Skripta III.doc

8/14/2019 Skripta III.doc

1/14

Morfoloki opis cvasti i cveta

Cvast vinove loze je sloena monopodijalna, tipa metlice. Formiraju se na pupoljcimazimskih okaca i zaperkovom pupoljku, a uoavaju se na lastarima kada dostignu duinu od 15-2

cm. !a rodnom lastaru cvasti se mogu javiti od 2 do " kolenca, a kod ve#ine sorti naje$#e senalaze od % do 5 kolenca. Cvasti se nalaze na ravnoj strani lastra i to tako da se na dva susednakolenca nalazi po cvast, slede#e vi$e kolence je &ez cvasti, a zatim na slede#a dva se nalazecvasti ili ra$ljike i tako do vrha lastara. !akon poslednje cvasti razvijaju se samo ra$ljike tako'epo opisanom rasporedu. (od ve#ine sorti rodni lastari nose 1 do % cvasti, re'e vi$e.

)l. 1*. Cvast vinove loze.a - vor dr$ke cvasti )l. 2. +relazni o&lici izme'u cvasti i ra$ljike

Cvast vinove loze se sastoji iz glavne ose i &onih ogranaka koji se zavr$avaju cvetnimpupoljcima. eo glavne ose od mesta spajanja sa lastarom pa do prvog &onog grananja nazivase dr$ka cvasti. !a dr$ki cvasti uoljivo je jedno zade&ljanje vor dr$ke cvasti, na kojem semoe razviti ra$ljika ili odre'eni prelazni o&lici izme'u ra$ljike i cvasti )l. 1* i 2/. (odpojedinih sorti na voru dr$ke cvasti se moe razviti i ve#a cvast od koje nakon oplodnje nastajegrozd koji se naziva krilce.

0lavna osa cvesti se grana na &one ogranke i to naje$#e do tre#eg reda tako da se naovim poslednjim ograncima nalaze naje$#e po tri cvetna pupoljka. )rednji pupoljak jenajrazvijeniji i on uglavnom &ude oplo'en i daje &o&icu dok se ostala dva su$e i opadaju.

Graa cveta -Cvet vinove loze spada u grupu petodelnih cvetova. Cvetni listi#i suraspore'eni kruno na cvetnoj loi tako da se sa spoljne strane nalazi krug pet a$inih listi#a,zatim drugi krug ini pet krunini listi#i, tre#i krug su pra$nici kojih tako'e ima pet i u sredini jetuak. Cvetni pupoljak je sitan, zelenkaste &oje i &ez izraenog mirisa.

1

a


2/14

Cvetna loa na kojoj se nalaze navedeni listi#i predstavlja pro$irenje cvetne dr$ke.a$ini listi#i su dosta sitni, zelenkaste su &oje i imaju tupe zupce. 3asno su uoljivi tek pododre'enim uve#anjem. (runini listi#i su srasli svojim ivicama i vrhom jedan za drugi i gradecvetnu kapicu. 4spod cvetne kapice nalaze se pra$nici i tuak. +ra$nici su raspore'eni zajedno sanektarnicima kruno oko osnove plodnika tako da se pra$nici i nektarnici naizmenino smenjuju.

(od vinove loze nektarnici ne lue nektar ve# sadre eterino ulje koje je &lagog i prijatnogmirisa. +lodnik tuka ima dve komore i u svakoj se nalaze po dva semena zametka )l. 21/.

)l. 21. 1 - Cvetni pupoljak z&acivanje kruninih listi#a 2 - elovi cvetaa/ cvetna dr$ka&/ cvetna loac/ prvi krug nektarnika

d/ drugi krug nektarnikae/ plodnik6/ pra$nik

Cvetni pupoljak vinove loze u odnosu na ve#inu &iljnih vrsta cveta speci6ino jer mu sekrunini listi#i ne otvaraju zvezdasto ve# spadaju sa cveta u vidu kapice. )a sazrevanjem mikro imakro sporangija, pra$ni konci se ispravljaju i izdiu krunine listi#e koji se pri osnovi odvajajuod cvetne loe ali i dalje ostaju spojeni svojim o&odom i vrhom. !a taj nain oni se naje$#eod&acuju sa cveta, dok u uslovima pove#ane vlage vazduha ki$a, magla i sl./ ostaju slepljeni nacvetu z&og ega kod tih cvetova nije mogu#a stranooplodnja ve# samo samooplodnja.

Tipovi cveta +o svojim mor6olo$kim i 6unkcionalnim oso&inama, cvetovi razliitih

vrsta i sorti vinove loze se mogu svrstati u dve grupe. +rvu grupu ine normalni ili pravilnicvetovi, a u drugu grupu se svrstavaju nepravilni cvetovi.

7 grupi normalnih cvetova nalaze se tri tipa cveta

1. 8or6olo$ki i 6unkcionalno dvopolan herma6roditan,2. 8or6olo$ki dvopolan, 6unkcionalno enski,%. 8or6olo$ki i 6unkcionalno mu$ki tip cveta.

19


3/14

8or6olo$ki i 6unkcionalan dvopolan tip cveta je prisutan kod ve#ine sorti vinove loze.4ma potpuno razvijene pra$nike koji su postavljeni pod uglom od oko :5ou odnosu na tuak, aantere su u nivou iga. +lodnik je normalno razvijen sa 6unkcionalnim semenim zamecima.

;enski tip cveta ima normalno razvijen tuak i sve njegove delove, dok su pra$nicirudimentirani. +ra$ni konci su povijeni nadole i u anterama se nalaze sterilna polenova zrna. (od

sorti sa ovakvim tipom cveta mogu#a je oplodnja samo sa polenom drugih sorti.8u$ki tip cveta ima normalno razvijene pra$nike sa 6unkcionalnim polenom dok jeplodnik u odre'enom stepenu rudimentiran sa ne6ormiranim semenim zamecima.

4zme'u ova tri tipa cveta javljaju se prelazni o&lici koji se nazivaju tipski varijeteti.!ajkarakteristiniji su varijeteti izme'u herma6roditnog i enskog cveta i izme'u mu$kog iherma6roditnog )l. 22/.

)l. 22. 8u$ki tip cveta 1, 2/, herma6roditan tip %/, enski tip sa uspravnim i povijenim pra$nicima :, 5/

(od sorti sa mor6olo$ki i 6unkcionalno dvopolnim cvetom u cvastima se mogu na#ienski i mu$ki tipovi cveta i prelazni tipovi. ivlja loza Vitis silvestris/ i amerike vrste sudvodome &iljke.


4/14

Morfoloki opis grozda, bobice i semenke

Ggozd nastaje iz cvasti nakon oplo'enja odre'enog &roja plodnika koji daju &o&ice.0rozd se sastoji izepurinepeteljkovina, ogrozdina/ i bobica. =epurinu koja predstavlja skelet

grozda ini glavna osovina sa &onim ograncima i peteljicama. eo glavne osovine od mestaspajanja sa lastarom do prvog &onog ogranka naziva se peteljka grozda. !a voru peteljke moese uoiti oiljak od otpale ra$ljike ili se nalazi ra$ljika, a kod nekih sorti i manji ili ve#i grozd krilce. 8ehanikim odvajanjem &o&ica na peteljici ostaje snop prekinutih sprovodnih sudovakoji se naziva etkica. >okom vegetacije, $epurina je zelena, a sa sazrevanjem &o&ica jedan deopet

)vojstva grozda kao $to su o&lik, veliina i z&ijenost su u velikoj meri sortna svojstva alisu i pod znatnim uticajem uslova spoljne sredine. ako razlikujemo pet osnovnih o&lika grozda valjkast, kupast,valjkasto-kupast, krilasti razgranat )l. 2%/.

(od valjkastog o&lika, svi &oni ogranci prvog reda po duini glavne osovine suuglavnom iste duine. (od kupastog, &oni ogranci pri osnovi grozda su najdui i postepeno se

skra#uju prema vrhu tako da se grozd postepeno suava. ?aljkasto-kupast grozd ima kupastu6ormu pri osnovi, a donji deo je valjkast. (rilast grozd ima izraen prvi &oni ogranak koji inizase&an manji ili ve#i grozd. @azgranat o&lik grozda ima duge &one ogranke, tako da izgledakao da je grozd sastavljen od ve#eg &roja manjih grozdova.


5/14

?eliina grozdova se moe izraziti na osnovu njihove mase ili duine )l. 2:/. 0rozdovimogu &iti veoma sitni, sitni, srednje krupni, krupni i veoma krupni.


6/14

(ao i kod grozda, i veliina &o&ica se moe okarakterisati na osnovu mase i duine. +osvojoj masi &o&ica moe &iti veoma sitna, sitna srednje krupna, krupna i veoma krupna. !aosnovu duine &o&ica moe &iti veoma kratka oko 1mm/, kratka do 19mm/, sredenje dugado 2:mm/, duga do %1mm/ i veoma duga vi$e od %1mm/.

+odela &o&ica po veliini,


7/14

8esnati deo &o&ice je izgra'en od parenhimskih #elija sa krupnim vakuolama iji je sok&ogat $e#erom i drugim organskim i mineralnim materijama. ?e#i deo mesa ini mezokarp, dokje endokarp tanji sloj koji okruuje semenke, a razlikuje se od mezokarpa po ne$to sitnijim#elijama i ve#oj vrstini. (roz mezokarp se od peteljice proteu provodni snopi#i i to u tripravca. 3edan deo se protee ispod pokoice u vidu mree, drugi deo prolazi kroz sredinu &o&icedo pupka, a tre#a grupa sprovodnih snopi#a polazi od peteljice do svake semenke.

Semenka nastaje iz semenog zametka posle oplo'enja. 7 &o&ici moe &iti do etirisemenke, a naje$#e imaju 1-% do&ro razvijene, $to zavisi od uslova oplo'enja. (od nekih sorti u&o&icama nema semenki ili su rudimentirane tako da se ne ose#aju pri jelu. >akve sorte senazivaju &esemene.


8/14

)emenke se osim po o&liku mogu razlikovati kod razliitih sorti i po masi, duini i &oji.Boja zrelih semenki je svetlije do tamnije sme'a, $to je znak pune zrelosti &o&ice.+o veliini semenke mogu &iti,


9/14

Klimatski pokazateli

(limatski uslovi jednog podruja imaju presudan znaaj za uspevanje vinove loze i njenorenta&ilno gajenje. ) o&zirom na znaaj toplotnih, vodnih i svetlosnih uslova, pre podizanjavinograda potre&no je oceniti pogodnost datog podruja odre'ivanjem klimatskih pokazatelja.

Termiki koeficijent koristi se za ocenu toplotnih uslova odre'enog podruja, vinogorjaili reona po 6ormuli

TK 1

tt!V"

gde jet G srednja mesena temperatura meseca okto&ra,t 4? srednja mesena temperatura meseca aprila, godi$nja temperaturna amplituda,

?rednosti ovog koe6icijenta oznaavaju kontinentalnost, odnosno maritimnost klime.?rednosti ve#e od 15 oznaavaju maritimnost, a nie kontinentalnost.emperaturne sume za vegetacioniperiod se do&ijaju sa&iranjem svih srednje dnevnih temperatura koje imaju vrednost od 1 oC ive#u. ?rednost srednje dnevne temperature od 1 oC se uzima kao bioloka nula za vinovu lozu ismatra se da na toj temperaturi viniva loza zapoinje vegetaciju u prole#e, odnosno zavr$ava ujesen.


10/14

#idrotermiki koeficijent koristi se za ocenu povoljnosti nekog podruja sa stanovi$tao&ez&e'enosti zemlji$ta sa vodom. ( hidrotermiki koe6icijent,E suma padavina za vegetacioni period,t suma aktivnih temperatura za vegetacioni period.

?rednosti ovog koe6icijenta koje se kre#u od 1, do 2, pokazuju povoljne uslovevlanosti zemlji$ta naroito u prvoj polovini vegetacije, dok vrednosti od ,5 do ,9 su povoljneza period sazrevanja gro'a. 8oe se izvesti i korelacija izme'u vrednosti hidrotermikogkoe6icijenta i prinosa gro'a, tako da su najve#i prinosi u uslovima kada ovaj koe6icijent neprelazi vrednost 1,, a $to su vrednosti koe6icijenta ve#e, prinos gro'a je manji. >ako'e,

ukoliko vrednost ovog koe6icijenta u periodu do dva meseca pred &er&u gro'a ne prelazi 1,5moe se oekivati visok kvalitet gro'a.+ioklimatski indeks je najkompleksniji pokazatelj koji o&uhvata klimatske uslove nekog

podruja toplotne, svetlosne i padavinske uslove i duinu vegetacionog perioda vinove loze.

+K! 1

d#

't

gde jeB(4 &ioklimatski indekst suma aktivnih temperatura za vegetacioni period

) - trajanje sunevog sjaja za vreme vegetacije,E koliina padavina za vreme vegetacije,d duina perioda vegetacije.

?rednosti &ioklimatskog indeksa u podrujima gajenja vinove loze se kre#u u intervalu1 5. ?rednosti ve#e od 1 oznaavaju kontinentalniju klimu, a nie od 1 maritimniju.


11/14

!spitivane stepena izmrzavana zimski" okaca

7tvr'ivanje stanja pupoljaka zimskih okaca nakon njihove izloenosti niskim zimskimtemperaturama tokom perioda mirovanja je vaan element planiranja zimske rezid&e. Broj

zimskih okaca koja #e se ostaviti na okotu pri rezid&i na rod zavisi i od vitalnosti glavnihpupoljaka zimskih okaca, tj. stepena njihovog izmrzavanja.)tepen izmrzavanja pupoljka u zimskim okcima se moe odrediti na dva naina. +rvi

nain je metodom provokacije okaca in vitro, pri emu se u povoljnim uslovima provocira razvojlastara iz okaca i na osnovu &roja razvijenih lastara utvr'uje se procenat nekrenulih izmrzlihzimskih okaca. Aa ovo ispitivanje potre&no je iz zasada uzeti reprezentativniuzorak od 1lastara sa po 1 okaca koji po svojim svojstvima sazrelost, de&ljina, zdravstveno stanje i sl./odgovaraju stanju lastara koji &i se inae ostavili za rodne elemente. 7zeti uzorak se prenosi ula&oratoriju gde se svaki lastar prekra#uju na reznike sa po jednim okcem tako da se ispod okcaostavi deo internodije duine oko 5cm. +ripremljene reznice se postavljaju u otvore nastiroporskoj ploi koja ima 1 H 1 otvora, a zatim se ploa sa reznicama postavlja tako da pluta

u vodenom kupatilu )l. 2"./. +ri odravanju temperature u prostoriji od 25

o

C, posle 1-15 danamoe se ouiti pojava lastara. !jihovim pre&rojavanjem u odnosu na &roj postavljenih okaca naploi utvr'uje se procenat izmrzlih okaca.


12/14

da se prvim rezom uklanja vr$na tre#ina okca, a zatim se sa jo$ jednim ili dva reza prema osnoviokca dolazi do naj&oljeg preseka za posmatranja, )l.2*.

)l 2*. +ravljenje poprenog preseka na zimskom okcu

!a napravljenom poprenom preseku okca se posmatra &oja pupoljaka. !eo$te#enipupoljci imaju jasnu svetlo zelenu &oju )l. %./, dok se &oja kod onih koji su pretrpeli o$te#enjakre#e od maslinasto zelene do tamno mrke )l. %1./.

)l. %. +resek zimsog okca sa ivim pupoljcima. + primarni pupoljakI ) i > - suoice/

29


13/14

)l. %1. +opreni presek zimskog okca sa izmzlim pupoljcima. + primarni pupoljakI ) i > -suoice/

4spitivanje stepena izmrzavanja okaca se izvodi na reprezentativnom uzorku od 1 lastarasa po 1 okaca. @ezultati posmatranja se unose u ta&elu u kojoj se izmrzli pupoljci o&eleavajusa - , a ivi sa J. 7 polje ta&ele koje se odnosi na jedno okce se prvo unosi oznaka sa glavnipupoljak, a zatim za suoice.rimer

Kastar < k c e1 2 % : 5 9 " * 11 J J J J - J - J J J - J - - - J - J J J2 J J - J J J J J - J - J - J J J J J J J% J J J J - J - J J J - J - J J J - J J J: J J J J J J - J J J J J J J J J J J J J5 J J J J - J - J - J - - - - - - - - - - J J J J - J - J - - - J - J - J - J J J9 J J J J J J J J J J J J J J J J - J - J" - J - J - J - - - - - J - - - - - J J J* J J - J - J - - - - - - - - - - - - - -

1 J J J J J J - J - - - J - J J J J J J J

4zmrzavanje glavnih pupoljaka 55 L4zmrzlo celo okce 1* L

Aa planiranje rezid&e &itan je procenat izmrzavanja glavnih pupoljaka jer su oni nosiociroda, dok su suoice kod ve#ine sorti sla&ije rodnosti. !a osnovu utvr'enog stepena izmrzavanjapupoljaka vr$i se korekcija rezid&e

2"


14/14

2 L izmrzlih glavnih pupoljaka M ne menja se nain rezid&eI2 " L izmrzlih M pove#ava se &roj ostavljenih okaca proporcionalno procentu izmrzavanjaIN" L izmrzlih M prioritet je rekonstruktivna rezid&a sa ciljem o&navljanja delova okota jer jenajverovatnije je do$lo i do o$te#enja vi$egodi$njih delova okota.

7koliko se utvrdi visok stepen o$te#enja zimskih okaca, potre&no je proveriti stanjevi$egodi$nje loze. !oem se skida manji sloj mrtve kore sa delom drveta na kraku ili sta&lu iposmatra se da li je do$lo do promene &oje 6loema i ksilema iz svetle u tamno sme'u, $to je znako$te#enja tkiva. >ipini znaci o$te#enja od niskih zimskih temperatura su uzdune pukotine nakracima i sta&lu iz kojih u 6eno6azi suzenja istie sok.

2*

Documents

Skripta III.doc