SRCS2-7 Saobracajna Signalizacija i Oprema(120505-Srb-konacna)

REPUBLIKA SRBIJA

PROJEKAT REHABILITACIJE TRANSPORTA

BEOGRAD, 2012.

2. POSEBNI TEHNIKI USLOVI

2.7 SAOBRAAJNA SIGNALIZACIJA I OPREMA

TEHNIKI USLOVI ZA GRAENJE

PUTEVA U REPUBLICI SRBIJI

Izdava: Javno preduzee Putevi Srbije, Bulevar kralja Aleksandra 282, Beograd Izdanja:

Br. Datum Opis izmena i dopuna

1 30.04.2012 Prvo izdanje

Saobraajna signalizacija i oprema Tehniki uslovi za graenje puteva u Republici Srbiji

JP Putevi Srbije i

SADRAJ

2.7.1 UVODNI DEO 1

2.7.1.1 REFERENTNI NORMATIVI 1 2.7.1.2 TERMINOLOGIJA 2 2.7.2 SAOBRAAJNI ZNAKOVI 3 2.7.2.1 OSNOVNI MATERIJALI 3 2.7.2.1.1 Temelji 3 2.7.2.1.2 Nosee konstrukcije 3 2.7.2.1.3 Saobraajni znakovi 3 2.7.2.2 KVALITET MATERIJALA 4 2.7.2.2.1 Temelji 4 2.7.2.2.2 Nosee konstrukcije 4 2.7.2.2.3 Saobraajni znakovi 5 2.7.2.3 NAIN IZVOENJA 8 2.7.2.3.1 Temelji 8 2.7.2.3.2 Nosee konstrukcije 9 2.7.2.3.3 Saobraajni znakovi 9 2.7.2.4 KVALITET IZVOENJA 10

2.7.2.5 KONTROLA KVALITETA 10

2.7.2.6 MERENJE I PREUZIMANJE RADOVA 11

2.7.2.7 OBRAUN RADOVA 11

2.7.3 OZNAKE NA KOLOVOZU I TROTOARU 11 2.7.3.1 OSNOVNI MATERIJALI 11

2.7.3.2 KVALITET MATERIJALA 12

2.7.3.3 NAIN IZVOENJA 13

2.7.3.4 KVALITET IZVOENJA 15




2.7.4 SVETLOSNE OZNAKE I PRIVREMENA SAOBRAAJNA SIGNALIZACIJA 19 2.7.4.1 OSNOVNI MATERIJALI 19 2.7.4.1.1 Temelji 19 2.7.4.1.2 Smerokazi i podignuti odbijai svetlosti 20 2.7.4.1.3 Tabla za oznaavanje vrha razdelnog ostrva 20 2.7.4.1.4 Saobraajne kupe 20 2.7.4.1.5 Usmeravajui branici i zapreke 20 2.7.4.2 KVALITET MATERIJALA 20 2.7.4.2.1 Temelji 20 2.7.4.2.2 Smerokazi i podignuti odbijai 20 2.7.4.2.3 Tabla za oznaavanje vrha razdelnog ostrva i saobraajne kupe 21 2.7.4.2.4 Usmeravajui branici i zapreke 21 2.7.4.3 NAIN IZVOENJA 21 2.7.4.3.1 Temelji 21 2.7.4.3.2 Smerokazi i podignuti odbijai svetlosti 21 2.7.4.3.3 Tabla za oznaavanje vrha razdelnog ostrva 22 2.7.4.3.4 Saobraajne kupe 23 2.7.4.3.5 Usmeravajui branici i zapreke 23 2.7.4.4 KVALITET IZVOENJA 23




2.7.5 BRANICI I POLUBRANICI 23 2.7.5.1 OSNOVNI MATERIJALI 23


ii JP Putevi Srbije

2.7.5.2 KVALITET MATERIJALA 23

2.7.5.3 NAIN IZVOENJA 23

2.7.5.4 KVALITET IZVOENJA 23




2.7.6 OPREMA ZA OSIGURANJE SAOBRAAJA 24 2.7.6.1 OSNOVNI MATERIALI 25 2.7.6.1.1 Zatitna ograda 25 2.7.6.1.2 Zatitna iana ograda 25 2.7.6.1.3 Ublaivai udara 25 2.7.6.1.4 Oprema protiv zaslepljivanja 25 2.7.6.1.5 Saobraajna ogledala 25 2.7.6.1.6 Ureaj za upozoravanje 25 2.7.6.1.7 Druga oprema 25 2.7.6.2 KVALITET MATERIJALA 25 2.7.6.2.1 Zatitna ograda 25 2.7.6.2.2 Zatitna iana ograda 26 2.7.6.2.3 Ublaivai udara 26 2.7.6.2.4 Oprema protiv zaslepljivanja 26 2.7.6.2.5 Saobraajna ogledala 27 2.7.6.2.6 Ureaj za upozoravanje 27 2.7.6.2.7 Druga oprema 27 2.7.6.3 NAIN IZVOENJA 27 2.7.6.3.1 Zatitna ograda 27 2.7.6.3.2 Zatitna iana ograda 27 2.7.6.3.3 Ublaivai udara 28 2.7.6.3.4 Oprema protiv zaslepljivanja 28 2.7.6.3.5 Saobraajna ogledala 28 2.7.6.3.6 Ureaj za upozoravanje 28 2.7.6.3.7 Druga oprema 28 2.7.6.4 KVALITET IZVOENJA 28



2.7.6.7 OBRAUN POSLOVA 29

2.7.7 DRUGA SAOBRAAJNA OPREMA I SIGNALIZACIJA 29 2.7.7.1 OSNOVNI MATERIJALI 29 2.7.7.1.2 Ureaj za brojanje saobraaja 29 2.7.7.2 KVALITET MATERIJALA 29 2.7.7.2.1 Sistem za poziv u sluaju nude 29 2.7.7.2.2 Ureaj za brojanje saobraaja 29 2.7.7.3 NAIN IZVOENJA 29 2.7.7.3.1 Sistem za poziv u sluaju nude 29 2.7.7.3.2 Ureaj za brojanje saobraaja 29 2.7.7.4 KVALITET IZVOENJA 30




Tehniki uslovi za graenje puteva u Republici Srbiji Saobraajna signalizacija i oprema

JP Putevi Srbije 1

2.7.1 UVODNI DEO

Saobraajna signalizacija i oprema mora da bude detaljno odreena prema zahtevima propisa u projektnoj dokumentaciji. Pri planiranju signalizacije i opreme treba uzimati u obzir da ju je naelno dozvoljeno postavljati samo na onim mestima i u tolikom obimu koji je potreban za obezbeenje odgovarajuih uslova za bezbednu upotrebu saobraajnih povrina svim uesnicima u saobraaju. Saobraajna signalizacija i oprema mora - da vodi uesnike u saobraaju, - da ih upozorava na stalnu ili privremenu

opasnost, - da najavljuje ogranienja, zabrane i

obaveze u saobraaju, - da daje potrebna i korisna obavetenja, - da obezbeuje druge uslove za

bezbedan, udoban i neometan saobraaj. Saobraajna signalizacija i oprema u ovih tehnikih uslovih se u osnovi razvrstava kao - saobraajni znakovi - oznake na kolovozu i trotoaru, - svetlosne oznake i privremena

saobraajna signalizacija, - branici in polubranici, - oprema za bezbednost saobraaja, - ostala oprema.

2.7.1.1 Referentni normativi

Predmetna smernica ukljuuje inostrane standarde i drugu tehniku regulativu. U odgovarajuim poglavljima je navedena u tekstu. Za upotrebu je uvek merodavno poslednje izdanje. - Pravilnik o saobraajnoj signalizaciji, - SRPS Z.S.2.240 Boje za tankoslojne

oznake na kolovozu, - SRPS U.S4.102:1987 Tehnika oprema

javnih puteva - Zatitna iana ograda Tehniki uslovi,

- SRPS EN 12899-1:2011 Fiksni, vertikalni saobraajni znakovi na putevima Deo 1: Fiksni znakovi (Fixed, vertical road traffic signs - Part 1: Fixed signs),

- SRPS EN 12899-2:2008 Fiksni, vertikalni saobraajni znakovi na putevima Deo 2: Saobraajni stubovi sa unutranjim osvetljenjem (Fixed, vertical road traffic signs - Part 2: Transilluminated traffic bollards (TTB)),

- SRPS EN 12899-3:2008 Fiksni, vertikalni saobraajni znakovi na putevima Deo 3:

Smerokazi i retroreflektujui ureaji na putevima (Fixed, vertical road traffic signs - Part 3: Delineator posts and retroreflectors),

- SRPS EN 12899-4:2008 Fiksni, vertikalni saobraajni znakovi na putevima Deo 4: Kontrola proizvodnje u fabrici (Fixed, vertical road traffic signs - Part 4: Factory production control),

- SRPS EN 12899-5:2008 Fiksni, vertikalni saobraajni znakovi na putevima Deo 5: Poetno ispitivanje tipa (Fixed, vertical road traffic signs - Part 5: Initial type testing),

- SRPS EN 1436:2011, Materijali za obeleavanje puta Performansa oznake za uesnike u saobraaju,

- SRPS EN 1824:2008 Materijali za obeleavanje puta Ispitivanja puta,

- EN 1871:2000, Road marking materials. Physical properties,

- SRPS EN 13197:2011 Materijali za obeleavanje puta Simulatori habanja,

- SRPS EN 12802:2008 Materijali za obeleavanje puta Laboratorijske metode za identifikaciju,

- SRPS EN 1317-1:2008 Sistemi za zadravanje na putevima Deo 1: Terminologija i opti kriterijumi za metode ispitivanja (road restraint systems - Part 1: Terminology and general criteria for test methods),

- SRPS EN 1317-2:2011 Sistemi za zadravanje na putevima Deo 2: Klase performanse, kriterijumi prihvatljivosti ispitivanja na udar i metode ispitivanja zatitnih ograda ukljuujui parapete vozila (road restraint systems - Part 2: Performance classes, impact test acceptance criteria and test methods for safety barriers including vehicle parapets),

- SRPS EN 1317-3:2011 Sistemi za zadravanje na putevima Deo 3: Klase performanse, kriterijumi prihvatljivosti ispitivanja na udar i metode ispitivanja za ublaivae udara (road restraint systems - Part 3: Performance classes, impact test acceptance criteria and test methods for crash cushions),

- SRPS EN 1317-4:2011 Sistemi za zadravanje na putevima Deo 4: Klase performanse, kriterijumi prihvatljivosti ispitivanja na udar i metode ispitivanja terminala i prelaza zatitnih ograda (road restraint systems - Part 4: Performance classes, impact test acceptance criteria and test methods for terminals and transitions of safety barriers),

- SRPS EN 1317-5:2011 Sistemi za zadravanje na putevima Deo 5: Zahtevi


2 JP Putevi Srbije

za proizvod i vrednovanje usaglaenosti sistema za zadravanje vozila na putevima (road restraint systems - Part 5: Product requirements and evaluation of conformity for vehicle restraint systems),

- SRPS EN 10223-1:2009 elina ica i proizvodi od ice za ograde Deo 1: elina bodljikava ica prevuena cinkom i legurom cinka,

- SRPS EN 10223-2:2009 elina ica i proizvodi od ice za ograde Deo 2: elina mrea sa estougaonim otvorima za primenu u poljoprivredi, izolaciju i ograivanje,

- SRPS EN 10223-4:2009 elina ica i proizvodi od ice za ograde Deo 4: Zavarena isprepletena elina ica za ograivanje,

- SRPS EN 10223-5:2009 elina ica i proizvodi od ice za ograde Deo 5: Zglobne i vornate pletene eline mree za ograivanje,

- SRPS EN 10223-6:2009 elina ica i proizvodi od ice za ograde Deo 6: Lanano vezane eline mree za ograivanje,

- SRPS EN 10223-7:2009 elina ica i proizvodi od ice za ograde Deo 7: Zavareni elini paneli za ograivanje,

- EN ISO 6892-1:2009 Metallic materials -- Tensile testing -- Part 1: Method of test at room temperature,

- EN 6507-1:2005 Metallic materials -- Vickers hardness test -- Part 1: Test method,

- ISO 2178:1999 Non-magnetic coatings on magnetic substrates -- Measurement of coating thickness -- Magnetic method,

- EN ISO 1461:2009 Hot dip galvanized coatings on fabricated iron and steel articles -- Specifications and test methods,

- ISO 2178:1999 Non-magnetic coatings on magnetic substrates -- Measurement of coating thickness -- Magnetic method,

- SRPS EN 12676-1:2008 Ekrani protiv zaslepljivanja vozaa na putevima Deo 1: Performansa i karakteristike,

- SRPS EN 12676-2:2008 Ekrani protiv zaslepljivanja vozaa na putevima Deo 2: Metode ispitivanja.

2.7.1.2 Terminologija

Saobraajni znak (traffic sign) je znak kojim se upotrebom grafikih ili svetlosnih ili brojanih ili slovnih oznaka ili drugih simbola, uesnici u saobraaju upozoravaju na opasnosti na putu, stavljaju im se do znanja ogranienje, zabrane i obaveze, odnosno

daju obavetenja potrebna za bezbedno kretanje po putu Podloga saobraajnog znaka (base of the traffic sign) je aluminijumska ploa na koju se lepi reflektujua folija. Lice znaka (face of the traffic sign) je prednja strana saobraajnog znaka kojim se prikazuje odgovarajua sadrina saobraajnog znaka. Reflektujua folija (reflective shitting) je samolepljiva folija koja zbog svojih optikih karakteristika u prisustvu izvora svetlosti (farovi) omoguava reflektovanje sadrine. Oznake na kolovozu i trotoaru (road markings) Oznakama na kolovozu uesnicima u saobraaju stavljaju se do znanja ogranienja, zabrane i obaveze i daju obavetenja, odnosno vri se usmeravanje kretanja uesnika u saobraaju. Odbijai svetlosti (light reflectors) su elementi od vetakog materijala ili metala koji reflektuju svetlost. Privruju se na kolovoz i namenjeni su horizontalnom voenju saobraaja ili isticanju oznaka na kolovozu. Tabla za oznaavanje vrha razdelnog ostrva (panel indicating top of the splitter island) je element vertikalne signalizacije puta za upozoravanje vozaa na nailazak na razdelno ostrvo. Smerokaz (delineator post) je ureaj namenjen obeleavanju blizine ivice kolovoza odnosno ivine ili zaustavne trake. Saobraajne kupe (traffic cones) su elementi vertikalne signalizacije puta za obeleavanje kratkotrajnih radova na putu. Branici i zapreke (barriers and guardrails) su elementi vertikalne signalizacije puta za obeleavanje prepreka na putu i mesta na kome se izvode radovi na putu. Branici i polubranici (bumpers and half-bumpers) su ureaji namenjeni spreavanju nastavljanja vonje vozila, kretanja peaka ili jahaa konja u pravcu na kojem su popreko postavljeni. Branici zatvaraju saobraaj itavom irinom puta. Polubranici zatvaraju saobraaj do polovine irine puta. Zatitna ograda (safety barrier) je je konstrukcija ija je svrha da sprei skretanje vozila sa kolovoza ili prelazak vozila u


JP Putevi Srbije 3

suprotnu saobraajnu traku odnosno, da prihvati i zaustavi vozila skrenuta sa kolovoza. Zatitna iana ograda (safety wire fence ) je konstrukcija ija je svrha da sprei peake i ivotinje da stupaju na kolovoz, odnosno da prelaze kolovoz . Ublaivai udara (crash cushions) su ureaji koji se koriste za obezbeivanje naroito opasnih mesta na putu, gde postoji rizik od naleta vozila na stalnu prepreku (npr. stubovi ili stene putnih objekata, ostrva i kabine za naplatu putarine itd). Ublaivai udara slue za ublaavanje posledica udara na putnike, vozilo ili stalnu prepreku. Ograda protiv zaslepljivanja (anti-glare equipment) podrazumeva mree i lamele za zatitu od zaslepljivanja koje se postavljaju na putevima sa dva fiziki odvojena kolovoza i slue za spreavanje zaslepljivanja vozaa od strane vozila koja voze u suprotnom pravcu. Saobraajna ogledala (traffic mirrors) su ureaji namenjeni obezbeivanju duine zahtevane preglednosti. Ureaji za upozoravanje na opasnost (warning device) su ureaji koji upozoravaju na opasnost zbog smanjene vidljivosti (magla), opasnost od koncentracije gasova u vazduhu i opasnost od poara. Sistem za poziv u sluaju nude (emergency call system) je sistem koji nudi, pored mogunosti govorne komunikacije korisnika autoputa sa operaterom u nadzornom centru i obuhvatanje digitalnih i analognih podataka du trase autoputa, kao i upravljanje ureajima za upozoravanje vozaa. Oprema za brojanje i klasifikaciju vozila (equipment for vehicle counting and classification) su ureaji koji omoguavaju prikupljanje brojanih podataka o saobraajnom optereenju i izraunavanje prosenog godinjeg dnevnog saobraaja.

2.7.2 SAOBRAAJNI ZNAKOVI

Saobraajni znakovi moraju da budu postavljeni tako da uesnici u saobraaju mogu danju i nou lako da ih opaze i u skladu sa znaenjem znakova pravovremeno interveniu.Saobraajni znakovi se sastoje iz - temelja,

- noseih konstrukcija i - podloge za saobraajni znak. Izrada saobraajnih znakova ukljuuje sve potrebne zemljane radove, nabavku svih odgovarajuih materijala i njihovu ugradnju na mesta koja su odreena projektnom dokumentacijom. Veinom su saobraajni znakovi na putu postavljeni kao stalni. Saobraajni znakovi moraju da budu zamjenljivi (mogua demontaa i ponovo montaa znaka u primeru oteenosti zbog vandalizma, saobraajne nesree isl.). Radi brzog prilagoavanja saobraajnim prilikama mogue je upotrebiti odgovarajue saobraajne znakove sa izmenljivim sadrajem poruka (na mehanikoj ili svetlotehnikoj osnovi). Privremeno postavljeni saobraajni znakovi na putu moraju u osnovi odgovarati svim uslovima koji su odreeni za stalne saobraajne znakove.

2.7.2.1 Osnovni materijali

2.7.2.1.1 Temelji

Temelji za saobraajne znakove moraju da budu od cementnog betona. Mogu biti u celini izraeni unapred (npr. prefabrikovani sa odgovarajuim cijevima okruglog preseka iz cementnog betona kao spoljno oivienje).

2.7.2.1.2 Nosee konstrukcije

Nosee konstrukcije saobraajnih znakova su - stubii, - stubovi, - nosei ram, - poluportali i portali i - stalci (za privremene saobraajne

znakove). Nosee konstrukcije moraju naelno da budu izgraene od trajnih materijala: elika, aluminijuma, obinog ili ojaanog cementnog betona ili plastike.

2.7.2.1.3 Saobraajni znakovi

Prema nameni saobraajni znakovi se razvrstavaju na znakove - za opasnost (jednakostranini trougao), - za izriite naredbe zabrane i

ogranienja, obaveze (krug, osmougao),


4 JP Putevi Srbije

- za obavetenja (krug, kvadrat, pravougaonik, pravougaonik sa strelastim zavretkom).

Uz saobraajni znak moe biti postavljena dopunska tabla koja je sastavni deo saobraajnog znaka i koja blie odreuje njegovo znaenje. Kao sastavni deo saobraajnih znakova treba uzeti u obzir i sredstva za njihovo privrivanje. Oblik i veliina saobraajnih znakova je detaljno odreena u Pravilniku o saobraajnoj signaliazciji. Mere (irina) dopunskih tabli moraju da budu usklaene sa merama osnovnih saobraajnih znakova. Kada je zbog saobraajno bezbednosnih ili saobraajno tehnikih zahteva to potrebno, mogu se postaviti saobraajni znakovi sa izmenljivim sadrajem poruka u obliku - vrteih lamela, - vrteih prizmi, - rotirajuih zastora, - svetleih polja, dodatih na uobiajene

saobraajne znake, - optikih vlakana, - tenih kristala ili - visokosvetleih dioda. Podloga Podloga saobraajnih znakova i kuite iznutra osvetljenih saobraajnih znakova mora da bude od - poliestra, ojaanog sa staklenim vlaknima,

ili - lima (elinog ili aluminijskog). Lice iznutra osvetljenih saobraajnih znakova mora da bude od prozirnog ili providnog plastinog materijala (akrilnog stakla i sl). Lice znaka mora da odbija svetlost. Znakovi i natpisi Znakovi i natpisi na saobraajnim znakovima mogu biti: - neodbijajui: obojeni ili od

svetloneodbojnih materijala (folije), - odbijajui: od svetloodbojnih materijala

(tip I, II, III), - osvetljeni: spolja ili iznutra (sa sopstvenim

izvorom svetlosti). Kuite iznutra osvetljenog saobraajnog znaka mora da bude proeto svetlou na povrini, namenjenoj za znak ili natpis.

Oblik, veliina i vrsta svetiljki i svetleih tela moraju da budu prilagoeni saobraajnom znaku. U naelu treba upotrebiti - za svetlosne saobraajne znakove:

halogenska i obina svetlea tela, - za osvetljene saobraajne znakove:

- spolja: natrijumova i ivina svetlea tela visokog pritiska,

- iznutra: fluorescentna, LED ili neonska svetlea tela.

Sredstva za privrivanje U naelu sredstva za privrivanje saobraajnih znakova (prsteni za obuhvatanje (stezaljke), vijci, matice i podloke) moraju da budu od elika, odgovarajue zatienog od re.

2.7.2.2 Kvalitet materijala

2.7.2.2.1 Temelji

Ako u projektnoj dokumentaciji nije drugaije odreeno ili ako nadzorni organ ne odredi drugaije, za temelje za saobraajne znakove mora da bude upotrebljen cementni beton C 12/15 ili C 16/20. Za temelje poluportala i portala mora da bude upotrebljen odgovarajue ojaan cementni beton. Budui da su krune cevi od cementnog betona prvenstveno obloga za unapred pripremljene (prefabrikovane) temelje za stubie, kvalitet tih cevi mora da odgovara zahtevanom kvalitetu cementnog betona za temelje.


Stubii Stubii za saobraajne znakove moraju po pravilu da budu od elinih cevi, spolja i iznutra zatieni sa vruim pocinkovanjem ili na odgovarajui drugaiji nain (plastificirani, bojeni, metalizovani). Spoljni prenik stubova saobraajnih znakova moe da iznosi: - 60,3 mm (63,5 mm), 88,9 mm ili 102 mm. - Najmanja debljina zida stuba sme da

iznosi: - za stub sa prenikom 60,3 mm (63,5

mm) 2 mm, - za stub sa prenikom 88,9 mm 2,5

mm i - za stub sa prenikom 102 mm 2,5

mm.


JP Putevi Srbije 5

U sluaju minimalnog odstupanja prenika stuba od odreenog, dobavlja znakova je duan da obujmice za privrivanje znakova na stub preradi tako da mogu da se upotrebe i na stubovima koji su odreeni u prvom stavu ove take. Spoj stubova za znakove i betonskog temelja mora da bude izveden tako da se sprei okretanje stuba oko uzdune ose. Spreavanje okretanja moe da se obezbedi uz pomo ankera ili uz pomo promene oblika stuba u zoni temelja. Vrh stuba za znak mora da bude zatvoren kako bi se spreilo nakupljanje atmosferske vode u unutranjosti stubova. U izuzetnim sluajevima ili uz saglasnost nadzornog organa za postavljanje privremenih saobraajnih znakova mogu se upotrebiti i stubii od drugih odgovarajuih materijala (aluminijuma, hrastovog i borovog drveta i sl). Stubovi Kvalitet materijala za vertikalne i konzolne stubove, koji su pre svega namenjeni za postavljanje svetlosnih saobraajnih znakova (semafora), mora da odgovara uslovima predvienim u projektnoj dokumentaciji. Nosei ram Nosei ram za trajne saobraajne znakove obavetenja (table pred raskrima, za prestrojavanje, za potvrdu smera i sl) mora da bude od elinih cevi odgovarajueg preseka. Poluportali i portali Poluportali i portali moraju da budu izraeni od elika. Kvalitet elika mora da odgovara uslovima predvienim u projektnoj dokumentaciji, kao i kvalitet bilo kog drugog materijala koji bi bio upotrebljen za izradu poluportala ili portala. Stalci za privremenu saobraajnu opremu moraju da budu izraeni od materijala koji e u ogranienom vremenu upotrebe potpuno odgovarati nameni (elik, aluminijum, drvo).


Za vreme trajanja oblik i boja saobraajnih znakova moraju da budu postojani, kako bi uputstva i informacije koje znakovi prenose uesnicima u saobraaju bila sigurna i nedvosmislena. Razliiti materijali, upotrebljeni u jednom saobraajnom znaku, moraju da budu

izdrljivi pri svim temperaturama i vremenskim uticajima i moraju da obezbede zahtevanu trajnost saobraajnog znaka. Materijal za saobraajne znakove mora da bude otporan na - uticaj vremena i vode (hidrofoban), - hemijske promene, - prekomerno troenje i starenje, kao i - gorenje i pratee opasnosti. Podloga Podloga saobraajnih znakova mora da bude sposobna da preuzme - optereenje zbog vetra u skladu sa

standardom SRPS EN 12899-1:2011 i

- temperaturne promene od 35C do

70C u granicama dozvoljenih napona u elastinom podruju materijala. Elastine deformacije pri tome ne smeju da smanje trajnost saobraajnog znaka.

Debljinu podloge za saobraajne znakove treba odrediti u zavisnosti od - propisane veliine saobraajnog znaka, - vrste materijala i - naina oblikovanja i ojaavanja. Lim za podlogu mora da bude debeo najmanje 2 mm. Znakovi i natpisi Reflektujue folije koje se koriste za izradu lica znaka moraju da ispune sve zahteve odreene u taki 4. standarda SRPS EN 12899-1:2011, pri emu treba uzeti u obzir da pojedini tipovi folija moraju da ispune sledee zahteve: - hromatske vrednosti i faktor osvetljenosti

za folije tipa I i II klasa CR2 prema tabeli 2 SRPS EN 12899-1:2011,

- koeficijent retrorefleksije RA za folije tipa I najmanje klasa RA1 prema tabeli 3 SRPS EN 12899-1:2011,

- koeficijent retrorefleksije RA za folije tipa II najmanje klasa RA2 prema tabeli 4 SRPS EN 12899-1:2011, pri emu treba uzeti u obzir da upotreba tamnozelene boje (dark green) nije dozvoljena,

- hromatske vrednosti i faktor osvetljenosti za folije tipa III pri dnevnom osvetljenju prema tabeli 2.7.1,

- hromatske vrednosti za folije tipa III u nonom periodu prema tabeli 2.7.2,

- najmanji koeficijent retrorefleksije (cd.lx-1.m-2) za folije tipa III prema tabeli 2.7.3,

- najmanji koeficijent retrorefleksije (cd.lx-1.m-2) za fluorescentnu uto/zelenu foliju tipa III prema tabeli 2.7.4.


6 JP Putevi Srbije

Tabela 2.7.1: Hromatske vrednosti i faktor osvetljenosti za folije tipa III pri dnevnom osvetljenju

Boja Koordinate Faktor luminacije

Klasa B1 Klasa B2 1 2 3 4

bela x y

0,305 0,315

0,335 0,345

0,325 0,355

0,295 0,325

0,27 0,40

uta x y

0,494 0,505

0,470 0,480

0,513 0,437

0,545 0,454

0,16 0,24

crvena

x y

0,735 0,265

0,700 0,250

0,610 0,340

0,660 0,340

0,03 0,03

zelena

x y

0,110 0,415

0,170 0,415

0,170 0,500

0,110 0,500

0,03 0,03

plava

x y

0,130 0,090

0,160 0,090

0,160 0,140

0,130 0,140

0,01 0,01

Fluorescentno uto/zelena

x y

0,387 0,610

0,460 0,540

0,438 0,508

0,376 0,568

0,60 0,70


JP Putevi Srbije 7

Tabela 2.7.2: hromatske vrednosti za folije tipa III u nonom periodu

Boja Koordinate

1 2 3 4

bela x y

0,475 0,452

0,360 0,415

0,392 0,370

0,515 0,409

uta x y

0,513 0,487

0,500 0,470

0,545 0,425

0,572 0,425

crvena

x y

0,652 0,348

0,620 0,348

0,712 0,255

0,735 0,265

zelena

x y

0,007 0,570

0,200 0,500

0,322 0,590

0,193 0,782

plava

x y

0,033 0,370

0,180 0,370

0,230 0,240

0,091 0,133


x y

0,550 0,450

0,523 0,442

0,475 0,490

0,480 0,520

Tabela 2.7.3: najmanji koeficijent retrorefleksije (cd.lx-1.m-2) za folije tipa III

Ugao posmatra

nja []

Ulazni ugao 1 []

Bela uta Crvena Plava Zelena

0,1 5 850 550 170 55 85

0,2 5 625 400 125 40 60

0,33 5 425 275 85 28 40

0,1 20 600 390 120 40 60

0,2 20 450 290 90 30 45

0,33 20 300 195 60 20 30

0,1 30 425 275 85 28 40

0,2 30 325 210 65 20 30

0,33 30 225 145 45 15 20

0,1 40 275 175 55 18 25

0,2 40 200 130 40 13 20

0,33 40 150 95 30 10 15


8 JP Putevi Srbije

Tabela 2.7.4: najmanji koeficijent retrorefleksije (cd.lx-1.m-2) za fluorescentnu uto/zelenu foliju tipa III

Ugao posmatranja

[]

Ulazni ugao 1 []


0,2 5 375

0,33 5 270

1,0 5 70

0,2 30 200

0,33 30 140

1,0 30 43

0,2 40 36

0,33 40 24

1,0 40 9

Proizvoa saobraajne signalizacije mora da garantuje da e reflektujue folije imati i sledee karakteristike: - da e reflektujua folija tipa I zadrati

minimalno 50% svoje poetne retrorefleksije sedam godina nakon postavljanja saobraajnog znaka,

- da e reflektujua folija tipa II zadrati minimalno 80% svoje poetne retrorefleksije deset godina nakon postavljanja saobraajnog znaka,

- da e reflektujua folija tipa III zadrati minimalno 80% svoje poetne retrorefleksije deset godina nakon postavljanja saobraajnog znaka,

- da e reflektujua folija tipa III fluorescentne uto/zelene boje zadrati svoju fluorescentnost najmanje pet godina nakon postavljanja saobraajnog znaka.

Boje za saobraajne znakove ne smeju da budu svetlucajue, kako nou ne bi bljetale usled svetla farova vozila. Boja poleine saobraajnih znakova (ukljuujui sva sredstva za njihovo privrivanje) mora da bude prljavo siva. Materijal za znakove i natpise na saobraajnim znakovima (boje i folije) mora da bude otporan na sredstva koja su dozvoljena za ienje saobraajnih znakova.

Sredstva za privrivanje Sredstva za privrivanje saobraajnih znakova na noseu konstrukciju moraju da budu proizvedena od materijala koji obezbeuju njihovu besprekornu upotrebljivost sve vreme trajanja i omoguavaju ekonominu zamenu saobraajnih znakova. Prstenovi za obuhvatanje (stezaljke) i podloke moraju da budu izraeni od odgovarajue eline trake, vijci i matice od kvalitetnog elika, i zatieni od ranja.

2.7.2.3 Nain izvoenja

Vertikalna saobraajna oprema mora da bude postavljena na mestima odreenim u odgovarajuim propisima i projektnoj dokumentaciji.

2.7.2.3.1 Temelji

Temelji moraju da se izvedu na osnovu prethodno izvrenog statikog prorauna. Detaljni nain izrade temelja, kojeg predloi izvoa, mora da odobri nadzorni organ, koji moe da odredi dodatne uslove za izvoenje tih radova.


JP Putevi Srbije 9


Nain izgradnje noseih konstrukcija za saobraajne znakove na putu mora da bude detaljno odreen u projektnoj dokumentaciji. Svaku opravdanu promenu, koju predloi izvoa, mora prvo da odobri nadzorni organ. Saobraajni znakovi moraju da budu projektovani i izraeni na nain koji obezbeuje nosivost i stabilnost u skladu sa takom 5. standarda SRPS EN 12899-1:2011, pri emu treba uzeti u obzir da saobraajni znakovi i njihove nosee konstrukcije i/ili ramovi moraju da ispunjavaju sledee zahteve: - pri odreivanju nosee konstrukcije i/ili

rama za saobraajne znakove ija povrina je vea od 12 m2 i pri odreivanju nosee konstrukcije i/ili rama za saobraajne znakove koji se postavljaju iznad kolovoza treba uzeti u obzir vrednosti sigurnosnog faktora optereenja klase PAF 2 iz tabele 6 i vrednosti optereenja vetrom klase WL8 iz tabele 8,

- pri odreivanju nosee konstrukcije i/ili rama za saobraajne znakove koji nisu odreeni u prethodnoj alineji treba uzeti u obzir vrednosti sigurnosnog faktora optereenja klase PAF 1 iz tabele 6 i vrednosti optereenja vetrom klase WL5 iz tabele 8,

- pri odreivanju elemenata saobraajnog znaka odnosno podloge saobraajnog znaka koji nije obuhvaen prethodnim alinejama treba uzeti u obzir vrednosti sigurnosnog faktora klase PAF 1 iz tabele 6, vrednosti optereenja vetrom klase WL5 iz tabele 8, vrednosti za dinamiki pritisak snega DSL1 iz tabele 9, vrednosti za najveu privremenu deformaciju TDB4 iz tabele 11. Najvea stalna deformacija ne sme biti vea od 20% vrednosti najvee privremene deformacije.


Saobraajni znakovi mogu da budu jednostrani ili dvostrani. Na odgovarajuoj podlozi (tabli) u izuzetnim sluajevima moe da bude izraeno vie saobraajnih znakova zajedno. Na jednom stubiu mogu da budu privrena najvie dva saobraajna znaka, svaki s jednom dopunskom tablom. Povrina saobraajnih znakova mora da bude ravna, glatka i zatvorena. Svetlost sme da se reflektuje samo u meri u kojoj se ne smanjuje raspoznatljivost znakova i natpisa. Svi saobraajni znakovi do veliine 120 x 250 cm moraju da budu izraeni u jednom

komadu. Saobraajni znakovi ija veliina je vea od 120 x 250 cm moraju da budu izraeni u obliku sastavljivih segmenata, pri emu minimalna visina pojedinanog segmenta sme da iznosi 25 cm, dok maksimalna visina moe da iznosi najvie 120 cm. Reflektujua folija na svim znakovima mora da bude u jednom komadu, osim kada to ne moe da se obezbedi zbog ogranienja u dimenzijama folije (irina rolne folije). U sluaju kada ne moe da se obezbedi folija u jednom komadu, spoj dve folije mora da se izvede prema uputstvima proizvoaa folije. Zbog smanjenja odbijanja svetlosti i kontrasta znakova i pozadine, saobraajni znakovi

moraju da budu postavljeni pod uglom od 85

do 87 na osovinu puta. Podloga Svi saobraajni znakovi moraju biti izraeni sa ojaanom ivicom. Lice znaka mora da bude izraeno u klasi P3 iz tabele 13. Ivica svih znakova, osim znakova koji su izraeni od aluminijumskog lima privrenog na AL ugaonike, mora da bude izraena u klasi E2 iz tabele 14 standarda SRPS EN 12899-1:2011. Na prednjoj strani (licu) saobraajnog znaka ne smeju da budu vidljivi tragovi ojaanja. Ako je to s vremenom mogue oekivati, podlogu je potrebno prethodno odgovarajue obraditi. Vee podloge (table) mogu da budu sastavljene od vie vodoravnih traka, koje moraju da budu kao celina odgovarajue privrene na metalni okvir. Obe vrste materijala moraju da budu kompatibilne pre svega kod skupljanja i rastezanja. Povrina podloge mora da bude ravna i ravnomerna, kao i bez izboenja. Graa povrine podloge na prednjoj strani saobraajnog znaka ne sme biti vidljiva. Poleina podloge mora da bude glatka, zatvorena i odgovarajue zatiena. Kuite iznutra osvetljenog saobraajnog znaka mora da bude zatieno od vode, tako da izdri kiu jaine 3 mm/min, i od praha, tako da se sprei ulaz zrnima

kremenog praha (veliine do 200 m), koja imaju brzinu 10 m/s. Osvetljeni i svetlosni saobraajni znakovi moraju da odgovaraju posebnim elektrotehnikim uslovima (prikljuenje,


10 JP Putevi Srbije

uzemljenje, izolacija, fotometrijske i kolorimetrijske osobine). Svetlosni izvor mora da obezbedi zahtevanu ravnomernu osvetljenost efektivne povrine saobraajnog znaka sa unutranjim ili spoljnim osvetljenjem. Znakovi i natpisi Oblik, boje, mere i grafiko oblikovanje znakova i natpisa na osnovama za saobraajne znakove odreeni su propisima. Svi materijali za znakove i natpise moraju da budu naneseni na podlogu tako da su konture, odnosno ivice otri (po pravilu sa sitotampom). Boje za znakove i natpise moraju da budu ravnomerno nanesene. Nanos boje na reflektujuu foliju se izvodi sitotampom, osim ako veliina saobraajnog znaka to ne dozvoljava, u kom sluaju se umesto sitotampe za nanoenje boja moe upotrebiti sistem aplikacije folije na foliju. Sistem aplikacije folije na foliju je dozvoljen za sve crne simbole na saobraajnim znakovima. Nanos boje sitotampom se ne upotrebljava za bojenje pozadine znaka. Nanos boje sitotampom mora da bude izveden na nain i u koliini koji obezbeuju da nakon nanoenja boje ivotni vek folije ostane nepromenjen. Reflektujua folija mora da se nanese na podlogu saobraajnog znaka u skladu sa uputstvom proizvoaa folije, dok u sluaju kada proizvoa folije ne propisuje poseban nain lepljenja radi obezbeivanja kvalitetnog prianjanja za lepljenje moraju da se upotrebe barem valjci (za samolepljive folije) odnosno posebni aparati za lepljenje (termo-vakuumske folije). Kada se znak izvodi korienjem aplikacije folije na foliju, na jednom znaku mogu da se upotrebe samo folije istog proizvoaa, osim kada se lepi folija crne boje. Svetlosni saobraajni znakovi Svetla za svetlosne saobraajne znakove mogu da budu stalna i/ili treperea ili svetlucajua. Broj glava i boju svetla treba prilagoditi nameni svetlosnog saobraajnog znaka. Preteno se za svetlosne saobraajne znakove upotrebljavaju zelena, uta i crvena boja, a ree i bela. Glave mogu da budu ugraene pojedinano ili u nizu.

Osnovnom svetlosnom saobraajnom znaku (npr. s tri glave) moe se dodati jedna ili vie dopunskih glava. Upravljanje svetlosnim saobraajnim znakovima (runo, automatski, programirano) mora da bude prilagoeno nameni upotrebe. Sredstva za privrivanje Prstenovi za obuhvatanje (stezaljke) za privrivanje saobraajnih znakova moraju da budu odgovarajue oblikovani i privreni vijcima, zavareni ili prilepljeni za podlogu ili okvir za ojaanje znaka, privreni vijcima na noseu konstrukciju znaka. Privrivanje prstena za obuhvatanje (stezaljki) ne sme biti vidljivo na prednjoj strani saobraajnog znaka. Nain privrivanja saobraajnog znaka mora da obezbedi odgovarajui poloaj u svim uslovima upotrebe. Na poleini saobraajnog znaka mora da bude tano odreeno mesto (urez, leb) koje omoguava pravilno postavljanje znaka.

2.7.2.4 Kvalitet izvoenja

Saobraajni znakovi kao celina i pojedinani materijali moraju da sauvaju mere u dozvoljenim granicama i nakon delovanja koja su uslovljena mehanikim optereenjima. Dozvoljeno je odstupanje mera do 2%, ako nije drugaije dogovoreno ili ako nadzorni organ nije drugaije odredio. Privrivanje saobraajnog znaka mora izdrati - vertikalnu silu 7,5 MN i - vodoravnu silu 3 MN.

2.7.2.5 Kontrola kvaliteta

Za proveravanje kvaliteta ugraenih saobraajnih znakova vae uslovi navedeni u taki 1.2.1 ovih tehnikih uslova. Za pojedine radove kod saobraajnih znakova, koji su izvreni prema zahtevima ove smernice, sutinski vae odgovarajue odredbe za kontrolu kvaliteta. Nain i obim proba pri ugraivanju saobraajnih znakova odreuje i nadzorni organ na osnovu predloene projektne dokumentacije i na osnovu toka radova.


JP Putevi Srbije 11

2.7.2.6 Merenje i preuzimanje radova

Za merenje i preuzimanje izgraenih saobraajnih znakova uslovi su odreeni u taki 1.2.2.2 i 1.2.2.3 ovih tehnikih uslova.

2.7.2.7 Obraun radova

Obraun izgraenih saobraajnih znakova treba izvriti prema uslovima u taki 1.2.2.4 ovih tehnikih uslova.

2.7.3 OZNAKE NA KOLOVOZU I TROTOARU

Oznake na kolovozu i trotoaru moraju da budu napravljene tako da je uesnicima u saobraaju uvek zagarantovano bezbedno usmeravanje i bezbedna vonja. Oznake na kolovozu i trotoaru mogu da budu - uzdune oznake, - poprene oznake, - ostale oznake Mogu biti izvedene kao - predoznake, - stalne ili - privremene oznake i kao - neodbijajue za svetlost (nereflektujue) ili - odbijajue za svetlost reflektujue (sa

posutim ili sa umeanim i posutim reflektujuim staklenim kuglicama).

Po pravilu sve oznake na kolovozima moraju da budu posute sa odgovarajuim reflektujuim staklenim kuglicama. Od mesta oznake na kolovozu zavisi da li e ona biti - retko, - esto ili - stalno izloena saobraajnim

optereenjima. Izrada oznaka na kolovozu ukljuuje osiguranje saobraaja, sva potrebna merenja i predoznake, ienje i pripremu povrine kolovoza (ukljuujui udubljavanje), nabavku svih odgovarajuih materijala i njihovu ugradnju na mestima, odreenim projektnom dokumentacijom. Uzdune oznake Uzdune oznake na kolovozu moraju da budu paralelne sa osovinom ceste. Mogu da budu

- razdelne ako su napravljene u osovini kolovoza, izmeu voznih traka ili izmeu drugih voznih povrina,

- ivine, ako su nanesene na ivicu kolovoza, i

- vodee, za voenje saobraaja u raskrima.

Uzdune oznake na kolovozu (crte) mogu da budu izvedene kao obine: - neprekidne, - isprekidane: normalne, linije upozorenja,

kratke i iroke, udvojene: - neprekidne - isprekidane - kombinovane. Poprene oznake Poprene i kose oznake na kolovozu su namenjene za oznaavanje povrina, gde vae ogranienja za saobraaj. Mogu biti oznaene sa neprekidnim ili sa isprekidanim linijama. Takve oznake na kolovozu su: - linija zaustavljanja (neprekidne i

isprekidane), - kosnici (za zatvaranje i otvaranje), - graninici, - peaki prelazi, - prelazi za biciklistike staze. Ostale oznake Ostale oznake na kolovozu imaju poseban oblik. To su - strelice, - polja za usmeravanje saobraaja, - linije usmeravanja, - natpisi (za dodatna obavetenja,

saobraajni znakovi, simboli, nazivi mesta i broja puta),

- oznake saobraajnih povrina za posebne namene (BUS, TAXI, i sl),

- obeleavanje mesta za parkiranje i - vertikalne oznake na predmetima uz ivicu

kolovoza (stalne prepreke unutar gabarita slobodnog profila puta).

Svetlosne oznake Svetlosne oznake sa odbijaima svetlosti na kolovozu namenjene su pre svega boljem voenju saobraaja nou i u uslovima slabije vidljivosti. Svetlosne oznake na kolovozu su ugraene samo kao dopuna drugim oznakama.


Za saobraajne oznake na kolovozu je dozvoljeno upotrebiti samo takve materijale


12 JP Putevi Srbije

koji po saobraajno-tehnikim osobinama i kvalitetu obezbeuju dobru vidljivost oznaka u dnevnim i nonim uslovima vonje, odgovarajue klizno trenje i postojanost u zahtevanom periodu trajanja. Osnovni materijali za oznake na kolovozu su - boje, - aplikativne trake i - plastine meavine. Materijale za oznake na kolovozu treba - naneti na povrinu kolovoza ili - ugraditi u udubljenu povrinu habajueg

sloja. Za nanos na povrinu kolovoza je mogue upotrebiti - tankoslojne oznake (debljina sloja suve

materije iznosi do 400 m) i - srednje- i debeloslojne oznake (debljina

sloja iznosi iznad 800 do 3000 m). Tankoslojne oznake na kolovozu su u odnosu na sastav i nain nanoenja i stvrdnjavanja materijala napravljene sa - jednokomponentnim i - viekomponentnim bojama, - bojama sa ve umeanom odreenom

koliinom reflektujuih staklenih kuglica (premix boje) i

- bojama za nanoenje u vruem stanju (prskanje kod 60 do 100C).

Kod obinih boja je mogue odgovarajue odbijanje svetlosti oznaka obezbediti posipanjem reflektujuih staklenih kuglica. Debeloslojne oznake na kolovozu mogu da budu: - aplikativne trake (za nalepljivanje) ili - plastine meavine (za razastiranje ili

prskanje, u vruem ili hladnom stanju). Za ugradnju u udubljenu povrinu habajueg sloja treba upotrebiti odgovarajue plastine meavine. Materijali za oznake na kolovozu se sastoje od veziva, sredstva za bojenje, punjenja, sredstva za topljenje, suenje, omekivaa i umeanih sredstava za refleksiju i poveanje trenja. Kod viekomponentnih materijala potreban je i utvriva. Pomoni materijali za oznake na kolovozu su sredstva za prethodne premaze, naknadno posipanje (reflektujue staklene kuglice) i poveanje kliznog trenja, kao i razreivai i eventualno drugi materijali, koje u sastavu

odredi proizvoa materijala za oznake na kolovozima. Odbijai svetlosti (klinovi, delineatori i markeri) u principu moraju da budu od odgovarajue vetake materije. Kuite moe takoe da bude i od metala ili keramike. Mogu da budu ugraeni kao privremeni ili stalni. Moraju da obezbede belo, crveno ili uto odbijanje svetlosti.


Osobine i kvalitet materijala za oznake na kolovozu moraju da bude usklaene sa predvienim saobraajnim optereenjem. Materijali za oznake na kolovozu ne smeju da imaju tetan uticaj na materijale ugraene u habajui sloj kolovozne konstrukcije, koji bi na njima prouzrokovao nastanak oteenja (npr. pukotina). Oznake na kolovozu moraju da ispunjavaju svoju funkciju bezbednog voenja saobraaja tokom itavog ivotnog veka. Da bi se spreile nepotrebne smetnje u saobraaju, one moraju da ispunjavaju sledee zahteve - oznake na kolovozu moraju da budu jasno

vidljive tokom itavog dana pri svakoj vrsti osvetljenja i u svim vremenskim uslovima,

- moraju da budu otporne na proklizavanje (prianjanje),

- moraju da dobro prianjaju za podlogu, da budu otporne na vremenske uticaje, naftne derivate i so,

- otpornost na habanje pri oekivanom saobraajnom optereenju (trajnost),

- debljina oznaka na kolovozu ne sme da utie na voznu dinamiku i odvodnjavanje,

- ne smeju da prouzrokuju pukotine na habajuem sloju kolovoza,

- oznake na kolovozu moraju biti dobro vidljive i danju i nou,

- oznake na kolovozu ne smeju da odstupaju od odreenih geometrijskih dimenzija,

- materijali i njihovi dodaci treba da su jednostavni za upotrebo.

Za tankoslojne oznake na kolovozu izvoa mora da pravovremeno dostavi nadzornom organu, i to pre upotrebe dokaz o usklaenosti materijala, kojim raspolae za oznake na kolovozu, a koji mora da sadri: - vrstu i udeo svih komponenti (veziva,

sredstva za bojenje, punjenje i dr), - gustinu, - viskoznost boje pre razreivanja,


JP Putevi Srbije 13

- udeo suve materije, - taku zapaljivosti, - infracrveni spektar veziva, - gasni hromatogram isparljivih sastojaka, - rendgensko-fluorescentnu analizu (udeo

tvrdih sastojaka), - dokaz o osobinama razreivaa, koji

obuhvata - vrstu, - taku zapaljivosti, - toksinost; dokaz o osobinama reflektujuih staklenih kuglica, koji obuhvata - hemijski sastav stakla, - kolinik prelamanja svetlosti, - nasipnu zapreminsku masu, - zapreminsku masu stakla, - udeo vlage, - granulometrijski sastav, - udeo pravilnih kuglica. Potrebne dokaze za kvalitet materijala za debeloslojne oznake na kolovozu mora da odredi nadzorni organ prema zahtevima za tankoslojne oznake, kao i sporazumno sa proizvoaem. Pre upotrebe izvoa takoe mora da dostavi nadzornom organu i podatke o uslovima upotrebe materijala za oznake na kolovozu: - rok upotrebe, - vreme suenja i vreme stvrdnjavanja i - debljinu mokrog (sveeg) i suvog

(stvrdnutog) sloja materijala za oznake. Izvoa mora dostaviti nadzornom organu i izvetaj o testiranju materijala za oznake sa istim osobinama, kao to ih ima predvieni materijal za upotrebu, a kao dokaz da e u zahtevanom vremenu trajanja biti obezbeene zahtevane karakteristike oznaka na kolovozu. Taj izvetaj pored kvaliteta materijala mora da sadri i dokaz o osobinama nanesenog sloja materijala za oznake, koji obuhvata - mo vezivanja, - elastinost, - otpornost na hemikalije, - otpornost na ultraljubiastu svetlost, - otpornost na troenje, i - izvetaj o saobraajno-tehnikim

osobinama oznaka na kolovozu: - trajnost u odnosu na saobraajno

optereenje, vrstu i mesto oznake, - otpornost na klizanje, - vidljivost po danu, - koordinate boja, - vidljivost nou po suvom i mokrom

vremenu.

Izvoa moe upotrebiti materijal za oznake na kolovozu, koji ima pripremljen, ako su podaci u izvetaju o kvalitetu materijala i u izvetaju o testiranju materijala jednaki. U suprotnom, izvoa mora da iskljui takav materijal za oznake na kolovozu i posebno oznai, i na zahtev nadzornog organa odstrani sa gradilita. Izvoa moe za odreene tankoslojne oznake na kolovozu da upotrebi i drugaije materijale, ako je ustanova prethodno ustanovila adekvatnost takvih materijala i ako je nadzorni organ dozvolio upotrebu.


Oznake na kolovozu moraju da budu napravljene prema odgovarajuim uputstvima proizvoaa materijala i zahtevima u projektnoj dokumentaciji. Izvoa radova je duan da pre poetka radova investitoru dostavi tehnoloki elaborat iz kojeg se vide: - vrsta upotrebljenih materijala, sa svim

Podacima o proizvodu koje mu je dostavio proizvoa boje ili plastike i staklenih kuglica. Uz to treba da je priloeno i uputstvo za izvoenje radova,

- podaci o opremi koja e se koristiti za nanoenje materijala i opis naina izvoenja radova,

- izvetaji referentnih laboratorija o ispitivanju materijala i karakteristikama izvedenih oznaka,

- referentna lista, sa navoenjem dosadanje upotrebe predloenih materijala.

U naelu uzdune oznake treba naneti na kolovoz sa odgovarajuom mainom. Runo nanoenje tih oznaka (samo u izuzetnim sluajevima) mora da odobri nadzorni organ. Povrina kolovoza na koju se odnose oznake mora da bude: - potpuno suva - bez ostataka soli - bez veih masnih mrlja, - oiena od praine, peska, zemlje i

drugih materijala. Veoma hrapavu povrinu kolovoza treba pre nanoenja oznaka oistiti etkama, izduvavanjem i ispiranjem. Veoma glatku povrinu kolovoza treba pre nanoenja odgovarajue ohrapaviti. Na nove kolovozne povrine (pre svega asfaltne) treba da se nanesu privremene oznake; stalne oznake se mogu upotrebiti


14 JP Putevi Srbije

teka kada je sa povrine zrna na kolovozu odneseno bitumensko ili cementno vezivo odnosno malter. Kod svake promene oznaka na kolovozu staru oznaku treba ukloniti, tako da kasnije nije mogua dvosmislenost. Umesto na oteenu povrinu kolovoza (npr. pukotinu na uzdunom spoju na sredini kolovoza, ako ta nije odgovarajue ispunjena) potrebno je izvesti odgovarajuu uporedno pomerenu oznaku na kolovozu, neposredno pored oteene povrine. Predstavnik naruioca (nadzorni organ) moe zahtevati obustavljanje radova i ienje kolovoza ako utvrdi da izvoa radova oznake na kolovozu nanosi na neadekvatno pripremljen kolovoz. A na delu neadekvatno pripremljenog kolovoza gde su oznake ve izvedene moe da naloi ienje i ponovno bojenje kolovoza o troku izvoaa. Postupak nanoenja oznaka ne sme da ugroava bezbednost u saobraaju i/ili izvoaa. Za tankoslojne oznake u naelu treba uzimati u obzir - radnu viskoznost boje kod nanoenja, - stepen razreivanja, - zahtevanu debljinu mokrog i suvog sloja, - prosenu koliinu potronje boje na 1 m2

oznake, - vreme stvrdnjavanja do trenutka

upotrebljivosti kolovoza, - uslovljene vremenske prilike u toku

izvoenja radova, - nain i uslove za pripremu povrine

kolovoza pre nanoenja oznaka, - predlog postupka i opreme za izvoenje

radova, - zahteve za zatitu na radu, - uslove skladitenja materijala, - zahteve za zatitu od poara. Vrsta, oblik, mere i mesto oznaka na kolovozu i nain oznaavanja su odreeni u odgovarajuim propisima. Ako je to potrebno, izvoa oznaka na kolovozu je duan da pre poetka radova razredi boju u skladu sa uputstvima proizvoaa i korienjem originalnog razreivaa. Stepen razreivanja se kontrolie viskozimetrom. Ukoliko proizvoa boja ne odredi drugaije, vreme protoka boje kroz viskozimetar (dok se mlaz boje ne prekine)

pri mainskom nanosu boje na kolovoz po pravilu treba da bude sledee: a) 8090 sekundi na temperaturi vazduha od +10C do +20C, b) 7080 sekundi na temperaturi vazduha od +20C do +30C. Pri obnavljanju poprenih i drugih oznaka na kolovozu obavezno je nanoenje boje prskanjem uz pomo kompresora. Nanoenje boje valjkom nije dozvoljeno! Obnavljanje natpisa, strelica i simbola se izvodi upotrebom ablona koji su izraeni u skladu sa vaeim standardima. Zahtevanu debljinu nanosa i potronju boje propisuje proizvoa boje. Debljinu nanosa boje kontrolie nadzorni organ odnosno ovlaena struna organizacija u skladu sa SRPS Z.S.2.240 Boje za tankoslojne oznake na kolovozu i SRPS EN 1436:2011. Ako predstavnik naruioca na vie od 10% uzetih uzoraka utvrdi da je debljina manja od propisane, obeleavanje mora da se ponovi o troku izvoaa radova. Oznake na kolovozima treba izvoditi - na temperaturi vazduha od 10 do 30C, - pri temperaturi povrine kolovoza od 5 do

45C, - po suvom vremenu, - pri relativnoj vlanosti vazduha najvie

85%. Kod izvoenja treba da se potuju eventualni dodatni zahtevi proizvoaa. Nije dozvoljeno izvoenje radova u vremenskim uslovima koji odstupaju od gore navedenih (to naroito vai za temperature vazduha i kolovoza koje su nie od propisanih). Predstavnik naruioca (nadzorni organ) moe u izuzetnim sluajevima da odobri izvoenje oznaka u loijim uslovima, i to upisivanjem u dnevnik odnosno pisanom nalogom. Reflektujue staklene kuglice treba naneti mainski prskanjem. Naneseni sloj premix boje treba jo posuti po povrini sa reflektujuim staklenim kuglicama. Sve oznake na kolovozu moraju biti posute sa staklenim kuglicama, osim oznake za obeleavanje mesta za parkiranje, kao i ostalih oznaka na parkiralitima i u garaama


JP Putevi Srbije 15

koje mogu da se obeleavaju materijalima, koji nemaju retroreflektujua svojstva. Izvoa je duan da kod mainskog izvoenja radova sve vreme kontrolie kvalitet posipanja staklenim kuglicama. Potronja staklenih kuglica treba da iznosi izmeu 0,2000,250 kg/m

2 obojene povrine.

Nadzorni organ nalae ponovno obeleavanje oznaka koje nisu posute staklenim kuglicama o troku izvoaa. Oznake na kolovozu (osim odbijaa svetla) smeju da doseu najvie 3 mm iznad povrine kolovoza, kako ne bi prekomerno ometale oticanje vode. Ovime je ograniena debljina sloja materijala za debeloslojne oznake (aplikativne trake i plastine meavine). Plastine meavine za ugradnju u udubljene oznake na povrini habajueg sloja kolovoza mogue je ugraditi - 3 do 7 mm - iznad 7 do 15 mm i - iznad 15 mm duboko, u zavisnosti od osobina plastinih meavina i zahtevanih osobina oznaka na kolovozu. Izvoa radova je duan da nanos materijala izvede mainski. Mainski mora da se izvede i dodatno posipanje staklenim kuglicama. Izvoa radova je duan da eventualne ostatke materijala deponuje na adekvatno ureenoj deponiji. Izvoa mora pri izvoenju da potuje ve izvedene postojee oznake. Bez obzira na debljinu postojeih slojeva boje, izvoa je duan da obezbedi kvalitet izvedene oznake za sve vreme garantnog perioda i ivotnog veka oznake. Ukoliko izvoa smatra da postojei sloj boje treba da se ukloni, to mora da izvede koristei opremu koja je izraena posebno u svrhe uklanjanja oznaka, a ne upotrebom glodalice za poveanje hrapavosti ili uklanjanje asfalta. Izvoa radova mora da osigura izvedene oznake na kolovozu upotrebom kupa koje moraju da se postave na rastojanju kojim se spreava vonja po sveoj oznaci. Aplikativne trake za oznake na kolovozu treba na odgovarajui nain prilepiti na

povrinu kolovoza ili u udubljenje u habajui sloj kolovoza. Odbijai svetlosti (klinovi, delineatori i markeri) mogu da budu ugraeni na povrinu habajueg sloja (u naelu privremeni) ili odgovarajue udubljeni (stalni). Moraju biti na odgovarajui nain privreni na podlogu. Odbijai svetlosti mogu da budu najvie 29 mm iznad kolovoza. Oznake na kolovozima su bele boje, osim: - oznake mesta na kolovozu i trotoaru na

kojima je zabranjeno parkiranje; - privremene oznake na kolovozu koje se

koriste prilikom izvoenja radova na putu; - linije za odvajanje saobraajnih traka za

kretanje vozila javnog prevoza putnika, i - oznaka kojima se obeleavaju mesta za

odreene namene (autobuska stajalita, taksi vozila, policija i dr).

U toku izvoenja oznaka na kolovozu treba vriti nadzor - vrste i koliine korienih materijala (po

jedinici mere), - debljine mokrog i suvog sloja oznaka, - vremenskih prilika (temperatura, relativna

vlanost).


Oznake na kolovozu moraju biti ravnomerne, odgovarajueg oblika i moraju da obezbede zahtevanu - trajnost, - otpornost na klizanje, - vidljivost po danu, - vidljivost nou po suvom i mokrom

vremenu - vreme suenja i - debljinu suvog sloja materijala. Minimalne zahtevane karakteristike i kontrola debeloslojnih, srednjeslojnih i tankoslojnih oznaka na kolovozu su odreeni standardima SRPS EN 1436:2011, SRPS EN 1824:2008 , EN 1871, SRPS EN 13197:2011, SRPS EN 12802:2008 i ZTV M 02. Granine vrednosti za zahtevane saobraajno-tehnike osobine oznaka na kolovozima navedene su u tabeli 2.7.5 i 2.7.6:


16 JP Putevi Srbije

Tabela 2.7.5: Zahtevane osobine tankoslojnih, srednjeslojnih i debeloslojnih oznaka na kolovozu

Vrsta saobraajnice

RL

Bela

RL

uta

RW (ako se

primenjuje)

Qd Bela

S (SRT

jedinice)

Autoput Nove oznake 200 / 35 130 50

Nakon dve godine (srednje i debeloslojne oznake)

100 / 35 130 45

Dravni put I reda a da nije autoput

Nove oznake 200 200 35 130 50


Nakon jedne godine (tankoslojne oznake)

100 100 35 130 45

Dravni put II reda Nove oznake 200 200 35 130 50



100 80 35 130 45

Optinski putevi Nove oznake 200 200 35 130 50


100 80 35 130 45

Glavne saobraajnice

Nove oznake 200 150 35 130 50


100 80 35 130 45

Ostale saobraajnice u naseljenom mestu

Nove oznake 200 150 / 130 50

Vrsta saobraajnice

RL Bela i uta

RW (ako se

primenjuje)

Qd uta

S (SRT

jedinice)

Dravni put I reda Nove oznake 200 35 100 50

Tokom eksplotacije 150 35 100 45

Dravni put II reda i optinski putevi

Nove oznake 200 35 100 50


Glavne saobraajnice u naselju Nove oznake 200 35 100 50


Ostale saobraajnice u naselju Nove oznake 150 / 100 50


JP Putevi Srbije 17

Legenda: RL koeficijent retrorefleksije (mcd x m-2 x lux-1); RW koeficijent retrorefleksije u vlanim uslovima (mcd x m-2 x lux-1); Qd koeficijent osvetljenosti pri difuznom osvetljenju (mcd x m-2 x lux-1); S vrednost otpora na klizanje (SRT) B Faktor osvetljenosti () za sve oznake je B3 > 0,40

Tabela 2.7.6: Karakteristike koordinata boja

Karakteristike koordinata boja

Br. taaka uglova 1 2 3 4

Bele oznake na kolovozu

x 0,355 0,305 0,285 0,335

y 0,355 0,305 0,325 0,375

Tabela 2.7.7: Zahtevani kvalitet reflektujuih

staklenih kuglica

Karakteristike Jedinica mere

Zahtevana vrednost

Kolinik prelamanja

- 1,50 do 1,53

Zapreminska masa stakla

g/cm3 2,4 do 2,6

Granulometrijski sastav

Do 100 m m.-% do 5

Do 200 m m.-% 3 do 25

Do 315 m m.-% 25 do 65

Do 500 m m.-% 80 do 100

Do 800 m m.-% 100

Udeo pravilnih kuglica, najmanje

m.-% 80

Kvalitet materijala, upotrebljenog za tankoslojne oznake na kolovozu mora da odgovara sledeim zahtevima: - dozvoljeno odstupanje gustine od

dogovorene vrednosti moe da iznosi do 5%,

- materijal za tankoslojne oznake ne sme da sadri netopljive primese, grudvice ili stvrdnute delove pokorice,

- boja (bela, uta) mora da odgovara dogovorenoj boji, odreenoj prema odgovarajuim karticama boja,

- udeo suve materije u materijalu za oznake mora da iznosi najmanje 60 m.-%,

- garantni rok tankoslojnih oznaka na kolovozu je 1 godina,

- vek trajanja tankoslojnih oznaka na kolovozu je 2 godine.

Kvalitet reflektujuih staklenih kuglica mora da odgovara zahtevima u tabeli 2.7.7. Vreme suenja ugraenog materijala za tankoslojne oznake sme da iznosi u normalnim uslovima najvie 20 minuta. Najmanja debljina suvog sloja materijala za tankoslojne oznake odreena je u tabeli 2.7.8. U opravdanim sluajevima nadzorni organ moe da dozvoli za tankoslojne oznake i manje debljine suvog sloja materijala od zahtevane u tabeli 2.7.8, ali ne za vie od 50

m. Vidljivost oznaka tokom noi zavisi od kvaliteta posipanja staklenim kuglicama. Pri tome je bitno da je celokupna povrina oznake ravnomerno posuta dovoljnom koliinom staklenih kuglica. Kod izvedenih radova se kontrolie: - ravnomernost posipa: pri tome se kvalitet

posipanja oznaka utvruje vizuelnim pregledom tokom noi, pri emu oznake na kolovozu moraju ravnomerno da reflektuju svetlost na 85% obojene povrine,

- stopa refleksije: sa reflektometrom se meri sposobnost refleksije oznaka prema


18 JP Putevi Srbije

odredbama SRPS 2.240 Boje za tankoslojne oznake na kolovozu, SRPS EN 1436:2011. Stopa refleksije svih oznaka treba tokom celog perioda do sledeeg obnavljanja da iznosi najmanje 100 mcd lux -1 m-2,

- koliina posipanja: ako je debljina suvog sloja materijala za oznake na kolovozu na vie od 10% povrine manja od zahtevane granine debljine, izvoa mora jo jednom naneti oznaku bez dodatne naknade.

Najmanja koliina posipanja za oznake na kolovozu sa reflektujuim staklenim kuglicama mora da iznosi 0,20 kg/m2.

Tabela 2.7.8: Zahtevana granina debljina suvog sloja materijala za tankoslojne oznake

na kolovozima

Vrsta Jedinica mere

Saobraajno optereenje

vozila/dan do 4000 nad 4000

Uzduna m 200 250

Poprena, kosa

m 250 300

Nain izvoenja uzdunih linija od debeloslojnih materijala (glatka, strukturisana ili profilisana) odreuje izvoa u skladu sa zahtevima naruioca uz potovanje karakteristika navedenih u tabeli 2.7.5 i 2.7.6. U krunim raskrsnicama obraun izvedenih radova se vri po m

2 stvarno obeleene

povrine. Garantni rok za debeloslojne oznake iznosi 3 godine. ivotni vek debeloslojnih oznaka iznosi 5 godina. Otpornost na naftne derivate, so, niske i visoke temperature tokom ivotnog veka materijala navedene materije ne smeju da prouzrokuju oteenja materijala koji mora da poseduje karakteristike koje obezbeuju da na niskim temperaturama ne dolazi do pucanja i odstupanja materijala i da na visokim temperaturama ne dolazi do deformacija. Izvoa radova ne odgovara za oteenja debeloslojnih oznaka koja su nastala zbog

izvoenja zimske slube (pluenje) koju vri izvoa redovnog odravanja dravnih puteva.


Radi utvrivanja kvaliteta izvedenih oznaka, moraju se evidentirati podaci o izvoenju radova na obeleavanju kolovoza: - deonica puta, - datum i vreme izvoenja radova, - vrsta opreme, - vrsta upotrebljene boje i drugih materijala, - potronja materijala po jedinici oznaka, - vremenski uslovi. Debljinu mokrog i suvog sloja oznaka na kolovozu treba proveriti kod novogradnji na svakih 1000 m

1 oznaenog kolovoza, a kod

oznaavanja postojeih kolovoza na svakih 2000 m

1, ako nadzorni organ ne odredi

drugaije. Adekvatnost oznaka na kolovozu, koje su sastavljene od jedne ili vie materija i jednog ili vie dodataka koji moraju da ispunjavaju zahteve koji se odnose na predvienu upotrebu, dokazuje se ispitivanjem. Metode ispitivanja su zasnovane na zahtevima standarda EN 1871 i SRPS EN 13197:2011, dok su karakteristike odreene standardom SRPS EN 1436:2011. Testiranje debljine, irine i duine oznaka na kolovozu Mokri sloj debljine boje se utvruje meraem debljine mokrog sloja. Debljina sloja od plastinih materijala se utvruje uz pomo ablona i mernog klina ili na drugi odgovarajui nain. Debljina folije se odreuje kljunastim merilom. Crtei, irina i duina oznaka na kolovozu se odreuju upotrebom uobiajenih meraa sa podesivom duinom. Provera dodatnog posipa Raspodela i ugraivanje dodatnog posipa staklenih kuglica ili sredstva protiv klizanja se proverava vizuelnim pregledom. Detaljno ispitivanje moe da se obavi uz pomo lupe ili mikroskopa. Provera vremena suenja Kontrolom vremena suenja se utvruje da li nakon isteka odreenog vremena za odreeni materijal izvoa moe da dozvoli saobraaj, a da pri tom ne doe do oteenja oznaka na kolovozu. Detaljno ispitivanje se izvodi sa merilnim valjem.


JP Putevi Srbije 19

Provera dnevne vidljivosti Provera dnevne vidljivosti se vri vizuelnim pregledom. Ako se nakon takve provere sumnja u ispunjavanje uslova, izvode se merenja. Postupak merenja je odreen u standardu SRPS EN 1436:2011, aneks A. Provera none vidljivosti Kontrola none vidljivosti u suvom stanju se vri raspodelom i ugradnjom staklenih kuglica za poboljanje none vidljivosti. Ako postoji sumnja u ispunjavanje zahteva, vri se provera uz pomo vonje po mraku. Ako se nakon takve provere sumnja u ispunjavanje uslova, izvode se merenja. Kontrola none vidljivosti u mokrim uslovima se vri merenjima. Postupak merenja je odreen u standardu SRPS EN 1436:2011, aneks B. Provera klizavosti Kontrola klizavosti se vri merenjem. Postupak merenja je odreen u standardu SRPS EN 1436:2011, aneks D. Provera faktora osvetljenosti Kontrola faktora osvetljenosti se vri merenjem. Postupak merenja je odreen u standardu SRPS EN 1436:2011, aneks C. Provera koordinata boja hromatinost Provera koordinata boja x i y se vri merenjem. Postupak merenja je odreen u standardu SRPS EN 1436, aneks C. Provera otpornosti na habanje (trajnost) Otpornost na habanje se proverava vizuelnim pregledom. Ako se nakon takve provere sumnja u ispunjavanje zahteva, preostala podruja se mere uz pomo uobiajenih ureaja za merenje duine ili mernog ureaja.


Osnovni uslovi za merenje i preuzimanje oznaka na kolovozu su odreeni u taki 1.2.2.2 i 1.2.2.3 ovih tehnikih uslova.


Obraun oznaka na kolovozu treba izvriti prema uslovima u taki 1.2.2.4 ovih tehnikih uslova.

2.7.4 SVETLOSNE OZNAKE I PRIVREMENA SAOBRAAJNA SIGNALIZACIJA

Svetlosne oznake in privremena saobraajna signalizacija je pre svega namenjena stalnom ili privremenom oznaavanju smera vonje i prepreka u podruju propisanog slobodnog prostora iznad trupa puta, posebno u toku noi i u uslovima slabe vidljivosti. Svetlosne oznake i privremena saobraajna signalizacija se sastoji od - smerokaza i podignutih odbijaa svetlosti

(klinovi, delineatori, markeri), - tabla za oznaavanje vrha razdelnog

ostrva - saobraajnih kupa, - usmeravajuih branika i zapreka Svetlosne oznake i privremena saobraajna signalizacija moe da bude: - nereflektujua: obojena sa bojom, - reflektujua: sa odgovarajuom folijom ili

vetakom materijom, - osvetljena:

- spolja ili iznutra (sa sopstvenim izvorom svetlosti),

- iznutra osvetljena oprema za usmeravanje saobraaja mora da bude na odgovarajuoj povrini providna.

Privremena saobraajna signalizacija postavlja se na osnovi elaborata organizacije saobraaja u zoni radilita. Svetlosne oznake mora da se postavlja u skladu oa odreenom projektnom dokumentacijom. Postavljanje svetlosnih oznaka in privremene saobraajne signalizacije na putevima ukljuuje sve potrebne zemljane radove, nabavku svih odgovarajuih materijala i njihovu ugradnju.


2.7.4.1.1 Temelji

Ako nije drugaije dogovoreno, temelji za opremu za usmeravanje saobraaja moraju da budu izgraeni od odgovarajueg cementnog betona. Takoe mogu da budu izraeni unapred (prefabrikovani sa odgovarajuim cevima krunog preseka od cementnog betona kao spoljno oivienje).


20 JP Putevi Srbije

2.7.4.1.2 Smerokazi i podignuti odbijai svetlosti

Smerokazi, koji mogu da budu uplji ili sa punim presekom, moraju u naelu da budu od plastinih meavina. Smerokazi moraju da budu odgovarajue utvreni ankerima. Na plastini nosa, koji mora da bude bele boje, moraju biti odgovarajue privrene oznake za oznaavanje smera danju i nou. Dnevne oznake moraju da budu u naelu od crne plastine meavine (pravougaonog ili romboidnog oblika) odnosno odgovarajue crne boje. Za oznaavanje smera nou na odreenoj ravnoj povrini moraju da budu ugraeni pravougaonici, koji mogu da budu od reflektujue folije ili odgovarajue oblikovane druge vetake reflektujue materije: na desnoj strani kolovoza u smeru vonje pravougaonici su crvene boje, a na levoj strani su bele boje. Podignuti odbijai svetlosti (klinovi, delineatori, markeri) moraju da budu od trajno elastinih nosaa i odgovarajuih vetakih reflektujuih materija.

2.7.4.1.3 Tabla za oznaavanje vrha razdelnog ostrva

Tabla za oznaavanje vrha razdelnog ostrva mogu da budu oblikovani kao ploe ili valjci (iznutra osvetljeni), oznaeni naizmenino crnim i utim trakama. Podloga table za oznaavanje vrha razdelnog ostrva mora da bude napravljena od vetake materije (ojaanog poliestra ili akrila) ili lima, a oznake sa reflektujuom folijom ili transparentnom i obinom bojom.

2.7.4.1.4 Saobraajne kupe

Prenosne (privremene) saobraajne kupe moraju da budu napravljene od odgovarajue obojene plastine meavine ili gume, a takodje i oteane. Nou je za usmeravanje saobraaja dozvoljeno upotrebiti samo saobraajne kupe koje na odreenoj povrini odbijaju svetlost. Radi bolje uoljivosti na vrh kupe mogue je postaviti bljeskalice ili odgovarajue treptae.

2.7.4.1.5 Usmeravajui branici i zapreke

Stubii za usmeravajue branike i zapreke moraju da budu izvedeni od odgovarajuih cevi od metala (elika, aluminijuma).

Podloga stalnih usmeravajuih branika mora biti od - lima (elinog ili aluminijumskog) ili - poliestra, ojaanog sa staklenim vlaknima. Za podlogu za usmeravajue branike i zapreke mogue je takoe upotrebiti i druge materijale, ako su dovoljno postojani i ako njihovu upotrebu odobri nadzorni organ. Oznake na usmeravajuim branicama i zaprekama mogu biti izvedene - sa obinom bojom (ako imaju ugraene

retroreflektujue objekte) ili - sa reflektujuom folijom.


2.7.4.2.1 Temelji

Uslovi za kvalitet cementnog betona za temelje za svetlosne oznake i privremenu saobraajnu signalizaciju sutinski su odreeni u taki 2.7.2.2.1.

2.7.4.2.2 Smerokazi i podignuti odbijai

Uslove za kvalitet smerokaza i odbojnika, ukljuujui i odbijae svetlosti na njima, kao i podignutih odbijaa svetlosti treba odrediti dogovorom izmeu naruioca i izvoaa odnosno proizvoaa. Na javnom putu mogu da se ugrauju samo putni smerokazi tipa D3 koji je odreen takom 5.1 standarda SRPS EN 12899-3:2008, pri emu treba uzeti u obzir i to da: - putni smerokazi moraju da budu

opremljeni reflektujuim telima tipa R2 koji je odreen takom 5.2 +,

- s obzirom na statike zahteve putni smerokazi moraju da spadaju najmanje u klasu WL1 koja je odreena takom 6.4.1.1 standarda SRPS EN 12899-3:2008,

- s obzirom na otpornost na udarce reflektujua tela moraju da spadaju najmanje u klasu DH1 koja je odreena takom 6.4.2.1 standarda SRPS EN 12899-3:2008,

- materijali od kojih je izraen putni smerokaz nakon zavrene upotrebe ne smeju da predstavljaju optereenje za ivotnu sredinu,

- putni smerokazi moraju da budu izraeni od vetakog materijala i to na nain koji omoguava da smerokaz prilikom eventualnog naleta vozila na njega ne predstavlja opasnost za uesnike u saobraaju koji se nalaze u vozilu,


JP Putevi Srbije 21

- reflektujua tela su privrena na telo putnog smerokaza uz pomo nitni ili vijaka,

- kape putnog smerokaza moraju da budu privrene na telo putnog smerokaza na nain koji onemoguava skidanje kape,

- kod putnih smerokaza koji su privreni na temelje koji su izgraeni posebno za te svrhe, dinamike karakteristike putnog smerokaza moraju da se provere na putnim smerokazima privrenim na temelj.

Gore navedene karakteristike i istovetnost materijala od kojih je izraen putni smerokaz moraju da se dokau odgovarajuim potvrdama koje izdaje verifikovana institucija za utvrivanje propisanih karakteristika i istovetnosti materijala. Podignuti odbijai svetlosti moraju da budu elastini i pri -20C i ne smeju se prelomiti.

2.7.4.2.3 Tabla za oznaavanje vrha razdelnog ostrva i saobraajne kupe

Razliiti materijali (plastine meavine i metali) tabla za oznaavanje vrha razdelnog ostrva i saobraajne kupe moraju da budu postojani i kompaktni u svim temperaturnim i vremenskim uslovima.


Uslovi za kvalitet stubia sutinski su odreeni u taki 2.7.2.2.2. Podloga za usmeravajue branike i zapreke, oznake na podlogama i sredstva za privrivanje moraju odgovarati svim uslovima koji su utvreni za saobraajne znakove u taki 2.7.2.2.3.


Privremena saobraajna signalizacija postavlja se na osnovi elaborata organizacije saobraaja u zoni radilita. Svetlosne oznake mora da se postavlja u skladu sa odreenom projektnom dokumentacijom i odgovarajuim propisima za odreene uslove.

2.7.4.3.1 Temelji

Detaljan nain izrade temelja, kojeg je predloio izvoa, mora da odobri nadzorni organ.

2.7.4.3.2 Smerokazi i podignuti odbijai svetlosti

Putni smerokazi moraju da budu ugraeni u put na nain koji obezbeuje da prilikom odravanja kolovoza puta ili odravanja putnog smerokaza ne doe do izvlaenja smerokaza. Putni smerokazi se ugrauju na obe strane puta, jedan preko puta drugog. U horizontalnim krivinama iji radijus je manji od 100 m, putni smerokazi na unutranjoj strani krivine mogu da se ugrauju preko puta svakog drugog smerokaza koji je ugraen na spoljanjoj strani krivine. Na unutranjoj strani krivine i na deonicama puta gde ne postoji mogunost za ugradnju putnih smerokaza na propisanom rastojanju, dozvoljeno je manje odstupanje od propisanih rastojanja pod uslovom da ne doe do naruavanja optike linije koja mora da ostane neprekinuta. Putni smerokazi se u uzdunom pravcu po pravilu ugrauju na meusobnoj udaljenosti odreenoj u tabelama 2.7.9 i 2.7.10.

Tabela 2.7.9: Meusobna udaljenost putnih smerokaza u zavisnosti od radijusa

horizontalne krivine

Meusobna udaljenost smerokaza (m)

Srednji radijus

horizontalne krivine

(m)

U krivini

Ispred i iza krivine

Prvi smero

kaz

Drugi smero

kaz

Trei smero

kaz

20-50 4 8 12 24

Iznad 50100

8 12 24 -

Iznad 100300

12 24 24 -

Iznad 300500

24 24 - -

Iznad 500

24 - - -


22 JP Putevi Srbije

Tabela 2.7.10: Meusobna udaljenost putnih smerokaza u zavisnosti od radijusa vertikalne

krivine

Meusobna udaljenost smerokaza (m)

Srednji radijus

vertikalne krivine

(m)

U krivini

Ispred i iza krivine

Prvi smero

kaz

Drugi smero

kaz

Trei smero

kaz

100-250 4 8 12 24

Iznad 250800

12 24 24 -

Iznad 8003000

24 24 - -

Iznad 3000

24 - - -

Putni smerokazi se u poprenom pravcu u odnosu na osovinu puta ugrauju na udaljenosti 75 cm od ivice kolovoza, ivice ivine ili ivice zaustavne trake. Udaljenost iz prethodnog stava moe izuzetno da iznosi 50 cm u sluajevima kada se putni smerokazi ugrauju u bankinu irine 75 cm ili manje i na deonici puta gde je udaljenost izmeu dve postavljene zatitne ograde manja od 150 m. Gornja ivica putnog smerokaza mora da bude na visini 75 cm iznad ivice kolovoza, ivice ivine ili ivice zaustavne trake, mereno horizontalno u odnosu na ivicu kolovoza, ivicu ivine ili ivicu zaustavne trake. Kada se neposredno uz kolovoz, ivinu traku ili zaustavnu traku nalazi slivnik ili ivinjak koji je vii od 7 cm, putni smerokaz se ugrauje neposredno iza ivinjaka odnosno na udaljenosti najvie 10 cm od ivinjaka. Poloaj putnog smerokaza u poprenom pravcu puta je prikazan na slikama 2.7.1 i 2.7.2.

Slika 2.7.1: Putni smerokaz ugraen u bankinu

Slika 2.7.2: Putni smerokaz ugraen uz ivinjak

Podignuti odbijai svetlosti moraju biti ugraeni prema projektnoj dokumentaciji za privremeno usmeravanje saobraaja.

2.7.4.3.3 Tabla za oznaavanje vrha razdelnog ostrva

Tabla za oznaavanje vrha razdelnog ostrva mogu biti postavljena samostalno ili zajedno sa saobraajnim znakovima. Tabla za oznaavanje vrha razdelnog ostrva mora da bude u naelu postavljena na vrhu saobraajnog ostrva.

Ugradnja putnog smerokaza u bankinu

horizontalna linija na

ivicu kolovoza, ivicu

ivine ili ivicu

zaustavne trake

bankina sa nagibom 4-6%

kolovoz, ivina

ili zaustavna traka

ukopani deo

putnog smerokaza

anker

mere u cm

Ugradnja putnog smerokaza iza ivinjaka

ukopna

kosina

slivnik

kolovoz, ivina

ili zaustavna traka

horizontalna linija na

ivicu kolovoza, ivicu

ivine ili ivicu

zaustavne trake

anker

mere u cm

ukopani deo putnog

smerokaza


JP Putevi Srbije 23

2.7.4.3.4 Saobraajne kupe

Prenosne saobraajne kupe moraju da budu postavljeni na mestima koja uslovljavaju bezbedno usmeravanje saobraaja.


Duina stubia za usmeravajue branike i zapreke mora biti prilagoena nameni upotrebe i vrsti opreme. Nain ugradnje stubia mora biti odreen u elaboratu organizacije saobraaja u zoni radilita. Svaku promenu mora da odobri i nadzorni organ. Oznake na usmeravajuim branicima i zaprekama moraju da budu izraene od kosih ili konusnih naizmeninih traka bele i crvene ili crne boje, kao to je odreeno odgovarajuim propisima.


Saobraajna signalizacija kao celina i pojedini delovi moraju da sauvaju mere u dozvoljenim granicama i nakon delovanja koja su uslovljena mehanikim optereenjima. Dozvoljeno je odstupanje mera do 2%, ako nije drugaije dogovoreno ili ako nadzorni organ nije drugaije odredio.


Za kontrolu kvaliteta svetlosnih oznaka i privremene saobraajne signalizacije vae osnovni uslovi, navedeni u taki 1.2.1 ovih tehnikih uslova. Nain i obim proba pri ugraivanju svetlosnih oznaka i privremene saobraajne signalizacije odreuje nadzorni organ na osnovu predloene dokumentacije o kvalitetu i na osnovu toka radova.


Za merenje i preuzimanje svetlosnih oznaka i privremene saobraajne signalizacije uslovi su odreeni u taki 1.2.2.2 i 1.2.2.3 ovih tehnikih uslova.


Obraun izgraene svetlosnih oznaka i privremene saobraajne signalizacije treba

izvriti prema uslovima iz take 1.2.2.4 ovih tehnikih uslova.

2.7.5 BRANICI I POLUBRANICI


Branici i polubranici koji spreavaju prelaz vozilima na putu, moraju da budu napravljeni od materijala prema projektnoj dokumentaciji. Za branike se mogu upotrebiti metali, a izuzetno i odgovarajue ojaane vetake materije ili drvo.


Kvalitet materijala za branike i polubranike mora odgovarati utvrenim zahtevima, koji polaze od optereenja, koja su predviena u projektnoj dokumentaciji.


Branici i polubranici moraju biti izgraeni prema dogovorenoj projektnoj dokumentaciji. Svaku promenu mora da odobri nadzorni organ.


Branici i polubranici kao celina i pojedini delovi moraju da sauvaju mere u dozvoljenim granicama i nakon delovanja koja su uslovljena mehanikim optereenjima.


Za kontrolu kvaliteta branica i poluibranica vae osnovni uslovi, navedeni u taki 1.2.1 ovih tehnikih uslova. Nain i obim proba pri ugraivanju branica i polubranica odreuje nadzorni organ na osnovu predloene dokumentacije o kvalitetu i na osnovu toka radova.


Za merenje i preuzimanje branica i polubranica uslovi su odreeni u taki 1.2.2.2 i 1.2.2.3 ovih tehnikih uslova.


24 JP Putevi Srbije


Obraun izgraene branica i polubranica treba izvriti prema uslovima iz take 1.2.2.4 ovih tehnikih uslova.

2.7.6 OPREMA ZA OSIGURANJE SAOBRAAJA

Oprema za osiguranje saobraaja mora biti postavljena tako da uesnike u saobraaju optimalno osigurava od opasnosti kojima mogu biti izloeni u toku vonje. Oprema za osiguranje saobraaja se sastoji pre svega od - zatitne ograde, - zatitne iane ograde, - ublaivaa udara, - opreme protiv zaslepljivanja, - saobraajnih ogledala, - ureaja za upozoravanje, - druga oprema. Izrada opreme za osiguranje saobraaja ukljuuje sve potrebne zemljane radove, nabavku svih odgovarajuih materijala i ureaja kao i njihovu ugradnju na mestima odreenim projektnom dokumentacijom. Zatitna ograda Zatitne ograde moraju ispunjavati zahteve standarda SRPS EN 1317 Sistemi za zadravanje vozila pored puteva. Ispunjavanje zahteva treba dokazati podnoenjem odgovarajuih izvetaja o ispitivanju. Zatitne iane ograde Zatitna ograda se sastoji od - temelja, - stubia i ankera za utvrivanje i - mree i ice za privrivanje. Mora da bude prilagoena vrsti divljai kojoj treba spreiti pristup kolovozu. Vidi: SRDM 6.3.2 iane ograde. Ublaivai udara su ureaji paralelnog odnosno trapeznog oblika. Namenjeni su ublaavanju posledica udara na putnike, vozilo ili stalnu prepreku. Usklaenost ublaivaa udara se potvruje prema postupku za sertifikaciju proizvodnog standarda EN 317-5:2007+A1:2008 Zahtevi za proizvode i utvrivanje usklaenosti sistema za zadravanje vozila odnosno

standarda SRPS EN 1317-3:2011 za ispitivanje klasa upotrebljivosti, merila za ispitivanje prilikom naleta i metode ispitivanja ublaivaa udara. Ublaivai udara moraju da omoguavaju funkcionalno prikljuivanje na postojeu putnu opremu! Usklaenost poetnih i zavrnih konstrukcija se potvruje prema postupku za sertifikaciju proizvodnog standarda EN 317-5:2007+A1:2008 Zahtevi za proizvode i utvrivanje usklaenosti sistema za zadravanje vozila odnosno standarda SRPS EN 1317-4:2011 za ispitivanje klasa upotrebljivosti, merila za ispitivanje prilikom naleta i metode ispitivanja za zavrne i prelazne elemente zatitnih ograda. Oprema protiv zaslepljivanja Zatita od zaslepljivanja se sastoji od - elemenata za odbijanje svetlosti, - nosaa svetloodbojnih elemenata i - sredstava za privrivanje svetloodbojnih

elemenata i nosaa (vijaka, matrica, podloki).

Mora da bude prilagoena protiv zaslepljivanju bletave svetlosti koja potie od vozila i/ili drugih izvora svetlosti. Saobraajna ogledala Saobraajna ogledala su namenjena obezbeivanju vee daljine preglednosti i time poboljanju bezbednosti saobraaja. Sastavljena su od - temelja - nosee konstrukcije (stub ili konzola) - nosaa saobraajnog ogledala i - kuita. Moraju da budu prilagoena nameni osiguranja saobraaja. Ureaj za upozoravanje U odreenim prilikama ureaj za upozoravanje uesnika u saobraaju treba izgraditi zbog - opasnosti slabe vidljivosti (magla), - opasnosti od gasova, - poara. Za izradu svih tih ureaja mora biti izraena detaljna projektna dokumentacija. Druga oprema Kao druga oprema za osiguranje saobraaja oznaeni su pre svega: - odbijai: na ogradama, preprekama i dr,


JP Putevi Srbije 25

- treptua smerokazna svetla: samostalna, dodatna (na saobraajnoj signalizaciji).

2.7.6.1 Osnovni materiali

2.7.6.1.1 Zatitna ograda

Zatitne ograde su u odnosu na tip i svrhu upotrebe izraene od razliitih materijala: elika, betona, drveta ili odgovarajuih vetakih materijala. Sredstva za privrivanje moraju da budu izraena od materijala koji su kompatibilni sa materijalima koje povezuju. Vidi SRDM 6.3.1 Sistemi za zadravanje vozila.

2.7.6.1.2 Zatitna iana ograda

Stubii za zatitnu ianu ogradu moraju biti izraeni od - eline ili aluminijumske cevi odreenog

preseka ili - ankeri za utvrivanje stubia moraju da

budu od eline ili aluminijumske ice. Svi stubovi su privreni za tlo tako to su betonirani ili su privreni za betonsku osnovu. Mree za zatitnu ianu ogradu moraju biti prilagoene vrsti divljai (jeleni, srne, divlje svinje), napravljene su od plastificirane eline ili aluminijumske ice sa odgovarajuim prozoriima. ica za privrivanje mree na stubie mora da bude od odgovarajueg elika ili aluminijuma. Vidi: SRDM 6.3.2 iane ograde

2.7.6.1.3 Ublaivai udara

Ublaivai udara po pravilu moraju biti izraeni od: - elinog ili aluminijumskog okvira i - punjenja: metalne mree ili od vetake

materije, a sve to prema detaljima projektne dokumentacije.

2.7.6.1.4 Oprema protiv zaslepljivanja

Biljke za ivu ogradu za zaslepljivanja moraju da budu za date uslove detaljno odreene u projektnoj dokumentaciji. Elementi za odbijanje svetlosti moraju da budu od sintetikih materija otpornih na UV

zraenje, aluminijuma, dok nosai svetloodbojnih elemenata moraju da budu od metala (aluminijuma ili elika).

2.7.6.1.5 Saobraajna ogledala

Kuite saobraajnog ogledala mora da bude izraeno od vetake mase. Lice kuita mora da bude prekriveno reflektujuom crveno-belom signalnom folijom ili odgovarajuim nanosom boje. Ogledalo mora da bude izraeno od materijala i na nain koji spreavaju stvaranje kondenzacije na spoljanjoj povrini saobraajnog ogledala. Dra saobraajnog ogledala mora da bude na odgovarajui nain zatien od korozije (toplo pocinkovanje).

2.7.6.1.6 Ureaj za upozoravanje

Ureaji za upozoravanje moraju biti takvi da je na osnovu podataka odgovarajuih merenja odreenih pojava mogue njihovo ocenjivanje. Ureaji za upozoravanje moraju biti izraeni od materijala koji je adekvatan za uslove u kojima e ureaj biti ugraen.

2.7.6.1.7 Druga oprema

Druga oprema za usmeravanje saobraaja obuhvata: - odbijai: na ogradama, preprekama i dr, - treptua smerokazna svetla: samostalna,

dodatna (na saobraajnoj signalizaciji). Za drugu opremu za usmeravanje saobraaja treba upotrebiti odgovarajue vrste postojanih materijala. Nosa za odbija svetlosti mora da bude od aluminijumskog ili vrue pocinkovanog elinog lima, a za odbijanje svetlosti se moe upotrebiti reflektujua folija ili odgovarajue oblikovana vetaka materija crvene ili bele boje.


2.7.6.2.1 Zatitna ograda

Temelji odnosno mesta ugradnje moraju da budu usklaeni sa uslovima prilikom probnih sudara, odnosno moraju da budu prilagoeni optim standardima za asfalt i beton. Kvalitet svih sastavnih delova sistema (ankeri, vijci, pletenice) mora da bude identian i jednak


26 JP Putevi Srbije

kvalitetu sastavnih delova sistema upotrebljenih prilikom ispitivanja. Sposobnost zatitnih ureaja prema SRPS EN 1317-2:2011 razlikuje se prema tri bitna kriterijuma: - stepen zadravanja, - klasa podruja delovanja, - stepen jaine udara. Potreban stepen zadravanja zavisi od kriterijuma primene i regulisan je u priruniku SRDM 6.3.1 Sistemi za zadravanje vozila. Maksimalna klasa podruja delovanja zavisi od situacije na mestu ugradnje i regulisana je u priruniku SRDM 6.3.1 Sistemi za zadravanje vozila. Stepen jaine udara A za putnike u vozilu koje skree sa kolovoza predstavlja manje optereenje nego stepen jaine udara B i pri uporedivim okolnostima daje mu se prednost. Na posebno opasnim mestima, na kojima je od prvenstvenog znaaja zadravanje vozila koje skree sa kolovoza (npr. tekog vozila), moe se izabrati zatitni ureaj stepena jaine udara C, koji predstavlja najvie optereenje za putnike u vozilu. Za sve materijale mora da bude obezbeena odgovarajua zatita od ranja.

2.7.6.2.2 Zatitna iana ograda

Zatitne iane ograde moraju da budu izraene od materijala koji je otporan na koroziju i UV zraenje. Tehniki uslovi za materijal i dimenzije elemenata ograde su prema standardu SRPS U.SA.102, osim za iano pletivo mreu ograde, koje odreuju standardi SRPS EN 10223-1, -2, -2/a1, -4, -5, -6, -7. Vidi: SRDM 6.3.2 iane ograde

2.7.6.2.3 Ublaivai udara

Sposobnost ublaivaa udara se prema SRPS EN 1317-3:2011 razlikuje po kriterijumima: - stepen uspenosti / klasa brzine, - klasa trajnog bonog pomeranja, - klasa podruja vraanja, - stepen jaine udara. Postavljaju se samo ublaivai udara koji vraaju unazad. Klasa trajnog bonog pomeranja (minimalni zahtev D8) i klasa podruja vraanja

(minimalni zahtev Z4) dati su u izvetaju o ispitivanju, a zahtevi se utvruju na osnovu situacija na mestu ugradnje. Klasa trajnog bonog pomeranja bira se tako da deformisani ublaiva udara dosee max. do unutranje ivice ivine linije. Oblik ublaivaa udara treba prilagoditi geometrijskoj situaciji na mestu ugradnje. Stepen jaine udara A za lica u vozilu koje skree sa kolovoza predstavlja manje optereenje nego stepen jaine udara B. Pri uporedivim okolnostima treba ga prvenstveno koristiti. Sposobnost poetnih i zavrnih konstrukcija po SRPS EN 1317-4:2011 razlikuje se po kriterijumima: - klasa efekta delovanja - klasa podruja odbijanja vozila, - klasa trajnog bonog skretanja, - stepen jaine udara. Klasa podruja odbijanja vozila (minimalni zahtev klasa Z4) i klasa trajnog bonog skretanja (min. zahtev klase X3 i Y4) utvruju se na osnovu situacije na mestu ugradnje. Klasu trajnog bonog skretanja treba tako birati da deformisana poetna i zavrna konstrukcija maksimalno dosee do unutranje ivice ivine linije. Stepenu jaine udara A treba dati prednost u odnosu na stepen B u uporedivim okolnostima, jer predstavlja manje optereenje za lica u vozilu koje skree sa kolovoza. Svi materijali, koji su osjetljivi na ranje, moraju biti odgovarajue zatieni.

2.7.6.2.4 Oprema protiv zaslepljivanja

Elementi za zatitu od zaslepljivanja moraju da budu oblikovani u skladu sa zakonima o bezbednosti saobraaja i u odnosu na zatitnu ogradu na koju su privreni, i to prema uslovima standarda SRPS EN 1317-2:2011. Elementi za zatitu od zaslepljivanja moraju da ispunjavaju uslove iz standarda: - SRPS EN 12676-1:2008 , Ekrani protiv

zaslepljivanja deo 1: Performansa i karakteristike,

- SRPS EN 12676/A1-1:2008, Ponaanje i karakteristike,

- SRPS EN 12676-2:2008 Izvetaj o ispitivanju prema metodi standarda.


JP Putevi Srbije 27

Svi sastavni delovi ograde protiv zasljepljivanja moraju da budu otporni na udarce kamenih zrna ili drugih sitnih estica koje padaju sa vozila. Mogu da ih otete samo udarci vozila prilikom naleta itd. uplji delovi u pojedinim delovima elemenata moraju da budu zatvoreni sa svih strana.

2.7.6.2.5 Saobraajna ogledala

Ako u projektnoj dokumentaciji nije drugaije odreeno ili ako nadzorni organ ne odredi drugaije, za temelje za saobraajna ogledala mora biti upotrebljen cementni beton C 12/

Documents

SRCS2-7 Saobracajna Signalizacija i Oprema(120505-Srb-konacna)