Srpsko vojno školstvo

8/16/2019 Srpsko vojno školstvo

1/308

Београд, 2010.

Belgrade, 2010.


2/308

ИЗДАВАЧ

PUBLISHER

Ministarstvo odbraneРепублике Србије

АУТОРИ И ПРИРЕЂИВАЧИ АUTHORS AND EDITORS

др Мирјана Зори}мајор мр Слободан Ђукић

СТРУЧНИ РЕДАКТОР

CONSULTANT

Игор Јовичић

РЕЦЕНЗЕНТCONSULTING EDITOR

brigadni generalдр Mladen Vuruna


3/308


4/308

S рбија се, као ретко која земља у окружењу, па и у Европи, можепохвалити дугом и богатом традицијом војног школства. Образовањевластитог официрског кадра, потреба која је била препозната већ упрвим деценијама 19. века, резултирала је оснивањем Артиљеријскешколе, 18. марта 1850. године. Стога се, 18. март данас слави као ДанВојне академије.

Развој војног школства био је тесно повезан са развојем српскевојске, која је на својим леђима изнела терет ослободилачких ратова у19. и 20. веку. Војска је, заправо, била ослонац и заштита националне

идеје о стварању модерне српске државе у 19. веку – Кнежевине иКраљевине Србије. Захваљујући победама у Првом светском рату српскавојска је омогућила стварање прве југословенске државе – КраљевинеСХС, односно Краљевине Југославије, а после Другог светског рата истварање социјалистичке Југославије. Историја је хтела да на почеткутрећег миленијума српски народ своје националне и државотворнекорене оствари именом Војска Србије.

У протеклом периоду војне школе у Србији изнедриле су читавуплејаду интелектуалаца и стручњака у војним областима, искуснихвојних стратега несаломиве моралне чврстине и непоколебљивих услужби својој отаџбини. Многи међу њима били су и успешни научници,војни писци, теоретичари и професори војних наука, академици,министри и високи државни чиновници. А као команданти и бриљантневојсковође они су, заједно са својим војницима, у балканским ратовима

и Првом и Другом светском рату исписали најславније странице српскератне историје.После 160-годишњег искуства и рада у различитим условима и

историјским околностима, на прагу 21. века српско војно школство пролазитемељне реформе које имају за циљ да профилишу модеран, ефикасан ифункционалан систем војног образовања који ће одговарати потребама изадацима Војске Србије. Акредитацијом Војне академије, требало биускладити и хармонизовати војно и цивилно образовање у држави, аформирањем Универзитета одбране, промовисати институционални оквиркоји ће заокружити процес образовања и научне делатности у областиодбране и безбедности у Републици Србији.

Ако су војска и официрски кор у прошлости били носиоцинационалне идеје и промотери српске државности, онда је данас ВојскаСрбије најпозванија да ту државност и њен идентитет сачува, а у складу

са задацима и мисијама за које је пројектована. Знање, способност иодговорност, као темељне вредности које српски официри понесу саВојне академије, представљају предуслов за извршавање постављенихзадатака и на унутрашњем и на међународном плану. Посебно сузначајне ситуације када су припадници Војске Србије учесници умеђународним војним мисијама у свету или су партнери у разнимобластима међународне војне сарадње.

Опредељење Републике Србије и њене војске да развија партнерскеодносе са европским и светским међународним безбедносним структурамаманифестује се, између осталог, и сарадњом у области војног школства.Стога је залагање за стварање квалитетног стручног кадра и сврсисходнетехничке и материјалне подршке један од приоритетних задатака Војске,али и улагање у будућност српског народа.


5/308

S erbia, unlike most of the neighbouring countries, can pride itself on a long and rich military education tradition. The need to educate its ownofficers was recognised as early as 19 th century which resulted in founding the Artillery School on March 18, 1850. This day has been established as the an-niversary of the Military Academy and the Military Education Day in Serbia.

The development of military education is closely linked with the devel-opment of the Serbian Armed Forces who carried the load of the liberationwars of 19 th and 20 th centuries. The armed forces were actually the back-bone and rampart of the national striving for creation of a modern Serbian

state in 19 th century – first Principality and then Kingdom of Serbia. The vic-tories in the World War I preceded the creation of the first Yugoslav state

– the Kingdom of Serbs, Croats and Slovenians, then Kingdom of Yugoslaviaand Socialist Federative Republic of Yugoslavia after World War II. Historyallowed for the national and constitutive roots to spring in 21 st century underthe name – Serbian Army.

Up to this day the military schools in Serbia have supplied an array of intellectuals and experts in the military field, experienced strategists of cast-iron moral and implacable in serving the homeland. Many of them wererecognised scientists, military writers, theorists, and professors of militarysciences, academicians, ministers and state officials. As commanders andbrilliant generals, head to head with their soldiers in the Balkan and I andII World Wars they wrote the most glorious pages of the Serbian militaryhistory.

At the turn of the 21 century, after 160 years of experience and work in various circumstances and historical conditions, the Serbian military ed-ucation is going through thorough reforms aiming to profile a modern, ef-ficient and functional system of military education which can meet the needsand requirements of the Serbian Armed Forces. The accreditation of theMilitary Academy serves the purpose of harmonization of the country’s mil-itary and civilian education. Establishment of the University of Defence willfurther promote the institutional framework for integration of the educationprocess and scientific and research work within the area of defence and se-curity in the Republic of Serbia.

If, in the past, the army and officer corps were promulgators and pro-moters of the national cause and Serbian statehood, then today the Serbian

Armed Forces bear responsibility to protect and treasure that statehood andidentity, in accordance with the task entrusted to them and missions they

have to carry out. Knowledge, competence and responsibility, as fundamen-tal values which the Serbian officer acquires at the Military Academy, arepreconditions for performance of tasks set for them both at home andabroad. Participation of the members of the Serbian Armed Forces in inter-national military missions in the world or in various forms of internationalmilitary cooperation is of paramount importance.

The commitment of the Republic of Serbia and its armed forces to de-velop the relationship of partnership with international security institutionsand agencies in Europe and across the world are manifested in cooperationin the area of military education. Therefore, ardent work on creation of highquality professional cadre and provision of purposeful technical and materialsupport are among the first-priority tasks of the armed forces and investmentin the future of the Serbian nation.

Министар одбране Драган Шутановац

Minister of DefenceDragan Šutanovac


6/308


7/308


8/308

233

УЧЕЊЕ СТРАНИХ ЈЕЗИКА

FOREIGN LANGUAGES EDUCATION

241

ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ И СПОРТ

PHYSICAL EDUCATION AND SPORTS

249

КУРСЕВИ

COURSES

113

ШКОЛОВАЊЕ ОФИЦИРА

SCHOOLING OF OFFICERS

201

ШКОЛОВАЊЕ ЖЕНА

MILITARY TRAINING AND EDUCATION OF WOMEN

257

ШКОЛОВАЊЕ СТРАНАЦА У ВОЈНИМ ШКОЛАМА КОД НАС

FOREIGN CITIZENS AT OUR MILITARY SCHOOLS

261

ШКОЛОВАЊЕ У ИНОСТРАНСТВУ

EDUCATION ABROAD

269

ШКОЛА НАЦИОНАЛНЕ ОДБРАНЕ

THE NATIONAL DEFENCE SCHOOL

289

НАУЧНА И ИЗДАВАЧКА ДЕЛАТНОСТ

SCIENTIFIC AND PUBLISHING WORK

297

БУДУ[НОСТ СРПСКОГ ВОЈНОГ ШКОЛСТВА

THE FUTURE OF THE SERBIAN MILITARY EDUCATION

193

ШКОЛОВАЊЕ РЕЗЕРВНИХ ОФИЦИРА

SCHOOLING OF RESERVE OFFICERS

209

ПРАКТИЧНИ ОБЛИЦИ НАСТАВЕ

PRACTICAL FORMS OF EDUCATION

9

ИСТОРИЈА СРПСКОГ ВОЈНОГ ШКОЛСТВА

HISTORY OF SERBIAN MILITARY EDUCATION

69

СРПСКО ВОЈНО ШКОЛСТВО ДАНАС

SERBIAN MILITARY EDUCATION TODAY

93

ВОЈНА ГИМНАЗИЈА

MILITARY HIGH-SCHOOL

101

ШКОЛОВАЊЕ ПОДОФИЦИРА

EDUCATION OF THE NCOS


9/308

радиција војног школства у Србији, дуга160 година, тесно је повезана са процесом ствара-ња модерне српске државе и њене војске у 19. ве-ку. Ратови српског народа за ослобођење од ото-манске власти омогућили су обнављање српскедржаве, а један од њених темеља била је управовојска. Она је на својим леђима изнела главни те-

рет ратова, у исто време се и сама стварала и раз-вијала, а у обновљеној држави активно учествова-ла у изградњи њених институција. Готово да нијебило државне организације чијем формирању иразвоју нису допринели српски официри, нитистваралачке области у којој запажене резултатенису оставили научници, уметници, књижевници ипросветитељи у официрској униформи.

Војска је била ослонац и заштита национал-не идеје у стварању модерне српске државе. Она

је захтевала писмене и образоване људе, каквих је у то време у Србији било мало. Зато се на обра-зовање у војсци, посебно на школовање официр-

ског кадра, већ од првих деценија 19. века на на-шим просторима гледало са изузетном пажњом.Оснивање првих цивилних и војних школа

најавило је почетак развоја просветних установау Србији, које ће у 19. веку изнедрити читавуплејаду врхунских интелектуалаца и стручњака у

he tradition of military education in Serbia,160 years long, is tightly connected with the processof creation of modern Serbian state and its army in19th century. The wars of the Serbian people for theliberation from the Ottoman Empire made it possiblefor the Serbian state to recover, and one of its foun-dations was the army itself. It took the main burden

of the wars, at the same time creating and developingitself, and in the recovered state it actively partici-pated in building its institutions. There was not a stateorganization established and developed without thecontribution of the Serbian officers, or a creative fieldwithout great achievements of the scientists, artists,writers and illuminators in the officer’s uniform.

The role of the army was support and protectionof the national idea in the creation of the modern Ser-bian state. It required literate and educated people,and those were few in Serbia of that time. That’s why,since the first decades of 19 th century, in our areas,special attention has been paid to the education in

the military, especially the education of officers.The establishment of the first civilian and militaryschools marked the beginning of development of ed-ucational institutions in Serbia, which would, in 19 thcentury, give birth to a whole pleiad of top intellec-tuals and experts in the military fields, educated inthe country and abroad, experienced military strate-gists of unbreakable fortitude and unwavering intheir defense of the fatherland. A lot of them wouldprove to be successful scientists and commanders,military writers and professors of military science,such as: General Jovan Miskovic, Minister of Defenseand reformer, Academician, one of the most educated

Serbian officers of his time; then, General Ranko Alimpic, a Professor and the Head of the ArtillerySchool and General Milojko Lesjanin, also the Head of the Artillery School and Minister of Defense; GeneralDimitrije Djuric, longtime Professor and the Head of the Military Academy, an outstanding theorist, espe-cially in the field of tactics; then, Honorary General,

Academician Jovan Dragasevic, a Professor at the Ar-tillery and Great School, at the same time, a politicalactivist, military writer and poet; then, General, Ac-ademician Zivko Pavlovic, a capable commander,strategist and professor, a giant of the Serbian mili-tary thought and the first Head of the Military Acad-

emy after the end of the First World War; as well ashis contemporary, General Petar Pesic, a teacher of tactics at the Military Academy and one of the mostoutstanding military writers in Serbia at the beginningof 20th century; and, of course, the unavoidablenames of the professors and military theorists whowould, in the Balkan Wars and the First World War,

Кнез Милош Обреновић

Prince Miloš Obrenović


10/308

војним областима, школованих у земљи и ино-странству, искусних војних стратега несаломивеморалне чврстине и непоколебљивих у службисвојој отаџбини. Многи међу њима показаће секао успешни научници и команданти, војни писции професори војних наука, попут: генерала Јова-на Мишковића, министра војног и реформатора,

академика, једног од најобразованијих српскихофицира свог времена; затим генерала Ранка Алимпића, професора и управника Артиљеријскешколе и генерала Милојка Лешјанина, такођеуправника Артиљеријске школе и министра вој-ног; генерала Димитрија Ђурића, дугогодишњегпрофесора и управника Војне академије, врсногтеоретичара, посебно у области тактике; па поча-сног генерала, академика Јована Драгашевића,професора у Артиљеријској и Великој школи,истовремено политичког делатника, војног писцаи песника; потом, генерала, академика Живка Па-вловића, способног команданта, стратега и про-

фесора, великана српске војне мисли и првогуправитеља Војне академије после завршетка Пр-вог светског рата; као и његовог савременика, ге-нерала Петра Пешића, наставника тактике на Вој-ној академији и једног од најистакнутијих војних

prove to be commanders and brilliant military leaders,such as the Generals and Dukes – Radomir Putnik,Stepa Stepanovic, Zivojin Misic, Petar Bojovic...

Fruitful cooperation of the military with the ed-ucational institutions in Serbia, which marked almostthe whole 19 th century, provided its members, prima-rily officers, a high place in the hierarchy of those

who contributed most to the scientific, cultural andeducational maturation of the nation in this, ex-tremely important period of the Serbian history.

As the teachers at the Military Academy and lec-turers of the military subjects at the Great School,the authors of numerous textbooks and military liter-ature, at the same time being high state clerks andacademicians, many among them would be remem-bered as the giants of the Serbian military thoughtbeing conceived under the influence of the Europeanmilitary thought and war practice from the liberationwars 1876–1878, but as capable commanders, aswell, who knew how to implement the achievements

of the contemporary military theory into the doctrineof the Serbian army in the Balkan Wars and the FirstWorld War and, based on its experience, wrote themost beautiful pages of the Serbian history at the be-ginning of 20th century.

10

Building of Artillery School in BelgradeЗграда Артиљеријске школе у Београду


11/308

писаца у Србији на почетку 20. века; те, свакаконезаобилазних имена професора и војних теоре-тичара који ће се у балканским ратовима и Првом

светском рату доказати као команданти и бри-љантне војсковође, попут генерала и војвода –Радомира Путника, Степе Степановића, ЖивојинаМишића, Петра Бојовића...

Плодна сарадња војске са просветним уста-новама у Србији, која је обележила готово читав19. век, обезбедила је њеним припадницима, пр-венствено официрима, високо место у хијерархијипрегалаца који су дали највећи допринос науч-ном, културном и просветном сазревању нације уовом, изузетно важном периоду српске историје.

Као наставници Војне академије и предавачивојних предмета у Великој школи, аутори бројних

уџбеника и војне литературе, уз то високи држав-ни чиновници и академици, многи међу њимаостаће упамћени и као великани српске војне ми-сли која се зачињала под утицајем европске војнемисли и ратне праксе из ослободилачких ратова1876–1878. године, али и способни командантикоји су знали да уграде достигнућа савремене вој-не теорије у доктрину српске војске у балканскимратовима и Првом светском рату и на њеним ис-куствима исписали најлепше странице српскеисторије почетком 20. века.

Прве кораке у правцу формирања војних

школа учинио је још далеке 1830. годинекнез Милош Обреновић, у време када је турскимхатишерифом Србији била призната аутономија, ањему, као наследном кнезу, дозвољено да можедржати потребан број војника ради одржавањареда и поретка у земљи. Формирањем првих ре-гуларних јединица, кнез Милош се исте (1830) го-дине одлучује и за школовање одабраних млади-ћа из свих нахија, те у Пожаревцу формираГвардијску школу за школовање и обуку војникагардијског батаљона, која је уједно представља-ла и прву војну школу у Кнежевини Србији.

Године 1825. регрутовано је 1.147 младића,

названих „уписни пандури“, касније „солдати“ иони су чинили прву регуларну војску у Кнежеви-ни Србији. Пет година касније (1830) кнез Милош

је основао пешачку гарду од 149 младића, са се-диштем у Пожаревцу и Крагујевцу, а 1832. годинеоформио је и коњичку гарду, која је представља-ла заметак коњице, као новог рода у војсциСрбије.

У Гвардијској школи кадети су стицали неоп-ходна војничка знања и почетну писменост по-требну за штабне и канцеларијске послове. Шко-ла је радила све до јесени 1833. године и кроз њу

The first steps towards the establishment of

the military schools were made by PrinceMilos Obrenovic, as early as 1830, at the time whenby the Turkish rule (“hatiserif”) Serbia was recog-nized internal self-government/ autonomy, and he,being a Hereditary Prince, was allowed to keep a re-quired number of soldiers, to maintain the order inthe country. By forming the first regular units, thesame year (1830), Prince Milos decided to educatethe selected young men from all districts, so, inPozarevac, he established Guards School for educa-tion and training of the soldiers of the Guards Battal-ion, which was, at the same time, the first militaryschool in the Principality of Serbia.

In1825, 1,147 young men were enlisted, called “enrolled cops”, later “soldiers“ and they constitutedthe first regular army in the Principality of Serbia.Five years later (1830), Prince Milos established aninfantry guard, consisted of 149 young men, head-quartered in Pozarevac and Kragujevac, and in 1832,he also established a cavalry guard, which repre-sented the germ of cavalry, as a new branch in thearmy of Serbia.

At the Guards School, the cadets acquired nec-essary military knowledge and initial literacy necessaryfor the staff and desk jobs. The school worked until

11

Кнез Александар Карађорђевић

Prince Aleksandar Karađorđević


12/308

је прошло 149 младића. Међутим, како су разво- јем стајаће војске потребе за квалитетним старе-шинским кадром расле, кнез Милош је 1833. годи-не у Русију упутио 30 одабраних младића (засваки род оружја по десет – коњицу, пешадију иартилерију), да се тамо „изуче за официре“. Послеистека трогодишњег школовања и повратка у

отаџбину, они су распоређени у јединице регулар-не војске, где су својим знањима из војних вешти-на и практичним искуствима стеченим у рускојвојсци, знатно допринели подизању образовногнивоа и квалитета српског официрског кадра иунапређењу организације војске у целини. То субили први српски официри који су се школовалиу иностранству о трошку државе.

Потребе за школованим официрима налагалесу, међутим, да се размишља и о отварању одго-варајуће војне школе у Србији. После темељнихприпрема, у децембру 1837. године отпочела је сарадом трогодишња школа под именом Књажевско-

сербска војена академија са седиштем у Пожарев-цу, које је касније пренето у Београд, а затим у

the autumn of 1833, having educated 149 young men.However, as with the development of the standingarmy, the needs for quality staff personnel were grow-ing, in 1833, Prince Milos sent 30 selected young mento Russia (ten for each branch – cavalry, infantry andartillery), to “study for officers” there. After completionof the three-year education and return to their home-

land, they were posted into the regular army units,where, with their knowledge of the military skills andpractical experience gained in the Russian army, theyconsiderably contributed to the raising of the educa-tional level and quality of the Serbian officers and im-proving the army organization as a whole. Those werethe first Serbian officers having been educated abroadat the expense of the state.

The needs for the educated officers, however,prompted the thought about the opening of an ade-quate military school in Serbia. After thorough prepa-rations, in December 1837, a three-year school,named Prince-Serbian Military Academy started to

work, headquartered in Pozarevac, later moved toBelgrade, and then to Kragujevac. Hard conditions of

12

54th Class of Military Academy cadets,after swearing the oath in 1926

Питомци 54. класе Војне академијепосле погања заклетве 1926. године


13/308

Крагујевац. Отежани услови у којима је радила,честа пресељења, затим политичка превирањакоја су обележила тридесете године 19. века у Ср-бији, као и политички притисци из Турске, утица-ли су на то да ова школа већ после шест месеципрестане с радом, а њени питомци наставе школо-вање на Лицеју у Крагујевцу, основаном јуна 1838.

године на темељима Крагујевачке гимназије.Доношење првог (турског) устава у Србији1838. и успостављање уставобранитељског режимапочетком 40-их година 19. века, отворило је новораздобље у организацији српске војске и планови-ма за школовање њених официра. Првим закономо војсци из 1839. године, она је планирана за оба-вљање граничне службе, да би јој већ 1841. новимзаконом био враћен статус гарнизоне војске који јеимала у време кнеза Милоша, до 1839. године. Ре-гуларна војска је у овом периоду била размештенау два гарнизона – у Београду и Крагујевцу.

Препуштањем регуларне војске у надлежност

министра унутрашњих дела, она је под Уставобра-нитељима (1842–1858) сведена на ниво унутра-шње полиције која се старала о очувању унутра-шњег реда и поретка у Кнежевини Србији. Новимзаконом из 1845. године (о Устројенију гарнизоног војинства ) војска је остала у истом статусу (гарни-

work, frequent relocations, then political turmoil thatmarked the thirties of 19 th century in Serbia, as wellas political pressures from Turkey, caused the schoolto stop working only six months after, and its cadetscontinued their education at the Lyceum in Kraguje-vac, established in June 1838, on the foundations of the Kragujevac Gymnasium.

Adoption of the first (Turkish) constitution inSerbia in 1838 and establishment of the “Defend of the Constitution” regime in the early 40s of 19 th cen-tury, opened a new era in the organization of the Ser-bian army and plans for education of its officers. Bythe first Law on the Army from 1839, it was plannedfor performing border service, and in 1841, with thenew Law, it was returned the status of the garrisonarmy it had at the time of Prince Milos, until 1839. Inthis period, the regular army was deployed in twogarrisons – in Belgrade and Kragujevac.

By yielding of the regular army under the juris-diction of the Minister of the Interior, under the “De-

fenders of the Constitution” (1842–1858), it wasreduced to the level of internal police, taking care of maintaining internal order in the Principality of Ser-bia. By the new Law from 1845 (on Organizing gar- rison army ) the army remained in the same status(army garrisons), with its composition somewhat in-creased. In the period of the “Defenders of the Con-stitution”, certain institutions were established whichwould be of great importance for the further devel-opment of the Serbian army: By the Law from 1844,on the Establishment of Hospitals of the Central

Army , a military hospital was established – a precur-sor of the Military Medical Academy; in 1848, the Gun

Foundry was established, and in 1850, the ArtillerySchool, as well.The revolutionary year of 1848 in Europe, espe-

cially in the area of the Habsburg Monarchy, con-tributed to more constructive relationship of theauthorities in Serbia towards its army, its organiza-tion, armament and, especially, development of mil-itary education. The experience the volunteers fromSerbia gained in 1848, along with the Serbs from

Austria in the struggle over the creation of Serbian Vojvodina, indicated the advantages of regular, well-regulated, equipped and professionally led army. Theinterests of defense and stability of the country, par-

ticularly in relation to the turbulences that were goingon in its neighborhood, imposed on the Serbian armyto provide quality officer personnel, preferably edu-cated at the military schools in Serbia and to equipwith modern armament and military equipment.

In order to liberate the country from foreign de-pendence, in 1848, Ilija Garasanin, as the Minister of the Interior in the Serbian government, sent a writtencomplaint to the State Council that in Serbia “such an institution should be established in which all sorts of bullets will be cast and made for military needs” andyoung men taught in “gun foundry” . After obtaining

13


14/308

зоне војске), с тим што је њен састав донекле био

увећан. За време Уставобранитеља основане су ипоједине установе и институције које ће бити одвеликог значаја за даљи развој српске војске: За-коном из 1844. о Устројенију шпитаља Централне војске основана је војна болница – претеча Војно-медицинске академије; 1848. године основана јеТополивница, а 1850. и Артиљеријска школа.

Револуционарна 1848. година у Европи, по-себно на простору Хабзбуршке монархије, допри-нела је конструктивнијем односу власти у Србијипрема својој војсци, њеној организацији, наоружа-њу и, нарочито, развоју војног образовања. Иску-ства која су добровољци из Србије стекли 1848.

године заједно са Србима из Аустрије у борби ококонституисања Српске Војводине, указала су напредности редовне, добро уређене, опремљене истручно вођене војске. Интереси одбране и ста-билности земље, посебно у односу на превирањакоја су се дешавала у њеном суседству, налагалису да српска војска обезбеди себи квалитетанофицирски кадар, по могућству школован у војнимшколама у Србији и да се опреми модерним нао-ружањем и војном опремом.

У намери да земљу ослободи зависности одиностранства Илија Гарашанин је, као министарунутрашњих дела у српској влади, 1848. годинеупутио писмену представку Државном савету дасе у Србији „устроји таково заведеније у коме ће се за војне потребе лити и израђивати сваке вр- сте ђулади“ и учити младићи у „ливењу топова“ .После добијања сагласности Државног савета иодобрења кнеза Александра Карађорђевића, окто-бра исте године у Београду је основана Тополив-ница. Како је у почетку она била замишљена каоОружница србска под цивилном управом, Гараша-нин је већ у мају 1849. године предложио Држав-ном савету промене у њеној организацији „ како би људи који би у њу ступили официрима постати могли “. На основу одобрења кнеза Александра,Тополивница је од 14. маја 1849. године добилачисто војнички карактер, као творница за ливењетопова и топовских ђулади, али и школа за обра-зовање српских официра.

Артиљеријска школапретеча Војне академије

Потреба да питомци у Тополивници, поредпрактичних искустава у „прављењу калупа и ли- вењу топова “, усвоје и основна теоријска знања о

consent of the State Council and the approval of Prince Aleksandar Karadjordjevic, in the October of thesame year, in Belgrade, the Gun Foundry was estab-lished. As in the beginning, it was designed as Serbian

Armory under civilian control, in May 1849, Garasaninsuggested to the State Council that there should besome changes in its organization “as the people who

join it can become officers” . Based on the approval of Prince Aleksandar, since May 14, 1849, the GunFoundry got purely military character, as the factoryfor casting guns and gun bullets, but also as theschool for educating Serbian officers.

Artillery School – Precursorof the Military Academy

Apart from practical experience in “making molds and casting guns” , the cadets at the GunFoundry were required to acquire the basic theoret-

14

Александар Франтишек Зах,први управитељ Артиљеријске школе

Aleksandar František Zah,the first Principal of Artillery School


15/308

„артилериској науци “, водила је ка идеји да се притворници оснује посебна официрска „ теоретичка артилеријска школа “. У јануару 1850. године Или-

ја Гарашанин је проследио Државном савету пред-лог пројекта о трансформацији Тополивнице уофицирску школу, односно предлог за оснивање

Артиљеријске школе. У овом предлогу готово до

појединости били су предвиђени задаци и унутра-шње уређење школе, избор наставничког кадра,науке које ће се у школи предавати, затим, број-ност класа, упис кандидата и њихове обавезе то-ком школовања, питања материјалног обезбеђе-ња наставе и услови смештаја, унутрашњи ред идисциплина и, нарочито, статус школе у односу навојне и цивилне власти. Државни савет је усвојиоовај предлог, а кнез Александар Карађорђевић је18. марта 1850. године, Указом о устројенију Ар- тилеријске школе , одобрио њено формирање.Отуда се 18. март данас слави као дан Војне ака-демије и дан Војног школства у Србији.

ical knowledge about “artillery science” , which led tothe idea of establishing a separate “theoretical artillery school” within the Gun Foundry. In January1850, Ilija Garasanin submitted a project proposal ontransformation of the Gun Foundry into the Officer’sSchool, or a proposal for the establishment of the Ar-tillery School. In this proposal, almost to the details,

the tasks were provided, as well as the interior de-sign of the school, selection of teaching staff, sci-ences to be taught at school, then, the size of theclasses, enrollment of candidates and their obliga-tions during the process of education, the issues of providing teaching material and accommodation, in-ternal order and discipline and, especially, the statusof the school in relation to military and civilian au-thorities. The State Council adopted this proposal,and on March 18, 1850, by a Decree on the Estab- lishment of the Artillery School , Prince AleksandarKaradjordjevic approved its establishment. That’swhy today, March 18 th is celebrated as the Military

15

10th Class of ArtillerySchool cadets (1871 – 1875)

Питомци 10. класе Артиљеријске школе (1871–1875)


16/308

У септембру 1850. године Артиљеријска шко-ла је примила прву класу питомаца (двадесет тро-

је) на редовно петогодишње школовање. У почет-ку смештена у згради Тополивнице, касније бивапремештена у новоподигнуту зграду на углу дана-шње Немањине улице и улице Кнеза Милоша. Њенпрви управник и, уједно први професор, био је ар-

тиљеријски капетан, пореклом Чех, Фрања (Фран-тишек) Зах. У народу је од самог настанка назива-на Војена академија – именом које ће званичнобити усвојено тек 1880. године. Традицију ове шко-ле, као прве високошколске војне установе у Срби-

ји, данас чува Војна академија у Београду.Упркос свом имену, Артиљеријска школа би-

ла је општеобразовна војна школа, намењенаоспособљавању официра свих родова у српскојвојсци. То се, између осталог, може закључити ина основу структуре предмета који су се изучава-ли током тридесет година њеног постојања.Будући официри су ту, заправо, стицали општа,

енциклопедијска знања потребна за све родове ислужбе у тадашњој српској војсци, док се ужем,специјалистичком образовању придавала недо-вољна пажња.

Academy Day and Military Education Day in Serbia.In September 1850, the Artillery School enrolled

the first class of cadets (twenty three of them) forregular five-year education. At the beginning locatedin the building of the Gun Foundry, it was later relo-cated to a newly-built building at the corner of today’s Nemanjina and Kneza Milosa Streets. The

first Head, and at the same time its first Professorwas artillery captain, native Czech, Franja (Frantisek)Zah. From the very establishment, the people calledit the Military Academy – by the name that would beofficially adopted only in 1880. Tradition of thisschool, as the first higher education military institu-tion in Serbia, is kept by the Military Academy today.

Despite its name, the Artillery School was gen-eral education military school, designed for trainingthe officers of all branches in the Serbian army.

Among other things, it can be concluded on the basisof the structure of the subjects having been studiedover thirty years of its existence. Actually, future of-

ficers gained general, encyclopedic knowledge re-quired for all branches and services in the formerSerbian army, while specialist education was attrib-uted insufficient attention.

Graduates (all classes) from Artillery School,on the occasion of the foundationof Military Academy in 1880

Свршени питомци свих класа Артиљеријске школе, приликом оснивањаВојне академије 1880. године


17/308

Развој наоружања и, у складу с тим, променекоје су уследиле у области тактике, подразумева-ле су и јаснију диференцијацију међу официримапојединих родова и служби по питању стручностии нивоа образовања (виша и нижа стручна спре-ма), што је врло брзо наметнуло и потребу за

Development of weapons and, in accordancewith this, the changes that followed in the field of tactics, also implied a clearer differentiation amongofficers of particular branches and services in termsof expertise and level of education (higher and lowereducation), which soon imposed the need for morefundamental reform and modernization of the mili-

tary education in Serbia.From the establishment of the Artillery Schooluntil its transformation into the Military Academy, in-cluding Junior and Senior Officer School in 1880, 276cadets attended and 189 finished it. Enrollment of thebest young men was performed every two or fouryears. Apart from theoretical lectures, a part of thecurriculum at this school was implemented throughthe field exercises, in order to “ ...immediately practi- cally demonstrate the cadets what they had already been theoretically taught” . Training was performedafter the end of regular classes and exams, during hol-idays and in the training fields, mainly around Kragu-

jevac and Stragar or around Belgrade, when they alsoperformed fortification exercises and measuring.Until Serbian-Turkish Wars 1876–1878, the Ar-

tillery School educated 10, and enrolled 12 classes(11 th and 12 th classes were enrolled 1874 and 1875).Until 1875, 147 cadets were promoted into the rank of officer, second lieutenant, and 42 cadets of 11 thand 12 th class, whose education was interrupted in1876 due to the outbreak of war, and who spent all

Знак Артиљеријске школе

Sign of Artillery School


18/308

темељнијом реформом и модернизацијом војногшколства у Србији.

Од формирања Артиљеријске школе, па сведо њене трансформације у Војну академију са Ни-жом и Вишом школом 1880. године, кроз њу је про-шло 276, а завршило је 189 питомаца. Пријем нај-бољих младића одвијао се сваке друге, односносваке четврте године. Поред теоријске наставе,део садржаја у овој школи реализован је и напрактичним течајевима на терену, како би се пи-томцима „...одмах оно, што им се теорически изја- шњавало у практичном показати могло “. Практич-

на настава се одвијала после завршетка редовненаставе и спроведених испита, у време годишњиходмора и на теренима углавном око Крагујевца иСтрагара или у околини Београда, када би се изво-дила и фортификацијска вежбања и премеравања.

До српско-турских ратова 1876–1878. године, Артиљеријска школа је ишколовала 10, односнопримила на школовање 12 класа (11. и 12. класасу уписане 1874. и 1875. године). У чин официра,односно потпоручника до 1875. произведено је147 питомаца, а 42 питомца 11. и 12. класе, који-ма је школовање прекинуто 1876. године због

the time in the units and staffs of the Serbian armyon their first commander duties, were promoted intosecond lieutenants during the war (11 th class), orafter its end and after the end of the subsequentcourse organized for 12 th class.

The Serbian officers who finished the ArtillerySchool, carried the main burden of the two-year waragainst Turkey (1876–1878) performing commander,commandant and staff duties, and after the war, ow-ing to their war experience and acquired knowledge,they constructively influenced upon the reorganiza-tion and modernization of their army, choice of

weapons, training and projection of the basic princi-ples on the use of military. Their knowledge and ex-perience, particularly on command duties, were ex-pressed in the best way in the management andcommand of the Serbian army through the BalkanWars and the First World War, from 1912 to 1918.

Out of the officers who finished the ArtillerySchool, 47 were promoted into the rank of general,and Generals Radomir Putnik, Stepa Stepanovic, Zivo-

jin Misic and Petar Bojovic got the title of duke, be-cause of the extraordinary success in commandingthe units in the Balkan Wars and the First World War.

18

11th Class of ArtillerySchool cadets (1874-1880)

Питомци 11. класе Артиљеријске школе(1874–1880)


19/308

избијања рата, а који су све време провели по је-диницама и штабовима српске војске на првимкомандирским дужностима, произведени су у пот-поручнике у току рата (11. класа), односно послењеговог завршетка и после завршетка накнадногкурса који је организован за 12. класу.

Српски официри, који су поникли у Артиље-

ријској школи, поднели су главни терет двогоди-шњег рата против Турске (1876–1878) обављајућикомандирске, командантске и штабне дужности,да би после рата, захваљујући ратном искуству истеченом знању конструктивно утицали на реорга-низацију и модернизацију своје војске, избор на-

Manu officers who finished the Artillery School be-came its heads (Milojko Lesjanin, LjubomirIvanovic...) or professors, while Jovan Dragasevicand Jovan Miskovic, because of their contribution tothe development of the military organization of theSerbian army, military science and science in generalin Serbia, were elected the members of the Serbian

Royal Academy. Those officers who finished the Ar-tillery School and later performed the highest dutiesin the country should also be added to these names.

Among those, 13 officers performed the duty of theMinister of Defense, 9 performed the duty of the Min-ister of Construction, and one officer was the Foreign

19

Horse riding training Обука у јахању


20/308

оружања, обуку и пројектовање основних начелао употреби војске. Њихова знања и способности,посебно на командним дужностима, исказали сусе на најбољи начин у вођењу и командовањусрпском војском кроз балканске ратове и Првисветски рат, од 1912. до 1918. године.

Од официра који су завршили Артиљеријску

школу, у чинове генерала произведено је 47, азвање војводе, због изузетних успеха у командо-вању јединицама у балканским ратовима и Првомсветском рату, добили су генерали Радомир Пут-ник, Степа Степановић, Живојин Мишић и ПетарБојовић. Многи официри са завршеном Артиље-ријском школом постали су њени управници (Ми-лојко Лешјанин, Љубомир Ивановић...) или про-фесори, док су Јован Драгашевић и ЈованМишковић, због доприноса развоју војне органи-зације српске војске, војне науке и науке уопштеу Србији, изабрани за чланове Српске краљевскеакадемије. Овим именима треба, свакако, додати

и оне официре који су у Артиљеријској школи ста-сали и који су касније обављали највише дужно-

Minister and President of the Council of Ministers,which proves that the officer personnel from thatschool influenced not only the development andprogress of the Serbian army but the country and theSerbian society, as well.

The officers also had a decisive role in the re-form of high military education and the establish-

ment of the Military Academy in 1880, and at thesame time, they constituted its command and teach-ing staff, that trained numerous generations of cadets for officer duties, who would, together withtheir teachers and educators, carry the main burdenof the liberation wars of Serbia from 1912 to 1918.

Military Academyof the Principality/Kingdomof Serbia 1880–1918

The ideas about more fundamental reforms of military education in Serbia, its reorganization andmodernization, in accordance with the needs of thecountry and its military, are almost as old as the Ar-tillery School. They were initiated and supported bythe Ministers of Defense, officers, as well as theheads and professors of this school, and the warpractice from 1876 to 1878 showed their full justifi-cation. Enlargement of the territory of the sate in

20


21/308

сти у држави. Међу њима је дужност министравојног обављало 13 официра, министра грађеви-на 9, министра спољних послова и председникаминистарског савета један, што доказује да јеофицирски кадар из те школе утицао не само наразвој и напредак српске војске већ и државе исрпског друштва у целини.

Официри су имали и одлучујућу улогу у ре-форми високог војног школства, односно оснивањуВојне академије 1880. године, а истовремено су чи-нили и њен командни и наставнички кадар који језа официрске дужности оспособио бројне генера-ције питомаца који ће, заједно са својим наставни-цима и васпитачима, понети главни терет ослобо-дилачких ратова Србије од 1912. до 1918. године.

Војна академијаКнежевине/Краљевине

Србије 1880–1918.Идеје о темељнијим реформама војног школ-

ства у Србији, односно његовој реорганизацији имодернизацији, у складу са потребама државе и

these wars and international recognition of the Prin-cipality of Serbia, as an independent and sovereignstate at the Berlin Congress in 1878, imposed theneed for more rapid education of a larger number of young officers, which could not be carried out with-out fundamental reform of the military education.

On the proposal of Lieutenant Colonel Jovan

Miskovic, the Minister of Defense, in July 1879, theCommission comprising the Professors of the ArtillerySchool was determined tasked with drafting a projectof the Law on the Establishment of the Military Acad- emy, which was adopted by the National Assemblyon its session on January 18, 1880, and Prince MilanObrenovic confirmed on January 30 of the same year.

According to this Law, the Military Academy is de-fined as “scientific and educational institution, where young men are prepared for officer duties, and where NCOs get higher qualified education for spe- cialized branches of the army and their specialty”.

In terms of organization and teaching and edu-

cational process, the Military Academy was dividedinto the Junior and Senior Officer School. At the Jun-ior Officer School, during their three-year training(later its duration was prolonged to four years),“troop officers for artillery, engineer, infantry and cavalry” were prepared. The Senior Officer School, last-ing for two years, was designed for acquiring higherspecialized education of officers (including three spe-cialized courses, for the education of General Staff,engineer and artillery officers).

21

Зграда Војне академије почетком 20. века.

Military Academy Buildingat the beginning of the 20th century


22/308

њене војске, старе су готово колико и Артиљериј-ска школа. Покретали су их и подржавали мини-стри војни, официри, па и управитељи и професо-ри ове школе, а ратна пракса од 1876. до 1878.године показала је њихову пуну оправданост. Уве-ћање државне територије у овим ратовима и ме-ђународно признање Кнежевине Србије, као неза-

висне и суверене државе на Берлинском конгресу1878. године, наметнули су и потребу за убрзани- јим школовањем већег броја младих официра,што се није могло извести без темељите реформевојног школства.

The candidates who finished the gymnasium orhigh school, or the young men who previously servedin the army for at least one year were enrolled in theJunior Officer School. The officers to the rank of cap-tain II class of all branches, who spent at least twoyears “in troops” , and who passed their entrance ex-amination were enrolled in the High School.

In both schools, every school year was dividedinto theoretical and practical course. The Law pre-scribed what subjects and on what level would bestudied, and the plan and schedule of the subjectswere placed under the authority of the Minister of

Celebration of Military Academy50th anniversary in 1900

Прослава 50 годишњицеВојне академије 1900. године


23/308

На предлог потпуковника Јована Мишковића,министра војног, јула 1879. одређена је комисија,коју су чинили професори Артиљеријске школе, сазадатком да изради пројекат Закона о устројству Војне академије , који је Народна скупштина насвом заседању 18. јануара 1880. године усвојила,а кнез Милан Обреновић потврдио 30. јануара

исте године. Према овом закону, Војна академија је дефинисана као „научни и васпитни завод, у ко- ме се опремају младићи за официрска места, и у коме млађи официри добијају више стручно обра- зовање за специјалне родове војске и струке“ .

У организационом и наставно-образовномсмислу, Војна академија је подељена на Нижу иВишу школу. У Нижој школи су, на трогодишњемшколовању (касније ће њено трајање бити про-

Defense. Within the command system, the Military Academy was “under supreme care and orders of the Minister of Defense” . Direct administration of theacademy was the responsibility of “the head” , whohad to be a senior officer, without “any contempt towards the branch or specialty, but towards qualifica- tion and level of education” . On the proposal of the

Minister of Defense, the Prince appointed the head of the Military Academy by a Decree, and, within his ju-risdiction, he had “the rights and authority of the corps commander”.

The Military Academy started to work in theschool year 1880–1881, when only the candidates of 13th class of the Junior Officer School were enrolled,and as for the enrollment of the candidates in theSenior Officer School, it could not be performed due


24/308

дужено на четири године), спремани „трупни

официри за артилерију, инжињерију, пешадију и коњицу“ . Виша школа, у трајању од две године,била је намењена за стицање вишег стручногобразовања официра (са три специјалистичкакурса, за школовање ђенералштабних, инжиње-ријских и артиљеријских официра).

У Нижу школу уписивани су кандидати са за-вршеном гимназијом или реалком, односномладићи који су претходно служили у војсци нај-мање годину дана. У Вишу школу примани суофицири до чина капетана II класе свих родова,који су провели „у строју“ бар две године, и са по-ложеним пријемним испитом.

Свака школска година у обе школе делила сена теоријски и практични течај. Законом је билопрописано који ће се предмети и на ком нивоу из-учавати, а план и распоред предмета били сустављени у надлежност министра војног. У систе-му командовања, Војна академија је била „ под врховним старањем и налозима министра војног “.Непосредну управу над Академијом имао је „упра- витељ“ , који је морао бити виши официр, без

„презрења на род оружја или струку, него на спрему и образованост“ . На предлог министравојног, управитеља Војне академије постављао је

to a small number of registered officers. However,the problems of enrollment and education, particu-larly of the officers in the Senior Officer School, alongwith the additional military needs for the educatedofficer personnel due to the introduction of generalmilitary service in Serbia in 1883, soon imposed theneed for harmonizing legal provisions with the real

situation in the army.With the new Law on the Military Academy,which entered into force on June 8, 1884, some newthings were introduced that, above all, were relatedto the increased number of the enrolled candidates inthe Junior Officer School and to the organization of education. The officers of the rank of second lieu-tenant or lieutenant of all the branches of the army,who finished the Junior Officer School of the Military

24

Сведочанство о завршеној Нижој школиВојне академије 1881. године

Certificate of graduation from the Military Academy in 1881

Пуковник Јован Драгашевић, професор у Артиљеријској школи и Војној академији

Colonel Jovan Dragašević, Professorat Artillery School and Military Academy


25/308

кнез указом, а он је, у оквиру својих надлежно-сти, имао „права и власт корпусног команданта“ .

Војна академија је отпочела с радом школске1880–1881. године, када су примљени само кан-дидати 13. класе Ниже школе, а пријем кандидатау Вишу школу није се могао обавити због малогброја пријављених официра. Међутим, проблеми

уписа и школовања, нарочито официра у Вишојшколи, уз додатно увећање потреба војске зашколованим официрским кадром због увођењаопште војне обавезе у Србији 1883. године, на-метнули су врло брзо и потребу за усклађивањемзаконских одредби са реалним стањем у војсци.

Новим законом о Војној академији, који јеступио на снагу 8. јуна 1884. године, уведене су

Academy, spent at least one year in the unit and

passed their entrance examination were enrolled inthe Senior Officer School. Division of the School intothree departments (for education of General Staff,engineer and artillery officers) was abolished, bywhich it got the character of general educationschool for the officers of all branches of the armywho, on finishing their education, returned to theunit. Only the officers who finished the Senior OfficerSchool with excellent marks were enabled by law toenter a competition for further development in Gen-eral Staff specialty.

The Law on the Establishment of the Military Academy from 1884, with certain later amendments,

remained in force as long as the outbreak of the BalkanWars and the First World War. In the period from 1880to 1900, about thousand (1,058) officers attended themilitary schools in Serbia, and they would, togetherwith their younger colleagues, carry the main burdenof the liberation wars of Serbia from 1912 to 1918. Atthe beginning of the Balkan Wars, in October 1912,both schools of the Military Academy suspended theiractivities, and its whole composition took an active partin the war actions. After the end of those wars (1913),the cadets of the unfinished classes of the Military

Academy (43rd, 44 th and 45 th classes of the Junior Offi-

25

Сведочанство о завршеној Вишој школиВојне академије 1892. године

Certificate on completed Senior Officer Schoolof Military Academy, issued in 1892

Генерал Јован Мишковић, професорВојне академије, министар војни

и председник Српске краљевске академије

General Jovan Mišković, Professorat Military Academy, Army Minister

and President of Serbian Royal Academy


26/308

новине које су се, пре свега, односиле на повећа-ње броја уписаних кандидата у Нижу школу и наорганизацију школовања. У Вишу школу приманису официри чина потпоручника или поручникасвих родова војске који су завршили Нижу школуВојне академије, провели у трупи најмање годинудана и који су положили пријемни испит. Укину-

та је подела Више школе на три одсека (зашколовање ђенералштабних, инжењеријских иартиљеријских официра), чиме је она добила ка-рактер општеобразовне школе за официре свихродова војске који су се после завршетка школо-вања враћали у трупу. Једино је официрима којиби Вишу школу завршили са одличним успехом,законом било омогућено да се кандидују за даљеусавршавање у ђенералштабној струци.

Закон о устројству Војне академије из 1884.године, уз одређене касније измене и допуне,остао је на снази све до избијања балканских ра-това, односно Првог светског рата. У периоду од

1880. до 1900. године кроз војне школе у Србијипрошло је око хиљаду (1.058) официра који ће, за- једно са својим млађим колегама, поднети главнитерет ослободилачких ратова Србије од 1912. до1918. године. На почетку балканских ратова, ок-тобра 1912. године, обе школе Војне академијеобуставиле су рад, а њен целокупан састав узео јеактивно учешће у ратним дејствима. После завр-шетка ових ратова (1913), питомци несвршенихкласа Војне академије (43, 44. и 45. класе Нижешколе и слушаоци 21. класе Више школе) враће-ни су у школске клупе да наставе школовање.Истовремено је отпочела са школовањем и 46.

класа Ниже школе. Августа 1914. године, због напада Аустро-угарске на Србију и избијања Првог светског ра-та, Војна академија је дефинитивно престала с ра-дом. И тада се, укупан састав Војне академије – одуправитеља, професора и питомаца, па до послу-житеља – укључио у одбрану отаџбине. ПитомциНиже и слушаоци Више школе упућени су у једи-нице оперативне војске на одговарајуће дужно-сти, од почетних, са првим официрским чиновимакоје су добијали питомци Ниже школе, до чиновавиших официра и дужности команданата тактич-ких јединица, које су припале слушаоцима 21.

класе Више школе. Школске клупе заменили суборбени положаји; рат је питомцима и слушаоци-ма Војне академије постао и теоријска и практич-на школа у којој су прошли најтежу и најозбиљни-

ју проверу знања, претходно стечених у Војнојакадемији.

Официрски кадар српске војске, који је пони-као у Артиљеријској школи и Војној академијиКнежевине, односно Краљевине Србије, заједноса својим војницима, имао је и искористио је је-динствену прилику у балканским ратовима и Пр-вом светском рату, да испише најславније стра-

cer School and the cadets of 21 st class of the SeniorOfficer School) were sent back to school to continuetheir education. At the same time, 46 th class of the Jun-ior Officer School also started their education.

In August 1914, due to the attack of Austro-Hungary against Serbia and breakout of the FirstWorld War, the Military Academy definitely stopped

working. Again, the whole composition of the Military Academy – including the Head, Professors andcadets, as well as butlers – participated in the de-fense of the fatherland. The cadets of the Junior andthe students of the Senior Officer School were sentto the units of the operational army and posted toappropriate duties, starting from the initial ones, withthe first officer ranks received by the cadets of theJunior Officer School, to the ranks of senior officersand duties of the commanders of tactical units, whichbelonged to the students of 21 st class of the Senior

26


27/308

нице ратне историје сопственог народа који ћега, зато, наградити сећањем достојним само нај-већих јунака.

Хронични недостатак официрског кадра, по-себно виших официра, и недовољне могућностиза њихово образовање у сопственим школама,приморале су српске власти да, о трошку државе,

готово све до Првог светског рата, у континуите-ту шаљу официре на школовање и усавршавањеу иностранство, како би у престижним војнимшколама и јединицама појединих европских зема-ља проширили, пре свега, своје стручно образо-вање и стекли нова знања неопходна за развој имодернизацију српске војске.

Officer School. The school desks were replaced bycombat positions; for the cadets and students of theMilitary Academy, the war became both theoreticaland practical school in which they passed the mostdifficult and serious test of their knowledge, previ-ously acquired at the Military Academy.

The officer personnel of the Serbian army, that

originated in the Artillery School and the Military Academy of the Principality and the Kingdom of Ser-bia, along with its soldiers, had and took the uniqueopportunity in the Balkan Wars and the First WorldWar, to write the most famous pages of the war his-tory of its own people, who would reward it thememory worthy only of the greatest heroes.

27

Military Academy Command in 1926 Команда Војне академије 1926. године


28/308

После искустава стечених у српско-турскимратовима, млади српски официри се шаљу у раз-вијене европске земље да усаврше, нарочито,практична војна знања. Најчешће стажирају у пу-ковима стајаће војске или учествују на маневри-ма, присуствују пробама новог наоружања итд.Тешко је утврдити укупан број кандидата који се

на овај начин школовао или усавршавао, углав-ном у Француској, Аустрији, Пруској, односно Не-мачкој, Русији и Белгији, будући да се подаци отоме разликују, да су парцијални и непотпуни.

Једни показују, на пример, да је у 20-годи-шњем периоду, од 1855. до 1875. године у странедржаве на стручно усавршавање послато 56 свр-шених питомаца Артиљеријске школе, а премадругим подацима, у периоду од 1846. до почеткаПрвог светског рата, у иностранству се школова-ло 58 српских официра, међу којима ће многикасније заузимати високе положаје у војној и по-литичкој хијерархији земље или бити упамћени

као ствараоци српске војне мисли тог периода.Захваљујући у највећој мери овим официри-ма, војна мисао и ратна вештина српске војскеразвијале су се под снажним утицајем војне ми-сли европских земаља у којима су се онишколовали: до 1878. године преовладавао је ути-цај француске војне мисли, која је у то времесматрана најнапреднијом у Европи. Први мини-

Chronic lack of officer personnel, particularly sen-ior officers, as well as the inadequate opportunity fortheir education in their own schools, forced the Serbianauthorities to, at the expense of the country, almost asfar as the First World War, continually sent officersabroad, to the prestigious military schools and units of some European countries, for education and develop-

ment, in order to expand their specialist knowledgeand gain new knowledge necessary for the develop-ment and modernization of the Serbian army.

After the experience gained in the Serbian-Turk-ish Wars, young Serbian officers were sent to the de-veloped European countries to improve their practicalmilitary knowledge. Most commonly, they did theirpractice in the regiments of a standing army or took part in maneuvers, attended new weapons tests, etc.It is difficult to determine the total number of thecandidates who were trained or who improved theirknowledge in this way, mainly in France, Austria,Prussia, Germany, Russia and Belgium, as the data

differ, they are partial and incomplete.Some of them indicate, for example, that in 20-year period, from 1855 to 1875, 56 cadets who fin-ished the Artillery School were sent to foreign countriesfor professional development, while the others showthat, in the period from 1846 to the beginning of theFirst World War, 58 Serbian officers were trainedabroad, among whom many would occupy high posi-tions in the military and political hierarchy of the coun-try or be remembered as the creators of the Serbianmilitary thought of that period.

Thanks to these officers, to the greatest extent,the military thought and war skill of the Serbian army

were developed under the strong influence of the

28

Обука у Војној академијиКраљевине Србије

Training in the Military Academyof the Kingdom of Serbia


29/308

стар војни у Кнежевини Србији био је Француз,Иполит Монден, који је помогао да се устроји иорганизује народна војска у Србији (1861. годинедонет је Закон о устројству народне војске ).

После стицања државне независности на Бер-линском конгресу (1878) српска војска се органи-зује углавном по узору на Немачку. Крајем 19. ве-ка њени војни теоретичари с великом пажњомпрате развој војне мисли у Европи, проучавају иу великом броју преводе дела познатих европскихвојних теоретичара. Највише се преводи с руског,немачког и француског језика. Захваљујући томе,војни естаблишмент Краљевине Србије био је умогућности да почетком 20. века заокружи си-стем војних начела и уобличи доктрину своје вој-ске, која се пред балканске ратове и Први светскират приближила немачкој и француској офанзив-ној доктрини маневра.

Војне школе у КраљевиниСХС/Југославији1919–1941.

Завршетком Првог светског рата и формира-њем заједничке државе јужнословенских народа,отвара се нова епоха и у развоју српског војног

military thought of the European countries in whichthey were educated: until 1878, the influence of theFrench military thought prevailed, at that time, beingconsidered the most progressive in Europe. The firstMinister of Defense in the Principality of Serbia wasFrench, Ipolit Monden, who helped to establish andorganize the militia in Serbia (in 1861, the Law on the Establishment of Militia was passed).

After gaining state independence at the BerlinCongress (1878), the Serbian army is mostly organ-

ized by German model. In the late 19th

century, itsmilitary theorists followed the development of themilitary thought in Europe with great attention, stud-ied and translated many works of famous Europeanmilitary theorists. They mostly translated from Russ-ian, German and French. Thanks to this, the militaryestablishment of the Kingdom of Serbia, at the be-ginning of 20th century, was able to round up the sys-tem and formulate the principles of the militarydoctrine of its army, which, prior to the Balkan Warsand the First World War got closer to the German andFrench offensive maneuver doctrine.

Military Schools in theKingdom of SCS/Yugoslavia1919–1941

With the end of the First World War and forma-tion of the joint state of South Slavs, a new era inthe development of the Serbian military educationalso started. In the decades that would mark the pe-riod between the two world wars, it worked withinthe military education of the Kingdom of SCS, from

29

Командири одељења и класаВојне академије 1926. године

Section and class commandersof Military Academy, 1926


30/308

школства. У деценијама које ће обележити пери-од између два светска рата, оно функционише усаставу војношколског система Краљевине СХС,од 1929. године Краљевине Југославије. Нова др-жава, територијом и бројем становника знатновећа у односу на Краљевину Србију, а уз то и по-морска земља, са различитим историјским насле-

ђем и новим војно-политичким окружењем, на-метнула је и нове изазове пред којима се нашлањена политичка и војна елита након прводецем-барског акта 1918. године. Заједничка војска, чи-

ју је окосницу чинила српска војска из Првог свет-ског рата, углавном недемобилисан кадар саСолунског фронта, затим војни обвезници бившеаустроугарске војске са простора Босне и Херце-говине, Хрватске и Словеније и, у малом броју, ка-дар црногорске војске, после формирања новедржаве добила је нову организацију и формаци-

ју. Она се ослањала, првенствено, на следеће чи-ниоце: на традицију српске војске из претходног

периода, различито историјско наслеђе јужносло-венских народа који су се нашли у новој држави,значајно увећање државне територије и становни-ка у односу на стање пре рата, географски, одно-сно геополитички положај Краљевине СХС која јесвојом дугом југозападном границом изашла наморе и др. Употреба ваздухопловства као новогвида оружаних снага који је доживео масовнупримену у европским армијама већ у Првом свет-ском рату представљаће, заједно са морнарицом,императив у организацији југословенске војске упериоду између два светска рата. Преименовањемваздухопловства Краљевине Србије у ваздухо-

пловство Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца,нова држава је обезбедила темељне основе за да-љи развој овог вида својих оружаних снага.

Официрски кор Краљевине СХС у време ње-ног формирања чинило је 3.500 официра српскевојске, 2.50

Documents

Srpsko vojno školstvo