~ina, i pokatoli~eni Srbi vode svoj “li-~ni” rat sa svojom doju~era{wom srpskom bra}om. Ovi zlosre}nipreobra}enici jo{ uvek se nalaze ni na nebu ni na zemqi: jesu

prihvatili katolicizam i hrvatstvo, ali wihovo “hrvatstvo”stalno je pod sumwom, jer i Hrvati i Srbi, a naro~ito vode}iideolozi rimokatoli~ke crkve, poznatije kao Vatikan, znaju okome se stvarno radi. Prezimena tih novih Hrvata, a i li~na ime-na, i daqe su srpska. Mnoge takve porodice, naro~ito one koje sukatolicizam prihvatile tek ko ju generaciju ranije, zadràle suporodi~nu slavu, to iskqu~ivo srpsko obele`je, do dana{weg da-na, a dobar deo wih zna i svoje staro porodi~no stablo. Zbog svegatoga, zbog jo{ uvek neizbrisanih tragova o svom poreklu, ti “no-vi Hrvati” mrze i jedne i druge. Mrze Hrvate, jer jo{ nisu do-stigli wihov nivo ni u katoli~kom ni u nacionalnom pogledu, amrze Srbe, jer oni su, i pored svih tegoba koje su povremeno ilistalno navodile po jedince ili ve}e i mawe grupe da izbegnu izpravoslavqa i Srpstva, i daqe ostali i Srbi i pravoslavci.Vi{e mrze Srbe, jer oni su ivi svedoci o izdaji svoje biv{e bra-}e. Sve dok takvi svedoci postoje, “hrvatstvo” tih novih Hrvatai daqe }e biti pod sumwom. Sumwe }e nestati tek ukoliko svi srp-ski svedoci wihovog preobra}eni{tva budu ukloweni. Mr`watih novih Hrvata samo je “teorijska” podloga svakom hrvatskom(i katoli~kom) genocidu nad srpskim narodom.



Novonastale politi~ke, vojne i verske prilike u tek razbijenoj Brozovoj Jugoslaviji razgorele su onu ve} pomenutu pri-krivenu mr`wu prema Srbima i svako ko je iole drào do svog“hrvatstva” krenuo je da ga dokaè na svojim srpskim susedima iro|acima. Za tako ne{to, svi oni imali su blagoslov i verskih ivojnih i politi~kih vlasti u Hrvatskoj, a svi wihovi “ratni~ki”postupci bili su usmeravani iz jednog jedinstvenog politi~ko--vojno-verskog centra i imali su za jedini ciq da kona~no reali-zuju zakqu~ke onog svehrvatskog katoli~kog kongresa odrànog

u Zagrebu septembra 1900. godine, da do kraja 20. veka sve {to je uHrvatskoj mora biti hrvatsko, a sve {to je hrvatsko mora bitikatoli~ko.

Danas, pred pitawem kakve su prirode hrvatsko-srpski odno-si, kaèm da se Srbi uop{te ne odnose prema Hrvatima, odnosediktuju iskqu~ivo Hrvati, po{to Srbi, naro~ito oni iz nauke,na sve to gledaju kao da ih se hrvatski odnos uop{te ne ti~e; akoneki Srbin, bilo iz nauke bilo od laika, ko zna zbog ~ega, prekr-{i to pravilo, bi}e to samo izuzetak.

îja je Srpska Zemqa. Iako je savremenim zvani~nim isto-ri~arima u Srbiji dobro poznato, barem po pretpostavci, da Hr-vati sve svoje planove o prodoru na istok, za po~etak do Zemuna,zasnivaju na ~iwenici da su se pojedini delovi Srpske Zemqenalazili pod vi{evekovnom ili vi{edecenijskom austrijskomili ugarskom okupacijom, isti ti istori~ari malo ~ine da isti-na o srpskom karakteru panonskih oblasti prodre u svet. Wimase ~ini da je to svima poznato, i uop{te ne reaguju na pojavqi-vawe mnogobrojnih hrvatskih kwiga u kojima se sve {to je srpskopretvara u hrvatsko. Oni se nisu oglasili ni kad se pre petnae-stak godina po javilo trokwi`je izvesnog Anta Sekuli}a, ro|e-nog u Subotici a tada nastawenog u Delnicama, posve}eno “hrvat-skim mjestopisima” Ba~ke, Barawe i Srema. Mada ovaj spisateq,koga Jugoslovenski kwièvni leksikon iz 1971. godine (izdava~ Mati-ca srpska) naziva “izrazitim mekim lirskim pesnikom ba~kihwiva, melanholije i roditeqske qubavi”, i koji je u me|uvremenuu{ao u hrvatsku akademiju nauka zahvaqu ju}i ba{ ovim trima

kwigama, bez ikakvog zazora pi{e da su svi “mjestopisi”, odnos-no toponimi, odnosno nazivi svih naseqa po Sremu, Ba~koj i Ba-rawi, iskqu~ivo hrvatski, na{im istori~arima i lingvistimato kao da ni{ta ne smeta.

Sekuli}eva “znanstvena spoznaja” glasi da je Barawa “cjelo-vito zemqopisno podru~je razdijeqeno trianonskom dràvnomgranicom na maxarski i hrvatski dio”, iako se Hrvatska nije u




Trijanonu ni pomiwala. Barawu nije pomiwao ni [i{i}ev Pre-gled povijesti hrvatskoga naroda , kapitalno delo hrvatske istorio-grafije, izuzimaju}i jednu kratku napomenu da je tokom 15. vekaBarawska ùpanija sa sedi{tem u Pe~uju dopirala preko Drave,do Papuka. Sekuli} formuli{e i stavove da je Barawa “nakonDrugoga svjetskog rata, prigodom razgrani~ewa Hrvatske i Sr-bi je... prikqu~ena (vra}ena) svojoj mati~noj dràvi Hrvatskoj”,a pre}utkuje ~iwenicu da je Barawa, dok je bila pod vizantijskomupravom, nazivana Sirmia ulterior, onostrani Srem, jer su Grci do-

bro znali da se re~ju Srem ozna~ava Srpska Zemqa.Za Sekuli}a i wegove mentore ceo Srem je hrvatski, imena

svih naseqa (a popisano ih je oko 650), ako po poreklu nisu ma-xarska, jesu hrvatska, a “zemqovid ùpanije sri jemske”, najvero-vatnije s kraja 19. veka, sluì kao podloga za “znanstvenu” obradusvih dana{wih hrvatskih pretenzija na ovaj iskonski deo SrpskeZemqe. Iskonski, kaèm, po{to re~ Srem i re~ Srbin imaju is-ti koren i mnogo su starije od rimskog boravka na ovim prosto-rima i wihovih latinskih prevoda u oblike Sirmium i Sirmiensis .S razlogom se, dakle, pitao i Jernej Kopitar “zar nije nikome pa-lo na pamet da pri »Sremu« misli na Srbe, Sarmate”.

Govore}i o Ba~koj uop{teno, u ciglih dvesta redova, Seku-li} ne}e propustiti da istakne kako je to podru~je “preìvjelo

sve pokrete i selidbe plemena i naroda”, te da je na nekim mesti-ma otkriveno prisustvo Sarmata i Jaziga. “Slaveni naseqavajuBa~ku od VI. stoqe}a, Maxari (ugarska plemena) su ondje od X.stoqe}a, a ostali su stigli kasnije: Srbi krajem XVII. stoqe}a,Nijemci, êsi, Slovaci i Rusini tijekom, XVIII. stoqe}a”. U~itavoj toj pri~i on }e podrazumevati da Hrvati nisu me|u “osta-lima”, ve} da ih treba izjedna~iti sa “Slavenima od VI. stoqe}a”i konstatova}e da je to “hrvatsko ìteqstvo (starije, autohtonoi doseqenici u XVII stoqe}u)... po vjeri katoli~ko, a govor mu jehrvatski ({tokavski ikavski)”. Pri tome, te{ko je domislitio kakvim se doseqenicima iz 17. veka govori, naro~ito zbog uve-ravawa da je “nakon be~kog rata (1683-1699) na ravnicama izme|uDunava i Tise zapo~eo nov ìvot; stiù nova osvjeèwa slaven-skome, hrvatskom ìteqstvu”.

Iz prethodnih redaka nemogu}e je razabrati barem tri stva-ri: otkud “Hrvati” iz 6. veka, budu}i da se pod tim imenom oniprvi put pomiwu 822. godine; kakvi su to “Hrvati” koji govore{tokavski, ako se zna da su preci dana{wih Hrvata po~eli da se{tokav{tinom sporazumevaju tek od sredine 19. veka, od vremenakad su uspeli da nau~e srpski jezik; koji su to “katoli~ki” Srbi skraja 17. veka stigli kao “osvjeèwe hrvatskom ìteqstvu” u

204 Ilija Petrovi}



Ba~koj, ako je ve} i austrijski car i ugarski kraq Leopold I(1640-1705) istim tim Srbima priznao pravo na bogosluèwe popravoslavnom srpskom obredu i na kori{}ewe starog kalendara.

I ne traè}i razlo`ne odgovore na ta pitawa, jer ih i nema,Sekuli} }e Ba~ku nazivati “ba~ka Hrvatska”, a kada pomeneVojvodinu Srpsku, ovu drugu re~ jednom }e staviti u navodnike iispisati malim po~etnim slovom, drugi put }e i Vojvodinu sme-stiti me|u navodnike, dok }e tre}i put sve to biti pokriveno ob-

ja{wewem da Vojvodina na kraju Prvog svetskog rata nije mogla

biti prisajediwena Srbiji, jer je bila ukinuta i jer nije ni po-stojala kao administrativna jedinica; ovo posledwe kao podme-tawe, jer nije Vojvodina prisajediwena Kraqevini Srbiji, ve}Banat, Ba~ka i Barawa i, dan ranije, Srem.

A da bi proizveo “hrvatsku pro{lost” svoje “ba~ke Hrvat-ke”, Sekuli} je, po prilici, zavirivao u retke spise koji u srp-skoj Ba~koj pomiwu nekog Hrvata, Buwevca, [okca, pokatoli-~enog Srbina, Maxara, katolika ili nekog drugog biskupa “zapo-slenog” po srpskim mestima. Zapravo, wegova “mjestopisna” pri-~a trebalo bi da posluì kao “najautenti~niji dokaz” da su “napodru~ju Ba~ke nekada Hrvati ìvjeli kao ve}insko stanovni-{tvo koje je ti jekom povijesti zbog raznoraznih razloga sustavnopotiskivano”. O kakvoj se “ve}ini” i kakvom “potiskivawu” ra-di, najboqe nam mogu posluìti zvani~ni podaci maxarske dràv-ne statistike s kraja 19. i po~etkom 20. veka. Tako, na primer,1880. godine u Ba~koj je popisano 121.838 Srba i 55.243 katoli~kedu{e Ju`nih Slovena. Deset godina kasnije, ista ta statistikauvela je Srbe, Buwevce i [okce u istu grupu i tako do{la doukupnog broja od 197.104 Srbina. Izvan te grupe ostala su svega1.253 Ju`na Slovena; mo`da su me|u wima i Hrvati. Godine 1900.Buwevci i [okci izuzeti su iz “srpske grupe” i upisani u rub-

riku egy¾b ostali. U posledwem ugarskom popisu iz 1910. godinepopisano je 139.412 Srba, a katolika Jugoslovena svega 927. (Sagledi{ta srpskog naroda, ovaj se popis ne moè uzeti kao vaqan,po{to su popisiva~i imali obavezu da kao Maxare popi{u svestanovnike koji znaju da na maxarskom jeziku izgovore i jednu

jedinu re~, a sa wima i ~lanove wihovih porodica). Maxarima,

dakle, ni na kraj pameti nije padalo da Buwevce i [okce smatraju Hrvatima, a nisu to ~inili ni sami Buwevci i [okci.

Istinitost tih podataka, bar u op{tim crtama, potvrdilase i pri kraju 1918. godine, u danima dok se pripremao saziv Veli-ke narodne skup{tine Srba, Buwevaca i ostalih Slovena u Bana-tu, Ba~koj i Barawi, one koja je donela odluku o prisajediwewutih oblasti Kraqevini Srbiji. Odre|eno je bilo, naime, da se




jedan poslanik za tu skup{tinu bira na hiqadu du{a. “Kolikodu{a ima koja op{tina, iskaza}e za pravoslavne Srbe doti~naparohiska zvawa. Za Buwevce iskaza}e Buweva~ko-srpski Narod-ni odbor u Subotici, koliki je broj du{a po op{tinama”. Kad jeSkup{tina sazvana, potvr|ena su punomo}ja za 84 Buwevca, tri[okca i svega dva Hrvata, {to zna~i da je tada u Ba~koj, Banatu iBarawi bilo ne vi{e od 84.000 Buwevaca, ne vi{e od 3.000 [oka-ca i mawe od 2.000 (dve hiqade) Hrvata.

Stvarni smisao Sekuli}evog “otkri}a” o navodnom hrvatskom

karakteru Ba~ke i Barawe, u kojima je 1918. godine ivelo ne vi-{e od dve hiqade Hrvata, objasnio je izdava~ pomenutih “mjesto-pisa” ([kolska knjiga iz Zagreba) u uvodnoj napomeni za prvu od tihwegovih objavqenih kwiga:

“Izdavawem ove kwige vrsnog poznavateqa pro{losti pro-stora koji su naseqavali i jo{ danas naseqavaju ba~ki Hrvati,èqeli smo o~uvati spomen na hrvatske toponime s podru~jaBa~ke. Oni nam najautenti~nije dokazuju da su na podru~ju Ba~kenekada Hrvati ìvjeli kao ve}insko stanovni{tvo koje je ti je-kom povijesti zbog raznoraznih razloga sustavno potiskivano,{to je s vremenom uvelike smawilo wihov broj na tom podru~ju.Antihrvatska politika u dana{woj Ba~koj kulminira u razdo-bqima od 1918. do 1941. i od 1945. do danas.

Tekst ove kwige uvjerqivo dokazuje i potvr|uje povijesnuistinu da je velik broj naseqa dana{we Ba~ke, koja su nastala usredwem i novom vijeku bio naseqen Hrvatima. Budu}i da suHrvati tijekom povijesti bili sustavno potiskivani i napo-sqetku gotovo potpuno istisnuti i iz ostalih krajeva wihova et-ni~kog prostora, ova kwiga moè biti poticaj na{im povjesni-cima da se prihvate toga ~asnog posla na putu utvr|ivawa istineo hrvatskoj povijesti. Na~in na koji je kwiga napisana moèbiti metodolo{ki uzorak tim budu}im istraìva~ima hrvatskepovijesti, kojim }e sustavno i neodlo`no razloìti golem imukotrpan posao u interesu povijesti hrvatskog naroda. To jetako|er bio jedan od razloga za{to smo odlu~ili tiskati ovukwigu.

Nadamo se da }e sadràj te kwige posluìti i me|unarodnoj

javnosti da shvate opravdane zahtjeve Hrvata koji danas ìve uVojvodini, a kojima dana{wa Srbija negira wihovu autohtonostna tom prostoru prijete}i im potpunom likvidacijom. Dokumen-ti iz kwige moraju kod svih nepristranih me|unarodnih ~imbe-nika pobuditi osje}aje potrebe pravednog rje{ewa hrvatskogpitawa na prostoru izme|u Dunava i Tise u dana{woj Vojvodini.

206 Ilija Petrovi}



Kwiga }e osnaìti stavove Hrvata Vojvodine koji se gr~e-vito bore za svoju opstojanost na tom prostoru i dati im dodatnesnage pri opravdanim zahtjevima koje postavqaju velikosrpskimvlastima.

Na kraju elimo istaknuti da smo ovu kwigu tiskali kao dugsvim Hrvatima koji su od 1918. do danas uspjeli o~uvati svoju hr-vatsku svijest, svoj jezik i svoju rimokatoli~ku vjeru na prosto-ru {to upravo od tog vremena ~etnici i pravoslavqe silom eleprisvojiti”.

Razlo`nom ~oveku zaista je te{ko polemisati sa brojnimnesuvislim navodima Sekuli}evim (i izdava~evim), ali }utaweo tome ne samo da ne potiskuje neistinu, ve} srpskim nepri jate-qima potvr|uje, a nedovoqno informisanim Srbima name}e uti-sak, da je ta~no sve {to Sekuli} pi{e; utoliko pre {to on samkaè da su “od godine 1990. napisane mnogobrojne kwige, raspra-ve i ~lanci sadràjno ve}inom ispuwene podacima o nasrtajimana hrvatsko narodno bi}e” i {to se on, pi{u}i svoje trokwi`je,na wih poziva.

Ali, ne treba se ~uditi {to Sekuli} tako pi{e. Nesre}a je{to nau~nici iz Srbije, oni koji su neke lekcije iz srpske na-cionalne istorije presko~ili, o svemu tome }ute, ne smatraju}ipotrebnim da makar i re~ napi{u; taman kao da ne znaju da ono{to nije zapisano ne}e ni postojati. Pa }e se desiti da 8. avgusta1997. godine u Gradskoj biblioteci u Subotici budu predstavqe-ni Sekuli}evi “hrvatski mjestopisi” Ba~ke, Barawe i Srema, ada istori~ari iz Srbije i drugi nisu ni zapazili da se tako ne-{to desilo; jo{ gore, wih kao da se to nije ni ticalo.

“Poteà je ova na{a {kola”. Posle ovih kratkih uvodnihnapomena vaqa pohvaliti i sve srdno podràti nameru organiza-ciononog odbora ovoga nau~nog skupa da se pozabavi srpsko-hr-vatskim odnosima, ali bi bilo dobro da se zna i slede}e:

r Trebalo je da se 6. i 7. oktobra 2006. godine, pod pokrovi-teqstvom Ministarstva za nauku i tehnologiju Republike Srbi-

je, u Matici srpskoj u Novom Sadu, odrì nau~ni skup o Republi-ci Srpskoj Krajini, ali weni odbori za istoriju i za dru{tvene

nauke, nisu eleli da se pojave kao organizatori, mo`da i zbog to-ga {to je nosilac tog projekta bio dr Jovan Dereti}, obnoviteqizvorne srpske istorijske {kole. (Iako su najavqeni, akademi-ci êdomir Popov i Vasilije Kresti} nisu se danas ovde po ja-vili - Smiqu Avramov opravdavaju wene godine -, {to moè na-vesti na zakqu~ak da Matica srpska i Srpska akademija naukanisu spremne da podrè ovaj projekat; bude li tako, odjeci zami-




{qenih nau~nih skupova o Srpskoj Krajini, i ovoga i onih budu-}ih, bez obzira na vrednost podnesenih saop{tewa, nesumwivo }ebiti slaba{ni).

r Sekuli} u svojim kwigama, mada skoro uzgredno, pomiweIlire, koje smatra “nositeqima halstatske uqudbe od drugog ti-su}qe}a prije Krista”, ali i Kelte, “nositeqe latinske uqud-be”, vaqda s jedinim ciqem da preko pri~e o “uqudbi” razdvojiHrvate od Srba, makar i od onih koji su, kao pokatoli~eni, u me-|uvremenu “unapre|eni” u Hrvate.

r U ne ba{ tako davnoj pro{losti, Hrvati su se razlikovaliod Srba po jeziku, tako da je êh Jozef Dobrovski, Otac Slavi-stike, “drào samo kajkavski dijalekat Hrvatske, prema fakti~- kim odnosima onog vremena kao hrvatski, sve drugo bilo je zawega ilirski ili srpski”. Samo Hrvatsko Zagorje s okolinom on

je smatrao hrvatskim predelom, a na drugim stranama ìveli suSrbi. Isto to tvrdi i Ferdo [i{i}, mo`da najznamenitiji hr-vatski istori~ar, dok je Franc Miklo{i~, poreklom Slovenac,

jedan od najve}ih slovenskih filologa, kao Srbe smatrao sve{tokavce, sve ijekavce, sve pravoslavne, sve muslimane srpskog

jezika, ali i mnoge ikavce i mnoge katolike, a Dubrov~anin Mi-lan Re{etar iz toga izvla~i zakqu~ak da se “mora dati pravoonome ko sa Miklo{i~em izjavquje da su {tokavski i srpski -

pojmovi koji se poklapaju”;Francuski slavista Siprijan Rober pi{e da “srpska rasa za-uzima tre}inu Evropske Turske i ceo Jug Ugarske. U Turskoj, we-ne pokrajine su: Bosna, Hercegovina, deo Ma}edonije, severois-tok Arbanije, Crna Gora i Kneèvina specijalno nazvata Srbi-

ja. U Austriskom carstvu, deo Istre, Vojna Kra jina, Banat, Sremi Dunavska obala od Be~a do Sent Andreje kod Budima”. Sve je tonesporno {tokavsko podru~je, a sve stanovni{tvo na tom prosto-ru jeste srpsko. Govorni jezik toga stanovni{tva jeste srpski, asve {to je pisano {tokav{tinom napisano je srpskim jezikom.

Ima onih koji zastupaju tezu da literatura koju su pismeniHrvati napisali {tokavski i ijekavski, spada u kwièvnost nasrpskom jeziku, ali tome protivre~e neki “va`ni” lingvisti usrpskom narodu. Kao {to je, primera radi, u Srpskoj akademiji

nauka pre petnaestak-dvadeset godina tvrdio da je izdvajawe Ko-sova i Metohije iz Srbije nesporna ~iwenica, Pavle Ivi} je is-to tako tvrdio da je i u me|uvremenu ustanovqeni hrvatski jezik~iwenica kojoj ne treba protivre~iti. A da bi se ipak istaklaneka opipqiva razlika sa biv{om zapadnom bra}om, on se sredi-nom devedesetih godina 20. veka zaloìo da novu grani~nu linijuuspostave ijekavica i ekavica, tako {to je nagovorio politi~ke

208 Ilija Petrovi}



i dràvne faktore u Srpskoj da se, za po~etak, iz administracijeizbaci ijekavski izgovor i da se umesto wega uvede ekavski. Ta“finta” dovela bi do jo{ jednog raspolu}ivawa srpskog narod-nog bi}a, istovetnog onom koje je tokom druge polovine 19. vekapo~elo da Srbe i Hrvate deli na verskoj osnovi: pravoslavci suSrbi, a katolici Hrvati. Ova Ivi}eva ekavsko-ijekavska podela{iroko je otvarala vrata za pretvarawe ijekavskih Srba iz Cr-ne Gore i Zapadne Srbije (i one koji su rasuti ostalim delovimaSrbije) u Hrvate.

r Kod [afarika ~itamo da se “nepristrasni istori~aridavno slaù u tome, da se i narodnoj sagi da za pravo, da ona morada popuwava neophodno prazninu, tamo gde su nas napustili spo-menici od gvo`|a, kamena ili pergamenta. Ovo pravo joj ukazujuGrci i Rimqani; i ako ~ak Tukidid ne odbacuje Homerovu sagu iTit Livije Romulovu i pri~e o legendarnom kraqu Numu sa istimpoverewem i jednakom pouzdano{}u, kao {to pri~aju dela Sci-pia i Fabiusa; onda je dozvoqeno da to isto pravo sebi dozvole ina{i (slovenski) istori~ari, pri ~emu ne èle da pruè nepot-pune pripremne radove, ve} zaokruènu istorijsku celinu, s pu-nim pravom. U tom pogledu su Nemci sa svojim primerom ve}oti{li ispred Slovena i za o~ekivati je, da }e i Sloveni poklo-niti vi{e pa`we svojim narodnim sagama i da }e uloìti vi{e

truda u prikupqawe nacionalnih predawa. Da se pri tome moraprimeniti najve}a opreznost, da se ponu|eni materijal strogoproveri, da se mora nacionalna i prvobitna su{tina i sadràjodvojiti od kasni jih ~ak stranih zaodevawa i oblika, da se tupodrazumeva iscrpno studirawe, sloboda od predrasuda svake vr-ste, a posebno pravi smisao, razume se samo po sebi”. Zvani~nisrpski istori~ari morali bi pro~itati i dobro upamtiti ove[afarikove re~i, naro~ito zbog toga {to oni srpskom predawuuop{te ne veruju, jo{ mawe onome {to o srpskoj starini svedo~ebrojni pisci, hroni~ari, geografi sa strane; ona je predawa sma-trala prosta~kom i bezvrednom pri~om neukog seqa~kog sveta, asva svoja saznawa, oslawaju}i se na “vrednosne” zamisli nordij-ske {kole, podredila je stavu da su Srbi, za tu priliku nazvaniSlovenima, do{li na Balkan tek u 6. i 7. veku po Hristu.

r Doga|aj koji je odlu~uju}e uticao na odnos “intelektualneelite” u Srba prema srpskom kulturnom i istorijskom nasle|u,srpskim predawima i srpskom zave{tawu, bio je Berlinskikongres 1878. godine. Tada, da bi Srbiji bila priznata (dode qe-na) samostalnost, kqu~ni zahtev zapadnih evropskih sila bio je dase Srbi odreknu svoje nacionalne istorije i prihvate “nau~na”pravila uspostavqena u berlinsko-be~koj istorijskoj {koli, zva-




noj i nordijska, pravila kojima su i do tada “uvo|eni u red” Srbi{kolovani na zapadnoj strani. A da bi preuzete (nametnute)obaveze mogle biti ispuwene do kraja, na tom “novom talasu trez-venosti i politike realizma” morali su se na}i ne ba{ brojnitada{wi srpski intelektualci; wihovi predvodnici i najzna-~ajniji zato~nici te nove “nau~ne” logike bi li su Sto jan Nova-kovi} i Ilarion Ruvarac.

Po Novakovi}evim i Ruvar~evim receptima, nova “srpska na-uka” krenula je sa sve novijim “kriti~kim” pri~ama o srpskoj pro-

{losti, pri~ama u kojima nije bilo mesta ni za narodno predawe,ni za ona znawa ko ja su do tada bila poznata u srpskoj istorijskojnauci, isto kao ni znawa objektivnih istori~ara sa strane. Poduticajem te i takve {kole, u delu srpskog naroda okrenutog tako-zvanim evropskim vrednostima po~ela je tada da se neguje logikadokazanih srpskih nepri jateqa sa strane, po ko joj srpski narod netreba da se bavi nacionalnom pro{lo{}u, ve} treba da se okrenebudu}nosti. Tu istu logiku, i u na{em vremenu, sada jo{ e{}e,“preporu~uju” isti ti srpski neprijateqi, a intelektualci pote-kli iz istog tog naroda zdu{no se trude da je nametnu sopstvenomnarodu, ne{to kroz {kolski sistem a ne{to putem najrazli~iti-

jih “teorijskih” pritisaka na podsvest srpskih qudi, naro~itoputem sredstava masovnog op{tewa.

U ùrbi da ta nova logika bude predstavqena tada{wem ma-lobrojnom srpskom intelektualnom sloju (najve}im delom {ko-lovanom na evropskom Zapadu, po recepturi nordijske {kole),kome je ostavqeno da ga prenese budu}im srpskim |acima i stu-dentima, Stojan Novakovi} je napisao studiju pod na slovom Srp-ske ob lasti X i XII veka pre vlade Ne mawine. Da bi ono {to jenapisano dobilo na teìni, ali i da bi moglo posluìti kao os-nova novoj “nauci”, taj spis, glagoqiv a isprazan, ob javqen je ve}1879. godine, u Beogradu, u Glasniku Srbskog u~enog dru{tva,prete~e Srpske kraqevske aka demije, dana{we Srpske akademijenauka i umetnosti.

Iako mu je moglo biti poznato da se mudar svet ~esto po{ta-pa latinskom sentencom timeo hominem unius libri, bojim se ~ovekakoji iz jedne kwige u~i, Novakovi} je, samosvesno nadmo}an, izja-

vio da su nam “izvori, po kojima ne{to znamo o srpskoj geografijipre Nemawe, sa~uvani u zapisima Konstantina Porfirogenita”,pomenuv{i pri tome i vrlo sumwiv Letopis popa Dukqanina ulatinskom prevodu “nekakva slovenskog, nikad posle nena|enogrukopisa”. Stoga, posebno zabavnim treba procewivati Novako-vi}evo razmatrawe {ta se pre Nemawe smatralo Srbi jom, naro~i-to zbog toga {to wegovo razmi{qawe ne nudi odgovor na pitawe

210 Ilija Petrovi}



kako je to jedna “nedonesena” Srbija, sabijena u neke planine da-na{we sredi{we Srbije, od jednom, iz ~ista mira, mogla dosti}idràvne, politi~ke, vojne, kulturne, graditeqske i svake drugevrednosti nemawi}kog vremena.

Pod neposrednim uticajem be~ko-berlinske {kole u isto-rijskoj nauci, koja nije odudarala od germanskih interesa zapad-ne socijalne demokratije u odnosu na srpski narod, bio je i JovanRuvarac, u mona{tvu nare~eni Ilarion, od 1874. godine arhiman-drit manastira Grgetega.

Ve} pre zamona{ewa (1861), on je u novosadskoj Sedmici, kwi-èvnom dodatku Srbskom dnevniku, objavio jedan nau~ni rad (1856)pod naslovom Pregled doma}ih izvo ra stare srbske povestnice.Verovatno imaju}i u vidu i taj spis, hrvatska Enciklo pedija Jugo sla-vije , u autorskom tekstu \or|a Sp. Radoji~i}a, istori~ara iistori~ara kwièvnosti, za wega }e re}i da je bio “neobi~noobdaren, s uro|enom osobinom kriti~nosti”, a posebno }e bitipohvaqen zbog toga {to je “naro~ito bio èstok u napadima naPanteliju Sre}kovi}a, profesora srpske istorije na Velikoj{koli i jednog od prvih naimenovanih ~lanova Srpske kraqev-ske akademije (nauka). Kroz svoje »pantelijade« Ruvarac je sa os-loncem na istorijske izvore i àrkom istrajno{}u istinoqupcaru{io mitove tradicije, a celim svojim delom dao maha poti-

skivawu pseudoistoriografskog prikazivawa doga|a ja i pojava”.r Istori~arima u srpskom narodu “ne ide pod kapu” da pri-

hvate ono {to se na drugim stranama zna kao neosporno, te se oniolako opredequju za najlak{u vari jantu: kad su Srbi, odnosnoSloveni, do{li u Iliriju, tamo nije bilo ni ìve du{e: dota-da{wi stanovnici Ilirije netragom su nestali upravo u tre-nutku kad su odnekud, ko zna otkud i kako “saznali” da }e se Srbiuseliti u Iliriju. Ne zna se da li je taj nestanak bio izazvanstrahom pred Srbima, ili je budu}oj nordijskoj {koli bio po -treban “nau~ni” osnov za tvrdwu po kojoj su Srbi u Iliri ju do-{li niotkud, tek, Iliri su se neosetno preselili “u nepoznato”;ne moè biti da su se svi sa tolikog prostora smestili u dana-{woj Arbaniji.

Bez obzira na sve to, zvani~na istorijska nauka u Srba gleda

na Ilire, ali i na ostale Sarmate, Tribale, Tra~ane, Kelte,Dardane, Cerane, Panone, Pelazge, Rasene, Jazige, Da~ane, Ante,Miàne, Vende, Venete, i mnoge druge, kao na ne{to {to sa Sr-bima ni za ivu glavu ne bi smelo imati veze.

Najboqe se to pokazalo u trenutku kad je u Enciklopedijisrpske istoriografije (kojoj se moè prika~iti svakakvo obe -le`je, ali ne i srpsko) napisano da “[afarikov trud, posebno na




izdavawu izvora ima ogroman zna~aj za razvitak srpske kriti~keistoriografije, ali je ropsko oslawawe na wegov autoritet usa-dilo u srpsku nauku brojne romanti~arske zablude koje su s mukomiskorewene”. Prevedeno na na{ki, to zna~i da su izvori koje je[afarik objavio, a zajedno s wima i [afarikov autoritet, uve-li u srpsku nauku “brojne romanti~arske zablude”, zbog ~ega je[afarikov istoriografski rad bio po srpsku nauku izrazito{tetan, ali je ta {teta ipak bila vrlo korisna, po{to je dovelado “razvitka srpske kriti~ke istoriografije”. Drugim re~ima,

ono {to je [afarik napisao o slovenskoj (i srpskoj) starini nije ni smelo da stigne do srpskog ~itaoca. I, naravno, nije ni sti-zalo, jer [afarikovo delo nije prevo|eno na srpski! A da jeste,moglo se na jednom mestu videti ono {to je o dubokoj srpskoj sta-rini (i ilirskoj, i tra~koj, i inoj) bilo itekako poznato brojnimstranim autorima od autoriteta.

Jovan Cviji}, taj znameniti srpski geograf i antropogeo-graf, zasluìo je da ovde budu zabeleèna neka wegova zapaàwao Ilirima. Primera radi, kao trag rimske uprave u dana{wimsrpskim krajevima on vidi velik broj latinskih re~i u srpskom

jeziku, naro~ito zbog toga {to je “verovatno... polulatinizova-no stanovni{tvo, pretapaju}i se docnije u Srbo-Hrvate, utica-lo, pored ostalog, na wihove fizi~ke i psihi~ke osobine, naro~i -to latinizovani Iliri na dinarske Srbe”. Doseqeni Sloveni,odnosno Srbi, koji su se {irili “po Poluostrvu poglavito laga-nom i gotovo neprimetnom infiltracijom ili najezdom, asimi-lu ju}i i potiskuju}i autohtono stanovni{tvo, to jest mnogobroj-na tra~ka plemena na istoku, ilirska, a jama~no i zaostala kelt-ska u zapadnom i centralnom delu Poluostrva”, prodrli su ~akdo Peloponeza, a preplavili su tako|e i “znatan deo dana{weArbani je”. Po Cviji}evom tuma~ewu, Sloveni su se iz “gotovo ne-primetne najezde” prilago|avali novim zemqopisnim uslovimatako {to su “asimilovali autohtona plemena kao: Ilire na Za-padu, tra~ka plemena na Istoku, makedonska u centru”, ne obja-{wava ju}i “pomo}u kojih trikova” su malobrojni i neprimetnidoseqenici uspeli da se prilagode i asimiluju mnogobrojne sta-rosedeoce; ni u primisli mu nije da uspostavi bilo kakvo srod-

stvo me|u wima, ~ak ni onda kad izri~ito konstatuje da je u doli-nama Ra{ke, Ibra, Tare, Pive i Lima “stanovao jedan deo Srba,koji je bio asimilovao najvi{e romanizovanih Ilira i mo`daKelta”. To na jednoj strani, a na drugoj, Cviji} i ne prime}uje dawegovi zakqu~ci podrazumevaju i osnovne postavke da Iliri,Tra~ani i Kelti nisu bili nestali kad su se Srbi pojavili ukrajevima ju`no od Dunava i Save. I, daqe, ako su ti neprimetni

212 Ilija Petrovi}



doseqenici tako lako uspeli da asimiluju autohtone Ilirena Zapadu, te ako su preplavili znatan deo dana{we Arbanije,mora se postaviti pitawe da li je i{ta Ilira preostalo kako bise, u na{em vremenu, na wihovom navodnom postojawu, iskonstru-isala teorija o ilirskom poreklu budu}ih Arbanasa.

U me|uvremenu, kad su se ve} Srbi odrekli svo jih ilirskihkorena, na ilirsku podlogu, dobrim delom i uz blagoslov raznihsrpskih ilarionovi}a, nakalemili su se Arbanasi, a na ilirskupro{lost i kulturu po~eli su da se naslawaju i Hrvati i Slo-

venci; to su po~eli da ~ine u trenutku kad se Arbanasima u~ini-lo da bi im Tra~ani lep{e pristajali kao davni preci.

r Sve dok se u takozvanoj srpskoj nauci budu odbacivala svadavna saznawa o srpskoj starini, i daqe }e se de{avati sve ono sa~im se srpski narod ve} podugo sukobqava. De{ava}e se da hrvat-ski “znanstvenici” (druge da ovde ne pomiwemo!) prisvajaju zaHrvate sve ono {to pripada Srbima: i jezik, i poreklo, i stani-{ta, i stanovni{tvo, i dru{tvene odnose. Primera radi, kad jeRadivoje Pe{i} po~etkom devedesetih godina 20. veka u jednojtelevizijskoj emisiji iz beogradskog studija saop{tio da se srp-ska }irilica mora dovesti u vezu sa vin~anskim pismom, ve} na-redne ve~eri, u televizijskom dnevniku iste te ku}e, arheologDragoslav Srejovi} proglasio je sve to “najobi~nijom besmisli-

com”. Ali, zato, svega tri-~etiri dana kasni je, beogradska Poli-tika prenela je vest iz Zagreba, kojom se nagove{tava da }e hr-vatski znanstvenici pomeriti hrvatsku starinu za “pet tisu}agodina unazad”. Hrvatska “znanstvena” logika bila je jednostav-na: po{to Srbi odbacuju vin~ansku kulturu, kojoj je bliska srod-nica ona iz Vu~edola, otkrivena u granicama sada{we Hrvatske,nema razloga da se ta “ni~ija” kultura ne proglasi “hrvatskom”;po istoj logici po kojoj je, svojevremeno, hrvatski lingvist Da-libor Brozovi} rekao da, ukoliko bi se Srbi odrekli }irilice,Hrvati bi je bez ikakvog premi{qawa prihvatili kao svojepismo.

Kako daqe. Nije nesre}a u tome {to Hrvati izmi{qaju svojuistoriju i svoj jezik tamo gde toga nikada nije ni bilo, jer i oni

imaju neke svoje pretke i moraju nekako govoriti. U pomenutomtrokwi`ju oni i sami priznaju da su “od godine 1990. napisanemnogobrojne kwige, rasprave i ~lanci sadràjno ve}inom ispu-wene podacima o nasrtajima na hrvatsko narodno bi}e” i od tadamnoge se nazovi-istine prenose iz kwiga u rasprave, iz ~lanaka ukwige, iz izmi{qotina u “znanstvenu” la`. Srpski istori~ari,lingvisti i drugi nau~nici ne reaguju, jer nisu u stawu da se otmu




besmislicama o “dolasku Slovena na Balkan u VI i VII veku”, ni-otkud, a gluvi su, nemi i slepi pred brojnim dokazima o srpskojstarini odvajkada ne samo na dana{woj Srpskoj Zemqi, ve} i

ju`no i severno od we, i isto~no i zapadno od we. Oni “ne vole”da znaju za takve dokaze, iako su oni dobro poznati ~itavom nizuozbiqnih nau~nika sa strane. Oni kao da ne ele “da se me{aju usvoj posao” i da stanu u odbranu sopstvenog naroda i sopstvenedràve. Oni, na alost, jo{ uvek nisu u stawu da sebi postave ni-malo uzgredno pitawe kako to da se srpski susedi, i ne samo oni, s

tolikom lako}om obru{avaju na Srbe i obezvre|uju sve {to jesrpsko, ali se, istovremeno, ne usteù da halapqivo preuzmu (iotmu) sva wihova civilizacijska dostignu}a.

Tek kad smogne snage da se odrekne izrazito antisrpske ber-linsko-be~ke (germanske, nordijske) {kole i da se vrati izvor-noj srpskoj istorijskoj {koli, srpska istoriografija (kojoj tondaju Srpska akademija nauka i Matica srpska, institucije najpo-zvanije da ~uvaju istinu o srpskoj pro{losti) dobi}e odgovor naupravo postavqeno pitawe o ~ere~ewu srpskog nacionalnog bi}ai mo}i }e se ozbiqno pozabaviti i najnovijom istorijom srpskognaroda, {to }e re}i: i istorijom Srpske Krajine.

Prilika je da se to u~ini sada, kad je dr Jovan I. Dereti}, ob-noviteq te {kole, na osnovu brojnih radova o srpskoj stariniprimqen u rusku Imperijalnu akademiju nauka i umetnosti.

Bez vra}awa sopstvenoj istorijskoj {koli, srpski narod idaqe }e lutati civilizacijskim bespu}ima.

***Pisano kao prilog za nau~ni skup “Faktori odnosa snaga u srp-sko hrvatskom sukobu”, Bawa Junakovi} (kod Apatina), 28-29. novembar2009. godine, a objavqeno u zborniku Rat za opstanak Srba Kraji{nika I , Beograd 2010, 85-94.

214 Ilija Petrovi}



T E L E G R A M

Akademiku Jovanu Dereti}ui pristalicama svesrbske nacionalne misli

utemeqene na stavovima srbske istorijske {kole, uo~i KongresaSvesrbske politi~ke organizacije “Slobodna Srbija”

Bave}i se vremenom sada{wim i, uglavnom, srbskim nesre-}ama tokom XX veka, u koje spada i trud savremenih politi~kih idràvnih vladaju}ih poslenika u Srbiji da naopakom zakonodav-nom delatno{}u razgrade Srbsku Zemqu, moja malenkost mogla

je konstatovati da se srbski narod danas nalazi na nizbrdici koja ga vrlo lako moè “odlutati” i do provalije, ali da mu se, upr-

kos tome, zahvaquju}i wegovoj iskonskoj vezanosti za sopstvenizavi~aj, i u ovim te{kim vremenima ipak moè o~uvati socio--biolo{ka supstanca. Mogu}e je tako ne{to ostvariti zahvaqu-

ju}i ~iwenici da u najve}em delu srbskog naroda jo{ uvek opstojii razvija se zavi~ajnost, koja se manifestuje u prirodnoj qubaviprema svojim sunarodnicima. Iz ta dva fenomena - zavi~ajnostii qubavi prema svom narodu, - jasno proisti~e i fenomen patri-otizma, ili rodoqubqa, taj izuzetno sloèn i dubok emocio-nalni i motivacioni psihosociolo{ki fenomen svakog Srbinakoji srbski misli i ose}a, onako kao {to su mislili i ose}alina{i daleki preci, ali i na{i o~evi, pa i deo nas, wihovihneposrednih naslednika.

Toj grupi pripadate ne samo vi koji se nalazite na ovomskupu, ve} i va{i istomi{qenici koji iz raznih razloga danasnisu s vama u vrsti. Naàlost, me|u vama nema velikog broja onihkojima se jo{ nije dalo da spoznaju istinu o pro{losti svojoj isvoga naroda, samo zbog toga {to su patriotska obele`ja srbskognaroda decenijama bacana u zape}ak, {to je to ose}awe srbskomnarodu bilo zabraweno, ili, ako nije zabraweno, zato {to je po-stalo nepoèqno... delom i zbog toga {to su neki od savremenih de-mokratskih politi~ara u Srbiji po~eli da se po{tapaju parolom



da je patriotizam posledwe uto~i{te lopova, a delom zbogne~ijih druk~ijih interesa...

I dok se fenomeni zavi~ajnosti i qubavi prema sunarod-nicima formiraju u genskoj podlozi svake li~nosti, zbog ~ega immoèmo pripisati karakter uro|enog, fenomen patriotizma,kao neka politi~ka qu bav, formira se, i narasta, iskqu~ivosistematskim raz mi{qawem, kroz u~ewe i studije, preko nau~- nih saznawa enciklopedijskog karaktera. Svakako da je taj feno-men, naro~ito zbog progona iz srbskog {kolstva, i bio slaba

strana u na{im politi~kim vrhovima dugog i tragi~nog XXveka, ali, naàlost, i u ovim prvim godinama tre}eg hiqadugo|a.Bilo kako bilo, ~ak i zbog toga {to, bar za sada, moja ma-

lenkost radije govori o stranputicama no o nizbrdici, mogaobi to biti blagi znak da srbski narod jo{ uvek moè ne{to pro-meniti naboqe, u svom interesu, te da bi se doma}em nau~nom ipoliti~kom tir janstvu nad sopstvenim narodom ipak nekakomoglo stati nogom za vrat. Moglo bi, naravno, ali tek ako bisvakom Srbinu - ili bar ve}ini Srba - stalno bile na umu idejeo Svesrbstvu i Slobodnoj Srbiji.

A nije bez zna~aja ni jedna Tolstojeva poruka stara tek ne{tovi{e od sto godina, iz vremena Aneksione krize, da nije bitanpoliti~ki poloàj Srbije, od odlu~uju}eg je zna~aja religioznostawe srbskog naroda.

Ohrabren mi{qu oko koje ste se okupili, danas, ovde,-

Nadam se da }e ona u vremenu pred nama ovladati srbskimsvetom.

Ilija Petrovi}, istori~arNovi Sad, 12. decembar 2009.

216 Ilija Petrovi}



Ka Trijanonskom ugovoru

Godine 1958, pola veka po okon~awu Prvog svetskog rata, bio je {tampan tematski Zbornik Matice srpske za dru{tvene nauke(broj 24/1959), sa tri obimnija teksta i sedam ili osam sitnijihpriloga, vezanih za zbivawa u vezi s raspadom Austrougarske.

No, desilo se da je jedan od petorice urednika tog Zbornika,Arpad Lebl po imenu, tada “zna~ajan” politi~ki aktivista, preno {to je kwiga stigla u kwigoveznicu, nadle`nim drugovima“potkazao” wenu sadrìnu i kwiga je ba~ena u otpad.

Dva su teksta bila razlog takvom ideolo{kom ~inu.Prvi: tekst Milana P. Kosti}a, arhiviste i publiciste, pod

naslovom Iz Prvog svetskog rata 1914-1918 ( Finis Austriae ), tre-balo je ukloniti po{to je on svedo~io o istorijskoj istini da je

na Zboru Sremaca u Rumi, odrànom 24. novembra 1918. godine,donesena odluka o neposrednom prisajediwewu Srema KraqeviniSrbiji; “nadle`nim drugovima” bilo je to potrebno ne bi li se zaneka budu}a vremena ostavila mogu}nost takozvanoj hrvatskojbra}i da ostvare svoje teritorijalne planove o pro{irewu hrvat-ske dràve do Zemuna.

Drugi: tekst Nikole Radoj~i}a, pod naslovom Oìvela Voj-vodina, sadràvao je jedan pasus od svega petnaestak redova kojibi, podse}awem na neke vi{e potisnute nego zaboravqene zlo~i-ne, mogli poremetiti raspoloèwe maxarske mawine u Vojvodi-ni Srpskoj i koji bi, barem verbalno, mogli oslabiti neugaslemaxarske te`we za revizijom mirovnog ugovora potpisanog po-sle Velikog rata.

A u tom pasusu pisalo je i slede}e:“Kad je izbio Prvi svetski rat, maxarski narod bio je dugo-

godi{wom propagandom protiv Srba toliko zaveden, da je u wemugledao svoj rat, a u Srbiji svog glavnog protivnika, koga su ele-li satrti. Istina je bila druk~ija - Maxari, a ne Srbi, moralisu postati rtve rata, kako god se on svr{io, bili Nemci pobed-nici ili pobe|eni. Bilo je, istina, Maxara koji su ovo slutili, ikoji nisu zaboravili svoja iskustva s Nemcima iz pro{losti.



Bilo ih je, ali ih nije bilo koji su imali hrabrosti da to javnoreknu i da poku{aju zaustaviti talas mr`we koji se prelio u pr-vome maxarskom zaletu na Srbiju. On je ostavio za sobom stra-hovite tragove i izazvao preureweno likovawe, da je Srbija zavazda smrvqena. Nije bila...”

Ako je Austrija krenula u rat pod izgovorom da Srbiju kaznizbog atentata na Franca Ferinanda, Maxari su na to gledali sa-svim druk~ije. U Budimpe{ti se ~ak iskazivala radost {to je spoliti~ke pozornice nestao veliki protivnik maxarske autono-

mije i uticaja maxarske aristokratije na dràvnu politiku. Testavove kasnije je jedan maxarski autor formulisao zapaàwemda ni Austrija ni Ferdinand nisu zasluìli da Maxarska zbogwih u|e u rat. Ponajmawe je to zasluìvao Ferdinand, najomra-èniji Habzburgovac u Ugarskoj, koji je maxarski jezik nazivao“pse}im laveòm” i koji je, prema brojnim svedo~anstvima, govo-rio da }e, kada do|e na presto, “uzeti gumicu i Maxarsku izbri-sati sa geografske karte”.

Rat je, dakle, po~eo, a istraìvawa To{e Iskruqeva pokazuju da su najteì zlo~ini prema srpskom narodu u Sremu izvedenidok su se tamo nalazile maxarske trupe.

Sli~ne rezultate pokazala su i istraìvawa {vajcarskog kri-minologa Ar~ibalda Rajsa koji je, u izve{taju pisanom NikoliPa{i}u a objavqenom 1916. godine u Londonu, vrlo precizno opi-sao {ta se sve de{avalo u Ma~vi dok je kroz wu prolazila oku-paciona vojska. Naime, na samom po~etku tog svog izve{taja on jeistakao da su “varvarske metode ratovawa i svirepost prema ci-vilnom stanovni{tvu okupirane zemqe koje je Nema~ka prime-wivala u Belgiji, verno opona{ali weni austrijski saveznici uSrbiji”. Zapravo, ta istraìvawa i izve{taj dokazuju da je “po-nosna i vite{ka ma|arska rasa imala neslavnu ~ast da prema{i ubestijalnosti... i svoje pruske prijateqe”.

Prema Rajsovim nalazima, u Ma~vi su “Ma|ari i Hrvati bi-li najgori, a wihovi oficiri su ih neprekidno podsticali nazverstva... da ubijaju sve {to je ìvo”. Na primer:

U [apcu su “uglavnom Ma|ari zlostavqali ene i decu, a po-tom ih ubijali”. Vojnik iz 18. pe{adijskog puka tvrdi da je 16. ili

17. avgusta u Dobri}u video kako vojnici iz 37. maxarskog puka,po naredbi natporu~nika Na|a, ubijaju bajonetima jedanaestoroili dvanaestoro dece starosti izme|u {est i dvanaest godina. Je-dan zarobqeni maxarski vojnik iz 6. zabalskog puka izjavio je da

je wegov kapetan Bosnai (i prezime mu kazuje kojega je porekla!),pre prelaska granice izdao nare|ewe da ubijaju sve redom, od pe-togodi{we dece do starica. Kad su pre{li granicu i stigli do

218 Ilija Petrovi}



prvog srpskog sela, kapetan im je naredio da pale ku}e i naloìoim da ubiju ~ak i novoro|en~ad u kolevkama.

I tako daqe.Rat je trajao koliko je trajao, a ve} pri wegovom kraju, sep-

tembra 1918. godine, vo|a opozicije u Ugarskoj Mihaq Karoqizatraìo je od nekih srpskih politi~ara, od Ja{e Tomi}a iz No-vog Sada i Joce Lalo{evi}a iz Sombora, na primer, da u|u u we-govu budu}u vladu (kad do|e na vlast) i da na taj na~in, kao pred-stavnici srpske mawine, u~estvuju u spasavawu Ugarske. Ponuda

mu je odbijena.Karoqi je sredinom oktobra zatraìo u ugarskom parlamen-

tu da se Ugarska odvoji od Austrije i potpi{e separatni mir, unadi da bi tako, posle rata, Ugarska bila tretirana kao prijateq-ska zemqa.

Desetak dana docnije, Karoqi je formirao Maxarsko narod-no ve}e i zatraìo da se Ugarskoj prizna nezavisnost u posto je-}im granicama, istovremeno nemaxarskim narodima obe}avaju}ii garantuju}i autonomiju.

Pretposledweg dana oktobra maxarskim vojnicima naloè-no je da poloè oru`je i da napuste front.

[estog novembra Karoqi je doputovao u Novi Sad, a ve} na-rednog dana stigao je u Beograd, da pregovara o miru. To zvani~- no, a svoj stvarni stav, koji je ukqu~ivao i oruàni otpor srp-skoj vojsci, izloìo je u memoarima objavqenim 1956. godine:

“Stigla je uzbu|uju}a vest: Srpske su ~ete pre{le Savu... Mo-rali smo po svaku cijenu sprije~iti da ove trupe prekora~e gra-nicu i prodru u zemqu (Ugarsku)”.

Mimo toga, on je, iznena|en {to mu delegacija nije bila ka-menovana u Beogradu, napisao da ga je “duboko potresla izraènavelikodu{nost ovoga naroda, s kojim smo tako sramotno postu-pali... Bili smo svjesni da smo proiv Srba izvr{ili zlo~ine”.

A u Beogradu, u pokloni~koj poseti francuskom mar{aluFran{e d’Epereu, komandantu savezni~ke Isto~ne vojske, “odbio

je svaku zakonsku i moralnu odgovornost za ~inove izvr{ene odstrane biv{eg (ugarskog) reìma, kako u oblasti unutra{we po-litike, tako i u oblasti spoqne politike”.

D’Epere je odbacio wegove stavove, jer, kako je rekao, “vi stei{li zajedno s wima i vi }ete zajedno s wima ispa{tati”.

Karoqi je morao prihvatiti D’Epereove uslove primirja, uzrezervu da }e Ugarska potpisati budu}i mirovni ugovor samo uko-liko joj Saveznici garantuju postoje}e granice.

Pet-{est dana kasnije, 13. novembra, u Beogradu, srpski voj-voda @ivojin Mi{i}, francuski general Pol Prosper Anri i




maxarski ministar vojni Bela Linder potpisali su Vojnu konven-ciju koja reguli{e uslove primene na Ugarsku primirja zakqu~e-nog izme|u Saveznika i Austrougarske, po kojoj je srpska vojskamogla zaposesti prostor ograni~en linijom Or{ava - Mehadija- Karansebe{ - Lugo{ - Arad (na istoku), rekom Mori{ do Se-gedina - Baja - Pe~uj - Bar~, na Dravi, naspram Virovitice (naseveru), Dravom od Bar~a do Oseka i èlezni~kom prugom od Ose-ka preko \akova do [amca na Savi (na zapadu), obuhvataju}i ce-lu Bosnu i Hercegovinu i Dalmaciju do rta Planka, odnosno Plo-

~a, na tridesetak kilometara vazdu{ne udaqenosti od Spqeta,zapadno.

êtvrtog juna 1920. godine, u Parizu, u dvorcu Trijanon, pot-pisan je mirovni ugovor s Maxarskom. Taj ugovor, kojim je Maxar-ska s ukupno 282.000 km/2 i 19 miliona stanovnika svedena na93.000 km/2 i oko 7,5 miliona stanovnika, sastavqen prema op-{tim odredbama Versajskog mira i uskla|en s odredbama Sen--@ermenskog mira, vaqda najmiroqubiviji u pore|ewu s ostalimugovorima potpisan na Konferenciji mira u Parizu (Versajski,s Nema~kom; Sen-@ermenski, s Austrijom; Nejiski, sa Bugar-skom; Sevrski s Turskom), sastoji se od 14 odeqaka i 364 para-grafa (od kojih se 297 odnose na sam mir); ovde }e biti navedenisamo neki od wih.

Drugim odeqkom detaqno su utvr|ene maxarske granice pre-ma susednim dràvama.

Evropske i vanevropske politi~ke klauzule odre|ene su 3,odnosno 4. odeqkom:

Maxarska je priznala Kraqevstvo Srba, Hrvata i Slovena-ca, koje se opet obavezalo da po{tuje prava maxarske mawine nasvojoj teritoriji; nezavisnost Maxarske progla{ena je nepriko-snovenom; re{avaju se pitawa svih mawina u Maxarskoj; Maxar-ska se obavezala da novim dràvama preda svu relevantnu arhiv-sku gra|u i dokumentaciju (tako da se, zahvaquju}i ba{ tome, go-spodin Pejin, ~iju kwigu ve~eras predstavqamo, kao arhivskisavetnik u Arhivu Srbije ima ~ime baviti).

Peti odeqak sadrì vojne klauzule: ukinuta je op{ta vojnaobaveza, maxarska vojska svedena je na 35.000 qudi, svi vojni teh-

ni~ki vi{kovi morali su biti predati savezni~koj Kontrolnojkomisiji; ukinuti su mornarica i vazduhoplovstvo; proizvodwaoru`ja svedena je na jednu fabriku, a zabrawen je svaki uvoz mu-nicije i oru`ja.

[esti odeqak obuhvatio je pitawa ratnih zarobqenika igrobova, a sedmi postupak s ratnim zlo~incima.

220 Ilija Petrovi}



Deveti odeqak sadrì finansijske klauzule i odredbe o re-paracijama pobedni~kim zemqama, a novostvorene dràve preu-zele su deo ranijih ugarskih dugova.

Dvanaestim odeqkom Maxarskoj je priznato pravo tranzitaJadranskim morem.

Posebno, ~lanom 41, Maxarska se odrekla, “ukoliko se we ti-~e, u korist Dràve SHS, svih prava i pravnih osnova na terito-riji nekada{we austro-ugarske monarhije, koje leè izvan gra-nica Ugarske”.

Tako po slovu mirovnog ugovora, a wegovim ozakowewem od31. jula 1921. godine nije izbrisano se}awe na nacionalnu alostprogla{enu u Maxarskoj u ~asu kad je Ugovor potpisan. Jo{ mawe

je zaboravqen pokli~ Nem, nem, soha! Ne, ne, nikada! , kojim sumaxarski vladaju}i krugovi odgovorili na taj potpis i kojim supostavili idejnu i stvarnu osnovu budu}em sna`nom revan{i-ti~kom pokretu protiv “nepravednog mirovnog ugovora”

Kako tade, tako i danaske.Ali, o tome }e govoriti gospoda Jovan Pejin, arhivski savet-

nik iz Beograda, rodom iz Kikinde, ~iji je deda Jovan, iz Sirigakod Segedina, potowi optant, bio u~esnik Velike narodne skup-{tine Srba, Buwevaca i ostalih Slovena Banata, Ba~ke i Bara-we, koja je 25. novembra 1918. godine donela odluku o neposrednomprisajediwewu tih oblasti Kraqevini Srbiji, i profesor dok-tor Miloje Pr{i}, vojni istori~ar, nekad direktor Vojnoisto-rijskog arhiva, iz Beograda.

***Uvodna re~ pri predstavqawu kwige Velikoma|arski kapricJovana Pejina, 15. aprila 2010. godine u Novom Sadu, na tribini Zabra-wena istorija.






i me|u Srbima zbiva u na{em vremenu, on je propratio kratkimzapaàwem da dana{wi srpski istori~ari ne veruju ni re~ od ono-ga {to su o srpskoj starini znali, zapisali ili preneli brojniletopisci i istori~ari sa strane:

“Moji radovi o srpskim govorima na podru~ jima koja danasvi{e ne nastawuju Srbi, ve} neki biv{i Srbi, otpadnici odSrpstva, trenutno zaista jesu nepobitno svedo~anstvo da su tamo,doskora, iveli Srbi, ali samo zbog toga {to jo{ uvek ima ivihSrba koji su iz tih krajeva prognani. No, bojim se da }e, u ne tako

dalekoj budu}nosti, neki novi srpski istori~ari, oni koji budunasle|ivali znawa i logiku dana{wih istori~ara, i istori~arakoji su i nas i nekoliko generacija na{ih predaka u~ili istomtakvom znawu, bespogovorno tvrditi da su sve te moje jezi~kerasprave apokrifne prirode, da su, dakle, neutemeqene, sumwive,mo`da i la`ne, da su zasnovane na romanti~arskim predstavama ostarini i prostirawu srpskog naroda i srpskog jezika”.

A sve to de{ava nam se uprkos tome {to je, jo{ poodavno, SavaPopovi} Tekelija (1761-1842) nepogre{ivo uo~avao kakvim se svestranputicama kre}e srpski narod i uzalud nas u~io “da se mane-mo tih naziva Bosanac, Dalmatinac, Srbijanac, Crnogorac, jer }eneko na}i opravdawe da od tih pokrajinskih naziva napravi po-sebne narode”; ba{ onako kako se to sada ~ini, i kako se vekovimaunazad ~inilo.

Ono {to je Pavel Jozef [afarik (1795-1861), Slovak, filo-log i istori~ar, od 1819. godine profesor i upraviteq novosadskegimnazije, pisao o dubokoj srpskoj starini (u desetotomnoj Isto- riji srpskog naroda to se i ne pomiwe), i na{e iskustvo iz pret-hodnih {ezdesetak godina sa razbijawem Jugoslavije, zemqe zami-{qene da i svim Srbima posluì kao zajedni~ka ku}a, mada ku}abez krova, mog lo bi dana{wim “zvani~nim” istori~arima u Sr-bi ji (makar koliko im bila sumwiva nacionalna orijentacija),posluìti kao siguran i nedvosmislen osnov za pisawe prave iistinite srpske istori je; pesimisti bi mogli re}i da je kasno zato, ali: boqe ikad nego nikad.

Tokom minulih decenija, sve dok je ta “zajedni~ka ku}a”kako-tako opstojavala, pred na{im o~ima, na zlo~ina~ki na~in,

iz srpske nacionalne supstance i{~upano je premnogo tkiva iod wega stvoreno nekoliko novih nacija, a na Srpskoj Zemqi, zasada barem, pet novih dràva, {to nesrpskih, {to antisrpskih.Nave{}emo pokoji dokaz za tu tvrdwu:

> Buwevci i [okci iz Vojvodine Srpske, oni koji su se nepo-sredno po Prvom svetskom ratu uglavnom nazivali Srbima, bilisu, na samom po~etku komunisti~kih godina, “unapre|eni” u Hr-




vate; mnogi od wih zadovoqni su tim “dobitkom”, mnogi su se vra-tili, ili se jo{ vra}aju, svom plemenskom nazivu, a pitawe je dali }e se neko od wih vratiti svom srpskom izvoru;

> Od Srba iz Ma}edonije, ili Ju`ne Srbije, srpski nepri ja-teqi, opsednuti idejama “oplemewenim” u kominternovskoj ku-hiwi, najpre su na~inili “Makedonce”, a ne{to kasni je, mada supo svom idejnom, odnosno “religioznom” opredeqewu bili atei-sti, darovali su im i “autokefalnu makedonsku crkvu”; na tim jeosnovama stvorena i dràva Ma}edonija;

> Uz mawe ili vi{e otvorenu vojnu podr{ku Sjediwenih Ame-ri~kih Dràva i Severnoatlantskog vojnog saveza (NATO) vi{enego {esti deo srpskog nacionalnog prostora u komunisti~koj(kominternovskoj, brozovskoj) tvorevini Bosni i Hercegoviniotet je od Srba i ukqu~en u novostvorenu muslimansko-hrvatskufederaciju;

> Uz direktnu ameri~ku vojnu podr{ku i blagoslov wenogsluìn~eta, takozvane Organizacije ujediwenih nacija, onemo-gu}en je opstanak Republike Srpske Krajine, stvorene na srp-skom narodnosnom prostoru brozovske Republike Hrvatske, tako{to se opse`nom vojnom akcijom krenulo u sistematsko i nemilo-srdno istrebqewe srpskog stanovni{tva. Bila je to “prava” pri-lika da se vi{edecenijska neprikrivena hrvatska mr`wa premaSrbima (prividno suzbijana kroz krilaticu o navodnom “brat-stvu i jedinstvu”) iskaè na izrazito nequdski na~in;

> Da bi se ovo stawe savremene hrvatske svesti uop{te moglopodvr}i bilo kakvom tuma~ewu, vaqa znati da Srbi nikad u svo-

joj istoriji nisu ratovali protiv Hrvata; oni su ratovali pro-tiv biv{ih Srba, onih Srba koji su ko zna iz kojih razloga napu-stili pravoslavqe i pre{li u katolicizam. Kao {to je to slu~aji s islamizovanim Srbima i svima znanom izrekom da je potu ri-ca gori od Tur~ina, i pokatoli~eni Srbi vode svoj “li~ni” ratsa svojom doju~era{wom srpskom bra}om. Ovi zlosre}ni preobr-a}enici jo{ uvek se nalaze ni na nebu ni na zemqi: jesu prihva-tili katolicizam i hrvatstvo, ali wihovo “hrvatstvo” stalno jepod sumwom, jer i Hrvati i Srbi, a naro~ito vode}i ideolozi ri-

mokatoli~ke crkve, poznatije kao Vatikan, znaju o kome se stvar-no radi. Prezimena tih novih Hrvata, a i li~na imena, i daqe susrpska. Mnoge takve porodice, naro~ito one koje su katolicizamprihvatile tek ko ju generaciju ranije, zadràle su porodi~nu sla-vu, to isqu~ivo srpsko obele`je, do dana{weg dana, a dobar deowih zna i svoje staro porodi~no stablo. Zbog svega toga, zbog jo{uvek neizbrisanih tragova o svom poreklu, ti “novi Hrvati” mr-

224 Ilija Petrovi}



ze i jedne i druge. Mrze Hrvate, jer jo{ nisu dostigli wihov nivoni u katoli~kom ni u nacionalnom pogledu, a mrze Srbe, jer onisu, i pored svih tegoba koje su povremeno ili stalno navodile po-

jedince ili ve}e i mawe grupe da izbegnu iz pravoslavqa i Srp-stva, i daqe ostali i Srbi i pravoslavci. Vi{e mrze Srbe, jeroni su ìvi svedoci o izdaji svoje biv{e bra}e. Sve dok takvisvedoci postoje, “hrvatstvo” tih novih Hrvata i daqe }e biti podsumwom. Sumwe }e nestati tek ukoliko svi srpski svedoci wiho-vog preobra}eni{tva budu ukloweni. Mr`wa tih novih Hrvata

samo je “teorijska” podloga svakom hrvatskom (i katoli~kom)genocidu nad srpskim narodom. Novonastale politi~ke, vojne iverske (katoli~ke) prilike u nedavno razbijenoj Brozovoj Jugo-slaviji razgorele su onu ve} pomenutu prikrivenu mr`wu premaSrbima i svako ko je iole drào do svog “hrvatstva” krenuo je daga dokaè na svojim srpskim susedima i ro|acima. Za tako ne{to,svi oni imali su blagoslov i verskih (rimokatoli~kih) i vojnihi politi~kih vlasti u Hrvatskoj, a svi wihovi “ratni~ki” postup-ci bili su usmeravani iz jednog jedinstvenog politi~ko-vojno--verskog centra i imali su za jedini ciq da kona~no realizujuzakqu~ke onog svehrvatskog katoli~kog kongresa odrànog uZagrebu septembra 1900. godine, da do kraja 20. veka sve {to je uHrvatskoj mora biti hrvatsko, a sve {to je hrvatsko mora biti

katoli~ko;> Od Srba iz Crne Gore, Brda i Stare Hercegovine, kominte-

rnovska “kuhiwa” stvorila je nacionalne “Crnogorce”, daru ju}iim najpre crnogorsku autofekalnu crkvu, a pre koju godinu i cr-nogorsku dràvu. Nacionalna svest te rasrbqene grupacije raz-vija se po receptima preuzetim od Hrvata, a versku }e im uobli-~iti Vatikan, najpre “nagr(a)dom” da pre|u u uniju, a potom i“unapre|ewem” u rimokatolicizam; i u jednom i u drugom slu~aju,moralnu i svaku drugu potporu (i poduku) pruì}e im nekada-{wi otpadnici od Srpstva, oni koji su toj i takvoj Crnoj Goriizglasali navodnu nezavisnost. Onima koji se jo{ nisu odreklisvojih srpskih obele`ja, niti to za sada kane u~initi, u takvoj sedràvi ne pi{e ba{ najboqe: u pogodnom trenutku, a svaki }eantisrpski i antipravoslavni trenutak biti za tako ne{to po-godan, samoprogla{eni predvodnici nacionalnih Crnogoracadoseti}e se da oìve Sekulu Drqevi}a i Savi}a Markovi}a ipotom uspostave crnogorsko usta{tvo;

> U Hercegovini i Bosni, od Srba muslimanske vere najpre jeizmi{qena “muslimanska” nacija, da bi, koliko ju~e, pod za{ti-tom stranih vojnih sila, ta “nacija” bila preimenovana u “Bo-




{wake”. Mada u narodnosnom smislu nemaju do dirnih ta~aka saTurcima, islamisti~ka Turska ~ini im se pri jem~ivi jom od ivo-ta sa srpskim pravoslavnim svetom, od ~ijeg su se nacionalnog iverskog bi}a izdvojili tokom prethodnih vekova i na ~ijoj je mr`- wi prema nekada{woj bra}i po krvi stvoren ve} pomenuti i dobropoznat iskaz da je poturica gori od Tur~ina;

> Staru (Pravu) Srbiju, u kominternovskoj nomenklaturi na-zvanu Autonomna Oblast Kosovo i Metohija, ameri~ka vojnasila poklonila je Arbanasima uvoènim iz Arbanije svih godina

posle Drugog svetskog rata (po Brozovom dogovoru u Komuni-sti~koj internacionali, iz koga je proisteklo i zvawe jugoslo-venskog “narodnog heroja” arbana{kom vo|i Enveru Hoxi), kao i[iptarima, koji su vekovima, najrazli~itijim pritiscima (uce-nama, ubistvima, otimawem imawa i proterivawem s wih, “pe~e-wem” uèènim metalnim predmetima, “udarawem na obraz” -

silovawem, otimawem èna i devojaka, islamizovawem i potur-~ivawem - iz tih krajeva potiskivali pravoslavne Srbe; to senije de{avalo na mahove, tako {to bi nekada{wa srpska sela pot-puno i odjednom pustela, ve} je neosetno i postepeno, usled nepre-kidnog trajawa tih pritisaka, odnosno zulu ma, postupno dolazilodo smene starosedela~kog srpskog stanovni{tva arbana{kim, amnoga sela ostajala su bez ijedne srpske ku}e. Tokom posledwih

dvadesetak godina, punu podr{ku tom ameri~kom prqavom poslupruàle su ameri~ke saveznice iz dvaju svetskih ratova, ali iwene tada{we protivnice; ratne pobednice verovatno su i{lelogikom da se najboqe oduùju savezni~koj Srbiji tako {to }e jojoduzeti sedmi deo teritorije i time u~initi ustupak ono j drugoj,poraènoj strani u tim istim ratovima. A ta druga strana, oli-~ena u Nema~koj, sve svoje saveznike u izgubqenim ratovima (Ma-xarsku, Rumuniju, Bugarsku) nagradila je brzopoteznim u~lawe-wem u Evropsku uniju, ~ime je iskazala ne samo svoju trenutnuekonomsku i vojnu nadmo} nad ostatkom jadne Evrope, ve} je zapo-~ela i sa revizijom pariskih mirovnih ugovora iz 1920. i 1947. go-dine. Pri tome, i jedni i drugi, i Amerikanci i Nemci, ra~unalisu s arbana{kom mr`wom prema svemu {to je srpsko. Ovo po-sledwe ni je ni{ta novo; kao {to je to slu~aj s pokatoli~enim

Srbima pre tvorenim u Hrvate, ~ija se antisrpska svest ve} veko-vima oblikuje po vatikanskom (rimokatoli~kom) konceptu, tako sei svest dana{wih Arbanasa, u najve}em delu poarbana{enihSrba, islamizovanih ili pokatoli~enih, svejedno, usmerava izanticivilizacijskih i antireligijskih (ponajpre: antipravoslav-nih) centara novog svetskog poretka, poznatog i kao Novo doba,New Age.

226 Ilija Petrovi}



> Islamizovani Srbi iz Ra{ke na dobrom su putu da se pretvo-re u “Bo{wake” (i da Bosnu proglase svojom “mati~nom” drà-vom), iako Bosna, zanemarimo li ono {to se nekad zvalo Bo sanskipa{aluk, nikada nije prelazila isto~no od Drine;

> Srbi iz isto~ne Srbije, oni koji sebe zovu Vlasima, jer suna svoje srpske korene poodavno zaboravili, uporno se trude, uzsvesrdnu pomo} samozvanog Helsin{kog odbora za takozvanaqudska prava iz Beograda, da do|u do “konstitutivnih eleme-nata” za “vla{ku naciju”;

> U istom tom Helsin{kom odboru, jo{ sredinom devedesetihgodina 20. veka, zapo~eto je podu~avawe jedne male grupe [opova(s juga Srbije) kako da postanu nacija.

I, kao {to su crnogorski otpadnici od srpskog roda uspelida srpsku Crnu Goru proglase nezavisnom dràvom glasovima ne-prijateqski raspoloènih Arbanasa, “Bo{waka” i hrvatskih ka-tolika u sopstvenoj ku}i (sve, dakle, biv{ih Srba), treba o~eki-vati i da dve ponajve}e mawinske grupe u Srbiji: Maxari u Voj-vodini Srpskoj i muslimani u Ra{koj oblasti, otpo~nu i poli-ti~ki i administrativni postupak za osamostaqewe teritorijana kojima trenutno ìve. Pravo na to oni su stekli i formalno,po{to je uglavnom glasovima jednih i drugih, ali i glasovimaanacionalnog Beograda i autonomisti~kog dela Novog Sada (koji

bi Vojvodini Srpskoj “darovao” vojvo|ansku naciju, vojvo|anski jezik i vojvo|ansku pravoslavnu crkvu), ne ba{ nacionalno orijentisan predsedni~ki kandidat uspeo da “nategne” natpolovi~nuve}inu na izborima odrànim 3. februara 2008. godine. U pobed -ni~kom raspoloèwu, taj novoizabranik nije umeo prikriti okakvoj se politi~koj “po bedi” radilo, te je, uz javnu zahvalnost“svom” glasa~kom telu, posebno istakao doprinos mawinskih za-

jednica, onih koje se ve} godinama najotvorenije bore za razbijawe dràve Srbije. Jednom jedinom re~ju otkrio je smisao svogpredizbornog pazara: muslimanima iz Ra{ke oblasti, ve} nekugodinu zvanim “Bo{wacima” (iako ih sa Bosnom i tamo{wimsamoprogla{enim Bo{wacima vezu je samo veroispovest), stavio

je na znawe da mu ba{ i nije stalo do Ustava Republike Srbije, da

Ra{ka oblast vi{e nije Ra{ka ve} Sanxak, te da wegovu pobeduna predsedni~kim izborima oni mogu smatrati zvani~nom dràv-nom i politi~kom podr{kom daqim planovima za razbi jawe Sr-bi je i, ~ak, za weno postepeno islamizovawe.

(Ko zna, mo`da predsedni~ko oìvqavawe turskih vojnih iupravno-teritorijalnih jedinica, zvanih san ak , zastava, ohrab-ruje pomenute muslimane da svoje “turske” ambicije prenesu i na




sanxake Vu~itrnski, Kru{eva~ki i Smederevski, kao i na deloveSremskog, Segedinskog, Moha~kog, Be~kere~kog, Temi{varskog,ânadskog, Moldavskog, Vidinskog i Sofijskog, koji su, vakti le,postojali na podru~ju dana{we Srbije, koji bi, svi ili skoro svi- desi li se, na srpsku nesre}u, da Turska u|e u Evropsku uniju,tamo za sobom povu~e i Srbiju i u wu po~ne da “useqava” svojìvaq -, postali deo neke nove Otomanske imperije).

Ne sme se smetnuti s uma ni podatak da je isti taj malo~aspomenuti predsednik, da li sa svoje glave, da li po diktatu svo jih

savetnika, Turskoj obe}ao koncesiju za izgradwu auto-puta doNovog Pazara, a kako }e se maloazijski Turci i Sarajevo do-govarati o dovr{ewu zelene transverzale, one zbog ko je su bo-sanski muslimani pre dvadesetak godina i u{li u rat protiv pra-voslavqa i prekodrinske Srbe izloìli nebrojenim zlo~inima,to je pre}utao i ostavio turskim, sanxa~kim i bosanskim mu-slimanima da se me|u sobom dogovore, na srpsku {tetu.

Ali zato, sa svim tim u vezi, na samoj sredini avgusta 2010.godine moglo se desiti da izvesni Xemail Suqevi}, koji sepredstavqa kao predsednik odbora Narodnog ve}a Sanxaka, tra-ì da se “sanxa~ke” op{tine iz Crne Gore i Srbije uvedu u admi-nistrativnu celinu, da se proglasi autonomija celovitog “sanxa-ka” i da se, ako se na toj teritoriji proglasi suverenitet Bosne iHercegovine, ta autonomija pripoji Bosni. “Sanxak je”, kaè on,“istorijska ~iwenica, on postoji i ima svoje granice, on je anti-civilizacijski podeqen na dva dela... Nije Sanxak ni srpska nicrnogorska kolonija... (i) kako je mogu}e da sva bo{wa~ka deca u{koli u~e tu|u kulturu, tu|u istori ju”, {to zna~i srpsku isto-riju i srpski jezik. Kao pokri}e za takve stavove on uzima:nagove{taje da bi se Republika Srpska mogla izdvojiti iz Bosnei prikqu~iti Srbiji, sopstvenu tvrdwu da “Republika Srpskanikad nije postojala” i svoje izrazito antisrpsko pitawe {tauop{te zna~i to “srpska”.

No, ako {ef srpske dràve dozvoqava da se Srbija po~ne raz-bijati u Ra{koj, nema nikakvog razloga da se istoj takvoj proce-duri ne podvrgne i Vojvodina Srpska; na taj znak jedva ~ekaju Ma-xari, i vojvo|anski i oni drugi, koji ìve za trenutak kad }e se

odredbe Tri janonskog ugovora iz 1920. godine poni{titi i ugar-ska dràva le}i na Savu i Dunav; po nesre}i, oni u tome imaju nesamo verbalnu ve} i prakti~nu podr{ku svojih autonomisti~kiraspoloènih liì~anaka u kra jevima severno od Dunava i Save,ve} i iz antisrpskog vrha savremene neokomunisti~ke politi~- ke vlasti, zvane demokratska. Desi}e se, tako, po re~ima Svetogispovednika Varnave Hvostanskog (Vojislava Nasti}a), da savre-

228 Ilija Petrovi}



mena srpska dràva “ispada i kretenasta i bogaqasta upravo zbogtoga {to su je dràvnici i politi~ari krivo i naopako krstili!To jest zato {to su pogre{no i nesavesno sastavqali ustave izakone”, zbog ~ega nam je ona “i oslepela, i ogluvela, i zanemela”.

A tu se negde krije i odgovor na ono antologijsko pitawezbog ~ega Srbi, u te{kim vremenima, lako preveravaju i beè izsvog izvornog nacionalnog i verskog okruèwa: bez stvarne mo-gu}nosti da se suprotstave svo jim samoìvim, bezobzirnim, ne veruju}im i potkupqivim plemenskim, oblasnim ili dràvnim

predvodnicima bez li~nog po{tewa i ~estitosti, i ne razmi{qaju}i mnogo o antisrpskoj logici kojom isti ti predvodnici zaru-{avaju ugled i osnovne interese wihovog plemena, oblasti ilidràve, oni najlak{i izlaz nalaze u napu{tawu svoje dotada{wenacionalne i verske sredine i priklawaju se onima od kojih o~e-kuju da }e se ~vr{}e pridràvati barem nekog moralnog na~ela,makar takvo na~elo bilo upravqeno i protiv wihove doju~e-ra{we bra}e.

Druga je stvar {to je nacionalna svest barem polovine savre-menih Srba (onih koji su izglasali postoje}u koalicionu vlast uSrbiji), najpre obezboènih u levi~arskom (vatikansko-komin-ternovskom) internacionalizmu a potom prevedenih (“konverto-vanih”) u mondijalizam i demokratiju antipravoslavnog evrop-skog i ameri~kog “novog doba”, u toliko j meri zapu{tena i obez-vre|ena, obezqu|ena i ponièna, da weni nosioci uporno radeprotiv naroda iz koga su potekli i nestrpqivo, u orgazmi~komraspoloèwu, i{~ekuju da se Srpstvo uni{ti i ukloni s istorij-ske pozornice.

Suo~avaju}i se u odre|enom trenutku sa pone~im od pobro- janog, autor Zlovremenika (kwige kojoj je ovo predgovor) smatrao je ne samo svojim nacionalnim i intelektualnim ve} i ~ojstve-nim dugom da reaguje; kao rezultat takvog shvatawa nastajali sutekstovi sabrani u kwizi [kola nemu{tog jezika (Novi Sad1996) i u ovoj koja se sada nalazi pred îtaocem. Ako se najve}ibroj tih tekstova, u osnovi, bavi jezi~kim pitawima i stavovimakoje su, zloupotrebqava ju}i srpski jezik, prema Srbima iskazi-vali hrvatski, crnogorski i “bo{wa~ki” apostati (konvertiti,

preobra}enici, otpadnici), ~ini se to s jednostavnim razlogom:profesor Petrovi} neprestano se suprotstavqao trudu svojihdoju~era{wih sunarodnika a savremenih otpadnika od Srpstva,da iskaù svoju navodnu samosvojnost, nespojivu sa srpskim naci -onalnim bi}em; samosvojnost koju su oni zasnivali na la`nimpostavkama i pozivawem na “pravo” da “svoj” jezik nazovu “svo jim”imenom, kao i na uverewu da }e, kidawem svih vidqivih veza, na-




rodnsonih, verskih i jezi~kih, uspeti da prikriju svo ju apo-staziju, odnosno svoje otpadni{tvo.

Naravno, taj se trud naj~e{}e i najvidqivije iskazivao krozzloupotrebe u jeziku, a bilo je prirodno da se Profesor, kao

jezi~ki stru~wak od ugleda, neoptere}en politi~kim ili, mo`da,li~nim razlozima onih koji su i iz jugoslovenskog politi~kog idràvnog vrha, ali i iz republi~kih vrhova (najvi{e iz Beo-grada), proizvodili i {titili te zloupotrebe, suprotstavi tak-vim “nau~nim” avetlucima i takvom politi~kom i “dràvni~-

kom” bezumqu.U srpskim krajevima izvan Srbije ose}alo se da su takve

jezi~ke zloupotrebe vi{e uperene protiv srpskog nacionalnogbi}a nego iz zaista jezi~kih razloga; jezi~ki razlozi bili su itemeq i pokri}e antisrpskom delovawu biv{ih Srba. Znaju}i dasu neki raniji reìmi u godinama Drugog svetskog rata (usta{kiu Nezavisnoj Dràvi Hrvatskoj i italijanski u Crnoj Gori) ratprotiv tamo{weg Srpstva vodili i potiskivawem i brisawemsrpskih jezi~kih osobenosti, Srbi, ko jima je bilo izuzetno staloda o~uvaju svoj nacionalni identitet poku{avali su, mada bezu-spe{no, da se tome suprotstave. Podrazumeva se da su oni u tomotporu ra~unali na podr{ku svoje Matice, bilo wene dràvneorganizacije, bilo wenih nau~nih institucija, bilo istaknutihpojedinaca iz nauke. Na àlost, moè se mirne du{e re}i da uMatici i iz Matice takve podr{ke nije bilo; ukoliko je ne{to i~iweno, bilo je to krajwe neuverqivo.

Jer, Srbija, koja je i u pro{losti, povremeno, poku{avala da“igra ulogu matice”, u svim prelomnim trenucima ostavqala jesvoju zapadnu bra}u na cedilu. A ta zapadna bra}a, u uverewu da}e ih Matica jednoga dana prigrliti, uvek su hitala kad joj jebilo najteè; i u vremenu kad se razvijao pokret za obnovu srpskedràvnosti (1804, koji su marksisti~ki orijentisani istori~a-ri i politi~ari prozvali srpskom revoluci jom), i u Srpsko--turskom ratu 1876. i, naro~ito, u oslobodila~kim ratovima1912-1918. godine, kad je pribli`no dvesta hiqada dobrovoqacastiglo otud na srpska rati{ta i zna~ajno doprinelo pobedisrpskog oru`ja. Iako je u zavr{nim vojnim operacijama na Solun-

skom frontu u srpskoj vojsci bilo vi{e dobrovoqaca sa straneno ratnika iz same Srbije, mirne du{e moè se re}i da je ta og-romna dobrovoqa~ka snaga zloupotrebqena: nije oslobo|ena celaSrpska Zemqa, ve} je, na ra~un srpskih `rtava i suprotno save -tima nekih dobronamernih stranih politi~ara, i Rusa me|u wima,Srbija prihvatila svoje katoli~ke neprijateqe kao utemeqiva-

230 Ilija Petrovi}



~e Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca, nesre}ne prethodnice jo{ nesre}nije Kraqevine Jugoslavije, a o wenoj avnojskoj nasled-nici da i ne govorimo.

S razlogom, dakle, autor profesor Petrovi} pomiwe pred-log vojvode @ivo jina Mi{i}a da se Srbi odreknu iluzije o za-

jedni~koj dràvi sa Hrvatima (i Slovencima), dat 1919. godineregentu Aleksandru, po{to je to bio posledwi poku{aj da sedefinisawem srpskih nacionalnih granica ostvari ideal o srp-skom nacionalnom ujediwewu. Moè biti da budu}i jugosloven-

ski kraq nije znao da je \uzepe Macini u jeku borbe za ujediweweItali je neprestano ponavqao kako su nacionalne dràve teketapa na putu k ujediwewu Evrope, isto kao {to, najverovatnije,ni je znao ni da je Viktor Igo istu takvu ideju propovedao u Fran-cuskoj. Mogu}e je da je ta ideja bila bliska i Aleksandru, ali on

je bio vojni pobednik; ni wega nije mogla mimoi}i logika da se svacarstva ra|aju na velikim vojni~kim pobedama. Mo` da je i wego-vom carstvu, kao i svim carstvima stvaranim na boji{tu, bilo su-|eno da padne pred vremenom, ali ne moè biti sumwe u ~iwe-nicu da su najve}e srpske tragedije tokom 20. veka proistekle izsrpske nebrige (diktovane u Matici) za sopstvene nacionalnegranice i, istovremeno, iz prevelike brige za nacionalni opsta-nak onih koji su to zami{qeno carstvo smatrali privremenimpribeì{tem. Hrvati (i Slovenci) iskoristili su srpske rtveda ostvare sopstvenu dràvnost. I jedni i drugi ra~unali su satom dràvno{}u samo utoliko {to su je u odre|enom trenutkumogli ponuditi nekoj modernizovanoj Austrougarskoj, koju nijetrebalo izmi{qati jer je ve} bila. Hrvati (i Slovenci) nikadanisu bili protiv Austrougarske; oni su se na jednom istorijskomraskr{}u opredelili za Jugoslaviju, jer se druk~ije nije moglo.

I s razlogom tvrdi da su Srbi “narod ko ji bi, s obzirom nadubinu i {irinu svog istorijskog pam}ewa, morao imati mjesto unajvi{im svjetskim civilizaci jskim krugovima i utoliko je ap-surdnija ~iwenica da u svijesti mnogih wegovih vode}ih intelek-tualaca jo{ nema mjesta saznawu da jezik moè imati, izme|uostalih, i najvi{u nacionalnu integrativnu funkciju. Da su ustawu to da shvate, oni vaqda ne bi istra javali na onome {to im

se, iz neposrednoga susjedstva i iz svi jeta, uporno name}e kao pro-vjereno sredstvo za daqu nezaustavqivu dezintegraciju srp -skog naroda”.

A kad je ve} tako, onda je shvatqivo {to i sam, na drugomemestu, bez ustezawa prihvata stavove Dragana Nedeqkovi}a da“na{i glavni neprijateqi nisu negde u svetu, nego u na{oj zem-qi, i ~esto u najvi{em rukovodstvu na{e zemqe”, zbog ~ega se




mora priznati da su Srbi “nepametan narod” koji, za razliku odmudrijih, stalno isti~e me|usobne razlike.

Neku stranu ranije pomenut je takozvani novi svetski pore-dak, poznat i kao Novo doba, New Age , ~ija je su{tina sadràna upotrebi da sve {to u svetu moè biti sna`no a ne pripada wemu,mora biti razbijeno i uni{teno, i srpsko pravoslavqe dakako.Podse}aju}i na jednu misao Lava Nikolajevi~a Tolstoja da “nijebitan politi~ki poloàj Srbije, najbitnije jeste religioznostawe srpskog naroda”, isti taj Dragan Nedeqkovi} upozorava

nas da se ne radi o religijskom stawu u crkvenom smislu “nego uizvornom, religo, religare, {to zna~i biti u vezi, povezan, biti

jedinstven, zdruèn, sloèn, solidaran. Religiozno stawe jestestawe qubavi, stepen jedinstva. Ako je to visoko, nade ima, porazanema”.

Ba{ kao {to nam to poru~uje Jovan Zlatousti: “Gore imejimserdca!”. Uzvisimo srca!

***Pisano avgusta 2010. godine kao predgovor za kwigu dr Dragoqu-ba Petrovi}a Zlovremenik, objavqenu 2011. godine u Podgorici, u izda -wu Srpskog nacionalnog savjeta.

232 Ilija Petrovi}



[ta nam demokrate nude

Pre vi{e od mesec dana, ~ekaju}i da ulicu pre|em na nedo-zvoqenom mestu, na metalnom stubu za uli~no osvetqewe zapaziosam letak plave boje, veli~ine oko deset puta dvadeset santime-tara sa likom (onda{weg) predsednika Srbije Borisa Tadi}a igrafi~kim znakom Demokratske stranke. Primakao sam se davidim {ta na letku pi{e i pro~itao, i prepisao, slede}e:

“Jebemo vas ve} 11 godina,pokrali smo vas, zaduìli,prodali dràvu, a vi nam i daqe

dajete svoj glas...Hvala vam od srca,{to ste retardirani”.Naivan kakav sam, pomislio sam da je tu porugu proturila

neka neistomi{qeni~ka stranka i o~ekivao sam da }e je aktivi-sti Demokratske stranke skinuti ili prelepiti nekom konstruk-tivnijom porukom.

Moje o~ekivawe bilo je uprazno, jer sam i danas, pri dolaskuovamo, video taj isti letak; i ne samo na tom jednom stubu, ve} i na

jo{ nekoliko u nizu. Zakqu~io sam iz toga da je te letke zaistaizlepila Demokratska stranka i da se wihovom sadrìnom onazaista ruga svim gra|anima.

Naravno, toj su poruzi izloèni i penzioneri, na koje se po-sledwih dvanaest godina, tokom vladavine Demokratske strankei wenih satelita, gleda kao na najkrupniji buxetski problem, dali zbog toga {to penziju niù od iznosa koji se zvani~no smatraminimalnim (12.222 dinara) u Novom Sadu, na primer, prima oko4.850 penzionera (oko 7,55 odsto), odnosno svaki trinaesti i popenzioner, a niù od prose~ne (22.334 dinara) oko 25.280 penzio-nera (oko 38,75 odsto), odnosno pribli` no dve petine penzionera,da li zbog toga {to kupovna mo} na{ih penzionera uporno slabi



zahvaquju}i nesre}no formulisanim zakonskim re{ewima, u ~i- jem su definisawu u~estvovali i navodni za{titnici penzio-nerskih prava u liku nekolicine poslanika zlosre}ne Partijeujediwenih penzionera. Naime, uz saglasnost takvih “za{tit -nika”, penzioneri su doìveli da im primawa tokom 2009. i 2010.godine budu zamrznuta (bez obzira na trì{na kretawa), a tokomprethodne godine penzije su uskla|ivane samo za rast potro{a~- kih cena, a i to sa zaka{wewem od {est meseci.

U odnosu na prose~nu platu u Srbiji, decembra 2011. godine

(43.887 dinara) prose~na penzija je svedena na svega 50,8898 pro-se~ne plate, iako zakonska odredba govori o minimumu od {ezde-set posto. Da su penzioneri sa takvim penzijama sami, mo`da bitaj prosek ne{to i zna~io, ali ne! Penzioneri nisu sami, nawihove penzije naslowena su, u prevelikoj masi, i wihova neza-poslena deca i wihova unu~ad, zbog ~ega se ~ini prirodnim {to iunu~ad i deca mole Boga da im wihov penzionerski hranilacìvi {to duè.

A penzioneri, i takvi kakvi su, sa penzijama takvim kakvesu, i daqe uporno istrajavaju, i daqe opstaju kao neprijatna ~i-wenica li{ena onoga {to se nekada zvalo penzijski fond.

Mo`da i ne znaju}i za to, jedna mlada dama koja se kandidujeza gradona~elnika Novog Sada kao svoju glavnu prednost isti~epodatak da joj je podr{ku pruìo i Jovan Dejanovi}, navodnonajuspe{niji dosada{wi novosadski gradona~elnik, ~ovek za ~ijesu vreme gra|eni Spens, Srpsko narodno pozori{te i Most slo-bode; tako re~e, ali ne re~e da je uglavnom sve to gra|eno novcemiz penzijskog fonda; uzeto iz fonda, ali nije vra}eno u fond.

Mada oni koji su prethodnih dvanaest godina odlu~ivali oupotrebi buxetskih sredstava gledaju na penzionere kao na suvi-{an teret, u izbornoj kampawi su im neophodni, te na tu glasa~kugrupu usmeravaju dobar deo svoje obe}avaju}e propagande. Samose moè pretpostaviti da oni to ~ine u uverewu da su penzione-ri, zaboravni kao {to, bilolo{ki, vrlo ~esto jesu, ispozabora-vqali sve ono {to im se de{avalo posledwih dvanaest godina.

A ja, opet, verujem da penzioneri dovoqno pamte i da lakoprepoznaju najnovije podvale koje im lukavo nude oni koji su ih

tokom istih tih dvanaest godina gurali u bezdan.Tako, na primer, Boris Tadi} obe}ava da }e, kada ponovo uz-

me vlast, zadràti u Srbiji wene najobrazovanije qude, iako je iwemu morao biti poznat podatak da u istoj toj Srbiji bez poslave} umirucka oko 64.000 stru~waka sa fakultetskom diplomom,od ~ega 854 magistara i 57 doktora od nauke. Kad je ve} tako, imeni i vama ostaje samo da se zapitamo zbog ~ega on i prethodnih

234 Ilija Petrovi}



godina, dok nam se predstavqao kao predsednik Srbije, nije u zem-qi zadrào bar deo onih kojima nije branio da pobegnu sa diplo-mom. Moèmo mi to zapitkivati, ali zaludu: nije Tadi}u biloni do obnavqawa proizvodwe, ni do otvarawa novih radnih me-sta, ni do zapo{qavawa stru~nih kadrova, ni do zaustavqawa“besplatnog izvoza” {kolovanih mladih qudi. Uistinu, Tadi}ase nije tica lo ni bezna|e onih koji ostaju ovde, ni neophodnostda isti ti beznadnici, umesto {to svoju mladost tro{e nano}ni ìvot, naj~e{}e uz pi}e a ~esto i uz drogu, preuzmu

poslove za koje su se {ko lova li i vrate nor malnom i zdravomporodi~nom ìvotu i nacionalnim obavezama.

Ili, Boris Tadi} nas uverava da }e on i “wegovi” nastaviti“borbu za nova radna mesta”, ali ne kaè kako zami{qa da vi{estotina hiqada radnih mesta (pomiwu se i cela dva miliona!),koja je poukidao prethodnih dvanaest godina, ve} 7. maja stavi naraspolagawe obespravqenim radnicima kao jo{ boqa, lep{a imnogo pla}enija. Naj~udnije u svemu tome jeste {to on obe}avanova radna mesta, a uporno obe}ava i da }e wegova stranka nasta-viti da vodi dosada{wu politiku, {to, po logici stvari, zna~ida }e nastaviti s ukidawem i postoje}ih radnih mesta.

Ili, regionalizacija Mla|ana Dinki}a, zasnovana na paro-li da bez jakih regiona nema jake Srbije, najobi~nija je podvala,po{to regionalizacija, sama po sebi, podrazumeva visok stepenautonomnosti svakog od regiona, ne samo u politi~kom ve} i uekonomskom smislu. A to, daqe, zna~i da }e i sada nerazvijene ob-lasti, kao budu}i regioni, ostati prepu{teni sami sebi i osu|e-ni na daqe propadawe; ako su takve oblasti do sada ra~unale sakakvom-takvom pomo}i centralne dràvne vlasti, u eventual-nom budu}em regionalnom organizovawu na takvu pomo} ne mogura~unati. Jer, iskustvo onih koji imaju regione, Italije, na pri-mer, kazuje da su pojmovi “na{e” i “wihovo” vrlo razgrani~eni,{to do kraja bri{e o~ekivawa siroma{nijih da }e bogati bitisa wima solidarni. Nijedan od regiona, makar koliko bio jak, neèli da pomaè druge regione, slabije od sebe; on to niti èli,niti ho}e, niti ga iko na to moè naterati, ili nagovoriti.

Ili, `vakom o departizaciji, Mla|an Dinki} i drugovi we-

govih drugova iz vlasti rugaju se razumu celog bira~kog tela.Ova “departijska” pri~a polazi od stava da ~lanstvo u nekojpartiji ne moè biti, niti sme biti, uslov za pristup bilo komradnom mestu a, po pretpostavci, svima obe}ava zapo{qavawepod jednakim uslovima. Zna li se da su Mla|an Dinki} i wegovi“saborci” iz petooktobarske revolucije uspeli da uni{te sve~ega su se prethodnih godina dotakli u Srbiji (ba{ onako kako






najobi~niju pqa~ku za ra~un politi~kih stranaka na vlasti, asve uz obe}awe da }e svaki punoletni gra|anin, ~ak i ako je bionezaposlen, iz privatizacionih fondova dobiti hiqadu evara;politika koja nekontrolisanom proda jom zemqe, ~ak i stranimdràvqanima, Srbiju polako pretvara u dràvu bez teritorije.

Ovim posledwim, ozbiqno se preti srpskom narodu da budegurnut u stawe teè od bilo kakve vojne okupacije, teè ~ak iod one petvekovne turske, utoliko pre {to se svojinsko pravozapadnog sveta, ali samo wihovo za wih, smatra osnovom zapad-

ne demokratije. U uslovima najrazli~itijih pritisaka na Sr-bi ju, nije iskqu~eno da }e se jednoga dana strano svojinsko pravona poqoprivredno zemqi{te u Srbiji protuma~iti kao osnovza promenu srpskih dràvnih granica, bilo fakti~kim i prav-nim otimawem sada{wih grani~nih podru~ja, bilo stvarawemteritorijalnih enklava neke od zemaqa ~iji su gra|ani pokupo-va li zemqi{te po Srbiji.

Ni jedno ni drugo ne moè se iskqu~iti, po{to sada{wimvlastodr{cima u Srbiji nije ni na kraj pameti bilo da ~uvajusrpske nacionalne i dràvne interese. A elementarni interes morao je biti da se ne ùri sa pretvarawem dràvnog vlasni-{tva nad zemqom u privatno. Najvi{e {to se moglo, da se vo-dilo ra~una o dràvnim i nacionalnim interesima, bilo je dazemqa ne moè biti predmet prodaje; ona moè biti samo predmet zakupa, pri ~emu bi se zakupnina smatrala izvorom dràv-nog prihoda. Prakti~no, takva briga o zemqi ozna~ila bi vra-}awe srpskoj dràvno-pravnoj tradiciji zate~enoj u vreme cara Du{ana, kada je zemqa bila dr àvna svojina i kada je davana samona kori{}ewe. Ako je ona nekad posta jala vlasni{tvo nekog odvelika{a, bilo je to zbog obaveze tih velika{a da opremaju odre|en broj vojnika i odazivaju se pozivu da idu u rat. I plemstvo je za kori{}ewe “svoje” zemqe pla}alo zakup, neku vrstu poreza(so}), {to je istovremeno bilo i znak da plemstvo prihvatapot~iwenost caru, odnosno vladaru.

A sve to bilo je ure|eno Du{anovim zakonikom, aktom koji je sistematizovao privatno-pravne odnose prema normama obi-~ajnog prava i drevnih i sredwovekovnih Srba, koji su zemqu

smatrali dràvnom svojinom i koja se, kao takva, mogla samonadeqivati za obra|ivawe. Nije, dakle, moglo biti re~i o na-sle|ivawu svojine na zem qu. U svojinu je spadao samo sala{ (kaostan) i oku}nica. Ako je vlastela imala pravo da nasle|uje dr- àvnu ba{tinu, sa koje je vladaru davan so}, to davawe nijepredstav qa lo da`binu kao optere}ewe ve} kao priznawe da jevlastelinska dràva svojina celog naroda u ~ije ime vladar




raspolaè kao na rodni punomo}nik. (Porodica umrlog veli-ka{a vra}ala je caru i kowa i oru`je kao dràvnu svojinu datu ratniku na raspolagawe dok je u ratni~koj slu`bi). Vlastela jesvojinu na zemqi sticala zahvaquju}i obavezi da se celog ìvo-ta odaje vojni~kom pozivu a u slu~aju rata da ide u vojsku. Pre-stanak takvih obaveza morao je zna~iti i obavezu da se dobijenazemqa, kao dràvna svo jina, vrati dràvi.

Morala bi se srpska dràva i sada vratiti takvoj prak-si. Zem qu ne bi mogao nasle|ivati potomak koji se ne}e li~no

baviti obra|ivawem zemqe, niti bi takva zemqa mogla bitiosnov za sticawe rente (davawe u zakup tre}im licima), a jo{ mawe kao izvor prihoda prodajom zemqe. Zemqa kao dràvnasvojina mog la bi biti davana samo na kori{}ewe, jednako kao{to se i sada, u naseqenim mestima, daje gra|evinsko zemqi{tena kori{}ewe (za podizawe ku}e); ku}a moè biti vlasni{tvo,a zemqi{te na kome je ku}a gra|ena - nikako.

Prakti~no, sada{wi vlasni~ki odnosi (vlasni{tvo poje-dinaca nad zemqom) morali bi se napustiti, a zemqa bi se morala “reetatizovati”, odnosno podràviti. Bi}e to velikproblem, pre svega zbog toga {to su na{i pravnici svi {kolo-vani na nesrpskoj nau~noj i pravnoj tradiciji, a ekonomisti isada misle da je svojinska tradicija na zapadu jedino realna i,kao takva, i na{ srpski ideal. A ne znaju da dràva bez zemqenije dràva!

Ali, iako je sve to, po pretpostavci, morao znati predobro,Boris Tadi} poziva “drage gra|ane, da dovr{imo ono {to smozajedni~ki zapo~eli”. Taj poziv, mada najve}i deo nas nije voqanda te wegove navodne uspehe proglasi i svojim “uspehom”, li~i naotvoren poku{aj da sa sebe i svojih politi~kih drugova prebacikrivicu na `rtve takve “uspe{ne” politike. Druk~ije re~eno,Tadi} se odri~e “komandne odgovornosti” i odgovornost prebacu-

je na `rtve, na penzionere i wihovo beznadno potomstvo (ono zako je rekoh da moli Boga da ostanemo {to duè ìvi (jer }e samotako i ono, osloweno na na{a penzijska primawa, i ina~e nedo-vo qna za pre ìv qavawe na{e, na{e dece i na{ih unuka, uspeti dase zadrì na listi ìvih), koje oni izdràvaju iz svojih bednih

penzijskih primawa, na najobrazovanije qude osu|ene na potraguza koricom hleba po tu|ini, na dvomilionsku masu nezaposlenihradnika pretvorenih u sloj ubogih, sirotiwu i Bogu te{ku, siro-tiwu koju je moj drug Marks nazvao “invalidski dom aktivne rad-ni~ke armi je i mrtvi balast industrijske rezervne armije”.

238 Ilija Petrovi}



A da je to tako, potvr|uje Tadi}eva poruka u vidu zahteva “daosiguramo ono {to smo postigli”. A postigli su, oni a ne mi, dauni{te privredu, da pozatvaraju proizvodna preduze}a i poqo-privredne kombinate, da poukidaju radna mesta, da {kolovanemlade qude prepuste ulici, bezna|u, drogi, nasiqu, bekstvu uinostranstvo, da se pqa~ka{kom privatizacijom obogate u obi-mu i brzinom nezapam}enom ne samo u srpskoj istoriji... Zahtevda se osigura to {to su postigli, on i wegovi, wihov je vapaj daizbegnu krivi~nu odgovornost, po{to je moralni aspekt te odgo-

vornosti daleko od wihove svesti.Zbog svega toga, da bismo se spasli slatkore~ivih obe}awa

onih koji su nas ve} doveli u bezna|e, potrudimo se da vlast kojusmo, u liku brojnih Tadi}a, Dinki}a, Jovanovi}a, Da~i}a i raz-nih drugih Krkobabi}a, imali prethodnih dvanaest godina, akoja se ovih dana preporu~uje da Srbi ju pretvori u regionalne ifederalne rezance a weno stanovni{tvo svojim ekonomskim me-rama izgladni do umirawa (~ime bi dali svoj vidqiv doprinosstrate{kom ciqu gospodara takozvanog novog svetskog poret-ka da stanovni{tvo na Zemqi treba svesti na svega desetposto sada{weg broja), na \ur|evdan smestimo na smetli{teistorije.

Ako ho}emo da u takvim uslovima opstanemo i mi penzionerii na{e potomstvo, te da u ovom izuzetno dramati~nom trenut-ku podupremo nastojawe patriotski raspoloènih srpski h gra-|ana da se Srbija defini{e ne samo kao pravna ve} i kao praved-na i pravi~na dràva, moramo pregnuti da izborimo promene.

“Pregaocu Bog daje mahove”!

***Izgovoreno na predizbornoj tribini Udruèwa novosadskihpenzionera odrànoj 30. aprila 2012. godine, posve}enoj izuzetno te-{kim materijalnim prilikama penzionerske populacije u Novom Sadu.Deo teksta ozna~en kurzivom nije ~itan, po{to je vreme za izlagawesvim “uvodni~kim” govornicima bilo ograni~eno na “desetak-dvanaestminuta”.






nezaposlenosti, borbi protiv korupcije i organizovanog krimi-nala”, protiv svega onoga {to su i wegova stranka i wegovikoalicioni partneri proizvodili prethodnih dvanaest godina.

Te{ko je znati na koji na~in Boris Tadi} misli da odjednompoispravqa sve ono {to je uni{tavano tih dvanaest godina. No,iz wegove izjave da }e se on baviti i pitawem “ko snosi odgovor-nost za izborne rezultate”, proizilazi da ni wemu ni wegovojDemokratskoj stranci, onoj “netakvoj”, nije do otklawawa ijed-nog od zala kojim nas je tokom svoje vladavine obdario; wega samo

brine zbog ~ega ga narod nije ponovo izabrao i zbog ~ega taj istinarod nije zadovoqan zlima koja su ga do sada snalazila i sna{la.Ni{ta ~udno, po{to se to od Demokratske stranke ne moè nio~ekivati, s obzirom na wenu anacionalnu orijentaciju, ne samodanas nego i od vremena wihovog “rodona~elnika” Qube Davido-vi}a, na koga se demokrate rado pozivaju: bio je najpre radikal,potom, zbog saradwe Radikalne stranke sa napredwacima - samo-stalni radikal, da bi posle Velikog rata osnovao Demokratskuzajednicu, potowu Demokratsku stranku, onu koja se zalagala zadecentralizaciju, odnosno rastakawe tek stvorene dràvne aglo-meracije i koja je u{la u otvorenu saradwu sa separatisti~ki ra-spoloènim hrvatskim politi~arima okupqenim oko StjepanaRadi}a.

Po svemu, o~igledno je da }e namera Tomislava Nikoli}a dabude predsednik cele Srbije, i tako ujedini Srbiju, ostati samowegova pusta èqa ali i zaludwa nada onih koji su ga izabrali;vlada Borisa Tadi}a bi}e vlada protiv Srbije a u korist i “ne-takvog” i onog drugog dela Demokratske stranke, ali i istomi-{qeni~kih koalicionih stranaka koje }e ga podràti u trudu daoformi svoju vladu i nastavi tamo gde je stao kao doskora{wipredsednik Republike Srbije: da uni{ti i ono malo {to je odSrbije ostalo.

Potvr|uje to i ~iwenica (saop{tena u televizijskoj emisiji Da/Mo`da/Ne, 31. maja), da poslanici Lige socijaldemokrataVojvodine, koji su u Skup{tinu Srbije u{li kao zaperci Demo-kratske stranke, nisu prisustvovali progla{ewu PredsednikaRepublike. Na taj na~in, Liga socijaldemokrata Vojvodine ne

priznaje demokratski izabranog Predsednika Republike, {tozna~i da ona ne priznaje ni Republiku Srbiju i {to, posredno,zna~i da je sa takvom politi~kom logikom saglasan i predsednikDemokratske stranke koji je te liga{e uveo u Skup{tinu i koji

je jo{ u izbornoj kampawi zapretio da }e, ako pobedi, dovr{itiposlove koje je zapo~eo.

Po prilici, i da razbije Srbiju.




***Prvog juna 2012, ovaj tekst, ali bez ovde datog naslova, elektron-skom po{tom poslat redakcijama beogradskih dnevnih listova Kurir,Pravda i Ve~erwe novosti, s molbom da ga, ako odgovara wihovoj ure|i-va~koj koncepciji, objave. Istog dana tekst je ponu|en i por talu www.va -seljenska.com. Autoru nije poznato da li je igde prihva}en.

Zato~nici Komunisti~kog manifesta protiv srpskog naroda

Tekstom Sudbina Srba odre|ena je 1928. godine u Drezdenu,objavqenim u “Pe~atu” iz Beograda, broj 225, 13. jul 2012, RatkoDmitrovi} nastoji da srpske nacionalne nesre}e veè za kon-gres Komunisti~ke partije Jugoslavije u Drezdenu, a mnogi ne-sre}nici ponikli u srpskom nacionu ozna~i}e to kao jo{ jedandoprinos “teoriji zavere”.

Neka je i tako, ali je Drezden tek uzgredna epizoda.

Ideologija i nasiqeMada je demokratskom svetu sasvim neprihvatqiva pomisao

da se wegova demokratska ideologija dovede u bilo kakvu vezu skomunizmom, nije zgoreg podsetiti, i jedne i druge, da su tvorci“nau~nog socijalizma” poodavno rekli da “komuniste svuda radena savezu i sporazumu demokratskih parti ja sviju zemaqa”. Ako jeto re~eno, re~eno je s razlogom, jer “komuniste odbacuju prezri-vo svaku pomisao da svoje poglede i namere pre}ute. Oni otvo-reno izjavquju da se wihovi ciqevi mogu da postignu samo nasil-nim obarawem svega dana{weg dru{tvenog poretka”.

Demokratija i nasiqe idu, dakle, ruku pod ruku.O nasiqu govori i Komunisti~ki manifest, a za po~etak

wegovi autori bave se namerom da se ukine porodica, kao jedna od“pozitivnih postavki o budu}em dru{tvu” (pozitivna postavka -to je dru{tvo bez porodice!), da se ukinu otaxbina i narodnostpo{to “radnici nemaju otaxbinu”, a tvrde da }e sve forme sazna-wa u qudskom dru{tvu, ukqu~uju}i u te forme i religiju, “izu-mreti” u trenutku kad budu uni{tene klasne suprotnosti. Pa }eoni re}i, sasvim demokratski, da “mi èlimo da... udaqimo nei-



stinitost, jer pretenzija qudskog i prirodnoga da bude nadqud-sko i natprirodno jest korijen svake neistinitosti i laì.Stoga smo tako|er i religiji i religioznim predoxbama jednomzauvijek objavili rat”, verovatno sa namerom da se ~ovek uvede usvet nereligioznog i nesvesnog, kako bi oni za koje ne}e vaìtipri~e o religijskom i svesnom, sa tako stvorenom li~no{}u mo-gli beskrajno manipulisati.

Sticajem okolnosti, bilo je to vreme u kome su Karl Marks iFridrih Engels, mnogo poznatiji kao klasici marksizma, mogli

zapo~eti i beskrajnu manipulaciju evropskim svetom, te je jedanod wih, ovaj drugi, ustvrdio da je revolucionarna 1848. godina“donela u Austriju najpre strahovitu konfuziju time {to je zamomenat oslobodila sva razli~ita plemena koja su se dotada...me|usobno tla~ila. Nemci, Ma|ari, êsi, Poqaci, Moravci,Slovaci, Hrvati, Rusini, Rumuni, Iliri, Srbi do{li su u sukobizme|u sebe, dok su se u svakoj od tih nacija pojedine klase bori-le jedna protiv druge. Ali u toj konfuziji ubrzo se napravio red.Zava|eni su se podelili na dva velika vojna tabora; na strani re-volucije Nemci, Poqaci (koje ovaj klasik smatra “najvernijimosloncem habzbur{ke monarhije” i “slovenskim narodom kome jesloboda milija od slovenstva” i koji “ve} time dokazuje svojusposobnost za ivot, obezbe|uje ve} time svoju budu}nost" IP)i Ma|ari; na strani kontrarevolucije ostali, tj. svi Sloveniizuzev Poqaka, Rumuni i erdeqski Sasi... Me|u svim nacijama inacijicama Austrije samo su tri koje su bili nosioci napretka,koje su se aktivno ume{ale u istoriju, koje su jo{ sada sposobneza ìvot Nemci, Poqaci, Ma|ari. Zato su one sad revoluci-onarne. Sva druga velika i mala plemena i narodi imaju zasadmisiju da u svetskoj revolucionarnoj oluji propadnu. Zato su sadkontrarevolucionarni”.

Ovako jednostavnu podelu Engels je mogao napraviti i zbogtoga {to je stalno imao na umu da je, u tursko vreme, na “sloven-skom podru~ju” u Austriji, pod Be~om i na ugarskim poqima,“bio ugroèn ceo evropski razvoj. A kad se radilo o tome da se onspase, je li trebalo da to zavisi od nekoliko davno raspadnutih,iznemoglih nacionalnosti, kao {to su austrijski Sloveni”. Na-

suprot wima, “pokreta~ka klasa, nosilac kretawa, gra|anstvo,bila je svuda nema~ka ili ma|arska. Sloveni su te{ko mogli, aJu`ni Sloveni tu i tamo, dogurati do nacionalnog gra|anstva.Sloveni su intelektualno do{li pod vlast Nemaca, ~ak do Hrvat-ske. Isto se doga|alo, samo kasnije i stoga u mawoj meri, u Ugar-skoj, gde su Ma|ari zajedno s Nemcima preuzeli intelektualno ikomercijalno rukovo|ewe”.




PanslavizamNaravno, “marksisti~kim klasicima” nije moglo proma}i da

su Sloveni, tada “uposleni” panslavizmom, bili zainteresovanida “doguraju do nacionalnog gra|anstva”, mada se nisu ustezali daustvrde kako je to zalagawe za “panslavisti~ko jedinstvo... ~istafantazija, ili pak ruska knuta”. Da bi pokazali koliko je o“~istoj fantaziji” re~, oni su se najpre zapitali “koje nacijetreba da stanu na ~elo te velike slovenske imperije”, da bi odmah

sami ponudili odgovor: “Upravo one koje su ve} hiqadu godinaraspr{ene, rascepkane, od drugih, neslovenskih naroda nasilusnabdevene elementima sposobnim za ìvot i razvoj, spasene odpropasti u turskom varvarstvu pobedonosnim oru`jem nesloven-skih naroda, sitna, svuda jedno od drugog odvojena, iznemogla,svoje nacionalne snage li{ena plemena od nekoliko hiqada do ne-puna dva miliona qudi!... Gde je ma i jedno od tih plemena, ne izu-zimaju}i êhe i Srbe, koje ima nacionalnu istorijsku tradici ju{to ivi u narodu i prelazi okvir najsitnijih lokalnih borbi?

Vreme panslavizma bilo je u 8. i 9. veku, kad su Ju`ni Slove-ni jo{ dràli celu Ugarsku i Austriju te ugroàvali Vizantiju.Ako se onda nisu mogli odupreti nema~koj i ma|arskoj invaziji(vaqda je samo Engelsu poznata nekakva fmaxarska invazijaQ nasrpske krajeve u 8. veku IP), ako onda nisu mogli posti}i neza-visnost i formirati ~vrstu imperiju... kako da to postignu sada,posle hiqadugodi{we podjarmqenosti i denacionalizacije?

U Evropi ne postoji zemqa koja u nekom kutu ne bi imala jed-nu ili vi{e ruina narodâ, ostataka ranijeg stanovni{tva, potis-nutih i podjarmqenih od nacije koja je kasnije postala nosilacistorijskog razvoja. Ti ostaci nacije koju je tok istorije, kako ka-è Hegel, nemilosrdno zgazio, ti otpaci naroda, svaki put posta jui do svog potpunog uni{tewa ili denacionalizacije osta ju fana-ti~ni nosioci kontrarevolucije, kao {to je uop{te ve} cela wi-hova egzistencija protest protiv velike istorijske revolucije”.

Iako “jugoslovenski” istoriografi ne bi hteli da Engelsbude hegelijanac, oni prihvataju, kao nesumwivo, da je “istorij-ska pak analiza sudbine ovih (malih) naroda po~ivala... na Hege-

lu”. A Hegel, opet, tvrdio je u svojoj filosofiji istorije da sezna~aj dràve mora smatrati su{tinskim. “U egzistenciji jednognaroda jest supstancijalna svrha da bude dràva i da se kao takvaodrì; narod bez dràvne tvorevine (nacija kao takva) zapravonema povjesti, kao {to su narodi prije stvarawa svoje dràveegzistirali kao {to drugi jo{ i sada egzistiraju kao divqenacije”. Malo zamr{eno, zaista, a Hegel zapravo misli da se na-

244 Ilija Petrovi}



rodi bez dràve mogu smatrati tek “nacijama u mogu}nosti”; tak-vi kakvi su, oni spadaju u “divqe” narode, jer nemaju svoje isto-rije, nesposobni su za samostalan ìvot i za posedovawe vlasti-te dràve. I za Engelsa, jednako kao i za Hegela, u takve narodespadaju svi panslavisti~ki raspoloèni Ju`ni Sloveni iz Aus-tri je, “koji nisu drugo do otpad naroda kao rezultat krajwe za-mr{enog hiqadugodi{weg razvoja. [to taj tako|e krajwe zamr-{en otpad naroda vidi svoj spas samo u okretawu nazad celogevropskog razvoja, koji bi za wega trebalo da ide ne od Zapada

prema Istoku, nego od Istoka prema Zapadu, {to je za wegaosloba|aju}e oru`je i spona jedinstva ruska knuta to je ne{tonajprirodnije na svetu”.

A da “evropski razvoj” ne bi krenuo unazad, “pri prvom pobe-donosnom ustanku francuskog proletarijata... austrijski Nemcii Ma|ari posta}e slobodni i krvavo }e se osvetiti slovenskimvarvarima. Op{ti rat koji }e tada izbiti razbi}e taj slovenskiSonderbund i uni{ti}e ove male nacije sa bikovskom glavom neostavqaju}i im ni imena. Bliski svetski rat u~ini}e da s licazemqe i{~eznu ne samo reakcionarne klase i dinastije nego iceli reakcionarni narodi. A to je tako|e napredak”.

Da ne bi ispalo kako nije dovoqno jasno definisao “taj slo-venski Sonderbund”, taj osoben sklop ~udnih svata, i da bi oprav-dao svoje rasprave o “otpacima naroda”, “olupinama naroda”, “ras-prsnutim nacijicama”, “umiru}im narodnostima”, “varvarima” isli~nim “divqim” narodima, Engels mora da neke stvari ponovi.“Ponavqamo: osim Poqaka, Rusa i u najboqem slu~aju Slovena uTurskoj (on izbegava da ih nazove Srbima IP), nijedan sloven-ski narod nema budu}nosti, iz prostog razloga {to svim ostalimSlovenima nedostaju primarni istorijski, geografski, politi~- ki i industrijski uslovi samostalnosti i ìvotne sposobnosti.Narodi koji nikad nisu imali vlastitu istoriju, koji od trenut-ka ~im su se popeli na prvi, najsiroviji stepen civilizacije ve}dospevaju pod tu|u vlast ili ih tek tu|i jaram primorava da sepodignu na wega, nemaju ìvotne sposobnosti, ne}e nikad mo}ida do|u do bilo kakve samostalnosti”, do sopstvene dràve po-najmawe.

“A to je bila sudbina austrijskih Slovena (u koje Engels svr-stava i ftakozvane Ju`ne Slovene u pravom smislu re~iQ, opet nepomiwu}i Srbe, ni one u Ugarskoj, ni one u Dalmaciji, ni one uSlavoniji... IP)... Gde je istorija ilirijskih Slovenaca, Dal-matinaca, Hrvata i [okaca? Posle XI veka izgubili su posled-wi privid politi~ke nezavisnosti i bili delom pod nema~kom,delom pod venecijanskom, delom pod ma|arskom vladavinom. I iz




tih odrpina ho}e da skrpaju sna`nu, nezavisnu, za ìvot sposob-nu naciju”.

Za svaki slu~aj, ako bi Engelsovim “austrijskim Ju`nimSlovenima”, odnosno Srbima, palo na pamet da se ujediwuju sa“onim drugim Srbima”, Bo{wacima (opet Srbima) i Morlacima(tako|e Srbima), on se ne usteè da me|u sve wih “baci kosku”:“Zacelo bi mogli (ujediniti se) kad... ne bi postojala jo{ i pra-stara mr`wa austrijskog grani~ara prema turskim Slovenima (uoba slu~aj izbegava da pomene Srbe IP) s one strane Save i

Une; a ti qudi koji ve} stole}ima jedni u drugima gledaju lupeèi bandite mrze se, uprkos svojoj plemenskoj srodnosti beskrajnovi{e nego Sloveni i Ma|ari”.

[ta kome daje Berlinski kongresEngelsove meditacije o panslavizmu (“panslavisti~ko jedin-

stvo, to je ~ista fantazija, ili pak ruska knuta”) mogle su svojupotvrdu dobiti okon~awem Krimskog rata, kada je Rusija ostalabez nekog bitnijeg uticaja na evropsku politiku, a od mogu}nostiwenog protektorata nad hri{}anskim Ju`nim Slovenima na Bal-kanu, odnosno Srbima, ostalo je samo se}awe. Bilo da se radilo oSrbima “ugarskim”, ili “austrijskim”, ili “turskim”, svi oniostali su bez svog ruskog protektora; bila je “ukinuta” i nada dabi protektorat mogao vaskrsnuti, jer je granica engleskog ifrancuskog uticaja u Turskoj (prema tome i u srpskim krajevimapod Turskom) bila tako postavqena da nije davala nade ni Rusijini Srbima. U takvim uslovima, barem sa Marksovog i Engelsovoggledi{ta, ni na Rusiju, a naro~ito ne na Ju`ne Slovene, odnosnoSrbe, nije vi{e trebalo tro{iti vreme. Po wihovom mi{qewu,ve} je bila ostvarena “revolucionarna” parola sa same sredinefebruara 1849. godine koja je pozivala na fizi~ko, ili biolo-{ko, uni{tewe Slovenstva: “Neka tada bude borba, »neumoqivaborba na ivot i smrt« sa Slovenstvom; borba do istrage i bezob-zirni terorizam”.

Za takav ruski “izostanak” sa Balkana brzo je na|ena zamena:u veliku politi~ku igru za taj tek “ispra`weni” prostor uvede-na je Austrija. Naime, vi{edecenijsko delovawe Rizor|imenta,pokreta za nacionalno oslobo|ewe i ujediwewe Itali je, okon~a-

no je 1870, a prakti~no je privedeno kraju ~etiri godine ranije,tre}im ratom Rizor|imenta protiv Austrije i wenim potiski-vawem iz Italije. Ova krupna promena na evropskoj politi~kojmapi pro{la je bez velikih trzavica blagodare}i tome {to suevropske sile austrisko povla~ewe iz Italije i wenu potowu“kooperativnost” nagradile upu}uju}i je da na Balkanu nadokna-di ono {to je na Apeninima izgubila. Sve {to se kasnije, u

246 Ilija Petrovi}



geopoliti~kom smislu, sa Srbima doga|alo, posledica je takvestrategije evropskih velikih sila i wihovog novog “{ti}enika”Austrije.

Su{tina pomenute strategije “ozakowena” je na Berlinskomkongresu (1878), a sporedne wegove odluke bile su da se srpskimkneèvinama Srbiji i Crnoj Gori prizna (ili udeli) nezavis-nost, s tim da se Srbi moraju odre}i nacionalne istorije i da nesmeju ni pomi{qati na ujediwewe. (Na pomiwawe tog uslova,zvani~ni istori~ari u Srbiji uvek postavqaju pitawe “gde to

pi{e”, ne znaju}i, ili ne èle}i da znaju, da se mnoge va`nepoliti~ke odluke, naj~e{}e sudbinske, donose u usmenoj formi;tako ne{to desilo se i uz potpisivawe Dejtonskog sporazuma1999. godine, posle ~ega je srpska strana uporno “podse}ana” da seokane pro{losti i da se okrene budu}nosti). Da bi se to i osi-guralo, Austrija je (sada ve} u uniji s Ugarskom) preko Ra{keoblasti trasirala koridor za svoje nadirawe prema Solunu, aistovremeno ona je svoju pa`wu okrenula i prema prostoru nakome su ìveli Arbanasi.

[ta s ArbanasimaPrema pisawu Ivana Stepanovi~a Jastrebova, ruskog diplo-

matskog ~inovnika, uo~i Berlinskog kongresa vicekonzula uSkadru a neposredno zatim i konzula u Prizrenu, sredinom 1878.godine osnovana je Arbana{ka liga (kongra), poznatija kao Pri-zrenska, izrazito antisrpski orijentisana. Iako su “svi koji supisali o Ligi posmatrali i ocewivali povr{no kao da su samiArbanasi izmislili tu Ligu i kao da bi kod wih bilo progovo-rilo saznawe o svojoj nacionalnosti i nezavisnosti”, Jastrebovu jednom poverqivom izve{taju od 5. jula 1879. godine tvrdi da je“Austro-Ugarska, mo`da vi{e nego Turska, zainteresovana ti-me, da Srbija i Crna Gora ne pro{ire svoje granice, izmislilaovaj trik”. Pa }e \oko Slijep~evi} re}i da je “razbu|eni arba-na{ki nacionalizam, sirov i surov i neuravnoteèn u svojimpretenzijama, a podstican od dràve koja se i sama gu{ila usuprotnostima svojih naroda (Austrougarske), traìla, sasvimprirodno, svoje teritorijalno upori{te. Ako se iz odluka mira

u San Stefanu rodio velikobugarski nacionalizam... iz tih is-tih odluka, iako indirektno, rodio se i velikoarbana{ki naci-onalizam, koji su pothrawivale i Turska, u svome interesu, iAustro-Ugarska i Italija, koja mu je aprila 1941. godine, omogu-}ila da se, bar privremeno ostvari”.

Ko nacionalist, ko internacionalist




U me|uvremenu (do Berlinskog kongresa), Srbi su se “suda-rili” i sa socijalisti~kim idejama, onima koje su im u Komuni-sti~kom manifestu ponudili klasici marksizma. U svemu tome

jeste kqu~na je ~iwenica da su svi socijalisti sa Zapada, {tozna~i i wihovi predvodnici, bili nacionalisti, dok se od Srba(i Rusa) o~ekivalo, i traìlo, da budu internacionalisti. Pa,kad je ve} tako, podrazumeva se da je i Svetozar Markovi}, zvan i“otac socijalizma” u Srbiji, tvrdo zastupao internacionali-sti~ke stavove. Sasvim je izvesno da on, kao socijalista, ~ovek

ro|en i odrastao u krilu srpskog naroda, nije bio svestan svojenacionalne pripadnosti, nije imao ikakvih obzira prema sop-stvenom narodu, i, ~ak, on uop{te znao za samopo{tovawe. Vidise to iz dobronamerne ocene Slobodana Jovanovi}a da je Marko-vi} “ostao dobar |ak stranih socialisti~kih pisaca”, da je “bezistorijskog i kriti~kog ose}awa on ponavqao za Srbiju ono {tosu oni govorili o svojim zemqama, koje nisu tako mnogo li~ilena Srbiju”, ali i iz tuma~ewa savremenih “jugoslovenskih” isto-riografa da, “bez obzira na nedore~enosti i nejasnosti u Marko-vi}evom shvatawu, na koji bi se na~in re{ilo nacionalno pita-we na Balkanu”, jedan od dva wegova bitna “izvorna doprinosarazvoju socijalisti~ke ideje” jeste odbacivawe zamisli “da se uokviru jugoslovenske federacije izgradi jedinstvena i sna`nasrpska dràva stvorena ujediwavawem Srbije sa Crnom Gorom,Bosnom i Hercegovinom i Starom Srbijom”. Jeste da je on tu za-misao smatrao velikom sawarijom, jer “ne odgovara stawu i ras-poloèwu samog srpskog naroda u Crnoj Gori, Bosni i Herce-govini”, ali je zato tvrdio da “ne bi(h) mario da Austrija zauzmeSrbiju, Bosnu i Hercegovinu” i da mu je “svejedno: bio u Srbijikraq Obrenovi}... ili Frawo Josif”.

Markovi} je, zapravo, bio uveren da je svetskoj revoluciji,socijalisti~koj misli i idejama Komunisti~kog manifesta ko-risniji razjediwen, rascepkan, usitwen, ugroèn srpski narod,no {to bi to bila jedinstvena i sna`na srpska dràva. Po ne-sre}i, Markovi} je Srbima “zave{tao” budu}nost bez dràve,bez porodice, bez vere, bez morala; ba{ onako kao {to im je toobe}avao i Komunisti~ki manifest.

Te su se logike dràli i Markovi}evi naslednici u Srpskojsocijaldemokratskoj stranci, od kojih se moglo ~uti da je crkva“reakcionarno i poslu{no oru|e reìma, okupano u nevinoj kr-vi naroda, kome je simbol varvarstva, nepravde i ubijawa”; da jesrpski oslobodila~ki rat 1912-13. pretvoren “u okove proleta-rijatu i {irokim slojevima naroda”, i kojima su nema~ki ratovi

248 Ilija Petrovi}





“kulturno i privredno razvijawe”. Druk~ije re~eno, Srpska so-ci jaldemokratska stranka zastupala je tezu da se od Austro-ugarske ne treba braniti, jer je ona ja~a. Na sre}u, glas srpskihsocijaldemokrata bio je jedini koji se u Narodnoj skup{tiniKraqevine Srbije odupro odbrani srpskih nacionalnih intere-sa pred opasno{}u od Turske.

Tako srpski “internacionalisti”, dok su austrijski socijal-demokrati, u austriskoj skup{tini, kao pravi nacionalisti za-stupali interese svoje dràve i svoga naroda. Najlep{e se to vidi

na primeru Karla Kauckog, koji je doga|aje u vezi sa prikqu-~ewem Bosne i Hercegovine Austrougarskoj vrlo ìvo pratio.On ne samo da nije protivre~io tom ~inu, nego je aneksiju isko-ristio kao povod da obnovi staru Marksovu ideju o stvarawubalkanske federacije, kao jedinoj mogu}nosti da se re{e sporoviizme|u balkanskih naroda a da budu}a “federativna republika”ne bude protivna nacionalnim ose}awima svakog od “federisa-nih” naroda. Svoju (i Marksovu) zamisao o “balkanskoj federa-ciji” Kaucki naslawa na ìv primer Habzbur{kog carstva, ~ijemsigurnom opstanku najvi{e doprinose Maxari i êsi, navodnozainteresovani da svoja nacionalna ose}awa izraàvaju ba{ uaustrougarskoj “saveznoj” dràvi. “Za razliku od wih, te`we da seizdvoje iz Monarhije ispoqavaju... samo oni nacionalni elemen-ti koji ~ine dijelove nacije ~iji ve}i dio ìvi izvan Austro--Ugarske. Pri tome oni ne pomi{qaju da zasebno zasnuju dràvnuegzistenciju, ve} èle da se prikqu~e dràvi svoje nacionalnematice. Stoga, kada je u pitawu balkanska federacija, tj. ujedi-wewe balkanskih naroda u saveznu balkansku dràvu, nacional-na ideja... ne}e time biti sputana, ve} naprotiv, ostvarewembalkanskog ujediwewa ona }e dobiti novu snagu. Po mi{qewuKauckog savezna balkanska dràva pruà Srbima koji se nalazepod vla{}u Austrije »sasvim druk~ije izglede da se ujedine saostalim Srbima, nego li dvije postoje}e patuqaste monarhije«...Rad na oìvqavawu ideje savezne balkanske dràve predstavqa,po uverewu Kauckog, istorijski zadatak socijaldemokrata Bal-kana, u prvom redu me|u balkanskim Slavenima, u wihovoj borbiza socijalizam”.

Naravno, “jugoslovenska” istoriografska {kola pohvali}eKauckog {to brine o srpskim interesima, ne vide}i da je on za-pravo imao na umu austrougarske interese na Balkanu, koji bi,sasvim sigurno, do punog izraàja do{li tokom balkanskog “uje-diwewa”. Jer, svima je bilo dobro znano, pa i Kauckom, da bipredloèno ujediwewe vuklo za sobom ~itav niz te{ko}a, da onone bi i{lo brzo i glatko i da u ~itavoj toj proceduri nikome na

250 Ilija Petrovi}





kriti~ari re}i }e da se radi o srpskoj politici koja “moè bitisamo iskqu~ivo srpska, srbasta, velikosrpska”, mada se wima~ini ~udnim {to Tomi}, “ni posle toliko iskustava koje smopreìveli, jo{ nikako ne moè da uvidi da je srpska, srbasta ivelikosrpska politika jedno ludo ma{tawe i da se ni srpskinarod kao ni drugi narodi od Pe{te do Soluna i od Jadranskogado Crnoga Mora ne mogu nadati ni~emu drugome do porobqavawuod strane velikih kapitalisti~kih sila koje vode imperijali-sti~ku i kolonijalnu politiku prema Balkanu, ako svi ti narodi

ne povedu... jednu zajedni~ku politiku za zajedni~ko spasewe”. To“nacionalisti~ko slepilo moè da zbuni i qude ina~e relativ-no trezvenije”, kao {to je Tomi}, “kojega je {ovinisti~ki besna{e buròazije toliko zaglu{io, da ne vidi o~igledna fakta,koja nam govore: da bez zajednice nema opstanka balkanskim na-rodima, pa ni srpskome”.

Na nekoliko dana pred izbijawe ratnog sukoba izme|u bal-kanskih naroda i Turske, Srpska socijaldemokratska strankasaop{tila je da srpskom narodu ne preti opasnost od Turske ve}od kapitalisti~kog Zapada; te opasnosti ne bi ni bilo da jeTurska razvijena, zbog ~ega treba aliti Tursku a ne porobqenehri{}anske narode u Turskoj! Turska jeste “jedna nesre}a zabalkanske narode... ali ta nesre}a ne dolazi od toga {to je u wojtursko i muhamedansko naseqe pored srpskog, bugarskog, gr~kogitd. jer Turska ne ~ini zla zato {to bi Turci kao nacija bilar|ava, zlo~ina~ka, nesposobna za kulturni ìvot i zato osu|enana istrebqewe od drugih nacija, koje ìvota èle; ne, zlo je u

jednom feudalnom sistemu i u jednom kastinskom reìmu, koje jo{i danas u Turskoj caruje... Turska je okupirana evropskim kapi-talizmom... (a) stanovni{tvo u Turskoj nosi na svojim le|ima...kapitalizam koji ga eksploati{e u velikim teretima i daci-

jama, nosi feudalizam, koji ne daje mogu}nost da se razvije... Aliprotiv te neslobodne svojine, protiv tog sistema i kastinskogreìma... ne pomaù ratovi me|u balkanskim narodima nego jed-na demokratska revolucija u Turskoj, koja bi se rasprostrla naceo Balkan i kojom bi se stvorila jedna federacija na Balkan-skom poluostrvu... U mesto rata me|u balkanskim narodima, koji

bi satirao na{e snage i utirao put kapitalisti~kim zavojeva-~ima, traìmo unutra{we razvi jawe svih naroda i svih zemaqana Balkanu, traìmo razvijawe privrednih i kulturnih sila,traìmo ujediwewe balkanskih naroda u jedno bratstvo, u formifederativnih republika, za sre}u balkanskih naroda od kapita-listi~kih pro`drqivaca evropskih”.

252 Ilija Petrovi}



A kad je rat po~eo, srpski socijaldemokrati proglasili suSrbiju “oru|em istorije”, zbog toga {to je wena buròazija“poku{ala da ratu, kojega (preduzima) pod komandom Rusije i uzajednici s reakcionarnim vladama i dinastijama na Balkanu,dade obele`je oslobodila~kog rata”. Uz pretpostavku da se ratokon~a uspe{no, a po wihovom shvatawu to je problemati~no,postavqa se i pitawe {ta }e biti sa “nacionalnim oslobo|e-wem”. Ni{ta, kaù, po{to }e na podru~jima na kojima neki odpobedilaca zagospodare" “oni ostali” ostati nacionalno ne oslo-

bo|eni, “ve} samo drugom dràvom zavojevani”, odnosno poko-reni, odnosno okupirani

I dok je trajao Balkanski rat, vo|stvo Srpske socijaldemo-kratske stranke dràlo se “protiv rata... ube|eno da je u pravu”.Radilo se tu o jednom, po svemu neprirodnom, izrazito antisrp-skom, nepatriotskom i nemoralnom dràwu vo|stva “srpske” so-cijaldemokratije: za wega, srpski oslobodila~ki rat pretvoren

je u “okove proletarijatu i {irokim slojevima naroda”.Iako su, prema sopstvenom priznawu, srpski socijalni demo-

krati imali za ciq revoluciju a ne rat, srpski ratni uspesi na-terali su ih da stidqivo priznaju kako “mo`da za revoluciju naBalkanu jo{ nije do{ao momenat, mo`da ona danas ne bi donelaono {to mi èlimo”. I nisu odbacili verovatno}u “da }e sada-{wi rat biti uspe{niji i po svojim rezultatima povoqniji negorevolucija sa malo izgleda na uspeh”.

Ova trenutna sumwi~avost srpskih socijaldemokrata u “kla-sne ideje” nije smetala Internacionali da socijalistima balkan-skih zemaqa, i srpskim, dakako, izrazi zahvalnost i priznawe“{to su herojskom odva`no{}u ostali verni principima Parti-

je i u najteìm odnosima”. Socijalistima se, zna~i, odaje priznaje {to u “najteìm odnosima” nisu ostali sa svojim narodom,mada se istovremeno “priznaje opravdanost te`wi balkanskihnaroda da traè svoju nacionalnu nezavisnost i nu`ne garantijeza sve elemente na Poluostrvu”. Utoliko pre {to je Interna-cionala bila uverena da bi se do nacionalnog oslobo|ewa bal-kanskih naroda moglo sti}i “bez rata, prolevawa krvi i ekonom-skih ru{evina, i da se iza toga kriju interesi dinastija i èqe

kapitalista, kao i intrige i mahinacije Velikih Sila koje suverolomno paralisale napore za preporo|aj Turske”. Da je pru-èna prilika “turskom preporodu”, veruje Internacionala, po-robqeni narodi dobili bi nacionalnu nezavisnost bez rata;pi{e tako a ne dose}a se da austrougarsko carstvo takvu nacio-nalnu nezavisnost jo{ uvek nije dalo “svojim” porobqenim naro-dima, jer nije uspelo da prevazi|e odnos koji “gorko i te{ko




regulisava ìvot naroda koji ìve zajedno”. A {to je tako,“te{ku krivicu nosi i ruski apsolutizam koji se od vajkada slu-ìo nacionalnim aspiracijama balkanskih naroda da sisa snageiz wihove krvi i iz krvi naroda u sopstvenoj zemqi”. Pi{e setako, a podrazumeva se da o{tricu zapadnog oru`ja treba okre-nuti protiv Rusije, da bi se, posle wenog poraza, balkanski sveto~as uni{tio. I srpska socijaldemokratija sa wim.

Tucovi} protiv Srba

Bave}i se Arbanasima i Srbima iz vremena balkanskih rato-va, Dimitrije Tucovi} }e, u svom udvori{tvu prema socijalisti~- koj Internacionali, napisati da je arbana{ka pobuna s jeseni1913. godine, “zbog koje je Srbija morala ponovo mobilisatiblizu tri divizije, klasi~an primer kako se kolonijalni ratoviizazivaju. Okupacija srpske vojske prostirala se sa istoka do nasame kapije klisura i klanaca... I kad je buna izbila, vlada(srpska) je... izjavila da }e Arbanasi biti »primerno ka`weni«,buròaska {tampa je traìla istrebqewe bez milosti, a vojska

je izvr{ivala. Arbanaska sela, iz kojih su qudi blagovremenoizbegli, behu pretvorena u zgari{ta. To behu u isto vreme varvar-ski krematorijumi u kojima je sagorelo stotinama ìvih èna idece. I dokle su ustanici zarobqene srpske oficire i vojnikerazoruàvali i pu{tali, dotle srpska soldateska nije {tedelani wihovu decu, ène i bolesne... Jo{ jednom se potvrdilo da jenarodna pobuna najprimitivnijih plemena uvek humanija od prak-se staja}e vojske koju moderna dràva protiv pobune upotreb-qava. Srpski vlasnici su otvorili svoj registar kolonijalnihubijawa i grozota i mogu ve} dostojno stupiti u vlasni~ko dru-{tvo Engleza, Holan|ana, Francuza, Nemaca, Talijana i Rusa”.

Te{ko je zamisliti da bi negde, nekad i neko mogao o svojojzemqi i o sopstvenom narodu pisati toliko ru`no kao {to je to~inio Tucovi}. No, ako je to bilo u interesu “me|unarodnog pro-letarijata” i “revolucije”, ako je time ispuwavan “zavet” Komu-nisti~kom manifestu i wegovim tvorcima, onda se logi~nimmoè smatrati wegov stav da je “zavojeva~ki pohod Srbije naArbaniju... najgrubqe otstupawe od na~ela zajednice balkanskih

naroda, a u isto vreme otstupawe koje je pla}eno najo~iglednijimporazom”.

I, da ne bi bilo zabune, arbana{ka pobuna nije se dogodila uArbaniji, kako nam to sugeri{e Tucovi}, ve} na Srpskoj Zemqi,u Pravoj Srbiji, po Kosovu i Metohiji, u krajevima koji su tokomPrvog balkanskog rata oslobo|eni od turske okupacije; u kraje-

254 Ilija Petrovi}



vima koje Tucovi} naziva Arbanijom i u koje, veli, Srbija “nijeu{la kao brat... nego kao osvaja~”, ne “kao politi~ar ve} kao grubsoldat”.

Budu}i da je Tucovi}ev spis nastao ciqno, moè se u wemupro~itati da su Arbanasi, traè}i izlaza iz svoje teskobe, odla-zili tamo “gde priroda pruà vi{e sredstava za ìvot, ka plod-nim kotlinama Stare Srbije i Makedonije”. Pri tome, Tucovi}namerno previ|a da su Arbanasi u taj srpski etni~ki prostoru{li tek po{to je on krajem 17. veka, tokom rata izme|u Austrije

i Turske, posle pokreta nazvanog Velika seoba Srba, bio ispra`- wen pod uticajem turske vojne sile. Iz Tucovi}evog pripoveda-wa proisti~e da se “o tom prodirawu Arbanasa na istok u nas...mnogo pisalo, jer se jako ticalo srpskoga naseqa u severozapad-nim oblastima Turske”. Mada on ovu staru Srpsku Zemqu nazivaTurskom, iako mu je moralo biti poznato da se tamo radilo oturskoj klasi~noj okupaciji, arbana{ko “prodirawe na istok” zawega je “glavno sredstvo kojim {ovinisti~ka {tampa izazivakod srpskoga naroda mr`wu prema »divqim« Arnautima, prikri-vaju}i kao guja nokte divqa{tva koja je srpska vojska prema wimapo~inila. Koliko je samo suza proliveno {to je istorisko Koso-vo preplavqeno Arnautima”.

Veliku seobu pod Arsenijem ârnojevi}em i prodor Arna-uta u Ju`nu i Pravu Srbiju on }e tako|e dovesti u vezu, ali samozato da bi postavio otrovno pitawe “odakle su Srbi po StarojVojvodini i ko ih je i zbog ~ega preveo” i da bi na taj na~in,dodvoravaju}i se svojim austrougarskim cocijaldemokratskimdrugovima, poni{tio srpski karakter Vojvodine Srpske pod ugar-skom okupacijom i wenu srpsku izvornost. I daqe, iako je mogaoznati da su srpski istori~ari pisali o Srbima kao autohtonom,starosedela~kom stanovni{tvu na Balkanu, on je povla~ewe Sr-ba pred Arnautima izjedna~io sa nekim navodnim potiskivawem“starosedelaca ovih zemaqa” koje su izvela “slovenska plemena”sredstvima “o kojima istorik nema nimalo lepo mi{qewe”.

âk i kad Metohiju i Kosovo nazove Turskom, Tucovi}uni{ta ne smeta da Prizren, \akovicu, Pe} i Pri{tinu proglasi“glavnim mestima Severne Arbanije”. Pa kada se uo~i Berlin-

skog kongresa Arbanasi na|u “izme|u ~eki}a i nakovwa, izme|uTurske protiv ~ijeg jarma su se borili i balkanskih dràvicakoje su im nosile nov jaram”, Tucovi} }e poku{ati da posrami“nezahvalne Srbe” zbog toga {to 1913. godine “Srbija zlostavqai progoni arbanasko naseqe iz ~etiri zadobivena okruga, (a)Crna Gora nadire sa severa u srce severnoarbanskih plemena”,odnosno u Metohiju, ~iji naziv svedo~i o srpskom karakteru.




Nigde ne govore}i o arnautskim napadima na Srbe, on kaè da su“po povla~ewu srpskih trupa (s arbana{kog primorja, 1913. godi-ne IP) nastale u Sredwoj Arbaniji velike me|usobne borbe” izadovoqava se kratkim saop{tewem da “svojom zavojeva~kom po-litikom Srbija, Gr~ka i Crna Gora nisu uspele da Arbanijupodele, ali su uspele da je smawe i o~erupaju”. Kad su u pitawuSrbija i Crna Gora, ne moè biti da misli na drugo “~erupawe”osim onoga koje se ti~e oslobo|ewa Prave Srbije, odnosno Koso-va i Metohije; on te krajeve uporno naziva Arbanijom! Uz to,

Srbija je svojim ~vrstim zalagawem da za sebe i “svoj espap” do-bije izlaz na Jadransko more, vodila zavojeva~ki a ne oslobo-dila~ki rat. Ako je Evropa prisilila Srbiju da se povu~e saPrimorja, za wega je to bio dokaz da je “arbanska politika srpskevlade” postala “oli~ewe avanturisti~koga lutawa jednoga o~aj-nika koji... bez ikakvih izgleda na uspeh i bez jasnoga ciqarasipa dragocenu snagu, da bi izbegao bankrotstvo pred kojimstoji ceo wegov privredni i politi~ki pravac”. Izvor takvog“avanturisti~kog lutawa” Tucovi} vidi u vi{egodi{wim napo-rima srpske buròazije da putem navodne ekonomske emanci-pacije razvije “polet narodnih masa” i zatim ih iskoristi u svojesvrhe. Taj “polet” je ostvaren tokom carinskog rata i aneksionekrize, a “obilno” iskori{}en u balkanskim ratovima. Kako je“za najlu|e podvige ona mogla ra~unati s qudskim materijalom~ija gotovost za podno{ewe `rtava prevazilazi obaveze vojnediscipline”, srpska buròazija je, u svojoj samouverenosti imimo stvarne snage, “najlu|u zloupotrebu” na~inila “putem za-vo jevawa Arbanije”, a sve radi izlaska na more.

U svojoj “idejnoj netrpeqivosti” prema sopstvenom narodu,koja vrlo ~esto prerasta u mr`wu, i sa velikim olak{awem za-vr{avaju}i svoj spis, Dimitrije Tucovi} }e zapisati da je “bez-grani~no neprijateqstvo arbanaskoga naroda prema Srbiji... prvipozitivan rezultat arbanaske politike srpske vlade... Zavoje-va~ko dràwe Srbije, Gr~ke i Crne Gore nije moglo spre~itistvarawe autonomne Arbanije, ali je ono toga najmla|ega pigme-na Balkanu gurnulo da se jo{ pre pojave na svet preda na milost inemilost Austro-Ugarske i Italije”. Kako }e se stvari daqe

odvijati Tucovi} ne zna; po{to “porazom osvaja~ke politikenije zavr{en lanac opasnosti i `rtava po slobodu srpskoga na-roda i budu}nost Srbije”, u Srbiji bi trebalo da se shvati, i onto svesrdno preporu~uje, “da je borba koju danas arbanasko plemevodi prirodna, neizbe`na istoriska borba za jedan druk~iji

256 Ilija Petrovi}



politi~ki ìvot nego {to ga je imala pod Turskom i druk~ijinego {to mu ga name}u wegovi svirepi susedi, Srbija, Gr~ka iCrna Gora”. Srbija na prvom mestu.

Po svemu, Tucovi}ev spis Srbija i Arbanija, Beograd 1914,predstavqa teorijsku osnovu za sve ono {to je narednih decenijavodilo, i danas vodi, politiku arbana{kog terora nad srpskimnarodom.

Veliki rat

Tako i docnije, kad je na pomolu bio i dok je trajao Svetskirat, Srpska socijaldemokratska partija uporno se zalagala pro-tiv “militarizma”, protiv bilo kakvih kredita vojsci, protivsvih izmena u vojnim formacijama, protiv {kolovawa vojnihkadrova, protiv nabavke moderne vojne opreme, protiv staja}evojske... iako je Austrougarska i tada, ovoga puta sa Nema~komiza le|a, nastavqala ono {to joj je obe}ano za povla~ewe s Ape-nina i {to je zapo~ela aneksijom Bosne i Hercegovine. Jer, sakakvim je te`wama Austrougarska u{la u rat protiv Srbije,uverqivo kazuje tajni izve{taj wenog ambasadora pri Vatikanu,sa~iwen 29. juna 1914. godine, na dan kad je objavqen rat Srbiji.Toga dana, naime, ambasador be~kog }esara obavestio je rimskogpapu o merama koje Monarhija namerava da preduzme protiv Sr-bi je, a u izve{taju o tom susretu na{lo se i slede}e:



Zato, isto tako kao {to je direktna potreba za Austro-Ugar-sku, zbog wezinog sopstvenog opstanka, da ukloni iz svog sklopa,

ako treba i silom, ovo razorno zlo, isto tako je potrebno za ka-toli~ku crkvu da u~ini i odobri sve {to se moè u~initi da po-sluì tome ciqu”.

Iako je sve to moralo biti dobro poznato svim pa`qivijimposmatra~ima tada{we evropske politi~ke scene, Srpska soci-

jaldemokratska stranka ponovo se, na samom po~etku Velikograta, okrenula protiv sopstvenog naroda. Verni “internaciona-




lizmu”, weni prvaci nisu ni pomi{qali da zauzmu nacionalni ipatriotski stav kakav }e samo koji dan kasnije, kada je austro-ugarska vojska u{la u rat protiv Srbije, zauzeti germanski soci-

jalisti. Naprotiv, oni su se i daqe dràli “internacionalisti~- ki”, te su juna 1915. godine podneli Narodnoj skup{tini jedanformalni mirovni predlog, kako su sami rekli: bezuspe{an.Sam po sebi, taj formalni predlog nije mnogo zna~io ni stvarnoni pravno, ali zahtev srpskoj kraqevskoj vladi da “zavr{i rat”povla~i za sobom bar jedno pitawe i najmawe jedno zapaàwe.

Pitawe je jednostavno: moè li se jednostranom izjavom nekezara}ene dràve, pri tome napadnute, odnosno wene vlade, druk-~ije zavr{iti rat nego da se prihvati kapitulacija i sve ono {toide uz wu? U ovom na{em slu~aju, zapaàwe bi moglo zna~iti da

je “provokativni” govor Nikole Pa{i}a o veleizdaji ta~no od-slikao moralni sklop srpske socijaldemokratije na po~etku Svet-skog rata. On nije ni u ~emu pogre{io prekorevaju}i srpske so-cijaldemokrate jednom izjavom koju je posle parlamentarne ras-prave dao o dràwu velikih socijaldemokratskih partija u ratu:“Socijalna demokratija u Nema~koj i Francuskoj vrlo je jaka.Moè se re}i da se ona tamo ravna gotovo sa ostalim partijama,pa ipak tamo gde su tako jake socijalisti~ke partije, nijednane}e stati na stranu protivnika, nego }e uvek biti na stranisvoje otaxbine”.

Naravno da ne, ali su iste te zapadne socijalne demokratije“srpsku” socijaldemokratsku deklaraciju protiv srpske odbraneisticali kao primer “pravilnog” odnosa prema ratu i sopstvenojburòaziji. Tako je, na primer, Roza Luksemburg pisala da srp-ski socijaldemokrati “ne samo {to su se zlatnim slovima upisa-li u istoriju internacionalnog socijalizma, ve} su istovremenoispoqili veoma o{tar istorijski pogled za stvarne veze rata,~ime su svojoj zemqi, prosve}enosti svoga naroda u~inili najve-}u uslugu”.

A kad je pro{lo mnogo godina, u vreme kad je svoju poharu nadSrbima zapo~ela Komunisti~ka partija Jugoslavije, direktannaslednik Srpske socijaldemokratske stranke, socijaldemokrat-sko suprotstavqawe ratnim kreditima u Srbiji uzdignuto je na

jedan izuzetno visok moralni stepen. “Sa... stanovi{ta unutra-{we demokratizacije balkanskih dràva kao osnovnog uslova zaoslobo|ewe balkanskih naroda i wihovo zbliàvawe koje bi ih sa-~uvalo od pritiska imperijalisti~kih sila, posmatrala je srpskasocijalna demokratija i ... doga|aje koji su doveli do dva balkan-ska rata, do osvaja~kog rata Srbije protiv Albanije i do Prvogsvetskog rata. U svim tim prilikama srpska socijalna demokra-

258 Ilija Petrovi}



tija sa~uvala je svoj duboko internacionalisti~ki stav i glasalaprotiv ratnih zajmova i kredita. To unutra{we pro~i{}avawepartije, odnosno borba najzdravijeg i marksizmu vjernog jezgra uSrpskoj socijal-demokratskoj partiji, na ~elu s Dimitrijem Tu-covi}em, protiv raznih oportunisti~kih, anarhisti~kih i spo-razuma{kih elemenata, u~inilo je da je Srpska socijal-demo-kratska partija sa~uvala svoj klasni karakter i da je uo~i rata1914 godine bila jedina socijalisti~ka partija, posli je Soci jal--demokratske radni~ke partije Rusije (boq{evika), koja je digla

svoj glas protiv rata na taj na~in {to je u parlamentu glasalaprotiv ratnih kredita. To je priznao i veliki Lewin”.

Prvi svetski mirVeliki rat pro{ao je kako je pro{ao, a jo{ dok su otku-

cavali wegovi posledwi ~asi, Srpski narodni odbor u NovomSadu, ~iji je osnovni zadatak bio “da do|e {to pre do slobodnoizabrane srpske narodne skup{tine, koja }e mo}i odlu~ivati me-|u nama Srbima u Ugarskoj o pravoj èqi Srpskog Naroda”,vukao je politi~ke poteze kojima je bio ciq da se srpski krajeviseverno od Dunava neposredno prisajedine Kraqevini Srbiji.(Srem, koji se danas smatra sastavnim delom Vojvodine Srpske,prikqu~io se Kraqevini Srbiji dan ranije, odvojenom odlukom)!Nasuprot tom Odboru, u istim tim krajevima delovala je jednagrupa srpskih intelektualaca demokratske ori jentacije, nedo-rasle srpskoj nacionalnoj misli (predvodili su je Tihomir Os-to ji}, Vasa Staji}, Veqko Petrovi}, Petar Kowovi}), koji susmatrali da Banat, Ba~ka i Barawa treba da se Kraqevini Srbi-

ji prisajedine preko Zagreba a ne neposredno, u uverewu da bi tetri pokra jine (uz hrvatsku potporu) u budu}oj zajedni~koj drà-vi mogle ostvariti autonomiju, ali i u strahu da bi budu}i mi-rovni pregovori mogli poni{titi tek uspopstavqenu geopoli-ti~ku vezu sa Kraqevinom Srbijom. Samo je jedan iz te demokrat-ske grupe, dr Milan Petrovi}, potowi predsednik Matice srpske,za razliku od svojih tada{wih demokratskih istomi{qenika,imao petqu da, posle dvadeset godina, prizna da je Velika na-rodna skup{tina Srba, Buwevaca i ostalih Slovena iz Banata,

Ba~ke i Barawe 25. novembra 1918. “zaista s nepomu}enim odu-{evqewem manifesovala jednodu{nost, ne samo srpskog naroda,nego i svih Slovena koji ìve u Vojvodini”, i aklamacijom izgla-sala neposredno prisajediwewe Kraqevini Srbiji.

Posle nepunih petnaest godina, u krugu istaknutih vojvo-|anskih demokrata (i wihovih istomi{qenika) stvoren je izra-zito autonomisti~ki (autonoma{ki) Vojvo|anski pokret, koji




je, pod geslom “Vojvodina Vojvo|anima”, stavio sebi u zadatak dase bori za navodnu demokratizaciju dru{tvenog poretka i za pre-ure|ewe Kraqevine Jugoslavi je u federalisti~ku dràvu, u ko-

joj bi se Vojvodini, kao “istorijskoj pokrajini”, obezbedile ve}ekompetencije i rezervisao poloàj istovetan poloàju drugihfederalnih jedinica; uistinu, taj pokret imao je malo prista-lica, ali je utoliko bio ogor~eniji; tokom vremena transformi-sao se u antisrbijanski, a potom i antisrpski, svuda po svetutraè}i saveznike protiv Srba.

“Pokreta{a” je, naravno, bilo i u Matici srpskoj, tako da jei u woj “do{lo do previrawa na politi~koj osnovi”. @eqnepromena u skladu s Vojvo|anskom rezolucijom iz 1932, “nove mladesnage” dosetile su se da bi najpogodniji za wihovo izvo|ewe bioVasa Staji}, koji se tokom pripremnih radwi za prisajediweweBanata, Ba~ke i Barawe Kraqevini Srbiji drào krajwe nesrp-ski (u kontaktu sa predstavnicima srpske vlade izjavio ~ak dazvani~ni stav srpske vlade o ujediwewu za wega nije merodavan)i koga su Brozovi epigoni septembra 1944. godine, zbog wegovognesrpskog dràwa smatraju}i ga bardom i simbolom slobodarskeVojvodine, uveli u Glavni {tab narodnooslobodila~kog odboraVojvodine.

Demokratska stranka u SrbijiUz podatak da je Demokratska stranka u Srbiji oformqena

posle Velikog rata, bi}e pomenuto tek pone{to od onoga {to je,tokom prethodnog stole}a, na{e bliske pretke vuklo u vrtlogenajrazli~itijih eksperimenata demokratske {kole. Najpre, stra-na~ko vo|stvo nije se najboqe snalazilo u raspravi da li novo-stvorena Kraqevina Srba, Hrvata i Slovenaca treba da budecentralisti~ka ili kakva drugo, da bi, u vreme kad je stranka pri-stala “na ideju sporazuma” sa Hrvatskom republikanskom seqa~- kom strankom Stjepana Radi}a, wen predsednik Quba Davidovi}postao i predsednik kraqevske vlade (27. jula 1924), ali zakratko.Smatraju}i to najpre~om merom, da li sa svoje glave ili da bi seugodilo hrvatskoj strani u “bloku”, Demokratska stranka krenula

je u obra~un sa srpskim dobrovoqcima iz oslobodila~kih ratova

1912-1918; u~iweno je to kroz reviziju dobrovoqa~kih uverewa.Koji dan kasnije, u svom broju od 1. avgusta, novosadska Zastava jezapisala da je to “sasvim prirodno. Antisrpski osvetni duh po-kojne Austri je najpre kesi svoje zube na one, koji su toj Austrijiiskopali grob. Dana{woj vladi je zato prva briga, da, lupi poglavi izda jice srpske dobrovoqce”. Navodno, “radikalima jevrlo dobro do{ao izgovor, da se dobrovoqcima mora dati zemqa,

260 Ilija Petrovi}



pa da bi {to vi{e zemqe dali Srbima na ra~un Nesrba radi-kali su falsifikovali (!) dobrovoqa~ka uverewa i dali ih ikusu i repatu i takvima koji nikada nisu bili dobrovoqci!! Ustvari, misle bloka{i, radi se samo o tome, da se Srbi obogate, asvi Nesrbi u zemqi osiroma{e! ... Otuda i ona povika na korup-ciju, na kupovawe dobrovoqa~kih uverewa, ~iji broj se popeoprema bloka{koj {tampi na 200.000!” Ova posledwa cifra pome-nuta je sredinom jeseni prethodne godine u jednom hrvatskom li-stu iz Oseka, kad je izre~ena tvrdwa da je na Solunskom frontu

bilo svega 17.000 dobrovoqaca, a da je Ministarstvo za socijalnupolitiku ve} izdalo 200.000 uverewa. Takvo pisawe Zastava od21. novembra 1923. godine propratila je samo jednim kratkim ko-mentarom da “broj dobrovoqa~kih uverewa mnogo je mawi, a brojsviju dobrovoqaca mnogo je ve}i”.

Mimo te demokratske egzibicije Qube Davidovi}a, ubrzo sepokazalo se da demokratski politi~ari iz srpskog naroda beèod nacionalne ideje i da, neki, vrlo nagiwu separatizmu.

Potvr|eno je to i stavovima Svetozara Pribi}evi}a, {efaSamostalne demokratske stranke, koji je ranije tvrdo zastupaounitarizam. Kada se sukobio sa Kraqem, po~eo je da se bavi zami-slima o federalnom ustrojstvu Kraqevine Jugoslavije, formuli-{u}i ih u svojoj kwizi Diktatura kraqa Aleksandra. “Ko je bito bile autonomne jedinice? Mislim da bi trebalo da bude: Slo-venija, Hrvatska sa Slavonijom i Dalmaci jom, Bosna i Hercego-vina, Vojvodina, Srbija, Crna Gora, Stara Srbija (Kosovo i Me-tohija IP) i Makedonija”. Podrazumeva se da je Pribi}evi}evateza o federaciji bila u osnovi antisrpska i razbi ja~ka, jer je on~isto srpske krajeve podelio u pet “autonomija”, dok je srpskekrajeve zapadno od Drine sabio u Bosnu i Hercegovinu i u Hr-vatsku, ovoj posledwoj prikqu~uju}i jo{ i Slavoniju i Dal-maciju. Komunisti~ka partija Jugoslavije, kojoj je Pribi}evi}tada bio vrlo blizak (u Pismu pri jate qima iz Beograda ob -razlagao je potrebu revolucionarne borbe), bila mu je zahvalna zataj demokratski recept, tako da je, kad je umro, na wegov odarpoloìla i svoj venac.

Brozova eraTa Komunisti~ka partija Jugoslavije bio je, zapravo, Josip

Broz, poznatiji kao Tito, ali ovaj tekst preuzak je da bi se baviowegovim likom i delom. Nazna~i}e se samo da je Broz preoteoKraqevinu Jugoslaviju i podjarmio srpski narod blagodare}isprezi svoje ideologije s onom koju je predstavqala zapadna de-mokratija, pre svega ona u Londonu. Desilo se, tako, da je jugo-




slovenska kraqevska vlada u izbegli{tvu (jedna od onih poslepu~a 27. marta 1941. godine, o kojima su Broz i wegovi ideolo{kisledbenici govorili i pisali najru`nije i tokom rata i kasnije),o~uvala dràvno-pravni kontinuitet Kraqevine Jugoslavije, uposleratnoj ideografiji ponekad biv{e, a ponekad stare. Prvistvarni korak (17. novembra 1943. godine, u Kairu) u tom o~uvawuu~inili su kraq Petar II i kraqevska vlada dono{ewem Uredbesa zakonskom snagom kojom su ukinuti Zakon o za{titi javnebezbednosti i poretka u dràvi i Zakon o dràvnom sudu za

za{titu dràve, sa svim wihovim izmenama i dopunama. Bila jeto, zapravo, uredba o legalizovawu Komunisti~ke partije Jugo-slavije, posle ~ijeg dono{ewa vi{e nije moglo biti re~i o bilokakvom ozbiqnom suprotstavqawu nosiocima komunisti~ke idejeu Jugoslaviji; bi}e da je i drugo zasedawe Antifa{isti~kog ve}anarodnog oslobo|ewa (AVNOJ, Jajce, 29. i 30. novembar 1943) sazva-no tek po{to je Brozu i wegovim izvr{iocima bilo dojavqenokakvu }e uredbu kraqevska vlada doneti. U svakom slu~aju, ne moèbiti sumwe u ~iwenicu da je na me|unarodno-pravnom autoritetuizbegli~kih jugoslovenskih vlada, uspostavqena vlast Komuni-sti~ke partije Jugoslavi je sa svim zlehudim posledicama koje sunarednih decenija sustizale srpski narod.

I jo{ }e se dodati svedo~ewe Du{ana Bilanxi}a, nekada-{weg partijskog i samoupravqa~kog teoreti~ara, koji se isto-ri jom bavio po “partijskoj liniji”, da je “propast NezavisneDràve Hrvatske bila neizbjeìva - po ratnome planu velikihsaveznika... Prvo, Tito nikada nije smatrao da je wegov glavnineprijateq Paveli}, odnosno usta{e. On je smatrao da }e ta sna-ga nestati. Tko je za Tita glavni neprijateq? Onaj tko tako|ermisli osnovati Jugoslaviju. A to je Draà Mihailovi}. Desetdana nakon oslobo|ewa Beograda, na sjednici Politbiroa Komu-nisti~ke partije Jugoslavije on je rekao: fMi se u Srbiji moramopona{ati kao okupatoriQ. Za{to? Zato {to je Srbija listombila protiv federativnog ure|ewa Jugoslavije... [ta Tito radi?Uspostavqa diktaturu. Protiv beogradske ~ar{ije. Protiv svihstranaka. I razjurio ih je... Naravno da je bio diktator. I despot.A {ta on ho}e? Ima viziju. Ho}e slomiti velikosrpske preten-

zije. Za{to se ne èli priznati jo{ jedno veliko djelo, mo`daupravo wegov najve}i grijeh u o~ima velikosrpskih ideologa?Stvorio je tri nove dràve, plus dvije poludràve: dràve Ma-kedoniju, Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru, te pokrajine Kosovoi Vojvodinu... Zato da bi blokirale velikosrpsku ideologiju...Tito je 1973. rekao: fMi moramo stvoriti nacionalne armijeQ. I

262 Ilija Petrovi}



to je napravio... A kad su mu rekli da Ustavom iz 1974. od pokrajina èli napraviti dràve i Srbi ju svesti na beogradski pa{a-

luk, on je odgovorio: Pa to i ho}u”.Bez obzira na to {to je 1980. godine umro takav Broz o kome

pri~a Bilanxi}, onaj koji je krajem oktobra 1944. godine, nepo-sredno po oslobo|ewu, izjavio da Srbija nema ~emu da se nada i dase u woj treba pona{ati kao u okupiranoj zemqi, wegovi brojnipreìveli sledbenici smatrali su svojim partijskim dugom da idaqe brinu o ostvarewu komunodemokratskih ideja o razbijawu

Srbije i Srpstva.

Brozovi branioci “Stoèrna li~nost”. Jedan od najinteresantnijih li~no-

sti iz toga kruga, @ika Berisavqevi}, ro|en 1935; od 1963. do1967, sekretar Ideolo{ke komisije i ~lan organizaciono-poli-ti~kog sekretarijata Centralnog komiteta Saveza komunistaSrbije i predsednik Komisije za {tampu, radio, televiziju iizdava~ku delatnost; 1967-1971, republi~ki sekretar za obrazo-vawe, nauku i kulturu; 1972-1977, savetnik i pomo}nik saveznogsekretara za inostrane poslove; 1977-1981, jugoslovenski amba-sador u Velikoj Britaniji i Republici Irskoj; 1981-1988, ~lanPredsedni{tva Pokrajinskog komiteta Saveza komunista Voj-

vodine, predsednik Pokrajinskog saveta za me|unarodne odnose,sam uveravaju}i da su ga zvali “stoèrnom li~no{}u” i “ideolo-{kom perjanicom” vojvo|anskog autonoma{tva, i u trudu da na|evezu izme|u svojih stavova u “federalisti~kim” i “autonomi-sti~kim” vremenima, re}i }e (makar to i ne bila istina, jer ontada nije imao hrabrosti da tako ne{to glasno kaè) i slede}e:

“Jo{ ranih osamdesetih upozoravao sam javno - a nisam bio jedini ni ovde, ni u zemqi u celini - da taj put (»srbocentrali-sti~ke tendencije i druge povampirene velikonacionalne i nacio-nalisti~ke ideologije«) neminovno vodi u pakao raspada zemqei neizbe`nim tragi~nim posledicama po sve zemqe i narode dru-ge Jugoslavije. Srbonacionalizam, tvrdio sam, je oblanda za cen-tralisti~ku pretenziju srbijanske politi~ke elite, da reinkar-niraju ili Veliku Srbiju ili Srboslaviju”.

I daqe, on }e, sada kao predvodnik vojvo|anskih autonomi-sta (1990-2005, osniva~ i predsednik Svenacionalnog demokrat-skog fronta Vojvodine i Unije socijalista Vojvodine; od septem-bra 2005, predsednik Politi~kog saveta Socijaldemokratske par-ti je Vojvodine), na Tre}oj vojvo|anskoj konvenciji, 21. decembra2008. godine, najpre re}i da “s indignacijom odbacujemo grlate iod duge upotrebe i klevetni~ke zloupotrebe davno izlizane op-






Da se taj novi, demokratski Berisavqevi} zaista zalaè zaotcepqewe srpske pokrajine Vojvodine od Republike Srbije, po-tvr|uju i slede}e wegove re~i:

“Vojvodini se mora, pre dogovora o ustavu zajedni~ke dràvepoliti~ki priznati: prvo subjektivitet, drugo ravnopravnost udogovarawu o tome u kakvoj }e dràvi Srbija i Vojvodina zajednoìveti. Tre}e, mora joj se priznati regionalna samosvojnost i unaj{irem smislu, imaju}i u vidu istoriju ovog prostora, pravosvih naroda na ovom prostoru na sve vidove autonomije: dakle, po-

red kulturne i personalne i pravo na teritorijalnu autonomiju,naravno u kontekstu regionalizacije i demokratizacije same Voj-vodine”. Sve to samo zbog toga {to “sada na prostoru RepublikeSrbije realno imamo dva istorijska entiteta od kojih je jedan -

Srbija - tokom svoje istorije stekao nesumwivo pravo na dràv-nost, a drugi - Vojvodina - puno, istorijski potvr|eno pravo nasvoju regionalnu samosvojnost i politi~ki subjektivitet, na kon-stitutivnost i autonomiju... Prema tome, Vojvodina ima elemen-tarno demografski i istorijski i regionalni politi~ki inte-res da bude deo dràve Srbije. Ali ne ovakve dràve Srbije”!

Ne “ovakve”, ali ne kaè kakve.Ba{ kao {to su o “ovakvoj” ili “druk~ijoj” dràvi Srbiji

govorili i neki Berisavqevi}i prethodnici tako|e demokrat -ske orijentaci je koji su se zalagali za Vojvodinu izvan Srbije.

Liga socijaldemokrata. Druga relativno velika grupacijaBrozovih sledbenika, vrlo zainteresovanih za ostvarewe komu-nodemokratskih ideja o razbijawu Srbije i Srpstva, jeste osve-do~eno antisrpska i antipravoslavna Liga socijaldemokrataVojvodine, grupacija koja sve {to je srpsko, i nacionalne insti-tucije i pojedince, naziva klerofa{isti~kim, koja patriotizamnaziva posledwim uto~i{tem lopova; grupacija koja je svojepostojawe, i imenom i delovawem, naslonila na Prizrensku li-gu, wen ve} pomiwani sestrinski uzor.

Da bi se prikrila takva liga{ka istovetnost, vojvo|anska Liga sebe je nazvala socijalde mokratskom, nesumwivo po uzoruna Tucovi}evu stranku istog imena. Ali ne samo zbog toga {to jeiz te stranke nastala ona ispod ~ijeg je {iwela i sama Liga

iskli jala, ve} naro~ito zbog Tucovi}eve socijaldemokratskeantisrpske ideologije o kojoj je ve} pone{to re~eno.

Vojvo|anska Liga, ve} podugo, politi~ke prilike u Srbijinaziva fa{isti~kim, a wen lider (re~nik englesko-srpski ovure~, leader, najpre prevodi kao vo|a, isto kao {to to nema~ki

re~nici ~ine sa pojmom f òhrer , a italijanski re~ju duce) naziva




fa{istima sve koji mu nisu istomi{qenici i koji iole misle ideluju srpski.

Ve} godinama, ta vojvo|anska Liga sve {to je vezano za srp-sku crkvu naziva klerofa{isti~kim, a wen leader , ili duce , ili

f òhrer , nazivao je fa{izmom i trud Slobodana Milo{evi}a, ranijeg predsednika Jugoslavije i Srbije, da ve} skoro osamostaqeneautonomne pokrajine u Srbiji vrati u tu dràvnu zajednicu; tak-vu svoju politi~ku logiku iskazivao je javnim pozivima da istitaj Slobodan Milo{evi} bude obe{en na Terazi jama, a laknulo mu

je kad je Milo{evi} prodat Hagu i tamo ubijen. I dana{wi trudsrpskog politi~kog vrha da se Kosovo i Metohi ja zadrè u srp-skim granicama, on svesrdno nastoji da onemogu}i nekontroli-sanim optu`bama da je fa{izam u Srbiji odlu~uju}a politi~kakategorija.

Nacisti~kim i fa{isti~kim nazvan je i mar{ za jedinstvoSrbije, koji je za 7. oktobar 2007. godine bio pripremqen u nekojnedovoqno poznatoj i ve} zaboravqenoj (i, mo`da, zabrawenoj)grupaciji. Bez namere da se bavimo pitawem da li je takva organi-zacija tada uop{te postojala, na prvi pogled uo~qivo je da Ligi iwenom vo|i pozli od same pomisli da neko u Srbiji, a naro~ito uVojvodini Srpskoj, mar{uje za jedinstvo Srbije. I dobija ospicepri saznawu da }e neko poloìti cve}e na spomenik Ja{i To-

mi}u, ~oveku koji je najzaslu`niji {to su opunomo}eni pred-stavnici Srba, Buwevaca i drugih Slovena iz Banata, Ba~ke iBarawe 25. novembra 1918. godine doneli odluku o prisajediwe-wu ovih krajeva Kraqevini Srbiji.

“Dokaz” za fa{isti~ku orijentaciju onih koji su se, u Vojvo-dini Srpskoj, zalagali za jedinstvo Srbije, Liga i wen duce , ili

f òhrer , ili leader, na{li su u datumu; toga dana, otkrili su nam,ro|en je Hajnrih Himler, ponajzna~ajniji saradnik Adolfa Hit-lera, vo|e u Drugom svetskom ratu poraène nacisti~ke Nema~- ke. Za~udo, niko od onih koji su u mnogobrojnim “nezavisnim”medijima preuzeli taj podatak, i nekontrolisano ga koristili,nije se zapitao otkud Ligi tako brzo pripravni i taj podatak itako “uverqiva” optu`ba.

Odgovor je morao biti jasan svima koji su zaista zabrinutiza jedinstvo Srbije: samo onima, i iskqu~ivo onima koji svoju po-liti~ku logiku zasnivaju na ideologiji sopstvenih fa{isti~kihi nacisti~kih uzora, morale su biti poznate pojedinosti o wiho-vom “liku i delu”, a logi~no je {to se deo “nasledni~ke” brige zasopstvene ideolo{ke pretke morao svesti i na starawe da ti“likovi” i wihova “dela” ne padnu u zaborav. Ne za~u|uje, stoga,ni ~iwenica da liga{ki vo|a, opsednut fa{isti~kom (i naci-

266 Ilija Petrovi}



sti~kom) ideologijom i onim {to ona nosi, velik deo svoga po-liti~kog znawa i delovawa temeqi na onome {to je nekada izgo-varao Hitler, pa je, tako, u Skup{tini Srbije, dok je protiv-re~io onome {to je krajem jula 2012. godine, izloìo mandatar zasastav srpske vlade, citirao svog velikog svog ideolo{kog uzo-ra: “Re~ preporod, koji ste spomenuli, inspirisala me je da sesetim Hitlera, koji je rekao da je sre}an narod koji na svom putuima velike zadatke, na na{em putu su ugroène na{e du{e. Izato }emo Nema~koj doneti preporod. I to su mu poverovali”.

Bio je to lep i prirodan nastavak jedne wegove misli postavqenena internetu: “Ja Hitlera nisam zapamtio pa mi je Dobrica]osi} omiqeni istorijski lik”.

[to bi moglo zna~iti: Dok se nije pojavio Dobrica ]osi},omiqeni istorijski lik, makar ga i ne zapamtio (mo`da zbogtoga {to je ve} bio mrtav), bio mu je Hitler.

I da se na trenutak vratimo Himleru: Ligin f òhrer, ~iji suneposredni biolo{ki preci pripadali komunisti~kom vrhu, ni-

je se dosetio da i wih javno optuì za obeleàvawe Himlerovogro|endana, po{to je, vaqda od zavr{etka Drugog svetskog ratapa sve do raspada Brozove Jugoslavije, taj datum obeleàvan kaoDan artiqerije Jugoslovenske narodne armije.

O~igledno je, dakle, da se Srbi ve} decenijama nalaze pod

komunisti~kim terorom i nemaju mnogo izgleda da se, u skorijevreme, od wega oslobode, jer im to ne dozvoqavaju ni zato~nici (izato~enici) komunisti~ke ide je, ni wihovi (socijal)demokrati-zovani nastavqa~i. Svi su oni jednoglasni u tvrdwama da su Srbifa{isti i da Srbiju treba denacifikovati, previ|aju}i pritome prostu ~iwenicu da izme|u onoga za {ta se sami zalaù ionoga za {ta optuùju Srbe, i {to se za sada zavr{ava samo na ver-balizmu, nema su{tinske razlike. Jer, na komunizam se, napro-sto, moè gledati kao na drugo lice fa{izma, tim pre {to su oba

jednako totalitarna i oba uperena protiv ~oveka i qudskog dosto- janstva. îwenica da je druga polovina 20. veka u svetu ozna~avanakao vreme neposustale “borbe protiv fa{izma”, moè se razume-ti kao prirodna mimikrija u kojoj je aktuelni totalitarizamproklamovao floskulu da se wegovom prethodniku ne sme dozvo-

liti oporavak i mogu}i povratak na istorijsku scenu, upravo zbogtoga {to bi se time otvorile mogu}nosti za identifikaciju wi-hovih istosti.

[to zna~i: ako se kaè da su i fa{izam i komunizam ustrojeni po istom obrascu, vaqa precizirati da me|u wima postoji i jedna ozbiqna razlika, po kojoj se fa{izam moè smatrati de~- jim licem komunizma. Dva su razloga tome: prvi, fa{izam je bio




relativno kratkovek i nije mu se dalo da ~ove~anstvu donese ono -liko nesre}a koliko je doneo komunizam i, drugi, fa{izam je pro-klamovao uni {tavawe tu|ih naroda, a komunizam je najvi{e do-mete dostigao uni{tavaju}i sopstvene. I u tom smislu moglo bise re}i da je fa{izam za one narode ~ije je uni{tewe planiraobio, u stvari, kratka nepogoda u pore|ewu s onim {to je, tamo gde

je stigao, doneo komunizam. Za to su najboqe potvrde ono {to sedoga|alo, pre svega, sa pravoslavnim Slovenima (Rusima, Ukra jin-cima, Srbima...), pri ~emu se nikad ne}e ta~no ustanoviti koli-

ko ih je desetina miliona pobijeno i {ta od toga spada u zaslugefa{ista, a {ta u zasluge wihove komunisti~ke sabra}e.

A nije bez zna~aja ni podse}awe na ~iwenicu da su srpskusudbinu tokom istorije odre|ivali najrazli~niji okupatori izdaqe ili neposredne okoline, te da su su je u 20. veku definitiv-no zape~atili hrvatski i slovena~ki komunisti Broz, Kardeq iBakari}, uz potporu srpskih “majstora za prqave poslove”, po~evod Aleksandra Rankovi}a i Slobodana Penezi}a Krcuna, do da-na{wih demokratizovanih komunista, odnosno komunisti~kihdemokrata. Takvi odnosi prema Srbima uspostavqeni su po mode-lu proverenom u razarawu ruskog naroda po dolasku boq{evikana vlast, a brozovska strategija pokazala se kao dvostruko uspe-{na: tamo gde je to bilo lako “tehni~ki izvodqivo”, kao u Ma}e-doniji i Crnoj Gori republike su “unapre|ene u nacije”, a uSrbiji, gde se takva “pamet” nije nikako mogla primeniti, {ip-tarska mawina na Kosovu i Metohiji i maxarska u Vojvodini Srp-skoj posluìle su kao izgovor za progla{ewe autonomnih pokra-

jina. Ovim posledwim “izumom” ne samo da je tamo{woj srpskojve}ini obe{en kamen o vrat (koga se ona vi{e nikad nije uspelaosloboditi), ve} su uspostavqene i pozici je sa kojih }e se lak{enastaviti sa razarawem Srpstva.

Neposredna autonomisti~ka (“autonoma{ka”) veza dana{wevojvo|anske Lige sa Brozovim separatistima najboqe je vidqivaiz slavopojke koja je autonomizmu u Brozovoj Vojvodini, pod na-slovom Osma sednica po~etak kraja Vojvodine, sro~ena i u podo-sta nastavaka po~etkom jeseni 2007. godine objavqena u novosad-skom Dnevniku. Najzabavnija pojedinost u celoj toj pri~i jeste

~iwenica da su ba{ na dan Himlerovog ro|ewa tamo objavqenislika Liginog lidera (s potpisom Novi autonomisti za novavremena) i razmi{qawe nekada{weg autonoma{kog komunisteBo{ka Kruni}a o tome za{to se, po~etkom devedesetih godinapro{loga veka, “vojvo|anska eli ta... prakti~no onemogu}ena dapoliti~ki deluje”, nije pojavila na prvim parlamentarnim izbo-rima u Srbiji:

268 Ilija Petrovi}



“Nastala je nova struktura, u kojoj je trebalo po~eti borbuza stvarawe autonomije, a ne za weno ponovno uspostavqawe, jersmo je izgubili... A novo vreme je traìlo nove snage... Jedinaozbiqna stranka tada je bila Liga socijaldemokrata Vojvodine.Pokazalo se, jednostavno, da stari kadrovi ne mogu biti nosiocinovog programa. I mudrije je bilo podràti te nove snage”.

Ta podr{ka nesumwivo pokazuje da su Brozovi komunisti, onikoji su pripremili raspad dràve Jugoslavije, svoj posao nasta-vili iz svoje ropotarnice, ponekad zvane smetli{te istorije,

za mnoge ne~ujno i nevidqivo, ali dovoqno prepoznatqivo da,kao {to su to na Kosovu i Metohiji u~inili sledbenici prizren-skih liga{a, i vojvo|anski liga{i nametnu Vojvodini Srpskojobele`ja (zastavu i grb) strana srpskoj dràvnosti i srpskomnacionalnom bi}u. I dovoqno opasno da se, prema pisawu Alek-sandra Jovanovi}a iz Novog Sada, ~uje poruka jednog od istaknutihsavremenih autonomista da “sve te do|o{e treba {to ubiti, {toproterati, a pojedinima bih sam pomogao da nestanu nesre}nimslu~ajem” (Pravda Beograd, 8. oktobar 2007, 24), ba{ kao {to su totokom Drugog svetskog rata sa Srbima ~inili u Hitlerovoj tvo-revini Nezavisnoj Dràvi Hrvatskoj i u Maxarskoj pod Hitle-rovom za{titom.

Ni vojvo|anska Liga ni wen vo|a (leader, f òhrer, duce) nisu

protivre~ili otvorenom zalagawu nekih maxarskih krugova uSrbiji da se poni{ti Trijanonski mirovni ugovor izme|u Kra-qevine Srba, Hrvata i Slovenaca i Maxarske (4. jun 1920). Sve tou vreme kad se televizijskom gledali{tu u Vojvodini Srpskoj (“i{ire”) saop{tavalo stvarno maxarsko raspoloèwe prema sada-{wim geopoliti~kim prilikama u Srbiji, bez obzira na brojnemaxarske zlo~ine u Kraqevini Srbiji (i u Sremu) 1914-1918, uVojvodini Srpskoj 1941-1944. godine (progon “nedomicilnih” Sr-ba, racije po [ajka{koj, Novom Sadu, Kuli) i svo|ewe srpskogìvqa u Maxarskoj na, kaù, mawe od 4.000 du{a u na{im danima.U vreme, dakle, kad su nas takozvane “kulturne i obrazovne” emi-sije Televizije Novi Sad (9. mart 2003) nesmetano podu~avale ka-ko je pomenutim mirovnim ugovorom osaka}ena ugar ska dràva amaxarski narod doìveo nesre}u i tragediju, i kad se nacional-

no probu|enim maxarskim maturantima u be~ejskoj gimnaziji(mo`da i u drugima) masovno daju maturski radovi na tu temu.Ali, vaqda, sve je to normalno, u uslovima:-Kad Matica srpska (kojoj ~ak i desetotomna Istorija srp-

skog naroda ne priznaje pripadnost svemu Srpstvu “od Pe{te da-è do ârne Gore”), vaqda u strahu da je sopstveni autonomi-sti~ki i ostali kadrovi nedovoqno svesni svog srpskog porekla




ne potkaù “dokazanim antifa{istima” iz Lige, izbegava daorganizuje nau~ni skup o sudbini Republike Srpske Krajine;

- Kad se, suprotno ustavnim obavezama o }irilici kao srp-skom pismu, to pismo na svim stranama izbacuje iz upotrebe;

- Kad grupacija ~iji izabrani narodni (a zapravo liga{ki)poslanici svojim napu{tawem skup{tinske dvorane u trenutkukad novoizabrani Predsednik Republike Srbije treba da po~nepolagawe zakletve jasno i nedvosmisleno izjavquje da ne prizna-

je Republiku Srbiju. Da je Demokratska stranka, u tom trenutku

jo{ uvek na vlasti (makar i u tehni~koj formi), brinula o mini-mumu srpskih dràvnih i nacionalnih interesa, imala je jakosnov da takav liga{ki postupak sankcioni{e i da ~ak pokrenepostupak za zabranu takve politi~ke grupacije.

Demokratska stranka. Ipak, najve}u grupaciju Brozovihsledbenika predstavqa Demokratska stranka, koja se do dana-{weg dana nije odmakla od nesrpskih, pa ~ak i antisrpskih sta-vova vojvo|anskih demokrata iz 1918; od stavova koje su zastupaliministri Qube Davidovi}a iz 1924; od stavova koje je za komuni-ste (i one sa Drezdenskog kongresa 1928) pripremila Samostalnademokratska stranka Svetozara Pribi}evi}a, odmetnika od Da-vidovi}evih demokrata; od stavova nekada{wih svojih neposred-nih politi~kih prethodnika od miqa zvanih komuware; od stavovaSocijalisti~ke internacionale, ~iji ~lanovi sa raznih strana,a naro~ito sa demokratskog Zapada, dok se ~vrsto drè sopstvenenacionalne orijentacije podràvaju (ne)srpske demokrate u bez-glavom trudu da se utope u najnoviji oblik internacionalizma,ponekad zvanog mondijalizam, ponekad kosmopolitizam, a pone-kad novi svetski poredak, ameri~ki.

Srpski socijalisti kao nacionalistiNe tako davno, socijalisti Slobodana Milo{evi}a “zapre-

tili” su da }e se na}i na srpskoj nacionalnoj liniji, po uzoru nasocijaliste sa Zapada koji se nikad, od Marksa i Engelsa do da-nas, nisu odrekli svoje nacionalne pripadnosti; ~ini se da }e utome uspeti. [to se ti~e Pokreta socijalista, uprkos tvrdwiwegovog {efa Aleksandra Vulina da se taj Pokret nalazi na le-

vici, on je po svemu nacionalno orijentisan i sopstvenim pri-merom pokazuje da je vreme politi~ke podele na levi~are i des-ni~are davno prohujalo; kao trajna ostaje podela na stranke, ilipartije, koje deluju u interesu svog naroda ili protiv wega.

Umemo li i{ta upamtiti

270 Ilija Petrovi}



Na samom kraju, potpisnik ovih redova isti~e da je zabrinutnad ~iwenicom da neke demokratske i liga{ke strukture upornoinsistiraju na oslovqavawu dobro poznatim re~ima gra|anin igra|anka, re~ima koje su u dvema velikim, vaqda najpoznatijim re-volucijama u qudskoj istoriji, Francuskoj (1789) i Oktobarskoj(1917), donele brojne rtve: u Francuskoj ceo milion a u Rusiji isvih dvadesetak miliona du{a.

Pa vaqa postaviti pitawe da li nam liga{ke i demokratskestrukture, vra}aju}i se toj zlokobnoj terminologiji, prete no-

vim `rtvama, kao “dodatak” onima iz upravo pomenutih demo-kratskih revolucija.

Kao da nisu dovoqne `rtve koje je krajem januara 2006. godi-ne, u svojoj odlu~noj osudi zlo~ina~kih komunisti~kih reìma(uz ogradu da ta~ni podaci nisu poznati), pomenula Parlamen-tarna skup{tina Saveta Evrope: Kina 65 miliona, Severna Korei Kamboxa po dva miliona, Afrika 1,7 miliona, Avganistanmilion i po, Vijetnam i isto~na Evropa po milion, LatinskaAmerika 150.000.

Ili te strukture ele da bez ikakve ograde podrè porukuizvesnog S. Kina, filosofa religije, poslatu sa Svetskog foru-ma 1996. godine, a koju su prisutni stratezi novog svetskog poret-ka propratili sna`nim aplauzom:

“Ukoliko smawimo stanovni{tvo Zemqe za 90 procenata,ne}e biti qudi koji bi nanosili ekolo{ku {tetu”.

Bi}e da je u pravu akademik Dragan Nedeqkovi} kad kaè da“na{i glavni neprijateqi nisu negde u svetu, nego u na{oj zem-qi, i ~esto u najvi{em rukovodstvu na{e zemqe”, zbog ~ega se mo-ra priznati da su Srbi “nepametan narod” koji, za razliku od mu-drijih, stalno isti~e me|usobne razlike.

Sa tim u vezi, jo{ jednom pomiwemo takozvani novi svetskiporedak, poznat i kao Novo doba, New Age , ~ija je su{tina sadr-àna u potrebi da sve {to u svetu moè biti sna`no a ne pripadawemu, mora biti razbijeno i uni{teno, i srpsko pravoslavqedakako. Podse}aju}i nas na jednu misao Lava Tolstoja da “nijebitan politi~ki poloàj Srbije, najbitnije jeste religioznostawe srpskog naroda”, isti taj Dragan Nedeqkovi} upozorava da

se ne radi o religijskom stawu u crkvenom smislu “nego uizvornom, religo, religare, {to zna~i biti u vezi, povezan, biti jedinstven, zdruèn, sloàn, solidaran. Religiozno stawe jestestawe qubavi, stepen jedinstva. Ako je to visoko, nade ima, porazanema”.

25. jul 2012.




***Pisano za beogradski Pe~at. Po{to nije prihva}eno, dato nasajt srbel.net i tamo, 15. i 17-21. avgusta 2012. godine, pod naslovomIdeologija i praksa antisrpskih internacionalista, objavqeno u petnastavaka, uvek s istim uvodnim redakcijskim tekstom:

“Formirawe autonoma{kog fronta koje najavquju Nenad ânak ipredstavnici LDP (Liberalno-demokratske partije) samo je nastavakpoliti~ke prakse zasnovane na ideolo{koj matrici spoja komunizma idemokratije koju delovi (anti)srpske politi~ke elite ve} vek i pokopiraju. anak, Pajti}, Berisavqevi}, kao najboqi nastavqa~i Brozo -ve politike i ideja Dimitrija Tucovi}a i Svetozara Markovi}a, treba

da ispune prorokovawe Fridriha Engelsa, prema kojem srpski narod netraba da ima budu}nost.

Srbel objavquje kratku studiju istori~ara Ilije Petrovi}a o bit-nim elementima ove ideolo{ke matrice”.

Nedin olujni kosmopolitizam

Pre dan-dva objavio je beogradski Kurir da je osoba poznatapo imenu Neda Ukraden u~estvovala u hrvatskoj proslavi zlo~i-na~kog poduhvata nazvanog Oluja.

Ni{ta ~udno, zna li se {ta je u Nezavisnom indeksu, broj 15(25) godina II, od 30. aprila 1993 (NI -Svet), na strani 17, doti~naosoba odgovorila na pitawe Pere Zlatara, {efa “Ureda za Bal-kan” u Slobodnom tjedniku:

“Da li ste govorili u prilog kojeg od aktuelnih politi~- kih lidera, ili rekli ne{to protiv nekoga od wih?

“U ime ~ega, oprostite. Nikad ni{ta. Pa, molim Vas lepo, jasam ve}i lider od svih wih. I od Alije, i od Frawe, i od Milo-

{evi}a, i od Karaxi}a! Ja dvadeset pet godina funkcioni{em natlu Jugoslavije, a oni su lideri koji ne znaju maknuti od svoje av-lije. Oni ne znaju kako izgleda Maribor i Ohrid. A ja sam svudabila kao u svojoj ku}i. I onda: u koje kolo ja da se uhvatim? Neki

je mladi}, novokomponovani pisac, napisao stih: fI tada su menetjerali odavde, pjevali su ‘Lijepa na{a’ a ja ‘Boè pravde’!Q E,vidite, ja nisam pevala fBoè PravdeQ, u tome je jedina razlika.



A da su me i pre rata terali odavde i odande - jesu. Ali ja to nisamèlela prihvatiti, zato {to sam krivo odgojena, da nikog ne tre-ba mrzeti, zato {to je Hrvat, Musliman, ovaj ili onaj! Govorilasam: Meni su svi jednaki, to }e ludilo pro}i, to nema veze sastvarno{}u. Ali, stvarnost me demantuje i dokazuje mi kako smobili zemqa jako ~udnih optere}ewa, razmirica, mr`we i ~egasve ne. Jedino o ~emu sam ma{tala bilo je da postanem i ostanempeva~ica, kosmopolitkiwa, koja èli komunicirati s qudima,ne samo u Hrvatskoj, Bosni, Sloveniji ili Srbiji, nego da ode,

ako Bog da zdravqa, do Nema~ke, Gr~ke, Japana...”U istom broju, na 12. strani, objavqen je razgovor Dra{ka

A}imovi}a s nekim Isom Lerom Xambom (ili Xombom?), uo~iIsovog misterioznog nestanka. Taj momak, iz sloja onih sa drugestrane zakona, meditovao je na istu temu, mada prili~no uop{te-no: “@eleo sam da krenem na boji{te. Me|utim, kad sam video da

je Srbija i Beograd postala steci{te ratnih profitera odustaosam. Iz Bosne i Hercegovine pobegli su ovamo najbogatiji qudi,mafija{i, {verceri, zelena{i i sna`ni momci i qudi koji bimogli da volu rep i{~upaju. I zato je glupo da iz Srbije idumomci i da brane od muxahedina i usta{a domove tih dezertera ibegunaca. @alosno je da ova omladina gine za one koji se {iromSrbije bogate, bave se dilerskim biznisom, muvaju... Sve te bosan-~erose treba proterati i vratiti odakle su do{li, jer wima jemesto u vojsci Republike Srpske, da brane Krajine, a ne da pijuviski i jedu pe~ewe {irom Srbije”.

Ove dve izjave vrlo jasno pokaziju kontradiktornost u pona-{awu na{ih qudi u vezi sa ratnim neprilikama, ali i ~iwenicuda se li~nost Nede Ukraden (koja je u Srbiju stigla iz Bosne iHercegovine, ali koja kaè da nije “pjevala Boè Pravde, amoglo bi se zakqu~iti da je, dok je bila u “lijepoj winoj”, pevala Lijepu winu) nimalo ne razlikuje od onih Xambinih momaka kojivolu rep mogu i{~upati; i Neda Ukraden spada u grupu onih“najbogatijih qudi” koji su “pobegli ovamo”, malo da nastave sasvojim boga}ewem na ra~un srpske sirotiwe, a malo da na tajna~in iskaù svoj kosmopolitizam, u avliji drugih kao u svojojku}i.

No, to nije sve. Neda Ukraden u novosadskom Dnevniku (21.februar 1994, deveta strana) nastavqa svoje meditaci je objavqe-ne u Nezavisnom indeksu, pa kaè da je “najvi{e boli” {to je “nikriva ni du`na postala neprijateq u zavi~aju. To je za mene za-ista nerazumqivo, ne{to {to je Andri} lepo opisao kao jedan bqe-sak u ~oveku koji se igrom sudbine na|e u nekim okolnostima gde nemoè ni{ta da u~ini i pomogne, ve} jednostavno postane krivcem












slimo da nam slede}om nekom wihovom odlukom zubi budu izbi- jeni.

A dotle, dok jo{ nisu po~eli sa dono{ewem svojih odlukaprotiv srpskog naroda i srpske dràve, dok jo{ nisu pozvali svo-

je mentore da interveni{u (kao {to su to prethodnih godina ve}“milosrdno” ~inili protiv srpskog naroda u biv{oj Jugoslaviji,kao {to su to ~inili u Egiptu, u Libiji, u Siriji), oni svoje an-tisrpske namere o separatizmu prikrivaju iza navodnog autono-mizma. Po nesre}i, mi ih jo{ uvek trpimo, veruju}i da “vaqda

ne}e”.Tako su do pre dvadesetak godina verovala i na{a srpska

bra}a sa zapadne strane. Znamo kako je sve pro{lo.I znamo kako su pro{li i kako prolaze Srbi po Crnoj Gori.Uo~i Preobraèwa Gospodweg 2012.

***Pod naslovom Autonoma{ki front - politika povratka ukrvavu po{lost, objavqeno na sajtu srbel, 22. avgusta 2012, godine. Po-{to je autorov tekst Zato~nici Komunisti~kog manifesta protivsrpskog naroda na istom sajtu objavqen u obliku feqtona, u pet nasta-vaka (posledwi nastavak 20. avgusta), dogovoreno je s urednikom sajta dase ovaj tekst ne potpisuje, da ponovno pomiwawe autorovog imena ne bina potencijalne ~italoce delovao previ{e napadno.

Jasenovac - naj~uvenija hrvatska pobeda

Ko se Boga ne boji i qudi ne stidi, taj svoje najgore zlo~inemoè veli~ati kao pobede.

Pre neku godinu (beogradski Kurir, 11. decembar 2006, 5),mogli smo od Stipe Mesi}a saznati da su “u Drugom svjetskom ra-tu Hrvati dva puta pobijedili i mi nemamo razloga nikom se is-

pri~avati... Mi smo dva puta pobi jedili, a svi drugi samo jednom.Mi smo pobijedili 10. travwa (10. aprila 1941. godine, na ~elu sAntom Paveli}em - IP), kad su nam sile osovine priznaleHrvatsku, i pobijedili smo posli je rata (uz Josipa Broza - IP),

jer smo se na{li... opet s pobjednicima” .I pogre{io je, dakako, budu}i da su Hrvati izvojevali mnogo

vi{e pobeda, od kojih je naj~uvenija ona u Jasenovcu, u kome su “po-









pet, a petnaest izme|u trideset pet i pedeset godina. I ovi suskeleti leàli potrbu{ke ili bo~no, osim jednog koji je leàona le|ima.

Istoga dana otvorena je jo{ jedna sonda, i ona dimenzija triputa ~etiri metra; u woj je na|eno dvadeset {est skeleta, svemu{kih i sve starijih od dvadeset godina; najbrojnija grupa bila

je izme|u dvadeset pet i trideset pet godina, sa svega pet skeletastarijih od pedeset godina. Svi su imali kratku kostu, prete`nosme|u, {to govori da se radilo o srpskom ivqu; to isto govore i

dimenzije kostiju karakteristi~ne za taj ivaq. Doda li se tomeda su u ovoj sondi na|ene i ~izme (u ve}em broju), te da su u mnogimlobawama na|eni popravqani zubi, sa zlatnim krunicama ili odpaladora, van svake sumwe mora biti zakqu~ak da se radilo o grad-skom ìvqu. Svi oni stradali su od udaraca nanesenih tvrdim itupim predmetima. Ova se sonda nalazila na ivice neke grobnice(ve}e ili mawe), ali se nije izlazilo izvan dimenzija zapo~etogiskopa.

Tih dana otvorene su i jo{ neke sonde, ali je u wima na|enmawi broj skeleta.

Posledweg istraìva~kog dana u Gradini (27. juna) zatrpanesu sve obra|ene sonde, ure|en teren i formulisana neka kqu~nazapaàwa. Jedno od najinteresantnijih jeste da uvid u otvaranesonde ne moè predstaviti “celokupno stawe stvari, jer je pozna-to da postoji oko 200 grobnica na raznim mestima me|usobno uda-qenim i par kilometara. Bu{otine su pokazale da je na~in sahra-wivawa bio razli~it, i da ima grobova sa spaqivawem, kuvawemitd. Mi smo ovog puta otvarali sonde samo tamo gde su bu{otinepokazale da ima skeletnog materijala, i zbog nedostatka vremenai mogu}nosti, prou~avali smo samo jedan mali deo terena... Mi niu jednom slu~aju nismo na{li grobnice u kojima su sahrawivani le-{evi koji su doveèni, ili pak grobove sa sagorelim le{evima.Svi znaci govore da su `rtve ~ije smo skelete prou~avali bileubijene tu, na licu mesta, i da su odmah padale u grobnicu”.

Istraìvawe u JasenovcuIste jeseni, od 22. do 27. septembra 1964. godine, ekipa u is-

tom sastavu nastavila je s istraìvawem u Jasenovcu, tako da suotvorene ukupno dvadeset ~etiri sonde (birane po nesigurnimse}awima pojedinih me{tana), od kojih devet naprazno, bez rezul-tata. U ostalih petnaest sondi na|eno je ukupno 193 skeleta (96ènskih, 69 mu{kih, 6 de~jih i 22 neodre|ena), najve}i broj (102)izme|u dvadeset i pedeset godina.

282 Ilija Petrovi}



U uvodnom, metodolo{kom delu tada sa~iwenog komisijskogzapisnika jasno je nazna~eno da je “ve} na po~etku rada ekipa na-i{la na izvanredne te{ko}e, jer nije posedovala nikakvu kartuili skicu terena, i jer nije bila poznata ~ak ni najosnovnija lo-kalizacija grobnica... Zato smo se prilikom izbora mesta za ot-varawe sondi rukovodili jedino pribli`no postavqenim ozna-kama-tablama, koje su postavqene mestimi~no po terenu logora,i koje ozna~avaju pojedine objekte logora i lokacije grobnica pose}awu pojedinih biv{ih logora{a. Odmah smo utvrdili da su

izvesne oznake postavqene proizvoqno, jer se pokazalo da na timmestim nema nikakvih nalaza. Zbog toga smo observirali terenna osnovu izjava biv{ih vlasnika zemqi{ta... kao i na osnovuna|enih ulegnu}a i nepravilnosti konfiguracije zemqi{ta bi-rali mesta za otvarawe sondi”.

Mimo toga, komisija nije imala fotografa koji bi “uzimaofoto dokumentaciju”, nije joj dodeqen geometar koji bi “ta~noodredio lokaciju sondi”, nije joj data ni jedna jedina karta nitiskica pretraìvanog terena, nisu joj obezbe|ena “materijalnasredstva, kao {ator, alat, i sl.”, nije joj dato terensko vozilo, anije joj dodeqeno bar jedno lice koje bi obavqalo “organizaci-one poslove”.

Na kraju, komisija je izvela i desetak zakqu~aka, od kojihovde vaqa ista}i da je obeleàvawe masovnih grobnica obavqe-no prili~no proizvoqno, da mnoge masovne grobnice nisu obele-ène, da ispitane grobnice ne mogu pruìti ni pribli`nu slikuo broju pokopanih rtava, da su grobnice nejednake dubine (od 33do 180 cm), te da se uglavnom (po{to je na|ena kosa prete`no sme-|a i svetlo sme|a, a lobawe su prete`no brahikefalne i mezoke-falne) radi o srpskom ìvqu. (Zbog mogu}nosti da na osnovuizvesnih fizi~kih osobina uo~e razlike izme|u pripadnika po-

jedinih narodnosnih grupa, antropolozi su u komunisti~kom vre-menu, po~ev od Rusije pa daqe, bili nepoèqna nau~ni~ka vrsta,tako da u drugom izdawu Enciklopedije Jugoslavije (1990) nema niodrednice ANTROPOLOGIJA. Prema kazivawu Srboquba @i-vanovi}a, kada je po~etkom {ezdesetih godina pro{loga veka

jedna tro~lana delegacija antropologa do{la kod predsednika

Srpske akademije nauka, on ih je do~ekao pitawem “zar vas jo{ima, ja sam mislio da smo vas u ratu istrebili”).

Uzme li se sve to u obzir, postaje nesumwivo da jugosloven-skoj (i hrvatskoj) vlasti nije ni bilo stalo da se sazna istina kojase nalazila pod zemqom; o `rtvama ba~enim u reku Savu nije semoglo saznati ni toliko. Od rezultata do kojih je trebalo da do-|e pomenuta komisija nije se mogla ni o~ekivati “apsolutizova-




na ta~nost o broju `rtava”, ali ono {to se de{avalo u pozadinisvih tih aktivnosti svedo~i “o dru{tvenoj licemernosti posle-ratnih vlastodràca prema genocidu nad Srbim, vr{enom u Ne-zavisnoj dràvi Hrvata, kao {to pokazuju svojevrsnu op{tejugo-slovensku amoralnost pred suo~ewem sa tragi~nim istorijskimistinama”. Rezultati do kojih je komisija do{la u Gradini (kodJasenovca) i u Jasenovcu nisu zbog svega toga ni mogli biti tadaobjavqeni; wih je profesor @ivanovi} stavio na uvid javnostitek pre nekoliko godina, u kwizi Antropologija i paleopato-

logija, Beograd 2006, 133-187.

Jo{ se ne{to moè u~initiIpak, moè ohrabruju}e delovati konstatacija dr Srboquba

@ivanovi}a da “kada je Jasenovac u pitawu, utvr|ivawe brojapostradalih mogu}e je ustanoviti detaqnim sondirawem, odnos-no otvarawem grobnica. Iako su pro{le tolike godine upornogpoliti~kog }utawa... zapo~eti radovi antropologa pokazuju naput kojim nauka ~oveku ne pra{ta, ali i koji potomcima pomaèza iskupqewe. Veliki broj unesre}enih je reka Sava davno progu-tala, tih ratnih godina - ali najve}i broj grobnica je ostao ucelosti usled mo~varnog terena jasenova~kog koncentracionoglogora. Utoliko pre treba pribaviti verodostojne snimke zem-qi{ta... U ovakvim, ili sli~nim ispitivawima, pristupa se avi-osnimcima, ili satelitskim snimcima terena, i tako najta~nijeodre|uje poloàj grobnica... Tako|e, treba izvr{iti i hemijskuanalizu zemqi{ta gde su ostaci spaqenih `rtvi”.

I profesor @ivanovi}, kao i svako od nas ko iskreno ~ezneza istinom o Jasenovcu, dobro zna da iza takvog opse`nog podu-hvata treba da stane srpska dràva. “Iako se iz tame zla ne moguvratiti jasenova~ke `rtve, koje je usta{ki zamajac nepovratnozadesio, trebalo je - u ime se}awa na nevino postradale, u imepam}ewa posledica nacionalnog i verskog varvarstva, u ime srp-skog naroda - braniti dostojanstvo i mo} ìvota nad svim pori-vima haosa. Prikrivawe zlo~ina nije samo anticivilizacijskoogre{ewe nad genocidnim stradawima Srba, Jevreja i Cigana”,ve} ~in koji vodi zaboravu i uspostavqa ideologiju kojom se

qudsko bi}e obe{~ove~uje, odnosno li{ava ose}awa i razuma ipretvara u ostra{}enog, bezobzirnog i hladnokrvnog xelata.

Koliko je u Jasenovcu bilo `rtavaA dok se ne otkrije stvarni obim hrvatskih genocidnih rad-

wi u Jasenovcu, na raznim stranama sreta}emo se sa najrazli~i-ti jim brojevima kojima se iskazuju jasenova~ke `rtve:

284 Ilija Petrovi}



- Zemaqska komisija Hrvatske za utvr|ivawe zlo~ina oku-patora i wihovih pomaga~a - zlo~ini u logoru Jasenovac, godine1946. izvestila je Me|unarodni vojni sud u Nirnbergu da broj`rtava iznosi izme|u 500.000 i 700.000;

r Dràvna komisija Jugoslavije, 500.000-600.000;r Izraelski Jad-Va{em 700.000;r Vladimir Dedijer 700.000-1,000.000;r Me|unarodna komisija za utvr|ivawe istine o Jasenovcu (u

kojoj sa podru~ja nekada{we Jugoslavije deluje, kao wen predsed-

nik, samo dr Srboqub @ivanovi}) smatra da je u Jasenovcu stra-dalo vi{e od 700.000 Srba, 23.000 Jevreja i oko 80.000 Cigana, bezobzira na podatak koji nam dr @ivanovi} saop{tava u intervjuuza beogradsku Politiku (16. mart 2012), da je “i {tampa u Hrvat-skoj pisala da je u Jasenovcu ubijeno 1,400.000 Srba”;

r êtvrta kwiga hrvatske Enciklopedije Jugoslavije , prvo izda-we Zagreb 1960, 467, u nepotpisanom tekstu (mada su, po pravilu,svi tekstovi potpisivani) tvrdi da “prema procjeni koja se osla-wa na iskaze preìvjelih, sa~uvane dokumente i priznawa uhva-}enih usta{kih zlo~inaca iz Jasenova~kog logora (kurziv: IP),broj jasenova~kih `rtava prema{uje 700.000”;

r [esta kwiga drugog izdawa hrvatske Enciklopedije Jugosla -vije , Zagreb 1990, 5, u prili~no informativnom tekstu pukovnika

Antuna Mileti}a (1931) kaè da “Zemaqska komisija Hrvatskeza utvr|ivawe zlo~ina okupatora i wihovih pomaga~a 15. XI1945, u svom izvje{taju Me|unarodnom vojnom sudu u Nirnbergu,konstatira da je broj `rtava u logoru Jasenovac oko 500 000 - 600000, a u literaturi se naj~e{}e spomiwe oko 700 000, iako ima iekstremnih procjena: svo|ewe broja umorenih u Jasenovcu na okopedesetak tisu}a ili uve}avawem broja `rtava u Jasenovcu namilijun, pa i vi{e i to iskqu~ivo Srba”;

r Zanemarimo li Mileti}evo (ciqno) domi{qawe da je “diologora{a, uglavnom komunisti, antifa{isti i simpatizeri NO-P-a (Narodno-oslobodila~kog pokreta), poku{ao organiziratii pruìti otpor u logoru”, te da je “zbog sastava logora{a ikratka boravka u logoru, rad partijskih komiteta, logorske par-tijske organizacije, ekonomske zajednice, ekonoma ili kolekti-

va bio vrlo oteàn, a veze s vawskim svijetom gotovo nemogu}e”,enciklopedijski tekst iz 1990.godine saop{tava i slede}e: “Ta-~an broj rtava jo{ nije utvr|en, jer su dokumenti uglavnom uni-{teni. Kartoteka logora{a dva puta je uni{tavana (po~etkom1943. i u aprilu 1945). Me|utim, da je i sa~uvana, bilo bi te{kona osnovi we i dokumenata ustanoviti broj ubijenih, jer su usta-{e ~esto likvidirale masovno prido{le logora{e i ne uvode}i




ih u kartoteku i dokumente logora. To se posebno odnosi na ma-sovna transportirawa iz Slavonije i Srema te iz podru~ja Koza-re”. Ako se ima u vidu svedo~ewe partizanskog poru~nika Isido-ra Levija da je, krajem aprila 1945. godine, Komandi u Novskojpredao spiskove sa preko milion imena jasenova~kih `rtava,dobija na teìni @ivanovi}ev navod da je “i {tampa u Hrvatskojpisala da je u Jasenovcu ubijeno 1,400.000 Srba”.

Da li bi starateqstvo uqudilo Hrvate i winu uqudbu

Jo{ kada se tome doda i @ivanovi}ev podatak da je u Jasenov-cu stradalo i oko 110.000 dece do ~etrnaest godina, te da je “Hr-vatska bila i ostala jedina dràva na svetu, koja je imala logoreza istrebqewe male dece i jedino su u Hrvatskoj, rtve prethod-no stravi~no mu~ene, pa tek onda ubijane”, postaje jasnije zbog~ega je, kako pi{e beogradska Politika (29. avgust 2012), ame-ri~ki predsednik Franklin Delano Ruzvelt (1882-1945), imaju}ina umu ba{ takvu “uqudbu” usta{ke Nezavisne Dràve Hrvatske,predlagao da se Hrvati stave pod starateqstvo. I, uz predlog dase posle rata obnovi samostalna Srbija, Ruzvelt je u razgovoru sabritanskim ministrom spoqnih poslova Antonijem Idnom (15.marta 1943) izjavio da “Srbi i Hrvati nemaju ni{ta zajedni~kogi da je sme{no prisiliti dva tako opre~na naroda da ìve zajed-no u jednoj dràvi”.

O istoj temi, tako|e u beogradskoj Politici (broj 13848, od26. aprila 1951), pisao je i Sava Kosanovi}, jedno vreme Brozovdiplomata, pozivaju}i se na saznawa najve}ih zapadnih politi-~ara svoga vremena: “Treba znati da je ~ak i umni Ruzvelt, poduplivom Paveli}evih zlo~ina, Foti}evih akcija (poslanika Kra-qevine Jugoslavije u Va{ingtonu - IP) i er~ilovih sugestija,u jedno vreme najozbiqnije govorio, da nema smisla siliti Srbei Hrvate da skupa ìve. fSrbija treba da bude nezavisna, Hrvatetreba staviti pod starateqstvoQ, govorio je tada Ruzvelt”. Upo-znat sa time, barem u op{{tim crtama, potpisnik ovih redakauspeo je da (30. januara 1991), u jednoj televizijskoj emisiji iz No-vog Sada, i pored poprili~nog otpora wenog voditeqa, izgovorislede}e (i kasnije objavi u svojoj kwizi Srpska Zemqa : Prilozi

za odgovor na srpsko pitawe, Novi Sad 1997, 44): “Ja bih ovde do-dao jedno interesantno zapaàwe gospodina Franklina Ruzvelta,amerikanskog predsednika, koji je na jednom angloamerikanskomskupu iz 1943. godine, saznav{i za delovawe Nezavisne DràveHrvatske i za pogrome u~iwene... nad srpskim narodom predlagaoda se hrvatski narod stavi pod starateqstvo, jer je to narod koji

286 Ilija Petrovi}



nije sposoban da deluje svojom glavom, narod koji deluje iraci-onalno. Kako je onda re~eno, starateqstvo je minimum do kojeg

jedan narod moè biti doveden”.Podse}aju}i na Ruzveltovo razmi{qawe, novosadski Dnev-

nik od 15. novembra 1991. godine, na 9. strani, pi{e da se tajna ousta{kom genocidu nad Srbima (u Paveli}evo vreme) nije moglasakriti “putem diplomacije”. Ve} 3. januara 1942. godine ame-ri~ki list Wu kronikl objavquje “Memorandumsku istinu Srpskepravoslavne crkve” i kaè za usta{ke zlo~ine da je to “najuàs-

niji zapis o bestijalnostima koje su do sada zabeleène u ovomratu”. Taj Kroniklov ~lanak, kao i tekstovi u jo{ nekim novina-ma, “na Zapadu su izazvali senzaciju i zgraàwe, do{lo je do jav-nih protesta protiv usta{kog ratnog zlo~ina. Novine su, koli-ko su mogle, ~inile svoje, kr~ile put do istine o stradawimaSrba”, ali su postruzveltovske poruke iz Sjediwenih Ameri~- kih Dràva, bez obzira na pomenuti Ruzveltov predlog da seHrvatska stavi pod starateqstvo, bile ne{to druk~ije:

“Da li ste ikada ~uli ne{to o autenti~nosti usta{kih zlo-~ina”, pitao je engleski publicista Manhatan gospo|u EleonoruRuzvelt, za vreme jednog privatnog ru~ka 1947. godine.

“ûla sam o tome - u zimu 1941-1942. godine. Ni ja ni moj mu`nismo, u po~etku, verovali da je to istina. Smatrali smo da je topropaganda”, odgovorila je gospo|a Ruzvelt.

“Da li biste mogli objasniti za{to su katoli~ki zlo~inimawe poznati od nacisti~kih”, bilo je novo Manhatanovo pita-we, a odgovor gospo|e Ruzvelt bio je koliko onespokojavaju}i,toliko i bez ijedne crte qudskosti:

“Vi {e nema nacisti~ke Nema~ke. Ali, Katoli~ka crkva jesa nama! I to sna`nija nego ikad. Sa svojom {tampom. I sa svet-skom {tampom, uza se. Znate, gospodine, bilo {ta da se objavi ozlo~inima, u budu}nosti, ne}e se, apsolutno, verovati”.

Ra~unaju}i ba{ sa takvim neverovawem, Frawo Tu|man je usvom govoru na saboru Hrvatske demokratske zajednice (HDZ,duhovne zajednice hrvatskog naroda) rekao da oni koji u HDZ nevide ni{ta drugo do zalagawe za obnovu Nezavisne Dràve Hrvat-ske (NDH) “pri tome zaboravqaju, da NDH nije bila samo puka

fkvislin{kaQ tvorba i ffa{isti~ki zlo~inQ ve} i izraz kakopovijesnih te`wi hrvatskog naroda za svojom samostalnom drà-vom, tako i spoznaja me|unarodnih ~imbenika, u ovom slu~aju vladeHitlerove Wema~ke. Prema tome, NDH nije predstavqala samopuki hir osovinskih sila ve} je bila i posqedica posve odre|e-nih povijesnih ~imbenika”.




Pokazalo se da su “odre|eni povijesni ~imbenici” na savre-menu politi~ku pozornicu vratili hrvatsku ideologiju zla, bezobzira na to {to qudsko iskustvo kazuje da zlo dobra donijetine}e.

I pokazalo se da ameri~ki izum nekakavih institucija zanavodnu za{titu qudskih prava, u obliku takozvanih helsin-{kih odbora, po~iva ba{ na “mudrosti” Eleonore Ruzvelt da“bilo {ta da se ob javi o zlo~inima, u budu}nosti, ne}e se, apso-lutno, verovati”. Jedan od tih neveruju}ih, predsednik Hrvat-

skog helsin{kog odbora Ivan Zvonimir i~ak, saznawa Me|una-rodne komisije za utvr|ivawe istine o hrvatskim zlo~inima uJasenovcu formuli{e (u Politici od 12. marta 2012) kao “jezikmr`we” i “plod zlonamerne bolesne mr`we”, a wen precizanpodatak da je 1.371 katoli~ki sve{tenik “~inio grozne, prostoneverovatne zlo~ine u NDH”, pretvara u prose~an koji nam kazu-

je da je od “oko 2000” katoli~kih sve{tenika bilo dve tre}inekoqa~a, “a gotovo svi su bili pripadnici fraweva~kog reda”.

No, tako je kako je: i i~ak, i Tu|man, i helsin{ki odbori, iEleonora Ruzvelt, i kojekakvi savremeni izviwa~i i ekuku me-nisti iz Srbije mogli su se pona{ati kako su se pona{ali, i go-oriti kako su govorili, kada nije na vreme utvr|en obim po~iwe-nog hrvatskog zlo~ina i wegova genocidna priroda.

Onako kako kako je to 1914. godine, posle austrougarskihzlo~ina u Ma~vi (koji nisu pro{li bez onda{wih Hrvata) usta-novio {vajcarski kriminalist dr Rudolf Ar~ibald Rajs (1876--1929).

Rajsov izve{taj, objavqen 1995. godine u Gorwem Milanovcupod naslovom Austrougarska zverstva - Izve{taj podnesen srp-skoj vladi o zverstvima koja je austrougarska vojska po~inila zavreme prvog upada u Srbiju, potvr|uje da su zlo~ini austrougarskevojske u selima po Ma~vi, tokom prve invazije na Srbiju (od 12.do 24. avgusta 1914), bili plod neizmerne mr`we koju su premasrpskom narodu iskazivali politi~ki i vojni vrh Austrougarskemonarhije, a koju su podsticali Vatikan i austrijska, ugarska inema~ka {tampa. Na osnovu ~iwenica o ubistvima, silovawima,masakrirawu, bombardovawu, paqevinama i drugim ratnim zlo~i-

nima, Rajs je konstatovao da je sve to obavqano “odre|enim siste-mom”, te da “zverstva koja su po~iwena nemogu}e je posmatrati kaodelo nekolicine razbojnika, kakve je svakako mogu}e na}i u svimvojskama. U to bi se moglo poverovati da je bilo nekoliko deseti-na rtava, ali ako je wihov broj u hiqadama, onda ne moè bitiprihvatqivo obja{wewe da je re~ o r|avom pona{awu izolo-vanih nitkovskih elemenata”.

288 Ilija Petrovi}



To, s jedne strane, a na drugoj, Rajsova svedo~ewa o zlo~ini-ma, poduprta prvorazrednom pravnom i istori jskom dokumenta-cijom, nisu potresla svet; “ameri~ka publika se ~ak uzbu|ivalapri~ama o strahotama koje su austrijski vojnici ~inili po Sr-biji”.

I sam povre|en, kao ~ovek, onim {to je zabeleìo tokomsvojih istra`nih radwi, dr Ar~ibald Rajs poru~ivao je Srbimada ne smeju zaboraviti ono {to im se desilo na po~etku Velikograta. Podse}a ju}i da je neki neimenovani francuski patriota

savetovao da “ne govorimo nikad o tome, ali mislimo uvek na to”,dr Rajs je tu leporeku i blagoglagoqivu misao “redefinisao” ipretvorio u vrlo ozbiqno upozorewe srpskom narodu:

“Mislimo uvek na to i govo rimo uvek o to me ”. Naàlost, Srbi ga nisu poslu{ali: sve {to se de{avalo

zaboravili su, a ~etvrt veka kasnije dozvolili su da im se desi“isto to, samo malo druk~ije”.

I de{ava im se to jo{ jednom: od po~etka devedesetih godina20. veka do danas, bez izgleda da se sagleda kraj te iracionalnehrvatske (i katoli~ke) mr`we prema svemu {to je srpsko...

...[to potpisniku ovih redova daje pravo da unekoliko rede-fini{e i Rajsovo upozorewe:

Mislimo uvek na zlo~ine prema srpskom narodu, bilo ~iji dasu i bilo koliko da su sveì ili stari, i uvek o wima govorimo, izbog sebe, i zbog sveta, i zbog zlo~inaca.

31. avgust 2012.

***Objavqeno na portalu srbel.net, u dva nastavka (4. i 5. septem-bra 2012), pod naslovom “Jasenovac - Mislimo uvek na to i govorimouvek o tome”.

Traì}e se od Srba da u Evropsku unijuu|u bez svog jezika

Redakcija Kurira Beograd [email protected] Beograd [email protected] Republike Srbije [email protected]

Po{tovana gospodo,



Dana{wi Kurir (31. avgust 2012, na 6. strani, pod nadnaslo-vom Nezapam}eni skandal) javqa da Evropska unija ukida srpski

jezik.Nije skandal, ve} pogre{an zakqu~ak. Imenovani Mihael

[acinger samo najavquje da }e slede}i zahtev Srbiji za prijem uEvropsku uniju biti da se odrekne srpskog jezika.

Za Srbiju, to nije novitet, to je samo nastavak ucewiva~kepolitike evropskih sila, pre svega Nema~ke, iskazane najpre naBerlinskom kongresu 1878. godine, kada je Srbiji udeqeno pri-

znawe pod uslovom da se odrekne nacionalne istorije. Tada jemnogohvaqeni Stojan Novakovi} uspeo da za kratko vreme smi-sli i objavi jednu budalastu kwigu pod naslovom Srpske oblasti X i XII veka pre vlade Nemawi}a (Glasnik U~enog dru{tva brojXLVIII, Beograd 1879), koja je postavila temeq budu}em zaglup-qivawu i odnaro|avawu srpskoga ìvqa. (Isti takav zahtev, dase okanemo pro{losti i okrenemo budu}nosti, ponovili su i Ame-rikanci 1999. godine u Dejtonu, i vrlo ~esto nas kasnije podse}a-li na wega).

A mo`da bi trebalo znati da je Teodor Pavlovi}, svojevre-meno sekretar Matice srpske, pisao i slede}e:

“Jezik, vera i narodnost,Amanet ti, Srbe, brate,

To sveto trojeTo je izvor ~esti i slave tvoje”.Srbi su uspevali, u najteìm uslovima, vekovima, da jezik,

veru i narodnost, “to sveto troje”, to izvori{te srpske ~asti islave, uzdignu na stepen kulta i opstanu sa wim.

S osobitim po{tovawem,Ilija Petrovi}, istori~ar

***Podrazumeva se da Kurir ovo nije objavio (Predsednik Srbijenije morao ni reagovati), ali se zato 6. septembra na{lo na portalu sr-bel.net, kao komentar uz vest “[ulc: Priznawe tzv. Kosova uslov za ~lan -stvo Srbije u EU”, saop{tenu dva dana ranije.

Zemqa, potomstvo, preci, Nebeska Srbija

Vest saop{tena na portalu srbel.net da Srbi iz Gra~anice,tog “najve}eg i najpostojani jeg srpskog sela u centralnom delu Ko-sova i Metohije”, za ra~un dokazanog srpskog zlotvora Ha{imaTa~ija trguju srpskom zemqom, ponukala me je da uz taj tekst upi-{em slede}i komentar:

“Bra}o Srbi,Ako to sad i~emu moè koristiti,



Podse}am vas na jednodu{nu izreku Sedmog kongresa srp-skih zemqoradni~kih zadruga odrànog 12. maja 1904. godine uTopuskom, kojom se svaki Srbin poziva da fne ispu{ta zemqe iz{aka, jer je svaka gruda, svaka brazda, svaki pedaq srpske zemqe,svaka izgubqena ku}ica, svako napu{teno ku}i{te srpsko, {toSrbi lakomisleno iz {aka ispu{taju i strancima, a naro~itosrpskim neprijateqima prodaju - neizmjerni narodni gubitak,sigurna i neizbje`na narodna propast, najve}e srpsko narodnoizdajstvoQ.

Pa sad, gledajte, kako }ete i {to }ete.I sami procenite da li je vrednija {aka para ili obraz”.Naravno, moglo se u komentaru postaviti i pitawe sa ~ijom

to zemqom oni trguju, da li je to zemqa koju su oni ispod svojihnokata prostrli po gra~ani~kom ataru, ili je to zemqa koju suoni od nekoga nasledili.

Da je u pitawu ono prvo, te{ko da bi je tek tako prodavali,ali po{to su je nasledili - uvereni su da ni prema woj ni premasvojim precima, onima od kojih su je nasledili, nemaju bilo kak-vih obaveza. Bilo jedno ili drugo, kao nesumwivu moèmo ista}i~iwenicu da je wihov odnos prema sopstvenoj porodici i sop-stvenom potomstvu poguban.

A da li zaista prema svojim precima nemaju obaveza?Ovo krupno pitawe zasluùje odgovor poizdaqe, pa }e potpis-

nik ovih redaka, i pored toga {to se svakom prose~nom Srbinu ~i-ni da se u raspravama o svim sociolo{kim i istorijskim temamasnalazi jednako dobro kao i u fudbalskoj “nauci”, poku{ati daukaè na zablude i o odnosu prema vlasni{tvu, i o odnosu premaporodici i potomstvu i, naro~ito, o odnosu prema precima.

Za po~etak, treba znati da je samouprava jedno od najizrazi -tijih obele`ja srpske istorije, te da je ona, samouprava, u srp-skim teritorijalnim zajednicama postojala u svim vremenimakoja su poznavala Srbe. U tom “upravqa~kom” sistemu Srbi suimali ustanovu kneìne, teritorijalne zajednice tog ili nekogdrugog naziva, u kojoj je mesno stanovni{tvo ostvarivalo izvesnasvo ja prava ili ispuwavalo obaveze prema nadle noj dràvnoj or-ganizaciji.

Taj sistem naro~ito je do{ao do izraàja tokom osmanskogreìma, u vreme dok su Srbi opstajali bez sopstvene dràvne or-ganizacije. Bez ikakvih ograda moè se re}i da je mesna samoup-rava bila osnova za odràwe srpskog naroda, budu}i da se u wenimokvirima ~uvala, razvijala i oplemewivala patrijarhalna kultu-ra, kultura u kojoj je, kako to obja{wava Radovan Samarxi} u Is-toriji srpskog naroda kwiga III-1, Beograd 1993, 69, kqu~no mesto




pripadalo mnogo~lanoj porodici. “Mnogo~lana porodica lak{e seodràvala. Kad bi nai{la zaraza, koja je odreda zobala `rtve,na{ao bi se bar neko da preìvi... Od vremena do vremena, Turcihara~lije sakupqali su de~ake i mladi}e, i to se moglo podnetikad ku}a nije poluprazna... Bavqewe sto~arstvom iziskivalo jemnogu ~eqad zauzetu raznim poslovima, a kako je pa{waka bilodovoqno, stada su se umnoàvala u nedogled... Bilo je dovoqnoda... Srbija ostane u (takvom) statusu nekoliko decenija, pa da seu woj narodi toliko novog ìvqa da iz we mogu pote}i migraci-

one reke ka drugim krajevima... Bilo je takvih predela, ponekad ipo obimu znatnih, u Hercegovini, Brdima, Starom Vlahu, na raz-nim stranama po Bosni izme|u Une i Drine, u oblasti Timoka idrugde... (gde) su se javqali pribli`ni fenomeni: nepresu{navrela naroda koji bez prestanka nekud oti~e, ali mu se maticaosetno ne smawuje; porodice i rodovi koji po~iwu isticati svojeplemenito poreklo; otpor tu|inu ~im dirne u nekad dobijene po-vlastice; predawa, gotovo mitska, o nekada{wim jo{ boqim vre-menima... Srpski narod doìveo je teàk zator tokom turskih os-vajawa; i u potowim vekovima pogromi i mnoga trebqewa nisu gamimoilazili. Ali Srbi su se obnavqali neobi~nom vitalno{}ui doìvqavali proces koji bi se uslovno mogao nazvati etni~- kom ekspanzi jom”.

Nesumwivo, bili su to neki neobi~ni Srbi, druk~iji od wi-hovih potomaka koje danas poznajemo. Bili su to Srbi koji su podvi{evekovnom ugarskom, austrijskom ili turskom okupacijom,beskrajno dugo i uporno ~uvaju}i patrijarhalne odnose u svojojsredini i zemqu na kojoj su se ra|ali, odrastali i umirali, zemqukoju su ostavqali u nasle|e svome potomstvu, uspevali da o~uvajui brojno i moralno oja~aju sopstvenu porodicu, svoj jezik, svojuveru, svoje obi~a je; uprkos tegobama koje su se ve} mogle smatrati“prirodnom po javom”, mawe su prelazili u islam ili katoli-~anstvo (ili uniju) nego {to su to Turci ili Rim o~ekivali, asvoje nacionalno dostojanstvo hranili su ne samo uspomenom napretke, ve} i nasle|em svome potomstvu.

Bili su to Srbi koji nisu imali drugog izbora osim Vidov-danskog - Kosovskog ili Sarajevskog, svejedno. Vidovdan je, pre-

ma re~ima blaènopo~iv{eg patrijarha srpskog Gavrila (Do-ì}a), izgovorenim u dvadesetsedmomartovskim doga|awima1941. godine, “vodio Car stvu Nebeskome u odricawu ìvota ukorist otaxbine! To je bio i ostao ideal i tradicija srpskog na-roda kroz vekove... zado jen kosovskom etikom i duhom Wego{eveborbe, koja proklamu je krajwe qudske mogu}nosti... uslovqenegubitkom ìvota u spasavawu otaxbine! To za svakoga Srbina

292 Ilija Petrovi}



treba da bude nacionalno Jevan|eqe i ve~ni zakon, bez ma kak-vog dvoumqewa... daju}i rado svoje ivote na ve~ni oltar slobo-de, da bi tako zauvek ìveli u srcima svih Srba!”

Patrijarhove re~i o Carstvu Nebeskom i, posredno, o Srbi-ma kao nebeskom narodu, mogu se obja{wavati iskqu~ivo vezano-{}u srpskog naroda za sopstvenu tradiciju (koju su oli~avale, presvega, patrijarhalna kultura i mnogo~lana porodica na zemqinasle|enoj od pradedova i namewenoj i nero|enom potomstvu) i,sa tim u vezi, za neprestanu borbu za sopstveni opstanak. A zarad

onih Srba koji se odnose potcewiva~ki i posprdno prema srp-skoj tradiciji (tradiciji naroda iz koga su potekli, ali mu, posopstvenom izboru, “kosmopolitskom” ili “internacionalisti~- kom”. svejedno, vi{e ne pripadaju), vaqa dodati da samo u Srbapostoji kult iz koga je proisteklo imenovawe brojnih preda~kihkolena: od oca, dede i pradede, preko ~ukundede, navrndede iaskur|ela, do kun|ela, kurlebala i sukurdola. Za onoga koji bro-

ji svoje pretke, tih je kolena ukupno devet; taj isti broj sre}e se iu biblijskoj poruci da }e grehovi otaca pasti do devetog kolena,{to je Srbe, zabrinute za svoje potomstvo, uvek upu}ivalo i nakultne obzire prema sopstvenim precima. Druk~ije re~eno, sve{to jedan Srbin uradi za svoga zemaqskog ìvota, ti~e se ne sa-mo wega i wegovih potomaka, ve} i wegovih predaka nastawenih uCarstvu Nebeskom, odnosno u Nebeskoj Srbiji, koju ~ine svi Sr-bi od po~etka. Nebeska Srbija kultno je mesto u kome }e se, kadakome bude pisano i tome do|e vreme, pored onih koji se sada tamonalaze, na}i i savremeni Srbi i brojna kolena wihovih budu}ihpotomaka. Samo zbog toga, zbog takvog shvatawa Carstva Nebeskogi Nebeske Srbije, pomiwu se vekovni sni na{ih dedova i svesne`rtve wihovih potomaka, koji su rado davali “svoje ìvote nave~ni oltar slobode, da bi zauvek ìveli u srcima svih Srba”, ionih u Zemaqskoj, i onih u Nebeskoj Srbiji.

Naàlost, na takvo moralno tkivo srpskog dru{tva najpresu se okomili najistaknutiji prvozastupnici socijalisti~ke mi-sli u Srbiji, po~ev od Svetozara Markovi}a, te su srpskom na-rodu ponudili ru{ewe srpske dràve, podlo`nost austrijskojcarskoj kruni, ukidawe pravoslavqa, odbacivawe srpskih tra-

dicija i morala, zapu{tawe porodice, odricawe od srpskog jezi-ka, srpskih imena, srpske ode}e, srpskih obi~aja, srpskih pesama,srpskih igara, jer “zbog ovih spoqnih formalnosti kvarimo na{komoditet”.

U narednim decenijama, bezmalo podrug veka, od Markovi}ase nisu razlikovali ni Tucovi}evi socijalisti, ni Davidovi}e-vi demokrati, ni Brozovi komunisti, ni na{i savremeni demo-




krati (raznih imena i nadimaka) kao neposredni ba{tinicibrozovskih ideja. Samo je @ivojin @ujovi}, tako|e socijalista,“prviji” i od Svetozara Markovi}a ali potisnut i zaboravqenzarad primata Markovi}evog antisrpstva, prvi i cigli iz teprvobora~ke socijalisti~ke garde koji je svoja socijalisti~kauverewa temeqio na srpskim nacionalnim vrednostima, bio uve-ren da “Kneèvina srpska zna~i ne{to tek po budu}nosti... kojase sastoji u sjediwewu svih Srba u jedno bratsko kolo nezavisno-sti, slobode i samouprave. Bez toga mi ne moèmo opstati i vre-

dimo vrlo malo”.Vrlo malo, ili nimalo, jer Srbi iz Gra~anice (i ne samo

oni; prethodnih godina, i decenija, postupali su kao oni i mnogiwihovi istoplemenici sa raznih strana Srpske Zemqe), oni kojiza ra~un dokazanog srpskog zlotvora Ha{ima Ta~ija trguju srp-skom zemqom, ne samo da to “bratsko kolo” raskidaju ustupawemsrpske zemqe dokazanim srpskim neprijateqima, ve} otvoreno ibezobzirno izdaju svoje pretke iz Nebeske Srbije.

Za one koji su uspeli da se prime na ideologiju ve} pomiwa-nih najistaknutijih prvozastupnika socijalisti~ke misli u Sr-bi ji (i wihovih sledbenika) i koji }e re}i, van svake sumwe, daih ne zanima Nebeska Srbija po{to oni ìve u zemaqskoj Srbi-

ji, ostaje biblijska poruka da }e grehovi otaca pasti do deveto-ga kolena.

***Pisano kao osvrt na tekst “Ta~ijevi Srbi u Gra~anici kupujuzemqu za Albance”, preuzet od Ve~erwih novosti, a 5. septembra 2012.godine objavqen na portalu srbel.net.

Dva dana kasnije, na Srbelu objavqeno pod naslovom “Za{to Srbi,a posebno oni iz Gra~anice, ne smeju da prodaju zemqu neprijateqima”.

Ekukumenisti, qubav i krajwe namere

Ako je neko mogao pomisliti da }e ekumeniski skup u Sara je-vu, sazvan da se pozabavi qubavqu prema siroma{nima, da pomognesiroma{nima da ìvnu, da im se poboq{a ono {to se obi~no zoveìvotni standard ili da se, ne dao Bog, obogate, grdno se pre-vario. Prisutni duhovnici, i ostali, bavili su se qubavqu jed-nih prema drugima, sopstvenom otvoreno{}u i pomo}i drugima,



ni{kom proslavom 1700. godi{wice Milanskog edikta, dokazi-vawem da je “qubav prema siroma{nima jedan od temeqnih duhov-nih principa”, i sve tako...

îwenica je da na skupu o “qubavi prema siroma{nima” nijebilo siroma{nih (oni su imali drugih problema, baktali su sesa svojom neima{tinom i nije im bilo do filozofijske qubavi),a izvesno je da siroma{nima ne}e biti ni saop{teno {ta ih o~e-kuje posle re~enoga skupa. Razlog je jednostavan: skup je sazvantek da se na|emo u divanu i da bi papa Benedikt XVI (Jozef Racin-

ger, 1927) wegovim u~esnicima poru~io da su hri{}anska qubavi ekumenizam neodvojivi jedno od drugog, te da dijalog “zavisi di-rektno od stepena qubavi prema sledbenicima Hristovim”.

Papa Benedikt XVI nije se pojavio u Sarajevu, on ~eka da “ne-ki” od wih do|u wemu, u Rim.

Srbi i Rusi, da li odjednom, da li jedan po jedan, prvo Srbi.Posle svega {to se sa srpskim narodom de{avalo tokom pret-

hodnih vekova, naro~ito decenija i godina, skoro da je nemogu}epoverovati sa koliko se odu{evqewa srpski pravoslavni duhovni -ci trude da se pribliè rimskom episkopu. Ajde {to oni preporu-~uju sebe same, ali se svi oni koji srpski misle moraju zapitati,ozbiqno i u strahu, sa kojim to pravom pravoslavni episkopipoku{avaju da svoje eparhiote, ili pastvu, uvedu u red onih kojisu je u ve} pomenutim prethodnim vremenima zaduìvali samo

zlo~inima.

Tokom Velikog rataDa ne idemo daqe od 29. juna 1914. godine, dana u kome je Aus-

trougarska objavila rat Srbiji, a wen ambasador pri Vatikanu,po{to je obavestio rimskog papu o merama koje Monarhija name-rava da preduzme protiv Srbi je, poslao tajni izve{taj o tomesusretu:



Zato, isto tako kao {to je direktna potreba za Austro-Ugar-sku, zbog wezinog sopstvenog opstanka, da ukloni iz svog sklopa,




ako treba i silom, ovo razorno zlo, isto tako je potrebno za ka-toli~ku crkvu da u~ini i odobri sve {to se moè u~initi da po-sluì tome ciqu”.

O ustrougarskim “direktnim potrebama” lep sud dao je Kar-lo Sforca (1872-1952), italijanski diplomata, politi~ar i isto-ri~ar, ~ovek koji je za vreme Prvog svetskog rata bio itali jan-ski poslanik kod srpske vlade, preporukom da treba “poraditi natome da Antanta, koja je sklona da Italiju posmatra kao glavnogneprijateqa, ne do|e u isku{ewe da po{tedi Austriju, stvarnog

uzro~nika krize”.Veliki rat je trajao koliko je i kako trajao, zlo~ina prema

srpskom narodu ~iwenih prema “potrebama” katoli~ke crkvebilo je koliko ih je bilo i kakvi su bili, a ratne rezultatemo`da je ponajlep{e predstavio Adolf Hitler (1889-1945):

“Rezultat je bio vi{e nego alostan u mnogostrukom pogledu.Niti su ku}a Habzburg niti katoli~ka crkva dobili o~eki-

vanu nagradu.Ku}a Habzburg je izgubila presto, Rim jednu veliku dràvu.Jer time {to je kruna stavila i religiozne momente u slu`-

bu svojih politi~kih opredeqewa, probudila je jedan duh, kojiponajpre ni ona sama naravno nije smatrala mogu}im” (1, 67).

Tokom Drugog svetskog rataDvadesetak godina kasnije, Rimokatoli~ka crkva ponovo se

upustila u svoj “paralelni” rat protiv Srba, u nadi da }e, sadapod za{titom fa{isti~ke Italije i nacionalsocijalisti~keNema~ke, ostvariti ono {to joj nije uspelo Velikim ratom.

Ovoga puta, pod visokim pokroviteqstvom Svete Stolice(Vatikana, rimske kurije), Hrvati su poru{ili preko ~etiristopravoslavnih hramova, ubili petoricu pravoslavnih vladika ipreko dvesta dvadeset pravoslavnih sve{tenika. Pored toga, pri-silno je pokatoli~eno preko dvesta pedeset hiqada pravoslav-nih Srba, od kojih su mnogi posle tog ~ina na najzverskiji na~inpobijeni. U skladu sa hrvatskom ratnom doktrinom da tre}inuSrba treba pobiti, tre}inu pokatoli~iti, a tre}inu prognati, od1941. do 1945. godine pobijeno je u Hrvatskoj preko milion pravo-

slavnih Srba, od ~ega samo u Jasenovcu oko sedamsto hiqada.Katoli~ki sve}enici nisu zazirali ni od u~e{}a u ubijawu

pravoslavne dece. Tako, na primer, sve{tenik Dionizije Juri}obja{wavao je da “danas nije vi{e grijeh ubiti dijete od sedam go-dina, u slu~a ju da se to dijete protivi na{em usta{kom pokretu”.U masovnim zlo~inima po srpskim krajevima u Hrvatskoj i Bosniu~estvovali su brojni sve}enici, redovnici i wihovi u~enici.

296 Ilija Petrovi}



Slu~aj Petra Brìce, van svake sumwe, jedan je od najnevero-vatnijih u ovoj kategoriji. Brìca je bio student prava i jedan odvatrenih pristalica Katoli~kih kriàra, istaknute katoli~keorganizacije; on je 29. avgusta 1942. godine u toku dana i no}izaklao 1.360 zatvorenika u koncentracionom logoru u Jasenovcui bio za to nagra|en zlatnim satom i progla{en kraqem srbokla-wa. Dr Nikola Nikoli}, Hrvat i katolik, bio je o~evidac ovognedela. Fraweva~ki redovnik Tomislav Filipovi} (svetovnogimena Miroslav, 1914-1946) koji je logorom u Jasenovcu komando-

vao puna ~etiri meseca i pri tome koristio ime Miroslav Maj-storovi}, postupaju}i po savetu oca Dionizija Juri}a “omogu-}io” je da za to vreme najmawe 2.000 pravoslavne dece pomre odgladi (2, 128-129).

A kad je rat zavr{en, najve}em delu usta{kih zlikovaca po-{lo je za rukom da izbegnu iz zemqe; uspeli su to i kqu~ni igra-~i usta{kog pokreta: Ante Paveli} (1889-1959), Andrija Artu-kovi} (1899-1988), i drugi. Primera radi, Paveli}a su spaslikardinal \ovani Batista Enriko Montini (1897-1978), potowipapa Pavle VI, i britanska obave{tajna slu`ba; o tome svedo~inekada{wi kontraobave{tajac ameri~ke vojske Vilijam Goven,na su|ewu u Federalnom sudu u San Francisku po tu`bi `rtavaDrugog svetskog rata i wihovih potomaka. “Moj zadatak bio je dana|em Paveli}a, a da bih u tome uspeo morao sam da otkri jem kakofunkcioni{e ~itav usta{ki sistem u Italiji. Kqu~na osoba bio

je Krunoslav Draganovi} (1903-1983). On mi je li~no priznao da je bio pot~iwen Montiniju”. Kad je 1947. godine Paveli}evo sklo-ni{te bilo otkriveno, Montini se, da bi Paveli}a spasao odhap{ewa, àlio Govenovim pretpostavqenim zbog toga {to, na-vodno, kr{i suverenitet Vatikana. Montinijeve àlbe urodilesu plodom, jer je iz Va{ingtona stigla naredba da, i pored toga{to je otkrio “hrvatskog Hitlera”, digne ruke od “slu~aja” (3).

Hrvatski zlo~ini i VatikanVeza hrvatskih zlo~ina nad Srbima i vatikanske rimokato-

li~ke ideologije nesumwiva je. Samo dvadesetak dana po stvarawuNezavisne Dràve Hrvatske, Paveli} je izdao Zakonsku odredbu

o prije lazu s jedne vjere u drugu, a sredinom jula iste godine dato jeuputstvo po kome se “pravoslavcima ne }e ni u kojem slu~aju do-pustiti (da) prelaze u grko-katoli~ku crkvu (na uniju IP). In-tenci je su Hrvatske Vlade, da se u katoli~ku Crkvu ne primajupravoslavni popovi, u~iteqi, zatim uop{te inteligencija i na-pokon bogati sloj trgovaca, obrtnika i seqaka radi kasnijih even-tualnih odredaba s obzirom na wih, da se ne bi izvrgavala neugod-




nostima vjera i ugled katolicizma... Niè i siroma{no pu~an-stvo dopu{teno je primati uz prethodnu pouku u katoli~kim isti-nama. Ukoliko bi i gore spomenuti navaqivali da budu prim-qeni, treba ih u zgodnoj formi... otkloniti” (4, 92).

Pouka o “otklawawu” podrazumevala je potrebu da se inte-ligencija i bogatiji sloj srpskog stanovni{tva fizi~ki likvi-dira; prvi, zbog toga {to je usta{koj dràvi bilo jasno da se odwih ne}e mo}i napraviti dobri katolici i da bi oni kasnije pred-stavqali “unutra{wu” opasnost za katoli~ku crkvu; drugi, zbog

toga {to su “kasnije eventualne odredbe s obzirom na wih”, po-red fizi~ke likvidacije, zna~ile preuzimawe wihove imovine.

U tom je duhu delovao i katoli~ki sve}enik Dionizije Juri},usta{ki satnik, Paveli}ev kapelan i vaspita~ wegove dece, koji

je, kao vrhovni rukovodilac Vjerskog odsjeka u Dràvnom ravna-teqstvu za ponovu, brinuo o masovnom pokr{tavawu pravoslav-nih Srba u Hrvatskoj. On je, tako, u selu Staza, kod Siska, iz-rekao i sle de}e: “U ovoj zemqi ne moè vi{e da ivi nitko osimHrvata, jer ovo je zemqa hrvatska, a tko ne }e da se pokrsti, miznademo kuda }emo s wime. Ja sam u ovim gore krajevima davaoo~istiti od pileta sve do starca, a ako bude potrebno, u~init }ui ovdje, jer danas nije grehota ubiti ni malo dijete od sedam godi-na, koje smeta na{em usta{kom pokretu. Mi danas treba da bude-mo svi Hrvati i da se pro{irimo, a kad se pro{irimo i oja~amo,ako nam bude potrebno, jo{ }emo oduzeti i od drugih. Nemojtemisliti {to sam ja u sve}eni~koj odori, pa ne mogu, kada je po-trebno, uzeti strojnicu u svoje ruke i da tamanim sve do koli-

jevke, sve ono, {to je protiv usta{ke dràve i vlasti” (4, 93).Na pokr{tavawe pravoslavnih Srba u usta{koj Hrvatskoj

ne moè se gledati samo kao na tehni~ku pojedinost; iza tog po-kr{tavawa stajao je Vatikan, koji je na samom po~etku avgusta1941. godine poslao u Zagreb svoga delegata, s porukom u akredi-tivnom pismu da “Sv. Otac gaji posebnu naklonost za plemenitukatoli~ku Hrvatsku i zato joj {aqe svog predstavnika, da se uv je-ri o posebnim vjerskim i politi~kim potrebama wemu tako dra-gog hrvatskog naroda. To osobito u sadawem ~asu, u kojem ci jelisvijet izgleda prignut pod teretom velike nevoqe” (4, 76). Od

Svete Stolice je i potekla “direktiva u prilog tog masovnog po-kr{tavawa... jer se ostvarivao davni san Vatikana, da se barem na

jednom dijelu Balkana, na zapadnom, likvidira ortodoksna crkvai pro{iri katoli~anstvo barem do Drine”.

Sa tim u vezi, od 17. do 20. novembra 1941. godine u Zagrebu je,uz saglasnost i pod nadzorom papskog legata Markonea, odrànabiskupska konferencija, koja je prevo|ewe pravoslavaca na kato-

298 Ilija Petrovi}



li~ku veru proglasila dogmatskim pitawem i koja je prihvatilastav vatikanske Svete kongregacije za Isto~nu crkvu da }e hrvat-ski biskupi tako “ste}i ponovnu zaslugu tim svojim dragocjenimdoprinosom za pravilan razvoj katolicizma, gdje postoje tolikenade za obra}ewe nesjediwenih”(4, 94-96), odnosno pokatoli~avawepravoslavaca. Nepuna dva meseca kasnije, 9. januara 1942. godi-ne, jugoslovenska Kraqevska vlada protestovala je kod Vatikanazbog pokr{tavawa Srba u Hrvatskoj, a ve} 21. februara, ne oba-ziru}i se na taj protest, kardinal Lui|i Maqone, dràvni se-

kretar Svete Stolice, odgovorio je na izve{taj Biskupske konfe-rencije. Taj odgovor zasniva se na la`noj postavci da se ne radi opokatoli~avawu pravoslavaca, ve} se u okriqe katoli~ke crkvevra}aju nekada{wi otpadnici od we. Posredovawem papskog lega-ta Markonea taj je odgovor do{ao do svih biskupa u Hrvatskoj:

“Merila na osnovu kojih su Pre~asni Biskup pristupiliizboru pitawa za diskusiju i hitnost koja je data postizavawuodnosnih prakti~nih re{ewa, dokazuje koliko je u wima ìvose}aj odgovornosti koje leì na wima u dana{wim delikatnimokolnostima.

Ako je, pak, dostojno hvale zauzimawe da se otpadnicima obez-bedi ravnopravnost sa ostalim gra|anima, da se isposluje humanipostupak sa gra|anima jevrejskog porekla, da se pomognu prote-rati Slovenci, a naro~ito sve{tenici, da se udovoqi zahtevimaverskog i moralnog ivota hrvatskih radnika u Nema~koj i da sepoja~a dragoceno dejstvo katoli~ke {tampe, naro~itu pohvaluzasluùje odlu~nost sa kojom su Pre~asni biskup zahtevali da seJerarhiji vrati pravo da izdaje nare|ewa i uputstva u predmetuprekr{tavawa i briga sa kojom su nastojali da za{tite na~elopo kome prekr{tavawa moraju biti plod intimnog ube|ewa a nespoqnih pritisaka.

[to se ovog posledweg predmeta ti~e, ube|en sam da onine}e propustiti da se i daqe staraju, interveni{u}i uspe{no,kada zatreba, da bi se to na~elo verno sledilo i da bi se izbeglo,sa isto toliko revnosti, sve {to bi moglo da spre~i ili oteàiskreni povra}aj Crkvi otpadnika, kao i sve {to bi moglo da nabilo koji na~in sili savesti, u nameri da odredi ili ubrza taj

povratak. Moram zatim skrenuti pa`wu va{oj preuzvi{enostida naziv »pravoslavni« pod kojim su, nezavisno od zna~aja tere~i, navedeni otpadnici, treba zamenuti sa drugim nazivom, napr. onim »otpadnici« ili »{izmatici«.

Sveti Otac, po{to se upoznao sa izve{tajem blagoizvoleo jeizraziti Svoje Uzvi{eno zadovoqstvo zbog pokazane pastirskerevnosti od strane uzvi{enih hrvatskih Biskupa. Kao zalog tog




zadovoqstva i o~inskih ose}awa sa kojima je primio poklonstvosinovqe odanosti podnete mu od strane Monsiwora AlojzijaStepinca i u ime svoje sabra}e, Wegova svetost podequje wima ipoverenim im vernicima Apostolski Blagoslov” (5, 136).

U me|uvremenu, izvesni Nikola Ru{inovi}, Dalmatinac,ro|en u Filadelfiji 1908. godine, lekar po zanimawu, hrvatskiizvanredni opunomo}enik (poslanik) kod Svete Stolice, posle

jedne svoje posete monsiworu Sigismondiju, {efu ureda za Hrvat-sku u Vatikanu, pisao je 8. februara 1942. godine u Zagreb, isti-

~u}i da se “Sveta Stolica veseli” pokr{tavawu, “ali opet mi re-~e, da nas pri tom napada ameri~ko i englesko novinstvo, jer da susvi ti prelazi vr{eni pod velikim pritiskom sa strane vlasti, u{to Sv Stolica ne vjeruje, ali je preporu~iti da se to sprovo-di postepeno, da bi se izbjegli prigovori i objede, a neugodnostiza Svetu Stolicu” (4, 102-103).

Istoga dana Ru{inovi} je pisao i o svojoj poseti kardinaluMaqoneu, dràvnom sekretaru, odnosno ministru spoqnih poslo-va Dràve Grada Vatikana, koji “àli da Sveta Stolica ne moèpriznati »de iure« N. D. H., jer je to stav Svete Stolice od unatrag100 godina, da se politi~ka stawa nastala za vrijeme rata ne pri-znavaju”. I pored toga, Sveta Stolica misli na Hrvatsku, jer jeza wu “Hrvat katolik i ne moè se zamisliti Hrvata koji ne bibio katolik”.

U Vatikanu se dobro znalo i za sve usta{ke zlo~ine po Hr-vatskoj (i Hercegovini i Bosni, koje su bile u sastavu NDH), ali

je sve to pre}utkivano. Kardinal Eèn Tiseran, prema Ru{ino-vi}evom izve{taju svom ministarstvu u Zagrebu (6. marta 1942),rekao je da “ubijawe, paleì, razbojstva, pqa~ka, na dnevnom suredu u tim krajevima. Ne znam da li je to sve tako, ali znam pozi-tivno, da su i sami frawevci, kao n. pr. otac [imi} u Kninu, uze-li u~e{}a kod napadaja na pravoslavni ìvaq i na ru{ewe pra-voslavne crkve. Otac [imi} sam je predvodio skupinu qudi saoru`jem u ruci, koji su sru{ili pravoslavnu crkvu. Isto takoporu{ena (je) pravoslavna crkva u Bawa-Luci. Znam sigurno, dasu se frawevci u Bosni i Hercegovini isto tako jadno poni je-li” (4, 115); znalo se sve to, a znalo se i da je Tiseran tada govorio

i o 350.000 Srba dotle “nestalih” u Hrvatskoj (za samo godinudana, a gde su usta{ama bile ostale ratne godine!), ali ni{tanije u~iweno da se sa takvom praksom prekine.

Sa takvom je praksom nastavqeno i daqe, jer je dr Ru{inovi}dva meseca kasnije pisao u Zagreb, na istu adresu, da “ima i tobo`- wih prijateqa, koji nas strahovito napadaju, kleve}u posvuda, aosobito kod Vatikana, jer smatraju to kao najpodesniji teren, jer

300 Ilija Petrovi}



me|u diplomatskim korom, koji je zatvoren u zidinama Vatikananalaze se mnogi na{i neprijateqi, a ti pripovijedaju urbi et orbi orazbojstvima i razbojnicima u Hrvatskoj. ûjem, da je ve} sakup-qeno 8.000 fotografija kao dokumenti izvr{enih zvjerstava nadsrpskim pu~anstvom od strane usta{a”. A da bi se stvari uravno-teìle, Ru{inovi} pi{e da su mu prijateqi savetovali, “pa ioni iz Vatikana da sakupqamo to~ne podatke, fotografije i osta-le dokumente o zlo~ina~kom djelovawu ~etni~ko-komunisti~kihelemenata nad na{im ìvqem” (4, 58-59). Jedna od mera u tom prav-

cu bilo je i stvarawe takozvane hrvatske pravoslavne crkve, koje je, prema Ru{inovi}evom pismu od 9. maja 1942. godine “primqe-no jako dobro” i da “u tome Sv. Stolica gleda put k vjerskoj unijii nestanak {izme u Hrvatskoj. To bi za wih bio »dragocjeni dar«koji Hrvatska moè pokloniti Sv. Stolici” (4, 118).

Taj dar bio bi vi{estruk:1. Ukidawe propisa o prelasku iz jedne vere u drugu bilo bi

za katoli~ku crkvu velika crkveno-politi~ka pobeda, utolikovi{e {to je za ukidawe tih propisa vo|ena dugogodi{wa borba;

2. Primenom dràvnog banditizma (terorizma) omogu}ilabi se katoli~koj crkvi da ostvari svoju misionarsku ulogu upogledu pokr{tavawa;

3. Pokatoli~avawe pravoslavnih Srba i prisvajawe imovi-ne srpskih pravoslavnih op{tina, a naro~ito srpskih manastirai crkava, zna~ajno bi pove}alo prihode katoli~ke crkve;

4. Prevo|ewe pravoslavaca u katolike, odnosno “unapre|e-we” Srba u Hrvate, bilo bi ne samo politi~ka pobeda usta{ke Hr-vatske, ve} bi to, posle mnogih vekova, bio prvi korak koji Kuri-

ja ~ini najkra}im putem prema istoku; Vatikan je za sve to vremebio pod stalnim pritiskom {to mu se toliko blizu, takore}i podrukom, nalazi pravoslavni svet (5, 144-145).

Da bi taj prvi korak svakako ostao upam}en, papa Pije XII (“po-bo àn”), imenom Eu|enio \uzepe \ovani Pa~eli (1876-1958), za-greba~kom nadbiskupu Alojziju Stepincu (1898-1960), kao nagraduza istrebqewe pravoslavqa u NDH dodelio je titulu “vojnog vi-kara hrvatskih vojnih snaga”, odnosno hrvatskog usta{kog pokreta;nadbiskup se tim priznawem sam pohvalio u svom pismu upu}enom

20. januara 1942. godine svim hrvatskim biskupima (6, 58).

Tokom raspada jugoslovenske dràveGodine 1990, Hrvatska je krenula u klasi~ni verski rat pro-

tiv Srpstva, po principu slobodnog odstrela svega {to je srpskoi pravoslavno. Hrvatska je agresivno nastojala da bedem katoli-~anstva pomeri prema istoku, za po~etak do Zemuna i Tise. [to




bi ona pri tome zatirala sve materijalne dokaze o srpskoj pravo-slavnoj starini na teritorijama koje su Hrvatskoj darivali Aus-trija, Vatikan, Broz (Josip, poznatiji kao Tito, 1892-1980) isrpsko neznawe, {to bi ona pri tome progonila preostale Srbe,prevode}i ih u katoli~anstvo ili ubija ju}i, mnogima ne}e bitidovoqno ~vrst argument da se zaista radi o bespo{tednom ratu ka-toli~anstva protiv pravoslavqa. U tome im, ipak, moramo pri-znati kao olak{avaju}u okolnost i ~iwenicu da to nije ba{ naj-

jasnije bilo ni Srpskoj pravoslavnoj crkvi i wenim vode}im

bogoslovima. Rasturen je, primera radi, Mitropolijski muzej uZagrebu, poru{ene su mnoge srpske bogomoqe dostupne hrvat-skom katoli~kom krstu, pokradene su, spaqene ili uni{tenemnoge crkvene dragocenosti bogoslu`benog i drugog karaktera, augledni srpski crkveni velikodostojnici re}i }e da to nijeverski rat, da su samo verska ose}awa iskori{}ena u ratne svrhe.Tako nas je, na primer, Dimitrije Kalezi}, uticajni srpski bogo-slov, povremeno uveravao da se verski rat vodi zbog dogme, te dase u slu~aju “katolicizam i hrvatstvo protiv Srba i srpskog pra-voslavqa” uop{te nije radilo o dogmi.

Ako znamo da se pod dogmom podrazumeva princip koji crkvaname}e vernicima kao obavezno verovawe, i da su crkveni konci-li za dogme progla{avali najneobi~nije teolo{ke spekulacije,te{ko je objasniti zbog ~ega se u Srpskoj crkvi olako prelazi

preko nekih zaista radikalnih stavova dogmatskog karaktera ka-toli~ke crkve. Tako, na primer, septembra 1900, svehrvatski ka-toli~ki kongres propisao je kao obavezu da do 2000. godine sve {to

je u Hrvatskoj mora biti hrvatsko, a sve {to je hrvatsko, morabiti katoli~ko. Ili, ona papska preporuka Austrougarskoj (iz

juna 1914) da zbog opstanka wenog i wene dinastije ukloni Srbijuiz svog susedstva, “ako treba i silom... isto tako je potrebno zakatoli~ku crkvu da (u borbi protiv pravoslavqa) odobri sve {tose moè u~initi da posluì svome ciqu”. Ili, avgusta 1992, papaJovan Pavle II (Karol Jozef Vojtila, 1920-2005), Poqak, posredo-vawem kardinala An|ela Sodana (1927), pozvao je snage Zapad-noevropske unije i NATO-a da povedu krsta{ki rat protiv Srbaiz Bosne. I tako daqe.

Na samoj sredini januara 1992. godine, Vatikan se na najne-posredniji na~in upleo u jugoslovensku krizu: aktom o priznawuSlovenije i Hrvatske, dveju otcepqewe katoli~kih republikabiv{e jugoslovenske dràve, Vatikan je prejudicirao odluku Ev -ropske zajednice (EZ), ali i jasno stavio do znawa da se u tomesvemu mora videti verska komponenta. Nije se moglo desiti da,posle tog priznawa, EZ postupi druk~ije no {to je postupila.

302 Ilija Petrovi}



Uistinu, bio je to otvoren napad na Srbiju i srpski narod ucelini, koji su bili jedini stvarni tvorci upravo razbijene Ju-goslavije. Ako je tako, a jeste, delimi~ni rasplet jugoslovenskekrize, na na~in sa kojim smo se sreli kroz priznawe Hrvatske iSlovenije... potpuno je o~ekivan. Na delu su se na{li nema~kikrupni finansijski kapital naslowen na jeftinu radnu snagu izIsto~ne Nema~ke i vatikanska katoli~ka internacionala. Wi-ma uz bok stala je prepla{ena Evropa, koja kao da je zaboravilasvoja iskustva sa poodavno minulim svetskim ratovima.

Posle toga, rat na podru~ju biv{e Jugoslavije dobio je me|u-narodne dimenzije.

Verski ratDa bi sa sebe skinuo odgovornost za podsticawe ratnog po-

àra na Balkanu, ili ~ak za u~e{}e u wemu, Vatikan je, sredinomdecembra 1992. godine, na konferenciji papskih nuncija, odba-cio tezu da je rat u Hrvatskoj i u Bosni i Hercegovini verski. Ia-ko se ovo vatikansko distancirawe ponajvi{e odnosi na mogu}uodgovornost za podstrekavawe genocida nad srpskim narodom,Srpska pravoslavna crkva, oli~ena u wenom Sinodu, teè}i eku-menizmu, spremno je prihvatila takav vatikanski trik; zabri-wava lako}a s kojom je to u~iweno. A srpski arhijereji mogli susve to, i tako, prihvatiti po{to o~ekuju da }e do ujediwavawakatoli~ke i pravoslavne crkve pod èzlom rimskoga pape do}iza wihova ìvota i da }e im takvima, nesrpski raspolo`nim,biti obezbe|eno mesto u nekoj zami{qenoj papskoj hijerarhiji;bi}e neko, vaqda, i kardinal.

To {to se jerarhije ti~e, a srpski narod i wegovi interesikao da su za wegove duhovne predvodnike bili na sporednom kolo-seku, tamo gde mu ni po ~emu nije bilo mesto. Wima, arhijerejima,kao da nije jasno da se nacionalni interes srpskog naroda moraizjedna~iti sa verskim interesom. Aleksa [anti} je jednom pri-likom rekao nepromi{qeno, pesni~ki, da je mati domovina a nevera, a ovde bi korisno bilo primetiti da ako se Srbima otmevera, oni }e biti li{eni domovine; Srbi su vaqda jedini narodna svetu koji promenom vere mewa i svoj nacionalni identitet.

Ako ovu [anti}evu misao shvatimo i metafori~no, mora}emo seprisetiti i Ive Andri}a koji je na jednom mestu zapisao dani{ta ne moè ~oveka uni{titi kao metafora. Metafora o verii domovini nagove{tava mogu}nost za potpuno uni{tewe Srp-tva, ali da se to ne bi dogodilo, potreban je bezgrani~ni oprez.

Naàlost, opreza nema, ba{ kod Srpske crkve. Wen Arhi- jerejski sabor u jednom izuzetno dramati~nom vremenu doneo je




Memorandum koji je doveo u sumwu sve, ~ak i nacionalnu orijen-taciju te iste Crkve. Desilo se ~ak da je 29. maja 1992. godine,

jedna francuska agencija objavila svoj komentar o MemorandumuSrpske pravoslavne crkve, u kome je posebno podvu~eno da je Srp-ska pravoslavna crkva u svojoj dugoj istoriji uvek podràvalavladaoce, a da je sada prvi put uzela na sebe da napada {efa svojedràve. Zapravo, Crkva se tom trenutku okrenula protiv izbornevoqe srpskog naroda (on je hteo Slobodana Milo{evi}a - 1941--2006 -, i neka mu ga do slede}ih izbora) i svojim stavom poku{ala

je da ubedi “{iroke narodne mase” da ona, Crkva, koja se ogra|ujei distancira od Ustava i izbora, sada tuma~i autenti~ne intere-se srpskog naroda. Crkva, koja stalno insistira na svom sveto-savskom opredeqewu, ~ak i u odnosu na dokazane zlo~ince premasrpskom narodu, odlu~ila je tada da uzme ma~ u ruke i se~e glavuonom kome bi trebalo da bude mudri savetodavac. Sve to uprkosporuci Svetog Pavla Rimqanima da je svaka vlast od Boga i da jetreba po{tovati.

Ovde je interesantno pomenuti i izjavu vladike ba~kog gospo-dina Irineja (Mirka Bulovi}a, 1947), datu sredinom juna 1992.godine gr~kom listu Katimerini, da se na prostoru Jugoslavijenije vodio verski rat, ve} da su u tom ratu samo iskori{}ena re-ligiozna ose}awa na{ih qudi. I to je znak koliko Srpska crkvaslabo shvata ono {to se zbiva sa srpskim narodom. Ili je to iz ja-va kojom se ne èle naqutiti Vatikan i nosioci islamskog fun-damentalizma?

Bila je to izjava kojom je vladika Irinej potvrdio ono {to je, na samom po~etku jula 1990. godine, potpisniku ovih redova (i jo{ jednom sagovorniku) rekao o ulozi Srpske crkve u vremenuko je Srpstvu (srpskoj dràvi i srpskom narodu) nagove{tava bu -|ewe iz vi{edecenijske u~malosti. Rekao sam tada da Srpska crk-va ne bi smela ostati po strani u tim zna~ajnim doga|ajima, te dabi preporuka Svetog arhijerejskog sinoda parohijskim sve{te-nicima da se ne me{aju u strana~ko delovawe i da se ne ukqu~ujuu politiku, morala biti podvrgnuta odre|enom preispitivawu;sve{tenstvu se ne bi smelo zabraniti da se zanima za politi~kapitawa, niti bi mu se smelo zabrawivati da sara|uje sa svim srp-

skim politi~kim strankama opredeqenim nacionalno; ~lanstvotih partija, po logici stvari, pripada Crkvi, ono je deo ìveCrkve i sve{tenstvo sa wim mora biti u stalnoj vezi.

Vladika Irinej bio je prili~no neodre|en, a wegov general-ni stav svodio se na to da je on pristalica maksimalne umereno-sti u delovawu, bilo da se radi o politici u Srbiji, bilo o odno-sima me|u razli~itim konfesijama. Nije tom prilikom propu-

304 Ilija Petrovi}



stio da naglasi kako je on, Irinej, zbog svoje umerenosti, radoprihva}en sagovornik bilo kojoj drugoj crkvi. Pribliàvawe po-liti~kim strankama moglo bi nekog od episkopa, i wega, narav-no, dovesti u nepriliku da izjavi i ne{to {to bi ga moglo diskre-ditovati za neke kasnije kontakte. Tako se i moglo desiti tadavikarnom episkopu Danilu (Hranislavu Krsti}u, 1927-1902), od1990. godine vladici budimskom, da ga katoli~ka crkva odbacikao potencijalnog sagovornika ili pregovara~a, samo zbog toga{to je jednom, negde, zbog ne~ega, izjavio kako se “katoli~ka crk-

va nalazi na putu zablude”.Po nesre}i, umesto da u tom burnom vremenu deluje umiruju}e,

Srpska crkva postala je tuma~ nekih u tom trenutku najekstremni- jih strana~kih stavova. Inspiratori Memoranduma Svetog arhi je-rejskog sabora Srpske pravoslavne crkve ostavqeni su sakriveniu takvim svojim strana~kim qu{turama, a srpskom narodu ponu-dili su dodatni duhovni razdor. Ako znamo da su predstavniciSrpske pravoslavne crkve izostali sa protestnog skupa Dru{tvasrpsko-ruskog pri jateqstva zakazanog zbog podr{ke ruske vladeblokadi Srbije; da Arhijerejski sabor Srpske crkve izjedna-~uje sve u~esnike u nekom samo wemu znanom “unutra{wem ratu”;da je Srpska crkva ostvarila “pozitivne” kontakte sa Ma}edon-skom crkvom koju je, po prilici, priznao samo Vatikan; da su seBugari sprdali sa kongresom slovenske pismenosti i kulture uMoskvi i da bugarska crkva za svoga novog {efa imenuje ~ovekanaklowenog papi i uniji; da Arhijerejski sabor Srpske crkveprotiv vlasti u Srbiji koristi iste argumente koje fabrikujudokazani srpski neprijateqi okupqeni oko katoli~ke interna-cionale i neofa{isti~ke zapadne finansijske oligarhije; ondasmo se morali zapitati ne}e li inspiratori Memoranduma Sve-tog arhijerejskog sabora Srpske crkve, kao svoj doprinos “svena-rodnom spasu” ponuditi srpskom narodu i - prelazak u uniju. Odunije do katolicizma samo je jedan korak, a posle toga Srba vi{ene}e biti. Ne}e imati ko ni da zapi{e, a o pam}ewu ni da govo-rimo, da je u tom tragi~nom vremenu na ~elu Srpske crkve stajaoSveti patrijarh Pavle (Stoj~evi}, 1914-2009), nemo}an da se sup-rotstavi “demokratskoj” ve}ini u Svetom arhijerejskom saboru.

I ni je bilo slu~ajno {to se Memorandum Svetog arhijerej-skog sabora Srpske pravoslavne crkve pojavio neposredno pred

jedan skup u Libanu, zami{qen kao epohalan, da predstavniciVatikana razgovaraju s pravoslavcima o wihovom unija}ewu, od-nosno o priznavawu pape za vrhovnog verskog poglavara. A kad sevidelo kakva je reakcija na taj Memorandum, ~ak i obi~nih srp-skih qudi, Srpska pravoslavna crkva odustala je od tog skupa.




Mada, moglo bi se tako re}i, Srpska pravoslavna crkva odustala je od “libanskog skupa” kada je bilo o~igledno da skupa ne}e nibiti, po{to su druge pravoslavne crkve odbile da na tom skupuu~estvuju. Jer, vest o odbi jawu Srpske crkve da ode na skup u Li-ban objavqena je istovremeno sa ve{}u da se taj skup otkazuje zbogneu~estvovawa “druge strane”, pravoslavaca.

Desilo se da je ne{to kasnije (20. avgusta 1992) novosadski Dnevnik, pod naslovom “Espreso kritikuje papu”, objavio jedankra}i tekst iz koga se vidi da je papa Jovan Pavle II uputio poziv na

krsta{ki rat protiv Srba. Uz zanemarivawe namerne ili slu-~ajne Dnevnikove gre{ke o Srbiji kao zara}enoj strani, taj tekst

je glasio:“Vatikan prema Hrvatskoj ima odnos iste pristrasnosti kao

i prema Poqskoj i obe dràve i nacije smatra bedemom katoli-~anstva u borbi sa pravoslavqem - komentari{e italijanski ne-deqnik Espreso.

Povod za komentar pod naslovom fProtiv srpskih neverni -kaQ je poziv poqskog pape Jovana Pavla Drugog - Vojtile - upu}enpreko kardinala An|ela Sodana, da se u Bosni trupama NATOi Zapadnoevropske uni je, povede krsta{ki rat protiv bosan-skih Srba.

U oruànom konfliktu izme|u Hrvatske i Srbije, papa je ta-ko|e zauzeo stav da se Hrvatska bori za svetu stvar nezavisnosti(kao i Poqska) i Sveta Stolica je, informi{u}i o ovom sukobu,uvaàvala izvore samo jedne strane, katoli~ke hrvatske... Srp-ska svedo~ewa o zlo~inima nisu za Vatikan bila ni pri jateqskiniti pouzdani izvori... Posva|ane oko religioznih doktrina,dve crkve katoli~ka i pravoslavna, ne mogu da se sloè ni okoneoborivih ~iwenica. Vatikan ve} vi{e od godinu dana vodikampawu, u kojoj nastoji da usmeri zapadne zemqe u vojnu akci juprotiv »srpskog ekspanzionizma«. Pri tome, papin teoreti~ar,ministar inostranih poslova Vatikana @an Luj Turan, dodequjeHrvatima pa}eni~ku ulogu Aveqa, koga treba za{tititi od srp-skog brata Kaina. [ta vi{e, papa nagla{ava u hrvatstvu predvod-ni~ku ulogu katoli~anstva i pri tom jasno stavqa do znawa da muislam u Bosni ne smeta, ve} samo pravoslavqe”.

Ne{to kasnije, u Dnevniku od 22. decembra 1992, pod naslo-vom “Ideolo{ki rat”, objavqen je tekst od ukupno osamdeset de-vet redova, od koji ovde prenosimo skoro polovinu:

“Vatikan je na konferenciji papskih nuncija iz isto~nihzemaqa, odrànoj po~etkom ovog meseca, odlu~no odbacio tezu da

je rat u Hrvatskoj i Bosni verski, skidaju}i tako svaku odgovor-

306 Ilija Petrovi}



nost svete stolice za ume{anost, ili podsticawe ratnog poàrana Balkanu.

Usvajawe ove teze od strane hrvatskog ambasadora pri Svetojstolici, Ive Livqani}a, koja jasno podvla~i distancu Vatikanaod mogu}e odgovornosti za podstrekavawe genocida u najnovijim

balkanskim krvoproli}ima ne spre~ava papu da traì fhumani-

tarno uplitawe u BosniQ, istovetno onom u Somaliji. Istovreme-no, srpskom patrijarhu Pavlu, upu}en je poziv da 9. i 10. januarazajedno s papom u italijanskom gradu Asiziju moli za mir u Bos-ni i Hercegovini.

Zvani~ni odgovor }e dati kako je saop{teno Sveti arhije-rejski sinod na svom zasedawu 22. decembra, a posle konsultacijasa drugim pravoslavnim crkvama u svetu, ukqu~uju}i i Srpskupravoslavnu crkvu.

Pravoslavna crkva, {to je ina~e protuma~eno kao korak ob-navqawa duha ekumenizma, prihvatila je tezu Vatikana da rat uBosni i Hercegovini nije verski i takva formulacija izneta je uzajedni~kom apelu za mir potpisanom od strane poglavara kato-li~ke, pravoslavne i muslimanske konfesije po~etkom ovog mese-ca na Bodenskom jezeru kraj Ciriha”.

Samo nekoliko dana kasnije, 30. decembar 1992, vatikanskisekretar (ministar spoqnih poslova) An|elo Sodano izjavio je

da je “rat u Bosni neophodan, da je to legitimna odbrambena bor-ba protiv agresora”, te da Sveta Stolica najavquje jo{ jedan svojblagoslov ratu protiv pravoslavqa. Tako se nastavqa onaj kurs

jasno deklarisan leto{wim pozivom da se “u Bosni razoruà srp-ska ruka koja ubija”.

Vatikan je tada uputio i poziv muslimanima da nastave rat,i to samo na jedan dan pred zasedawe Sinoda SPC, na kome trebada se odlu~i da li }e sveti patrijarh Pavle prisustvovati bogo-sluèwu u Asiziju 9. i 10. januara naredne godine. Tokom najaveekumenskog prole}a, vatikanski mediji Oservatore romano iRadio Vatikan uporno su vodili kampawu protiv Srba i pravo-slavqa, a nezvani~no se ve} znalo da na skupu u Asiziju ne}e u~e-tvovati ni ruski patrijarh ni gr~ki arhiepiskop.

Sve to nije bilo dovoqno srpskim arhijerejima da shvatesu{tinu vatikanske antipravoslavne politike. Rimska kurijapodsticala je muslimane na rat protiv srpskog pravoslavqa, ia-ko bi, po nekoj logici, rimokatoli~koj hri{}anskoj crkvi trebaloda bude bliskija pravoslavna hri{}anska crkva nego muhamedan -stvo. Ali, ne, pravoslavqe, makar ono pripadalo hri{}anstvu,treba da bude uni{teno, a boqe da se to u~ini islamskim oru`- jem nego rimokatoli~kim. âk ni to nije bilo dovoqno srpskim




jerarsima da shvate najnoviju vatikansku podvalu da rat u Hrvat-skoj i Bosni nije verski.

Po~etkom februara 1993. godine, pod naslovom “Hrvati bezpokajawa”, List engleske crkve objavio je tekst Kolina Beklija,koji kategori~ki tvrdi da je su{tina svih sukoba u Hrvatskoj utome {to “Hrvati ne èle da se pokaju zbog svojih ratnih zlo~i-na”, {to je “katoli~ka crkva Hrvatske u veoma tesnoj vezi sa zver-stvima nad Srbima” i {to je Hrvatska, uz Nema~ku, jedina zemqakoja je za vreme Drugog svetskog rata izgradila sopstvene koncen-

tracione logore, od kojih, najve}i, Jasenovac, za Srbe “ima istukonotaciju koju Au{vic ima za Jevreje”.

Beklijev tekst dajemo ovde u obliku koji je, na osnovu agen-ci jske vesti, objavqen u novosadskom Dnevniku:

“Tragedija rata izme|u Srbije i Hrvatske vu~e korene iz ver-ske istorije koja je kulminirala smr}u nekoliko stotina hiqadaSrba za vreme Drugog svetskog rata.

Jedan univerzitetski profesor iz zapadne Engleske obeloda-nio je pojedinosti retko tu`ne pri~e o patwama koje potpiru judugi rat i ulozi religije koja je dovela do nasiqa koje se moè svr-stati odmah uz strahote u nacisti~kim koncentracionim logorima.

Dr Xoe Gerat, profesor teoretske hemije na univerzitetu uBristolu, izneo je tvrdwu da Srbi i Hrvati nisu dva razli~itanaroda - oni dele isto slovensko nasle|e, ali je zna~ajno to {tooni imaju razli~itu crkvenu tradiciju.

Hrvati su rimokatolici koji smatraju da je wihov zadatak dasvoje granice i veru odbrane od raskolni{tva i jeretika. Srbisu pravoslavci na koje su se Hrvati namera~ili prisiqavaju}iih da promene veru. Oba naroda govore isti (slovenski) jezik,ali koriste razli~ito pismo; zajedni~ki identitet podelila jereligija.

Rivalstvo je postojalo vekovima, ali se ta podela pretvori-la u histeri~nu borbu tek za vreme Drugog svetskog rata, s tim {tosu Srbi bili meta agresije. Godine 1941. Hitler je podelio Jugo-slaviju i stvorio Nezavisnu Dràvu Hrvatsku (NDH).

U novoj dràvi (NDH - IP) bilo je 6,700.000 iteqa, od ~e-ga su svega 3,300.000 bili Hrvati. Bilo je 2,200.000 Srba, 750.000

muslimana, 80.000 Jevreja i 70.000 protestanata i drugih mawina.Ovo je bilo vi{e od spora, bila je to kulminacija slepog kr-

sta{kog rata sa ciqem da se iskoreni narod na koji su Hrvati gle-dali kao na jeretike i {qam. Ni{ta nije moglo da ih zaustavi.

308 Ilija Petrovi}



Ali, do koje je mere bila ume{ana crkva? Po~etkom ove go-dine (1993), u povodu obeleàvawa 50. godi{wice konferencijeu Vanzeu, Xonatan Stajnberg je priloìo rad pod naslovom »Ri-mokatoli~ka crkva i genocid u Hrvatskoj za vreme Drugog svet-skog rata«, u kome je obradio ovo pitawe.

Dok neki posmatra~i kaù da ima malo dokaza o vezi izme|uhrvatske crkvene hijerarhije i deklarisane politike NDH, dru-gi nisu tako milosrdni.

Naglo osnivawe katoli~ke Hrvatske, koja je »odmah pribega«

genocidu, izazvalo je dilemu u vezi sa rimokatoli~kom hijerarhi- jom u Hrvatskoj, a i u Vatikanu.

NDH je obnarodovala svoje ciqeve da katoli~ku veru i weneobi~a je za{titi zakonom, a mogu}nost da gre{ne pravoslavne Sr-be primi pod svoje okriqe postala je imperativ. Dràva je tako-|e podràvala antisemitizam, {to se posebno osetilo u crkvikoja je izjavila da Jevreji nikada ne mogu biti pravi Hrvati.

U avgustu 1941. beogradski nadbiskup je apelovao na Papu dainterveni{e, a u novembru iste godine, mostarski biskup Mi{i}pismeno se obratio nadbiskupu Stepincu. »Do{lo je do vladavineterora... qude hvataju kao ivotiwe. Koqu ih i ubijaju. @ive mu-{karce bacaju sa litica«.

Odràna je episkopska konferencija sa koje je upu}en pro-test, ali je prilikom zvani~nog otvarawa parlamenta, nadbiskupblagosiqao wegov rad. On je posle rata postao kardinal. Dr Geratkaè da ima dokaza da je »katoli~ka crkva pomagala onima koji subili najodgovorniji za genocid, daju}i im paso{e VatikanaQ. Na-|eni su dokazi iz kojih se vidi da je fratar, a kasnije monsiworKrunoslav Draganovi}, iz hrvatskog kolexa u Rimu, obezbe|ivaopaso{e najvi|enijim li~nostima iz hrvatskog dràvnog vrha”.

“Dobronamerni” VatikanPo~etkom aprila 1994. godine iz Vatikana je poru~eno da bi

sankcije Srbiji i Crnoj Gori vaqalo skinuti. Veliko je pitawekakav je bio pravi smisao ovog vatikanskog du{ebri`ja; ni je is-kqu~eno da je svetu tada ve} bilo vidqivo da nije uspeo {irokozami{qen poku{aj da se srpsko pravoslavwe uni{ti, pa kada ve}

to ni je uspelo, vaqalo je bar zaustaviti prodor islama. Za takvuegzibiciju potrebna bi bila srpska “saradwa”. Uza sve to, znajuLatini, sta re varalice, da sa Srbima treba lepo, te su ra~unalida }e se pobeda izvojevati mirom ako ve} nije mogla ratom.

Su{tinu ove diplomatske ekvilibristike poku{ao je da ~i-taocima Politike objasni monsiwor Vin}enco Paqa (1945), je-dan od ~elnih qudi verske zajednice Sant Egidio. Po{to je najpre




izrekao svoje uverewe da su ekonomske sankcije neprihvatqivekao instrument za ka`wavawe i da je wihov nedostatak to {toih, po pravilu, neka`wene strane koriste i za sticawe svoje “pra-vice” i za uce nu ka`wene strane, Paqa je izjavio: “Zbog ~esto ne-korektnog i tendencioznog pisawa {tampe trpe odnosi izme|u dvestrane, a nekada je `rtva i li~no Sveti Otac. Jugoslovenska {tam-pa vidi u Vatikanu i papi svoje fistorijske nepri jateqeQ, iakostvar sasvim druk~ije stoji. Papa se stalno zalaè za pomirewenaroda, za saradwu i slogu. Sveti Otac je ube|en da se mir i jedin-

stvo u Evropi ne mogu obezbediti ukoliko ne do|e do pune i brat-ske saradwe me|u svim hri{}anskim crkvama koje su pozvane dasuzbiju nacionalizam i sve pojave koje narode razdvajaju”.

Rim je, dakle, pravoslavnome srpskom narodu ponudio jedin-stvo (kroz jedinstvenu Evropu, odnosno jedan segment novog svet-skog poretka) i bratstvo, ono {to su Srbi ve} imali u brozovskovreme. I ponudio je Srbima da suzbiju svoj nacionalizam, odnosnosvo ju nacionalnu pripadnost, qubav prema sopstvenom narodnombi}u, svoje rodoqubqe. On je uveravao Srbe da im Vatikan i papanisu “istorijski neprijateqi”, ~ak obrnuto, po{to se papa stal-no zalaè “za pomirewe naroda, za saradwu i slogu”.

A sloga, saradwa i pomirewe verovatno su sastavni delovionoga {to se moglo pro~itati u rimskom nedeqniku Espreso, asrpskoj javnosti preneo Tanjug 19. avgusta 1992. godine: “Vatikanprema Hrvatskoj ima odnos iste pristrasnosti kao i prema Poq-skoj i obe dràve i nacije smatra bedemom katoli~anstva u borbisa pravoslavqem”; poqski papa Jovan Pavle Drugi, smatra da se, uoruànom sukobu koji je Hrvatska povela protiv kraji{kih Srba,“Hrvatska bori za svetu stvar nezavisnosti (kao i Poqska)”; srp-ska svedo~ewa o zlo~inima nisu za Vatikan bila ni prijateqskiniti pouzdani izvori; Sveta Stolica, informi{u}i o hrvatsko-srpskom sukobu, uvaàvala je izvore samo jedne strane, hrvatskei katoli~ke; papa Vojtila uporno nagla{ava hrvatsku predvod-ni~ku ulogu u odbrani katoli~anstva; daqem {irewu katoli~an-stva po Srpskoj Zemqi ne smeta islam u Bosni ve} samo pravo-slavqe; mo} svoje crkvene organizacije papa Jovan Pavle II iskori-stio je da pre ko kardinala Sodana pozove NATO i Evropsku

zajednicu da protiv “bosanskih” Srba povedu krsta{ki rat .Isti taj rimski Espreso, koji dan kasnije, doneo je i poseban

prilog o vatikanskoj diplomatiji, iz koga se videlo da sve zna~aj-niju diplomatiju poqskog pape Vojtile vodi papski savet “Prav-da i mir”, ~iji je predsednik francuski kardinal Roè E{ega-

310 Ilija Petrovi}



raj. Ovaj kardinal tr~i po svetu, ~esto pod {lemom i u pancirnojko{uqi, i angaùje se u navodnoj borbi za takozvanu za{tituqudkih prava.

Vatikan je tada delovao i preko grupe sposobnih “slobodnihstrelaca” na ~elu s verskom zajednicom Sant Egidio iz Rima. Od-re|ene li~nosti u vatikanskoj diplomatiji imale su odlu~uju}uulogu u nekim wenim pogre{nim koracima. Tako se u krugovimabliskim Vatikanu smatralo da je papin li~ni sekretar, PoqakStanislav \ivi{, odgovoran {to je Vatikan, preranim prizna-

wem Hrvatske i Slovenije, doprineo izbijawu rata u Jugoslavi- ji. (Ne papa, morao je biti kriv neko drugi, iako je poodavnoukinuta dogma o nepogre{ivosti rimskoga pape; zato }e se i re}ida je taj krivac \ivi{, jedan li~ni sekretar, makar on bio jednaod najuticajnijih li~nosti u vatikanskoj spoqnoj politici).Kaù, daqe, da je kardinal An|elo Sodano gajio posebnu naklo-nost prema Mihailu Sergejevi~u Gorba~ovu (1931), pa se wego-vom uticaju pripisuju pogre{ni vatikanski potezi u odnosu naUkrajinu i Rusiju. I tako daqe.

Da bi sve ovo dobilo na vrednosti, barem u srpskim o~ima, u javnost je procurelo, mada nezvani~no, da je papa odbio pozivkardinala Frawe Kuhari}a (1919-2002) da poseti Hrvatsku. Vaq-da, da ne bi iritirao Srbe, wihovu crkvu i patrijarha Pavla, zakoga Paqa kaè da je “veoma plemenit i mudar ~ovek” koji bimogao “da odigra istorijsku ulogu, kao {to bi to mogla da u~inii Srpska pravoslavna crkva”.

îni da je ona ekumenisti~ki orijentisana episkopska strujau Srpskoj crkvi ba{ tada krenula da u ozbiqno razmatrawe uzme“pohvale” monsiwora Vin}enca Paqe, jednog od ~elnika verskezajednice Sant Egidia iz Rima, koja je, nesumwivo, uticala naneke pogre{ne korake vatikanske diplomatije. Monsiwor Paqaizgovorio je {to je izgovorio, ali Vatikan ni{ta nije u~inio dagre{ke u odnosu na srpsku stranu (ne gre{ke, zlo~ine!) i wihoveposledice otkloni ili bar otvoreno prizna.

Tako Paqa i tako Vatikan, a stotinak dana kasnije, rimskiKorijere dela sera pi{e da je Vatikan razbio Jugoslaviju, te da je

jo{ 1991. godine izdelio eparhije u skladu sa zate~enim wenim

republi~kim granicama.

Na putu zablude Sa svim tim u vezi mogao bi biti i tekst @eqka Poznanoi}a

Ili Jevan|ewe - ili Kuran, objavqen u beogradskoj “Dugi”, broj528, 28. maj - 10. jun 1994, na strani 71:




“Sve kao da je po~elo u januaru 1992, kada je grupa pravo-slavnih episkopa Srpske crkve potpisala u Sent Galenu, da ratkoji se vodi na prostorima biv{e Jugoslavije nije verski rat.Obrazloèwe je bilo da je verski rat samo onaj koji se vodi okoverskih dogmi, {to je potpuno pogre{no, jer bi po tome verskiratovi bili samo oni koji se vode unutar jedne konfesije, izme|usekte i jeresi, pa time ni krsta{ki ratovi (ukqu~uju}i i krsta-{ki rat NDH protiv Srba) ne bi bili verski. Istina je da jeverski rat svaki onaj rat u kome verska netrpeqivost igra veli-

ku ulogu, {to je sasvim sigurno slu~aj u ovom ratu. Rimokatoli-cima koji su sa na{im episkopima potpisali zajedni~ko saop-{tewe da nije bio u pitawe verski rat, takav potpis Srba bio jepotreban da bi sa sebe skinuli odgovornost ne samo za ovaj ratnego i za sve svoje zlo~ine koje su u pro{losti izvr{ili nad na-{im narodom”.

Nesumwivo, tim su potpisom u Sent Galenu srpski prvosve-{tenici neovla{}eno dali opro{taj ne samo za katoli~ke grehe(i zlo~ine) u pro{losti ve} su unapred oprostili sve zlo~ine isva nepo~instva koje }e tokom narednih ratnih godina, ali i na-rednih navodno mirnodopskih godina, ukqu~uju}i razne masovne ipojedina~neoluje i bqeske svih zlo~ina~ki raspoloènih Hrvata.

I pored svega toga, ba{ kao da o svemu dovde napisanome poj-ma nemaju (a mo`da toga dana nisu ni bili na ~asu), jerarsi Srp-

ske pravoslavne crkve hrle k ekukumeni. Pona{aju se ba{ kao da ìva Crkva ne postoji, kao da samo oni znaju {ta je istoj toj ìvoj Crkvi potrebno, kao da ìve u vremenu dok su u srpskomnarodu bili nepismeni svi osim {a~ice sve{tenika, kao da uistoj toj ìvoj Crkvi nema qudi upu}enih u duhovnost (pravo-slavnu ili neku drugu) skoro koliko i posve}eni duhovnici, amo`da i malo vi{e, po{to su ne{to prizemniji...

Na{i duhovnici i danas se pona{aju kao da Crkva postojisamo u manastirskim kelijama i vladi~anskim dvorovima i kaoda jo{ nisu ~uli {ta se izvan tih dvorova, manastirskih zidova ikelija, u prostoru po kome se kre}e ìva Crkva, prethodnihdecenija i godina de{avalo.

Kao da nisu ~uli za zlo~ine nad srpskim narodom, zlo~ine ko-

ji su ovaplo}ewe katoli~ke duhovnosti, zlo~ine koje bi trebalozamagliti porukom sada{weg rimskog episkopa ekumenskom sku-pu u Sarajevu da treba stvoriti “alijansu vera” i da u potragu zaistinom treba ukqu~iti i neveruju}e, mo`da zbog toga {to sedanas “religija instrumentalizuje kao motiv za nasiqe”. A da bipomenuti ekumenski skup u Sarajevu dobio “istorijske” dimen-zije, papa Benedikt XVI proglasio je taj grad pravim mestom za

312 Ilija Petrovi}



mirovno okupqawe. “Tu, je”, kaè on, “na neki na~in otpo~eoPrvi svetski rat, a pre dvadset godina za vreme balkanskog ra-tovawa vodile su se za wega krvave borbe”.

Ba{ tako, ali je pre}utao da su wegovi prethodnici na pap-skoj stolici zdu{no potpirivali oba pomiwana ratna sukoba.

Bra}o Srbi (a bogami i sestre Srpkiwe), ako vam se samo iu~inilo da su se va{i (i moji) prvosve{tenici na{li na putuzablude, ako niste spremni da prihvatite wihove ekumenske pos-tupke i da se odreknete prave vere, one za koju su ginule brojne

va{e preda~ke generacije, uvek imajte na umu onu staru a uveksveù poruku svetog apostola Pavla:

Budite jedne misli me|u sobom.

Napomene:1.Radomir Smiljani}, Prevod, polemi~ki komentari i razmatranja knjige Mein

Kampf Adolfa Hitlera, Zrenjanin 2001;2.Spomenica Dinarske ~etni~ke divizije 1941-1945, Prva kwiga,

Toron to/Kanada 1993;3. @eqko Panteli}, Papa Pavle spasao Paveli}a, “Ve~erwe novo-

sti” Beograd 18. januar 2006, 38;4. Tajni dokumenti o odnosima Vatikana i usta{ke “ NDH ” Zagreb 1952;5. Sima Simi}, Prekr{tavawe Srba za vreme Drugog svetskog ra -

ta, Titograd (Podgorica) 1958;6. Psuwski (Veli{a Rai~evi}), U ime Hrista svetiwe u plamenu,

Beograd 1944.

***Pisano kao osvrt na ekumenski Svetski susret za mir, odrànod 9. do 11. septembra 2012. godine u Sarajevu, ali i na u~e{}e patrijarhasrpskog g. Irineja na wemu, koji je svoje poglede na ekumenizam, {to zna-~i i poglede Srpske pravoslavne crkve (~iju je delegaciju tamo predvo -dio), izloìo na tribini “Qubav prema siroma{nima - put prema eku-menizmu”.

Portalu srbel.net ovaj tekst dat je 14. septembra uve~e, a tamo jebio objavqen u tri nastavka, od 16. do 18. septembra 2012. godine, podnaslovom Sa~uvaj nas, Boè, od ekumenisti~ke qubavi.



Uza stotu godi{wicu prvog oslobo|ewa Stare Srbije

Arbana{ko poreklo U dana{woj istorijskoj nauci u Srba, nauci kojoj se moè

pripisati svakakvo obele`je sem srpsko, o arbana{koj i srpskojstarini pi{e se nejednako. Su{tinu svega tog pisawa saèo jeakademik Jovan I. Dereti} (1939) u svom saop{tewu na jednom na-

u~nom skupu u Srpskoj akademiji nauka (ali u Odeqewu dru{tve-nih nauka a ne u Istorijskom odeqewu - koje je izbeglo da tajskup organizuje!), 21. juna 2007, kada je rekao da je na predstavu oSrbima i o Arbanasima, o wihovom poreklu i wihovoj istorij-skoj ulozi, odlu~uju}u ulogu odigrao Berlinski kongres 1878. go-dine. Pre toga krupnog doga|aja znalo se da su Arbanasi kavkaskinarod, a da su Srbi, starosedeoci na Helmu (Balkanu), “potomcipoznatih starih plemena, kao {to su: Iliri, Veneti, Tra~ani,Da~ani, Sarmati, Mezi, Dardani, Tribali, Makedonci, Epirci...Kroz celi sredwi vek znalo se i kod Srba i kod stranaca ko suIliri i da je to jedno od imena, odnosno sinonim za Srbe”.

Posle Berlinskog kongresa, odjednom, iz ~ista mira, Arba-nasi su postali starosedeoci u Srbiji, a za Srbe, “unapre|ene” unepoznat varvarski narod, smi{qena je pri~a da su se na svoja

dana{wa stani{ta doselili niotkuda, negde tokom {estog isedmog veka. “Prvi koji je istupio sa pretpostavkom da su Arba-nasi starosedeoci, potomci Ilira, bio je nema~ki istori~arJohan Tunman 1774. godine. Wegova teza je izgledala suluda, alidoìve}e {iru podr{ku od takozvane be~ko-berlinske {kole,odnosno nordijske istorijske {kole, u drugoj polovini 19. veka.Nije se desilo ni jedno novo otkri}e na poqu arheologije, isto-rije, lingvistike ili etnografije koje bi moglo da posluì kaoosnov za postavqawe ove teze”, ali je ona, u zamenu za priznawenezavisnosti na Berlinskom kongresu, Srbiji nametnuta kao zva-ni~na; kao zvani~na, ona i danas opstaje.

Iz istog tog Dereti}evog saop{tewa proizilazi da precidana{wih Arbanasa poti~u iz kavkaske Albanije (zemqe koju su

stranci tako nazvali po gradu Albana na Kaspijskom jezeru, u ~i- jem se zale|u ona prostirala), te da su u 8. veku tamo vo|eni velikiratovi izme|u Hazara, turskog plemena Mojsijeve vere, i musli-manskih Arapa. Po prirodi stvari, taj sukob bio je i verskog ka-raktera, a tokom wegovog trajawa deo Albanaca primio je islam.Kad su Hazari u{li u Albaniju (kavkasku) 730. godine, nad islami-zovanim stanovni{tvom po~eo je pogrom. “Jedan deo muslimana

314 Ilija Petrovi}



Albanaca uspeo da pobegne kod Arapa, koji su ove izbeglice svr-stali u dve skupine i jednu poslali u Siriju, a drugu u Arabiju.Oni koji su oti{li u Siriju sjedinili su se sa tamo{wim stanov-ni{tvom i gubi im se trag. Oni koji su do{li u Arabiju bili sunaseqeni u pustiwskom predelu pokraj Crvenog mora. Ovo mestonije odgovaralo kavkaskim sto~arima”; ostali su tamo sve dok ihArapi nisu preselili na Siciliju, ~iji su ve}i deo oteli od Ro-meja (Vizantije), a u~inili su to s iskqu~ivim ciqem da broj~anooja~aju tamo{we islamsko stanovni{tvo. Borbe izme|u Rome ja i

Arapa na Siciliji trajale su decenijama, sve dok Romeji nisuuspeli da 980. godine osvoje deo arapske Sicilije; tamo su zatek-li Albance koje su, dobrim delom, uspeli da tokom narednih de-cenija prevedu u hri{}anstvo (Jovan I. Dereti}, Arbanasi od Kav -

kaza do Srbije, Saop{tewe na nau~nom skupu “Srbija i Arbanasi”, odr -ànom u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti u Beogradu, juna 2007, i objavqenom u zborniku radova naslovqenom kao “Albanci la`ni Iliri”).

Zaza Aleksidze o arbana{kim precimaDereti}ev relativno kratak prikaz kavkaskog porekla dav-

nih predaka dana{wih Arbanasa u potpunosti se poklapa sa pi-sawem Zaze Aleksidzea iz Rukopisnog instituta \ur|ijanskeakademije nauka. Naime, u jermenskoj nauci utemeqen je stav da jepo~etkom 3. veka pre Hrista, severoisto~no od Malog Kavkaza, napodru~ju dana{wih republika Gruzi je i Azerbejxana, obrazovanoAlbansko carstvo. Wegove granice na jugu prostirale su se do rekeKure, a prema svedo~ewu gr~kog geografa i istori~ara Strabo-na (63. pre Hrista - 19. po Hristu), stanovni{tvo toga Carstvasastojalo se od dvadeset {est plemena. Prema novijim svedo~e-wima, do 3. veka po Hristu, budu}i da u Carstvu nije bilo ostvare-no etni~ko ujedna~avawe, svako pleme op{tilo je na svome jeziku.Godine 387, kada je Jermenija podeqena izme|u Irana i Romej-skog carstva, u Albansko carstvo u{le su i dve provincije biv{eVelike Jermeni je (Utike i Arcah) na desnoj obali Kure. Tri~et-vrt veka kasnije (462), Albansko carstvo likvidirano je i pre-tvoreno u administrativnu teritoriju persijske sasanidske dina-sti je (od 226. do 651. godine) pod nazivom Albanija, ali se taj pojam,

ni tada ni pre, nije koristio kao etnonim. Bilo je to iskqu~ivopoliti~ko obele je: i jermensko stanovni{tvo na desnoj obaliKure postepeno je prihvatilo tu albansku odrednicu, ne samo kaozemqopisnu oznaku ve} i kao pogled na svet, ~ak i patriotizam,ali se nikada nije odreklo jermenske samosvesti. Ina~e, cela tateritorija nastawena je ìvqem antropolo{ki jednog porekla,koje je protekom vekova izmenilo samo jezik i veroispovest.




Kako su u kulturno-ekonomskom pogledu te provincije bileu blizini izvornih Albanaca na desnoj obali Kure, one su stvo-rile Novu Albaniju, ne me{aju}i se pri tome ni s Albancima nisa Persijancima. Crkveni i dràvni jezik te Albanije bio je jer-menski. Jermensko stanovni{tvo Albanije i daqe je koristilo

jermenski alfabet, a za izvorno stanovni{tvo stvoren je novialfabet od 52 (pedeset dva) znaka. Stoga, kada se govori o stvara-wu alfabeta za grubi jezik varvarskih Albanaca, imaju se u viduizvorni Albanci, a kada se govori o prevodu biblijskih kwiga za

Albance, misli se na jermenski deo Albanije. Izvorni Albancinisu mogli stvoriti sopstvenu pismenost i uskoro su se pretopi-li u susedne narode. To prakti~no zna~i da kada sredwevekovniizvori govore o albanskoj pismenosti, treba imati na umu da nijere~ o albanskoj ve} o jermenskoj pismenosti stvorenoj u jermen-skom stanovni{tvu Utike i Arcaha.

Mada ne{to sumwi~aviji jermenski nau~nici dopu{taju imogu}nost da je stvarna albanska pismenost postojala u toku vr-lo kratkog perioda, od 5. do 7. veka, izvesno je da se albanska pis-menost nije sa~uvala, budu}i da nije bio oformqen jedinstvenialbanski etnos. Po prirodi stvari, to je i sa svoje strane uko~ilorazvi}e albanske pismenosti i stvarawe jedinstvenog kwièv-nog jezika.

Sve u svemu, ~iwenice o davnim precima dana{wih Arbanasa(na koje se ni oni, dana{wi Arbanasi, ni oni koji bi o tome mora-li razmi{qati, Srbi, na primer, ne osvr}u) jesu slede}e:

- Cela teritorija kavkaske Albanije, ukqu~uju}i spornuprovinciju sada{weg Azerbejxana - Karabah - nastawena jestanovni{tvom antropolo{ki jednog porekla, koje je protekomvekova izmenilo samo jezik i veroispovest;

- Na po~etku 5. veka bila je stvorena albanska pismenost iuz wu bogata originalna i prevodila~ka literatura skoro svihrodova;

- Tokom 7. do 10. veka arapski zavojeva~i i jermenska crkvauni{tili su spomenike albanske pismenosti. Pre toga, Jermenisu s albanskog na jermenski jezik prevodili spise iz istorijeAlbanije i crkvene zakone, zbog ~ega su oni do nas do{li samo na

jermenskom jeziku;- Postepeno, jermenski jezik postaje jezik albanske crkve

(ko ja opstaje pod uticajem jermenske) i albanske dràve i, kaoposledica toga, i jezik albanske pismenosti i kwièvnosti, asvi istaknuti stvaraoci 10-13. veka poreklom iz Albanije sa de-sne obale Kure smatraju se jermenskim albanskim piscima idru{tvenim stvaraocima.

316 Ilija Petrovi}



Dereti} o Arbanasima na Srpskoj ZemqiDoga|aj koji je Arbanase sa Sicilije “preveo” u Srbi ju bio

je rat izme|u Romejskog carstva i Srbije u jesen 1042. godine. Ro-meji su sa velikom vojskom napali Srbiju i borbe su vo|ene u pre-delu Novog Epira, na dana{woj teritoriji Albanije:

“U dve velike bitke Srbi su stra{no porazili Romeje i to je prouz-rokovalo nemire u Vizantiji. Jedan od pobuwenika bio je vojskovo|a\or|e Mani jakis, koji je komandovao vizantijskom vojskom na Siciliji

i u ju`noj Italiji. Po{to su ga bez razloga smenili, odlu~io se na pobu -nu i krenuo da uzme vlast u Carigradu. Poveo je svoju vizantijsku vojskukoju je imao pod svojom komandom i jedan deo kavkaskih Albanaca... kaopomo}ne ~ete. Sa Arbanasima i{le su i wihove porodice kako je to bioobi~aj u tom vremenu. Manijakis se sa svojom vojskom iskrcao u Dra~upo~etkom marta 1043. godine. Na putu za Carigrad, on se kod Ostrova,blizu Dojranskog jezera, sukobio s romejskom vojskom vernom Carigra -du; u toj je borbi i poginuo, a wegova se vojska predala. Ove doga|ajeopisao je savremenik tih doga|aja, vizantijski istori~ar Mihailo Ata-lijat (Michael Attaleiates, Corpus scriptorum historiae Byzanti nae , Weber, Bonn 1844,Tome II, page 121).

Vizantinci su prihvatili Manijakisove vojnike, koji su se predali,ali nisu hteli da prime Albance koji su bili stranci. Wih su potislina teritoriju Srbije. Ovi nisu mogli da se vrate natrag na Siciliju, jersu la|e sa kojima su do{li bile zaplewene. Molili su Srbe da im dozvo-

le da se negde nasele, pa kako su oni tradicionalni sto~ari, gaji}e stokuza wih i srpsku vlastelu. Zetski knez Vojislav (umro 1052) dozvolio im je da se nasele u Rabanu, jedno malo i slabo naseqeno mesto na podno`juplanine Jablanice. Koliko je bio brojan taj narod nije poznato, ali pre -ma proceni nije ih bilo mawe od pet hiqada ni vi{e od dvadeset hiqada.U Srbiju su stigla samo ~etiri albanska plemena: Gege, Toske, Jape (Li-ape) i [amide. Gege su »Gosk« ili »Gog« kod jermenskih geografa. [a -mide su azijski [umiksi. Ova dva posledwa plemena su bila mala, mo`dasamo delovi plemena, pa su se utopili u prva dva plemena.

Po Rabanu mi smo ih nazvali Arbanasima, stranci ih zovu Alban -cima, a oni sami sebe nazivaju [}ipetarima {to na wihovom jeziku zna-~i Br|ani. Turci su ih zvali Arnautima. To je arapski naziv koji zna-~i - oni koji se nisu vratili (iz Srbije na Siciliju - IP)...

Predeo oko Rabana gde su iveli Arbanasi nazivan je Arbanon. Tajpredeo su Srbi nazivali Raban. U trinaestom veku kada su Arbanasi za-

premali odre|enu teritoriju, Arbanon se prostirao izme|u reka Ma}ena severu i [kumbe na jugu, bez Dra~a i okoline...

Svi toponimi na predelu savremene Arbanije su srpskog po-rekla. Ime Albanije nije bilo u vezi s Arbanasima niti Arbanonom,nego je dato po Beligradu (danas Berat) na latinskom Albanopolis iliAlbanum... Arbanasi su se pro{irili na teritoriju dana{we Albani jetek u vreme Turaka gde su uni{tili cele srbske i hri{}anske gradove” (J.

I. Dereti}, Isto).




O Arbanasima, sused iz Ku~a Tomo Oraovac (Tomo Petrov Vu~ini}, 1853-1939), Staroku~

(po predawu: Mrwav~evi}), kwièvnik, politi~ar i istori~ar,podrobno pi{u}i o Arbanasima (za koje, naopako nau~en, “zna, dasu pored Grka najstariji naseqenici na Balkanu”, da se “za wih znaod prije dvije hiqade godina”, da su oni “prastarosjedioci Balka-na” a da se Srbi u ove krajeve do{li tek u 7. veku), o wihovoj ple-menskoj pripadnosti i wihovom poreklu, kazuje:

“Arbanasi se po jeziku dijele na dvije glavne grane: Gege i Toske.Gegama se nazivaju sjeverni Arbanasi po~ev od rijeke [kumbe, a Toskese prostiru niè sve do gr~ke granice pa i preko we. Glavni arbana{kidijalekti toliko se me|u sobom razlikuju, da se Goge i Toske te{ko mogurazumjeti. Sjeveroisto~ni Arbanasi ili t.zv. Malisori sa vrlo malimizuzetkom srpskog su porijekla. No treba znati da Malisori (Gege) samisebe ne zovu Arbanasima, ili Arnautima nego [}iptarima (Br|ani-ma). Jezik im je prepun rije~i talijanskih, srpskih, gr~kih, rumunskih(rimskih) i turskih. Svoje azbuke nemaju i sve do osvojewa Arbanije(vaqda dok nisu potpuno ovladali dana{wom Arbanijom - IP), pa i zadugo vrijeme posle toga wihova je azbuka bila }irilica sa kojom se slu-ìo Skenderbeg i svo staro malisorsko plemstvo, {to se da vidjeti izmnogih poveqa i spomenika Kastriotovi}a, Leke, Nikole i Pavla Du-ka|inca.

Arbanasi nemaju narodne literature ni umotvorina, koje se kao ta-kve mogu uzeti, a ono malo {to se moè na}i jesu samo pastirske i nezna-~ajne ènske pjesme, bez ikakve kwièvne ili ma kakve vrijednosti.

Sve {to se o Arbanasima pisalo nijesu pisali domorodci negostranci, na stranim jezicima. Kod starih malisorskih porodica i dandawi mogu se na}i pismeni spomenici i stare listine pisane }irili-com i {to se kao sveto ~uvalo i ~uva kod starje{ina pojedinih poro-dica, koji su ih primili u nasle|e, kao najstariji ~lanovi porodice...

Sjevero-isto~nu Arbaniju ili Malesiju sastavqaju u glavnome ovaplemena: Mirditi, [aqe, [o{e, Beri{e, Ga{ani, Kastreni}i, Isti-ni}i, Mati, Merturi, Klimenti, Oti, Kastrati, [krijeli, Boge, Qum-qani, Grude it.d.

Mirditi se nalaze u prijedelu i okolini Drima do zadrime i Qe{ai ra|aju se od poznatog Leke Duka|inca (1410-1481, kneza, poznatog pokanunu, ili zakonu wegovog imena - IP), koji je imao dva sina: Nikolu iBijelog Pavla. Leka Duka|inac bio je Srbin, kao {to su i svi Duka-|inci sa malim izuzetkom, srpskoga porijekla, a i ono malo Duka|inaca{to nije bilo srpskoga porijekla bili su pomije{ani sa Srbima i srp-ski govorili. Od Nikole se ra|aju Mirditi i [aqani a od Bijelog Pav-

la, Bjelopavli}i u Crnoj Gori i Ga{i ili Ga{ani, veliko muhamedan-sko pleme blizu \akovice. Sva pomenuta plemena znaju da su u srodstvu i sponosom pri~aju da su potomci Leke Duka|inca... Pleme Ga{i... o~uvalisu svoju srpsku slavu, kao god [aqani i Mirdite koji slave zajedni~kuslavu Nikoq-dan.

Pleme Beri{e, koje se nalazi blizu \akovice... vode svoje porijek-lo od Gojka Mrwav~evi}a i nazivaju se me|u drugim plemenima Ku~ima ivode s wima jedno i isto porijeklo. Oni su do XVIII vijeka bili Srbipravoslavni, i sad ih ima muhamedanaca i katolika. I oni su svagda

318 Ilija Petrovi}



isticali i sada isti~u svoje srpsko porijeklo i nijesu vjerski fanati-ci. Na bratstvo sa Ku~ima u Crnoj Gori toliko mnogo polaù, da su ~e-sto puta svetili svoju bra}u Ku~e... Kako muhamedanci tako i katoliciBeri{e i wihovi ro|aci Merturi slave Gospo|in-dan....

Poznato je predawe kako su pet brata: Ozro, Pipo, Vaso, Kraso iOto ostavili svoju postojbinu Prizren i [ar-planinu i razselili sepo Zeti i Malesiji... Od Ozra su poznati crnogorskiOzrini}i... Od Pipase ra|a poznato crnogorsko pleme Piperi a od Vasa, danas mnogobrojniVasojevi}i. Od ostala dva brata koji su se naselili u sada{woj Malesi- ji ra|aju se dva ~uvena malisorska plemena i to: od Krasa Krasni}i i odOta ~uveni i poznati Hoti... Hoti i Krasni}i slave svi Ivaw-dan i

Aran|elov-dan i ako su Hoti katolici a Krasni}i muhamedanci, kao{to god pravoslavni Ozrini}i, Piperi i Vasojevi}i slave zajedni~kuslavu Aran|elov-dan. Za Hote se zna da su do kraja XVIII vijeka bili~isti Srbi, sluìli se ~istim srpskim jezikom i bili pravoslavnevjeroispovijesti, a i danas ih ima na dvadeset ku}a pravoslavnih, koje sei dan dawi sluè srpskim jezikom.

Jako i juna~ko sada malisorsko pleme Klimenti igralo je vrlo va`- nu ulogu me|u plemenima Gorwe Zete i u dru{tvu sa Ku~ima, Piperima,Vasojevi}ima i dr. brdskim plemenima borilo se za srpsku slobodu sko-ro u svim borbama protivu Turaka... Kako Klimenti tako i Hoti, Kas-trati, [krijeli, Grude i dr. sada Malisorska plemena odràli su sjajnepobjede... zajedno sa crnogorskim br|anima nad skadarskim pa{om... Svesu ove borbe... vo|ene u dru{tvu Klimenata, Kastrata, Hota i dr. pleme-na, za koje se sad ho}e da kaè i utvrdi da su Albanci ili Arbanasi i akoto nijesu nigda bili, i ako su se svagda pa i do skora borili za srpsko imei svoju slobodu. I ako i sami i dan dawi priznaju da su srpskoga pori - jekla, a koji se ni po obi~ajima, ni po osobinama a ni po juna~kome srp-skom soju ne mogu nazvati Arbanasima samo po tome, {to su silom okol-nosti po nesre}i morali primiti [}iptarski jezik... (Na jednoj ispra-vi iz 1756. godine, koja se ~uva u Arhivu Srpske akademi je nauka i umet-nosti u Beogradu, nalaze se pe~at i potpis Ilije Radowina Petrovi}aDrekalovi}a, ku~kog vojvode i guvernadura brdskih plemena od 1737. doaprila 1770. godine, “prvo Ku~a, Klimenta, Vaso jevi}a, Bratonoì}a,Pipera, Bjelopavli}a, Hota, Kastrata, vasego predjela zeckago osob sul-tanskago carstvija” - IP).

Sad se pitawe samo sobom name}e: od kud da ba{ oni prime taj kakoopni sami kaù {}iptarski jezik. Na to pitawe evo odgovora. Tamo, gdjenije bilo u susjedstvu pomuslomawenih Srba i druge narodnosti, stra-nog jezika sem srpskog, muslomani su zadràli i o~uvali svoj materwi jezik, kao {to je slu~aj sa bosanskim i hercegova~kim muslimanima i odtakvih se ni{ta drugo nije traìlo, sem da priznaju i kaù da nijesu Srbinego Turci. A tamo gdje su Srbi bili u neposrednoj blizini i susjedstvusa Arbanasima, primaju}i muslimansku vjeru kao gospodstvuju}u, mora-

li su primati i jezik arbana{ki, kao jezik povla{}enog naroda, {to im je pri prelazu u muslimanstvo uslovni stavqano u du`nost. Takvi jeisti bio slu~aj i sa onim Srbima, koji su bili u nedjeqivom susjedstvu saonim Arbanasima koji su obe}awima, mitom i vje{tinom rim ske propa-gande primili katoli~anstvo i sa wime arbana{ki - {}iptarski jezik,po{to se tek tada moglo vjerovati da su se od svoga imena i svoje vjereudaqili...

To odro|avawe srpskoga ivqa u Arbaniji i Staroj Srbiji uzelo jenajve}eg maha posle velike seobe pod ârnojevi}em i [akobentom (pod




Arsenijem III Crnojevi}em 1690. i Arsenijem IV Jovanovi}em [akaben-tom 1737. godine - IP), kada su srpske zemqe, a naro~ito ti krajeviostali pusti i bez odbrane, a ono malo preostalog srpskog ìvqa, da bio~uvalo glavu i ku}u listom je prelazilo u muhamedanstvo i primilo{}iptarski jezik, mada su i tu ~esto bili muhamedanci i {}iptari poimenu a u du{i i domu svome bili i uvijek ~isti Srbi. êsto su se vandoma zvali Mujo i Alija a u domu Jovan i Nikola. Oni su dugo {titilisvoje plemenike kao i srpske crkve, manastire i zadu`bine srpskihcareva, kraqeva, despota i kneèva, ali to wihovo ~uvawe prostiralose samo na wihove srodnike koji su bili jedno plemeni a napadali sveostale za koje su dràli da su slabiji.

[}iptari ili Arnauti od kojih su Srbi primili jezik ostali su u vrlomalom broju, kao starosjedioci me|u poarbana{enim Srbima” (T. P. Ora-ovac, Arbana{ko pitawe i srpsko pravo, Beograd 1913, 8-20, 25. i 27-28).

Arbanasi o sebiGodine 1980, u hrvatskoj Enciklopediji Ju goslavi je , na stranama

72-85, objavqena je odrednica Albanci. Na samom po~etku tog tek-sta, uz napomenu da je pri~icu o imenu, sloènu u svega trinaestredova, napisao Ali Hadri, a onu o jeziku (iz koje }emo prenetinekoliko redaka) - Idriz Ajeti, pi{e i slede}e:

“Ime. Albanci vode poreklo od Ilira. Ve} od VIII veka govori se oArbre{ima kao potomcima Ilira, a ne o Ilirima. Od ranog feudaliz -ma ime Ilir se zamewuje imenom ilirskog plemena Albanoi. Ovo ime se

upotrebqava u obliku Arber (ArbÁr ), odnosno Arbre{ (ArbÁresh) sve do padaAlbanije pod tursku vlast, a odoma}eno je i sada kod Albanaca preseqe-nih u Italiju posle Skenderbegove smrti. U pisanim istorijskim izvo-rima ime Arber pomiwe se prvi put 1043, dok se ime [}iptar (Shqiptar ) pre -te`no upotrebqava me|u Albancima. O poreklu imena [}iptar postojerazna mi{qewa. Najprihvatqivije je ono koje isti~e da ime [}iptar do-lazi od re~i shqiptim: govoriti dobro. Postoji i mi{qewe da ime [}ip-tar dolazi od imena shqipe: orao.

Jezik. Albanski (arbanaski, arbana{ki, arbanski) jezik je ~lan ve-like indoevropske jezi~ke porodice... (i) slaè se sa ve}inom (wenih)~la nova... Na podru~ju konsonantizma albanski se slaè sa ilirskim itra~kim jezikom... Pomerawe akcenta u albanskom, posmatrano istorij-ski, daje povoda za zakqu~ak da je u wegovim izvorno troslo`nim re~i -ma, zbog ~estih gubqewa krajweg sloga, do{lo do pomerawa akcentuaci jesa posledweg na pretposledwi slog... ({to je) zna~ajna podudarnost izme-

|u albanskog i ilirskog... Veoma su vidqiva neka podudarawa u oblastitvorbe imena u albanskom i ilirskom... Nauka je utvrdila da Albancipokrivaju upravo one krajeve i predele ju`nog Balkana u kojima suobitavali Iliri... Postoji i teza o tra~kom poreklu albanskog jezika,ko joj, osim jezi~kih potvrda, nedostaje istorijska podloga”.

320 Ilija Petrovi}



ûdan je “nau~ni” stav {iptarskih akademika, po kome se “al-banski slaè sa ilirskim i tra~kim”, naro~ito zbog toga {to te-za o tra~kom poreklu albanskog jezika nema ni jezi~kih potvrdani istorijske podloge.

Lako moè biti da je takva logika {iptarskih “nau~nika”navela “nekoga” u Srbiji da protestuje zbog onoga {to je u Enciklo- pediji napisano, po{to je posle ne{to vi{e od ~etiri godine, 7.decembra 1984, Sekretarijat Centralne redakcije wenog drugogizdawa, objavio novi tekst odrednice Albanci, u kojoj je Central-

na redakcija “naknadno provela odre|ene izmjene i dopune”. Pr-vu izmenu, o imenu, “dopuwenu” na skoro pedeset redova, potpi-sala je Redakcija, dok je drugu, o jeziku, prepravio sam Ajeti.

Nova pri~a o imenu Albanci kre}e se u {irokom krugu raz-nih naziva za arbana{ko ime, kori{}enih kao sinonimi za ono{to je ovoga puta progla{eno za osnovno, ili izvorno, “novijenacionalno ime”: shqiptar, u mnoìni shqiptarÁt, koje se u prethod-nom spisku ti~e upotrebe prete`no u “doma}oj radinosti”. Prvo-bitna pri~a o ilirskom plemenu Albanoi ovde je pro{irena poda-cima da je “u II v. Klaudije Ptolemej zabeleìo u mapi sveta imeilirskog plemena Albanoi i grad Albanopolis na podru~ju dana-{we sredwe Albanije. Stari oblik imena bio je u upotrebi naj-pre u sredwoj Albaniji, a s vremenom je postao op{tenarodnim

imenom Albanaca u razdobqu pre Skenderbega”.Prepravqena “teorija” o jeziku, bez obzira na po~etne sta-vove da su “Albanci jedan od najstarijih naroda na Balkanu” i dase “prema sa~uvanim podacima prvi albanski jezi~ki spomenici uistoriji albanskog jezika javqaju veoma kasno, tek u XIV veku, aprva {tampana kwiga u XVI veku”, prili~no je umek{ana: po{tonema tekstova na ilirskom jeziku, lingvisti su prinu|eni da taj

jezik prou~avaju prema li~nim imenima i nazivima pojedinihmesta (sa~uvanim u gr~kim i latinskim tekstovima), {to ih tek“upu}uje na ilirsko poreklo albanskog jezika”. [to se ti~e tra~- kog jezika, ovde se samo konstatuje da je “prime}ena, dodu{e, izve-sna leksi~ka podudarnost”, zbog ~ega se taj jezik, na osnovu samonekoliko re~i, “nastoji dovesti u vezu s albanskim”.

Na drugom mestu Ajeti pi{e da je “na osnovu jezi~kih osobi-

na, topografskih naziva i rasprostirawa pozajmica, u albanskimgovorima utvr|ena dvojakost slovenskog elementa u podru~ju se-verno od Drima i u sredwoj i ju`noj Albaniji” (Idriz Ajeti, Albansko-

-jugoslavenski (jugoslovenski) odnosi : Jezi~ki odnosi , Enciklopedija Jugoslavije I A-Biz, Zagreb 1980, 97). Sa svoje strane, Seli{~ev je utvrdio da seslovenske (srpske!) pozajmice u arbana{kom govoru odnose naslede}e oblasti: oku}je, dvori{te, ku}ni name{taj, poqske ra-




dove, poqoprivredne alate, biqke, vo}e i povr}e, sto~arstvo, zo-olo{ke nazive, imena doma}ih ìvotiwa, p~elarstvo, vode, lov,imena riba, mlin, vaqavicu, terminologiju doma}e industrije,ode}u i obu}u, pravne i administrativne ter mine, takse, kazne-no pravo, nazive nekih javnih i kulturnih pojava, terenske ter-mine, emocije, nazive za delove ~ove~jeg tela. A potpisnik ovihredova te{ko da se moè setiti jo{ neke oblasti svakodnevnog~ovekovog ìvota iz onog vremena koja bi, pored ovih oslo wenihna srpsko kulturno nasle|e po celoj Arbaniji (“severno od Dri-

ma i u sredwoj i ju`noj Albaniji”), mogla imati iskqu~ivo ar-bana{ku terminologiju.

Ko bi da budu Po prilici, Arbanasima danas ba{ i ne odgovara da budu

poreklom samo Iliri, ve} bi voleli da budu i Dardanci, jer “wi-hovo ime, istovetno s onim {to su ga nosili Dardanci iz Traki-

je, uka zuje na mogu}nost da je bilo do{lo do stapawa predindoev-ropskih i indoevropskih naroda” (Luigi Pareti et all., Historija ~ovje~an-

stva : Kulturni i nau~ni razvoj , svezak drugi / knjiga prva, Stari svijet od 1200. do500. god. pr. n. e., Zagreb 1967, 11). I mo`da zbog toga {to je ovo “pro-topovijesno” pleme u~estvovalo u Trojanskom ratu, a potom i ubitki kod Kade{a (1286. pre Hrista), na strani Hetita protivfaraona Ramzesa II, ali i zbog toga {to }e “kasnije imati velikuulogu u povijesti unutra{wosti Balkana” ( Aleksandar Stip~evi}, Iliri : Povijest, ìvot, kultura , Zagreb 1974, 29). Bilo bi im draè, dakle, da sumnogo stariji no {to zaista jesu, jer bi onda mogli sebi pripisa-ti i “osniva~ku ulogu” u povesnici Helmskog poluostrva, iako jesasvim izvesno da su se na wemu pojavili tek sredinom 11. veka.

Ba{ ako ho}emo da Dardance iz Trakije poveèmo sa nekim,te{ko da bi se to moglo u~initi s Arbanasima, naro~ito kad pro-~itamo ono {to je o wima (Dardancima, Dardani}ima) napisaoMilo{ S. Milojevi} (1840-1897), istori~ar i jezikoslovac:

“Dardani}i iveli su od dana{weg Dunava oko Vidina i Orahovca,na reci Skitulu u Pravoj Srbiji, pa ~ak i po svoj biv{o j Dardaniji, ili ju`nim i jugoisto~nim pokrajinama Prave, a sada tur ske Srbije (Meto-

hije i Kosova-

IP). U ovih su gradovi: Ra{ki na reci Ra{koj, koja uti~eu Maricu, [tip, Samokov, Skopqe, Kru{evo ili Sta ri dol, Radovi},Prilip, Bitoq, Kostur i t. d. od wegovog nekada{weg ivovawa oko da-na{weg Ni{a ostao je naziv jedne prostrane ravnice Dardana a i Derda -na. Mawi deo ovog srpskog imena po{kipio je se (poarbana{io se- IP) iìvi u tako zvanoj dana{woj Albaniji, a ve}i ìvi jo{ i dan dana{wi,kao Srbi, u pomenutim gradovima i wihovim okolinama. Kao sada{wi[kipi pod imenom Darda ovo se pleme odlikuje, kako hrabro{}u i

322 Ilija Petrovi}



karakterom, tako isto i jo{ istim tipom srpskom. Od wih su Gusince,koji su svi Muhamedanci, a ni re~ice neznaju ni turski ni {kipski a jednako mrze na jedan i drugi jezik kao na tu|e i nepri jateqske. Wih imasvega do 150.000 du{a” (M. S. Milojevi}, Odlomci istori je Srba i srp -skih- jugoslovenskih-zemaqa u Turskoj i Austriji, Beograd 1872, 153-154).

Ko su, dakle, Arbanasi Po svemu {to je dovde re~eno, moè se bez ikakvog dvoumqe-

wa re}i da su Arbanasi, danas, srpsko pleme kome je govorni jezikarbana{ki. Savremenim Arbanasima, i onima koji ne znaju ko su ionima koji ne èle da priznaju ko su, moè se priznati da vodeporeklo od Ilira, Tra~ana ili Dardanaca, ili od bilo kog dru-gog srpskog plemena sa Helmskog (Balkanskog) poluostrva, samoonoliko koliko se Srbima prizna da je neko od “odabranih” ple-mena srpsko.

Jer, kad su posle pogibije \or|a Manijakisa, vojskovo|e koji jera~unao da }e i uz wihovu pomo} preuzeti vlast u Carigradu, oniostali “na suvom”, bez brodova za povratak na Siciliju, primilisu ih Srbi, ra~unaju}i da }e, kao sto~ari “od karijere”, gajitistoku za sebe i za srpsku vlastelu. Prema proceni, “nije ih bilomawe od pet hiqada ni vi{e od dvadeset hiqada”, ra~unaju}i u tecifre ne samo pomo}ne vojnike ve} i ~lanove wihovih porodica.

No, “~im su Turci zavladali, ve}ina je Arbanasa primila is-

lam i postala odana turskoj upravi. Kao takvi, dobili su potpunuslobodu i postali gospodari... Okrenuli su se na Istok i po~elinaseqavati plodne kotline. A pod uticajem prevlasti Arbanasa,Srbi u Arbaniji su bili islamizirani i poarbana{eni, izuzev

jednog dela onih u oblasti Golog Brda na levoj obali Crnog Dri-ma, i onih koji su prebegli u unutra{wost Poluostrva” (JovanCvi ji}, Balkansko poluostrvo i ju`noslovenske zemqe : Osnove antro-

pogeografije, Beograd 1922, 176).I, kao {to se to zna za Maxare, koji su u Panonsku niziju pri-

speli na samom kraju 9. veka:- da ih je bilo izme|u dvadeset i dvadeset pet hiqada;- kakve su bile bilo{ke posledice wihovih ratnih i pqa~-

ka{kih pohoda po sredwoj Evropi dok se kona~no nisu stanili unovom zavi~aju;

- sa kakvom su agresivno{}u pot~iwavali susedna slovenska

(srpska!) plemena;- sa kolikom je sistemati~no{}u sprovo|ena maxarizacija

tih istih suseda;- da je u vremenu od 1787. do 1850. godine asimilovano vi{e od

1,700.000 Nemaxara) i da je samo posle Prvog svetskog rata uMaxare pretopqeno najmawe 150.000 Srba i neuporedivo vi{e




Slovaka (po{to su “asimilacioni uspesi” Maxara u odnosu naSlovake uvek bili izraèniji);

- da se po~etna sastavnica wihovog (ugarskog) nacionalnogbi}a kroz pribli`no ~etrdeset pokolewa toliko istawila da jepostala ne samo sasvim prozirna ve} i neuo~qiva;

- da se nu`no mora nametnuti zakqu~ak da dana{wu maxar-sku naciju sa~iwavaju uglavnom Slovaci i Srbi maxarskog govor-nog jezika (I. Petrovi}, Vojvodina Srpska 1918, 333);

Skoro istovetna logika mora se primeniti i na Arbanase,

ko ji su na samo jedan deo svog prostora u dana{woj Arbaniji, tadaizvorno srpskog, bili prihva}eni krajem prve polovine 11. veka(tri ili ~etiri pokolewa “kra}e” od Maxara) i koji su biliosetno malobrojniji od Maxara.

Jezik onih plemena koji im je “nauka” do sada priznavala kaoizvorni (jedno vreme tra~ki, a potom ilirski, ali, ~ini se, ni je-dan ni drugi Arbanasima nije po voqi) odabiran je u zavisnostiod toga koliko malo ima re~i na koje se arbana{ki jezik moèosloniti; {to mawe re~i, to sigurnije, jer se tako lak{e moèbezglavo domi{qati s jedinim ciqem da se sakrije istina. Kakove} svi priznaju da se od Ilira, Tra~ana (i inih kandidata za ar-bana{ko poreklo) “nije o~uvao skoro nikakav tekst... nego samotoponimi i nekoliko desetina re~i koje su zapisali stranci -

Rimqani i Grci” (Ivan Popovi}, Istorija srpskohrvatskog jezika,

Novi Sad 1955, 22), izgledi za sigurno “prera~unavawe” su vrlomr{avi. I daqe, sve dok se ne prizna da nikakvih “velikih seobanaroda” i navodnih nestajawa starosedelaca pred do{qacimanije bilo, da su istinita svedo~anstva starih pisaca o srpskojprirodi tra~kih, ilirskih i drugih plemena sa Helmskog polu-ostrva (i {ire), te da su se Arbanasi pojavili na Srpskoj Zem-qi sredinom 11. veka, u vreme koje im priznaju istorijski spisi, akojima ne protivre~e ni oni koji se bave antisrpskom konstrukci-

jom arbana{koga porekla, ~itava “nauka” o arbana{kom poreklusvedena je iskqu~ivo na pretpostavke i domi{qawa, odnosno nazloupotrebe svih “nau~nika” koji svoje stvarawe ne temeqe naistorijskoj istini ve} samo na “nau~nim” zvawima i navodnomugledu “nau~nih” institucija koje stoje iza wih i koje, uistinu,

takve pretpostavke i domi{qawa beskrajno reprodukuju.Stip~evi} tvrdi da je “najboqi i najzaslu`niji stru~wak za

ilirski jezik” Hans Krahe, nema~ki filolog, zastupao tezu o “pan ilirizmu” odnosno da su, prema wegovom spisku o~uvanih (zabele-ènih) imena, ilirskim jezikom govorila i mnoga keltska, gr~ka,italska i druga plemena; najve}a mu je zasluga, kaè Stip~evi},“{to je sakupio na jednom mjestu gra|u koja nam je jedino i preo-

324 Ilija Petrovi}



stala od ilirskog jezika: imena mjesta i osoba” (A. Stip~evi}, Isto ,16). Kako su me|u sa~uvanim ilirskim imenima i imena boàn-stava, onda Kraheova logika o, recimo, pripadnosti italske mi-tolo{ke nomenklature ilirskom jeziku, potvr|uje i ono {to jeistraìvao De Kulan`: da je sva mitologija anti~ke dràve za-snovana na srpskoj tradiciji, odnosno na tradicijama vezanim zaìvot i obi~a je Sabiwana i Etruraca s Apenina (koje su nasledi-li pozniji Rimqani), Jelina s juga Helmskog poluostrva (koji supreuzeli pela{ko nasle|e) i Arijaca s Istoka (Fistel de Kulan`,

Dràva staroga veka, Beograd 1895, 17).

Srpsko-arbana{ki odnosi Jovan Cviji}Srpsko-arbana{kim odnosima bavili su se i stranci i doma-

}i, a ovde }e najpre biti pomenut geograf i antropogeografJovan Cvi ji} (1865-1927), koji je svoje veliko naukovawe zapo~eoradom Antropogeograf ski problemi Balkanskog Poluostrva usopstvenoj nau~noj seri ji Naseqa i poreklo stanovni{tva (po-~ev od 1902). Prema tuma~ewu wegovih nastavqa~a, “naro~ito mu

je zna~ajan rad Nekoliko promatrawa o etnografiji makedon-skih Slovena, u kome iznosi shvatawe da su makedonski Sloveniposebna etni~ka grupa, {to pokazuje i na svojoj etnografskoj kar-ti Balkanskog poluostrva. To je shvatawe prihva}eno u nau~nomsvetu, ali je nai{lo na ìlav otpor svih balkanskih {ovini-sti~ki nastrojenih krugova”.

Mada autor ove odrednice, akademik Petar Jovanovi} (1893--1957), pre}utkuje da pod “svim balkanskim {ovinisti~ki nastro-

jenim krugovima” podrazumeva pre svih Srbe, on ne moè a da neprizna da je “neumornim radom, {irokim interesovawem i postig-nutim zna~ajnim rezultatima Cviji} stekao ugled nau~nika svet-skog glasa i najboqeg poznavaoca Balkanskog poluostrva, {to u~iweni pre vidi ne umawuju” ( Enciklopedija Jugoslavije, knjiga 3 Crn-\,drugo izdanje, Zagreb 1984, 175-176) Iz ovog Jovanovi}evog mo`da neo-prezno izre~enog mi {qewa moralo bi se zakqu~iti da je takvihprevida bilo u dovoq noj meri da se bar u izvesnoj meri dovedu usumwu i objektivnost i nau~nost Cviji}eva. Ali, neka.

Cviji}ev nordijsko-geografski doprinos srpskoj istorijsko j“nauci” po~eo je da se me|u Srbima ozbiqnije ose}a na samo kojugodinu po okon~awu Velikog rata, u vreme kad je bio predsednikSrpske kraqevske akademije (1921-1927). On je, naime, svoja sazna-wa o antropogeografskim i etnografskim osobinama Balkan -skog poluostrva po~eo da predstavqa Francuzima, na Sorboni,

jo{ dok je rat trajao. Ne moè se tom wegovom postupku odre}i




smisao, utoliko pre {to se tada ni je ni mogao naslutiti ratnirasplet, i {to je wegov, Cviji}ev, nau~ni pristup temi mogaoEvropi objasniti zna~aj tamo{wih geopoliti~kih promena, po-~ev od trenutka kad je na srpskom etni~kom tlu, po voqi Austro-ugarske, stvorena samostalna dràva Arbanija. On, naravno, nijepomiwao arbana{ku pobunu na Kosovu i Metohiji s jeseni 1913.godine, mo`da zbog toga da se time ne bi remetili neki wegovitrenutni pogledi na srpske politi~ke i vojne neprilike; o ne-kim od tih neprilika u me|uvremenu je (1914) vo|a srpskih so-

cijalista Dimitrije Tucovi} pisao u studiji Srbi ja i Arbanija,“vi{e iz prakti~nih potreba nego iz teoriskoga interesa”.

Van svake sumwe, prakti~ne potrebe nastale su posle vanred-nog kongresa Socijalisti~ke internacionale u Bazelu (septembra1912), kada je balkanskim socijalistima naloèno da, “nasuprotrazobru~anom {ovinizmu”, proklamuju “bratstvo svih balkan -skih naroda, ra~unaju}i tu Albance, Turke i Rumune”. Rumunitada nisu bili interesantni socijalistima a Turci su upravobili potisnuti sa najve}eg dela Balkanskog poluostrva i nije ih utakvim uslovima bilo zgodno braniti. Internacionalin doma}izadatak odnosio se iskqu~ivo na tek stvorenu Arbaniju, po{tosu, kako Tucovi} tvrdi, “zavo jeva~kom politikom srpske vladeprema arbanaskom narodu stvoreni na zapadnoj granici Srbije tak -vi odnosi da se u skoroj budu}nosti mir i redovno stawe te{komogu o~ekivati” (D. Tucovi}, Izabrani spisi II , Beograd 1950, 56).

Tucovi} ne govori da su pobede Srbije i Crne Gore u balkan-skim ratovima osujetile planove “o stvarawu jedne arbana{kedràve izvan uèga arbana{koga etni~koga prostora”, niti po-miwe da su Srbi tada “povratili svoje istorijsko tlo na kome senalaze najve}i i najzna~ajniji istorijski i versko-kulturni spo-menici za koje je vezano najslavnije doba srpske istorije. Srbinisu bili protiv stvarawa jedne arbana{ke dràve u prirodnimetni~kim granicama wihovim, ali su bili re{eni da za{tite svo-

je nacionalne interese, koje su ugroàvale arbana{ke pretenzije, koje su bile pomagane od Austro-Ugarske i Italije” (\oko Sli - jep~evi}, Srpsko-arbana{ki odnosi kroz vekove sa posebnim osvrtom na

novije vreme, Himelstir/Nema~ka 1983, 247-248).

Nije Tucovi} pomiwao ni da Srbija i Crna Gora “nisu mogle`rtvovati svoje istorijsko tlo, da bi Austro-Ugarska i Italijamogle stvoriti svoju Veliku Arbaniju. One su (Srbi ja i CrnaGora - IP), kao pobednice, traìle i istorijske i strategijskegranice i ukidawe granica izme|u sebe”. Iznose}i takve zahtevepred Londonsku konferenciju, Srbi su istakli da se ne protiveorganizovawu Arbanije kao autonomne zemqe, iako su “pobede srp-

326 Ilija Petrovi}



ske vojske i fakti~ko osvajawe arbana{ke teritorije davale legi-timnu osnovu” da posednutu zemqu zadrè za sebe. Ne vode}i ra-~una o jezi~kom zna~ewu “legitimne osnove”, Srbi su, umesto da sepozovu na svoje oslobodila~ko pravo, svoje pravo da zadrè posed-nutu zemqu naslonili na svoje “osvaja~ko pravo”, budu}i da susvojeveremno i Turci do{li do Srpske Zemqe osvajawem. No, onisu, smatraju}i da na prvom mestu moraju stajati “istorijski, etni~- ki i kulturni razlozi”, dali i svoje dodatne argumente: “Ve}ina utim krajevima danas jesu Arnauti; ali od polovine XIV veka pa do

kraja XVII veka bila je ta zemqa tako ~ista srpska i kultivisana,da su Srbi namestili svoju Patrijar{iju u Pe}i... Blizu Pe}inalazi se srpski manastir De~ani, najznamenitiji spomenik srp -ske arhitekure i srpske pobo`nosti iz XIV veka. Prosto se nemoè zamisliti da bi sedi{te srpske Patrijar{ije i da bi se ve-li~anstveni De~ani podizali u jednome kraju, u kome ne bi srp-ski narod bio u ve}ini. Onaj kraj u kome su Pe}, \akovica i De~a-ni, to je najsvetija zemqa za srpski narod me|u svim wegovim zem-qama. Ne moè se zamisliti nikakva crnogorska ili srbi janskavlada, koja bi bila u stawu da tu zemqu ustupi bilo Arnautima,bilo ma kome drugome; najmawe bi to danas bilo mogu}e, po{to jesrbijanska i crnogorska vojska u krvavoj borbi otela od Turaka iArnauta tu svoju zemqu... Ali i tu kao i u ostalim srpskim zemqa-ma severno od Ohrida i u okolini Belog i ujediwenog Drima Ar-nauti su skora{wa kolonizacija, upravo invazija” (\. Slijep~e-vi}, Isto, 255-256).

Cviji}eva logika bila je u skladu sa Tucovi}evom, ali i sanosocima nordijske “nau~ne” misli, tako da je svojim francuskimslu{aocima mogao saop{titi i slede}e:

“Poznato je da su Arbanasi potomci starih Ilira, donekleporomaweni za vreme rimske vladavine, zatim izme{ani sa Slo-venima, naro~ito u toku Sredwega Veka... U toku Sredweg Vekaposlovewena su romanizovana ilirska plemena dinarske siste-me osim onih u Prokletijama i daqe na Jugu u Arbaniji. Izgledada se tamo povukao i jedan deo ilirskog stanovni{tva iz central-nih i severnih delova Poluostrva. Ali u ovoj zemqi kao i u Epi-ru, krajem X, po~etkom XI veka i docnije, doline i ravnice su bi-

le naseqene Slovenima, a Arbanasi i Aromuni su stanovali popobr|ima i u planinama. Za vlade Anùjske dinastije (1250-1350)u primorskim nizijama i oko Drima imalo je jo{ slovenskog sta-novni{tva, koje su (po Jire~eku) poja~ali srpski doseqenici zavreme srpske vladavine, naro~ito u XIV veku. Jo{ i danas se i us-red Arbanije nailazi na ostatke ovog poarbana{enog stanovni-{tva. Po tradiciji plemena severne Arbanije, oni su me{ovi-




tog, arbana{ko-srpskog porekla. Smatraju sebe za srodnike crno-gorskih plemena. Poznato je da je arbana{ki junak, Skenderbeg,arbana{ko-srpskog porekla. Ju`ni Sloveni su asimilovali ve-liki broj Ilira, od Dunava do ju`ne Makedonije; oni su, me|utim,poarbana{eni u Arbaniji, naro~ito u tursko doba” (Jovan Cviji},

Balkansko poluostrvo i ju`noslovenske zemqe : Osnove antropogeo-

grafije, Beograd 1922, 255-256).Kad ve} bez ikakvog obrazloèwa kaè da je “poznato da su

Arbanasi potomci starih Ilira”, da su Sloveni uspeli da poslo-

vene romanizovana ilirska plemena po dinarskoj oblasti ali nei u Arbaniji, da se “tamo”, u dana{wu Arbaniju, izgleda povukaoi jedan deo ilirskog stanovni{tva (neposlovewenog!) iz cent-ralnih i severnih delova Poluostrva”, te da je, opet poznato, ar-bana{ki junak Skenderbeg arbana{ko-srpskog porekla, onda jesve to bliskije tra~u nego nauci; sve {to je od nekoga ~uo ili na-u~io, prima zdravo za gotovo, ali samo po uslovom da u toj pri~inema izvornih Srba, Srba od iskona! Pri tome, on bez ikakvogkomentara ostavqa sopstveno saop{tewe da se “danas i usred Ar-banije nailazi na ostatke... poarbana{enog stanovni{tva”. Iako

je konstatovao da su pomenuti poarbana{eni Srbi predstavqaliostatke “slovenskog stanovni{tva, koje su... poja~ali srpski dose-qenici za vreme srpske vladavine, naro~ito u XIV veku”, propu-stio je da objasni iz kog je vremena to slovensko stanovni{tvo“zaostalo”.

Ali zato, ako nema Srba, ima preslovenskog stanovni{tva upojedinim dinarskim oblastima i wihovog uticaja na navodnozate~eni svet. Tu se, kaè, “vrlo dugo odràlo romanizovano sta-novni{tvo, Mavro-Vlasi, pravi Vlasi, pored Srba koji su nazva-ni Vlasima, zatim razli~ita srpska plemena koja su proiza{la izasimilacije Srba i romanizovanog stanovni{tva: ]i}i, Macure,Mataruge... Nesumwivo su Srbi primili od starosedelaca pone-ki oblik i na~in sto~arskog ìvota (ime katun), zatim pone-{to u ku}i i od no{we, ali to je vrlo te{ko dokazati (kurziv- IP). Jo{ su prvi promatra~i obratili pa`wu na sli~nost iz-me|u rimske toge i crnogorske struke i dràli da su srpska ple-mena primila struku od romanizovanog stanovni{tva... Daqe je

zakqu~ivano da je i kabanica crnogorskih i visokih hercego-va~kih oblasti ilirskoga porekla. Me|utim je to ode}a skorosvih pastira na Balkanskom Poluostrvu (bugar-kabanica narod-nih pesama) i mnogih izvan Poluostrva” (J. Cviji}, Isto, 158-159).Svih plemena, dakle, jer sva ona pripadaju srpskom rodu, ali toCviji} ne ume da iskaè, iako govori o preslovenskom stanovni-{tvu u dinarskom podru~ju; a u to stanovni{tvo spadaju “Srbi

328 Ilija Petrovi}



koji su nazvani Vlasima, zatim razli~ita srpska plemena koja suproiza{la iz asimilacije Srba i romanizovanog stanovni{tva”i, naro~ito, plemena koja su imala struku sli~nu rimskoj togi,mnogo starijoj od Porfirogenitovih Slovena!

Na mnogim mestima, u mnogim svojim stavovima, Jovan Cvi- ji} se predstavqa kao ~ovek bez premnogo nau~ni~kih skrupula,odnosno kao pisac koji ne zna {ta da u~ini sa svojim prethodnimsaznawima. Tako, na primer, on konstatuje da “suprotno Grcima,i ako zauzimaju epirsko-arbana{ko primorje jo{ od najstarijih

vremena, Arbanasi se skoro nisu koristili morem. Sami nisu odr-àvali obalsku plovidbu du` svojih obala, ni prekomorsku sazemqama koje su s druge strane mora” (J. Cviji}, Isto, 254), ali nekaè {ta bi to wegovo “otkri}e” moralo zna~iti. Zadrìmo lise ~askom na wegovom proizvoqnom zakqu~ku o boravku navodnihpredaka dana{wih Arbanasa “jo{ od najstarijih vremena” na oba-lama Jadranskog i Jonskog mora, moramo odmah zapaziti da u arba-na{kom jeziku nema ni traga od terminologije vezane za bilo kak-vo pomorsko zanimawe, ~ak ni za ribolov; Arbanasi ne znaju ni zaveslo, ve} su naziv za tu “spravu” ( lopata) preuzeli od Srba.

Ako ve} nisu voleli vodu, Cviji} }e priznati da je “zonamediteranske klime i vegetacije dosta {iroka na celom arbana-{kom primorju, a ipak je kod Arbanasa slabo razvijen mediteran-ski na~in ìvota i zanimawa. Mahom su se povukli s primorja,koje je u ostalom na velikim prostorijama vrlo mo~varno, i ivepo okolnim breùqcima, po planinama i unutra{wim dolinama;bave se poglavito o sto~arstvu, i u mawoj meri zemqoradwi. Pri-morje, koje im pripada, u stvari je dakle malo wihovo, i oni nase-qavaju poglavito planinska pobr|a, vence i doline pindske sis-teme i ju`ne strane i doline Prokletija... Jo{ u po~etku turskevladavine ve}ina Arbanasa je primila Islam; oni su bili potpo-ra turskom reìmu i najsvirepiji ugweta~i” (J. Cviji}, Isto,254-255).

Ova posledwa polure~enica lep je ali zato i redak Cviji}evnapor da svojim ~itaocima objasni na koji su se na~in Arbanasiteritorijalno {irili i kako su asimilovali srpski ìvaq:

“Na~in je ovaj: Najpre se jave arnautske ~ete, koje odvode decu

i qude i ucewuju ih; stanovni{tvo se (srpsko-

IP) prestane ba-viti sto~arstvom, prestane obra|ivati i wive, koje su udaqeneod sela, jer ne sme. Pe~alba mu postane glavna zarada; sve odras-lije mu{kiwe ide u pe~albu i mnogi ostanu u oblastima zarade. Uovako oslabqenim i zastra{enim selima nasele se najpre po 2-3arbana{ke porodice. Ti Arbanasi odràva ju ìvu vezu sa svojimsrodnicima u matici i sa celim fisom (plemenom - IP), koji ih,




ako ustreba, pomaè; tako Arbanasi postepeno rasteraju sloven-ske seqake iz sela” (J. Cviji}, Isto, 178).

Nastavqaju}i zapo~etu pri~u o “potpori” i “najsvirepijemugwetavawu”, Cviji}, kao da je to stav kome nije potreban dokaz,nau~ni~ki sasvim nesuvislo, saop{tava “poznatost” da su Arba nasi “potomci starih Ilira, donekle poromaweni za vreme rim-ske vladavine, zatim izme{ani sa Slovenima, naro~ito u tokuSredwega Veka” (Cviji}, Isto, 255), {to }e re}i da su Porfiroge-nitovi Sloveni uzeli Ilire “pod svoje” pre no {to su oni uspe-

li da postanu “preci Arbanasa”!Posle navodnog dolaska Slovena u 6. i 7. veku, Arbanasi su

se, kaè, “povukli u planine i na arbana{ko primorje (kako tamo,kad nas je ne{to ranije uveravao da su se “mahom povukli s pri-morja”, po{to nisu voleli mediteranski na~in ìvota - IP),naro~ito ju`no od Skadra; tu su ostali izolovani i nisu davaliznaka narodnoga i dràvnoga ìvota. U ovo su doba samo mesti-mi~no prelazili dolinu Crnoga Drima na Istoku, mo`da jedvagde i severnu granicu Epira na Jugu. I u ovako ograni~enu etno-grafsku Arbaniju naselili su se mnogi srpski doseqenici (naro-~ito u severnoj i sredwoj Arbaniji) za vreme duge srpske vlada-vine. U Zadrimu i Zabojani kod Skadra prevla|ivalo je srpskostanovni{tvo; tako je Skadar mogao biti prestonica Zete. Aliza vreme Turaka Arbanasi su se naprasno ra{irili. Ovde }u po-menuti glavne uzroke te pojave. Na prvom mestu se kod balkan-skih naroda ovo zapaà; u doba kada su van kulturnih uticaja i ka-da su ostavqeni sami sebi oni postaju plodniji; takav je slu~aj biosa Arbanasima, koji su vi{e vekova ostali bez veza sa spoqnimsvetom. (A veze sa srpskim plemenima u toj i takvoj Cviji}evojArbaniji; a veze sa turskom vla{}u, kojoj su se pribliìli pri-maju}i islam? - IP). Osim toga, ~im su Turci zavladali, ve}ina

je Arbanasa primila Islam i (verna svom moralnom na~elu »dase daju onome ko ih vi{e pla}a« - Bruno Barili, Srpski ratovi, No-vi Sad 1996, 107) postala odana turskoj upravi. Kao takvi, dobili supotpunu slobodu i postali gospodari. Uz ove dolaze jo{ i eko-nomski uzroci: wihova zemqa, izvan glavnih komunikacija i utursko vreme zapu{tena, nije im pruàla dovoqno sredstava za

ìvot. Okrenuli su se na Istok i po~eli naseqavati plodnekotline. A pod uticajem prevlasti Arbanasa, Srbi u Arbaniji subili islamizirani i poarbana{eni, izuzev jednog dela onih uoblasti Golog Brda na levoj obali Crnog Drima, i onih koji suprebegli u unutra{wost Poluostrva” (J. Cviji}, Isto, 176).

Rista T. Nikoli}

330 Ilija Petrovi}



Cviji}evu pri~u o “tehnologiji” kojom su se Arbanasi kori-stili pri otimawu Srpske Zemqe potvr|uje i Rista T. Nikoli}:

“Na~in, na koji su se naseqavali ti prvi daleki doseqenici iz Ar-banije, izgleda neobi~an, ali se po wemu vidi ona karakteristi~na oso -bina arnautske du{e, kao i to, da su bili naro~ito upu}ivani u ove krajeve prema tada{woj Srbiji. Ti su se prvi Arnauti naseqavali mahom naprevaru, i tek posle su se nasilni~ki {irili, otimaju}i imawe stanov-nicima. Kad su se doseqavali bili su jadni i alosni. Najpre su obi~nodolazili sami, a posle su im stizale porodice. Kukali su i prekliwalida ih stanovnici u selima, gde su nai{li, prime na konak. Ovi su ih iz

saàqewa primali u svoju ku}u, ali se Arnautin nije vi{e udaqavao izku}e. im mu stigne porodica, smesti se u ku}i, izbaci sve, {to mu ne tre -ba, pa }e onda re}i onome, koji ga je primio na konak: »Ja idem ~ak iz Ma-le sije, sad idi ti!« Tako su se naselili prvi doseqenici Arnauti gotovou svima, naro~ito pograni~nim selima Poqanice (u okolini Bujanovcai Vrawa - IP). Na pr. u selu Dobrejancu... porodica u ~iju je ku}u Arna-utin do{ao, zvala se Dabarci. U wihovu ku}u do{ao Arnaut sa porodi-com... i molio »da kona~imo, ~orbaxi«, ovi su ih primili na konak, alise Arnauti nisu vi{e hteli udaqavati iz ku}e. Dabarci i daqe ostanu usvojoj ku}i, ali im Arnauti ubrzo ubiju oca, te oni (Dabarci - IP) po-begnu iz sela... Istorija nam daje mnogobrojne primere u kojima su Arba-nasi podlegli materijalnim interesima. Oni su svoje oru`je okretaliisto tako brzo protivu Srba, kao {to su posle toga za dobru nagradu okre-tali se i protivu Sultana. Mi smatramo Arbanase kao vrlo verolomne ipodmitqive. Oni se uznose wihovim (svojim - IP) divqa{tvom u bor-

bi, brzim odlu~ivawem i lukavstvom, poslu{nost prema wihovim (svo - jim - IP) stare{inama samo je uslovna” (R. T. Nikoli}, [irewe Arna- uta u srpske zemqe, Beograd 1938, 32-33, i 40).

Atanasije Uro{evi}Da se ne bi olako shvatilo kako Srbi nisu pruàli otpor

arbana{kom nadirawu i da je taj prodor u Srpsku Zemqu tekaolako, prene}emo ovde i rezultate jednog istraìvawa koje se od-nosi na oblast Gorwe Morave i Izmornika. Postoji, naime, pre-dawe da su Arbanasi prilikom svog prvog doseqavawa zatekli utom kra ju slobodne i hrabre Srbe, ~ak i srpske hajduke, haram-ba{e i bar jaktare, koji su im spre~avali naseqavawe, ali je sveto, bez nepostojawa bratstveni~kog i plemenskog zajedni{tva,bilo nedovoqno i bezizgledno:

“U tom po~etnom, kao i u docnijim, odupirawima Srbi su u odbraniimawa zapadali i u krv s Arbanasima. U po~etku, dakle, nisu lako po -pu{tali, ve} su u odbrani svoga imawa i ubijali ove otima~e. To se dugoproduàvalo, jer svi uzroci seqakawa i iseqavawa srpskog stanovni -{tva ovih oblasti, kao beàwe od krvi, koju su s Arbanasima imali od -nosno od arbana{ke osvete, u ve}ini slu~ajeva su nastali prilikom ovo-




ga brawewa svoje o~evine. No ovo su bili otpori pojedinaca i oni nisumogli da spre~e arbana{ko prodirawe. Srbi ovih oblasti, bez plemen-skih i bratstveni~kih organizacija, nisu ni mogli davati ja~e i zajedni~keotpore arbana{kom prodirawu, dok su se Arbanasi, {ire}i se na istok,uvek oslawali na svoja plemena i bratstva u zale|ini. A sa sve ve}imdoseqavawem i prira{tajem Arbanasa Srbi su postajali sve slabiji imawe otporni. Srpskog ìvqa je stalno nestajalo, iseqavao se, i najzadse do{lo do toga, da je on gotovo potpuno opkoqen i u ve}em delu oblastiu mawini prema arbana{kom elementu. Otada je arbana{ki uticaj nadSrbima bio najja~i...

Uzroci poislamqivawa Srba... su razli~iti, ali uglavnom gotovosvi poti~u od wihovog jakog dodira s Arbanasima. Naj~e{}e se navodi...da se u islam prelazilo po{to su im se u selo doselili Arbanasi... Tu sesvakako podleglo nagovarawu i privoqavawu, pa u pojedinim slu~ajevi-ma i ugledawu na same Arbanase, ali je, bez sumwe, bilo prelaza u islamda bi se tako, stupawem na istu nogu sa pojedinim arbana{kim susedima,spasli od wihovog nasrtawa ili bar uspe{nije branili od wega... Kaoposledica poislamqivawa srpskog ìvqa... do{lo je poarbana{avawetih poislamqenika, po{to se wihovo poislamqivawe vr{ilo u arbana -{koj sredini... Bra~ne veze koje su poislamqenici potom kao muslima-ni morali odràvati samo sa Arbanasima ili ranije poislamqenim ipoarbana{enim Srbima ~inile su da se u wihovim ku}ama zavodi arba -na{ki jezik. I to je i{lo dosta brzo, jer su arbana{ki jezik znali od -rasli mu{karci, a ènidbom sa Arbanaskiwama taj se jezik prenosio ina ène i decu” (Atanasije Uro{evi}, Kosovo, Pri{tina 1990, 10-103).

Kod Uro{evi}a ~itamo i da je osamqeni Srbin mogao svojeimawe sa~uvati od otmice ili sebe od pogibije samo pod uslovomda se pomuslimani i poarnauti. Jer, srpsko ime za Arbanase po-stalo je “sinonim za buntovnika, koga treba satrti, i svim se si-lama kidisalo na srpski ìvaq. Islamizirani Srbi, pored toga{to su se po veri izjedna~ili s rani je pomuslimawenim i poar-nau}enim sunarodnicima, morali su primiti i arnautski jeziki ostale wihove spoqa{we oblike. Mnogi su se utrkivali, da{to pre pro|u za prave Arnaute. Sva istraìvawa dokazuju da jeod poarnau}enih Srba, od Arnauta{a te{ko iskam~iti tradici-

ju o wihovom srpskom poreklu. Ne svidi se islamiziranom ipoarnau}enom Srbinu da prizna da je, po onome kako po narodnom

oceni izgleda, otpadnik vere i narodnog imena... Zabeleèno jekazivawe da }e Arnauta{i, pre svoje poreklo dovesti od Jevreja,nego {to bi priznali da su srpskoga porekla. - Devojka ili enaugrabqena pa prevedena u islam i poarnau}ena, stidi se da pri-zna da je tako bilo s wom; a i ne sme to da kaè od svojih novihuku}ana. [ta vi{e ni wenim - pravoslavnima, nije pravo da pri-znaju da im je èna ili devojka ugrabqena. O tome se moè sazna-

332 Ilija Petrovi}



ti samo od Hri{}ana koji su odande izbegli i koji znaju kako jeuistinu bilo” (A. Uro{evi}, Gorwa Morava i Izmornik, Naseqa i

poreklo stanovni{tva kwiga 28, Beograd 1935, 5-6). Afanasij Seli{~evBez obzira na to {to Srbe dosledno naziva Slovenima, Bu-

gare izjedna~uje sa Tribalima, a ne kaè ko su Romani, kao i naupotrebqenu re~ nadirawe, od posebnog zna~aja za ovu temu moèbiti vrlo kratak i nedvosmislen iskaz ruskog filologa Afana-sija Matvejevi~a Seli{~eva (1886-1942) da “Sloveni u svom nadi-

rawu u Arbaniju nisu op}e zatekli Arbanase, nego samo Romane”(prema: Henrik Bari}, Lingvisti~ke studije , Sarajevo 1954, 25). Na osnovuraspoloìvih dokumenata, on kaè da se Arbanasi pojavquju uzapadnoj Ma}edoniji tek krajem 13. i tokom 14. veka. U 14. vekupomiwu se Arbanasi i Vlasi sa svojim stadima u oblasti polo-{koj, u kojoj se me|u starinskim stanovni{tvom mogao sresti i po-koji Arbanas. U nameri da potvrdi ovaj svoj posledwi navod, onpomiwe nekog Progona (“o~evidno Arbanasa”) koji je nezakonitokoristio jedan deo zemqi{ta tetovskog manastira. (Gre{i, jer

je to ime srpsko; po Progonu, selo i bratstvo u Qe{anskoj nahi- ji zovu se Progonovi}i). I kaè da je u carskoj poveqi Stefa-na Du{ana (oko 1308-1355) datoj manastiru arhangela Mihaila iGavrila u Prizrenu, popisano devet arbana{kih katuna u pri-

zrenskom kra ju: Ginovci, Ma|erci, Beloglavci, Flokovci, Crn-~a, Caparci, Gonovci, [pinadinci, Novaci, ali, ko zna zbog ~ega,dodaje da “tri katuna nose slovenska imena, preuzeta od najrani-

jih stanovnika ovog kraja - od Slovena: Beloglavci, Crn~a, No-vaci” (Slavjanskoe naselenie v Albanii , Keln/Be~; prvo izdawe: Sofija 1931,7). Izvesno je da i jo{ neki od preostalih {est katuna mogu imatisrpsko ime, a Ma|erci su van svake sumwe: naziv ovog katuna iz-veden je od starosrpske re~i kojom se ozna~ava kuvar, u ovom slu-~aju: manastirski.

Jer, kako pi{e Mitar Pe{ikan, “u srpskoj sredwevekovnojdràvi izme|u Srba i Arbanasa kao pojedinaca nije bilo nikakvestroge i zajam~ene razlike u imenima. U to se moèmo uveritirazgledaju}i u tefterima imena qudi koji su (umesto o~instvaili prezimena) markirani kao »Arbanas«, »Arnaut«, »sin Arba-

nasa« i sl. (odnosno kao sin ili brat tako ozna~enog ~oveka), ko jau stvari ne odudaraju od ostalih imena; npr. u oblasti Brankovi-}a nalazimo sa takvom markacijom, pored neutralnih hri{}an-skih imena ( Andrija, Dimitrij , Mihal, Petro, Stepan, Todor,Niko la), i niz klasi~nih slovenskih imena: Radica (pre }e bitiRadi~), Ra{ko, Bogdan, Vlka{in, Branislav, Novak, Radko, Radi-slav (bi}e boqe ~itawe Radoslav), Milo{, Mirko, Vladko” (M.




Pe{ikan, Zetsko-humsko-ra{ka imena na po~etku turskog doba , Ono-matolo{ki prilozi kwiga III, Srpska akademija nauka i umetnosti, Be-

ograd 1984, 27).Pe{ikan daqe tvrdi da, “kad su u pitawu grupe, zajednice,

naseobine, - etno-jezi~na pripadnost ivqa jasno se odraàva iu li~nim imenima, pa nam to omogu}ava da posebno posmatramoodlike arbanaske onomastike i razlike koje ona pokazuje u odno-su na starosrpsko stawe” (M. Pe{ikan, Isto, 28), ali ne kaè daono prvo odraàva uvla~ewe pojedinih tek poarbana{enih Srba

ili upade wihovih mawih grupa u srpska naseqa, dok se ovo drugoodnosi na krajeve iz kojih su se Srbi ve} povukli pred masovni-

jim agresivnim pritiscima arbana{kog ìvqa.Od Seli{~eva saznajemo da su 14. i 15. vek bili vreme sna`-

nog, ponekad burnog {irewa arbanaskog ìvqa koje se spu{taloiz planina i uskakalo u susedne krajeve, tako da se Arbanasi mo-gli sresti u ohridskom i debarskom kraju i, naro~ito, prizren-skom (A. M. Seli{~ev, Isto, 5-7). Prema onome {to je on daqezapisao, arbana{ko pastirsko stanovni{tvo iz planinskih kra-

jeva povremeno se spu{talo u doline i ugroàvalo tamo{we sta-ovni{tvo, ~ak i feudalce u wihovim zamkovima. “Krajem 13. vekati su napadi i preme{tawa planinskih Arbanasa dobili straho-vite razmere... Za obi~no stanovni{tvo u dolinama, prvenstvenoslovensko, ti prepadi i prevlast imali su isti rezultat: ono jeili ginulo, ili odlazilo u druga mesta, ili se albanizovalo...Slovensko stanovni{tvo ginulo je u bitkama i bilo podvrgavanopogromu u selima po dolinama. Ono nije imalo potporu sa straneniti je bilo zbijeno u op{tedru{tvenom ìvotu. Wihove rodov-ske veze nisu bile tako bliske kao u Arbanasa. .. Me|u wih, burnosu se nastanili Arbanasi si{li sa brda... Jo{ je zna~ajnije bi-lo predizawe Arbanasa iz planina u doline i socijalno-etni~- ko obesnaìvawe Slovena (i vlaha) tokom 15. i 16. veka, kada suse pod turskim pritiskom, ru{ile centralizovane dràvne orga-nizacije Vizantije i Srbije i mesnih dinasta. Tokom vremena,planinski Arbanasi, ~vrsti u svojoj rodovskoj organizaciji, po-vezani besom i krvnom osvetom, zaposedaju doline i pot~iwavajusebi tamo{we stanovni{tvo, obesnaèno i razjediweno. Arba-

nasi koji se do{li u doline za jedno sa pot~iwenim stanovni-{tvom ~inili su vojnu op{tinu. Oni ne prekidaju vezu ni sa svo-

jim saplemenicima u planini” (A. M. Seli{~ev, Isto, 83-84).Pot~iwavawe o kome govori Seli{~ev sastojalo se u tome

{to su prido{li Arbanasi ubijali ili otimali mesno stanovni-{tvo. “Ni{ta to nije. Ubijen je Sloven”, prezrivo su govorilikad bi bio ubijen neki hri{}anin-Sloven. Da bi mu navod o ubi-

334 Ilija Petrovi}





li Drima, u Radiki i Maloj Reci, poreklom su iz ove tri, danasarbana{ke oblasti. Oni odràvaju veze sa onim svojim islami-ziranim i poarbana{enim ro|acima, pose}uju ih o praznicima ido skora su se smatrali obaveznim da svete krv. Golo Brdo na le-voj i manastir Sv. Jovan Bigorski na desnoj obali Drima, u doliniRadike, bili su bedemi koji su zaustavqali arbana{ko prodirawe.Ju`no i severno Arbanasi su oti{li daqe u Makedoniju” (J.Cviji}, Isto, 257).

Proces arbanizovawa srpskog sveta bio je dugotrajan, ta-

ko da su srpska sela, ili delovi pojedinih sela, naro~ito pre-ma Ju`noj Srbiji (Ma}edoniji), dugo uspevala da odrè svojunacionalnu i versku pripadnost. Na po~etku 15. veka, mnoga selau skadarskoj oblasti bila su izme{ana, a bilo je sela i ~istoarbana{kih i ~isto “slovenskih”; stanovni{tvo nekih sela pri-padalo je istom rodu, ali je bilo i delova pojedinih sela koja sunosila nazive po ranijem srpskom stanovni{tvu: Lugi, Gradeza,Stoji}i, Kamenica, So~ovina. U selima severno od Skadra, iakosu Srbi predstavqali vi{e od polovine ukupnog stanovni{tva,mnogi od wih nosili su arbana{ko ime a prezime srpsko (A. M.Seli{~ev, Isto, 85. i 91-92).

Znaju}i za sve to, Seli{~ev je mogao konstatovati da je predarbana{kom agresijom “slovenska re~ (srpska - IP) zamukla uArbaniji. Wu je zamenila re~ arbana{ka. Okolnosti politi~- kog i dru{tvenog ìvota izazvale su tu smenu. Arbanasi su odSlovena primili mnogo u na~inu ìvota i u kulturno-dru{tve-nim odnosima. Mnogobrojne slovenske re~i u arbanskom jezikusvedo~e o tom slovenskom uticaju. Iz nekih slovenskih re~i iz-dvojeni su sufiksi (-nik, -ec, -ica, -ka, -{te) pomo}u kojih su prav-qene arbanske re~i: fisnik=rod+nik=blagorodan; besnik=ve-ran, koji je dao besu; bul+ica=bivo; gomarica=magarica (mada }eovo ponajpre biti srpska re~ magarica s izmewenim mestom pr-vih dvaju slogova, metatezom); {eret+ka=ùstra, xangrizava ena({eret, {aret=xangrizav); rapi{te=mesto zasa|eno platanima(rap=platan) (A. M. Seli{~ev, Isto, 94).

\oko Slijep~evi}

O prilikama u Staroj Srbiji pisao je i \oko Slijep~evi}(1907-1993), istori~ar, pozivaju}i se delom i na diplomatsku pre -pisku s po~etka 20. veka. Naime, 1902. godine, srpski poslanik uCarigradu izve{tavao je da su “ostali neizmeweni odno{aji, dokojih je dovela politika, zasnovana na povla|ivawu Arbanasa, au wima je upravo koren zla koje ne dopu{ta da se u Staroj Srbi jiuspostave jednom red i mir bar onakvi kakvi su u drugim strana-

336 Ilija Petrovi}



ma evropske Turske. Najgora im je posledica, {to ugled vlastipada sve niè, a neobuzdanost Arbanasa raste sve vi{e, te se do-{lo do stawa koje pretstavqa anarhiju u najopasnijem smislute re~i. Pot puno sigurni da im vlast ne moè ni{ta, Arnauti neprezaju ni od kakvoga zuluma, koji su svakim danom sve uàsniji iraznovrsniji, te je zbog wih stawe u Staroj Srbiji postalo zaSrbe nesnosno do neizdr`qivosti. Nisu im vi{e za{ti}eni niimawe ni ~ast ni ivot: imawa se grabe i pqa~kaju; ~ast se kaqasilovawima èna i devojaka, a ìvot se gubi sad ne vi{e samo za

to da se zadovoqi prohtev kakvog osionog zulum}ara arbana{ko-ga, nego po planu koji kao da nije bez uticaja pretstavnika vlasti,{to se vidi i po smeru koji je jasan do o~iglednosti. Pa i nekadahvaqena tolerancija turska prema crkvi sasvim se izgubila, jersu u posledwe vreme gotovo obi~ne pojave pqa~kawa crkava imanastira” (\. Slijep~evi}, Isto, 227). Razularenost i samovoqaarbana{kog ìvqa ostali su osnovna i trajna obele`ja ovogavremena u Pravoj Srbiji, a ubila~ko raspoloèwe prema Srbimai pohlepa na austro-ugarsko i italijansko podmi}ivawe dovelisu do toga da je “za skoro tri i po decenije, od Berlinskogakongresa pa do prvoga Balkanskoga rata, nastalo nemilosrdnosatirawe Srba i teror nad wima tako da su mnogi morali da beèi napu{taju svoju staru postojbinu. »Iseqavawa u Srbiju zbogovih zuluma su neobi~no ~esta. Ima skoro celih oblasti u Srbi-

ji koje su naseqene Kosovcima i Pe}ancima. Ra~una se da je u vre-me od prvoga srpsko-turskoga rata 1876. do 1912. iselilo u Srbijupreko 400.000 Starosrbijanaca«, (od ~ega) samo iz Kosovskogavilajeta oko 150.000 Srba” (\. Slijep~evi}, Isto, 223)

Balkanski ratoviI dok su se primicali balkanski ratovi, iz socijalisti~ke

Internacionale stiglo je pitawe {ta srpski socijaldemokratimisle o jednom englesko-francuskom predlogu da se ratovi zau-stave radni~kim {trajkovima. Dimitrije Tucovi} i drugovi ni-su se o tome izjasnili, ostavqaju}i, “ve}im partijama i glavama uInternacionali”, vi{ijema i boqijema, da do|u do pravog odgo-vora. No, ako nije znala kako se sa~uvati od rata, srpska soci jal-

na demokratija svesrdno se trudila da oteà srpske odbrambenepripreme. Tom ciqu mogao je posluìti i jedan napad na Ja{uTomi}a, “ina~e pametnijeg buròaskog politi~ara me|u preko-savskim Srbima”, zbog nekih tekstova u novosadskoj Zastavi;vaqalo je obezvrediti Tomi}eve nagove{taje da se u srpskomnarodu ne{to ipak de{ava i da bi se u skorom vremenu moglo go-voriti i o srpskom ujediwewu. Tomi} je, naime, napisao da “srp-




ska politika na Balkanu nije jo{ oìvela, ali je po~ela da semi~e”, a Radni~ke novine, glasilo Tucovi}eve Srpske socijal-demokratske stranke, dodaju da on na taj na~in preporu~uje “ve}davno poznate otrcane recepte za ujediwewe Srpstva”. Wegovikriti~ari re}i }e da se radi o srpskoj politici koja “moè bitisamo iskqu~ivo srpska, srbasta, velikosrpska”, mada se wima~ini ~udnim {to Tomi}, “ni posle toliko iskustava koje smopreìveli, jo{ nikako ne moè da uvidi da je srpska, srbasta ivelikosrpska politika jedno ludo ma{tawe i da se ni srpski

narod kao ni drugi narodi od Pe{te do Soluna i od Jadranskogado Crnoga Mora ne mogu nadati ni~emu drugome do porobqavawuod strane velikih kapitalisti~kih sila koje vode imperijali-sti~ku i kolonijalnu politiku prema Balkanu, ako svi ti narodine povedu... jednu zajedni~ku politiku za zajedni~ko spasewe”. To“nacionalisti~ko slepilo moè da zbuni i qude ina~e relativ-no trezvenije”, kao {to je Tomi}, “kojega je {ovinisti~ki besna{e buròazije toliko zaglu{io, da ne vidi o~igledna fakta,koja nam govore: da bez zajednice nema opstanka balkanskim na-rodima, pa ni srpskome”.

Na nekoliko dana pred izbijawe ratnog sukoba izme|u bal-kanskih naroda i Turske, Srpska socijaldemokratska strankasaop{tila je da srpskom narodu ne preti opasnost od Turske ve}od kapitalisti~kog Zapada; te opasnosti ne bi ni bilo da je Tur-ska razvijena, zbog ~ega treba àliti Tursku a ne porobqene hri-{}anske narode u Turskoj! Turska jeste “jedna nesre}a za balkan-ske narode... ali ta nesre}a ne dolazi od toga {to je u woj turskoi muhamedansko naseqe pored srpskog, bugarskog, gr~kog itd. jerTurska ne ~ini zla zato {to bi Turci kao nacija bila r|ava, zlo-~ina~ka, nesposobna za kulturni ivot i zato osu|ena na istreb-qewe od drugih nacija, koje ìvota èle; ne, zlo je u jednom fe-udalnom sistemu i u jednom kastinskom reìmu, koje jo{ i danas uTurskoj caruje... Turska je okupirana evropskim kapitalizmom...(a) stanovni{tvo u Turskoj nosi na svojim le|ima... kapitalizamkoji ga eksploati{e u velikim teretima i daci jama, nosi feuda-lizam, koji ne daje mogu}nost da se razvije... Ali protiv te neslo-bodne svojine, protiv tog sistema i kastinskog reìma... ne po-

maù ratovi me|u balkanskim narodima nego jedna demokratskarevolucija u Turskoj, koja bi se rasprostrla na ceo Balkan i ko-

jom bi se stvorila jedna federacija na Balkanskom poluostrvu...U mesto rata me|u balkanskim narodima, koji bi satirao na{esnage i utirao put kapitalisti~kim zavojeva~ima, traìmo unu-tra{we razvi jawe svih naroda i svih zemaqa na Balkanu, traì-mo razvijawe privrednih i kulturnih sila, traìmo ujediwewe

338 Ilija Petrovi}



balkanskih naroda u jedno bratstvo, u formi federativnih repu-blika, za sre}u balkanskih naroda od kapitalisti~kih pro`dr-qivaca evropskih”.

A kad je rat po~eo, srpski socijaldemokrati proglasili suSrbiju “oru|em istorije”, zbog toga {to je “poku{ala da ratu, ko-

jega (preduzima) pod komandom Rusije i u zajednici s reakcionar-nim vladama i dinastijama na Balkanu, dade obele`je oslobodi-la~kog rata”. Uz pretpostavku da se rat okon~a uspe{no, a po wi-hovom shvatawu to je problemati~no, postavqa se i pitawe {ta

}e biti sa “nacionalnim oslobo|ewem”. Ni{ta, kaù, po{to }ena podru~jima na kojima neki od pobedilaca zagospodare" “oniostali” ostati nacionalno ne oslobo|eni, “ve} samo drugom dr -àvom zavojevani”, odnosno pokoreni, odnosno okupirani.

I dok je trajao Balkanski rat, vo|stvo Srpske socijaldemo-kratske stranke dràlo se “protiv rata... ube|eno da je u pravu”.Radilo se tu o jednom, po svemu neprirodnom, izrazito antisrp-skom, nepatriotskom i nemoralnom dràwu vo|stva “srpske” so-cijaldemokratije: za wega, srpski oslobodila~ki rat pretvoren

je u “okove proletarijatu i {irokim slojevima naroda”.Iako su, prema sopstvenom priznawu, srpski socijalni demo-

krati imali za ciq revoluciju a ne rat, srpski ratni uspesi nate-rali su ih da stidqivo priznaju kako “mo`da za revoluciju na Bal-kanu jo{ nije do{ao momenat, mo`da ona danas ne bi donela ono

{to mi èlimo”. I nisu odbacili verovatno}u “da }e sada{wirat biti uspe{niji i po svojim rezultatima povoqniji nego revo-ucija sa malo izgleda na uspeh”.

Ova trenutna sumwi~avost srpskih socijaldemokrata u “klas-ne ideje” nije smetala Internacionali da socijalistima balkan-skih zemaqa, i srpskim, dakako, izrazi zahvalnost i priznawe“{to su herojskom odva`no{}u ostali verni principima Parti-

je i u najteìm odnosima”. Socijalistima se, zna~i, odaje priznaje {to u “najteìm odnosima” nisu ostali sa svojim narodom,mada se istovremeno “priznaje opravdanost te`wi balkanskihnaroda da traè svoju nacionalnu nezavisnost i nu`ne garantijeza sve elemente na Poluostrvu”. Utoliko pre {to je Interna-cionala bila uverena da bi se do nacionalnog oslobo|ewa bal-kanskih naroda moglo sti}i “bez rata, prolevawa krvi i ekonom-skih ru{evina, i da se iza toga kriju interesi dinastija i èqekapitalista, kao i intrige i mahinacije Velikih Sila koje suverolomno paralisale napore za preporo|aj Turske”. Da je pru-èna prilika “turskom preporodu”, veruje Internacionala, po-robqeni narodi dobili bi nacionalnu nezavisnost bez rata;pi{e tako a ne dose}a se da austrougarsko carstvo takvu nacio-nalnu nezavisnost jo{ uvek nije dalo “svojim” porobqenim naro-




dima, jer nije uspelo da prevazi|e odnos koji “gorko i te{koregulisava ìvot naroda koji ìve zajedno”. A {to je tako,“te{ku krivicu nosi i ruski apsolutizam koji se od vajkada slu-ìo nacionalnim aspiracijama balkanskih naroda da sisa snageiz wihove krvi i iz krvi naroda u sopstvenoj zemqi”. Pi{e setako, a podrazumeva se da o{tricu zapadnog oru`ja treba okre-nuti protiv Rusije, da bi se, posle wenog poraza, balkanski sveto~as uni{tio. I srpska socijaldemokratija sa wim.

[ta ko pi{e o balkanskim ratovima Prvi balkanski rat vodile su Srbija, Bugarska, Gr~ka i CrnaGora protiv Turske, dok je Drugi balkanski rat povela Bugarskaprotiv svojih doju~era{wih saveznica. Savremena jugoslovenska isrpska istoriografi ja bavile su se balkanskim ratovima uglav-nom jednostrano, naj~e{}e potpuno zanemaruju}i sve kqu~ne fak-tore koji su se tada ticali opstanka srpskog nacionalnog bi}a isrpskih nacionalnih interesa. One su se, u stvari, bezrezervnonaslawale na stavove nekada{we Srpske socijaldemokratske par-tije i wene naslednice, Komunisti~ke partije, odnosno Savezakomunista Jugoslavije. Tako, na primer, u brozovskoj partijskojliteraturi ~itamo da je “u samom po~etku rata, septembra 1912.godine, vanredni kongres II interacionale u Bazelu doneo rezolu-ciju (manifest) kojom su socijaliti~ke partije Balkanskog polu-ostrva pozvane da, nasuprot {ovinisti~kim stavovima i politicibalkanskih buròazi ja, proklamuju bratstvo balkanskih naro-da i da se bo re za demokratsku balkansku federaciju. (Verovatnose misli i na “bratstvo” s Turcima, koji su tada pod svojom okupa-cijom dràli velik deo Balkanskog poluostrva i koji su, otud,bili najuticajniji i najja~i “balkanski narod” - IP). Dok je prvibalkanski rat doneo ukidawe turske vlasti i feudalnog poretkau jo{ neoslobo|enim balkanskim krajevima, drugi balkanski rat jezna~io nov sukob izme|u buròazija balkanskih zemaqa i novo

ja~awe wihovih osvaja~kih te`wi. Srpska socijaldemokratskapartija - dosledna svojim i ranije izraàvanim antiratnim sta-vovima i zahtevima za mirno re{avawe sporova i sporazumevaweizme|u balkanskih dràva - ustala je protiv politike uvla~ewa

balkanskih naroda u nov me|usobni rat radi podele teritorija,bore}i se za federaciju Balkana kao jedino ispravno re{ewebalkanskog problema. Najteè posledice balkanskih ratova ose-tila je Makedonija, ~i ja je teritorija tada raspar~ana izme|u tripobedni~ke balkanske dràve, a makedonski narod podvrgnut re-ìmu denacionalizacie i ugwetavawa” (Pregled isto ri je Saveza

komunista Jugoslavije, 25).

340 Ilija Petrovi}



Desetotomna Istorija srpskog naroda, u autorskom radu Di-mitrija \or|evi}a, konstatuje da se Prvi balkanski rat, vo|enprotiv Turske, “uop{te uzev... mogao pravdati jedino (tako! -IP) kroz slamawe otomanskog feudalizma i nacionalno oslobo-|ewe balkanskih naroda, ali je on izneverio o~ekivawa u odnosuna Albaniju i Makedoniju” (D. \or|evi}, Na po~etku razdobqa ra-tova, Istorija srpskog naroda, tom VI-1, Beograd 1983, 190).

Jovan Lukovi} ne usteè se da u Vojnoj enciklopediji oslobo-dila~ku borbu balkanskih naroda nazove imperijalisti~kom. On

tvrdi da se “prodirawe kapitalisti~kih dru{tvenih odnosa i ja~awe nacionalne svesti ispoqavalo u te`wi za oslobo|ewemporobqenih krajeva i nacionalnim ujediwewem, ali i u tenden-ciji mlade buròazije za teritorijalnim pro{irewem prekoetni~kih granica. Otuda i sukobi interesa koji su se svodili napitawe kako treba podeliti one teritorije koje }e se tek oslo-boditi od Turaka. Naslawaju}i se na velike sile radi ostvarewasvo jih nacionalnih ciqeva, balkanske dràve postaju eksponentiwihove imperi jalisti~ke politike”. Pozivaju}i se na Lewinovuocenu da je Prvi balkanski rat predstavqao “jednu od karika ulancu svetskih doga|a ja koji ozna~avaju krah sredwovekovqa uAziji i isto~noj Evropi”, on ipak priznaje da je ovaj rat “vo|enza oslobo|ewe potla~enih naroda ispod turskog ropstva”, i da je,i pored navodnih zavojeva~kih tendencija prema Arbaniji i Ma-}edoniji, imao, u su{tini, oslobodila~ki karakter (Vojna enciklo-

pedija knjiga 1, Beograd 1970, 449. i 453). Enciklopedija Jugoslavije i Mitar \uri{i}, autor odrednice o

balkanskim ratovima, priznaju da je Prvi balkanski rat “slomiotursku feudalnu vlast na Balkanu, oslobodio mnogobrojne bal-kanske seqake kmetske zavisnosti i otvorio perspektivu brègekonomskog razvitka balkanskih zemaqa” i da sve to predstavqa“uspje{an zavr{etak vjekovnih oslobodila~kih borbi balkan-skih naroda protiv Turske”. No, po wihovom mi{qewu, “i u ovomratu” ({to podrazumeva da se tako ne{to de{avalo i u nekim dru-gim ratovima, verovatno onima koje je vodio srpski narod) do{lesu “do izraàja te`we balkanskih buròazija za teritori jalnimpro{irewem i na ra~un albanskog naroda, a naro~ito na ra~un

makedonskog naroda” ( Enciklopedija Jugoslavije , knjiga 1, drugo izdanje,Zagreb 1980, 460).

Vladimir Dedijer ne upu{ta se u ocene balkanskih ratova,ali zato, raspravqaju}i o unutra{wim odnosima u Srbiji, CrnojGori i Ma}edoni ji od 1903. do 1914. godine, oslobo|ene krajeve,Staru i Ju`nu Srbiju, naziva “okupiranim oblastima” u kojima“srpske vlasti nisu postupale pravedno”. Dedijer pi{e da “srp-




ska vlada nije htela da dozvoli da se u Makedoniji i na Kosovusprovode liberalne odredbe srpskog ustava”, zbog ~ega je “zavla-dao teror nad stanovni{tvom”, “do{lo je do masovnog iseqavawamuslimanskog dela stanovni{tva Makedonije u Tursku”, a ni ma-}edonski seqaci do 1918. godine nisu bili oslobo|eni feudalnog~iftluka. Samo se naknadnim domi{qawem moè zakqu~iti da uratnim uslovima, do kraja Prvog svetskog rata, nije ni moglo do}ido primene “liberalnih odredaba srpskog ustava”, a moralo bi sesmatrati normalnim {to je, posle prestanka turskog gospodstva

na Srpskoj Zemqi, “muslimanski deo” (turskog) stanovni {tvaodabrao da ìvot nastavi u “svojoj” dràvi, u Turskoj, i tamo seiselio. Za svoju tvrdwu da su “na Kosovu takve prilike dovele u

jesen 1913. do pobune Arbanasa” i da je “nekoliko divizija srpskevojske moralo da se upotrebi pre nego {to je buna u krvi ugu{e-na”, Dedijer se poziva samo na Tucovi}a i wegovu kwigu Srbija i Albanija (Tucovi}eve “skoro tri divizije” pove}ava na nekoliko- neodre|eno koliko, ali vi{e od pet) “Buròaska {tampa je tra-ìla istrebqewe bez milosti, a vojska je izvr{ivala. Albanskasela, iz ko jih su qudi bili blagovremeno izbegli, behu pretvo-rena u zgari{ta. To behu u isto vreme varvarski krematorijumiu kojima je sagorelo stotinama ivih ena i dece... Jo{ se jednompotvrdilo da je narodna pobuna najprimitivnijih plemena uvekhumanija od prakse staja}e vojske koju moderna dràva protivpobune upotrebqava. Srpski vlasnici su otvorili svoj registarkolonijalnih ubi jawa i grozota i mogu dostojno stupiti u vlasni~- ko dru{tvo Engleza, Holan|ana, Francuza, Nemaca, Talijana iRusa” (I. Boì}, S. ]irkovi}, M. Ekme~i}, Vl. Dedijer, Istorija Jugoslavije , Beograd1972, 348. i 351). Dedijer olako previ|a da Tucovi} govori o ar-bana{koj pobuni, a ne moè biti da mu (Dedijeru) nisu bili po-znati arnautski zlo~ini nad Srbima po Ju`noj i Staroj Srbiji.

Vladimir ]orovi} kaè da su Srbi u tim oblastima “s punodobre voqe bili po~eli da uvode red, eqni da {to pre osposobete krajeve za novi kulturniji ìvot. Ali to nije i{lo bez te{ko-}a. Podbadani i pomagani od Austrije i naro~ito od Bugara, Al-banci su u septembru 1913. izvr{ili upad u Srbiju i zauzeli De-bar, Ohrid i Strugu i uzbunili Arnaute sa srpskog podru~ja. Kad

je srpska vojska na taj upad odgovorila odmazdom i prebaciv{inapada~e prekora~ila albansku granicu, uputila je be~ka vladaSrbiji, posle ranijih opomena, verbalnu notu ultimativnog kara-ktera 4. oktobra, traè}i da se vojska povu~e u roku od osam dana.Mi danas, iz samih be~kih akata, znamo pouzdano da je ovaj slu~ajuzet samo kao dobrodo{ao povod da se Srbiji nametne preventiv-ni rat, koji se odrani je èleo, i da se ona unizi i onesposobi za

342 Ilija Petrovi}



duì niz godina. Beogradska vlada, èqna spokojstva posle toli-kih napora, popustila je odmah, ne hote}i da stvara nove krize”(Vl. ]orovi}, Istorija Srba, Tre}i deo, Beograd 1989, 204-205).

O istim tim doga|ajima pi{e i \oko Slijep~evi}: “Kad sutamo (na Kosovu i u Metohiji - IP) uspostavile svoju vlast nisuni Srbija ni Crna Gora prema arbana{kom stanovni{tvu prime-wivale nikakve represalije. Samo tamo, gde je izazivan nered ipobune morao je biti uveden red. Upravo samo na izazivawa saarbana{ke strane dolazile su mere, koje se u takvim prilikama

svagde primewuju. Vlasti su èlele mir i nastojale na tome da sestanovni{tvo ukqu~i u redovan ìvot i rad” (\. Slijep~evi},Isto, 261). Slijep~evi} s razlogom prime}uje da “ratovi Srbije iCrne Gore sa Turskom ne samo da nisu doneli oslobo|ewe srp-skoga naroda nego su na celom prostoru gde su Srbi i Arbanasibili izme{ani, jo{ vi{e zatrovali i pogor{ali odnose izme|uwih... Jo{ uo~i Berlinskoga kongresa bila je, pod raznim utica-

jima, poja~ana antisrpska atmosfera da bi, posle osnivawa Ar-bana{ke lige, postala jo{ zatrovanija. Za skoro tri i po deceni-

je, od Berlinskoga kongresa do prvoga Balkanskoga rata, nastalo je nemilosrdno satirawe Srba i teror nad wima tako da su mnogimorali da beè i napu{taju svoju staru postojbinu”. Ra~una se da

je u tom vremenu u Srbiju iseqeno preko 400.000 Srba, od ~ega150.000 samo iz Kosovskog vila jeta (\. Slijep~evi}, Isto, 223). Ito imaju}i u vidu, srpska delegacija na mirovnoj konferenciji uLondonu saop{tila je, 8. januara 1913, u pisanoj formi, da Srbine mogu imati “ni{ta protiv toga da se Arbanija organizuje kaoavtonomna zemqa”, ali da, zbog toga {to su pobede srpske vojske ifakti~ko preuzimawe jednog dela teritorije koju neki nazivajuarbana{kom, “davale legitimnu osnovu da tu osvojenu zemqu zadr-ìmo za nas”. I daqe: “Srbija ima pravo da na prvo mesto postav-qa »osvaja~ko pravo« jer su na osnovu toga prava u svoje vremeTurci prisvojili na{e zemqe, ali mi pretpostavqamo da na pr-vo mesto metnemo na{e istorijske, etni~ke i kulturne razloge,dakle vi{e moralno pravo” (\. Slijep~evi}, Isto, 254).

Obimna monografija o srpskim oslobodila~kim ratovimanaslovom 1912-1913. isti~e da je Prvi balkanski rat “bio nasta-

vak revolucionarnih pokreta naroda Balkana protiv okrutnogosmanlijskog feudalizma, nastavak one oslobodila~ke borbe ko-

ja je po~ela prvim srpskim ustankom 1804” i da su u wemu, “dubokopravednom i oslobodila~kom”, “nabu jale slobodarske snage bal-kanskih naroda ispisale slavne stranice u svojoj vekovnoj borbiza slobodu i nezavisnost”. Balkanske dràve istupile su zajednoi velike rezultate postigle “zahvaquju}i borbenom duhu koji je,




negovan tradicijom, izrastao u borbi za nacionalno oslobo|eweprotiv istog neprijateqa”. Srbija i Crna Gora okon~ale su takosvo ju petvekovnu oslobodila~ku borbu protiv Turske, a uspostavqa-wem zajedni~ke granice zaustavqen je daqi prodor Austrougar-ske prema Solunu. Da ne bi sve ostalo na tome, autori su moralidodati da “slavu vojski balkanskih saveznika iz rata 1912. i 1913.nije mogla da umawi ni sebi~na politika vladaju}e buròazijebalkanskih dràva, koja je kasnije napustila pravi~ne oslobodi-la~ke ciqeve rata, teè}i da se teritorijalno pro{ire na ra~un

albanskog i makedonskog naroda, ~emu se odlu~no suprotstavilasamo srpska Socijaldemokratska partija”.

Autori ove monografije ne propu{taju priliku da se pozovuna Lewina (Vladimira Iqi~a Uqanova, 1870-1924), “revolucio-nara, ekonomistu, sociologa i filozofa, klasika marksizma i

jednog od vo|a ruskog i me|unarodnog radni~kog pokreta”, i daPrvi balkanski rat nazovu “u su{tini buròaskom demokratskomrevolucijom” onih balkanskih pokrajina koje su se oslobodileturskog poretka i kmetske zavisnosti, i time otvorile put raz-vo ju kapitalizma (Borislav Ratkovi}, Mitar \uri{i}, Savo Skoko,Srbija i Crna Gora u balkanskim ratovima 1912-1913, Beograd 1972, 167).

Kako je stvarno bilo Tako u kwigama koje su pisali srpski autori, a stvarno je sve

bilo druk~ije. Ratnu iskru na Balkan bacila je Italija, kada je s jeseni 1911. godine napala Tursku da bi od we preotela Tripolis,u Libanu. Na insistirawe Austrougarske, ovaj rat trebalo je dabude “lokalnog” karaktera, ali se ratna psihoza kod balkanskihdràva nije mogla izbe}i. Tokom 1912. godine, u strahu da se rat nepro{iri i na wih, Bugarska, Gr~ka, Srbija i Crna Gora ubrzanosu pristupile sklapawu dvostranih sporazuma, kako sledi:

a. srpsko-bugarski savez sklopqen je 13. marta, a ugovornestrane uzajamno su garantovale dràvnu nezavisnost i nepovre-divost dràvnih teritorija. ^lanom 2. ugovora one su se obave-zale “da priteknu jedna drugoj u pomo} celokupnom svojom sna-gom u slu~aju, da ma koja velika sila anektira, okupira ili voj-ni~ki zauzme, ma i privremeno, ma koji deo balkanske teritorije

koja se sada nalazi pod turskom vla{}u, ako jedna od wih smatrato kao protivno wenim ìvotnim interesima i kao casus belli.Tajnim dodatkom ugovoru bila je predvi|ena zajedni~ka akcijaprotiv Turske, ukoliko bi wenim delovawem bili ugroèninacionalni i dràvni interesi obeju dràva ili jedne od wih.Istim dodatkom Bugarska je Srbiji priznala pravo na oblastseverno i zapadno od [ar-planine, a Srbija Bugarskoj na oblast

344 Ilija Petrovi}



isto~no od Rodopa i reke Strume. Za podru~ ja izme|u ovih dvejuoblasti, ako se same oko toga ne budu mogle sporazumeti, predvi-|ala se arbitraà ruskoga cara (Vl. ]orovi}, Isto, 197 );

b. bugarsko-gr~ki savez sklopqen je 29. maja, i on se iskqu~ivoodnosio “na zajedni~ku saradwu sa celokupnom oruànom snagom”ako bi do{lo do turskog napada na jednu od potpisnica ( Enciklope-

di ja Jugoslavije , knjiga 1, 463);v. crnogorsko-bugarski savez, postignut jula meseca, zausta-

vio se na nivou verbalnog sporazuma (~iji sadràj nije objav -

qen) crnogorske vlade sa bugarskim poslanikom na Cetiwu;g. srbijansko-crnogorski savez potpisan je 23. septembra/6.

oktobra u Lucernu ([vajcarska), a ratifikacioni instrumentirazmeweni su mesec dana kasnije na Cetiwu. ^lanom 1. wegovePoliti~ke konvencije, Srbija i Crna Gora obavezale su se da“bez ikakve ograde priteknu jedna drugoj u pomo} cjelokupnomsvojom snagom, kad bi jednu od wih napala jedna ili vi{e drugihdràva” (81, 231). Ugovor je bio tajne prirode, sa vaèwem na trigodine. Mo`da ba{ zbog toga, neki na{i izvori tvrdili su datekst sporazuma nije objavqen, mada se nespornim smatralo da suu wemu bile sadràne politi~ke i vojne klauzule. Isti ti izvoripretpostavqali su da je vojni i politi~ki stav Srbije i Crne Go-re prema Turskoj morao biti ofanzivan, prema Austrougarskojdefanzivan, a da je postignut i dogovor o podeli eventualno oslo-bo|enih teritorija ( Enciklopedija Jugoslavije , knjiga 1, 464);

d. Vojna konvencija izme|u Srbije i Bugarske zakqu~ena je 12.maja, a na osnovu we, do jeseni iste godine, i nekoliko sporazumaizme|u srpskog i bugarskog |eneral{taba koji su se ticali broj-nog stawa wihovih vojsaka ( Enciklopedija Jugoslavije , knjiga 1, 463);

|. gr~ko-bugarska vojna konvencija potpisana je tek 5. okto-bra, a ticala se ja~ine wihovih vojnih snaga ( Enciklopedija Jugoslavije ,knjiga 1, 463).

e. nema podataka o tome da li su Crna Gora i Gr~ka zakqu~i-le ikakav me|usobni sporazum, a sa pove}om verovatno}om moè sere}i da ugovorne odnose sa Gr~kom nije uspostavila ni Srbija;

Nazna~enim nizom dvostranih sporazuma, barem nominalno,uspostavqen je Balkanski savez, od ~ijeg se delovawa o~ekivalo

da odlu~i o kona~noj sudbini svih teritorija koje je, dotle, na ev-ropskom tlu pod okupacijom dràla Otomanska imperija. Madapriznaje da je stvarawem Balkanskog saveza “stvorena mogu}nostda se balkanske dràve kona~no obra~unaju sa ostacima otoman-ske vlasti na Balkanu, stavqaju}i Evropu pred svr{en ~in ispre~avaju}i weno uplitawe u balkan ske stvari” i da je tako omo-gu}en “pobedonosni rat protiv Turske 1912. godine, kona~an slom




turskog feudalizma i turske politi~ ke prevlasti”, D. \or|evi}u prvi plan isti~e wegove “krupne nedostatke”. Zbog toga {to su,po wegovom shvatawu, pomenuti dvostrani sporazumi pravqeni“po obrascu me|unarodnih ugovora u Evropi iz epohe imperija-lizma koji su bili zasnovani na ravnoteì snaga i osva jawu no-vih dràvnih teritorija”, Balkanski savez “bio je postavqen naosnovu dràvnih i nacionalnih interesa ugovornih strana koji suprevladali nad na~elom primene narodnog samoopredeqewa”, a dasu “nepostojawe zajedni~kog ugovora, nere{ena ili delimi~no

re{ena pita wa teritorijalnog razgrani~ewa, izukr{tani naci-onalizmi balkanskih dràva i wihovih vlada postali uskoroklica razdora me|u saveznicima” (D. \or|evi}, Isto, 188).

Sukob se nazire U me|uvremenu, dok su se potpisivali pomenuti vojni spora-

zumi, delom odbrambeni, delom oslobodila~ki, u celoj Turskoj do-{lo je do antihri{}anskog raspoloèwa, a naoruàni Arnauti,lojalni turski podanici, upali su u sva ve}a mesta Kosovskog vi-lajeta. Ove nemire Austrougarska je poku{ala da iskoristi pro-tiv Srbije, obe}avaju}i Arnautima {iroku autonomiju na ra~unsvih ostalih hri{}anskih podanika na tom podru~ju. Austrijskodelovawe nai{lo je na ogor~en otpor balkanskih hri{}ana, ali inekih velikih sila. Rusija je, na primer, traìla da se povlasti-ce obe}ane Arnautima pro{ire i na hri{}ane, a u istom pravcudelovali su kod Porte i balkanski saveznici. Ne obaziru}i se nasve te diplomatske aktivnosti, Arnauti su otpo~eli sa najrazli-itijim oblicima nasiqa, a u Ko~anima i Beranama do{lo je domasovnog pokoqa hri{}anskog ìvqa (Vl. ]orovi}, Isto, 198).

Zahtev crnogorskog kraqa Nikole velikim silama da posre-duju bio je uzaludan, a Turska, oslawaju}i se na Austrougarsku iNema~ku, nije bila voqna da popusti. Naprotiv, ona 24. septem-bra nare|uje mobilizaciju svo jih trupa na bugarskoj granici, anekoliko dana kasnije, sa ciqem da iskaè silu, zapo~iwe vojnemanevre. Po{to kod velikih sila nije pro{ao wihov zahtev daumire Tursku, balkanski saveznici bili su prinu|eni da 30. sep-tembra objave mobilizaciju svojih vojnih efektiva.

Srpska vojska mobilisana je kraqevskim ukazom, a 5. oktobrakraq Petar I obavestio je o tome Narodnu skup{tinu KraqevineSrbije, na Prvom redovnom sastanku wenog vanrednog saziva1912-1915. godine. Otvaraju}i skup{tinsku sednicu, on je u svojojprestonoj besedi rekao i slede}e:

346 Ilija Petrovi}



“Nesnosni poloàj na{ih sunarodnika u Otomanskoj Carevini uvek je zadavao veliku brigu Kraqevini Srbiji. Na sve ja~e vapaje na{e ug-wetene bra}e, kojima preti kona~no istrebqewe, mi smo morali savla-|ivati najsilnija jednodu{na ose}awa celoga naroda radi mira na evrop -skom Istoku... Drè}i se ovako korektno, Kraqevina je Srbija s pravomi sa razlogom mogla o~ekivati, da }e se u Otomanskoj Carevini pristu-piti uvo|ewu reforama i obezbediti miran ìvot i razvitak na{eg jednokrvnog naroda. Time bi se prekinule i smetwe mirnog razvitka inapredovawa Kraqevine Srbije. Ne samo to, nego se i visoka pa`wa Ve-likih Sila - ja ovo konstatujem sa zadovoqstvom i dubokom zahvalno-

{}u-

obra}ala prijateqskim savetom u Carigradu zbog nevoqa, koje saostalim hri{}anskim narodima trpi na{e pleme u Turskoj. Na àlost,sve to nije pomoglo, i mesto o~ekivanih reforama mi smo pre neki daniznena|eni mobilizacijom turske vojske u blizini na{e granice. Na tajakt, kojim se ugroàva na{a bezbednost, Srbija je imala samo jedan odgo-vor: mojim ukazom od 17. ovog meseca (30. septembra - IP) stavqena je na-{a vojska u mobilno stawe... Na{ je poloàj odre|en i jasan. Mi imamodu`nost preduzeti mere za na{u bezbednost. Mi imamo du`nost, u sagla-snosti sa balkanskim hri{}anskim dràvama, u~initi sve koliko do nasstoji, da se osiguraju istinski uslovi za pravi i stalni mir na Balkanu”(Stenografske bele{ke Narodne skup{tine Kraqevine Srbije, II pret-hodni i I redovni sastanak, 22. septembar/5. oktobar 1912, 1).

Po uobi~ajenoj parlamentarnoj proceduri, na prestonu bese-du Skup{tina je 7. oktobra odgovorila svojom adresom, zakqu-~uju}i da }e, “proèta bratskim ose}awima prema svojim napa-}enim sunarodnicima, a uverena u pobedu pravde i ideala ~ove-~nosti, vr{iti sa samopregorevawem sve svoje du`nosti i timeodgovoriti o~ekivawima celoga srpskoga naroda” (Stenografskebele{ke Narodne skup{tine Kraqevine Srbije, II sastanak, 24. septem-

bar/7. oktobar 1912, 9). Za adresu glasali su svi poslanici, izuzimaju}i socijaldemokratskog poslanika Dragi{u Lap~evi}a. Stavsvoj i svoje partije Lap~evi} je detaqno obrazloìo, isti~u}ida Balkanski savez “nije savez balkanskih naroda! To je samo jednatrenutna kombinacija ruske diplomatije izvr{ena sa kabinetimai dinastijama ~etiri balkanske zemqe”. Po tom shvatawu, “savezbalkanskih naroda morao bi imati pre svega za osnovicu ne{todrugo, a ne jednu trenutnu ratnu kooperaciju. Pre svega, da bi

imao pouzdanu osnovicu za jedan trajni savez potrebno je bilo da je izvr{eno jedno privredno zblièwe, jedna privredna zajedni-ca, jedan privredni savez, jedna carinska unija, iza koje bi do-{lo daqe grupisawe... Ne moè se zamisliti pouzdan balkanskisavez, dok se prethodno na privrednim odnosima, ovde gde se danassukobqavaju interesi, ne postigne jedna potpuna saglasnost... Za-

jedni~ki neprijateq svima balkanskim zemqama jeste evropski




kapitalizam, koji nas je okupirao du` ni~kim obavezama i svo jimkapitalima, koji nas je uveo u kamatno ropstvo Francuske, Ne-ma~ke, Austrije i drugih kapitalisti~kih dràva, koje, zbog ne-razvijenosti na{e na Balkanu, a naro~ito ekonomske nerazvi-

jenosti Turske, imaju nezaja`qiv apetit da nas progutaju; posle jednoga dugog istjazavawa, posle jednoga mu~nog eksploatisawa,one ele i imaju nameru da nas, na kraju krajeva, kad se sile Troj-noga Sporazuma i Trojnoga Saveza me|u sobom pogode, potpunopodele. Jednom re~ju, svi mi na Balkanu imamo jedan zajedni~ki

interes, kao {to imamo jednog zajedni~kog neprijateqa. Na{ jezajedni~ki interes da skupimo svu na{u razbijenu i rasturenu sna-gu na Balkanu i da se formiramo za odbranu od imperijalisti~kei kolonijalne politike evropskih kapitalisti~kih sila. Odwih nam preti opasnost” (Stenografske bele{ke Narodne skup -

{tine Kraqevine Srbije, Isto, 13).Druk~ije re~eno, po shvatawu Srpske socijaldemokratske

stranke, po~etkom jeseni 1912. godine Srbiji i srpskom naroduni je pretila opasnost od Turske ve} od kapitalisti~kog Zapada;te opasnosti ne bi ni bilo da je Turska razvijena, zbog ~ega trebaàliti Tursku a ne porobqene hri{}anske narode u Turskoj! Lap-~evi}, istina, priznaje da je Turska “jedna nesre}a za balkanskenarode... ali ta nesre}a ne dolazi od toga {to je u woj tursko i muha-medansko naseqe pored srpskog, bugarskog, gr~kog itd. jer Turskane ~ini zla zato {to bi Turci kao nacija bila r|ava, zlo~ina~ka,nesposobna za kulturni ìvot i zato osu|ena na istrebqewe oddrugih nacija, koje ìvota èle; ne, zlo je u jednom feudalnomsistemu i u jednom kastinskom reìmu, koje jo{ i danas u Tur-skoj caruje... Turska je okupirana evropskim kapitalizmom, u wu

je kapitalizam prodro ne samo u vidu dràvnih zajmova... nego jo{ i zbog toga, {to je kapitalizam u Tursku prodro i u vidu priv-rednih preduze}a, i saobra}aja... A stanovni{tvo u Turskoj nosina svo jim le|ima i ìvog i mrtvog, jer nosi kapitalizam koji gaeksploati{e u velikim teretima i dacijama, nosi feudalizam,koji ne da je mogu}nost da se razvije... Ali protiv te neslobodnesvojine, protiv tog sistema i kastinskog reìma... ne pomaù ra-tovi me|u balkanskim narodima nego jedna demokratska revolu-

ci ja u Turskoj, koja bi se rasprostrla na ceo Balkan i kojom bi sestvorila jedna federacija na Balkanskom poluostrvu... Mi smoza uni{tewe celog status quo-a na Balkanskom poluostrvu, za jednudemokratsku revoluciju, koja bi bila jedina garancija ne samo zana{e oslobo|ewe i za davawe otpora kapitalisti~kim zemqamaevropskim, nego ako ho}ete, i jedini put za na{e nacionalno uje-diwewe i nacionalno ujediwewe svih Balkanskih naroda”. Na po-

348 Ilija Petrovi}



vik jednog od narodnih poslanika da “dotle }e Turska istrebitisve Srbe”, Lap~evi} je uzvratio da je wegova partija “protivnaratnim izazivawima na Balkanskom poluostrvu, ona je protivnaratnim napadima, ona je protivna eventualnom ratu izme|u Bal-kanaca, naro~ito kad on jo{ dolazi po podsticaju evropskih ka-pitalisti~kih sila... U mesto rata me|u balkanskim narodima,koji bi satirao na{e snage i utirao put kapitalisti~kim zavojeva -~ima, traìmo unutra{we razvijawe svih naroda i svih zemaqana Balkanu, traìmo razvijawe privrednih i kulturnih sila, tra-

ìmo ujediwewe balkanskih naroda u jedno bratstvo, u formifederativnih republika, za sre}u balkanskih naroda od kapita-listi~kih pro`drqivaca evropskih” (Stenografske bele{ke Narod-

ne skup{tine Kraqevine Srbije, Isto, 13-14). Na sre}u, glas srpskih socijaldemokrata bio je jedini koji se

u Narodnoj skup{tini odupro odbrani srpskih nacionalnih inte-resa pred opasno{}u od Turske. Taj glas nimalo nije odudarao odupornog zalagawa (i rani jih godina i docnije, kad je na pomolu bioi dok je trajao Veliki rat) Srpske socijaldemokratske partijeprotiv “militarizma”, protiv bilo kakvih kredita vojsci, pro-tiv svih izmena u vojnim formacijama, protiv {kolovawa vojnihkadrova, protiv nabavke moderne vojne opreme, protiv staja}evojske, protiv pomisli (i prava) na odbranu...

Takvi stavovi, s kojima se podudaraju brojna tuma~ewa dana-{wih isto riografa u vezi sa tim ne ba{ tako davnim vremenom,protivre~e zapisu Vladimira ]orovi}a da je rat protiv Turske,poznat kao Prvi balkanski, “bio jedan od najpopularnijih ratovau na{oj istoriji. Nekoliko vekova, od XIV-XIX, sve epsko dobana{eg naroda ispuweno je samo prezawem o borbama krsta s po-lumesecom, »za krst ~asni i slobodu zlatnu«. îtavi nara{tajina{eg naroda vaspitavani su etikom kosovske epopeje. Najve}ideo mesta na{e nemawi}ke pro{losti, kao Ras, Prizren, Pe},Skopqe, Prilep i klasi~no Kosovo; najslavniji spomenici na{ekulture, kao Gra~anica, Sopo}ani, De~ani, Lesnovo, Nagori~i-no, Kratovo i drugi manastiri, nalazili su se pod Turcima.»Onamo, namo« bio je stari pokli~ nekoliko na{ih nara{taja, isa knezom pesnikom iskreno se zakliwalo” da “pokoj dobi}e

du{i / kad Srbin vi{e ne bude rob!” (Vl. ]orovi}, Isto, 199).Rat Turskoj najpre je objavila Crna Gora, 8. oktobra, a wene

teritorijalne aspiracije bile su okrenute ka Severnoj Arbaniji,Skadru i Ra{koj Oblasti, u turskoj terminologiji nazvanoj San-xak. Crna Gora nije bila zaustavqena, a uz wu su stali svi wenisaveznici, ultimativno zatraìv{i od Turske da demobili{evojsku i uvede reforme kojima bi svi porobqeni narodi dobili




autonomiju. Turska nije odgovorila na wihov ultimatum, ali jezato sa svima prekinula diplomatske odnose.

Do rata je preostao samo jedan korak, a on je, za Srbiju, biona~iwen 18. oktobra kada su armije Bugarske, Gr~ke i Srbi je pre-{le tursku granicu.

“Prvi put u istoriji Balkana istupili su zajedno Srbi, Bugari i Gr-ci protiv jednog nepri jateqa. I sama ta pojava bila je simpati~na, obe -}avala je mnogo za budu}nost i dizala je duh. To nije bio nikakav osvaja~kirat, nego ~isto delo oslobo|ewa svojih sunarodnika. U evropskoj Turskoj

Turci su uvek bili i ostali mawina, a ni islamski i islamizirani ele -menat nije bio u ve}ini prema hri{}{anima. Srbija se za ovaj rat bilaodli~no spremila. Imala je novo i solidno oru`je, naro~ito dobru ar -tiqeriju, dovoqno municije i ure|en teren. Vojni~ki qudski materijalbio je odli~an. To je na{ seqak, izdr`qiv, smotren, zadovoqan malim,dobro opremqen i s razumevawem i qubavqu upu}en u zna~aj cele akcije,koju je i sam, od materine sise, znao i razumeo. Odziv u vojsku bio je neo -~ekivan. Srbija je digla 402 200 qudi za rat. Naro~ito je bio sjajan ofi-cirski kor; pun odu{evqewa, èqan velikih podviga, spreman za najve -}a po`rtvovawa. Srpska vojska, otkad postoji, nije sigurno nikad bila uboqem stawu. S wom zajedno i celo na{e dru{tvo bilo je èqno veli-kog pregnu}a. Duhovne i moralne krize posledwih godina behu... zamewe -ne periodom nacionalne vere i dubokim uverewem da se na{a narodnasudbina mora popraviti. Politika narodne slobode dala je sjajne rezul-tate pod vo|stvom vo|a koji su znali {ta ho}e i kuda vode; i vladina ve -

}ina i opozicija bile su u osnovi vo|ene istim idealima. Na{a narodnanauka, na ~elu sa umnim i vidovitim Jovanom Cviji}em, dizala je duh;kwièvnost je tada dala najboqe rodoqubive stvari i u prozi i u stihu.Svet je bio na~isto da se u rat ulazi s najteòm dilemom: ili ne uspeti,pa tim sahraniti celu budu}nost osloboditeqske Srbije, ili uspeti, patim stvoriti nove uslove za daqi rad i okajati sve ranije pogre{ke”(Vl. ]orovi}, Isto, 199-200).

]orovi} je imao u vidu srpski svet, a drugde, u svetu, strancinisu mislili tako. Ameri~ka javnost, na primer, sticala je sli-ku o balkanskom ratu prema onome {to su joj nudile informacijeiz Evrope, naro~ito austrougarske i engleske novine; ona je stalana stranu Turske. Srpsku stranu tamo je, zahvaquju}i svom ugleduuniverzitetskog profesora, nau~nika, istraìva~a i poslovnog

~oveka efikasno mogao zastupati samo Mihajlo Pupin. Prvih ra-tnih meseci on se angaòvao da “dokaè opravdanost rata i vo-dio ù~ne polemike preko stubaca ameri~ke {tampe s uglednimpojedincima ameri~kog akademskog i kulturnog ìvota koji subili proturski orijentisani”. Najù~niju polemiku u vezi s op-ravdano{}u tog rata Pupin je imao sa svojim kolegom dr Ri~ar-dom Gothajlom, profesorom semitskih i orijentalnih jezika na

350 Ilija Petrovi}



Univerzitetu Kolumbija. Ve} posle petnaest dana ratovawa,Gothajl je u Wujork Tajmsu osudio balkanske saveznike i s ironi-

jom pitao da li postoji Me|unarodni sud pravde u Hagu. Pupin jeodmah reagovao pitawem da li Gothajl zaista veruje da se “bal-kanska revolucija” moè re{avati arbitraòm. “Ova revoluci-

ja je borba za osnovna prava ~oveka, me|u kojima su ìvot, slo-boda i te`wa ka sre}i”. Da li profesor Gothajl zaista veruje dabi se navedena prava mogla dobiti arbitraòm, pita se Pupin ikonstatuje da bez turskog uni{tewa “nema nade za porobqenu

hri{}ansku raju. Ovo je osnovni zadatak ujediwenih balkanskihkraqevina i svakoga ko veruje u osnovna prava ~oveka i èli imuspeh”. Gothajl je odbacio tezu o borbi za osnovna prava ~oveka,isturiv{i “na ghrudobran” tezu da balkanske dràve, po{to suprocenile da je Turska trenutno slaba, ratuju sa namerom da nawen ra~un pro{ire svoje teritorije. Nastavqaju}i polemiku,Pupin je izrazio uverewe “da su top i ma~ jedina sredstva da oslo-bode Evropu od vojnog feudalizma koji danas posto ji u evropskojTurskoj... Feudalizam najgore vrste sa svim svojim posledicama

je odgovoran za balkanski rat”.U ovu polemiku ume{ao se posle petnaestak dana i Sajrus He-

mond, profesor s Univerziteta u Oksfordu (ameri~kom), oprav-davaju}i borbu balkanskih saveznika. “Prava je istina da Turcii daqe primewuju svoju vremenom oslabqenu politiku »razdeli

pa vladaj«, potpomaù}i nepoèqne elemente Gr~ke, Srbije iBugarske da ~ine zlo~ine i zbog toga su direktno odgovorni zawih. Turska vlast ne priznaje hri{}anstvo, ~ove~anstvo i civi-lizaciju i zbog toga mora da ide iz Evrope” (Milenko Karanovi}, Do-

prinos Mihajla I. Pupina Srbiji i Crnoj Gori za vreme balkanskih ratova , Zbornikradova sa nau~nog skupa o M. Pupinu, Novi Sad 1985, 334-335). I iz toga ug-la gledano, balkanski saveznici vodili su svoj rat sa punimopravdawem i plemenitom namerom da, posle vi{evekovnog rop-stva, izvojuju svoje nacionalno oslobo|ewe.

Srpska vojska u Prvom balkanskom ratu Srbija, nevelika zemqa s oko 2,900.000 stanovnika, imala je

samo kopnenu vojsku, a wen mirnodopski sastav brojao je tek oko

20.000 qudi. Ako u skladu s vojnom doktrinom neka zemqa moè urat mobilisati oko jedne desetine svog stanovni{tva, za Srbiju je to zna~ilo da cifra od 300.000 ratnika predstavqa maksimumkoji se uo~i Prvog balkanskog rata mogao dosti}i; ona je, me-|utim, uz redovan sastav mobilisala oko 335.000 vojnika, a uz wihse na{lo jo{ ne{to preko 26.000 qudi neraspore|enih, odnosnoprekobrojnih, odnosno dobrovoqaca, angaòvanih u sastavu Prve




i Tre}e armije. Kako velika monografija o balkanskim ratovimakazuje da je Srbija u Prvom balkanskom ratu imala pod oru`jem“preko 400.000 qudi”, a Vladimir ]orovi} tu cifru pretvara u“402.200 qudi za rat”, moè se konstatovati da je me|u wima biloi najmawe 47.200 dobrovoqaca (mimo prekobrojnih), {to ustani-ka, {to sa strane, dobrim delom iz Amerike.

Prvi balkanski rat zapo~eo je 18. oktobra 1912. godine, nadan kad je Srbija objavila rat Turskoj i kad su srpske trupe pre-{le preko zajedni~ke granice, delom prema Staroj Srbiji, odno-

sno Metohiji i Kosovu, i Ju`noj Srbiji, odnosno Ma}edoniji.Wen ratni pohod bio je vrlo efikasan. Zadatak Tre}e srpskearmije bio je da razbije turske snage koje su zatvarale pravce izdoline reke Toplice prema Pri{tini, oslobodi oblast KosovaPoqa, te da glavninu svojih snaga okrene ka Kumanovu i Skopqu.I, zaista, ona je 22. oktobra, bez ve}ih napora, oslobodila Pri-{tinu. “Izbijawem na Kosovo poqe Tre}a armija je sna`no uti-cala na moral srpske vojske. Wene jedinice su bile veoma ponos-ne na svoju ulogu u oslobo|ewu Kosova”. Na drugoj strani, dvadana kasnije, komandant turske Zapadne vojske Ali Riza-pa{atelegrafisao je arbana{kom vo|i Isu Boqetincu: “Vi ste dosada uzeli iz vojnih magacina 63.000 pu{aka, a niste ni{ta ura-dili. Pri{tina je zauzeta i taj je poraz sram za dràvu i za na-rod, on je uvreda za slavno osmanlijsko oru`je. Gde su sada va{aobe}awa? Sada bar pohitajte da organizujete ~ete i da zbuwujeteneprijateqe, kada ve} niste sposobni za rat” (Borislav Ratkovi},Mitar \uri{i}, Savo Skoko, Srbija i Crna Gora u balkanskim rato-

vi ma 1912-1913, Beograd 1972, 62).Sa svoje strane, srpska Ibarska vojska krenula je u nastupa-

we 19. oktobra, da bi ~etvrtog dana, posle kra}e artiqerijskevatre, u{la u Novi Pazar. Turske trupe su se povukle ka Kosov-skoj Mitrovici i Pe}i, Arbanasi su se razbeàli svojim ku}amaa Ibarska vojska zaputila se prema Kosovskoj Mitrovici iPe}i, u Metohiju.

Pretposledweg dana oktobra, Tre}a armija upu}ena je kaPrizrenu i \akovici, ne bi li se tako stvorili uslovi za daqipokret ka Jadranskom moru. “Situacija je u to vreme bila povoq-

no. Na Kosovu, koje je obezbe|ivala Drinska divizija II poziva,bilo je mirno, po{to su se albanske vojne formacije raspale, aAlbanci razbeàli svojim ku}ama. Ibarska vojska je dràlaKosovsku Mitrovicu, spremna za nastupawe ka Pe}i. Isto~niodred crnogorske vojske uspe{no je potiskivao turske snage, na-diru}i ka Pe}i i Metohiji... U me}uvremenu su se gra|ani Pri-zrena svih nacionalnosti dogovorili na zboru da se grad preda

352 Ilija Petrovi}



srpskoj vojsci i time izbegne wegovo razarawe. Po{to je delega-cija Prizrena 30. oktobra u Suvoj Reci zamolila da srpske trupeu|u u Prizren, komandant diviziona, major Ostoji}, je smelou{ao u Prizren odredom koji je imao svega 97 kowanika, dve stre-qa~ke ~ete, vod mitraqeza i jedan top. Ali se raspoloèwe tur-skog i albanskog stanovni{tva promenilo, a sa svih strana pri-kupqali su se naoruàni turski vojnici - dezerteri, naro~itoAlbanci, koje je austrijski konzul Prohaska podstrekavao pro-tiv srpske vojske. U gradu u kome je ìvelo oko 20.000 naoru-

ànog albanskog i 2.000 nenaoruànog srpskog stanovni{tvaneprestano se ~ula pucwava iz pu{aka. Zauzev{i toga dana Pe},crnogorska je vojska bila suvi{e udaqena da bi pruìla pomo}.Zato, da bi prikrio kriti~ki poloàj svojih slabih snaga, koman-dant odreda je pribegao varkama: poseo je grad samo sa kowicom i

jakim patrolama, a ostale snage rasporedio na visovima okograda, gde je preduzeo niz demonstrativnih mera da bi obmanuoneprijateqa. [atori su pore|ani u jedan red okrenut pogledimaiz grada, svuda su zapaqene vatre, truba~i su neprekidno sviralina raznim stranama i time stvarali utisak o masovnosti vojske.Jedini top kojim su raspolagali bio je neprestano u u pokretuoko grada”, a gradske pekare toj su jedinici, po redovnoj porux- bini, isporu~ivale 10.000 hlebova dnevno. Prvog novembra, tur-ke snage koje su se povla~ile ispred Isto~ne crnogorske vojskezaobi{le su Prizren i povukle se ka Debru (B. Ratkovi}, M. \uri-{i}, S. Skoko, Isto, 127).

Na oslobo|ewe \akovice, koju je branilo oko dve hiqadeArbanasa (po{to se redovna turska vojska ve} bila povukla)moralo se jo{ malo sa~ekati. Po{to je iz Pri{tine pristiglaDrinska divizija II poziva i 4. novembra pribliìla se gradu naoko tri kilometra, a u isto vreme od De~ana pribliàvala seprethodnica crnogorske Isto~ne vojske, moglo se krenuti u op-{ti napad na ovo posledwe tursko upori{te; u wegovom osloba-|awu u~estvovale su jedinice obeju vojsaka (imale su u toj opera-ciji oko sto dvadeset rtava). “Crnogorska komanda je postavilaokru`nog na~elnika, a srpska predsednika op{tine. I srpska icrnogorska strana ispoqile su savezni~ku nelojalnost prepiru-

}i se oko toga ko je oslobodio grad i kome treba da pripadne” (B.Ratkovi}, M. \uri{i}, S. Skoko, Isto, 128).

Tako su stvoreni uslovi da se srpska vojska zaputi premaJadranskom moru. “Preko jednoga savr{eno nepoznatoga terena,bez puteva i ikakvih sredstava za ìvot, srpske trupe, morenegla|u i mrazom, uspe{e da prevale neprohodne Arbana{ke Alpe,i 21. novembra, posle jedne mawe borbe, jedna srpska kolona zauze




Qe{, a odmah za tim San-\ovani di Medua. Druga pak srpskakolona zauze 28. novembra Tiranu, a 29. novembra srpska kowicau|e u Dra~, gde je prvo izvr{ena neka vrsta religioznoga ven~a-wa izme|u srpskih vojnika i mora, a zatim odràno bogosluèweu crkvi za sre}an ishod celog ovog preduze}a. Izlazak na morezna~io je za wih simbolisano zadovoqewe najve}e dràvne po-trebe, koju je Srbija u to vreme imala” (\ur|e Jeleni}, Nova Srbijai Jugoslavija, Beograd 1923, 228).

Dimitrije Tucovi}, nesrpski raspoloèn socijaldemokrat-

ski politi~ar, srpski izlaz na more protuma~io je sasvim druk~i- je: “Za buròaski reìm slobodan izlazak na more pretstavqao je vi{e nego jedno trgovinsko pitawe; to je bio, kao {to }emodocnije videti, onaj ìvotni nerv o kome visi ceo privredno--finansijski sistem buròazije, kredit na strani, opstanak re-ìma. Kada je za vreme aneksione krize (1908)... predlog o fhodni -ku na moreQ propao,, grozni~avo se radilo na dobijawu Jadranskeèqeznice. A posle pobede na Kumanovu i Bitoqu, kada je iz ob-lasti preko kojih vodi put za oba mora, Jadransko i Jegejsko,Turska potisnuta, slobodan izlazak Srbije na more bio je ve} upola dostignut ciq” (Dimitrije Tucovi}, Srbija i Arbanija, Izabra-

ni spisi II, Beograd 1950, 102).Na{av{i se u ratu sa balkanskim saveznicima, Turska je

odmah zakqu~ila mir s Italijom. Mada rastere}ena jedne brige,ona se naspram Srbi je, Crne Gore, Gr~ke i Bugarske ubrzo na{lau potpuno podre|enom ratnom poloàju: kod Kumanova su razbi-

jene glavne turske snage, a srpska vojska, koja je ve} bila oslobo-dila deo Ra{ke, Kosovo i deo Metohije, nastavila je svoje napre-dovawe ka Bitoqu; crnogorska vojska oslobodila je Vasojevi}e idelove Ra{ke i Metohije, a opsela je Skadar; Grci su opseliJawinu i zaputili se ka Solunu, a wihova flota je, kao {to se tood we i o~ekivalo, ostvarila prevlast u Jegejskom moru; deosvojih trupa Bugari su usmerili ka Solunu, a glavnina je opselaJedrene. Do kraja novembra Grci su uzeli Solun, a srpska vojska

je, pobedom u bitoqskoj bici i izlaskom preko Arbanije naJadran, ve} bila ostvarila svoje ratne ciqeve.

Pritisnuta sa svih strana, Turska je bila prinu|ena da 3.

decembra 1912. godine potpi{e primirje. Sredinom decembra uLondonu je po~ela mirovna konferencija, koja je odmah odlu~ilada Srbiju potisne s mora, tako {to }e se na podru~ju izme|uGr~ke i Crne Gore formirati autonomna dràva Arbanija, bez

jo{ uvek odre|enih granica. Dok su pregovori u Londonu jo{trajali, na samom kraju januara 1913. godine u Turskoj je do{lo dodràvnog udara, a svi zahtevi velikih sila prema Turskoj odba-

354 Ilija Petrovi}



~eni su. Rat je produèn: crnogorski napadi na Skadar nastav-qeni su uz podr{ku srpske vojske (sve dok ona, 10. marta, - predaustrougarskom pretwom da }e u}i u rat protiv Srbije i CrneGore, ali i po savetu velikih sila da popusti pred tom pretwom-nije bila prinu|ena da se povu~e sa primorja), Jawina se predalapo~etkom marta, krajem marta palo je Jedrene pod naletom bugarskei srpske vojske, a 23. aprila skadarska posada predala se Crno-gorcima. U me|uvremenu, shvataju}i da nema drugog izlaza, Tur-ska je prihvatila da pregovara o miru. Na ruku joj je i{la i Bu-

garska, koja je, nezadovoqna svojim dobicima u Ma}edoniji, do{lau spor sa saveznicima, najpre sa Gr~kom, a zatim i sa Srbijom; Bu-gari su, bez znawa svo jih saveznika, 13. aprila separatno potpisaliprimirje sa Turskom. Osam dana kasnije i ostali saveznici prihva-tili su da pregovaraju o miru, a 14. maja, uz dodatni diplomatskipritisak, Crna Gora “vratila” je Skadar velikim silama. Podpritiskom istih tih sila, 30. maja 1913. godine, Srbija, Gr~ka iCrna Gora potpisale su u Londonu ponu|eni tekst mirovnog ugo-vora s Turskom. Prvi balkanski rat bio je, tako, zavr{en, a najve-}i gubitnici u wemu, uz Tursku koja se morala povu}i s vekovimaokupiranih teritorija, bili su Srbi, ~ije je rtve za oslobo|eweSkadra i wegove okoline (u Dowoj Zeti) isti taj mirovni ugovorproglasio uzaludnim.

Uz Skadar, u Arbaniji su ostala i brojna srpska naseqa izDowe Zete, severno i isto~no od Skadra. Decenijama, o poloàjusrpskog sveta u tom kraju nije se pri~alo u Jugoslaviji, tako da jekao izvesno iznena|ewe mogao biti do~ekan nau~ni rad univer-zitetskog profesora iz Novog Sada dr Dragoquba Petrovi}a(1935) o govoru Vrake, pod naslovom Glasovne osobine govoraVra~ana u Zeti, Godi{wak Filozofskog fakulteta u NovomSadu, Kwiga XV/1, Novi Sad 1972, 180-181. U tome radu nalazimo ipodatak da je “u toku ratnih godina 1912-1918, Vraka (severno odSkadra - IP) posebno bila izloèna nevoqama zbog u~e{}a uborbama za Skadar i pomo}i srpskoj vojsci koja je odstupalaprema Krfu, ali se posle razgrani~ewa s Albanijom, kojoj jedefinitivno pripala 1920, po~ela brzo oporavqati. Dramati-~an obrt u ìvotu ove na{e oaze... po~eo se naslu}ivati 1926. godi-

ne, da bi 1932-1933. wena sudbina bila besprizivno zape~a}enanasilnim odnaro|avawem. Tada je, naime, Vra~anima potpunozabrawena upotreba materweg jezika (u {koli, crkvi, »na pazarui u domu«), a uveden je albanski, zbog ~ega je dve tre}ine stanov-ni{tva pobeglo ili proterano u Jugoslaviju i sada (1972 - IP)ìve uglavnom rasuti po mnogim mestima Srbi je, Crne Gore,Kosova i Metohije. Tako su potpuno opustela sela Ra{, Kule i




Mladi Bori~, dok je u ostalima ostalo oko sedamdeset doma}in-stava, a »k wima su pri{li posledwi domovi izniè Skadra«... Odaqoj wihovoj sudbini zasad se malo {ta zna pouzdano” (Nepunedve decenije kasnije saznalo se i za wihovu sudbinu; svi su izVrake proterani, mawim delom u Crnu Goru, ve}inom u Metohijuili na Kosovo).

Arbana{ka pobunaVojni~kim pobedama srpske i crnogorske vojske u Prvom bal-

kanskom ratu onemogu}ene su namere arbana{kih vo|a da se stvori

jedna arbana{ka dràva izvan uèg arbana{kog etni~kog prosto-ra. Podse}awa radi, arbana{ki prvaci su 1878. godine, uo~iBerlinskog kongresa, u Prizrenu osnovali Arbana{ku ligu (po-znatu i kao Prizrenska liga i kao Arbana{ka kongra), svimsvojim politi~kim i drugim ambicijama uperenu protiv Srbije,Crne Gore i Gr~ke. Budu}i da je do wenog osnivawa do{lo na pod-ticaj Austrougarske, ali i Turske, obeju vrlo zainteresovanihda Srbija i Crna Gora ne pro{ire svoje granice, Arbanasi su u

jednom svom Memorandumu Berlinskom kongresu zatraìli daim se prizna nacionalnost i da se oslobode turske i slovenskevlasti. Ono {to se zami{qalo pod Arbanijom, trebalo je da budetvr|ava protiv navodne slovenske invazije. Kako to kaè \okoSlijep~evi}, tek razbu|eni arbana{ki nacionalizam “bio je si-rov i surov i neuravnoteèn u svojim pretenzijama... (a) terito-rijalne pretenzije vo|a Arbana{ke lige bile su ne samo pretenci -ozne nego i drske: oni su zahtevali sve ono gde se, pod za{titomturske vlasti, tokom vekova izlivalo arbana{ko jezgro... Tu spa-daju, pored Skadra i Severne Arbanije, oblast Pe}, Pri{tina,Vrawe, Ka~anik, Skopqe, Prilep, Bitoq... Tradicionalni arba-na{ki teror prema neza{ti}enim Srbima pod turskom vla{}upoja~avao se mnogo vi{e stvarawem Arbana{ke lige i odneo mno-go nedu`nih srpskih ivota. Od sada se svesno radi na iskorewi-vawu srpskog ìvqa svugde gde je mogla sti}i arbana{ka ruka,koja je bila, u odnosu na Srbe, i pod turskom i pod austro-ugar-skom za{titom” (\. Slijep~evi}, Isto, 205-206).

Bilo kako bilo, Londonski mirovni ugovor pruìo je mogu}- nost i srpskoj i crnogorskoj vladi da na novooslobo|enom pod-

ru~ ju Stare Srbije pristupe uspostavqawu sopstvene vlasti.Mawe-vi{e, ~iweno je to bez posebnih te{ko}a, po{to je najve}ideo stanovni{tva prihvatio ovu promenu kao “prirodnu pojavu”.“Samo tamo, gde je izazivan nered i pobune morao je biti uvedenred. Upravo samo na izazivawa sa arbana{ke strane dolazile sumere, koje se u takvim prilikama svagde primewuju. Vlasti suèlele mir i nastojale na tome da se stanovni{tvo ukqu~i u re-

356 Ilija Petrovi}



dovan ivot i rad. Jedno od va`nijih pitawa, koje je moralo bitire{eno, bilo je agrarno pitawe, jer su veliki posednici bilimahom Arbanasi - muslimani” (\. Slijep~evi}, Isto, 261).

I politi~ke i agrarne mere nove vlasti, uspostavqene su-protno o~ekivawima arbana{kih prvaka, s jeseni 1913. godinedovele su do velike arbana{ke pobune, najpre u Qumi, severoza-padno od Prizrena (danas u Arbaniji), a pro{irila se i na pod-ru~je Debra, Struge, Ohrida i u planinama zapadno od \akovice.U pobuni je u~estvovalo oko 10.000 Arbanasa, a u Ju`noj Srbiji,

danas poznatoj kao Ma}edonija, pomagali su ih komitski odrediVMRO (Unutra{we ma}edonske revolucionarne organizacije).Srbija je, prema Tucovi}evom naga|awu, intervenisala sa “skorotri divizije” sastava oko 20.000 vojnika, a sa sigurno{}u se znada je u smirivawu pobune u~estvovao 13. puk “Hajduk-Veqko” (izNegotinske Krajine), oja~an jednom artiqerijskom baterijom i

jednim kowi~kim vodom, pod komandom potpukovnika DragutinaRisti}a, potoweg divizijskog |enerala Jugoslovenske vojske, uBanatu poznatog kao Brigadir Risti}. Doprinos negotinskihKraji{nika iz 13. puka tom srpskom nacionalnom poduhvatusastojao se u ~i{}ewu doline reke Drima i planine Jablanice, awihovom komandantu posle toga uru~ena je zlatna medaqa zarevnosnu slu`bu.

Vojnim operacijama tokom Arbana{ke pobune Srbi su uspelida o~uvaju “svoje istorijsko tlo na kome se nalaze najve}i i naj-zna~ajniji istorijski i versko-kulturni spomenici za koje je veza-no najslavnije doba srpske istorije. Srbi nisu bili protiv stva-rawa jedne arbana{ke dràve i prirodnim etni~kim granicamawegovim, ali su bili re{eni da za{tite svoje nacionalne inte-rese, koje su ugroàvale arbana{ke pretenzije, koje su bile poma-gane od Austro-Ugarske i Italije” (\. Slijep~evi}, Isto, 247-248).

Tucovi} protiv SrbaBave}i se Arbanasima i Srbima iz vremena balkanskih rato-

va, Dimitrije Tucovi} }e, u svom udvori{tvu prema socijalisti~- koj Internacionali, napisati da je arbana{ka pobuna s jeseni1913. godine, “zbog koje je Srbija morala ponovo mobilisati bli-

zu tri divizije, klasi~an primer kako se kolonijalni ratoviizazivaju. Okupacija srpske vojske prostirala se sa istoka do nasame kapije klisura i klanaca... I kad je buna izbila, vlada (srp-ska) je... izjavila da }e Arbanasi biti »primerno ka`weni«, bur-òaska {tampa je traìla istrebqewe bez milosti, a vojska jeizvr{ivala. Arbanaska sela, iz kojih su qudi blagovremeno izbeg-li, behu pretvorena u zgari{ta. To behu u isto vreme varvarski




krematorijumi u kojima je sagorelo stotinama ìvih èna idece. I dokle su ustanici zarobqene srpske oficire i vojnikerazoruàvali i pu{tali, dotle srpska soldateska nije {tedelani wihovu decu, ène i bolesne... Jo{ jednom se potvrdilo da jenarodna pobuna najprimitivnijih plemena uvek humanija od prak-se staja}e vojske koju moderna dràva protiv pobune upotreb-qava. Srpski vlasnici su otvorili svoj registar kolonijalnihubijawa i grozota i mogu ve} dostojno stupiti u vlasni~ko dru-{tvo Engleza, Holan|ana, Francuza, Nemaca, Talijana i Rusa”.

Te{ko je zamisliti da bi negde, nekad i neko mogao o svojojzemqi i o sopstvenom narodu pisati toliko ru`no kao {to je to~inio Dimitrije Tucovi}. No, ako je to bilo u interesu “me|u-narodnog proletarijata” i “revolucije”, ako je time ispuwavan“zavet” Komunisti~kom manifestu i wegovim tvorcima, ondase logi~nim moè smatrati Tucovi}ev stav da je “zavojeva~kipohod Srbije na Arbaniju... najgrubqe otstupawe od na~ela zajed-nice balkanskih naroda, a u isto vreme otstupawe koje je pla}enonajo~iglednijim porazom”.

I, da ne bi bilo zabune, arbana{ka pobuna nije se dogodila uArbaniji, kako nam to sugeri{e Tucovi}, ve} na Srpskoj Zemqi,u Staroj Srbiji, u Pravoj Srbiji, po Kosovu i Metohiji, u kraje-vima koji su tokom Prvog balkanskog rata oslobo|eni od turskeokupacije; u krajevima koje Tucovi} naziva Arbanijom i u koje,veli, Srbija “nije u{la kao brat... nego kao osvaja~”, ne “kao po-liti~ar ve} kao grub soldat”.

Budu}i da je Tucovi}ev spis nastao ciqno, moè se u wemupro~itati da su Arbanasi, traè}i izlaza iz svoje teskobe, odla-zili tamo “gde priroda pruà vi{e sredstava za ìvot, ka plod-nim kotlinama Stare Srbije i Makedonije”. Pri tome, Tucovi}namerno previ|a da su Arbanasi u taj srpski etni~ki prostoru{li tek po{to je on krajem 17. veka, tokom rata izme|u Austrijei Turske, posle pokreta nazvanog Velika seoba Srba, bio ispra`- wen pod uticajem turske vojne sile. Iz Tucovi}evog pripoveda-wa proisti~e da se “o tom prodirawu Arbanasa na istok u nas...mnogo pisalo, jer se jako ticalo srpskoga naseqa u severozapad-nim oblastima Turske”. Mada on ovu staru Srpsku Zemqu naziva

Turskom, iako mu je moralo biti poznato da se tamo radilo oturskoj klasi~noj okupaciji, arbana{ko “prodirawe na istok” zawega je “glavno sredstvo kojim {ovinisti~ka {tampa izazivakod srpskoga naroda mr`wu prema »divqim« Arnautima, prikri-vaju}i kao guja nokte divqa{tva koja je srpska vojska prema wimapo~inila. Koliko je samo suza proliveno {to je istorisko Koso-vo preplavqeno Arnautima”.

358 Ilija Petrovi}



Veliku seobu pod Arsenijem ârnojevi}em i prodor Arnau-ta u Ju`nu i Pravu Srbiju on }e tako|e dovesti u vezu, ali samozato da bi postavio otrovno pitawe “odakle su Srbi po StarojVojvodini i ko ih je i zbog ~ega preveo” i da bi na taj na~in,dodvoravaju}i se svojim austrougarskim cocijaldemokratskimdrugovima, poni{tio srpski karakter Vojvodine Srpske pod ugar-skom okupacijom i wenu srpsku izvornost. I daqe, iako je mogaoznati da su srpski istori~ari pisali o Srbima kao autohtonom,starosedela~kom stanovni{tvu na Balkanu, on je povla~ewe Sr-

ba pred Arnautima izjedna~io sa nekim navodnim potiskivawem“starosedelaca ovih zemaqa” koje su izvela “slovenska plemena”sredstvima “o kojima istorik nema nimalo lepo mi{qewe”.

âk i kad Metohiju i Kosovo nazove Turskom, Tucovi}u ni-{ta ne smeta da Prizren, \akovicu, Pe} i Pri{tinu proglasi“glavnim mestima Severne Arbanije”. Pa kada se uo~i Berlin-skog kongresa Arbanasi na|u “izme|u ~eki}a i nakovwa, izme|uTurske protiv ~ijeg jarma su se borili i balkanskih dràvicakoje su im nosile nov jaram”, Tucovi} }e poku{ati da posrami“nezahvalne Srbe” zbog toga {to 1913. godine “Srbija zlostavqa iprogoni arbanasko naseqe iz ~etiri zadobivena okruga, (a) CrnaGora nadire sa severa u srce severnoarbanskih plemena”, odnosnou Metohiju, ~iji naziv (“Zemqa manastirskih imawa”) svedo~i osrpskom karakteru. Nigde ne govore}i o arnautskim napadima naSrbe, on kaè da su “po povla~ewu srpskih trupa (s arbana{kogprimorja, 1913. godine IP) nastale u Sredwoj Arbaniji velikeme|usobne borbe” i zadovoqava se kratkim saop{tewem da “svo-

jom zavojeva~kom politikom Srbija, Gr~ka i Crna Gora nisu us-pele da Arbaniju podele, ali su uspele da je smawe i o~erupaju”.Kad su u pitawu Srbija i Crna Gora, ne moè biti da misli nadrugo “~erupawe” osim onoga koje se ti~e oslobo|ewa PraveSrbije, odnosno Kosova i Metohije; on te krajeve uporno nazivaArbanijom! Uz to, Srbija je svojim ~vrstim zalagawem da za sebei “svoj espap” dobije izlaz na Jadransko more, vodila zavojeva~kia ne oslobodila~ki rat. Ako je Evropa prisilila Srbiju da sepovu~e sa Primorja, za wega je to bio dokaz da je “arbanska poli-tika srpske vlade” postala “oli~ewe avanturisti~koga lutawa

jednoga o~ajnika koji... bez ikakvih izgleda na uspeh i bez jasnogaciqa rasipa dragocenu snagu, da bi izbegao bankrotstvo predkojim stoji ceo wegov privredni i politi~ki pravac”. Izvortakvog “avanturisti~kog lutawa” Tucovi} vidi u vi{egodi{wimnaporima srpske buròazije da putem navodne ekonomske eman-cipacije razvije “polet narodnih masa” i zatim ih iskoristi usvoje svrhe. Taj “polet” je ostvaren tokom carinskog rata i anek-




sione krize, a “obilno” iskori{}en u balkanskim ratovima. Ka-ko je “za najlu|e podvige ona mogla ra~unati s qudskim materija-lom ~ija gotovost za podno{ewe `rtava prevazilazi obavezevojne discipline”, srpska buròazija je, u svojoj samouverenostii mimo stvarne snage, “najlu|u zloupotrebu” na~inila “putem za-vo jevawa Arbanije”, a sve radi izlaska na more.

U svojoj “idejnoj netrpeqivosti” prema sopstvenom narodu,koja vrlo ~esto prerasta u mr`wu, i sa velikim olak{awem za-vr{avaju}i svoj spis, Dimitrije Tucovi} }e zapisati da je “bez-

grani~no neprijateqstvo arbanaskoga naroda prema Srbiji... prvipozitivan rezultat arbanaske politike srpske vlade... Zavoje-va~ko dràwe Srbije, Gr~ke i Crne Gore nije moglo spre~itistvarawe autonomne Arbanije, ali je ono toga najmla|ega pigme-na Balkanu gurnulo da se jo{ pre pojave na svet preda na milost inemilost Austro-Ugarske i Italije”. Kako }e se stvari daqeodvijati Tucovi} ne zna; po{to “porazom osvaja~ke politikenije zavr{en lanac opasnosti i `rtava po slobodu srpskoga na-roda i budu}nost Srbije”, u Srbiji bi trebalo da se shvati, i onto svesrdno preporu~uje, “da je borba koju danas arbanasko plemevodi prirodna, neizbe`na istoriska borba za jedan druk~ijipoliti~ki ìvot nego {to ga je imala pod Turskom i druk~ijinego {to mu ga name}u wegovi svirepi susedi, Srbija, Gr~ka iCrna Gora”. Srbija na prvom mestu.

Po svemu, Tucovi}ev spis Srbija i Arbanija predstavqa te -orijsku osnovu za sve ono {to je narednih decenija vodilo, i da-nas vodi, politiku arbana{kog terora nad srpskim narodom.

Veliki ratTako i docnije, kad je na pomolu bio i dok je trajao Svetski

rat, Srpska socijaldemokratska partija uporno se zalagala pro-tiv “militarizma”, protiv bilo kakvih kredita vojsci, protivsvih izmena u vojnim formacijama, protiv {kolovawa vojnihkadrova, protiv nabavke moderne vojne opreme, protiv staja}evojske... iako je Austrougarska i tada, ovoga puta sa Nema~komiza le|a, nastavqala ono {to joj je obe}ano za povla~ewe s Ape-nina (zarad ujediwewa Italije, 1870) i {to je zapo~ela aneksi-

jom Bosne i Hercegovine. Jer, sa kakvim je te`wama Austrou-garska u{la u rat protiv Srbije, uverqivo kazuje tajni izve{tajwenog ambasadora pri Vatikanu, sa~iwen 29. juna 1914. godine, nadan kad je objavqen rat Srbiji. Toga dana, naime, ambasador be~- kog }esara obavestio je rimskog papu o merama koje Monarhijanamerava da preduzme protiv Srbi je, a u izve{taju o tom susretuna{lo se i slede}e:

360 Ilija Petrovi}



“U toku pro{lih godina sv. Otac je vi{e puta izrazio àqewe za-{to je Austro-Ugarska propu{tala da kazni svog opasnog suseda na Du -navu. Papa i kurija vide u Srbiji rak koji }e malo po malo prodreti dosrì monarhije i koji }e, ako mu se dade vremena, izgristi ga sasvim.

Uprkos svih poku{aja i iskustava {to ih je imala kurija sa drugimdràvama, Austro-Ugarska jeste i ostaje katoli~ka dràva i najja~i be-dem hri{}anske vere u ovom veku. Ru{ewe ovoga bedema zna~ilo bi zacrkvu gubqewe najja~eg poloàja; u borbi protiv pravoslavqa to bizna~ilo pad wezinog najmo}nijeg branioca.

Zato, isto tako kao {to je direktna potreba za Austro-Ugarsku, zbogwezinog sopstvenog opstanka, da ukloni iz svog sklopa, ako treba i si -lom, ovo razorno zlo, isto tako je potrebno za katoli~ku crkvu da u~inii odobri sve {to se moè u~initi da posluì tome ciqu”.

Iako je sve to moralo biti dobro poznato svim pa`qivijimposmatra~ima tada{we evropske politi~ke scene, Srpska soci-

jaldemokratska stranka ponovo se, na samom po~etku Velikograta, okrenula protiv sopstvenog naroda. Verni “internaciona-lizmu”, weni prvaci nisu ni pomi{qali da zauzmu nacionalni ipatriotski stav kakav }e samo koji dan kasnije, kada je austro-ugarska vojska u{la u rat protiv Srbije, zauzeti germanski soci-

jalisti. Naprotiv, oni su se i daqe dràli “internacionalisti~- ki”, te su juna 1915. godine podneli Narodnoj skup{tini jedan

formalni mirovni predlog, kako su sami rekli: bezuspe{an.Sam po sebi, taj formalni predlog nije mnogo zna~io ni stvarnoni pravno, ali zahtev srpskoj kraqevskoj vladi da “zavr{i rat”povla~i za sobom bar jedno pitawe i najmawe jedno zapaàwe.Pitawe je jednostavno: moè li se jednostranom izjavom nekezara}ene dràve, pri tome napadnute, odnosno wene vlade, druk-~ije zavr{iti rat nego da se prihvati kapitulacija i sve ono {toide uz wu? U ovom na{em slu~aju, zapaàwe bi moglo zna~iti da

je “provokativni” govor Nikole Pa{i}a o veleizdaji ta~no od-slikao moralni sklop srpske socijaldemokratije na po~etku Svet-skog rata. On nije ni u ~emu pogre{io prekorevaju}i srpske so-cijaldemokrate jednom izjavom koju je posle parlamentarne ras-prave dao o dràwu velikih socijaldemokratskih partija u ratu:

“Socijalna demokratija u Nema~koj i Francuskoj vrlo je jaka.Moè se re}i da se ona tamo ravna gotovo sa ostalim partijama,pa ipak tamo gde su tako jake socijalisti~ke partije, nijednane}e stati na stranu protivnika, nego }e uvek biti na stranisvoje otaxbine”.

Naravno da ne, ali su iste te zapadne socijalne demokratije“srpsku” socijaldemokratsku deklaraciju protiv srpske odbrane




isticali kao primer “pravilnog” odnosa prema ratu i sopstvenojburòaziji. Tako je, na primer, Roza Luksemburg pisala da srp-ski socijaldemokrati “ne samo {to su se zlatnim slovima upisa-li u istoriju internacionalnog socijalizma, ve} su istovremenoispoqili veoma o{tar istorijski pogled za stvarne veze rata,~ime su svojoj zemqi, prosve}enosti svoga naroda u~inili najve-}u uslugu”.

A kad je pro{lo mnogo godina, u vreme kad je svoju poharu nadSrbima zapo~ela Komunisti~ka partija Jugoslavije, direktan

naslednik Srpske socijaldemokratske stranke, socijaldemokrat-sko suprotstavqawe ratnim kreditima u Srbiji uzdignuto je na

jedan izuzetno visok moralni stepen. “Sa... stanovi{ta unutra-{we demokratizacije balkanskih dràva kao osnovnog uslova zaoslobo|ewe balkanskih naroda i wihovo zbliàvawe koje bi ih sa-~uvalo od pritiska imperijalisti~kih sila, posmatrala je srpskasocijalna demokratija i ... doga|aje koji su doveli do dva balkan-ska rata, do osvaja~kog rata Srbije protiv Albanije i do Prvogsvetskog rata. U svim tim prilikama srpska socijalna demokra-tija sa~uvala je svoj duboko internacionalisti~ki stav i glasalaprotiv ratnih zajmova i kredita. To unutra{we pro~i{}avawepartije, odnosno borba najzdravijeg i marksizmu vjernog jezgra uSrpskoj socijal-demokratskoj partiji, na ~elu s Dimitrijem Tu-

covi}em, protiv raznih oportunisti~kih, anarhisti~kih i spo-razuma{kih elemenata, u~inilo je da je Srpska socijal-demo-kratska partija sa~uvala svoj klasni karakter i da je uo~i rata1914 godine bila jedina socijalisti~ka partija, posli je Soci jal--demokratske radni~ke partije Rusije (boq{evika), koja je diglasvoj glas protiv rata na taj na~in {to je u parlamentu glasalaprotiv ratnih kredita. To je priznao i veliki Lewin”.

Posle Drugog svetskog rataDoprinos Brozovih komunista (i internacionalista) rasrb-

qavawu Kosova i Metohije u godinama neposredno posle Drugogsvetskog rata izuzetno je zna~ajan. Jer, vrlo “brinu}i” o predrat-nim kolonistima (najve}im delom dobrovoqcima u srpskim oslo-bodila~kim ratovima), ve} 3. avgusta 1945. godine, Pred sedni-

{tvo Antifa{isti~kog ve}a narodnog oslobo|ewa Jugoslavijedonelo je Zakon o reviziji dodeqivawa zemqe kolonistima iagrarnim interesentima u Makedoniji i Kosovsko-metohijskojoblasti (Slu`beni list DFJ broj 56 od 5. avgusta 1945). Polaze-}i od stava da su predratni kolonisti dobili zemqu “kao nagra-du za usluge nenarodnim reìmima”, novi zakonodavac smislio

je vrlo jednostavnu zakonsku odredbu: korisnici agrarne reforme

362 Ilija Petrovi}



izvedene pre 6. aprila 1941. godine na teritoriji Ma}edonije,kao i naseqenici na Kosovo i Metohiju, “gube pravo na zemqu akoim je bila dodeqena zemqa privatnih vlasnika, smatraju}i tak-vim vlasnikom svakog zemqoradnika koji je radio svoju zemqu, bezobzira da li je na wu imao ili nije imao tapi ju” ili je na woj radiokao ~iv~ija (kmet, bezemqa{) ili stalni zakupac, a naro~itoako je odnosni vlasnik, Ma}edonac ili [iptar, bio politi~kiemigrant. U novouspostavqenim “oslobodila~kim” odnosima, to

je zna~ilo da je svaki [iptar ili Ma}edonac, jednostavnom iz ja-

vom da je oduzeta kolonisti~ka zemqa (i dobrovoqa~ka, dakle)do 1918. godine bila wegova svojina, bez ikakvih dokaza i bezbilo kakvih pravnih smetwi postajao vlasnik te zemqe; sve to ikad se zna da Srbi koji su posle Velikog rata doseqeni na Koso-vo nisu dobili obradivu zemqu u privatnom vlasni{tu, ~ak ni be-govsku, ve} su dobijali zapu{tene ledine, najve}im delom ve} ob-rasle {umom, koje su godinama sami kr~ili i pretvarali u wive.

Godinu i po dana kasnije, 22. februara 1947, zakonodavac sedosetio da je neki od predratnih kolonista mogao izbe}i svezamke upravo pomenutog Zakona o reviziji, te je formulisao novZakon o postupawu s napu{te nom zemqom kolonista u AutonomnojKosovsko-metohijskoj oblasti (Slu` beni glasnik Narodne Repu-blike Srbi je broj 9 od 28. februara 1947). Prividno vode}i ra~unao pravu, Prezidijum Narodne skup{tine NRS (Srbi je, dakle, neJugoslavi je, jer je na Srbe trebalo prebaciti krivicu za srpskeensre}e koje iz toga zakona proisteknu!) obznanio je slede}e:

“Kolonisti i agrarni interesenti kojima je dodeqena zem-qa u Kosovsko-metohijskoj oblasti pre 6. aprila 1941. godine anije im oduzeta revizijom izvr{enom na osnovu ~l. 4 i 5 Zakona oreviziji dodeqivawa zemqe kolonistima i agrarnim interesen-tima u Makedoniji i Kosovsko-metohijskoj oblasti od 3 avgusta1945 godine - gube pravo na istu ako se do 30 septembra 1947godine ne vrate na svoja imawa i otpo~nu sa obradom”.

Bilo je to vreme kad je velik broj nekada{wih kolonista iagrarnih interesenata bio nepismen, kad su wihove mogu}nostida saznaju {ta to sve pi{e u nekakvim slu`benim novinama bilenikakve i kad mnogi od wih nisu ni preìveli rat, tako da je ovaj

Zakon jedino imao za ciq da zemqu oduzme i onim kolonistima kojima, ko zna iz kojih razloga, zemqa do tada jo{ nije bila oduzeta.

Da se zaista smi{qeno radilo na uni{tewu srpskog nacio-nalnog bi}a u Ju`noj i Staroj (Pravoj) Srbiji pokazuje i Zakon olikvidaciji agrarne reforme vr{ene do 6. aprila 1941. godine navelikim posedima u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini (Slu`b e-ni glasnik NRS broj 9 od 28. februara 1947), ~iji 2. i 3. ~lan ne-




dvosmisleno konstatuju da je odnos nove vlasti prema koloni-sti~kom ìvqu u Vojvodini Srpskoj bio sasvim druk~iji od onogakoji je zadesio koloniste u Ma}edoniji i na Kosovu i Metohiji:ovde se licima koja su u svojstvu utvr|enih agrarnih subjekatadobila zemqu i uvedena u posed do 6. aprila 1941. godine priznajevlasni{tvo na dobi jeno zemqi{te, “bez obzira da li je to zemqi-{te upisano u zemqi{nim kwigama na wihova imena, ako tozemqi{te sami obra|uju” i ako se kao prognanici s po~etka rata,“u roku od {est meseci po obnarodovawu ovog Zakona nasele na

dobi jenom zemqi{tu”.Jo{ dok su se borili da preuzmu vlast u Jugoslaviji, komuni-

sti su, u nameri da {iptarske zlo~ince nagrade dodelom srpskihetni~kih prostora, obe}ali Enveru Hoxi da }e Srbi biti protera-ni iz Metohije i sa Kosova (da li je to bilo na Bujanskoj konfe-renciji ili u nekoj drugoj prilici ‡ vaqda }e se nekad saznati) izato je odmah posle rata bilo zabraweno da se 250.000 prognanihSrba vrati na svoja ogwi{ta, a na wihovim imawima na{lo seoko 300.000 divqih naseqenika iz Arbanije. Kad je 1947. godineEnver Hoxa, u me|uvremenu progla{en za narodnog heroja Jugo-slavije, do{ao u Beograd po ono {to mu je obe}ano, ministar zaagrarnu reformu i kolonizaciju Sreten Vukosavqevi} nije pri-stao da potpi{e naredbu o progonu ostatka Srba s Kosova i Me-tohije i tako je ostvarewe toga velikog komunisti~kog projektamalo zastalo. Drug Enver vratio se tada praznih {aka, ali jetokom narednih decenija, uz blagoslov jugoslovenske komunisti~- ke oligarhije, otvoren put {iptarskom teroru nad Srbima. Na-rodnosna slika Kosova i Metohije mewana je nekontrolisanim“uvozom” navodnih izbeglica iz Arbanije i pritiscima najraz-li~itije vrste na starosedela~ki srpski ìvaq, koji su obi~nookon~avani prodajom srpskih imawa; cene, makar koliko bilevisoke, {iptarskim kupcima nikad nisu bile sporne, po{to je takupoprodaja bila finansirana buxetskim sredstvima RepublikeSrbije. Samo od 1971. do 1981. godine iseqeno je s Kosova i Me-tohije, prema zvani~nim podacima komisije koja se bavila uzro-cima srpskog iseqavawa, 57.059 Srba, a narednih desetak godinai preko 250.000; u istom tom vremenu tamo se uselilo pribli`no

milion Arbanasa.U glavnim linijama, i u pokojem detaqu preciznije, sve je to

nedvosmisleno istaknuto i u Memorandumu Srpske akademijenauka i umetnosti: “Izgon srpskog naroda sa Kosova je spektaku-larno svedo~anstvo wegovog istorijskog poraza. Srpskom narodu

je u prole}e 1981. godine objavqen jedan doista specijalan, aliotvoren rat pripreman u raznim razdobqima administrativnih,

364 Ilija Petrovi}



politi~kih i dràvno-pravnih promena. Vo|en ve{tom prime-nom raznih metoda i taktika, s podeqenim ulogama, uz aktivnu, ane samo pasivnu i ne mnogo prikrivanu podr{ku pojedinih poli-ti~kih centara u zemqi pogubniju i od one koja je dolazila izsusedstva taj otvoreni rat, kome se jo{ uvek ne gleda pravo uo~i i koji se ne naziva svojim pravim imenom, odvija se skoro petgodina... Iseqavawe Srba sa Kosova i Metohije u Socijalisti-~koj Jugoslaviji po svome obimu i karakteru prevazilazi sverani je etape ovoga velikog izgona srpskog naroda. Jovan Cviji}

je u svo je vreme procewivao da je u svim seobama, od one velikepod Arsenijem ârnojevi}em (1690) do prvih godina na{eg veka,izgnano preko 500.000 Srba: od toga broja izme|u 1876. i 1912.godine oko 150.000 Srba moralo je napustiti svoja ogwi{ta podsurovim terorom lokalnog i povla{}enog albanskog ba{ibozuka.U toku posledweg rata (Drugog svetskog IP) proterano je pre-ko 60.000 srpskih kolonista i starinaca, ali je posle rata ovajtalas iseqavawa doìveo pravu plimu: za posledwih dvadesetakgodina Kosovo i Metohiju napustilo je 200.000 Srba. Ostatak os-tataka srpskog naroda ne samo {to stalno i nesmawenim tempomnapu{ta svoju zemqu nego se, prema svim saznawima, gowen zulu-mom i fizi~kim, moralnim i psiholo{kim terorom, pripremaza svoj kona~ni egzodus. Za mawe od desetak slede}ih godina, akose stvari bitno ne promene, Srba na Kosovu vi{e ne}e biti, a»etni~ki ~isto« Kosovo, taj nedvosmisleno iskazani ciq veliko-albanskih rasista, utemeqen jo{ u programima i akcijama Pri-zrenske lige 1878-81, bi}e u potpunosti ostvaren”.

Sve to, u skladu sa teorijskim postavkama srpskog socijalde-mokrate Dimitrija Tucovi}a, vi{edecenijskim trudom wegovihkomunisti~kih sledbenika na ~elu s Josipom Brozom (1892-1980),a od leta 1999. godine pod neposrednom za{titom svetske narko--mafije i “ovla{}enih” uteriva~a demokratije novog doba.

Novo dobaKad je po~etka juna 1999. godine okon~an neobjavqeni “osiro-

ma{eni” nuklearni rat Sjediwenih Ameri~kih Dràva i wenihsedamnaest (ili osamnaest?) evropskih saveznica iz Severnoat-

lantskog pakta (NATO) protiv Srbije, moglo se konstatovati da je na Kosovu i Metohiji ostalo jedva oko 250.000 Srba, dok je brojArnauta, koje je, navodno, srpska vlast tokom istog tog rataprognala, dostigao ne{to preko milion i po.

Ovo posledwe, u~iweno je pod za{titom ameri~kog novogsvetskog poretka, poznatog i kao “novo doba”, New Age .




Da ne bude zabune: novo doba nije vremensko odre|ewe ne~ega{to se desilo, ili se de{ava u savremenom svetu, ve} je Novodoba savremena demokratska institucija, jedan od mehanizamakojima savremeni novi svetski poredak nastoji da ostvari svojedalekose`ne strate{ke ciqeve: svetski poreski sistem, svet-ski sud, svetsku armiju, svetsku centralnu banku s jedinstvenomvalutom, svetsku socijalnu dràvnu pomo}, dirigovano svesvetskoekonomsko planirawe, ukidawe prava na posedovawe vlastitogoru ja, prinudnu kontrolu svetskog nataliteta, kontrolu obra-

zovnog sistema, brisawe qudskog individualizma, vernosti poro-di~nim tradicijama, nacionalnom rodoqubqu (otaxbini) i reli-gijskim nazorima, ukidawe tradicionalnih crkava i zavo|ewenove svetske religije, {to bi, po o~ekivawu onih koji se zalaùza taj novi svetski poredak, vodilo potpunoj jednakosti svihqudi i apsolutnoj demokratiji. Zami{qen kao jednostavan, izbog toga ne mnogo upadqiv, mehanizam Novog doba okrenut jereligijskoj svesti ~ovekovoj i deluje na wu podsvesno, ali zatorazaraju}e. Novo doba je pokret stvoren sa ciqem da oformi novuplanetarnu religiju koja bi zamenila postoje}e religiozne po-glede na svet i koja bi bila “malter novog svetskog poretka”.Po{to je pristalicama nove svetske vlade jasno da se wihov sanmoè zasnovati iskqu~ivo na religijskoj svesti, oni se zdu{notrude da tradicionalne religije, naro~ito hri{}anstvo, zamenenovom planetarnom religijom humanisti~kog internacionalizma, sa ciqem da se, delovawem na qudsku svest, u korist novogsvetskog poretka stvori vezivno tkivo tom istom poretku.

Podrazumeva se da sve to vaì za upotrebu u zemqama kojima planeri novog svetskog poretka, odnosno ideolozi Novog doba, uteruju demokratiju, u zemqama koje treba vojni~ki oslabi-ti i onemogu}iti ih za bilo kakvu odbranu od spoqnih opasno-sti. To, me|utim, po pravilu da ono {to prili~i Jupiteru nepri li~i volu (Quod licet Iovi, non licet bovi), ne vaì za zemquNovog doba, odnosno zemqu koja je sebe videla kao vode}u u tomnovom svetskom poretku; da ona to mesto zauzme najmawim otpo-rom, bez “grube dominacije i represije”, primewuju}i razne“tehnike grupne kontrole i konsenzusa”, obezbe|uju}i “sopstve-

nu inicijativu i kreativnost unutar hijerarhijske strukture”~ije je nivoe ona sama postavila prema svojoj mo}i i svojim da-lekose`nim namerama. A ta mo} i te namere proisti~u iz wenog“epohalnog tehni~ko-tehnolo{kog i socijalnog razvoja” kao izo-lovane kategorije, a ne otud {to je “na{e vreme” pruìlo takvutehni~ko-tehnolo{ku mogu}nost svim zemqama u svetu, ponaj-mawe onima koje su u tom istom vremenu bile podvrgnute ide-

366 Ilija Petrovi}



olo{kom i stvarnom teroru istog tog Novog doba. Pri~a o sma-wenoj razlici izme|u vojnih i civilnih zanimawa samo je jednaparola o demokratizaciji vojne struke, budu}i da se do najzna~aj-nijih dometa tehni~ko-tehnolo{kog razvoja vojne opreme stiè,vrlo ~esto, i u civilnim laboratorijama; jo{ vi{e, sve civilnelaboratorije s “ozbiqnim” istraìva~kim programima ne moguni delovati bez odre|ene mawe ili ve}e vojne kontrole. Bez ob-zira na sve demokratske pri~e o iskqu~ivawu politike iz voj-ske, nudi se recept po kome “tradicionalnog ratnika” treba pre-

obraziti u vojnog menaxera, ne bi li se vojna profesija, u celini,“civilizovala”, pri ~emu svaki oficir, ~ak i najnièg ranga,“moè delovati kao politi~ki agent”.

Sve to, naravno, kazuje da Sjediwene Ameri~ke Dràve, jedina zemqa Novog doba, svoja demokratska na~ela nudi i pri -mewuje kao jedino i iskqu~ivo sredstvo za porobqavawe ostalogsveta, pri ~emu bi se u tom “ostalom svetu” ostvarila demokrat-ska jednakost u apsolutnoj neslobodi, u kolonijalnoj pot~iwe-nosti, u ropstvu takore}i.

I kad se sve to ve} zna, preostaje da se nedvosmisleno zakqu-~i da “bezbo`ni, nequdski i u velikoj meri totalitarni sistem,kakav je ameri~ki, uop{te nema prava na postojawe, poput svakeimperije zla. Sistem amerikanizma, to jest parazitskog postoja-wa na ra~un tu|ih resursa, sistema nasiqa, obmane, eksploataci-

je i pqa~ke drugih dràva, mora biti uni{ten zajedni~kim napo-rima ~ove~anstva. U protivnom, ~ove~anstvo ne}e opstati” (OlegPlatonov, Tajna svetska vlada : Za{to }e propasti Amerika, Beograd

2001, 7).Opsta}e ~ove~anstvo, opsta}e.I zato,Dogodine u Prizrenu!

***Tekst je pisan po naruxbini, za ~asopis Sveti knez Lazar, zabroj zami{qen kao tematski: Stogodi{wica oslobo|ewa Stare Srbije,danas zvane Kosovo i Metohija. Poslat je 12. oktobra 2012. godine na ad -resu sopocanac@ yahoo.com.

Ve} narednog dana autoru je prispelo pismo od protosin|elaMaksi ma (Novakovi}a), urednika tog ~asopisa:

“Sa pa`wom sam pro~itao Va{ ~lanak. Moram da ukaèm na to da jepravopisnih gre{aka bilo neznatno i da me je zadivilo da ih usled krat-kog roka za pisawe koje ste imali, nije bilo vi{e. Tako|e mi se jako dop -ada jezik kojim pi{ete. Sino} sam do kasno prou~avao Va{ ~lanak i evo{ta ja predlaèm i {ta smatram da bi nama, vezano za ovaj broj ~asopisai odnosno Va{eg ~lanka odgovaralo:




Pre svega moram Vam skrenuti pa`wu na op{ti stav ~lanova ured-ni{tva na{eg ~asopisa odnosno Dereti}a, taj stav je negativan, razloga je dosta, a prevashodni je to {to se u nauci istorijskoj pona{a diletant-ski, nekada, ~ini mi se, to radi tendenciozno. Ja se u na~elu slaèm okopotpune okupiranosti na{e istorijske {kole od strane nordijske, ger -manske, zlotvorske, i tako|e se zalaèm za obnovu srpske istorijske{kole, ali smatram da Dereti} svojim na~inom delawa tu blagoslovenuideju samo kompromituje. Stoga je op{ti stav uredni{tva da se na wega utekstovima ne treba pozivati i da za wega u na{em ~asopisu nema mesta.Meni je ao ukoliko sam Vas ovim na{im stavom razo~arao, ali ja nisam

u situaciji da mewam stav vladike (ra{~iwenog vladike, zapravo mona -ha Artemija, Marka Radosavqevi}a - IP) i ostalih ~lanova redakcije.

[to se samog Va{eg ~lanka ti~e, smatram da bi shodno gore navede-nom stavu o Dereti}u, shodno temi koju smo namerili uneti u ovaj broj,tako|e shodno prostoru koji je preostao u ~asopisu (kad je “posao” ugova-ran, obim nije bio sporan; o~ekivalo se da bude barem tridesetak stra -na, da se popuni praznina - IP), dobro da postupimo na slede}i na~in:

Ja sam ~itaju}i Va{ tekst stekao utisak da se radi o dva zdruèna~lanka. Prvi je o poreklu Arbanasa, a drugi o Oslobo|ewu Stare Srbi - je. Oni su prili~no nezavisni me|usobno, ~ak se u dva navrata pozivatena neke istoriske li~nosti i iznosite ~itave wihove pasuse o re~enojtemi i ti se pasusi ponavqaju u prvom i drugom tekstu, dakle, i u ovom oArbanasima i u ovom o Oslobo|ewu. Zato bi meni odgovaralo da za ovajbroj objavimo samo drugi deo teksta, ja sam Vam ga poslao. Time bismoizbegli problem Dereti}a, ne bi tako|e bilo ponavqawa pomenutih

citata, ~itavih pasusa, i sa tehni~ke strane obim tog teksta sasvim seuklapa u ovaj broj ~asopisa. Naravno, sve to ukoliko se Vi slaète datako postupimo.

Smatram da je ovaj tekst po smislu i sadràju zasebna celina, te dase kao takav moè objaviti bez onog prvog dela o Arbanasima.

Eto, ja o~ekujem va{ odgovor, jer ne bih na svoju ruku prekrajao Va-{e delo, ukoliko se Vi s time ne slaète.

Ina~e, {to se mene ti~e tekst je vrlo sadràjan, saznao sam mnogonovih detaqa iz na{e skorije istorije, kako prvi deo teksta, tako idrugi. Hvala Vam na trudu i nadam se da ne}ete zameriti na ovim mojimzahtevima i sugestijama”.

Sat ili dva kasnije, upismu pod naslovom “Ko je to protiv srpskeistorije”, autor je odgovorio na “zahteve i sugestije” oca Maksima:

“Prilog uz Va{e pismo nisam umeo da otvorim, tako da ne znam {tau Va{oj varijanti mog teksta stoji.

Bez obzira na to, mogu Vam sa sigurno{}u re}i da sam beskrajno ne-saglasan sa Va{im (ili redakcijskim) osnovnim stavovima prema srp -skoj istoriji, odnosno, ako Vam je to bliskije, prema Jovanu Dereti}ukao navodnom diletantu u istorijskoj nauci.

Ne ~udi me {to Vam se ~ini da tekst ima dve teme, ali to je s raz -logom: pri~a o Arbanasima va`na je zbog toga {to bi se bez we, a na -ro~ito zbog srpskog neznawa o pro{losti Stare Srbije i arbana{kih

368 Ilija Petrovi}



aspiracija na wu, moglo (i moralo) zakqu~ivati da je Srbija 1912. godi-ne u{la na to podru~je s osvaja~kim namerama.

Ba{ kao {to to pi{e Dimitije Tucovi}, i ba{ kao {to je pokojniBroz èleo da Kosovo i Metohiju fvratiQ drugu Enveru.

A Va{ega znawa radi, dr Jovan I. Dereti}, na osnovu svog istraì-va~kog rada i istoriopisawa, izabran je za ~lana Ruske Petrovske aka-demije, onu koju je, kao Rusku imperijalnu akademiju, ukinuo drug Lewirpo svom revolucionarnom dolasku u Rusiju.

Molim Vas da malo razmislite o mojim razlozima. Ostaje da sedaqe dogovaramo”.

Po{to je i profesor dr Dragoqub Petrovi}, “vi|en” za budu}eg ~lana redakcije pomenutog ~asopisa, o sadrìni dovde date prepiskepoduè razgovarao s ocem Maksimom, potencijalnim svojim saradni -kom, od oca Maksima stiglo je, istoga dana, novo pismo:

“Jako mi je ào ukoliko je do{lo do nesporazuma, tj. do nejasno}a umom posledwem pismu. Moj stav o Dereti}u je takav kakav je, prihvat -qivo mi je odno{ewe ~ika Dragoquba prema Dereti}u. Smatram da De -reti} ima pravilno nastrojewe po pitawu na{e istorije generalno, jeri na{i crkveni spisi kazuju da smo mi na ovim prostorima od vajkada, odpo~etka nove ere, a verovatno ranije, ali kada neko tvrdi da su Crno -gorci potomci Atlanti|ana, kao {to Dereti} na svojim predavawimatvrdi (autor ove kwiìce odslu{ao je {ezdesetak Dereti}evih preda-vawa, ali ne pamti da je Atlantida ijednom pomenuta; pomiwawe Atlan -tide u istoj je ravni s onom “dosetkom” Srbi pa amebe, smi{qenom zaradizrugivawa kwizi Olge Lukovi} Pjanovi} Srbi, narod najstariji... -

IP), takav za mene ne moè imati nau~ni legitimitet, a to je upravoslu~aj sa Dereti}em. Druga je stvar kada se neke wegove ideje, nakonpa`qive i po{tene provere pokaù kao istinite, tim putem, kako samrazumeo ide ~ika Dragoqub, Va{ ceweni brat. Ovako, za mene Dereti}ostaje ~ovek sa dobrom idejom, ali tu ideju svojom neve{to{}u ~esto samkompromituje. Smatram da ideju koju on zastupa o nama Srbima vezano zana{u istoriju, treba pokazati kao istinitom jasnim i nedvosmislenimdokazima, bez bajkovitosti i subjektivnosti, jer verujem da tih dokazaima na pretek. [to se [iptara ti~e, ja sam sa Kosova, tamo sam ro|en iìveo, izbegao ‘99, pa se kao monah tamo vratio i opet ìveo i opet pro -teran. O tome ko su [iptari i do koje mere su oni potpuni i savr{enistranci na Kosovu ne morate me ube|ivati, niti mi o tome mora pisatiDereti}, u to sam se sam jasno uverio i smatram da im tamo nije mesto nipod kojim uslovima. Tako|e, bave}i se istorijom na{e Pomesne crkve,znam da je sever Albanije do kasnog sredweg veka i daqe od toga bio ~i-

sto srpska zemqa. U selu Spas n.p.r. (dana{wi Spa{ na severu Albanije)upokojio se i sveti Joanikije prvi, koji po~iva u Sopo}anima u kojimasam dugo vremena ìveo, i t.d. (Za Svetog Joanikija I, prvog patrijarhasrpskog - 1346-1354 - episkop {umadijski Sava Vukovi} pi{e da je,“borave}i u @i~i... iznenada oboleo i na putu za Pe} umro u Polumiruna Ibru 3. septembra 1354. godine Telo mu je poloèno u Pe}koj patrijar{iji” - IP). Da ne duìm, smatram da smo istog stava, samo razli~i -tih pristupa. Iz razloga delikatnosti Dereti}a kao nau~nika i obim -




nosti Va{eg rada, a iz iskrene eqe da se on objavi u na{em ~asopisu, jasam dao svoj predlog, s tim, {to nisam dodao, da bih prvi deo Va{egteksta predloìo na uvid uredni{tvu sa namerom da ga objavimo uidu}em, ili nekom od idu}ih brojeva (ili nikada - IP) na{eg ~asopisa.Ba{ iz razloga bitnosti teme porekla [iptara smatram da ta tematreba biti zasebio prezentovana u na{em ~asopisu, a sada nam je temaOslobo|ewe Stare Srbije.

Eto u ime Boga, toliko od mene, nadam se da sam sada bio jasniji”.Svoj stav prema Monahovim predlozima I. Petrovi} formulisao

je u kratkoj poruci od 14. oktobra 2012. godine:

“Vrlo mi je ao, ali ne prihvatam da se moj tekst objavquje kus, po-{to mu se ukloni temeq.

Zahvaqujem na nepoverewu”.Monah Maksim je posle mawe od tri sata stavio ta~ku na prepisku:“@ao mi je {to se nismo dobro razumeli, a smatram da je to posredi.

@ao mi je tako|e {to ste doneli takvu odluku, ali je svakako po{tujem.Kako ste odlu~ili neka bude! Oprostite na naporu koji sam Vam priredio,ali se iskreno nadam da }emo ipak uspostaviti jednu finu i konstruk -tivnu saradwu, ako ne ovom prilikom, a ono nekom drugom, ako Bog da”.

***Na portalu www.vaseljenska. com, tekst u celosti objavqen 19.oktobra 2012. godine.

Documents

Srpsko Pitanje Na Nizbrdici