UVODNE NAPOMENE

UNIVERZITET MEGATREND

FAKULTET ZA JAVNU UPRAVU I BEZBEDNOSTBEOGRAD

SEMINARSKI RADPREDMET: TRGOVINSKO PRAVOTEMA: SLOBODNE ZONEPROFESOR: DR SANJA STANKOVIC

STUDENT: IVANA BABOVIC

BR.INDEKSA: A067/11Beograd, 2014Sadrzaj

3Uvodne napomene

4Pojam I vrste slobodnih zona

5Znacaj slobodnih zona

5Slobodna carinska zona

6Slobodne zone u Republici Srbiji

7Odradjivanje podrucja zone

8Uprava za slobodne zone

9Ekonomska opravdanost za osnivanje slobodne zone

10Poslovanje u zoni

11Slobodne zone u svetu I kod nas

12Prestanak rada zone

13Zakljucak

14Koriscena literatura:

Uvodne napomeneCarinski sistem je deo privrednog sistema jedne zemlje koji definise pravila po kojima se moraju vladati sva pravna I fizicka lica koja uspostavljaju ekonomske odnose sa inostranstvom u oblasti carinske zastite domace proizvodnje.Veliki znacaj u funkcionisanju gore navedenog imaju I slobodne zone, odnosno njihovo osnivanje, rad I ekonomska opravdanost njihovog postojanja. Danas se u svetu mogu sresti razliciti termini za slobodne zone, pocev od slobodne zone, slobodne carinske zone, spoljno-trgovacke zone, pa sve do izvozne preradjivacke zone. Svi termini za ovaj institut medjunarodno-privrednih odnosa, bez obzira na naziv, oznacavaju posebne pogodnosti I olaksice koje drzava daje, najcesce, stranoj robi. Te olaksice se najscesce ogledaju u omogucavanju uvoza strane robe bez placanja carine I drugih dazbina. Koncept slobodnih zona je danas tako mocan da ga sve vise i vise drzava prepoznaje kao glavnu paradigmu svog razvoja. Dok su stare slobodne zone cesto opisivane kao staticke, radno intezivne, ekspolativne enklave, koncept danasnjih slobodnih zona je potpuno drugacijih obelezja. Danas one su dinamicne, kapitalno intezivne, vodjene najboljim menadzerima, osposobljen i integrisan ekonomski razvojni alat.

Slobodne zone nisu nov koncept. Postoje najmanje koliko i zapadne civilizacije. Podaci govore da su cak postojale u Fenicanskom gradu Tireu i Grckom ostrvu Delosu 300.g.p.n.e. , sto je rezultiralo da to ostrvo u tom periodu postane najbogatije ostrvo na svetu. Rimljani su ubrzo osvojili tada poznati svet i zabranili postojanje slobodnih zona smatrajuci da one ugrozavaju trgovinu i rimsku imperiju. Slicna situacija je i danas kada Svetska Banka, Evropska unija, OECD, USAID, WTO, ILO i brojne druge medjunarodne organizacije pokusavaju da stanu na put razvoju konceptu slobodnih zona.Veliku ulogu u samom osnivanju slobodnih zona ima geostaticki polozaj zemlje koja je njen osnivac. S obzirom na zeleznicku I putnu infrastrukturu, kao I medjunarodni plovni put kroz nasu drzavu, moze se slobodno istaci da slobodne zone imaju veliki znacaj. Takodje, mora se posebno naglasiti da je veoma vazno uskladjivanje nasih propisa u oblasti spoljnotrgovinskog prometa sa propisima Evropske Unije, sto ce dovesti do unapredjenja I pojednostavljenja medjusobne poslovne saradnje zemalja koje uspostavljaju ekonomske odnose. EU predstavlja jedinstveno carinsko podrucje na cijoj teriotriji se jedinstveno primenjuju propisi iz oblasti spoljnotrgovinskog prometa, te je analiza rada slobodnih zona u EU utoliko znacajnija.Slobodna zona, kao institucija, je veoma rasprostranjem I znacajan termin u spoljnotrgovinskom prometu.Pojam I vrste slobodnih zona

U uvodnom delu nagovestili smo znacaj I osnovnu karakteristiku rada I osnivanja slobodne zone, ali pre svega preta istaci znacenje njenog termina.Slobodna zona predstavlja poseban deo teritorije jedne drzave koji je ogradjen I oznacen, I u kojem se obavljaju delatnosti utvrdjene pravnom regulativom zemlje osnivaca slobodne zone. To je deo teritorije drzave u kome se obavljaju privredne i ostale delatnosti pod garantovanim pogodnostima i olaksicama, osim onih delatnosti koje ugrozavaju prirodnu sredinu, zdravlje ljudi, materijalna dobra i bezbednost zemlje. To su ekonomski i razvojni projekti drzava sa posebnim rezimom poslovanja. Slobodne zone imaju posebne pogodnosti i olaksice koje drzava daje pretezno stranoj robi (uvoz bez placanja carine, poreske olaksice, blazi rezim propisa itd.). U slobodnoj zoni je sistim rada stimulativan I garantovan pravnom regulativom zemlje osnivaca. Osnovna pozitina aktivnost slobodnih zona ogleda se u povlascenom carinskom rezimu, oslobodjenja iz oblasti poreskih propisa I kao najvaznije sasvim pojednostavljena I uproscena administrativna procedura.

Danas slobodne zone predstavljaju centre visoke tehnologije, raznih istrazivackih radnji, a sve sa ciljem svestranog razvoja podrucja pa I sire. Takodje, slobodne zone predstavljaju centre moderne industrije, veoma razvijene infrastructure, sa kompletnom visokom logistickom podrskom I izuzetno razvijenim telekomunikacijama.

Slobodne zone mozemo posmatrati u jednom segmentu I kao vrlo bitnim instrumentom medjuanrodne ekonomske politike. Po podacima Svetske trgovinske organizacije, tj.VTO, danas se u svetu oko 20% od medjunarodne ekonomske razmene obavlja preko slobodnih zona. Smatram da je navedeni podatak dovoljan da se stvori uvid u profitabilnost slobodnih zona I njen finansijski znacaj za privredu jedne zemlje.

Slobodne zone se, danas, mogu podeliti na dva osnovna tipa: na tip potpuno slobodnih institucija (dozvoljeno skladistenje, prerada I dorada robe) I tip institucija sa ogranicenim funkcijama (gde je smestanje I skladistenje dozvoljeno uz carinski nadzor, ali nije dozvoljena industrijska proizvodnja). Ova ova tipa slobodnih zona su od ekonomskog znacaja za drzave koje ih poseduju, ali isto tako su od posebnog znacaja I za privrednike.

Kao sto smo vec naveli, kod prvog tipa dozvoljeno je ne samo skladistenje, vec I obrada I dorada robe, odnosno njeno oplemenjivanje I proizvodjednje uz mnoge carinske I necarinske pogodnosti, dok kod drugog tipa slobodnih zona nije dozvoljenja industrijska proizvodnja, vec one predstavljju vise lager skladista za smestaj I cuvanje robe pod carinskim nadzorom.

Znacaj slobodnih zona

Znacajnost instituta slobodnih zona je velika za svaku drzavu I njenu nacionalnu ekonomiju, odnosno njen celokupan privredni sistem. Osnivanjem slobodnih zona drzava direktno privlaci strane investiture, povecava broj zaposlenih, doprinosi razvoju nerazvijenih ili nedovoljno razvijenih podrucja itd.

Pored pomenutog, trebalo bi istaci da je sve vise slobodnih zona koje su proizvodjacke I eksportno orijentisane. One su od ogromnog znacaja za razvoj privrede , posebno sto omogucavaju veca strana ulaganja pod znacajnim beneficijama, do veceg uposljavanja domace radne snage, razvoja saobracajnica itd.

Proizvodi iz slobodnih zona, u izvozu bili bi posebno konkurentni na svetskom trzistu, sto bi omogucavalo snazni devizni priliv drzavi I privrednicima na cijoj se teritoriji nalazi slobodna zona. Ciljevi osnivanja slobodnih zona su: privlacenje izvozno orijentisanih investicija,

transfer tehnologije I znanja,

nova radna mesta zaposljavanje

razvoj domace industrije

brzi prodor na strana trzista

koncentrisanje medjunarodne trgovine kroz kontrolisane kanale

Slobodna carinska zonaSlobodna carinska zona je podrucje koje se nalazi u okviru drzavnih granica neke zemlje, ali ne spada u njeno carinsko podrucje. Taj deo teritorije naziva se carinskim iskljcukom odredjene drzave i ima posebne carinske i druge pogodnosti i olaksice.

U slobodnim carinskim zonama se ne primenjuje carinsko pravo konkretne drzave, a cak i ako se primenjuje, daje se niz pogodnosti na koje nemaju pravo domaci privredni subjekti. One se u velikom broju drzava smatraju eksteritorijom, odnosno posebnom teritorijom, teritorijom sa posebnim statusom, sa nizom olaksica i privilegija u ekonomskom smislu reci.

Osnovna karakteristika pravnog rezima svih slobodnih zona u svetu, eksteritorijalnosti, podrazumeva da roba koja je tu smestena ne podleze nikakvom carinskom postupku od strane carinskih vlasti drzave kojoj oblast pripada, sem odredjenih mera carinskog nadzora.

Medjutim, kada roba predje carinsku liniju i udje u carinsko podrucje drzave koja je odobrila slobodnu carinsku zonu, ona podleze redovnom carinskom postupku odn.momentom prelaska carinske granice nastaje npr.obaveza placanja carine. Posto je slobodna zona eksteritorija u carinskom smislu reci, roba iz zone se smatra kao roba koja dolazi iz inostranstva i naplatom carine ona se izjednacava sa domacom robom. Slobodne carinske zone mogu se sastojati iz vise delova. Osnivaju se obicno u vaznijim lukama, I u tom slucaju oblasti zona sastoje se od gatova, tj.delova obale uz koje pristaju brodovi, I od podrucja luka, tj.pristanista potrebnog za rad zona. Ti delovi podzone moraju biti medjusobno prostorno povezani tako da cine jednu privrednu I organizacionu celinu, a svaki deo treba da bude posebno ogradjen, odnosno obelezen tako da je osigurano vrsenje carinskog nadzora.

Pored toga sto se slobodne carinske zone koriste radi smestaja carinske robe, danas, u svetu, glavni razlog njihovog postojanja jeste industrijska proizvodnja, namenjana izvozu. Ta proizvodnja, stimulisana nizom olaksica, pre svega carinskih, spoljnotrgovinskih, poreskim, finansijskih I proceduralnih, ima za cilj omogucavanje znacajnog deviznog priliva, kako slobodnim zonama, tako I drzavi cije su zone.

Na taj nacin one su postale institut u carinskom sistemu I carinskom pravu koji je u funkciji pospesivanja izvoza robe koja su tu proizvedena, odnosno slobodne carinske zone pojavljuju se kao instrument spoljnotrgovinskog poslovanja I zato, u sistemu ekonomskih odnosa sa inostranstvom, u kome spoljnotrgovinsko poslovanje ima dominantnu ulogu, zauzimaju posebno znacajno mesto.Slobodne zone u Republici SrbijiU Srbiji slobodne I carinske zone predstavljaju sastavni deo carinskog podrucja, jos od momenta uvodjenja tih instituta u pravni poredak I privredni sistem nase zemlje, 1963.godine. Danas su one regulisane Zakonom o slobodnim zonama cime su utvrdjeni uslovi za osnivanje I rad zona, delatnosti koje se mogu obavljati u njima, uslovi za obavljanje tih delatnosti, kao I uslovi za prestanak rada zona.Slobodna zona je zakonodavno definisana kao deo teriotrije koji je sastavni deo carinskog podrucja Srbije, koji je posebno ogradjen I oznacen I cini celinu u kojoj se obavljaju privredni poslovi pod posebnim uslovima, odnosno obavljaju delatnosti u cilju proizvodnje robe za izvoz. S tim u vezi, posebno su predvidjene olaksice koje se odnose na neplacanje carine I drugih uvoznih dazbina za robu koja se uvozi u slobodnu zonu, a namenjena je proizvodnji robe za izvoz.

Slobodne zone koje trenutno postoje u Srbiji su SZ Pirot, SZ Subotica, SZ Zrenjanin, SZ Novi Sad, SZ Kragujevac, SZ Sabac, SZ Uzice, SZ Jug, SZ Smederevo, SZ Krusevac i SZ Svilajnac. U njima se mogu obavljati sve vrste poslovanja i industrijskih aktivnosti ukljuujuci proizvodnju, skladistenje, pakovanje, trgovinu, bankarstvo i osiguranje. Slobodne zone mogu osnivati i njima mogu upravljati i domace i strane kompanije. Zarade i prihodi koje se ostvare unutar slobodne zone mogu se transferisati u bilo koju drzavu, ukljucujuci Srbiju, slobodno bez prethodnog odobrenja, bez naplate bilo kakvih poreza, carina ili taksi. Na ovaj nain stvaraju se ogromne mogucnosti za saradnju domacih i stranih industrija.Odradjivanje podrucja zone

Podrucje zone odredjuje se davanjem saglasnosti Vlade Republike Srbije. Zahtev za saglasnost Vlade podnosi privredno drustvo za upravljanje slobodnom zonom, preko Ministarstva finansija Srbije.

Zakonom su utvrdjeni I uslovi za podnosenje zahteva I to: da su osnivaci zone privredno drustvo za upravljanje zonom I ostali osnivaci zone

da je ono registrovano za obaljanje delatnosti upravljanja zonom

da odgovorno lice osnivaca zone ili drustva za upravljenje zonom nije pravosnazno osudjivano za krivicno delo protiv privrede, imovine, nedozvoljene trgovine I sluzbene druznosti

da odgovorno lice privrednog drustva za upravljanje zonom u poslednje tri godine nije bilo clan uprave, nadzornog odbora ili nosilac ovlascenja u pravnom licu gde je sproveden postupak likvidacije ili stecaja

da osnivac zone nije bio osnivac preduzeca za upravljanje zonom kome je odlukom Vlade Srbije prestalo vazenje saglasnosti za upravljanje

Ministarstvo finansija preko koga se dostavlja zahtev Vladi za davanje saglasnosti daje svoje misljenje o opravdanosti samog zahteva Vladi RS. Vlada je duzna da u roku od 30 dana od dana uredno podnetog zahteva odbije zahtev ili da saglasnost za odredjivanje podrucja slobodne zone. Akt o saglasnosti prestaje da vazi ako zona ne pocne sa radom najkasnije od dve godine od dana stupanja na snagu odluke Vlade.Osnivac slobodne zone je organ lokalne samouprave, privredno drustvo, odnosno preduzetnik, koji je doneo odluku ili zakljucio ugovor sa drugim osnivacem o osnivanju slobodne zone, a koji je preko privrednog drustva za upravljanje slobodnom zonom podnosi zahtev ze odredjivanje podrucja slobodne zone. Uprava za slobodne zone

Uprava za slobodne zone je vladino telo formirano u okviru Ministarsva finansija RS krajem 2008.godine i u njenoj nadleznosti su sva pitanja u vezi sa funkcionisanjem i razvojem slobodnih zona. Osnovni cilj je povecanja priliva stranih investicija, izvoza, veceg angazovanja lokalne radne snage i transfera tehnologije.Uprava za slobodne zone obavlja poslove: U oblasti razvoja slobodnih zona u funkciji interesa drzave

U oblasti promocija slobodnih zona

U oblasti kontrole i nadzoraU oblastirazvoja zonau funkciji interesa drzave: Sprovodi nacionalnu politiku razvoja slobodnih zona u cilju povecanja priliva direktnih investicija i angazovanja radne snage;

Ucestvuje u kreiranju propisa u oblasti poslovanja u slobodnim zonama;

Organizuje i koordinira saradnju drzavnih organa, kompanije za upravljanjem slobodnom zonom, zainteresovanog investitora i korisnika;

Obezbedjuje profesionalnu podrsku investitoru u periodu odluivanja i razvojnog procesa koji se odnosi na investiranje u zonama.

U oblastipromocije zona: Saradjuje sa Agencijom za strana ulaganja i promociju izvoza, na promociji investiranja i poslovanja u zonama;

Obavestava investitore o povoljnostima za ulaganje u slobodne zone;

Stvara i azurira bazu podataka o zonama i pogodnostima za poslovanje u Srbiji.

U oblasti kontrole i nadzora: Razmatra godisnje izvestaje o poslovanju slobodnih zona, priprema informaciju Vladi o poslovanju slobodnih zona i predlaze njeno usvajanje ministarstvu nadleznom za poslove finansija

Predlaze nadleznim drzavnim organima dodatne mere kontrole rada u slobodnim zonama ukoliko postoji takva potreba

Ekonomska opravdanost za osnivanje slobodne zoneU praksi poslovanja, slobodne zone su se pokazale kao razvojne I profitabilne institucije.

Ekonomski I administrativni razlozi postojanja slobodnih zona koji omogucavaju njihovu profitabilnost ogledaju se u cinjenici da one omogucavaju ustede u razlicitim oblastima: carina (neplacanje ili odlozeno placanje), taksi, poreza itd. Jedan od razloga postojanja slobodnih zona jeste u koncentraciji usluga I potreba na jednom mestu. One predstavljaju logisticki centar za spediterske, carinske, transportne I usluge skladistenja, pretovara, dorade I dr.

Preko slobodnih zona u znacajnoj meri se podsticu I stimulisu strana ulaganja u privredu jedne zemlje, cime se ona brze integrise u medjunarodnu podelu rada.

Prema tome, u okviru slodobnih zona se odvijaju privredne delatnosti u cilju postizanja izvoznih aktivnosti I u tom smislu povecanja intenziteta spoljnotrgovinske razmene zemlje I ostvarivanja niza pozivitnih indirektnih efekata na domacu ekonomiju. Takodje, motivi ulaganja inostranih partnera u slobodne zone moraju biti podrzani efikasnom pravnom regulativnom koja obezbedjuje stabilnost zakona I drugih propisa, a samim tim I pravnu sigurnost uloga I poslovanja.

Uspeh jedne slobodne zone prevashodno zavisi od ciljeva I instrumenata ekonomske politike jedne zemlje domacina I u tom smislu uloge drzve u nihovom oblikovanju I razvoju. Razvoj slobodnih zona I njihovo unapredjivanje je zasnovana na jasnom opredeljenju ekonomske politke jedne zemlje I zakonske regulative u privlacenju stranih investitora u slobodne zone, procedura I beneficija koje utvrdjuju drzavni organi, kao I opste ambijenta privredjivanja u datoj zemlji.Osnivanje zone je ekonomski opravdano, narocito ako se na tom podrucju nalazi vazduhoplovno ili recno pristaniste otvoreno za medjunarodni saobracaj ili je to podrucje povezano sa magistralnim putevima ukljucenim u mrezu evropskih puteva (E) ili je to podrucje za koje su prihvaceni projekti koji podsticu privredni razvoj tog podrucja.

Pored toga, smatra se da je ekonomski opravdano osnivanje slobodne zone, izmedju ostalog I ako:

Planirani obim investicionog ulaganja prelazi iznos od 3.000.000 eura, od cega u prvoj godini prelazi iznos od 1.000.000 eura.

Plan zaposljavanja lica kod privrednog drustva za upravljanje zonom I kod korisnika zone predvidja zaposljavanje najmanje 100 lica u prve dve godine

Podrucje zone se nalazi na nedovoljno razvijenim podrucjima RS

Planirani obim proizvodnje roba I pruzanja usluga u zoni, prodaja te robe I usluga I trzista na koja ce se roba I usluge plasirati pokazuju pozitivan efekat na spoljnotrgovniski bilans RS

Obavljanjem planiranih privrednih delatnosti u zoni pozitivno se utice na razvoj privrednih subjekata koji posluju van slobodne zonePoslovanje u zoniPoslovanje u zoni je slobodno I ne podleze kvantitativnim ogranicenjima. Korisnik zone moze u skladu sa Zakonom o slobodnim zonama obavljati proizvodnju I pruzati usluge. INa uvoz robe namenjenoj delatnosti u zoni I izgradnji objekata u zoni ne placa se carina I druge uvozne dazbine, osim u slucaju kada se roba stavlja u promet na domace trziste.Roba koja se uvozi I izvozi iz zone ima tretman carinske robe, a korisnik zone moze privremeno izneti robu iz zone u drugi deo teritorije Srbije, odnosno unositi robu u zonu sa drugog dela teeritorije Srbije radi stavljanja u postupak aktivnog odn.pasivnog oplemenjivanja, ispitivanja, atestiranja I marketinskog prezentiranja.

Kontrolu robe u slobodnoj zoni obavlja carinski organ, a korisnik zone je duzan da omoguci sprovodnjenje mera carinskog nadzora I da void propisanu evidenciju o robu koja se uvozi odnosno unosi u zonu, izvozi, odnosno iznosi iz zone. Korisnik zone je duzan da, pre pocetka obavljanja delatnosti u slobodnoj zoni, nadleznoj carinarnici podnese zahtev za odobravanje oblika I sadrzaja evidencije o stranoj robi u slobodnoj zoni. Ukoliko korisniik u zonu namerava unositi I domacu robu, duzan je da podnese I pisani zahtev za odobravanje oblika I sadrzaja evidencije o domacoj robi u slobodnoj zoni.

Roba koja se iz zone stavlja u slobodan promet na teritoriju Srbije podleze obavezi placanja carine I drugih uvoznih dazbina.

U slobodnu zonu moze se uneti I smestati strana I domaca roba. Smestaj robe u slodobnoj zoni nije vremenski ogranicen. Za domacu robu namenjenu izovozu koja smestajem u slobodnu zonu ispunjava uslove predvidjene posebnim propisima mogu da se propisu posebni rokovi smestaja.

Sva roba koja se unosi ili iznosi iz slobodne zone mora se prijaviti nadzornom carinskom organu, koji proverava podnete isprave I prevozno sredstvo, te zaduzuju unos robe u slobodnu zonu, odnosno razduzuje iznos robe iz zone. Nadzorni carinski organ moze, prema sopstvenoj proceni I analizi rizika, da izvrsi I pregled robe.

Poslovanjem u slobodnim zonama, investitoru se obezbedjujus specijalne olaksice I povlasceni poreski rezim (oslobadjanje od PDV-a I carine na uvoz sirovina I materijala nemanjenim proizvodnji robe za izvoz, masina, opreme I gradjevinskog materijala). Uvoz Uvoz I izvoz robe u zonu je neogranicen. Roba koja se iz zone uveze na domace trziste podleze rezimu uvoza strane robe. Poslodavcima unutar slobodne zone omogucen je zakup poslovnih prostorija, radionica, skladista pod veoma povoljnim uslovima.Slobodne zone u svetu I kod nasNi jedan ozbiljan privredni razvoj zemlje se ne moze zamisliti bez slobodnih zona. Broj zona u svetu je znacajno povecan, osamdesetih godina proslog veka njihov broj u svetu se kretao oko 100 da bi danas taj broj bio cak oko 10.000 na prosturu vise od 120 zemalja sveta I koja zaposlavaju preko 60 miliona radnika.

Rad slobodnih zona u EU je regulisan tako da svaka clanica donosi resenje o otvaranju zone I obavestava Evropsku komisiju koja potom odobrava ili ne odobrava otvaranje zone. Prednosti slobodnih zona u EU su da je roba oslobodjena carinskih formalnosti pri ulasku u zonu, prilikom skladistenja, transporta I rukovanja, kao I prilikom izvoza u zemlje van EU. Nedostatak je sto ne postoji oslobadjanje od carina za opremu koja se koristi u zoni I za robu koja se trosi u zoni.

Do sada je jako malo uradjeno na promociji nasih slobodnih zona I broj zona u Srbiji I njihove aktivnosti zaostaju za planiranim I potrebnim. Kroz slobodne zone u svetu se ostvaruje oko 25 posto svetskog prometa, dok kod nas svega oko 4 posto.

Kod nas, I posle vise decenija rada, one nisu razvile proizvodnu funkciju (namenjenu izvozu), vec se I dalje pretezno bave poslovima prepakivanja, sortiranja I skladistenja. Cilj Srbije je da stvori takve uslove kojima bi nase slobodne zone bile konkurentne onima u susesdstvu i time privukle sto vise stranog kapitala. Za one zemlje u tranziciji koje su opredeljenje da razvijaju tip proizvodjackih i eksportnih zona, sam institut slobodnih zona, kao i sam carinski sistem moraju biti u funkciji navedenih ciljeva. To bi znacilo da moraju biti prisutne mnoge carinske i vancarinske beneficije koje smo spominjali. Prednost nasih slobodnih I carinskih zona je pogodna geografska lociranost, jer se nalaze na raskrsnicama znacajnih medjunarodnih puteva koji spajaju Zapadnu Evropu sa Istocnom, I dalje sa Azijom, kao I Severnu sa Juznom Evropom, Mediteranom I preko njega sa Afrkom. Povezanost sa mnogim vaznim trzistima omogucava brz i jednostavan prevoz roba, a samim tim i prednost u odnosu na druge. Osim toga, jeftina radna snaga (kod nas prilicno obrazovana, gledajuci susede) cesto igra vaznu ulogu u odabiru zemlje u ceije ce zone privrednici da ulazu.

Iz sve ove prednosti, potrebno je u nas pravni i ekonomski sistem konstantno uvoditi nove mere podsticaja, raznih olaksica, kako bi privukli, prevashodno strana ulaganja u nase zone u konkurenciji mnogih slicnih koje se nalaze u okolnim drzavama.

Prestanak rada zone

Zona obicno prestaje sa radom kada ne ostvaruje ekonomsku svrhu zbog koje je osnovana, sto kod nas konkretno znaci kada se na osnovu periodicnih izvestaja o efektima poslovanja utvrdi da tri uzastopne godine ne ostvaruje godisnji izvoz od najmanje 50% od ukupne vrednosti proizvedenih roba i izvrsenih usluga u zoni. Tada Vlada RS, na predlog Ministarstva finansija moze doneti akt o prestanku vazenja saglasnosti za osnivanje slobodne zone, nakon cega u roku od 90 dana od dana donosenja takvog akta zona prestaje sa radom. Privredno drustvo za upravljanje zonom, odnosno korisnik je duzan da u roku od 60 dana po isteku roka iz clana 28. ovog zakona, robu koja je uvezena iz inostranstva ocarini, vrati u inostranstvo ili preda carinarnici na slobodno raspolaganje. Ako roba podleze postupku carinjenja, onda se na nju placaju carina i druge uvozne dazbine, prema stanju robe i po propisima koji vaze na dan prihvatanja carinske deklaracije, osim ako se radi o opremi koja je radi obavljanja delatnosti u zoni bila uvezena u zonu najmanje tri godine pre prestanka rada zone. Korisnici zone, u slucaju prestanka rada zone, zadrzavaju pravo svojine na izgradjenim objektima, stvarima i pravima koje je uvezao, odnosno uneo u zonu i ima pravo da u slucaju prestanka rada zone nastavi sa radom u skladu sa propisima koji vaze za poslovanje na teritoriji van zone.Zakljucak

Slobodne zone podrazumevaju odredjene oblasti, prostore gde vaze posebni uslovi rada, poseban rezim privredjivanja, uz znacajne pogodnosti, olaksice i stimulacije u cilju proizvodnje robe, prvenstveno za izvoz, sa drugicije uredjenom upravom, nacinom boravka i kretanja robe, uz adekvatan carinski nadzor.Znacajnost instituta slobodnih zona je velika za svaku drzavu i njenu nacionalnu ekonomiju, odnosno njen citav privredni sistem. Osnivanjem slobodnih zona, drzava direktno privlaci strane investitore, povecava broj zaposlenih, doprinosti svestranom ekonomskom razvoju nerazvijenih podrucja.

Slodone zone su prvi otvoreni prostor privrede u tranziciji koji pogoduje stranim ulaganjima. One omogucavaju najbrze privlacenje investicija u novu opremu i osavremenjivanje produkcionih procesa koji su kljucna pretpostavka za poboljsanje konkurentnosti i postizanje veceg izvoza. Povecanje izvoznih prihoda je od velikog znacaja za smanjivanje spoljnotrgovinskog deficita, servisiranje spoljnog duga i obezbedjivanje sredstava za finansiranje uvoza opreme i tehnologije, a to znaci i uslov ekonomskog razvoja u narednim godinama.

Obezbedjivanje specijalnih povastica I olaksica na lokalnom I drzavnom nivou, kao sto je poslovanje preduzeca bez uvoznih dazbina, moze znacajno uticati na odluku investitora da kapital investira u drzavu koja mu to omogucuje.

Slobodna zona se najcesce definise kao instrument ekonomske politike u pravcu rasta privrednog razvoja kroz povecani priliv investicija, rast izvoza I posledicno poboljsanje platnog bilansa zemlje I porast zaposlenosti.

Koriscena literatura:1. Stankovic dr M., Stanovic dr S, Poslovno pravo, 2002, Beograd

2. Starcevic dr M., Medjunarodno privredno pravo, 2002, Beograd3. Pesic dr M., Spoljnotrgovinsko poslovanje, 2005, Beograd

4. Milanovic mr N., Ekonomski signali br.3 i 4, Slobodne zone, 2008, Pec

5. usz.gov.rs6. siepa.gov.rs7. pks.rs

8. Zakon o slobodnim zonama, Sl.glasnik RS, br. 62/2006 Stankovic dr M., Carinsko-procesni postupak, Beograd, 1987

Stankovic dr M, ibid, str.238

Zakon o slobodnim zonama, Sl.glasnik RS, br. 62/2006

http://siepa.gov.rs/sr/index/investirajte/slobodne-zone.html

Zakon o slobodnim zonama, st.2,cl.5.

HYPERLINK "http://www.pks.rs /Odbor" www.pks.rs /Odbor za privredni sistem/slobodne zone.pdf

Vlada RS, Strategija razvoja slobodnih zona u RS za period 2011-2016, Sl.glasnik br.55/05,71/05,101/07 I 16/11

PAGE 2