SOCIJALNI ODNOSI TOKOM SREDNJEG DETINJSTVA

1

SOCIJALNI ODNOSI u SREDNJE M DETINJSTVU

Igre i regulacija unutar grupe• Igre i pravila• Igre i životRazmišljanja i aktivnosti vezane za različita pravila• Ti nećeš: Razmišljanja o kršenju moralnih normi

• Ti ćeš: Razmišljanja o pravilima pravednosti

• Razmišljanja o socijalnim konvencijama

Odnosi sa drugom decom• Prijateljstvo• Vršnjački odnosi i socijalni status

Promena odnosa sa roditeljimaNova svest o sebi• Pojmovi o sebi• Socijalno poređenje• Samopoštovanje

2

IGRE I REGULACIJA UNUTAR IGREIgre i pravila

• Pravila postaju suština igre – ne pridržavanje pravila= varanje, pravila kao zakon, a ne kao konvencija

• Simbolička igra male dece počiva na ulogama, mada ima i pravila u službi uloga koje odražavaju socijalne konvencije

• Zahtevaju više kognitivnih sposobnosti: pamćenje, pažnja na sveukupne zahteve zadatka, redosled, tuđa perspektiva

• Svrha igre– pobediti u takmičenju regulisanom pravilima, ne samo igrati se

• Trajanje i veličina grupe - igraju satima, i do 20 učesnika u igri

3

IGRE I REGULACIJA UNUTAR IGRE

Igra po pravilima kao priprema za život (Pijaže)

• Manifestacija konkretnih operacija u socijalnoj sferi (opadanje egocentrizma, konzervacija, reverzibilnost,...)

• Daje strukturisane uslove u okviru kojih deca stiču praksu usklađivanja sopstvenih želja i pravila društva – model društva:

• Socijalne instutucije, pravila se ne mogu menjati

• Naučiti da podrede svoje želje i ponašanja socijalno prihvaćenom sistemu

• Akomodacija (usvajanje pravila) i asimilacija (igranje uloga)4

RAZMIŠLJANJA I AKTIVNOSTI VEZANA ZA RAZLIČITA PRAVILA

Polne razlike:• dečaci - više učesnika igre, pravila, takmičarske

igre; vežbanje veština, vođstva• devojčice -manji broj učesnika, jednostavnija

pravila, bliskija druženja, saradnja, razgovor; usmerenost ka humanosti, bliskosti

Različiti tipovi pravila: • moralna pravila, • socijalne konvencije, • grupne norme i • lična pravila

5

Stadijumi razvoja moralnosti

Moralna pravila: socijalne uredbe zasnovane na pricipima pravde i dobrobiti, kao i zabrana- definisanje prestupaDobro i loše - najopštiji konstruktStadijumi razvoja moralnosti- Pijažeshvatanje kršenja moralnih normi- heteronomna moralnost (moralnost prinude, spoljna

pravila, suđenje na osnovu posledica) - autonomna moralnost (unutrašnji, autonomni principi,

uzimanje u obzir namere, ne posledica)6

Stadijumi razvoja moralnosti3 nivoa podeljenih u 6 stadijuma- Kolberg• Predkonvencionalni nivo- heteronomna moralnost,

egocentrično gledište, - suđenje zavisi od direknih fizičkih posledica postupka, zasnovano na kazni- predoperacionalni stadijum rano detinstvo (1 i 2 stadijum)

• Konvencionalni nivo- suđenje zavisi od toga šta drugi misle, pravila i odobravanja; konkretno-operacinalni stadijum- srednje detinjstvo (3 i 4 stadijum)

• Postkonvencionalni nivo- apstraktni principi, formalne operacije- adolescencija (5 i 6 stadijum) Kritika Carol Giligan!

Stadijumi (Hajncova dilema)• Stadijum 1 (predškolski,): poslušnost radi izbegavanja kazne• Stadijum 2 (početak školskog doba): instrumentalna svrha-

poslušnost kada je u ličnom interesu, ponašanje u skladu sa potrebama

• Stadijum 3: zajednička očekivanja, interpersonalna saglasnost, briga za druge: dogovor važniji od samo ličnog interesa– Zlatno pravilo “što ne želiš sebi, ne čini drugome”

7

Razmišljanja o pravilima pravednosti

Pozitivna pravda- raspodela sredstava i nagrada• do 4 god: izražavanje želja, bez objašnjenja• 4-5 god: pravdanje egocentrične odluke pozivanjem na

aribitrarne kategorije (ko je veći, stariji, pol, snaga,..)• 5-6 god : svi imaju pravo na jednake nagrade- jednakost• 7-8 god: neki imaju legitimno pravo na više- recipročnost-

ko više doprinese, u skladu sa zaslugama • 9-10 god: uzimanje u obzir i specifične okolnosti,

mogućnosti- pravedno je dati više siromašnima, osobama sa invaliditetom i sl. u odnosu na manji doprinos

• Preko 10 god: jednakost i recipročnost i specifičnost okolnosti se kombinuju 8

Razvoj socijalnih konvencijaEliot Truel: moralna pravila i socijalne konvencije imaju zaseban razvoj

Razvoj socijalnih konvencija: • Najraniji stadijum: socijalne konvencije odražavaju

prirodan raspored stvari• Drugi stadijum (od 8-9 god., adolescencija): arbitrarnost,

odbacuju potrebu za socijalnim konvencijama • Treći stadijum: svest da socijalne konvencije, iako

arbitrarne, regulišu socijalni život; u ranom zrelom dobu shvataju ih kao pozitivnu snagu 9

PRIJATELJSTVO

Funkcije prijateljstva: • sticanje i razvijanje osnovnih socijalnih veština;• izvor informacija o sebi, drugima i svetu;• zabavljanje; • emocionalna i kognitivna sredstva za suočavanje sa

teškoćama; • model prisnih odnosa za kasnije uzraste

Uzrasne promene u prijateljskim odnosima (Junis):• 6-7 godina: prijatelj je saigrač• 9-10 godina: osobe koje dobro poznaje, zajednička

interesovanja, slične sposobnosti, slaganje karaktera, pomoć, lojanost

• 11-12 godina: trajnost odnosa, uzajamna odgovornost, podrška, briga i posvećenost

10

PRIJATELJSTVO

Faktori koji utiču na formiranje prijateljstva:• Blizina (komšiluk, škola, porodica) • Sličnost (uzrast, rasa, pol, odnosa prema školi, sklonosti)• Zajedničke aktivnosti, jasna komunikacija, razmena

informacija, rešavanje konflikata, recipročnost (Gotman) Kulturne razlike• dete treba da razume postojeći niz saveza i neprijateljstva• dete treba da integriše poznanstva u svoju neposrednu

grupu (siblinzi)• poslovi, zadaci, obaveze koji treba da budu urađeni sa

prijateljimaŠta prijatelji rade zajedno: idu u školu, provode vreme posle škole, igraju se, “ne rade ništa”

11

PRIJATELJSTVO

Teme pripadanja i prijateljstva:

• neslaganje i usaglašavanje;

• takmičenje;

• ogovaranje kao način da deca otkriju šta prijatelji misle o temi koja nije pokrivena kulturnom normom i da se sa tim usklade- ružno i/ili korisno?

Dečaci i devojčice kao prijatelji

Polno razdvajanje- susreti - upadi u tuđu teritoriju, polna konotacijaIgraju se zajedno kada je izvor potencijalnih drugova ograničen

• Devojčice: manje prijatelja od dečaka, ali bliskija prijateljstva, saradnja

• Dečaci: veće grupe prijatelja, različitog uzrasta, takmičarske igre

12

PRIJATELJSTVO

Prijateljstvo i socijalna kompetentnost -veštine uspešnog socijalnog funkcionisanja sa vršnjacima

Viši nivo razmišljanja o interpersonalnim odnosima obezbeđuje deci mehanizme socijalnog popravljanja

Strategije koje omogućavaju prijateljima da to ostanu i kada ih ozbiljne razlike privremeno razdvoje:Ø povlačenje pre eskalacije neslaganja u svađu; Ø ostajanje blizu nakon svađe; Ø minimiziranje sukoba kada je završen 13

VRŠNJAČKI ODNOSI I SOCIJALNI STATUSSociometrijski podaci: sociogram (procedure imenovanja i rangiranja) • Stepen popularnosti : fizička privlačnost, pomaganje

drugima, konstruktivnost u grupi, usmerenost na grupu, sposobnost priključivanja već postojećoj grupi

• Odbačena deca - agresivna, više pričaju, lutaju sami, loše ponašanje u školi; manje dostupne socijalno značajne informacije, teškoće u tumačenju interakcija, teškoće da se priključe- socijalna inteligencija

• Dečja socijalna kompetenca je relativno stabilna• Dečja socijalna reputacija je samopotkrepljujuća

14

VRŠNJAČKI ODNOSI I SOCIJALNI STATUSRoditeljski uticaji: obrasci ponašanja i socijalne norme; Niski socijalni status deteta: Ø nasilni, prinudni obrasci u porodici, Ø majke ispoljavaju negativno i kontrolišuće ponašanje; Ø deca nailaze na više neslaganja i neprihvatanja; Visoki socijalni status deteta: Ø majke pozitivnije, prihvatajuće, Ø uzimaju u obzir njihova osećanja

15

VRŠNJAČKI ODNOSI I SOCIJALNI STATUSTakmičenje i saradnja unutar grupe: • kultura utiče na obrazac socijalizacije- kohezija vs.

individualizam • pod uticajem socijalne organizacije- kompeticija vs.

saradnja; prekid takmičenja preko zajedničkog zadatka

Vršnjačka interakcija u srednjem detinjstvu važna za dalji razvoj socijalno-kognitivnih veština. Dečja prijateljstva-prethodnik intimnih interpersonalnih odnosa; problematični odnosi sa vršnjacima i kasnija prilgođenost: • agresivna deca – kasniji problemi dečaka, delinkvencija;• odbačena deca - napuštanje škole 16

PROMENA ODNOSA SA RODITELJIMA

Roditelji u ovom periodu strožiji i kritičniji prema deci

Ø Ideje o uzrastu kada deca treba da urade određene stvari: odgovornost za kućne poslove, vreme bez nadzora odraslih; - razvijene zemlje: škola;

- manje razvijene zemlje: briga o mlađoj deci, eknomski zadaci

Ø Strategije vaspitavanja se menjaju:

- roditelji veruju da su starija deca svesnija rđavog ponašanja i da zato zaslužuju strože kazne;

- više raspravljanja sa decom, humor, pozivanja na samopoštovanje, odgovornost, izazivanje osećanja krivice, stida...

17

PROMENA ODNOSA SA RODITELJIMA

Deca:Ø ređe otvoreno ispoljavaju bes i prinudna ponašanja;Ø raspravljaju se; Ø posle sukoba ili kada se naljute - ne prolazi ih tako brzo

Koregulacija: roditelji sve više dele kontrolu nad svojom decomØ saradnja roditelja i deteta; Ø roditelji nadgledaju i podražavaju, ojačavaju dečje

razumevanje; Ø deca obaveštavaju o svom kretanju, aktivnostima,

problemimaSuperego: Frojd

18

NOVA SVEST O SEBIPojmovi o sebi: sa uzrastom se menja težina koju pridaju različitim karakterstikama i složenost pojma o sebi: Ø predškolska deca- kategorijalna procena- aktivnosti, fizičke i

socijalne karakteristike (plave oči, imam 5 god.); Ø od 8 god.- komparativna procena (veći sam, uspešniji i sl.) Ø od 12 god. – interpesonalne implikacije osobina (na

osnovu toga šta sam, šta umem i šta drugi o meni misle... )Socijalno upoređivanje: uspeh se određuje u odnosu na socijalnu grupu; postaje važno oko 8 godine Samopoštovanje na osnovu fizičke, socijalne, kognitivne kompetentnostiopšte samovrednovanje (dobar, siguran, sposoban)Erikson- srednje detinjtvo- faza odgovornosti- samopoštovanje vs. inferiornost

19

NOVA SVEST O SEBI

Samopoštovanje -ključni pokazatelj mentalnog zdravlja: • visoko samopoštovanje u srednjem detinjstvu –

zadovoljstvo, sreća u kasnijem životu;• nisko samopoštovanje – depresija, anksioznost, loša

prilagođenost Usložnjava se sa uzrastom – opšti pojam o sebi u odosu na druge oko 8 god. na osnovu sposobnosti i prihvaćenostiRoditeljske karakteristike vode do visokog samopoštovanja: • prihvatanje dece, • jasno diferencirana ograničenja; • poštovanje individualnosti

20

Bio-socijalno-bihejvioralni preokret

• Socijalna sfera: nove socijalne uloge i situacije, veći zahtevi, važnost vršnjačke grupe (koordinisanost sa vršnjacima, pravila); moralna pravila i socijalne konvencije

• Kognitivni razvoj: misaoni procesi su više logični, konzistentni i namerni; razmišljanje o akcijama i njihovim posledicama, pamćenje, namerno učenje bez neposredne nagrade, uviđanje stanovišta drugih, inhibicija postupaka – “lepo vladanje”

• Biološka promene: veći, jači, bolji, koordinisaniji, završetak razvoja CNS

• Sve kulture ga izdvajaju kao poseban period razvoja; značajne razlike između kultura u načinima shvatanja i organizacije života dece

Distinktivan period života

21