1
UVOD
Zato sam odabrao ba ovu temu?
Pa ja smatram da ako hoemo da imamo zdravo preduzetnitvo sa
zdravim etikim principima treba paljivo studirati svi spoljani
faktori kuji utiu na rad jedne preduzee. Kad bi ja studirao
detaljno svih spoljanih faktora koji utiu na rad preduzea moj rad
bi izaa kao rad za doktoraturu,ali ja u se potruditi da nabrojem
neke kljune faktore,i to jasnije da predstavljam sutinu tih
faktora. Mi znamo da sa ekonomskom globalizacijom ima mnogo
ekonomske struje koje vode te kao preduzee tamo kde ti ne eli,a je
i teko suprostaviti takvoj struji. Ako ne ue u taj krug,a znamo da
nemaju ni procenat etikih principa,ti kao mala preduzea ili kao
lokalna preduzee strada,tako treba da bude sauesnik u jednoj
unapred dirigovanoj igri gde ti treba samo da prati ritam. Ova je
jedna od zanimljivih tema koju sam radio kao student Vie Poslovne
kole aak.
2
I.
Monopol
Preduzee se smatra monopolom ako je: Jedini prodavac nekog
proizvoda i ako proizvod nema bliskih supstituta suprotno savrenoj
konkurenciji Teorijski model prisutan ali ne tako est u praksi
Veliki broj sluajeva u kojima preduzee ima odreeni stepen
monopola.
I.1 Zato nastaju monopoli?Osnovni razlog postojanja monopola su
barijere ulasku na trite Vlada daje jednom preduzeu ekskluzivno
pravo da proizvodi neku robu Vlada zabranuje ulazak drugim
preduzeima Patenti i autorska prava (Coca-Cola, Microsoft, lekovi)
Trokovi proizvodnje ine jedno preduzee efikasnijim u odnosu na
situaciju u kojoj bi postojao vei broj proizvoaa Opadajui trokovi
Transmisija elektrine energije Vodovod Svojina kao osnov nastanka
monopola Oskudni resursi De Beers korporacija i trite dijamanata
Traganje za rentom
I.2 ta nas interesuje?Kako se monopolisti mogu ponaati? Da li je
monopol lo? Da li vlada treba da preduzme korake po pitanju
monopola? Ako preduzima mere, onda kakve?
I.3 Profit monopolaMonopolista prisvaja ekonomski profit sve dok
je cena vea od prosenog ukupnog troka.
3I.4 Regulacija monopolaDravni organi mogu da reguliu cenu po
kojoj monopol prodaje: Alokacija resursa je efikasna ako se cena
formira na nivou jednakom marginalnim trokovima. U praksi, dravni
organi dozvoljavaju monopolima da prisvajaju deo ekstra profita
I.5 PrimeriRoche A.G., BASF A.G., Rhone-Poulenc i Takeda
proglaeni su krivi za nedozvoljeno dogovaranje o cenama vitaminskih
preparata i izreena je kazna od preko jedne milijarde dolara
Microsoft je optuen za korienje monopolskog poloaja predatorske
aktivnosti koluziju Srbija Komisija za zatitu konkurencije Zakon o
zatiti konkurencije
I.6 Cenovna diskriminacijaCenovna diskriminacija podrazumeva
formiranje razliitih cena istog proizvoda ili usluge za razliite
grupe kupaca. Ukoliko bi prodavac mogao savreno da diskriminie
kupce, naplaivao bi onoliko koliko bi oni bili spremni da plate
(rezervaciona vrednost) i time potpunopreuzimao potroaev viak.
I.7 Savrena diskriminacijaSavrena diskriminacija podrazumeva da
prodavac naplauje onoliko koliko bi kupci bili spremni da plate
(rezervaciona vrednost) i time potpunopreuzima potroaev viak.
Proizvoau je veoma teko da sprovede savrenu diskriminaciju: kada
postoji veliki broj kupaca jer ne moe da oceni njihovu rezervacionu
vrednost (koliko su spremni najvie da plate)
1.8 Nesavrena diskriminacijaProdavci esto imaju mogunost da
izvre segregaciju trita i da isti proizvod prodaju po drugaijim
cenama: odreivanje cena na osnovu potroene koliine ili u blokovima
(diskriminacija drugog stepena) elektrina energija
4kada je mogue klasifikovati potroae po grupama koje imaju
razliitu cenovnu elastinost tranje (diskriminacija treeg stepena)
npr. biznis i ekonomska klasa
II . NETRINO POSLOVNO OKRUENJE I NJEGOV ZNAAJ.Nisu sva preduzeca
ista na trzistu, neke kompanije imaju kontinuirani uspeh na trzistu
i uzivaju poverenje javnosti i vlade, dok neke druge kompanije koje
su imale veliki uspeh na trzistu nisu to uspele. Problemi sa kojima
se susrecu kompanije proizilaze iz netrzisnog okruzenja. Rec je o
problemima koji ne poticu od konkurenata vec od strane javnosti,
zainteresovanih grupa, zakona i vlade. Na dugi rok stanje
konkurenata zahteva efektivno vodjenje i netrzisne okoline.
Poslovno okruzenje svake kompanije sadrzi trzisne i ne trzisne
komponenete. Trzisno okruzenje podrazumeva interakciju izmedju
firmi, dobavljaca i potrosaca koji se nalaze na trzistu. Netrzisno
okruzenje podrazumeva socijalne, politicke i institucionalne odnose
i structure izvan, ali u vezi sa trzistem. Ovo okruzenje
podrazumeva interakcije izmedju firmi i pojedinaca, zainteresovanih
grupa, vlade i javnosti,odnosno javnih institucija. Aktivnosti u ne
trzisnom okruzenju mogu biti dobrovoljne i nedobrovoljne. Netrzisne
teme se odnose na pitanja zastite okruzenja, zdravlja i
bezbednosti, tehnoloskih postupaka, regulacije I deregulacije,
ljudskih prava, medjunarodne trgovinske politike i slicne teme.
II.1. Pravilo upravljanja netrzisnim okruzenjem.Netrzisne teme
su za menadzere vazne. Menadzment kompanije je odgovoran za analizu
netrzisnog okruzenja kao i za samu trzisnu strategiju.
Participacija menadzera u netrzisnom okruzenju jeste jedna od
strategija. Oni se mogu obracati javnosti putem medija, praviti
koalicije i saveze, sastajati se sa aktivistima,pregovarati sa
zainteresovanim grupama i analizirati zakone. Uspesni menadzment ce
praviti radne analize netrzisnih tema i formulisati starategije za
njihovo resavanje. Trzisno i netrzisno okruzenje biznisa su
povezani. Aktivnost firme u trzisnom okruzenju moze generisati
netrzisne teme i promeniti se u netrzisno okruzenje. U trzisnom
okruzenju performanse firme odredjuju se njenom proizvodnjom,
njenim finansiskim uspehom i trzisnim strategijama. U netrzisnom
okruzenju njene performance su odredjene raznovrsnim regulativama,
administrativnim odlukama i pritiskom javnosti nastalih kao
rezultat konkurencije individua, aktivista i zainteresovanih grupa,
drzave i firme. U ovom okruzenju strategije su povezane sa
javnoscu, institucijama, sudovima, agencijama. Kao sto se trzisno
okruzenje menja i evoluira,i netrzisno se menja i utice na
netrzisna podrucja firme.
5
II.2.Analiza netrzisnog okruzenja interes.Netrzisno okruzenje
firme karakterise sirinu zahvacenih tema,postojenje interesa z ate
teme ali i institucija koja se time bavi i postojanje odredjenih
informacija. Interes za tu temu mogu imati zainteresovani pojedinci
I grupe, agrokulturoloske I biotehnoloske kompanije i ukupna
javnost. U svemu tome prisutan je interes same javnosti. Oni koji
ucestvuju u nekom problemu imaju i odredjeni interes. Rec je pre
svega o zaposlenima, kupcima,osiguravajucim drustvima i samim
kompanijama. Interesi menadzera i radnika mogu biti organizovani i
neorganizovani. Interes za resavanje odredjenih problema mogu imati
i aktivisti, advokati i druge grupe.
II.3.Analiza netrzisnog okruzenja institucije.Netrzisno
okruzenje firme karakterise sirinu zahvacenih tema, postojenje
interesa z ate teme ali i institucija koja se time bavi I
postojanje odredjenih informacija. Interes za tu temu mogu imati
zainteresovani pojedinci i grupe, agrokulturoloske i biotehnoloske
kompanije I ukupna javnost. U svemu tome prisutan je interes same
javnosti. Trzisno i netrzisno okruzenje obuhvata aktivnost i
unutaer i izvan javnih institucija. Javne institucije mogu biti
zakonodavne, izvrsne, administrativne agencije i internacionalne
organizacije kao sto je STO. Netrzisno okruzenje podrazumeva skup
zakona i regulacija objavljenih od strane tih institucija.
Netrzisno okruzenje obuhvata opstine, sudove, zakone i vlade.
II.4.Analiza netrzisnog okruzenja informacije.Netrzisno
okruzenje firme karakterise sirinu zahvacenih tema, postojenje
interesa z ate teme ali i institucija koja se time bavi i
postojanje odredjenih nformacija. Interes za tu temu mogu imati
zainteresovani pojedinci i grupe, agrokulturoloske i biotehnoloske
kompanije I ukupna javnost. U svemu tome prisutan je interes same
javnosti.Informacija govori o tome koliki interes i kakav stav
imaju pojedinci, grupe ili institucije prema nekom pitanju, kakve
su moguce posledice njihovih acija i kakve su alternative.
Informacija moze biti vazna za procrs resavanja problema koji se
javljaju u netrzisnim podrucjima.
II.5. Promene i neophodnost predvidjanja promena u netrzisnom
okruzenju.Do promena u netrzisnom okruzenju preduzeca dolazi usled
novih naucnih otkrica i tehnoloskog napretka,novih shvatanja,
institucionalnih promena i usled aktivnosti zainteresovanih grupa.
U trzisnom okruzenju stvaraju se sanse za pojavu novih proizvoda,
primenjuje se postojece znanje i stvaraju se srestva koja ce
omoguciti buduca otkrica.
6
Netrzisno podrucje moze proisteci iz novih tehnoloskih i naucnih
zakljucaka. Efikasnost sa kojima se firme i menadzeri odnose prema
ne trzisnim pitanjima zavisi od toga kakav ce pristup zauzeti prema
netrzisnom okruzenju. Jedan jested a odgovori na teme samo kada
okolnosti prisile firmu da reaguje, Drugi pristup je da procene
granice moguce stete. Treci pristup je da se firma unapred pripremi
da probleme resava odma kako se pojave. Cetvrti pristup
predpostavnja da menadzeri ne samo predvidjaju koja ce se tema
pojaviti, nego i da je odmah lokalizuju i resavaju. Ovaj pristup je
najefikasniji jer menadzeri pokusavaju da indentifikuju
potencijalana zarista i da odmah reaguju. Osnovni korak tog
pristupa jested a se odvoji potencijalno zariste od ostalih
potencijalnih problema. Analiza ekonomskog, politickog i socijalnog
konteksta sa kojima se suocava danasnji menadzment je veoma cesto
presudna za uspeh njihovih trzisnih strategija.
III. ZAKONODAVDSTVO I ZAKONI
Mnogi zakoni zabranjuju nemoralnu praksu Nemoralni postupci su
najvecim delom drustveno stetni. Otud, mogucni nacin dokazivanja da
neki zakon treba doneti jeste tvrdnja da je ponasanje koje ce zakon
staviti pod nadzor nemoralno i ozbiljno stetno po drustvo. Na
primer, rasna diskriminacija bila je nemoralna pre nego sto je
proglasena za nezakonitu. Zakon je najvecim delom reaktivan:
Postoji razmak izmedju prakse koju drustvo razotkrije kao stetnu i
skiciranja i donosenja zakona koji je pretvaraju u nezakonitu. Nisu
svi zakoni moralno odbranljivi: Dokaz za to su zakoni koji nalazu
rasnu segregaciju i razne vidove diskriminacije. Sprovoditi
diskriminaciju povinujuci se zakonu u stvari znaci delovati
nemoralno (razlika izmedju legalnog i legitimnog). Opasno je
poistovetiti legalno i moralno jer to pobija mogucnost da se sa
moralnog stanovista raspravlja da li neki zakon treba usvojiti ili
neki los zakon ukinuti.
7
Ne moze se sve nemoralno proglasiti za nelegalno: Mada je, na
primer, nemoralno lagati, to ne znaci da svako laganje treba da se
proglasi za nezakonito. Niti bi takav zakon bio sprovodljiv, niti
bi bio vredan truda i vremena pokusaj njegovog sprovodjenja
u ma kojoj znacajnijoj meri. Pa ipak, niko iole razuman nece iz
toga izvuci zakljucak da bi bilo ispravno da poslovni ljudi cak i
oni koji tvrde da ih obavezuje samo zakon lazu kad god im se svidi,
bilo ljude unutar kompanije bilo one s kojima posluju. Poslovno
okruzenje nekad Stabilan ekonomski rast (neposredno i stabilno
nagradjivanje u gotovini) Nada u zaposlenje u istoj kompaniji i sa
manje-vise istim ljudima do kraja zivota Homogena radna snaga
(slicnih nazora i sistema vrednosti) Nacionalni obrazovni sistem
koji je naglasavao tradicionalne vrednosti Ponasanje se drzalo
prihvatljivih granica jer: Ucesnici su imali slicne stavove Kolac
je bio dovoljno velik za sve i rastao je Zakonodavstvo je bilo
relativno blagonaklono Menadzer je mogao da ima direktan uvid u
ponasanje podredjenih Sve u svemu, slobodno trziste je bilo opazeno
kao humano. Sad. Od 70-tih okruzenje se menja a 90-tih je vec
potpuno izmenjeno Ekonomska recesija Smanjenje broja zaposlenih,
spajanje kompanija Izuzetna mobilnost radne snage
Internacionalizacija i diverzifikacija radne snage Sve veci broj
zakonskih regulativa Nedostatak obrazovanja o vrednostima u skolama
Sve veca geografska razudjenost korporacija i sve labavije veze
medju ljudima Nestajanje tradicionalnih metoda liderstva (licni
kontakti, komunikacija s vrhom)
8
IV . ZNAAJ STRANIH DIREKTIH INVESTICIJA (SDI) ZA POSLOVANJE
PREDUZEAU potencijalnu zemlju domaina SDI donose integrisani paket
materijalnih i nematerijalnih resursa (kapital, tehnologija,
menadment, marketing,organizaciona znanja, obuka radne snage i sl.)
koji slui kao alternativa migraciji radne snage i kao stimulans
privrednom razvoju. Investicioni paket, s jedne strane, dopunjava
raspoloive domae faktore proizvodnje i kreira uslove za novu
zaposlenost i rad, a sa druge strane, stimulie rast zemlje domaina
preko transfera tehnologije, obuke radne snage, spostavljanja veza
s ostalim delom privrede i otvaranja puteva domaim proizvodjaima
prema svetskom tritu (Vidas Bubanja, 1998, str. 316). Otvaranjem
filijala u zemlji domainu multinacionalne kompanije unose savremenu
tehnologiju i druga potrebna znanja. One osposobljavaju lokalnu
radnu snagu za rad na nivou savremene tehnologije, koluju kadrove
za funkcije upravljanja i organizacije savremenih procesa
proizvodnje. Bez uvoza inostranog kapitala preduzea u manje
razvijenim zemljama (zemljama u tranziciji - ZUT i zemljama u
razvoju - ZUR) bi umnogome oteala realizaciju svojih razvojnih
ciljeva i aspiracija, jer bi tee dolazila do savremenih tehnologija
i neophodnog znanja za organizaciju procesa proizvodnje. Pored ovih
direktnih koristi, SDI mogu da imaju i indirektne koristi koje se
realizuju putem eksternalija. U mnogim sluajevima najvaniji
pozitivni efekti SDI upravo potiu od eksternalija. Naime, SDI ne
donose u zemlju domaina samo kapital i devizna sredstva, ve i
menaderske vetine, tehniko osoblje,tehnoloko znanje,
administrativnu organizaciju i inovacije u proizvodima i
proizvodnim tehnikama to sve nedostaje zemljama domainima.SDI
predstavljaju jedan od najvanijih naina putem kojeg se znanje o
odnosimai vezama medju organizacionim komponentama prikuplja i iri.
Jedna odjedinstvenih koristi SDI je eksperimentisanje u praksi koja
utie na performanse, i koju je mogue transferisati u druge zemlje.
Ova uloga eksperimentisanja je jo vanija i vrednija u okruenju gde
je uspostavljanje institucija jo u ranoj fazi razvoja. (Kogut,
1996, str. 293) SDI doprinose generisanju novog znanja delom putem
priliva kapitala i tehnologije, a delom putem njihovog efekta na
transformisanje pravila i institucija koje reguliu organizaciju
poslovanja. Ulazak stranih firmi ponekad rezultira u destrukciji
veza unutar i izmedju postojeih domaih preduzea. Ova destrukcija
moe da bude pozitivna ukoliko dovodi do toga da se veze izmedju
preduzea depolitizuju i do poveanja konkurencije. Ona, medjutim,
moe da bude tetna ukoliko vane firme u lancu ponude nestaju.
9
ZAKLJUAK
ta sam zakljuio,JA?Tokom studiranja ove teme seminarskog rada ja
sam stekao jedno nerpocenjvo znanje koje ne verujem da ako ne bih
radio ovu temu bih mogao nauiti. Monopol ,nisam znao da monopol je
toliko vaan faktor u radu preduzea,monopolista ima straan uticaj na
preduzetnika,on diriguje cenu itd,iako nije etiki imati cenu veu
nego to vredi,monopolista tera po svoje,poto veina su TNK (Trans
Nacionalne Kompanije)to ponekad znaju da budu iznad zakona,ali
ponekad i hvata zakon kao to je bio primer MICROSOFT-a.
Zakonodavdstvo i zakoni,mi znamo da zakonodavstvo ima veliki uticaj
na ivot ljudi u jednoj zamlji pa tako i ima uticaj na ivot jedne
preduzee. Zakonom se zabranjuju neke ne-etike radnje kapitalista ka
tranju ka to bre stigne do negovog cilja,a to je kao i to znamo -$.
Znaaj stranih direktnih investicija SDI ,e kad znamo da smo mala
zemlja i siromana onda znamo da naa preduzea pogledaju ka mali broj
Strani Direknih Investitora,a kad ba nau preduzeu biraju da
investiraju onda mi skinemo sve moralne i etike norme,da ne bih
dodali glavobolje novim investitorima,da ne bih pobegli oni. Pa ako
mo etikim normama radnici su trebali da rade od 8 do 10 asova u
dan,sad director im je doao novi investitor odmah poveao radon
vreme 12 asova na rad,bez da trai Strani Investitor.
1 0
LITERATURA
Miran ivot je najsladi monopolski profit. John R. Hisks Theory
of Monopoly Econometrica (1935) Tako da u prirodi coveka nalazimo
tri osnovna uzroka razmirica. Prvo, konkurencija. Drugo,
nepoverenje. Trece, slava. Prvo cini da ljudi napadaju zarad
korist, drugo zarad bezbednosti, a trece zarad reputacije. Thomas
Hobbes Leviathan (XIII) (1961)
1 1
strana I. I.1 I.2 I.3 I.4 I.5 I.6 I.7 I.8 II. II.1 II.2 II.3
II.4 II.5 III. IV. UVOD MONOPOL ZATO NASTAJU MONOPOLI TA NAS
INTERESUJE PROFIT MONOPOLA REGULACIJA MONOPOLA PRIMERI CENOVNA
DISKRIMINACIJA SAVRENA DISKRIMINACIJA NESAVRENA DISKRIMINACIJA
NETRINO POSLOVNO OKRUENJE I NJEGOV ZNAAJ PRAVILO UPRAVLJANJA
NETRINIM OKRUENJEM ANALIZA NETRINOG OKRUENJA-INTERES ANALIZA
NETRINOG OKRUENJA-INSTITUCIJE ANALIZA NETRINOG OKRUENJA-INFORMACIJE
PROMENE I NEOPHODNOST PREDVIANJA PROMENA U NETRINOM OKRUENJU
ZAKONODAVSTVO I ZAKONI ZNAAJ STRANIH DIREKTNIH INVESTICIJA U
POSLOVANJE PREDUZEA ZAKLJUAKA LITERATURA 1 2 2 2 2 3 3 3 3 3 4 4 5
5 5 5 6 8 9 10
