>>>>

37 VREME >> 06/05/2010

GO

RA

NK

A M

AT

IĆ

SIROMASI U RALJAMA POLITIKE

TRIBINA:

JAVNI SERVISI U REGIONU

38 VREME >> 06/05/2010

JAVNI SERVISI U REGIONUJAVNI SERVISI U REGIONU

“Javni servisi u regionu” bila je tema prve u seriji od pet ovogodišnjih tribina “Vreme izazova”,

koje već devetu godinu zaredom naš list organizuje u saradnji sa Fondacijom “Fridrih Ebert”.

O poziciji i problemima medijskih javnih servisa, jednom od ključnih pitanja uspostavljanja

demokratskih odnosa u društvu, na skupu održanom 28. aprila u Centru za kulturnu

dekontaminaciju govorili su: Damir Šimić, glavni urednik Informativnog programa Radio-

televizije Bosne i Hercegovine, Branko Vojičić, generalni direktor Radio-televizije Crne Gore,

Dragutin Lučić, savetnik ravnatelja Hrvatske televizije za medije i bivši predsednik Hrvatskog

novinarskog društva, i Aleksandar Tijanić, generalni direktor Radio-televizije Srbije. Moderator

tribine bila je Vera Didanović, novinarka nedeljnika Vreme.

FO

TO

: A.A

NĐ

IĆ

>>>>

39 VREME >> 06/05/2010

>>>>

BRANKO VOJIČIĆ:

Stabilno i debilnoJednom kada sam razgovarao sa premijerom Đukanovićem,

pitao me je: kako ti je na televiziji? Ja sam mu rekao: stabilno i

debilno. A on kaže: šta ti to znači? Kažem: ja sam stabilan. Eto

takvo je stanje u Podgorici.

I moj prethodnik, generalni direktor Radovan Miljanić, na

jednom skupu OEBS-a želio je da pokaže tu poziciju javnog

servisa. Mi imamo sreću da imamo samo jedan javni servis. Vi

u Srbiji imate dva, u Bosni imaju tri, tako da je kod vas mnogo

komplikovanije. Mi imamo jedan. Kolega Miljanić je htio da do-

čara situaciju u kakvoj je poziciji javni servis i onda je na jednom

skupu OEBS-a govorio o tome da je on zatekao 1400 uposlenih,

dvjesta-trista honoraraca, pa je, kaže, u jednom mahu 320 ljudi

uzelo otpremninu, pa je otpušteno dvjesta honoraraca, pa sam

onda skresao još dvjesta, i kaže: ljudi, stvarno više ne mogu da

krešem, jer je, znači, došlo do živca.

Dakle, u Radio-televiziji Crne Gore sada ima 740 uposlenih i

to 110 honoraraca. Imamo, kao i svi drugi javni servisi, razvijen

program – pet kanala, tri televizijska i dva radija. A broj upo-

slenih je gotovo kao u vrijeme socijalizma, kad je formirana ta

kuća i kad je bila državna televizija. Doduše, tada smo sami

proizvodili samo dvanaest posto programa, jer smo bili dio

JRT-a, a sada smo ovladali, gotovo 50 posto našeg programa

sami proizvodimo. To je na pojedinim programima po četrdeset

sati dnevno. To je ogroman napor.

Sada ću vam reći budžet. To je jedanaest miliona evra. To je

tačno polovina budžeta jednog mjeseca Hrvatske. Hrvatska te-

levizija ima 25 miliona evra mjesečno. Dobro bi bilo, ja sam to

rekao ovom vršiocu dužnosti Hrvatske televizije, malo neka-

ko da se udružimo, pa da prebijemo troškove. Ako mi može-

mo pet kanala za jedanaest miliona, a njima treba mjesečno

25 miliona, hajde nekako da se udružimo, pa da mi radimo po

našim cijenama serije, a vi knjižite tamo po vašim, pa da ne-

što i zaradimo.

Vidio sam po novom Zakonu o konfl iktu interesa – iako su

svi eksperti insistirali da javni servisi budu autonomni i u uređi-

vanju i u rukovođenju – mogu da vas informišem da sam ja jav-

ni funkcioner. To je sada jedna potpuno druga pozicija. S jedne

strane, jedan zakon vam daje jedno, a drugi vam uzima. I sad

sam ja u konfl iktu. Ovih dana sam razmišljao kako to da razri-

ješim: ako mi neko da poklon skuplji od pedeset evra, ako do-

bijem viski od 55 evra, da li ja imam pravo da popijem 50, a da

pet prijavim komisiji? To mi je sad glavni problem, da ne govo-

rim o besparici i krizi.

DRAGUTIN LUČIĆ:

Pretplata pre poreza

Kao što znate, Hrvatska radio-televizija ima jako dugu tra-

diciju i u nekom pogledu imala je, barem do sada, i vrlo viso-

ku kompetenciju, kada se radi o programima koje mi nudimo

publici u Hrvatskoj. Na Hrvatskoj radio-televiziji zaposleno je

otprilike 3600 ljudi, ali morate računati da radi još sigurno par

tisuća suradnika. Imamo dva stalna kanala, plus kanale za ino-

zemstvo. Postoje četiri radijska kanala, imamo područne po-

staje i radijske i televizijske. Radi se stvarno o jednom veli-

kom mehanizmu koji godišnje troši otprilike, kako je i rečeno,

oko 250 miliona evra. Treba reći da se vjerojatno malo koja ze-

mlja može pohvaliti disciplinom onih koji plaćaju pristojbu za

40 VREME >> 06/05/2010

JAVNI SERVISI U REGIONUJAVNI SERVISI U REGIONU

Hrvatsku radio-televiziju, koja se kreće gotovo uvijek na razini

od 95 posto, što je začuđujuće s obzirom na inače nediscipli-

niranost naroda na ovim prostorima. Čini mi se da Hrvatsku

radio-televiziju ljudi ozbiljnije i urednije plaćaju nego poreze.

Imamo sigurno oko sedamdesetak sati televizijskog progra-

ma koji se emitira, ne bih znao koliko radijskog. Međutim, ono

što je veliki problem u zadnjih godinu dana, to nije ekonomska

propaganda, odnosno reklame i reklamni kolač koji nam čini ot-

prilike petnaest do dvadeset posto budžeta, nego mogućnost

naplate. Kriza se osjeća. Krizu naravno osjećaju i privatni emi-

teri, odnosno elektronički mediji u privatnom vlasništvu i na-

ravno da su to stalni temelji za konfl ikt između naše konku-

rencije, ako se uopće tako može nešto reći, kada se radi o ovom

dijelu propagandnog plaćenog kolača.

U ovom trenutku najvažnije od svega je da je, kao što je po-

znato, odstupilo bivše vođstvo Hrvatske radio-televizije i da

mi sada imamo privremeno vođstvo, a da Programsko vijeće

ne uspijeva već – sada će biti treći put – izabrati ravnatelja i

ostale ključne ljude na Hrvatskoj radio-televiziji. Taj provizo-

rij sigurno nije dobar za atmosferu, odnosno za uspostavljanje

jednog stabilnog sustava koji mora dnevno ispunjavati svoju

javnu zadaću.

Kasnije ću reći na koji način smo organizirani i što nam u

neku ruku jamči neovisnost, a što s druge strane otvara mo-

gućnost političkih pritisaka. Ko god mi kaže da na ovim pro-

storima nema političkog utjecaja na javne servise, mislim da u

potpunosti nije iskren ili živi možda u iluzijama. Međutim, uvi-

jek postoje instrumenti i civilnog društva i političkog života i

zakoni koji taj utjecaj mogu svesti na najmanju moguću mjeru.

DAMIR ŠIMIĆ:

Problemi nedovršenog sistema

Toliko je komplicirano stanje u Bosni i Hercegovini, da ne

znam otkud bih počeo.

Prije svega, mi imamo tri javna RTV servisa koji bi trebali či-

niti javni RTV sustav ili sistem. Kada se vratimo unatrag, pa

recimo petnaest godina od završetka rata i od potpune podije-

ljenosti u bosanskohercegovačkom društvu, mi možemo danas

možda i optimistično reći da je stanje dobro. Ali ono nije dobro

iz puno razloga. Nije dobro jer se reforma javnog RTV sustava i

sistema nije dovršila. Nama je ovaj svibanj ili maj izgleda sud-

bonosan, pa moram reći da smo 7. maja 2002. godine krenuli

sa emitiranjem dnevnika na području cijele države na BHT1, a

godinu dana ranije istog datuma je krenuo BH radio 1.

Već sam spomenuo završetak rata. Dvije godine nakon toga,

1997, nakon što je prvi visoki predstavnik Karl Vestendorp dobio

ovlasti da provodi odluke o Bosni i Hercegovini, tad se prvi put

počelo razgovarati o kreiranju jedinstvenog medijskog prosto-

ra kad je riječ o javnim RTV servisima. Nije se puno toga napra-

vilo do 2002. godine, do započinjanja rada javnog RTV servisa

u Bosni i Hercegovini. A 2004. godine Volfgang Petrič, austrij-

>>“U RADIO-TELEVIZIJI CRNE GORE

SADA IMA 740 UPOSLENIH I TO 110

HONORARACA. IMAMO, KAO I SVI DRUGI

JAVNI SERVISI, RAZVIJEN PROGRAM –

PET KANALA, TRI TELEVIZIJSKA I DVA

RADIJA. A BROJ UPOSLENIH JE GOTOVO

KAO U VRIJEME SOCIJALIZMA, KAD JE

FORMIRANA TA KUĆA I KAD JE BILA

DRŽAVNA TELEVIZIJA. DODUŠE, TADA

SMO SAMI PROIZVODILI SAMO DVANAEST

POSTO PROGRAMA, JER SMO BILI DIO

JRT-A, A SADA SMO OVLADALI, GOTOVO

50 POSTO NAŠEG PROGRAMA SAMI

PROIZVODIMO”

—BRANKO VOJIČIĆ

>>>>

41 VREME >> 06/05/2010

ski diplomata koji je bio tad na funkciji visokog predstavnika,

nametnuo je set zakona iz ove oblasti, prvenstveno zakone o

Radio-televiziji Bosne i Hercegovine i radio-televizijama enti-

tetskim – RTS-u i Radio-televiziji Hrvatske.

Nakon donošenja Zakona o javnom RTV servisu 2004, za

šezdeset dana trebalo je da se uspostavi četvrti pravni subjekt

u okviru javnog RTV sustava. Znači, pored tri javna servisa, šez-

deset dana nakon usvajanja tog zakona trebala se uspostaviti

korporacija javnih RTV emitera.

Ukratko ću reći da upravni odbor korporacije čine upravni od-

bori javnih emitera koji imaju po četiri člana – tri člana konsti-

tutivnih naroda i po jedan član iz ostalih.

Ono zbog čega je BH radio-televizija u najnepovoljnijem po-

ložaju je to što sve ovo vrijeme nije uspostavljena korporacija.

Bez dijela ljudi koji bi trebalo pripasti toj korporaciji, BHRT ima

ukupno trista zaposlenih, a po zakonu 50 posto RTV takse pri-

pada BHRT-u, a po 25 posto entitetskim emiterima. Problem

zašto nije uspostavljena korporacija je to što nisu usaglaše-

ni entitetski zakoni sa državnim zakonom o emiterima, tako

da predstavnici RTS-a, odnosno Vlada Republike Srpske ne

dopušta, čak su izmijenili prije tri mjeseca zakon kojim samo

Skupština Republike Srpske može dozvoliti korištenje i prije-

nos imovine u korporaciju (govorim o imovini RTS-a), dok s dru-

ge strane federalni zakon nije usklađen u smislu da su marke-

tinški prihodi također trebali biti dijeljeni po principu 50 posto

BHRT-u, a po 25 posto entitetskim televizijama.

Trenutno se vode razgovori o uspostavi korporacije, ali nismo

previše optimistični, osim ako bi se cijeli proces mogao dovršiti

u vremenu pristupanja Evropskoj uniji, zbog evropskih principa

i možda pritisaka.

Dakle, trenutno BHRT ima oko devet stotina zaposlenika. Mi

bismo po tom zakonu imali trista zaposlenika, to sam već re-

kao. Od tih devet stotina zaposlenih, njih trista radi samo za

Radio-televiziju Federacije. BHRT ima velika potraživanja pre-

ma Radio-televiziji Federacije. Radi se čak o deset miliona evra.

Dakle, potpuno su nesređeni odnosi i to je zapravo najveći pro-

blem BHRT-a.

ALEKSANDAR TIJANIĆ:

Najgori posao u Srbiji

Ja grđeg posla u Srbiji ne znam. Ne postoji novinar u Srbiji

koji ne veruje da bi ovo radio bolje od mene. I što je najgore, ja

takođe verujem u to da ima desetina hiljada ljudi koji bi sa bo-

ljim rezultatima od mene i uspešnije vodili javni servis Srbije.

Pre pet godina, kalendarski šest, potpisao sam prvu platu za

stalno zaposlene i honorare – njih osam hiljada i trista. Danas

imamo 3250 ljudi koji su stalno zaposleni – posle tri talasa so-

cijalnih programa i posle razdvajanja javnog servisa Vojvodine

od javnog servisa Srbije i posle brojnih otpuštanja i smanjenja

broja zaposlenih. Prosečna plata u 2009. godini bila je oko 432

evra. Moja plata je bila puta tri, prosečna plata u 2009. godini,

bez prava na varijabilu, menadžerski bonus, obezbeđenje bilo

koje vrste.

RTS ima obavezu da istovremeno bude javni servis koji ima

dva televizijska, jedan satelitski, jedan digitalni kanal, četiri ra-

dio-programa, sajt, simfonijski orkestar, hor, dečiji hor “Kolibri”,

džez sastav, dva narodna ansambla, trideset dopisništava u

zemlji i inostranstvu. Ta veličina je koncipirana prema budžetu

od sto miliona evra godišnje. Mi već treću godinu ne dobacu-

jemo do sto miliona. Budžet ove godine – kad kažem budžet,

govorim o ukupnom prihodu, marketing plus pretplata – neće

biti veći od osamdeset miliona. Znači, mi već drugu godinu za-

redom radimo sa gubitkom.

Osnovni uzrok gubitka jeste pad pretplate, koji se ničim ne

može nadoknaditi. Znači, nama je pretplata pala za oko devet

miliona evra za godinu i po dana. Mi smo uštedeli tri miliona

na telefonima, na ukidanju reprezentacije, smanjenju službe-

nih putovanja – ali vi ne možete da uštedite devet miliona. Mi

praktično poslujemo sa gubitkom jer je loš zakon, naplata pret-

plate je neefi kasna. Da govorimo otvoreno, narodu je teško da

plaća pretplatu.

Brojke koje iznosi kolega sa HRT-a su za nas fantastične –

naplata 95 posto, 250 miliona evra godišnji budžet. Ako mogu

da kažem – dajte mi 250 miliona, pa ćete videti kakav sam ja

direktor. Međutim, nemam 250 miliona. Takav sam vam ja di-

rektor sa 80 miliona. A da pri tom očuvamo sve funkcije RTS-a i

da tučemo bitku i da trpim svakog čoveka koji je upravo prestao

da kopa nos, kako više voli da gleda HRT. Pa gledaj. U čemu je

problem? U tome se sastoji takozvani izbor. Sviđa ti se HRT

– gledaj HRT. Četiri miliona i 200 hiljada Srba i građana Srbije

svakog dana gleda RTS. Pusti te ljude, a ne da se osećaš boljim

zato što gledaš HRT. Kao što ti ja ne govorim da si smešniji zato

što voliš da gledaš HRT. Izaberi, gledaj šta god hoćeš.

Moram da kažem nešto što je potpuno nepoznato, do sada

nismo objavili taj podatak zato što on izaziva poređenja koja ne

idu u korist onog dela Srbije koji živi izvan Beograda. Beograd je

prošlog meseca platio fantastičnih 87 posto pretplate. Ja sam

zadivljen, ja zahvaljujem Beograđanima, ja se divim ljudima.

To je istorijski rekord u plaćanju pretplate u svim godinama i

za vreme Miloševića i za vreme postoktobarskih vlada. A 72 ta-

kođe fantastična procenta platio je Novi Sad. To je neshvat-

ljiv osećaj građanske odgovornosti i referendumsko izjašnjava-

nje da li im se sviđa RTS ili im se ne sviđa RTS. Ali Vlasotince,

Vranje, Leskovac, ispod Niša, desno od Niša, Kraljevo, Valjevo

– procenti su od 18 do 37, maksimalno 42 procenta. I nemate

načina da to naplatite od ljudi koji pristaju i da im dođe sudski

izvršitelj i da im nosi iz kuće – šta? Ako odnese televizor, više

nemate osnovu za naplatu. Nismo toliko glupi. Znači, opomi-

njemo ljude, pokušavamo da naplatimo, ali to stanje neće moći

dugo da opstane.

Dok se ne nađe efi kasniji zakon, država Srbija, koja je donela

ovaj zakon 2002. godine, obavezna je po evropskim standar-

dima da obezbedi svom javnom servisu stabilan i čvrst izvor

fi nansiranja. Što će reći, jeste li doneli zakon? Jesmo. Pa nije

42 VREME >> 06/05/2010

JAVNI SERVISI U REGIONUJAVNI SERVISI U REGIONU

ne zakone. Država to neće i tvrdi da je to veliki trošak. Onda se

brane time da će to nas da vrati na budžetsko fi nansiranje, pa

će nam biti oštećena fantastična profesionalna, konceptualna,

uređivačka nezavisnost RTS-a.

Tu nešto mora da se uradi. Država se vlada prema RTS-u kao

zla maćeha. Država uzima od RTS-a na porez takse, davanja i

siledžijska otimanja 30 miliona evra godišnje. A ceo program

koji pravimo košta 25 miliona evra. To je stanje neodrživo. I što

se mene tiče, treba da se javi neko ko ume da pravi od tog nov-

ca bolji, progresivniji program.

Istovremeno napominjem da je RTS pet godina najgledani-

ja srpska televizija. To nije lako postići. Vi ste trebali da vidite

kad sam ja došao sa ovom ekipom koja danas radi, na šta je ta

kuća ličila. I ja ne propuštam, sa žaljenjem, da kažem, ali ne-

milosrdno – da tri sata nisu objavili vest o Đinđićevom ubistvu,

a da dva dana nisu imali sliku sa Kosmeta o pogromu Srba. To

je bila ta demokratska televizija pre našeg dolaska. A danas se

pred nju postavljaju zahtevi – budite bolji od 250 miliona ulo-

ženih u hrvatsku televiziju.

BRANKO VOJIČIĆ:

Odustajanje od pretplate

Kada je 2002. donijet prvi zakon o javnom servisu, pretplatu

je ubirao Telekom, sve dok nije prodat. Kad je prodat strancu,

država je natjerala elektroprivredu da preuzme naplatu pret-

plate – ali je pametna elektroprivreda pa se dobro zaštitila.

Računi su štampani tako da je račun za struju išao prvi, a ispod

je bio račun za javni servis. Znači, nije postojao mehanizam da

prinudite nekoga da plati. S druge strane, ljudi su uplaćivali ka-

blovsku televiziju i često sam dobijao takvu primjedbu – što da

plaćam za javni servis kad te gledam na kablovskoj televiziji. A

naravno, poslije toga: poštovani direktore, da li možete da po-

krijete naš događaj? Ja onda otpišem: neka te pokrije kablovska

televizija. Znači, nema besplatnog javnog servisa.

Poslije izvjesnog vremena vidjelo se da to ne štima. Nije bilo

pretplate i proizvodili smo dugove. Nijesmo plaćali poreze, ne-

kako smo se dovijali. Međutim, malo se usložnjavala situacija

i onda su bili predložili treći tip zakona, odnosno model da mi

kao televizija ubiramo pretplatu. Rekao sam im direktno – taj

će se zakon, ako ga usvojite, svesti na ovo – dobar dan, dobar

dan, ja sam iz javnog servisa, da platite pretplatu. – M’rš! Tako

će mi odgovoriti ako hoćete time da se bavimo.

Na sreću, taj model je propao i 2008. je usvojen novi zakon.

Sada imamo fi ksnu budžetsku liniju i kvotu iz tekućeg budže-

ta. Bilo je predloženo 1,85. To bi bilo nekih 16-17 miliona, a usvo-

jeno je 1,2 i to je bilo u prvi mah, pre rebalansa, desetak miliona.

To je zaštićena budžetska kvota, ne može se mijenjati. Može

rebalansom i može infl acijom. I postoji uredba ministarstva da

se mora javnom servisu isplatiti od 15. do 20. u mjesecu.

Sad je problem što je kolač na koji možemo da računamo za

reklamu u Crnoj Gori mali. Procene su da cijela Crna Gora može

>>“VJEROJATNO SE MALO KOJA ZEMLJA

MOŽE POHVALITI DISCIPLINOM ONIH

KOJI PLAĆAJU PRISTOJBU ZA HRVATSKU

RADIO-TELEVIZIJU, KOJA SE KREĆE

GOTOVO UVIJEK NA RAZINI OD 95

POSTO, ŠTO JE ZAČUĐUJUĆE S OBZIROM

NA INAČE NEDISCIPLINIRANOST

NARODA NA OVIM PROSTORIMA. ČINI

MI SE DA HRVATSKU RADIO-TELEVIZIJU

LJUDI OZBILJNIJE I UREDNIJE PLAĆAJU

NEGO POREZE”

—DRAGUTIN LUČIĆ

RTS dužan da sprovodi zakon, nego vi. Vi ste država. Izvolite,

naplatite. E, pa ne možemo, nemaju ljudi od čega. Nikakav pro-

blem. Mi ćemo naplatiti gde možemo, a gde ne možemo, drža-

va mora da nadoknadi javnom servisu razliku od one naplativo-

sti koja se sada postiže, do prosečne naplativosti koja je od 80

do 85 posto. Država nam iz budžeta duguje tu razliku, sve dok

ne postane efi kasna i dok ne bude mogla da sprovodi sopstve-

>>>>

43 VREME >> 06/05/2010

da da nekih osam miliona za reklamu, od toga četiri miliona

uzima TV Pink – tamo su popularne emisije “Mijenjam ženu za

muža” i “Zvezde Granda”, “Za moje dobro gazi me” i to prola-

zi kod naroda. I što je još simpatično – ta reklama se uplaćuje

Beogradu, država ne može da uzme ništa od poreza. Ona četi-

ri miliona dobiju drugi mediji. U Crnoj Gori, na naše zadovolj-

stvo, imamo sedam privatnih televizija koje imaju nacionalnu

frekvenciju i svi konkurišemo svakome. Znači, mi možemo da

pribavimo još do milion i po iz reklame. I imamo za namen-

ske programe – za manjine, za ljude u potrebi i tako dalje, od

Ministarstva kulture. To je bilo ranije dva miliona, pa je onda

smanjeno na milion i šeststo, a ove godine milion i četiri stoti-

ne, ali za našu malu kuću to je solidna osnovica.

Za nas je problem što i u ovom broju od 740 uposlenih ima-

mo 165 onih koji nemaju rješenje i, pravo da vam kažem, još ne

znam što ću s njima. Od toga malog budžeta onome ko je vi-

šak morate dati platu, tople obroke i tako dalje, a ne možete

da zaradite.

Imamo tri sindikata, ne zna se koji je bolji od kojega. Kad

nijesmo mogli da ubiremo pretplatu, ukoliko 15. ne damo pla-

tu radnicima i topli obrok, onda njih četrdesetak imaju blanko

potpise, tuže nas sudu. Sud nas obavještava da smo tuženi i

mi kažemo: nismo platili 15. nego 25. Sud obustavlja postupak

i nalaže zbog toga što smo mi krivac da isplatimo sudske troš-

kove i da isplatimo troškove advokata. I samo po tom osnovu

za kratko vrijeme advokat nezavisnog sindikata je zaradio 135

hiljada evra, znači dva dvosobna stana.

DAMIR ŠIMIĆ:

Malo novca, slaba gledanost

Ukupna prosječna naplata pretplate u Bosni i Hercegovini

je 60 posto, s tim da postoje razlike po regijama. Gospodin

Tijanić je spomenuo Beograd. Ja bih izdvojio Sarajevo, kanton

Sarajevo, kao regiju u kojoj je naplativost oko 80–85 posto.

Možda to ima veze sa urbanom sredinom, a ne sa onim ima

li neko novca ili nema da plaća, odnosno obavezan je građan-

skom sviješću prema tome.

U Republici Srpskoj je takođe dobra naplativost. Od 2003.

godine kada je ona bila 30 posto došli smo na 60. Kada je riječ

o građanskoj odgovornosti, postoji ta svijest da ljudi sve više

ispunjavaju svoje obaveze.

U Hercegovini, u područjima sa hrvatskim stanovništvom,

imamo vrlo malu naplatu, ali prvenstveno je to iz političkih, da

ne kažem političko-huškačkih razloga. Imamo hrvatske politi-

čare koji su u vlasti u parlamentu, koji pozivaju na neplaćanje i

hvale se da ne plaćaju pristojbu. U svakoj predizbornoj kampanji

pokreće se priča o hrvatskom kanalu, jer RTS ide kao srpski ka-

nal, federalna televizija ide kao bošnjački kanal, a nas neki vide

da smo ničiji ili da smo svačiji, uglavnom nas nazivaju sterilnim,

vjerovatno zbog toga što ne mogu prepoznati da guramo jednu

političku opciju ili da ne kažem interes jednog naroda.

Od pretplate se sakupi nekih, mislim, dvadeset miliona evra

godišnje. Reći ću vam kako se ona dijeli. Samo za plaće RT iz-

dvoji više od pedeset odsto. Znači, za plaće i ostale dažbine

državi. A moram reći da je pretplata vrlo mala. Ona je iznosila

tri evra. Sad je zbog usklađivanja sa infl acijom došla na 3,40.

Dakle, kada je o tom pitanju riječ, stanje nije dobro i zbog toga

se ne može ulagati ni u tehniku. Naši pogoni su stari, još iz vre-

mena Olimpijade. Svakog dana crkne neka kamera ili studijski

dio, ili režijski. Isto tako i kada je riječ o emisionim objektima.

Iako oni iz prijenosa tvrde da je pokrivenost 55 posto, nama se

često javljaju ljudi iz gradića od 20-30 hiljada stanovnika i kažu

da ne mogu uhvatiti signal BHRT-a, da im sniježi itd.

Sve to utiče i na gledanost. Ukupno su javni servisi u Bosni i

Hercegovini zajedno najgledaniji. Mislim da oni zajednički ima-

ju bar 40 do 50 posto gledanosti u Bosni i Hercegovini. Pink je

jedno vrijeme bio najgledanija televizija, ali su zadnjih godinu

dana, vjerovatno pod uticajem recesije, u velikim pro-

blemima, ne isplaćuju plaće radnicima u Bosni i Hercegovini.

Trenutno je Radio-televizija Federacije najgledanija, zatim to

je Pink. Mi smo tu na četvrtom ili na petom mjestu.

Kršenje zakona o oglašavanjuVERA DIDANOVIĆ: Gospodine Tijaniću, hoćete li nam reći nešto o kršenjima Zakona o oglašavanju, svi nacionalni programi u Srbiji krše taj zakon? Da li ste imali neke sankcije zbog toga i da li nameravate da to radite i ubuduće?ALEKSANDAR TIJANIĆ: Vidim da biste vi ovaj posao takođe

bolje radili od mene, budući da uzimate tu tvrdnju kao zdravo

za gotovo, mislim kao istinitu.

VERA DIDANOVIĆ: To je zvaničan podatak nadležnog organa.ALEKSANDAR TIJANIĆ: E dobro. Znači, dve stvari su vezane

za te prekršaje. Prvo, od svih nacionalnih emitera, mi imamo

najmanje prekršaja. Drugo, 99 posto tih prekršaja vezani su za

reprizu serija, jer je, po tadašnjem zakonu, u špicama tih seri-

ja mogao da se reklamira onaj deo privrede koji je sponzorisao

tu seriju. I mi sad treba da sečemo špicu i da je bacamo ili da je

pokrivamo crnilom? Videćemo šta ćemo da uradimo. Možda ih

treba pokrivati crnilom i tako sprečiti tu neverovatnu grešku da

44 VREME >> 06/05/2010

JAVNI SERVISI U REGIONUJAVNI SERVISI U REGIONU

imamo najmanje prekršaja.

A druga je stvar što su, saopštavajući to, neki faktori prvo

stavili RTS.

Prema tome, mi najmanje kršimo zakon. Nastojaćemo da to

svedemo ispod pet prekršaja na godinu i svi prekršaji potiču iz

starijeg vremena.

Ono što sam hteo da kažem vezano za posao, a niste me pi-

tali, možda i nećete, pa ne bih rizikovao, mi smo od dolaska

morali pet godina da se borimo protiv mitova, svi moji saradnici

i ja. Prvo je mit da se mi bavimo komercijalizacijom programa

javnog servisa. To je tako netačna optužba da ja neistinitiju ni-

sam čuo. Jer, kada uzmete deset naših najgledanijih programa,

broj jedan je Dnevnik. Tri stotine dana u godini Dnevnik je naj-

gledanija srpska emisija. Mi smo jedan od tri evropska javna

servisa sa najboljim rezultatima. U Hrvatskoj poslednjih me-

seci jedna televizija sa svojim dnevnikom prešla je HRT i HRT

ima silazeći trend, a mi imamo trend rasta. U Hrvatskoj su dali,

ja mislim, tri nacionalne frekvencije, a u Srbiji je neki pamet-

njaković, pretpostavljam ne svojom voljom nego uticajem feni-

čanskog znaka štampanog na papiru sa mnogo nula – ne znam

da li razumete tu igru reči – dao pet frekvencija tajkunima i

ostalima. Oteo nam Treći program, prodao ga tajkunu, uselio

nasilno Skupštinu na Drugi program, oteo nam praktično Drugi

program, i mi smo svedeni na jedan program.

Taj jedan program je u 2009. godini imao gledanost 5,5, Pink

je imao pet. U 2010. do početka aprila RTS gledanost 6,7, a Pink

šest. Treći je Foks sa 2,5, četvrti B92 sa 1,8.

Druga emisija po gledanosti je naša Slagalica – 365 dana je

u prve četiri emisije. To je neverovatan rezultat. Onda dolaze

naše serije, sportski program, fi lmski program... Ako imate “Da

možda ne”, “Svedoka”, ako imate “Upitnik”, ako imate “Šta ra-

dite bre”, šta je od toga komercijalni program? Petnaest naših

emisija, nijedna ne spada u klasičan – Žikina šarenica, Jutarnji

program, Beogradski program – šta je tu komercijalni program?

Šta je tu rijaliti šou? Šta je tu španska serija koju ne prikazuje-

mo? Šta je tu folk muzika koju ne prikazujemo?

Postigli smo ovaj rezultat našim programom koji je daleko od

komercijalnog. Mi ćemo ovu godinu izgubiti, ja mislim zato što

neko dresira Srbe za sledeću generaciju idiota i prikazuje oko

jedanaest sati dnevno “farmakologiju”. Znači, mi smo podvr-

gnuti farmakološkom eksperimentu, namerno, svesno. To od-

gaja ukus i to odgaja sledeću političku klasu glasača za nešto

drugo nego za ono što mi držimo da se kreće negde u norma-

li. Ali to je pravo komercijalnih televizija. I mi se nećemo boriti

protiv Farme dajući Farmu na kvadrat.

VERA DIDANOVIĆ: A nagradne igre?ALEKSANDAR TIJANIĆ: Ja vidim da ste vi jako dobro obave-

šteni. Kad me već pitate o nagradnim igrama, nijednu nagrad-

nu igru RTS nije organizovao, ako govorite o SMS igrama, niti

ima zakonsko pravo. A vi se raspitajte ko organizuje, na čiji ra-

čun ide novac i tako dalje. Jesmo li ovo raščistili?

DAMIR ŠIMIĆ:

Stanje izvan kontroleMi godinu i po dana imamo v.d. direktora, odnosno ovo je

drugi, nakon što je Upravni odbor smijenio generalnog direkto-

ra Mehmeda Agovića i godinu i po dana se taj slučaj povlači po

sudu. To umnogome otežava rad. U isto vrijeme, općinski sud

ne želi deponirati potpis v.d. generalnog direktora. U tom smi-

slu je stanje, možemo reći, zapravo potpuno izvan kontrole, da

ne kažem očajno u tom menadžerskom vođenju jedne važne

kuće kao što je javni servis.

Kad je u pitanju upravni odbor, to sam već spomenuo,

mi imamo Upravni odbor od četiri člana koji je na prijedlog

Regulatorne agencije za komunikacije, koja je nezavisno dr-

žavno tijelo, nezavisno od vlade odnosno Vijeća ministara, iako

u posljednje vrijeme imamo tendencije iz srpskih i hrvatskih

stranaka da stave pod deku, da kažem i to vijeće, kako bi na

taj način mogli uticati na izbor upravnih odbora, pa preko toga

naravno na izbor direktora. Mogu i ovako, ali ne mogu na direk-

tan način. Mogu predložiti svoje ljude stranačke, pa ih preko

natječaja koji Regulatorna agencija za komunikacije raspisu-

je i potvrde od osam kandidata, a četiri se biraju u državnom

parlamentu, mogu ih na takav način dovesti u upravne odbore

javnih emitera.

Naš bivši generalni direktor, koji je smijenjen, pa jednom vra-

ćen, pa ponovo smijenjen, pa se ponovo žalio – imao je problem

sa Upravnim odborom. Oni su, prije tri godine, kada su izabra-

ni, smanjili ovlasti generalnog menadžera radio-televizije.

Ograničili su mu poslovanje, tako da je za svaki ugovor veći od

deset tisuća maraka, znači pet tisuća evra, morao imati dozvo-

lu Upravnog odbora. Taj novac za televiziju je, moram reći, mi-

zeran. Svi znaju ovdje koliko košta bilo koji program, da ne ka-

žem jedan ozbiljniji reporterski put u Evropu košta više od toga.

Nakon toga su slijedili i razni drugi problemi, različita mišlje-

nja između menadžera i Upravnog odbora i tako dalje. Ne mogu

vas previše uvlačiti u to jer vam neće biti toliko zanimljivo.

DRAGUTIN LUČIĆ:

Od fi nansijske do programske nezavisnostiNaravno da su privatne televizije, pa i tisak, dio pisanih me-

dija koji ima određene fi nansijske i ekonomske interese u elek-

troničkim privatnim medijima, već izvjesno vrijeme na putu da

objasne da bi Hrvatska radio-televizija kao javni servis treba-

la biti lišena dijela kolača koji se tiče komercijale. Međutim, ni

novi zakon, odnosno Nacrt koji je sada u javnoj raspravi – ra-

sprava je prilično burna i iznenađujuće dobra – pokazuje da to

neće biti baš tako, mada su svi u Hrvatskoj, pa i mi u Hrvatskoj

radio-televiziji svjesni da u određenim aspektima imamo privi-

legirani status na tržištu, odnosno da imamo neku vrstu mo-

nopola. Odnosno, mi možemo ponuditi u izvjesnom trenut-

>>>>

45 VREME >> 06/05/2010

ku dampinške cijene koje onda naravno ugrožavaju realnu vri-

jednost usluga i ugrožavaju, naravno, privatne elektroničke

medije.

Dapače, i stajalište je EBU-a da javni servisi moraju biti, radi

svoje stabilnosti, fi nansirani potpuno stabilno iz javnih sred-

stava i da dio svojih prihoda moraju ostvarivati i na komerci-

jalan način. Tu sam čuo niz primjera kako se fi nansira, šta bi

bilo dobro, šta ne bi bilo dobro. Za Hrvatsku sigurno ne bi bilo

dobro da se pređe na budžetsko fi nansiranje Hrvatske radio-

televizije. Njenu ekonomsku stabilnost jamči i to da je gotovo

nepromenljivo, a to je vrlo teško mijenjati, da je određeno da,

recimo, u ovoj godini hrvatski građani mjesečno plaćaju jedan i

po posto prosječne plaće u Hrvatskoj kao pretplatu za Hrvatsku

radio-televiziju. Ostalo je, rekao sam – 1,15 do 1,20 posto, mož-

da i više, ostvaruje se kroz ekonomsku propagandu. I to je onaj

osnovni kolač kojim mi raspolažemo u godini dana. Isto je, tu

sam čuo veliki problem, jer su defakto plaće barem u prošloj

godini prešle 50 posto naših prihoda, odnosno ne samo pla-

će, nego i honorari. Mi imamo i puno zaposlenih i puno vanj-

skih suradnika.

S jedne strane, tu neovisnost nam jamči ovaj stabilan prihod,

pogotovu javni prihod, i s druge strane jamči nam ga dosadaš-

nji zakon. Neke promjene su predviđene i bojimo se da politika

kroz nadzorni odbor koji bi trebalo biti tijelo koje će kontrolira-

ti fi nansije na Hrvatskoj radio-televiziji, ali i birati direktora, da

defakto politika na mala vrata ponovo ne preuzme u dobrom

dijelu upravljanje Hrvatskom radio-televizijom. A kod nas kad

se kaže politika, uvijek se kaže ili vladajuća stranka ili vladaju-

ća koalicija.

Za sada ono što jamči nekakvu uređivačku neovisnost – na-

ravno, ja sam se i u početku ogradio, uvijek ima političkih utje-

caja i biće – ali sad se to događa na jedan rafi niraniji način i ba-

rem su zakonski na neki način ograničeni – to je programsko

vijeće koje sastavlja po paritetnoj osnovi kompozicija i pozici-

ja. To vijeće ima jedanaest članova i polovina se mijenja svake

dvije godine, odnosno svake četiri godine i to ispada da svake

dvije godine dolazi novih pet ili šest članova. To znači da otpri-

like dvije godine oni koji su skloniji vlasti imaju šest članova,

a da onda u slijedeće dvije godine oni koji su skloniji opoziciji

imaju šest članova.

Naravno da sadašnje vijeće, s obzirom na svoje sponzore, ne

može izabrati glavnog ravnatelja HRT-a. Sutra će ga birati i treći

put. Ja prognoziram da ni tada neće uspjeti. Naravno da ta si-

tuacija daje velike argumente određenim političkim interesnim

skupinama da vele – zakon je loš, iako je to zakon koji ima naj-

duži staž od sedam godina – i da kažu: mi moramo nešto mije-

njati. Ta promjena i opasnost se ogleda u nadzornom odboru.

Niko nema ništa protiv toga da neko nadzire takav veliki novac

na Hrvatskoj radio-televiziji, mada to čine i stalna državna revi-

zija i inspekcija. Oni su tu non-stop. Oni ne izlaze iz naše kuće.

Ali je vrlo opasno da nadzorni odbor koji je prema sadašnjem

prijedlogu stvarno nadzorni, a ne upravni odbor, istovremeno

ima pravo birati direktora a da po nekim prijedlozima taj nad-

zor ima biti većinski postavljen od vladajuće koalicije. To znači

da se defakto preko nadzornog odbora bira direktor koji onda

predlaže programskom vijeću i sve ključne ljude na Hrvatskoj

radio-televiziji, pa i programske ljude, pogotovu glavne uredni-

ke u pojedinim segmentima i naravno šefa glazbene proizvod-

nje. Mi imamo isto tako i veliki orkestar, da ne pričam sad dalje.

I to onda otvara i traži da se kod nas u javnosti taj oprez poveća.

>>“ONO ZBOG ČEGA JE BH RADIO-TELEVIZIJA

U NAJNEPOVOLJNIJEM POLOŽAJU JE TO ŠTO

SVE OVO VRIJEME NIJE USPOSTAVLJENA

KORPORACIJA. BEZ DIJELA LJUDI KOJI BI

TREBALO PRIPASTI TOJ KORPORACIJI, BHRT

IMA UKUPNO TRISTA ZAPOSLENIH, A PO

ZAKONU 50 POSTO RTV TAKSE PRIPADA

BHRT-U, A PO 25 POSTO ENTITETSKIM

EMITERIMA”

—DAMIR ŠIMIĆ

46 VREME >> 06/05/2010

JAVNI SERVISI U REGIONUJAVNI SERVISI U REGIONU

Javne rasprave koje se vode vrlo su dobre, za mene iznena-

đujuće dobre. Različiti slojevi društva, a pogotovu intelektual-

ni, imaju velike rezerve prema mogućnosti da politika ponovo

pretvori hrvatsku javnu televiziju u državni servis.

Naravno, ja sam tu čuo za poteškoće koje imaju drugi servisi

u regiji, koji trebaju pomoć države. Međutim, ta pomoć je dvo-

sekli mač. S jedne strane, ona vam može pomoći u određenom

kriznom trenutku, ali u slijedećem, ukoliko nemate čvrsta jam-

stva da vam se ta pomoć neće uskratiti zato jer niste simpatič-

ni recimo ministru kulture ili ministru fi nansija, i vaša vjerodo-

stojnost može doći u pitanje.

Mi se zato i bojimo ovako radikalne koncepcije nadzornog

odbora, koji bi na neki način mogao fi nansijski kažnjavati ili

ugrožavati one koji se bave fi nansijama onda kada im se ne

bude sviđao program. Utoliko mislim da sadašnji zakon koji

nije savršen, uz neke promjene može funkcionirati dalje. I ono

što ja mislim za sve zemlje u ovoj regiji – da je vrlo važno imati

vrlo, vrlo dobre zakone, bolje nego što ih ima zapadna Evropa,

zato jer je kod njih jedan vid demokratske kulture nešto viši, pa

usudio bih se reći puno viši nego kod nas i nema toliko radikal-

nih pritisaka na medije, pa ni na javne medije kao što je to na

području jugoistoka Evrope.

U tom pogledu, s jedne strane, fi nansijska neovisnost javnog

servisa i, s druge strane, njegova relativna politička neovisnost

su jamstvo nekog nepristranog, visokograđanskog, kao što je

kolega rekao, informiranja, jer privatni servisi, pokazalo se to

i u Hrvatskoj, jednostavno nisu sposobni obaviti takav posao.

Najnovija istraživanja koja je uz pomoć UNESKO-a proveo

Institut za medije Fakulteta političkih znanosti u Zagrebu po-

kazao je da Hrvatska radio-televizija u odnosu na sve privatne

servise koji postoje u Hrvatskoj, pokriva 80 posto javnih sadr-

žaja. Prema tome, ono šta je najvažnije za građanina Hrvatske

u ovoj ili onoj formi, da li dobro ili loše, pokriva Hrvatska radio-

televizija – 80 posto prema 20 posto svih ostalih.

S druge strane, slažem se isto s kolegom, vrlo je važna gle-

danost. Znate, koncept privatne konkurencije je: pa, vi se bavi-

te samo javnim sadržajima, imajte vijesti, imajte TV magazin,

evropski magazin i tako dalje, a ostalo ćemo mi. Ne, ja mislim

da je naša zadaća da informiramo, druga zadaća je da poučava-

mo i treća zadaća da zabavljamo, ali da ne zabavljamo na ovaj

“farmaceutski” način o čemu je bilo riječi, nego da zabavljamo

barem za jedan korak više nego što to barem do sada pružaju

privatni servisi u našoj zemlji. U tom pogledu javni servisi po

meni imaju budućnost, a pogotovu imaju budućnost zbog toga

jer je tiskano novinarstvo u Hrvatskoj u totalnoj krizi, fi nansij-

skoj, pa da ne velim i moralnoj. Moj pogled prema vama, koji

je, hajde recimo fragmentaran, ne poznam tako dobro stvari,

govori isto u prilog ovoj mojoj tezi, jer i kod vas o tiskanom no-

vinarstvu možemo govoriti o jednoj unutrašnjoj, čak da tako

kažem, moralnoj krizi. Ne znam kako fi nansijski stoje najzna-

čajniji tiskani mediji.

Prema tome, za male zemlje – ja držim da je Hrvatska mala

zemlja, pa Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Srbija je nešto veća,

ali još uvek u kategoriji ne tako velikih zemalja – javni servis je

od krucijalnog značaja, pogotovu zato jer je mnoštvo institucija

koje smo imali odranije ruinirano, slabo se probijaju u javnost,

i javni servis na neki način jeste nešto što unormaljuje narod,

>> “DRŽAVA SE VLADA PREMA RTS-U KAO ZLA

MAĆEHA. DRŽAVA UZIMA OD RTS-A NA POREZ

TAKSE, DAVANJA I SILEDŽIJSKA OTIMANJA 30

MILIONA EVRA GODIŠNJE. A CEO PROGRAM KOJI

PRAVIMO KOŠTA 25 MILIONA EVRA. TO JE STANJE

NEODRŽIVO. I ŠTO SE MENE TIČE, TREBA DA SE

JAVI NEKO KO UME DA PRAVI OD TOG NOVCA

BOLJI, PROGRESIVNIJI PROGRAM.

ISTOVREMENO NAPOMINJEM DA JE RTS PET

GODINA NAJGLEDANIJA SRPSKA TELEVIZIJA”

—ALEKSANDAR TIJANIĆ

>>>>

47 VREME >> 06/05/2010

odnosno na neki način priprema ga za jedan civiliziraniji i kvali-

tetniji i aristokratskiji život nego što ga ljudi žive danas.

BRANKO VOJIČIĆ:

Poverenje u muzički program

U Crnoj Gori u javnom servisu imamo pravo na marketinšku

propagandu, ali je problem što je mali marketinški kolač. Znači,

imamo pravo. Pošto imamo Agenciju za radiodifuziju, to je re-

gulator, on je odredio šest minuta na sat vremena. I problem je

što mi ne možemo da popunimo tu minutažu.

Takođe, nemamo još opipljivih podataka. Mi smo u konku-

renciji sa privatnom radio-televizijom i to je ta trka između nas

i Televizije In. Televizija In – to je naš Treći kanal sa državne te-

levizije, koji je svojevremeno profesionalno i dobro osposobio

gospodin Tijanić. U periodu kada je postojala opasnost da dr-

žavnu televiziju preuzme opozicija, što je ona i učinila, znači

oni koji su tada odlučivali, pametno su uradili – čitav Treći ka-

nal, pedeset ljudi, prebacili su na drugo mjesto, dali im tehno-

logiju, novac, digitalnu tehniku. To je prva digitalna televizija u

Crnoj Gori. I naravno, oni imaju i novca da kupe Ligu šampiona,

da kupe sve udarne programe za koje može da se veže reklama.

Istraživanje javnog mnjenja kod nas još nije dobro. Mi nemamo

piplmetre, nemamo objektivne kriterijume i tu se brkaju gleda-

nost i povjerenje. I vjerujte, po tom istraživanju ispada da veće

povjerenje kod naroda imaju recimo Radio i Televizija Elmag,

recimo Radio Elmag koji ima samo muziku od Radija Antena M

koji ima jako dobar informativni program. I sad ispada da narod

ima veće povjerenje valjda u muziku ili u hor.

DAMIR ŠIMIĆ:

Teror marketinških agencija

Pitali ste prije o marketingu, kršimo li zapravo marketinške

propise. Mi kao i svi javni servisi u Evropi, a vjerujem i u regiji,

imamo ograničenja marketinga. Zapravo, oni su u sat vremena

emitiranja, ja mislim da su kod nas na sedam minuta. Kamo

sreće da mi kršimo i da smo u mogućnosti da prekršimo takvu

obavezu, što znači da nam zapravo marketing nije bajan i sja-

jan. Postoje različiti uzroci toga. Jedni su nekvalitetan program,

nedovoljno dobri blokovi programa. Znate, naš dnevnik je naj-

gledaniji na našem kanalu, ali ako na njega ne vežete drugi do-

bar program, onda direktno gubite gledanost i tog dnevnika.

Ako ćete u prajm tajmu imati dobar program, morate imati pet

ili šest povezanih dobrih programa da biste zapravo na taj na-

čin privukli marketing. To je objektivna okolnost.

Druga stvar, mislim da se to dešavalo i u Srbiji – postoji te-

ror marketinških agencija, koje su zapravo prisilile naš menad-

žment da im daju popuste od osamdeset posto na godinu dana

za njihove reklame. Dakle, dođe marketinška agencija koja radi

za Koka-Kolu ili bilo koju agenciju koja ima budžet dva ili tri mi-

liona evra. On će zaraditi osamdeset posto, a dvadeset posto će

dati televiziji. To je to.

Treći problem kod nas je pitanje mjerenja gledanosti. Mi sum-

njamo u mjerenja gledanosti zbog toga što, iako smo to bez-

broj puta tražili, zapravo, televizije nikad nisu zajedno raspisale

tender da odaberu najpovoljnijeg ponuđača koji bi mjerio gle-

danost. Mjeri je jedna te ista agencija piplmetrima kojih je vrlo

mali broj za podijeljeno medijsko društvo Bosne i Hercegovine

– četiri stotine piplmetara. Tražili smo da nam daju podatke da

vidimo na kakvom su uzorku, gdje su postavili piplmetre, ko-

liko su stavili u kabl, a koliko postotaka u mjesta gdje nije po-

krenut kablovski sistem, koliko u selu, koliko u gradu, koliko u

područja sa većinskim srpskim, hrvatskim, bošnjačkim stanov-

ništvom, koliko u mješovita područja i tako dalje, na osnovu ko-

jih bismo mogli zaključiti jesu li oni dobri. BHTV pokriva svojim

signalom cijelu državu, ali po mjerenjima jedna lokalna sara-

jevska televizija, koja emitira samo u Sarajevu, koja objektivno

nema bolji program od BHTV-a, koju mi zapravo zovemo ma-

halska televizija, vjerujem da svi znate šta to znači – navodno,

ona je gledanija od BH televizije. Nisam menadžer, ali ja svo-

jim direktorima govorim da su to stvari koje moramo rješavati.

Dešavalo se da su u agencijama pod pritiskom određenih me-

nadžera iz privatnih televizija povećavali gledanost samo da bi

na taj način povećali prihode, jer oni žive od marketinga.

BRANKO VOJIČIĆ:

Pritisak – konstanta

Ja sam izabran po starom zakonu. Birao me je Upravni odbor

od pet članova. On je takođe bio izabran na osnovu javnog kon-

kursa, a izabrao ga je Savjet. A Savjet je bio biran tako što su po

zakonu ovlašćeni subjekti predlagači sproveli svoj izbor i onda

je parlament potvrđivao ko je dobio najviše glasova.

Po novom zakonu, zbog neefi kasnosti je ukinut Upravni od-

bor. Nadležnosti Upravnog odbora su prenesene na novi Savjet

i na generalnog direktora. Novi Savjet ima devet članova. On se

takođe bira od ovlašćenih predlagača. Recimo, Olimpijski ko-

mitet i Paraolimpijski komitet – jedan član; Akademija nauka –

jedan član; nevladin sektor – dva člana; akademije – jedan član,

tako da ima devet članova. Procedura je nezavisna. Parlament

imenuje Savjet, ali od momenta imenovanja Savjeta nema

više nikakve ingerencije niti uticaja. Znači, Savjet je autono-

man u donošenju regulative i tako dalje i odgovara jedino jav-

nosti. Članovi Savjeta su birani na pet godina plus pet godina.

Generalni direktor se bira na četiri godine, po mogućnosti, ako

ne zglajza, još četiri godine. To je što se tiče procedure.

Da li to obezbjeđuje nezavisnost, pitanje je. Znate kako po-

litika utiče. Ako od devet članova imate već pet nevladinih koji

su van institucija koje se fi nansiraju iz budžeta, to ne znači da

ne možete ostvariti pritisak posredno, neposredno, direktno,

indirektno i tako dalje. U svakom slučaju, zakon je dao moguć-

nost nezavisnog djelovanja. Da li ćemo to iskoristiti, stvar je

48 VREME >> 06/05/2010

JAVNI SERVISI U REGIONUJAVNI SERVISI U REGIONU

i pojedinačno na ljudima, jer se vodi računa prilikom biranja.

Nevladin sektor je shvatio da je pametno držati i birati gene-

ralnog i uticati na programske sadržaje.

Po našem zakonu, pet ljudi će da osnuje nevladinu organiza-

ciju. Za jedan dan 39 nevladinih organizacija osnovano je sa pet

ljudi i samo su jednog kandidata protežirali. I to je po zakonu.

Oni su iskoristili pravnu proceduru.

Između četiri i pet hiljada nevladinih organizacija, što se i ne

zna, postoji u maloj Crnoj Gori. Možete misliti kad se jedan kan-

didat javi i kaže da 450 nevladinih organizacija stoji iza njega.

Znači, toliko treba telefona da okreneš da ti daju saglasnost,

da ti potpišu! Pravo da kažem, kad bih morao za svoje mjesto

da tražim toliko potpisa, ja bih rekao: hvala, ne mogu, jer je to

veliki zamor. Međutim, nije zamor ako iza toga postoji cilj. A

taj je cilj da se preuzme javni servis. I tu niko nije pošteđen. I

tu su svi. Da vidite kako su i opozicija i pozicija i nevladin sek-

tor, čak i međunarodna zajednica, vrlo efi kasni da obezbijede

svoje prisustvo u programima javnog servisa. Da vidite dopise:

poštovani direktore, molim vas da pokrijete našu radionicu, to

je od interesa za ulazak u Evropu, i ne znam zašto još. A po-

slije kad mi to pokrijemo, pa kad tražimo pomoć za tehniku ili

za nešto, onda nemaju tih fondova. Ali ako tražite monitoring

javnog servisa, odmah ćete dobiti novac. I onda kažu: vi imate

mnogo protokola u dnevniku!? Naravno da imamo.

Znači, treba zadovoljiti sve te parcijalne interese. Znači, pri-

tisak je konstantan.

BRANKO VOJIČIĆ:

Novi trend

Postoji jedan novi trend. Donedavno je politika pritiskala

nas, nije to samo da ostvare uticaj, nego da nas dobiju. Mi bi-

smo sada bili sretni kad bi intervenisali, jer je to prilika da ne-

što i trguješ, pa da kažeš: završi ti meni ovo, ja ću tebi ovo.

Međutim, sad smo u situaciji da mi zovemo političare, a oni

se ne javljaju. U tome je problem. Recimo, nedavno su bili neki

eksperti iz Francuske i uočili su nešto što je bilo stvarno teško

uočiti. Oni su pogledali scenografi ju, gledali su sliku i tako dalje

sa našom konkurencijom i saopštili su mi jednu važnu dijagno-

zu koju ja stvarno nisam znao. Kažu mi: gospodine direktore,

znate li, nemate dobru rasvjetu. A ja sam se stvarno šokirao, to

nisam znao, pa, pošto su oni eksperti iz svijeta, kažem: gospo-

dine, izvinite, koliko bih mogao ja rasvjete da kupim za 17 mili-

ona evra? A on kaže: molim, nisam dobro čuo. Ja kažem: za 17

miliona evra koliko mogu rasvjete da kupim? A on kaže: zašto

kupuješ rasvjetu, napravi novu zgradu, digitalizuj i tako dalje,

možeš za pet miliona to da završiš, a kamoli za sedamnaest.

Ja kažem – za vašu informaciju, toliki je dug, zahvaljujući opet

ovoj vladi – porezi, doprinosi, dug prema Evroviziji, dug prema

radnicima, ovamo, onamo, sedamnaest miliona je otišlo proš-

le godine, plus deset miliona iz budžeta. Znači, naša televizija

je prošle godine štekala dvadeset sedam ili dvadeset pet mili-

ona evra.

Zbog čega kažem da sad mi zovemo njih, a ne oni nas. Pravi

se sada fi nansijski izvještaj. Taj novac, ako je pokriven dug, on

mora biti knjigovodstveno iskazan. I taj se dug sad iskazuje kao

dobit kuće. I sad na dobit kuće vi morate da platite porez. Sad

se odjednom pojavljuje da ja moram da platim, recimo, pola

miliona evra na taj porez. I sad hoću da pozovem ministra fi -

nansija da mu kažem: aman zaman, ako si pokrio dug, pokrij i

porez, mi ne zarađujemo, mi nismo profi tna organizacija! Sad

je ministar nedostupan. Jer, kažem, ja bih volio da me pritiska-

ju i da me zovu i da nešto završavam, ali oni to ne rade, nema-

ju ni potrebe za tim, jer faktički su odnosi takvi. To je što se

tiče vlasti.

S druge strane, pokušavam da dobijem lidere opozicije, jer

oni kad su izbori strašno vole politički marketing, potpisuju

ALEKSANDAR TIJANIĆ:

Ljuljanje i poslediceZašto su za zemlje poput Srbije i zemlje regiona neverovatno važni stabilnost

gledanosti i uticaj javnih servisa? Nijedna bitka u regionu nijedne zemlje u re-

gionu nije do kraja dobijena. Svi smo mi zemlje u tranziciji. Sve zemlje regiona

su u tranziciji. Stotine je nerešenih pitanja. Javni servis je osnovna poluga po-

moću koje se javno mnjenje neke zemlje stabilizuje, orijentiše prema vredno-

stima koje unapređuju tu zemlju u svakom pogledu. Ako se ljulja ili sa strane

opozicije ili sa strane vlasti položaj i moć javnog servisa, ili se raspredaju glu-

pe priče – javni servis je dovoljno da bude kvalitetan, nema potrebe da bude

gledan; pet gledalaca – pet gledalaca... Ljulja se javni servis – ljulja se i javno

mnjenje države i građani postaju lak plen za novi val populizma koji je zaplju-

snuo celu Evropu. Ne samo zemlje regiona, nego je cela Evropa zapljusnuta

talasom novog populizma, novom generacijom populističkih političara, novim

valom desnice. Svako ko narušava status javnog servisa u regionu, a ja veru-

jem i u Srbiji, taj izručuje građane predatorima koji na bazi populističke politi-

ke traže i obećavaju brze rezultate.

>>>>

49 VREME >> 06/05/2010

ugovore. Oni misle da što su prisutniji sa spotovima na ekranu,

da će imati veći uticaj. Čak i kad je došlo do preuzimanja jed-

nog čitavog kanala, kad je to izmješteno iz naše kuće – vjerujte,

kad je opozicija preuzela javni servis, na slijedećim izborima su

katastrofalno izgubili od DPS-a. Znači, nisu baš shvatili da taj

mehanizam treba koristiti malo suptilnije. Mora tu neko malo i

da poznaje procese, odnose i tako dalje, i da usklađuje taj me-

dij. I onda zovem i kažem: vi treba opet politički da se oglaša-

vate, platite vaš dug, evo tri godine vučemo vaš dug. Znači – mi

vas fi nansiramo, opoziciju, a vi pljujete po nama da smo mi re-

žimlije, da smo uticali, govorite – nemojte plaćati televiziji, to

je najgora televizija na Balkanu! A poslije toga šaljete dopis: za-

što me nije bilo sinoć u Dnevniku? Pa ako je ovo najgora televi-

zija na Balkanu, što ćeš u Dnevniku, jadi te ubili.

Ista je stvar i sa kolegama iz nezavisnih institucija. Malo ismi-

javaju, kažu “to je Diznilend u 19.30”, kao, mi krečimo stvarnost

i tako dalje. A poslije su nervozni što ih nema u Diznilendu.

Ista stvar – tuži te Ustavnom sudu i kaže: mi plaćamo ka-

blovskoj televiziji i tamo vas gledamo, pa zašto bismo platili

pretplatu. I onda kad im kažeš: pa neka vas snimi kablovska

televizija, to je najstrašniji prekršaj – kako možeš tako da nam

kažeš?! I tako dalje.

I vjerujte, iz mog ugla gledanja – prije toga sam bio direktor

televizije i sad sam godinu i desetak mjeseci generalni direktor

– nema razlike što se tiče pritisaka i pokušaja uticaja na medi-

je između vlasti i opozicije, nevladinog sektora i međunarod-

nog faktora. Evo, sad su izbori. Svaki put dolaze neki eksperti

da me pitaju po kojim pravilima mi pratimo izbore i svaki put

im kažem: to su pravila koja ste donijeli vi, eksperti iz OEBS-a,

mi smo ih prepisali i svake godine ih prepisujemo, stvarno ne-

mam više živaca da vam objašnjavam. Oni pišu svoje izvještaje.

Uočavam trend i to možete tek iz ove pozicije da vidite. Jedna

je stvar kad hoće neko da vam pomogne. Jedna je stvar i to se

odmah vidi, kad želi da to postane stvarno glasilo – ne može

svakog građanina, jer onda bi poginuli, nego najvećeg dijela dr-

žave, ali druga je stvar kad neko hoće da vas preuzme, druga je

stvar kad neko hoće da stavi šapu na vas da vas kontroliše. To

je konstantno.

ALEKSANDAR TIJANIĆ:

Politički fenomen

Srbi i građani Srbije dnevno najduže gledaju TV program u

Evropi. To je sindrom trećeg sveta. Ako jedna nacija pet sati

noću gleda grupu ljudi koji spavaju, to nije više kulturološki, fe-

nomenološki, to je politički fenomen.

Razlika u gledanju tog programa i parlamenta nije velika.

Žanrovski je potpuno ista.

ALEKSANDAR TIJANIĆ:

Linč javnog servisa

Važno je reći sledeće – za pet godina vođenja javnog servisa

95 posto svoje energije i vremena sam proveo braneći RTS od

napada spolja. Tek posle sam se bavio programom. Naravno,

neduhoviti će reći: vidi se. A ja mislim da smo napravili rezul-

tat i sa tih pet posto. Znači, 95 posto vremena tih pet godina

proveo sam boreći se protiv opozicije koja tvrdi da radimo u ko-

rist vlasti i vlasti koja tvrdi da nedovoljno radimo u njenu ko-

rist, protiv komercijalnih medija koji hoće da nam ukinu pomo-

ću svojih političkih kontakata pravo na reklamiranje, protiv taj-

kuna koji polažu pravo na 33-35 miliona marketinškog prihoda

i da upravljaju njime.

To je takav procenat uludo bačenog vremena kakav u nor-

malnoj Evropi ne postoji. Na BBC-ju možda jednom u tri godine

izbije gužva između vlade i BBC-ja. Mark Tompson, naš kolega

BRANKO VOJIČIĆ:

Kako balansirati vestU Crnoj Gori ima četiri hiljade nevladinih organizacija i svaki dan do-

laze – molim vas da mi pokrijete moju radionicu, jer oni tako pravda-

ju svoje djelovanje. Ako ne pokrijem – odmah žalba komisiji za žalbu,

koju takođe vodi član iz nevladinog sektora. I onda svakog dana pra-

vimo ozbiljne programske i profesionalne prekršaje.

Sad ću vam demonstrirati jednu situaciju. Kaže zaključak komisije

za žalbe: komentator Radojičić je u svojoj satiri koristio vrijednosne

sudove i tako je povrijedio programske standarde i principe javnog

servisa koji glase “prilikom izvještavanja neophodan je balans”. I ja

njemu kažem: kolega, vi ne razlikujete satiru od vijesti, vi imate ko-

mentar, a za komentar je osnovna stvar stav, tj. vrijednosni sud. Ako

nema vrijednosnog suda, to ne valja boba. Onda, kažu, komentar

nema balansa. Vijesti nemaju balansa. Zamisli ako objavimo vijest

– jedna baba poginula, a onda moramo da stavimo – druga baba je

živa. To je valjda kontrast.

50 VREME >> 06/05/2010

JAVNI SERVISI U REGIONUJAVNI SERVISI U REGIONU

sa BBC-ja, nema tu vrstu problema. A mi imamo tu vrstu pro-

blema da, uzimajući emisionu tehniku od RTS-a, gde postoji

pedeset godina, i praveći novo javno preduzeće, vlada je toliko

neupitana da osniva preduzeće na adresi RTS-a. Ja im kažem:

dobro, možda ste vi normalni, ali ja to ne uviđam. Zamislite da

britanska vlada na adresi BBC-ja osnuje državno preduzeće. Pa

ta vlada ne bi sastavila petnaest minuta od tada. I dan-danas

je to preduzeće registrovano na adresi RTS-a. Bez ugovora o

tome da nam plaćaju stanarinu. Makar da budu pristojni i da

kažu: evo za struju, vodu i tako dalje.

Ne postoji nijedno ministarstvo koje je pitalo RTS – kako mi-

slite da izađete iz fi nansijske krize i kako hoćete da rešite, kako

možete da rešite i možemo li da vam pomognemo da rešite gu-

bitak od osam miliona evra pretplate koja je manja iz godine u

godinu. I ona je opala sa 59 posto prve godine naplate na 46 po-

sto prošle godine. Vi razumete kada to opadne sa pet miliona i

400 hiljada evra mesečno na tri miliona i šest stotina. A vama

su celi kapaciteti baždareni i napravljeni, ceo program naprav-

ljen da košta sto miliona. Možemo da se prevrćemo preko gla-

ve, mogu da smanjim platu i da radimo za sto evra i tako dalje

– to košta toliko. Javni servis Srbije košta sto miliona evra i ne

može se ispod toga, ali vas upozoravam na političke posledice

činjenice da Srbi deset do jedanaest sati dnevno gledaju televi-

zijski program. Za mene, koji proizvodim deo tog programa, to

je katastrofalna činjenica na koju upozoravam sve, ali izgleda

da nemam kome to da kažem.

I na kraju, RTS-u nije u interesu da nestane B92, Pink ili Foks.

RTS-u kao javnom servisu je u interesu da B92 bude stabilna,

jaka, privatna, komercijalna stanica, Pink da bude jaka, privat-

na, komercijalna, Foks da bude jaka, privatna, komercijalna

stanica. Mi samo tražimo da za njih, što se programa tiče, važe

odredbe koje treba da važe za sve emitere koji imaju nacional-

nu frekvenciju – kodeks, vođenje računa o kvalitetu programa,

da vode računa o tome šta se i koliko daje. Kad je bilo reči o

emisiji koju je pomenuo kolega, oni su kažnjeni tako što je tra-

ženo da pomere recimo sa osam uveče na devet ili sa devet na

deset. I to je cela kazna za nacionalnog emitera koji je postavio

ono najužasnije pitanje svih vremena u Evropi direktno u vreme

kada cela porodica sedi pred ekranom. I nikome ništa.

Pogledajte čemu smo mi izloženi, kakvom linču u parlamen-

tu od ove grupe koja je veliki borac protiv krađa i kraduckanja.

Dnevni linč! Zaklonjeni statusom imuniteta! Ako se to dalje

radi, mislim da Srbija klizi u vrlo težak četvorogodišnji period,

gde će fotelja generalnog direktora biti uključena na struju.

BRANKO VOJIČIĆ: I kod nas je po zakonu izdvojena emisiona

tehnika i repetitori, sto trideset repetitora ima u maloj Crnoj

Gori. Takođe, u okviru naše zgrade formirano je posebno predu-

zeće i to javno preduzeće koje je u vlasništvu države sto posto,

zove se Radiodifuzni centar, ima 105 zaposlenih i imaju pro-

sječnu platu 300 evra veću nego ostali radnici u kući. Za našeg

generalnog direktora, to jest za mene, tačno je predviđeno pra-

vilnikom da ima pravo na koefi cijenat i do pet prosečnih plata

u kući. Za njihovog se ne zna, jer to je tajna.

I problem je sledeći: izdvojeno preduzeće, dobijaju pare iz

budžeta i odredili su im novac za emitovanje, ali samo ze-

maljskog signala. Za satelitski moramo mi iz naših sredstava.

Znači, dodatnih pola miliona.

ALEKSANDAR TIJANIĆ: Šta će vam satelitski u Crnoj Gori?

Zar ne možete da pokrijete sa običnim signalom?

BRANKO VOJIČIĆ: Ne možemo. Politički smo značajni. Veliki

smo mi kad to treba.

51 VREME >> 06/05/2010

Ulazak u digitalnu eru

DRAGUTIN LUČIĆ: Hrvatska ove godine treba završiti digita-

lizaciju. Da li je to dobro i da li je prenaglo, ja ne znam. Kreće se

po regijama. To znači da su neke regije već dobile digitalni si-

gnal, a druge još imaju izbor – mogu digitalni, mogu analogni.

Do kraja godine taj prostor bi defakto trebao biti digitaliziran.

Možda je to prebrzo, s obzirom na to da je jedna Njemačka

odgodila to, s obzirom da postoji mnoštvo radio-prijemnika u

automobilima koji nisu digitalni, pa se ne zna kako će to ići.

Uglavnom, što se tiče televizije, mi planski krećemo i mislim

da će do kraja godine digitalizacija biti ostvarena.

Jedan važan problem je u sljedećem – ogromne arhive koje

postoje i koje su kulturno bogatstvo Hrvatske, a mislim i svake

druge zemlje, treba prebaciti iz analognog na digitalni medij.

To je dugotrajni proces. Mi smo osnovali Centar za edukaciju na

televiziji. Surađujemo s fakultetom koji sada školuje arhiviste

za posao koji je pred njima.

Treći faktor će biti jako važan, a to su autorska prava, koja su

dosta problematično riješena kod nas. Vjerovatno će oko toga

još biti debelo rasprave, na koji način koristiti te arhive i kako

i na koji način i moralno, a u nekim slučajevima i materijalno

obeštetiti autore i autorske timove, jer je to neko radio na odre-

đenom teritoriju za određeno vrijeme, a ne za beskonačni teri-

torij, beskonačno vrijeme.

BRANKO VOJIČIĆ: U Crnoj Gori to je u toku. Već sam pome-

nuo radiodifuzni centar. Oni su digitalizovali prijenosne siste-

me. Optičkim kablom takođe postoji mogućnost digitalnog

prenošenja. Mi smo kupili kodere, dekodere, znači možemo

tako da zaključujemo program. A što se tiče naše kuće, dobi-

li smo jedan pretpristupni fond iz Evropske zajednice i iz IPA

programa milion i 250 hiljada evra. To je prva faza digitalizaci-

je. Instalirana je tehnika. Sad se obučavaju novinari i montaže-

ri i tako dalje. To je sad jedan proces. Dalje radimo na linearnoj

tehnologiji, a očekujemo za nekoliko mjeseci, što se tiče dnev-

nika, da ćemo digitalizovati Dnevnik. Ostaje nam ovo drugo,

dokumentacija, arhiv.

I imamo problem sa velikim studijom, jer od osnivanja kuće

nemamo režiju. Za veliki studio držimo reportažna kola i iz njih

emitujemo program. To će biti druga faza digitalizacije. Znači,

prva faza – tehnika i oprema su instalirane, a sad obučavamo

ljude da počnemo da radimo.

Rok je kod nas do 2012. godine.

DAMIR ŠIMIĆ: To je za sve rok. Za prostor Evrope i sjeverne

Afrike rok je kraj 2012–2013. godina. Već sam spomenuo da kor-

poracija nije uspostavljena. BHRT sad vodi razgovore o toj kor-

poraciji. Mi imamo prednost jer ćemo preskočiti sve ove faze.

Nismo ulagali u svaku fazu, nego ćemo sa beta trake prijeći na

digitalnu, tako da smo uštedjeli nekoliko faza tehničko-tehno-

loških oruđa sa kojima radimo.

ALEKSANDAR TIJANIĆ: Mi emitujemo. Mi smo, ja mislim,

prvi u ovom delu Evrope počeli sa redovnim digitalnim progra-

mom. Naš program kulture emituje 24 sata digitalni signal koji

može da se prati preko dva predajnika, ali to prati manji broj

gledalaca koji imaju digitalne aparate i u čijem je dometu taj

signal.

Ulazak u digitalnu eru znači ulazak u sobu punu mračnih taj-

ni. Bilo ko da tvrdi da o tome govori kompetentno, ne govori

istinu. Mi uopšte ne znamo niti smo svesni posledica ulaska u

digitalno doba. I koliko pratim rad BBC-ja, veoma se muče da

reše ogromne probleme tipa čime puniti dva puta veći broj ka-

nala koje ćete imati na raspolaganju. Ako idemo na princip re-

peticije programa, kako ćemo plaćati tantijeme i autorska pra-

va za pesme, za komade?

Dalje, naše arhive su tolike da će to koštati desetak miliona

evra. To će koštati stanovništvo u Srbiji. Pretpostavljam da je

to trošak od više stotina miliona evra, ako idu na kupovinu no-

vih aparata, a ne na takozvane, hajde da kažem, baj-pas siste-

me, da se na analogni ugradi digitalni program. Mračna tajna,

teška tajna. Vrlo teško ćemo ispuniti rok do 2012. i prognozi-

ram užasne probleme za sve javne servise i privatne stanice u

sledeće dve godine.

Nije tačno da odlazi, nije tačno da ne odlaziVESNA DOBROSAVLJEVIĆ: Ja sam Vesna Dobrosavljević, no-

vinarka Radio-televizije B92. Dakle, gospodine Tijaniću, da li

ste u intervjuu “Pressu” rekli da odlazite sa RTS-a? Da li je to

zaista tačno?

ALEKSANDAR TIJANIĆ: Nije tačno.

VESNA DOBROSAVLJEVIĆ: Ne odlazite sa RTS-a?

ALEKSANDAR TIJANIĆ: Ni to nije tačno.

VESNA DOBROSAVLJEVIĆ: Dobro, a šta je onda tačno i...

ALEKSANDAR TIJANIĆ: Pa pitajte me šta je tačno.

VESNA DOBROSAVLJEVIĆ: Dakle, šta je tačno?

ALEKSANDAR TIJANIĆ: Rekao sam da sam u ovom trenut-

ku najdalje od bilo kakve primisli da konkurišem za drugi man-

dat generalnog direktora Radio-televizije Srbije. To sam rekao.

VESNA DOBROSAVLJEVIĆ: Dobro, da li se to može promeniti,

pa da u naredna dva meseca ponovo konkurišete na to mesto?

ALEKSANDAR TIJANIĆ: Da dođete za dva meseca.

VESNA DOBROSAVLJEVIĆ: A šta je to što može da utiče na

vas da se to promeni u naredna dva meseca?

ALEKSANDAR TIJANIĆ: Može mnogo. Možda se zaljubim. Da

omekšam.

VESNA DOBROSAVLJEVIĆ: A s obzirom na to da vam je glav-

ni favorit koga ste naveli u tom intervjuu poslao saopštenje

da ne namerava to da uradi, da li imate nekoga koga vidite na

tom mestu?

ALEKSANDAR TIJANIĆ: Ja se u to ne mešam. To je posao is-

ključivo Upravnog odbora. Ja sam istakao tri imena za koja ve-

rujem da bi mogli to da rade, ali ja se time ne bavim. To je po-

sao Upravnog odbora. Upravni odbor će naći program koji mu

najviše odgovara, a ja u ovom trenutku ne razmišljam o drugom

mandatu na RTS-u. ×

52 VREME >> 06/05/2010

F O N D A C I J A F R I E D R I C H E B E R TOPŠTE INFORMACIJEFondacija Friedrich-Ebert osnovana je 1925. godine kao političko nasleđe prvog demokratski izabranog predsednika Nemačke, Friedricha Eberta. Socijaldemokrata Ebert, koji se od zanatlije uzdigao na najvišu državnu funkciju, podstakao je osnivanje fondacije sa sledećim ciljevima:

političko i društveno obrazovanje ljudi svih društvenih slojeva u duhu demokratije i pluralizmastipendiranje mladih, nadarenih studenata i podrška u istraživačkom i naučnom radudoprinos međunarodnoj komunikaciji i saradnji

Fondaciju Friedrich-Ebert su Nacisti zabranili 1933. godine, a 1947. je ponovo počela sa radom i do danas sledi svojim brojnim aktivnostima tada postavljene ciljeve.Kao privatna, kulturna i institucija od javnog interesa, sledi ideje i vrednosna načela socijalne demokratije.

Od samog osnivanja fondacija se zalaže za međunarodnu saradnju i osniva svoje kancelarije u preko sto zemalja sveta dajući doprinos razvoju pluralizma, pravne države, socijalne pravde i nenasilnom rešavanju konflikata u državi i društvu.Friedrich-Ebert-Fondacija je privatna, kulturna i institucija od javnog interesa, koja sledi ideje i vrednosna načela socijalne demokratije i radničkog pokreta. Deluje širom sveta aktivnostima u duhu prvog predsednika Nemačke Republike, gospodina Friedricha Eberta.Zadaci fondacije su:

političko i društveno obrazovanje kao sistem za prenos demokratskih vrednosti i stavovapodrška međunarodnom razumevanju i partnerstvu sa zemljama u razvojupodrška studentikinjama i studentima, talentovanim za nauku i angažovanim u društvenim

aktivnostima, kao i novim generacijama naučnika i naučnica iz zemlje i inostranstvanaučni i istraživački radpodrška kulturi i umetnosti

Partneri Fondacije Friedrich-Ebert su sindikati, nevladine organizacije, udruženja građana, istraživačke i edukativne institucije, građanski pokreti, organizacije civilnog društva, parlamenti, državne institucije i međunarodne organizacije. Težišta rada svih kancelarija fondacije odgovaraju i posebnim potrebama i zahtevima lokalnih partnera. Obrazovanje, savetovanje ili razmena iskustava sprovodi se uz pomoć eksperata ili ekspertskih grupa na edukativnim skupovima, konferencijama, seminarima, radionicama, javnim tribinama. U zemljama istočne i jugoistočne Evrope tematski okviri obuhvataju između ostalog, demokratizaciju društva, ekonomski oporavak i proces privredene i političke integracije u Evropsku Uniju.

MEĐUNARODNA SARADNJAMeđunarodna saradnja spaja Fondaciju Friedrich Ebert sa partnerima u preko sto zemalja sveta.Cilj ove saradnje je podrška većoj participaciji, pluralizmu, pravnoj državi, socijalnoj pravdi i nenasilnom rešavanju konflikata kako u državi tako i u društvu. Partneri FESa su sindikati, udruženja, istraživačke i obrazovne institucije, građanski pokreti, organizacije civilnog društva, ali i parlamenti, institucije vlasti i međunarodne organizacije.Oblasti rada su u koheziji sa potrebama lokanih partnerskih organizacija. Obrazovanje, savetovanje i razmena iskustava sprovode se putem saradnje sa ekspertima, organizovanjem konferencija, seminara, okruglih stolova i radionica. Spektar tema prostire se od demokratizacije, u mnogim zemljama Afrike, Azije i Latinske Amerike, do tranzicije u srednjoj i istočnoj Evropi, kao i problemima ekonomske i političke integracije u Evropi i širom sveta.

FONDACIJA U SRBIJI U Srbiji fondacija Friedrich Ebert radi od 1996. godine podržavajući razvoj civilnog društva i demokratizaciju društvenih struktura kroz seriju projekata. Partneri fondacije na ovim prostorima su, pored ostalih, sindikati, nevladine organizacije, naučne ustanove, slobodni mediji, politički edukativni centri, itd.Fondacija u saradanji sa svojim partnerima organizuje edukativne skupove, seminare, okrugle stolove, konferencije, tribine, publikuje i promoviše časopise, naučne studije i istraživanja. Potpomaže uspostavljanje dijaloga imeđu različitih etničkih grupa, političkih partija i sindikata, nenasilno rešavanje sukoba, uspostavljanje dijaloga i saradnje, i pruža podršku društvenim institucijama (fakultetima, institutima, školama ) u njihovom naučnom radu.

Adresa:Friedrich Ebert Fondacijakancelarija u BeograduSimina 111 000 BeogradTel: +381 11 3283 081/-018/-519Fax: +381 11 3283 415E-mail: fes.bgd@fes.org.yuwww.fes.org.yu

Copyright © NP Vreme, Beograd

Upotreba materijala iz ovog fajla u bilo koje svrhe osim za

ličnu arhivu dozvoljena je samo uz pisano odobrenje NP Vreme

PDF izdanje razvili: Saša Marković i Ivan Hrašovec

Obrada: Marjana Hrašovec