Univerzitet

Fakultet za sport i turizam

Novi Sad

Vrnjačka Banja(seminarski rad)

Mentor: Stefan Stojanović

mr Ivana Volić Menadžment osnovnih

usluga u turizmu

F1337/2009

Novi Sad

15.11.2009.

0

SADRŽAJ:

 1.TURISTIČKO GEOGRAFSKI POLOŽAJ...........................................2 2.PRIRODNO GEOGRAFSKE KARAKTERISTIKE..............................2 2.1.Klima..............................................................................................2 2.2.Hidrografija.....................................................................................3 2.3.Reljef..............................................................................................3 2.4.Biljni i životinjski svet......................................................................3

 3.ARHEOLOŠKI TRAGOVI...................................................................4 4.TURISTIČKA ATRAKTIVNOST.........................................................4 4.1.Vrnjački karneval............................................................................4 4.2.Koncerti i muzički festivali..............................................................5 4.3.Festival filmskog scenarija.............................................................5 4.4.Kulturni centar................................................................................7

 6.OBLICI TURIZMA U VRNJAČKOJ BANJI ........................................8 6.1.Zdravstveni turizam........................................................................8 6.2.Sportsko - rekreativni turizam......................................................10 6.3.Izletnički turizam...........................................................................11 

7.ZANIMLJIVOSTI................................................................................11 7.1. Naziv...................... .....................................................................11 7.2.Most ljubavi...................................................................................12 7.3.Rimski bunar.................................................................................13 7.4.Vrabac Gočko...............................................................................13

 8.ZAKLJUČAK.....................................................................................14 9.LITTERATURA.................................................................................15

     

1

1.TURISTIČKO GEOGRAFSKI POLOŽAJ     Vrnjačka Banja je privredni, politički i kulturni centar opštine sa ukupno 14 naselja na prostoru od oko 240km2. Na području opštine živi oko 25.000 stanovnika, a sama Banja ima oko 10.000 stanovnika. Vrnjačka Banja se nalazi u centralnom delu Republike Srbije, na 43° 23' severne geografske širine i 20° 54' istočne geografske dužine, oko 200 km južno od Beograda. Drumskom i železnickom saobraćajnicom koja dolinom Zapadne Morave spaja magistralne puteve Balkana, Beograd - Sofija i Beograd - Atina, Vrnjačka Banja je veoma dobro povezana sa svim krajevima Srbije, a dobrim lokalnim putevima sa svojim šumsko - planinskim zaleđem koje čini široko podrucije očuvane prirodne sredine.   Smeštena na raskrsnici puteva,sa dobrim geografskim,pedološkim i klimatskim potencijalom,teritorija Vrnjačke Banje pružala je ,i pruža idealne uslove za naseljavanje od praistorije do danas.(Vrnjačka Banja na starim razglednicama 2003;Zamak kulture i kulturni centar Vrnjačke Banje 2003)

  

2.PRIRODNO GEOGRAFSKE KARAKTERISTIKE  2.1.Klima    Vrnjačku Banju karakterišu osobenosti umereno-kontinetalne klime, koja je izmenjena lokalnim uslovima.Leta su umereno topla, a zime umereno hladne.Srednja godišnja temperatura je 10.3c ,dok je zimi -0.8c, u proleće 10.5, leti 20.0c, u jesen 11.4c. Najviša temperatura vazduha zabeležena je 22.7.1939. godine i iznosila je 40.5c.Najniža temperatura zabeležena je 11.2.1929. godine i iznosila je -28.5c.  Prosečna relativna vlažnost vazduha iznosi 73.7%.Najsuvlji mesec je avgust, a najvlažniji je decembar.  Prosečna oblačnost iznosi 55%.Vedrih dana u godini, sa srednjom oblačnošću ispod 20%, godišnje je oko 80. Najveći deo godine ima umerenu oblačnost.            Srednja godišnja količina atmosferskog taloga iznosi 779.2 mm. Najviše talogo padne u junu i oktobru, a najmanje u septembru.Najduže trajanje sunčevog sjaja je u julu, a najmanja u decembru i januaru.   Vetrovitih dana ima u februaru, martu i aprilu, dok ih je u ostalim mesecima mnogo manje . Veliki broj dana u godini je bez vetrova, oko 170. U letnjim mesecima se oseća blag povetarac.(Vodič za 2006;Turističko sportski centar Vrnjačka banja)

2

  2.2.Hidrografija   Vrnjačka Banja poseduje veliki broj izvora, potoka, većih i manjih reka.Kroz Vrnjacku Banju protiču Lipovačka i Vrnjačka reka koje se spajaju i ulivaju u Zapadnu Moravu.Takođe tu je i malo veštačko jezero koje predstavlja posebnu turističku atrakciju. Ove godine završeno je i akumulaciono jezero na planini Goč, 15 km od Vrnjačke Banje, koje će u narednom periodu predstavljati osnovni izvor snabdevanja pijaće vode na teritoriji opštine Vrnjačka Banja. Tu su još i Podunavačke bare koje su veoma posećene zbog ribolova.  2.3.Reljef  Zavisno od položaja pojedinih delova naselja nadmorska visina se kreće od 220 do preko 300 metara. Sa juga, istoka i zapada Banja je zaklonjena planinom Goč i njenim ograncima, dok je sa severa zaštićena vencem Gledićkih planina i nije izložena jakim vetrovima. Uže planinsko područije Vrnjačke Banje, sa planinom Goč, deo je ogromnog šumsko-planinskog kompleksa Kopaonika, koje predstavlja zaleđe Vrnjačke Banje i prostire se prema jugu. Pored Goča (1.147m) i Kopaonika (2.017m), tu su još i Željin (1.785m), Jastrebac (1.492m) i Stolovi (1.375m). To ogromno šumsko prostransvo od stotine hiljada hektara dočarava šumsko-planinski ambijent Vrnjačke Banje. Čitavo šire planinsko turističko područje Banje izbrazdano je zelenim kotlinama kroz koje protiče niz brzih planinskih potoka i rečica na svom putu prema Zapadnoj Moravi. Svi ovi potoci i rečice obiluju planinskom pastrmkom. Veće reke, pored Zapadne Morave, su još Ibar na zapadu i Rasina na istoku regiona. .(Vodič za 2006;Turističko sportski centar Vrnjačka banja)                            2.4.Biljni i životinjski svet Vrnjačka Banja obiluje zelenim površinama. Najčešće su to planski uređeni parkovi i cvetne površine.Od drveća dominiraju pre svega lipa, a zatim i zimzeleno drveće poput jelke i bora.Životinjski svet je raznolik.Od kopnenih životinja možemo izdvojiti najvažniju lovnu divljač koja je smeštena u lovištu na planini Goč.

3

To su:divlja svinja, srna, jelen, kojeg još uvek nema u dovoljnom broju, tako da je lov na njega zabranjen.Od životinja koje srećemo i van lovišta su:fazan,jerebica,prepelica,patka,vuk itd.Posebno turističku atrakciju pružaju veliki broj veverica koje se uvek mogu videti u banjskom parku, kao i patke koje retko napuštaju vrnjačko jezero.U planinskim izvorima može se loviti potočna pastrmka.A u Zapadnoj Moravi som,šaran,karaš,klen,mrena,skobalj itd. 

Sl.1.Vrnjački park  

3.ARHEOLOŠKI TRAGOVI    Najstariji tragovi naseljavanja u ovoj oblasti potiču još iz mladjeg kamenog doba,iz perioda od 3800. do 3100 g. Pre nove ere,odnosno s kraja neolita i početka eneolita.Slučajni arheološki nalazi blizu mineralnih izvora nameću pretpostavku da su praistorijski stanovnici znali za neki od ovih izvora,još u to vreme,kada se rečbna dolina,sa čije obe strane se nalaze mineralni izvori,koristila kao prirodni i najbliži put izmedju naselja na Moravi i planine Goč.Arheološki lokaliteti ,kako iz perioda bronzanog i gvozdenog doba,tako i iz perioda grčke i rimske dominacije,kao i iz srednjeg veka i turske dominacije,pokazuju kontinuitet naseljavanja na ovoj teritoriji.

4

     Topla mineralna voda bila je korišćena za kupanje i u Rimsko vreme,o čemu svedoči otkriće rimskog bunara sa nadjenim rimskim novcem koji pripada periodu od Avguasta doValentinijana(od I do IV veka).Na tragove rimskog vremena naišlo se slučajno, pri kaptaži toplih izvora 1324 godine.Osim rimskog novca nađeni su ostaci prvog poznatog bazena za kupanje. U bazenu je pronađeno 60 komada rimskog novca od kraja I do druge polovine IV veka, jedan prsten i jedan ključ.Izvor je uređen da bi 1989 godine ponovo oživeo. .(Vrnjačka Banja na starim razglednicama 2003;Zamak kulture i kulturni centar Vrnjačke Banje 2003)  

4.TURISTIČKA ATRAKTIVNOST Vrnjačka Banja je  jedno od najposećenijih turističkih mesta u Srbiji.U Vrnjačku Banju se dolazi radi zabave, rekreacije, sporta i lečenja.Tu se u opuštenoj atmosferi možete diviti najčudesnijim kreacijama prirode, stoletnim parkovima, maštovitim cvetnim rundelama i miru koji vam se nudi sa velikodušnošću, a ništa ne traži zauzvrat. .(Vodič za 2005;Turističko sportski centar Vrnjačka banja) 4.1.Vrnjački karneval  Po priči starih Vrnjčana početkom '60-ih godina Vrnjačka Banja postaje karnevalski grad. Tokom narednih godina organizovano je nekoliko karnevalskih povorki, ali na žalost ova manifestacija ubrzo počinje da gubi na značaju i polako odlazi u zaborav, sve do trenutka kada Turističko sportski centar "Vrnjačka Banja" preuzima inicijativu i osniva "Međunarodni Vrnjački Karneval".Prvi "Međunarodni Vrnjački karneval" održan je u periodu od 12.07. do 17.07.2005. godine i objedinio je preko 40 različitih zabavnih, kulturnih i sportskih manifestacija. Centralno dešavanje Vrnjačkog karnevala, je velika MEĐUNARODNA KARNEVALSKA POVORKA, koja je 2005. godine okupila 34 karnevalske grupe iz zemlje i inostranstva. Karnevalska povorka je brojala preko 1.500 učesnika. Već tokom drugog karnevala formira se i dečija karnevalska povorka, a Vrnjački Karneval postaje član Federacije evropskih karnevalskih gradova (FECC). Vrnjački Karneval zauzima značajno mesto u kalendaru svetskih karnevalskih dešavanja. 

5

Ovaj karneval je zvanično proglašen za najbolju turturističku manifestaciju u Srbiji od strane turističke organizacije Srbije i svakako predstavlja krunu dešavanja tokom sezone.Tokom nedelju dana u julu ova manifestacija okupi preko 100 000 ljudi.Utom periodu održava se veliki broj maskenbala, izložbi, pozorišnih predstava, sportskih dešavanja, koncerata...A svakako je centralni događaj Velika medjunarodna karnevalska povorka.Poslednjeg dana karnevala organizuje se Moravski spust.(Vodič za 2005;Turističko sportski centar Vrnjačka banja)

.    Sl.2.Učesnici karnevalske povorke              Sl.3.Učesnici karnevala

 4.2.Koncerti i muzički festivali Vrnjačka Banja je proteklih godina postala mesto raznih koncertnih desavanja.Svake godine organizuje se festival zabavne muzike na kome učešće uzimaju mnoge domaće estradne ličnosti.Takodje se organizuje i festival narodne muzike.

4.3.Festival filmskog scenarijaSve je počelo 1974.godine posle polemike u filmskoj javnosti koja je

obelodanila činjenicu da je scenaristika najslabija tačka domaćeg filma i da scenariju nije dato dostojno mesto.

Nekako u to vreme u Banji je postojala smotra "Jugoslovenski igrani film u akciji", koja je imala i svoju stručnu tribinu na kojoj su učesvovali autori i protagonisti. Bio je to, na neki način, prapočetak Festivala.

Tako je u avgustu 1977.godine smotra "Jugoslovenski igrani film u akciji" (Prvi Festival je i nosio takvo ime) prerasla u festivalsku manifestaciju, tribina u simpozijum, uvedene su nagrade, formirani organi i Festival je rodjen.

6

Inicijatori pokretanja Festivala bili su Kulturni centar Vrnjačke Banje, Udruženje filmskih autora i Udruženje filmskih glumaca. Neposredni inicijatori su bili Boško Rudjinčanin, Miomir Stamenković, Velimir-Bata Živojinović, Vasiljka Bogićević i Dušan Perković.

Prvi festival održan je od 15. do 21.avgusta 1977.godine i taj termin (sredina ili početak druge polovine avgusta) osta je tradicionalan, osim 1989.godine kada je zbog pomeranja termina Festivala u Puli, Vrnjački Festival bio "premijerni" i održan na kraju jula meseca. Projekcije su održavane na Letnjoj pozornici (stari objekat) da bi od 1988.godine bile premeštene na novi Amfiteatar sagradjen na Crkvenom (Čajkinom) brdu. Rezultati Festivala nisu ni mali ni skromni. Za 26 godina u takmičarskoj konkurenciji prikazano je 275 filmova, uz veliki broj kratkih, dokumentarnih, animiranih i video filmova u pratećem programu. Održano je 26 simpozijuma pretežno posvećenih scenarističkim problemima koji imaju dalikosežan značaj ne samo za smotru u Vrnjačkoj Banji već i za celokupnu domaću kinematografiju. Broj učesnika simpozijuma premašuje cifru od 600, a u arhivi Festivala ostalo je preko 4000 stranica stenograma njihovih izlaganja, od kojih je, formirajući svoju izdavačku delatnost, Festival u poslednjih nekoliko godina izdao par zanimljivih i korisnih knjiga ("Film kao ishodište", "Izazov ratnog filma", Izbor radova sa dosadašnjih simpozijuma).Na Festivalu su uvek dodeljivane   četiri nagrade (prva, druga, treća i specijalna). Grad domaćin je, takodje tradicionalno, dodeljuje zlatnike za doprinos Festivalu, a od 1996.godine i Jugoslovenska sekcija medjunarodnog udruženja filmskih kritičara (FIPRESCI) formira žiri kritike i dodeljuje jednu nagradu.(www.Vrnjačka Banja.org.yu)

 

Sl.5.Pogled na letnju pozornicu   

7

4.4.Kulturni centar Kulturni centar Vrnjačke Banje je javna ustanova  u oblasti kulture i poseduje bioskopsko-pozorišnu dvoranu,Zamak kulture sa galeriskim i muzejskim prostorom i Amfiteatar sa 1500 sedišta.Posebno je interesantan letnjikovac generala Jovana Belimarkovića, kraljevog namesnika za vreme maloletstva kralja Aleksandra.Zamak Belimarković, je pored vrnjačke Crkve, najstariji i najreprezentativniji gradjevinski objekat.U zamku se održavaju koncerti ozbiljne muzike, dramski kolaži, promocije knjiga, predavanja i letnje škole i akademije. (Vodič za 2005;Turističko sportski centar Vrnjačka banja)  

Sl.6.Zamak kulture Belimarković

   

5.MATERIJALNA BAZA RAZVOJA TURIZMA U Vrnjačkoj Banji ima 30 hotela, sa oko 5.000 ležaja i još oko 10.000 u privatnom smeštalu.To su uglavnom hoteli sa 3 i 4 zvezdice.Osim klasične pansionske usluge gostima su na raspolaganju saune, bazeni, kuglane, fitnes centri.U Banji ima nekoliko kongresnih dvorana od kojih najveća ima kapacitet 1.200 mesta.

8

Banja takodje ima oko 300 luksuzno opremljenih apartmana i nekoliko rezidencija koje mogu da zadovolje želje najzahtevnijih posetilaca.Od hotela spomenućemo samo one najveće:Breza,Zvezda,Fontana,Promenada,Slavija i dr.(Smeštaj 2006;Turističko sporrtski centarVrnjačka Banja)

     

6.OBLICI TURIZMA U VRNJAČKOJ BANJI 

6.1.Zdravstveni turizam Benja posebni akcenat stavlja upravo na ovaj vid turizma.Vrnjačka banja poseduje priličan broj termomineralnih izvora koji pomažu kod raznih oboljenja. MINERALNI IZVORI Topla voda

 

 Sl.7.Topla voda

 

9

Ovo je najstariji i najpoznatiji mineralni izvor.Ovaj izvor koristili su čak i  u rimskom periodu.Po nekim predavanjima i Turci su koristili ove vode.Prvu hemisku analizu uradio je baron  Herder 1835. godine.Godine 1883. podiže se Kurslon, a 1893. prvo zidano kupatilo.Za dobivanje nove količine vode  pristupljeno je 1932-1937. dubinskim bušenjem.Noda spada u grupu alkalnih  ugljrnokiselih hemotermi.Temperatura vode je 36,5C. Snežnik Za ovaj izvor zna se od kraja 19. veka, ali se koristi od 1916.godine, teda je izvor očišćen , i na njega postavljena lula.Završetkom Prvog svetskog rata i ova voda se upotrebljava za lečenje.Godine 1980. izvor j edobio sadašnji izgled.Voda spada u grupu alkalnih-zemljoalkalnih ugljenokiselih akrotopega.Temperatura vode je 17 C.   Slatina  

 Sl.8.Slatina

 

10

Za ovu vodu se zno od kraja 19. veka, ali je kaptaža izvršena tek 1923. godine.Godine 1984. podignuta je biveta sa tri česme.Ova voda spada u grupu alkalnih-zemnoakkalnih akrotopega.Temperratura vode je 14 Jezero Sa leve strane Vrnjačke reke u  udolini između Snežnika i Slatine,pored majog jezera 1978. godine otkrivena je termo mineralna voda.Voda se jedno vreme koristila u drvenom zastakljenom paviljonu, apotom se 1989. godine, na samom bazenu podiže moderna biveta.Voda spada u grupu alkalnih-zeljoalkalnih ugljenokiselih hipotermi.Temperatura vode je 27. Indikcije za lečenje:-šećerna bolest,-oboljenje organa za varenje-stanja posle odstranjivanja žučne kese-hronična ginekojoška oboljenja i sterilitet-infekcije bubrežne karlice,mokracne bešike i mokraćnih puteva-kamenćići u mokraćnim putevima-čir želuca i dvanaestopalačnog creva-oboljenje pankreasa-stanje posle preležane žutice-balesti žučne kese  i žučnih puteva-funkconalna oboljenja-stanja posle resekcije jednjaka, želuca  creva Voda se koristi za piće, umivanje, kupanje, ispiranje, inhaliranje, i to isključivo po savetu doktora.  Vrnjačka Banja poseduje modernu specijalističku bolnicu Merkur sa luksuznim sobama, apartmanima, bibliotekom, mini bioskopom, letnjom bašzpm, teretanom, wellnes centrom, salom za seminare,aqua centar...( Vodič za 2005;Turističko sportski centar Vrnjačka banja) 

11

Sl.9.Hotel Merkur 6.2.Sportski-rekreativni turizam  Vrnjačka Banja se poslednjih godina značajno opredelila za razvoj sportskog turizma pa je sve više onih gostiju koji u Vrnjačku Banju dolaze na sportske pripreme, sportske igre, rekreaciju i sl. Sportsko rekreacioni centar "Raj" sa tri travnata fudbalska terena i atletskom stazom figurira kao najznačajniji sportski objekat u Vrnjačkoj Banji.A od sledeće godine sportistima će stajati na raspolaganju i nedavno završena hala sportova.  Nekoliko otvorenih terena za male sportove (Stadion malih sportova "Kocka" - lociran u samom centru Banje) pružaju idealne uslove za bavljenjem malim fudbalom, košarkom i rukometom uz mogućnost zakupa terena u večernjim satima .     Zatvoreni bazeni u sklopu vrnjačkih hotela pružaju odlične mogućnosti upražnjavanja vaterpola i plivanja tokom čitave godine dok u letnjoj sezoni veliki Olimpijski bazen pred stavlja sportski objekat gde se najradije okupljaju deca, omladina i gosti Vrnjačke Banje. Za sve one koji više vole leto, reku i sportski ribolov uređene su Podunavačke bare (10 km) na Zapadnoj Moravi gde se i održavaju velika sportska takmičenja.Takodje postoje i idealni uslovi z abavljenje lovom na uređenom lovištu Goč.Zimi vam soji na raspolaganji ski staza na Goču, gde je posebna atrakcija noćno skijane. (Vodič za 2007;Turističko sportski centar Vrnjačka banja)  6.3.Izletnički turizam 

12

  Banja vam pruža mogućnost da posetite brojne manastire, stare crkve i tvrđave, kulturno- istoriske spomenike, planinska izletišta, reka, vinograda... Zapadna Morava je mesto za ljude koji uživaju u šetnjama uz osvežavajući vetrić. Goč je prepun bujen vegetacije stvorene kombinacijom idealne klime i plodnog zemljišta.To je idealno mesto za futinge, šetnje, berbu šumskog voća i lekovitih trava.Poseban doživljaj pretstavljaju potoci sa potočom pastrmkom i uređenim ribnjacima.Tu možete na licu mesta uz roštilj i prijatno okruženje uživati u ukusnom obroku i predivnom ambijentu nedirnute prirode.Takođe se organizuju  i posete obližnjim manastirima;Ljubostinja,Žiča,Sveta Petka.

Sl.10.Manastir Žiča   

 7.ZANIMLJIVOSTI

  7.1. Naziv 

13

 Legenda kaže da su Grci stočari u srednjem veku boravili na planini Goč i pravili obuću od neštavljene koše.Najvažžnija etapa pri obradi nazivala se vrnjčarenje i tako su ljudi koji su to radili nazvani Vrnjčanima, a mesto Vrnjci.U Banji se može videti najveći opanak na svetu.Upisan je u Ginisovu knjigu rekorda, a napravio ga je od tri volujske kože opančar Slavko.Dugačak je 1,8m što odgovara broju cipela 270 ! (Vodič za 2006;Turističko sportski centar Vrnjačka banja) 

 

7.2.Most ljubavi Još jedna od turističkih atraktivnosti je i Most ljubavi, on je posebno interesantan mladjoj populaciji.Za vreme I svetskog rata zavoleli se dvoje mladih, uciteljica i oficir. Njihovu ljubav remeti rat i oficir ubrzo odlazi u Grcku. Tamo se posle izvesnog vremena zaljubio u mladu i lepu Grkinju, zaboravivsi na svoju uciteljicu. Ona se nikada vise nije mogla oporaviti od gubitka voljenog i ubrzo umre slomljena srca. A na mestu gde su se nekada njih dvoje sastajali, mostu ljubavi, nastade ova tradicija...Prica je vremenom bila zaboravljena, sve dok je Desanka Maksimovic,nije ponovo ozivela, slucajno je cuvsi prilikom jedne posete Banji. Inspirisana ovom storijom nastala je njena cuvena pesma" Molitva za ljubav"!Danas postoji traducija da zaljubljeni parovi zajedno stavljaju katanac sa svojim imenima, a kljucic bacaju u recicu, ne bi li zauvek sacuvali svoju ljubav. ..Danas se na ovom mostu mogu videti na stotine katanaca sa imenima zaljubljenih parova... (www.Vrnjačka Banja.org.yu) 

14

Sl.13.Most ljubavi 

7.3.Rimski izvor  Svako ko dodje u vrnjačku banji posetiće Rimski bunar.Danas postoji verovanje da se bacanjem novčića u vodu može ostvarit neka od naših želja.Bunar, izvor, je smešten u samom centru banjskog parka, a oko i pored njega mogu se videti remek dela sačinjenih od cvetnih površina.( www.Vrnjačka Banja.org.yu)  

15

Sl.14.Rimski bunar 

7.4.Vrabac GOČKO Centar Vrnjačke Banje krasi vrabac Gočko koji je bio maskota igara bez granica koje su održane ona Olimpijskom bazenu 1989 godine.Vrabac je posebno interesantan mališanima, svi  oni žele da imaju sliku sa Gočkom. 

16

Sl.15.Vrabac Gočko         

8.    ZAKLJUČAK Vrjačka Banja je, kao i ostale turističke destinacije u našoj zemlji, imala drastičan pad posetilaca proteklu decenije zbog već poznatih razloga, što je usporilo njen napredak.Medjutim, stanje se u zadnjih nekoliko godina poboljšalo. Banja je naglo

17

napredovala.Gradjeni su novi objekti, osmišljali novi kulturni i zabavni sadržaji.Sve to doprinelo je prilivu sve većeg broja omladine koja koja rado posećuje Banju zbog interesantne turističke ponude.Istina, postoje i stvari koje još uvek ne funkcijonišu na najbolji način, ali ostavimo to za neku drugu priliku jer ne želim ružnim temam da završavam ovaj rad...        

9.LITERATURA 

www.Vrnjačka Banja.org.yu Vodič za 2005;Turističko sportski centar Vrnjačka banja  Smeštaj 2006;Turističko sporrtski centarVrnjačka Banja) Vrnjačka Banja na starim razglednicama 2003;Zamak kulture i kulturni centar Vrnjačke Banje 2003          Vodič za 2006;Turističko sportski centar Vrnjačka banja Vodič za 2007;Turističko sportski centar Vrnjačka banja

18