Spoljnotrgovinska poltika

5/14/2018 Spoljnotrgovinska poltika - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/spoljnotrgovinska-poltika 1/23

Spoljnotrgovinska politika EU

Sadržaj



Uvod ....................................................................................................



1. Spoljnotrgovinska politika EU ...........................................................



2. Instrumenti spoljnotrgovinske politike ..............................................



3. Spoljnotrgovinski sporazumi.............................................................



Zaključak .............................................................................................



Literatura .............................................................................................





Uvod

EU-15 je 1999. godine, učestvovala u ukupnoj svetskoj trgovini sa oko20%, u poređenju sa američkih 17% i japanskih 10%. U 2002. godini

EU-15 i SAD su učestvovali u svetskoj trgovini sa po 20%, Japan 8%,Kina 6%, Kanada 5%, a sve ostale zemlje oko 42% Taj procenat senije bitnije promenio ni posle 2004, jer su 10 novih zemalja povećaleBDP Unije za samo 5%. Procenat učešća u svetskoj trgovini najvećegtržišta na svetu, kakvo je Unija, bio bi znatno veći da tokom njenogpostojanja pod uticajem carinske unije nije došlo do značajnepreorijentacije zemalja-članica na trgovinu s partnerima u Unijiumesto trgovine s trećim zemljama.

Tokom 1990-ih spoljna trgovina Unije je rasla po stopi od 5,5%, dok jeBDP rastao oko 1,9%. Odnos izvoza i BDP kod sve tri najvećetrgovinske sile u svetu danas je približan: EU-15 (13%), SAD (11%) i Japan (12%). Što je taj racio viši, utoliko bolje za privredu te zemlje, jer pokazuje viši stepen integrisanosti neke privrede u međunarodnupodelu rada, gde je konkurencija po pravilu snažnija1

Kod izuzetno velikih tržišta, kao što su EU ili SAD, značaj tog odnosa je nešto manji, ali ipak postoji. Struktura trgovine EU je evoluirala spromenom privredne strukture. Tokom poslednjih 30 godina XX veka

udeo zaposlenih u poljoprivredi u zemljama Unije je opao sa 12% na4%, zaposlenih u industriji sa 41% na 31%, dok se udeo trećegsektora neprestano povećavao. Iako na osnovu činjenice da beležitrgovinski suficit izgleda da Unija trgovinski veoma dobro stoji urazmeni, to nije dobar zaključak.2 EU se nalazi pod dvostrukimpritiskom radno intenzivnih proizvoda s tržišta nerazvijenih zemalja,koje imaju mnogo jeftiniju radnu snagu, i kapitalno intenzivnihproizvoda iz SAD, Kanade, Japana i zemalja Dalekog istoka. Proizvodivisoke tehnologije iz SAD ili iz zemalja Dalekog istoka istiskujuproizvode Unije s tržišta, na sličan način na koji to čine radnointenzivni proizvodi zemalja trećeg sveta.

Na trgovinu EU-15 s razvijenim zemljama otpada oko 45% njeneukupne razmene, a najvažniji partneri su SAD, Kina, Japan iŠvajcarska. Na trgovinu s nerazvijenim zemljama odlazi daljih 40%razmene EU. U trgovinskoj razmeni sa svetom Unija ima višak posle1994, oko 0,1% BDP, a u bilansu plaćanja višak ravan 1,4% BDPUnije. Posle 2000. godine, trgovinski suficit se smanjio.

1 Vajdenfeld Verner, Vesels Volfgang (izdavači): Evropa od A do Š, FondacijaKonrad Adenauer , Beograd 2005, str 452 www.eu.int

http://www.eu.int/

http://www.eu.int/



U odnosima razmene koji označava ratio indeksa cena izvoza i uvoza,Unija pozitivno stoji s nerazvijenim zemljama, jer su cene izvoznihproizvoda tih zemalja opale tokom protekle dve decenije, dok suporasle cene proizvoda koje Unija izvozi. Odnosi razmene za Uniju sa

SAD i Japanom su znatno složeniji i nisu jednoznačni - neke cene suporasle, a neke pale.

1.Spoljnotrgovinska politika EU

Pravne osnove spoljnotrgovinske politike EU postavljene suSporazumom o osnivanju Evropske ekonomske zajednice u devetompoglavlju ovog sporazuma, „Zajednička trgovinska politika“.

Članovima od 131-134, data su osnovna pravila koja regulišu ovuoblast. Zajednička spoljnotrgovinska politika zasniva se na jedinstvenim načelima, pre svega u pogledu izmena carina,zaključivanja carinskihi trgovinskih sporazuma, izjednačavanja mera liberalizacije, politikeizvoza kao i mera trgovinske zaštite, kao što su one koje treba donetiu slučaju dampinga i subvencija. 3 Dalje širenje uloge organa EUdesilo se u Nici gde je nadležnost proširena i na usluge, investicije iintelektualnu svojinu. Spoljnotrgovinska politika Unije je izraz odnosa

unutrašnjih i spoljašnjih faktora, tj. njihovog uticaja na EU. Odunutrašnjih faktora važni su zajednička poljoprivredna politika,carinska unija, jedinstveno tržište, konkurentski pritisak i posebniinteresi. Od spoljašnjih faktora značajni su međunarodnakonkurencija, odredbe STO i posebni ugovori. Ako bi se iz analitičkihrazloga trebalo opredeljivati između važnosti tih dveju grupa faktorana oblikovanje spoljnotrgovinske politike EU, može se reći da suunutrašnji faktori od većeg značaja zato što oni diktiraju osnove tihpolitika, dok spoljašnji utiču na njihov profil.4

Ključna odrednica spoljnotrgovinskih odnosa Unije su određeniaranžmani unutar same EU. Prvi od dva ključna elementa je carinskaunija, a drugi nastanak jedinstvenog tržišta. Ključna rešenja unutarUnije diktiraju umereno protekcionistički karakter spoljnotrgovinskepolitike Unije u celini.Uticaj carinske unije očigledan je većdecenijama, dok je delovanje jedinstvenog tržišta vidljivije tek od1990-ih. Za razliku od zone slobodne trgovine, koja zemljama iz zonedopušta mogućnost da imaju međusobno nezavisne carinske politikeprema trećim zemljama, carinska unija traži jedinstvenu carinsku

3 Bjelić, P. „Model spoljnotrgovinske politike EU“, Ekonomski anali 156, januar-mart2003, str 133-134.4 Prokopijević, M. Evropska Unija. Uvod, Službeni glasnik, Beograd, 2005, str 176

http://www.eu.int/

http://www.eu.int/

http://www.eu.int/

http://www.eu.int/

http://www.eu.int/

http://www.eu.int/

http://www.eu.int/

http://www.eu.int/

http://www.eu.int/

http://www.eu.int/

http://www.eu.int/

http://www.eu.int/

http://www.eu.int/

http://www.eu.int/

http://www.eu.int/

http://www.eu.int/

http://www.eu.int/

http://www.eu.int/

http://www.eu.int/



politiku prema trećim zemljama. Da nije toga, sve zemlje Unije biuvozile preko zemlje-članice koja ima najnižu carinu prema nekojtrećoj zemlji, a izvozile preko one koja ima najpovoljniji izvoznirežim.5Iako je spoljna trgovina ograničena postojanjem carinske unije

i drugih unutrašnjih aranžmana, spolja ranije pravilima GATT-a, a uposlednjih petnaestak godina pravilima STO, još uvek postojesredstva i prostor za spoljnotrgovinsku politiku. Dve su grupesredstava kojima se profiliše trgovinska politika. Prvo, posebna oruđatrgovinskih politika i drugo, trgovinski sporazumi.

2.Instrumenti spoljnotrgovinske politike

Nekoliko je osnovnih oruđa spoljnotrgovinske politike. Sem dobropoznatih, kao što su carine, necarinske barijere, antidamping mere,ekonomske sankcije, postoje i manje poznate kao što su dobrovoljnaizvozna ograničenja, unapređenje izvoza, izjednačujuće dažbine,odbrambene klauzule ili pravilo porekla.

Carine su najznačajnije oruđe spoljnotrgovinske politike svakezemlje, pa i EU. Pošto EU ima jedinstvenu carinsku politiku prematrećim zemljama, to postoji i jedinstvena carinska stopa za sve zemlječlanice. Prosečna carinska stopa je sredinom 1990-ih iznosila 9,6%.

Carina na industrijske proizvode bila je umereno niska (u proseku6%), ali je carina na poljoprivredne proizvode bila vrlo visoka, uproseku 26%, dok je na neke proizvode bila i do 250%.6 U tabeli 1predstavljene su prosečne carinske stope u EU u periodu 1988-1989 i1999-2000.

Tabela 1. Prosečne carinske stope i odstupanja u %

u EU

Godi

na

Svi proizvodi Primarni

proizvodi

Industrijski

proizvodi

Prosečna

srednja

carina

Standardna

devijaci ja

Ponderisanasrednj

acarina

Prosečna

srednjacarina

Ponderisana

srednjacarina

Prosečna

srednjacarina

Ponderisana

srednjacarina

1988 3,2 5,6 3,6 7,9 2,8 1,9 4,1

1989 4,1 5,9 3,8 8,7 2,7 2,7 4,45 www.eu.int6 Prokopijević, M. Evropska Unija. Uvod, Službeni glasnik, Beograd, 2005, str 179

1



1999 3,5 5,0 2,7 6,4 1,8 2,7 3,0

2000 2,4 4,4 1,8 4,6 1,3 1,8 1,9

Izvor: Bjelić, P. „Model spoljnotrgovinske politike EU“, Ekonomskianali 156, januar-mart 2003, str 137

Međutim, ogromne carinske stope se primenjuju kada se premašiuvozna kvota iz neke zemlje. Posle međunarodnih trgovinskihpregovora, okončanja GATT-a i formiranja STO, prosečna carinskastopa u EU je smanjena za trećinu, tako da sada iznosi oko 6%, ali jeza poljoprivredne proizvode oko 20%, s maksimalnim stopama do250%.7 Postoji mnogo uvoznih vrsta robe koje u EU ulaze bez carina,kao što mnoge imaju natprosečnu carinu — tekstil, mašine,

automobili, obuća i slično podležu carini od 10%. Unija koristi imehanizam rastuće carinske stope, s obzirom na stepen dorade kojaznači da uvozni artikal podleže utoliko višoj carini ukoliko je bližizavršnom proizvodu. Time se stimuliše uvoz robe nižeg stepenaobrade i finalizacija proizvoda unutar Unije.

Prelevmani su varijabilne naplate koje omogućavaju očuvanje cenapoljoprivrednih proizvoda na tržištu EU, jer se za svaki poljoprivredniproizvod koji se uvozi u EU određuje carinska stopa kojom se uvoznacena izjednačava sa prodajnom cenom za tu robu na tržištu Unije.

Kvote su količinska necarinska ograničenja, koja se u Uniji sve manjeprimenjuju.

Dobrovoljno izvozno ograničenje znači dobrovoljni pristanakizvoznika ili vlade neke zemlje da ograniči izvoz u neku zemlju upogledu količine, vrednosti ili udela na tržištu. Jedino ekonomskoopravdanje takvog poteza je očekivanje da se više zaradi na manjojkoličini proizvoda, koji će se prodavati po višim cenama nego inače.Status izvoznih ograničenja nije sasvim jasan, pošto ih pravila STO

zabranjuju, ali dosadašnja praksa pokazuje da se toleriše njihovopostojanje i ne pokreću postupci za ukidanje ili kažnjavanjeprekršilaca.8

Antidamping mere se nominalno koriste da bi se domaćiproizvođači zaštitili od strane konkurencije koja robu nudi ispod„normalne“ cene. Definicija „normalnog“ je naravno, vrlo arbitrarna iuglavnom se kao mera „normalnosti“ uzima cena određene robe natržištu zemlje samog izvoznika. Antidamping mere se sastoje ili od

7 Lopandić D. (priređivač) Osnivački ugovori Evropske Unije, Kancelarija zapridruživanje Srbije i Crne Gore Evropskoj Uniji, Beograd 2003, str 348 www.eu.int



diplomatske akcije kod strane vlade da se s dampingom prestane ili uuvođenju dažbine od strane vlade uvozne zemlje, kojom se cenanormalizuje. Mnoge zemlje su na razne načine subvencionisalepojedine industrije, kako bi izvozom tih proizvoda došle do čvrstih

valuta. Drugi izvor dampinga su predatorske cene, tj. posebno niskecene kojim same firme subvencionišu neki proizvod, kako bi seetablirale na tržištu. Posle etabliranja cene se podižu, a to tržištepostaje neka vrsta taoca određenih proizvoda. Damping proizvodiverovatno ne bi predstavljali nikakav problem u normalnimokolnostima, jer su primer gde neka firma ili zemlja subvencionišupotrošače u drugim zemljama, ali su za Uniju problem u svetlu visokestope nezaposlenosti u Uniji se smatra da damping proizvodiugrožaaju radna mesta u odgovarajućim industrijama Unije i to jerazlog zbog kojeg su mnoge vlade i EU koristile antidamping mere,kako bi takav uvoz na domaće tržište učinile skupljim. Zanimljivo jeda i STO prihvata antidamping mere, kada ugrožavaju etabliraneindustrije. S političkog stanovišta, to je racionalno jer uverljivo govorio brizi političara za radna mesta, a time posredno i za glasove.Ekonomski, antidamping politike su loše, jer je za potrošače i firme ubilo kojoj zemlji bolje ako dolaze do jeftinijih, a ne do skupljihproizvoda, ma šta mogao biti razlog za niže cene. U krajnjoj liniji,strane vlade i tuđe poreske platiše osiguravaju jeftinije proizvode, tj.subvencionišu kupce u drugim zemljama. Visok stepen razumevanja

za antidamping politike od strane vlada, firmi i organizacija rečitopokazuje da u realnosti politički razlozi dominiraju nad ekonomskim.

Unapređenje izvoza je postupak koji je Unija uglavnom napustila, asastoji se u izvozu po nižoj, promotivnoj ceni proizvoda koji tekpočinju da se stvaraju. lako se drugačije naziva unapređenje izvozazapravo predstavlja damping postupak.

Izjednačujuće dažbine koriste se prema zemljama ili firmama zakoje se utvrdi da nelegalno subvencionišu izvoz. To je način da se

damping anulira.Odbrambene klauzule odnose se na zaštitne mere u slučajuugrožavanja nekog važnog interesa.

Pravilo porekla predstavlja pravila koja određuju proporcijuvrednosti koja mora biti dodata vrednosti nekog proizvoda da bimoglo da se tvrdi da je proizveden u nekoj zemlji. Ovo oruđespoljnotrgovinske politike je važno kod preferencijalnih sporazumaUnije s pojedinim zemljama, kako bi se izbeglo da se te zemlje koristesamo kao prolazni izvozni put u Uniju. Posle proširenja 2004. godine

„pravilo porekla“ dobija na značaju i unutar Unije, jer mnoge firmepomeraju proizvodnju prema zemljama s nižim porezima i

3



proizvodnim troškovima, a nastavljaju da deklarišu da je robaproizvedena u zemljama gde se nalaze centrale tih firmi, u kojima suporezi viši, radna snaga skuplja, pa su viši i troškovi. Tako robaproizvedena, najvećim delom, u tranzicionim evropskim zemljama

često nosi oznaku „Made in Germany“ ili „Made in Italy“ zbog togašto mnogi potrošači takvu oznaku smatraju garancijom kvaliteta. Nijeisključeno da bi «pravilo porekla» moglo izazvati znatnije sporove uUniji u predstojećem periodu, jer utiče na oporezivanje i trgovinu.9

Tehnički standardi, tj. okolnost da roba i usluge moraju dazadovolje neki standard može znatno da ograniči pristup robe naneko tržište. Unija ima pravilo da svo mleko na njenom tržištu morapoticati od muže krava aparatima, a ne rukama. Pošto se mlekotemperaturno obrađuje, to je više mera koja eliminiše proizvođače iz

trećeg sveta nego što doprinosi higijenskim standardima. Na primer,Indija usled toga ne može da izvozi mleko u EU, a ima ogromnuproizvodnju. Čak i da se muža krava u Indiji odvija uz pomoć aparata,mleko iz Indije bi na tržištu Unije podlegalo carinama od 76% do144%, što bi indijsku ponudu činilo nekonkurentnom.

Pravilo porekla, kao i drugi instrumenti spoljnotrgovinske politike, ustvari su protekcionistički postupci da se ograniči pristup ponude izdrugih zemalja na tržište Unije. Usled toga nastaju znatni poremećajiu svetskoj trgovini, koji ne mogu da se otklone navodnim

pogodnostima koje Unija daje pojedinim regionima i zemljama10

3.Spoljnotrgovinski sporazumi

Evropska komisija je nadležna za predlaganje Savetu ministarainicijativa iz oblasti spoljnotrgovinske politike, kao iza sprovođenjeodluka koje Savet ministara donese. Evropska komisija pregovara satrećim zemljama i regionalnimpregovorima Savet ministara dostavlja sporazume Evropskomparlamentu11 NA shematskom prikazu 1 dat je proces kreiranja

spoljnotrgovinske politike EU.

Shema 1. Odlučivanje o spoljnotrgovinskoj politici EU

9 Prokopijević, M. Evropska Unija. Uvod, Službeni glasnik, Beograd, 2005, str 182

10 www.eu.int11 Bjelić, P. „Model spoljnotrgovinske politike EU“, Ekonomski anali 156, januar-mart 2003, str 135



Izvor: Bjelić, P. „Model spoljnotrgovinske politike EU“, Ekonomskianali 156, januar-mart 2003, str 136

Kao izvesnu nadoknadu za generalno protekcionističkespoljnotrgovinske politike, posebno u oblasti poljoprivrede, mada nesamo u njoj, EU nudi drugim zemljama trgovinske sporazumerazličitog oblika, koji tim zemljama daju izvesne pogodnosti.

Trgovinski sporazumi su dozvoljeni pravilima STO akozadovoljavaju nekoliko uslova koji se u osnovi svode na to da setakvim sporazumima trgovina dalje liberalizuje, a da STO o takvimsporazumima bude unapred upoznata. Unija je imala i ima vrlorazuđen sistem trgovinskih sporazuma sa zemljama ili grupama

zemalja širom sveta. Ona, u osnovi, daje nesimetričnespoljnotrgovinske pogodnosti kada su zadovoljena dva uslova: prvo,ako proizvodi koji dolaze iz neke zemlje ne ugrožavaju proizvođače uEU i drugo, ako je vrlo nerazvijena zemlja kojoj se pogodnostdaje.Unija sve zemlje sveta, prema spoljnotrgovinskom režimu,svrstava u jednu od tri grupe, od kojih je svaka odgovorna zapribližno jednu trećinu uvoza u EU. Najpovlašćeniji trgovinski tretmanEU daje za preko 120 pretežno (mada ne isključivo) nerazvijenihzemalja, koje su podeljene u tri podgrupe. Prvu pod-grupu čini oko 70

zemalja koje potpadaju pod „Lome konvenciju“. 12 Najvažnijapogodnost za zemlje ove podgrupe je da su izuzete od ograničenja iza neke proizvode na koje se odnosi zajednička poljoprivrednapolitika. Drugu podgrupu čini 31 zemlja Mediterana (uz preostalezemlje EFTA) s kojima EU ima bilateralne trgovinske sporazume. Treću podgrupu čini dvadesetak zemalja s kojima EU ima generalnisistem preferencijala GSP.

Druga grupa su nove industrijske zemlje, zemlje sa srednjimdohotkom i neke siromašne zemlje. Njih je ukupno 41 i one uživaju

12 Vajdenfeld Verner, Vesels Volfgang (izdavači): Evropa od A do Š, FondacijaKonrad Adenauer , Beograd 2005, str 52

5



GSP. Konačno, treću grupu koja ima i najmanje pogodnosti za pristuptržištu EU čini deset razvijenih zemalja, koje su nekada uživaletretman najpovlašćenije nacije, a za koje od nastanka STO praktičnovaže njena pravila.

Tabela 2: Pregled trgovinskih aranžmana EUTrgovinski partner Pogodnosti koje daje EU

Evropski ekonomskiprostor (Island,Lihtenštajn,

Zona slobodne trgovine, a od 1994. i većinaodredbi jedinstvenog tržišta

Turska Carinska unija za industrijske i sistempreferencijala za neke poljoprivredne

Švajcarska Recipročno ukidanje carina i kvota na

industrijske proizvode od 1973; bilateralniugovor o liberalizaciji saobraćajnog,poljoprivrednog i radnog tržišta, javnih

Mediteranske zemlje(Alžir, Egipat, Jordan,Liban, Maroko,Palestina, Sirija,

Nerecipročan slobodan pristup za većinuindustrijskih proizvoda. sirovine itradicionalne»poljoprivredne proizvode. Od2010. slobodna trgovinska zona

70 afričkih, karipskihi pacifičkih zemalja

na koje se odnosi„Lome konvencija“

Nerecipročan slobodan pristup za industrijskei poljoprivredne proizvode (koji su izvan ZPP),

a preferencijalni pristup za proizvodepokrivene ZPPOpšti sistempreferencijala sa 145nerazvijenih zemalja

Umanjena carina u zavisnosti od «osetljivosti»proizvoda za tržište EU; bescarinski pristup zaindustrijske i neke poljoprivredne proizvodeza oko 45 najnerazvijenijih zemalja sveta

Izrael Uzajamno ukidanje carina i kvota naindustrijske proizvode od 1975; slobodnacarinska zona od 2010, kao sa ostalim

Meksiko Progresivno uvođenje slobodne trgovinskezone 2000-2007.



Južna Afrika Progresivno uvođenje slobodne trgovinskezone 2000-2012.

S najvećim spoljnotrgovinskim rivalima, SAD, Japanom i Kinom, EU

nema nikakve opšte spoljnotrgovinske sporazume izuzev što i za teslučajeve važe pravila STO. Pošto Rusija jedno vreme nije bila članSTO, za rusku robu u to vreme nije postojao ni taj okvir, pa je uvoz uUniju iz Rusije mogao da podleže dodatnim ograničenjima. Najlošijipristup tržištu EU imaju zemlje prema kojima su UN ili EU uveliekonomske sankcije. Slaba je trgovina i sa zemljama koje nisuformalno u režimu sankcija, ali vode politike sukoba ili se nalaze ugrađanskom ratu. Nizak nivo trgovine u takvim slučajevima, nijerezultat formalnih ograničenja, nego izvesnih preporuka tela Unije

članicama, lošeg uticaja vesti koje stižu iz takvih zemalja ili prostonemogućnosti da se trgovina obavlja.

Tabela 3. Deset najvažnijih trgovinskih partnera EU u 2001.

godini

IZVOZ EU UVOZ EU

ran

g

država mlrd. USD rang država mlrd. USD

1 SAD 210,8 1 SAD 172,0

2 Švajcarska 66,2 2 Kina 67,3

3 Japan 39,2 3 Japan 67,2

4 Poljska 31,3 4 Švajcarska 54,4

5 Kina 26,5 5 Rusija 34,3

6 Rusija 24,4 6 Poljska 23,7

7 ČeškaRepublika

23,9 7 Češka Republika 22,3

8 Norveška 22,9 8 Mađarska 21,7

9 Mađarska 20,9 9 Tajvan, PK 21,2

10 Kanada 19,2 10 Koreja, Rep. 19,2

UKUPNO 485,3 UKUPNO 503,3

7



Bjelić, P. „Model spoljnotrgovinske politike EU“, Ekonomski anali 156, januar-mart 2003, str 142

Imajući u vidu da su se Uniji približile i neke bivše ili tada još uvekkolonijalne zemlje, posredno preko svojih bivših ili sadašnjihkolonijalnih gospodara iz reda članica Unije, EU je bila snažnoorjentisana na razmenu sa afričkim, karipskim i pacifičkim zemljamatokom 1970-ih i 1980-ih. Njih je pokrivala „Lome konvencija“ i njeneodredbe su bile kombinovane s raznim oblicima pomoći zemljama skojima se sklapaju.13

Pomoć EU je regulisana evropskim razvojnim fondovima (ERF). Deveti

ERF 2000-2007. je vredan € 15,2 mlrd, od čega se € l,7 mlrd odnosina pomoć preko EIB. 14 Uprkos svemu, ti kombinovani programi nisubili mnogo korisni za nerazvijene zemlje, a i po opštem efektu za obestrane, pa čak i autori koji su izuzetno naklonjeni politikama Unijegovore za njih da su bili „ograničeno uspešni“. Udeo afričkih,karipskih i pacifičkih zemalja u svetskoj trgovini od 1975. do 1998.godine, opao je sa 3% na 1%. Udeo tih zemalja u izvozu u EU 1974-1998. je sa 8% pao na 2,9%.15 Razlozi za neuspeh su državneinvesticije (koje su manje efikasne od privatnih), nedostatakvladavine prava i institucionalnog okvira uopšte, korupcija,usmeravanje pomoći u socijalnu potrošnju i pogrešnemikroekonomske i makroekonomske politike zemalja trećeg sveta.Upadljivo je da se neuspeh programa uvek pripisuje drugimzemljama, a ne Uniji. Slično postupaju i druge velike zemlje, MMF iliSB. To nije logično, jer ti programi i trgovinski aranžmani ne mogu dafunkcionišu ako ne postoje dve strane. Pri tome EU od početka znakakve su prilike u zemljama trećeg sveta s kojima sklapa nekiaranžman i tome može da prilagodi svoj program. Ali pošto se toponekad ne učini i pošto se sredstva plasiraju uz klasične birokratske

procedure, bolji rezultati se ne mogu ni očekivati. Programi dajuznačaj raznim agencijama i telima EU, zadržavanje programa uslednepostojanja uslova u zemljama trećeg sveta se smatra neuspehomtih tela i tehnokrata EU, a kroz programe se pojavljuje prilika zakorupciju i bogaćenje birokrata ne samo na strani zemalja trećegsveta, nego i na strani EU. Ako neki programi ipak zabeleže uspeh,Unija će zasluge pripisati sebi, ako propadnu, odgovornost će se

13 Vajdenfeld Verner, Vesels Volfgang (izdavači): Evropa od A do Š, FondacijaKonrad Adenauer , Beograd 2005, str 5814 Prokopijević, M. Evropska Unija. Uvod, Službeni glasnik, Beograd, 2005, str 18415 Vajdenfeld Verner, Vesels Volfgang (izdavači): Evropa od A do Š, FondacijaKonrad Adenauer , Beograd 2005, str 63



svaliti na prilike u trećem svetu. Od početka 90-ih godina EU se upružanju pomoći znatno preorijentisala sa zemalja trećeg sveta naistočnu Evropu i Balkan, s obzirom da se iz tog regiona regrutuju inove članice Unije.

Regionalni trgovinski sporazumi Unije imali su veću ulogu u prošlostinego što će to biti u budućnosti, usled postojanja STO, koja jeliberalizovala trgovinu za približno jednu trećinu u odnosu naprethodno stanje. Buduće trgovinske politike Unije će, svakako, bitimanje diskriminatorne; ranije su pojedini važni zvaničnici imaliznatnog uticaja na trgovinske politike EU, pa su one čestoreflektovale njihove lične preferencije i bile zamena za nepostojećezajedničke spoljne politike Unije. U sklopu pada važnosti regionalnihsporazuma treba očekivati slabljenje važnosti opštih sistema

preferencijala. Najavljeno je i progresivno ukidanje pogodnostivezanih za preferencijale, koje će se fazno umanjivati narednihgodina.

Standardna procena uticaja trgovinskih politika svodi se na trimehanizma. Prvi je prosečna carinska stopa, drugi je njen uticaj nacenovnu elastičnost, a treći je uticaj na svetsku trgovinu.

Prosečne carinske stope nisu prosta aritmetička sredina carinskihstopa artikala koji se uvoze, već ona uzima u obzir:16

a) ponderisani prosek, tj. količinu (cenu) uvezenih vrsta robe i uslugas jedne, a važeće poreske stope tih proizvoda s druge strane i

b) efekat vancarinskih barijera koji se preračunava na carinske iuključuje u prosek na sličan način kao a).

Prosečna carinska stopa u EU je oko dva i po puta viša od američke,ali je znatno niža od japanske. Ne treba zaboraviti da efekatprotekcionizma može da se postigne i drugim instrumentimatrgovinskih politika osim carine

Procene elastičnosti su znatno sofistikovaniji mehanizam od proceneuticaja prosečne carinske stope i one se odnose na osetljivost tržištana cenovne promene izazvane raznim faktorima, u ovom slučajupostojanjem carina i drugih barijera. Prema nekim procenama efekatcarina i drugih instrumenata

16 www.eu.int

9



Tabela 4. Učešće članica u trgovini EU-25 2007.

godine17

Zemlja Izvoz Uvoz Trg.

bilans

Mlrd. € % Mlrd. € % Mlrd. €

Belgija 51,5 6 55,1 6 -3.6

Češka 5,8 1 12,9 1 -7,1

Danska 17,7 2 13,6 1 4,1

Nemačka 237,8 27 182,9 20 55,0

Estonija 0,7 0 2,0 0 -1.3

Grčka 5.3 1 17,2 2 -11,9

Španija 34,5 4 56,8 6 -22,3

Francuska 117,3 13 106.4 11 10,9

Irska 30,9 4 17,7 2 13,2

Italija 104,4 12 101,5 11 2,9

Kipar 0.2 0 1.4 0 -1,3

Letonija 0,5 0 1.1 0 -0,6

Litvanija 2,3 0 3,6 0 -1,3

Luksemburg 1,3 0 3,3 0 -2,0

Mađarska 7.1 1 15,5 2 -8,4

Malta 1,1 0 0,9 0 0,1

Holandija 51,9 6 105,8 11 -53,9

Austrija 22,2 3 16,8 2 5,5

Poljska 9.0 1 18,5 2 -9,5

Portugal 5.4 1 8,6 1 -3,2

17 Prokopijević, M. Evropska Unija. Uvod, Službeni glasnik, Beograd, 2005, str 187



Slovenija 3.7 0 3,0 0 0,8

Slovačka 3,0 0 5,1 1 -2,1

Finska 18,7 2 11,9 1 6,8

Švedska 37,0 4 20,5 2 16,4

V. Britanija 111,1 13 154,1 16 -43,0

EU-25 880,4 100 936,3 100 -55,9

Trgovinska politika je snažno protekcionistička u oblastima kao što supoljoprivreda, ribolov, tekstil i neke industrije, dok se u ostalim možeokarakterisati kao umereno protekcionistička. Protekcionističkepolitike u navedenim oblastima smanjuju pristup uglavnomnerazvijenih zemalja tržištu Unije, usled čega nerazvijeni imajuznatan trgovinski gubitak koji se ne može nadoknaditi pogodnostimakoje daje EU kroz trgovinske sporazume. S druge strane, građaniUnije nepotrebno plaćaju više cene za hranu, odeću, obuću i nekeindustrijske proizvode, što dalje povećava cenu rada i dovodi dopreraspodela u Uniji, koje su ogromnih razmera. Malo je verovatno dase protekcionizam EU može znatnije ublažiti preko STO.Sporazum o

završnoj rundi GATT-a i obrazovanju STO doneo je izvesnuliberalizaciju trgovinskih tokova u svetu s obzirom na prethodnostanje. Taj sporazum se sastoji od niza dokumenata kojim se regulišupojedina pitanja i rezultat je mnogih kompromisa među najuticajnijimgrupama zemalja u svetu. U trenutku nastanka 1994. godine,sporazum je imao oko 22.000 stranica. Nova runda STO liberalizacijenije na vidiku i pitanje je kada će se desiti. Takvi sporazumi običnonastaju u vremenima znatne privredne ekspanzije, a ne stagnacije ilivrlo blagog rasta. Osim toga, odredbe prošlog sporazuma još nisu do

kraja sprovedene i pogrešno bi bilo ići na novi sporazum dok sedogovoreno ne sprovede. Slobodna trgovina je nesumnjivo nešto štose generalno može podržati. Ona je sredstvo oslobađanja, najpre uekonomskom smislu, ali često i sa eksternalijama koje zahvataju idruge sfere, kao što su politika, demokratija i vladavina prava. Često,nema puta do sporazuma o liberalizaciji jer postojeće industrije izemlje jedno vreme mogu mnogo više profitirati od sasvim suprotnihmera, tj. od protekcionizma. lako je Unija povukla niz poteza uliberalizaciji trgovine sa svetom u literaturi dominira uverenje da je

njena politika i dalje protekcionistička.

1



Zaključak

Sem što zadržavanjem protekcionizma EU usporava liberalizacijusvetske trgovine, time što i ostali glavni akteri nemaju podsticaj zaliberalizaciju, trgovinska politika Unije ima štetno delovanje narazvijene zemlje s liberalnijim trgovinskim režimom (SAD, Australija,

Čile, Novi Zeland) i na nerazvijene zemlje. Viškovi raznih vrsta robekoji nastaju u EU i koji se plasiraju u nerazvijenim zemljama ili kaopoklon (donacija) ili po vrlo niskim cenama uništavaju poljoprivrednu iindustrijsku proizvodnju u tim zemljama. Usled toga, u tim zemljamase ne samo povećava nivo siromaštva, nego te zemlje ne mogu daproizvedu robu za koju im Unija daje pogodnosti u pristupu njenomtržištu preko različitih trgovinskih sporazuma. Protekcionizam i druginegativni efekti trgovinske politike EU će svakako izazivati pritisak dase negativni efekti smanje. Ne treba, međutim, očekivati da promene

budu brze i velike, jer su spoljnotrgovinske politike izraz snažnihinteresa u Uniji, koji se ne menjaju preko noći.



Literatura

1. Bjelić, P. Međunarodna trgovina Ekonomski fakultet, Beograd,2008.

2. Bjelić, P. „Model spoljnotrgovinske politike EU“, Ekonomskianali 156, januar-mart 2003

3. Lopandić D. (priređivač) Osnivački ugovori Evropske Unije,Kancelarija za pridruživanje Srbije i Crne Gore Evropskoj Uniji,Beograd 2003.

4. Prokopijević, M. Evropska Unija. Uvod, Službeni glasnik,Beograd, 2005

5. Vajdenfeld V. i Vesels V. (izdavači): Evropa od A do Š,Fondacija Konrad Adenauer , Beograd 2005.

6. Internet izvor: www.eu.int

3

Documents

Spoljnotrgovinska poltika