LOKALNI EKOLOKI AKCIONI PLAN VRNJAKA BANJA

Vrnjaka Banja/Beograd, 2010.

Izdava: Optina Vrnjaka Banja Regionalni centar za ivotnu sredinu za centralnu i istonu Evropu, kancelarija u Srbiji Koordinatori: Mila Stojanovi Ana Peri Rado Kandi Koordinaciono telo: Zoran Seizovi, predsednik Privremenog organa / Predsednik optine Duan Stevanovi, zamenik predsednika Privremenog organa Rodoljub Dammi, lan Privremenog organa Dragan Mijatovi, lan Privremenog organa Zoran Babi, lan Privremenog organa Mila Stojanovi, optinski LEAP koordinator Goran ilji, v.d. direktora JP Beli izvor Milomir Bokovi, teh. Direktor JP Beli izvor Dragan Stevanovi, direktor JP Borjak Duko Magdelini, direktor JP Direkcija za planiranje i izgradnju Ljubia Karamarkovi, v.d. direktor Doma zdravlja Nikola Dami LEAP radna grupa

2

SADRAJ PREDGOVOR LISTA SKRAENICA 1. METODOLOGIJA 1.1. Ukljuivanje velikog broja zainteresovanih strana 1.2. Zainteresovane strane i partnerstvo 1.3. Organizacija radnih timova i komunikacija sa graanima 2. OPTIUSLOVI 2.1. GEOGRAFSKI POLOAJ I KLIMA 2.1.1. Temperatura 2.1.2. Vetrovi 2.1.3. Oblanost i padavine 2.2. HIDROLOGIJA 2.2.1 Nalazita mineralnih voda 2.3. VEGETACIJA I IVOTINJSKI SVET 2.4. STANOVNITVO 2.4.1. Obrazovna struktura stanovnitva 2.4.2. Zaposlenost stanovnitva optine Vrnjaka Banja 2.4.3. Godinji rast broja stanovnika 2.5. PRIVREDA 2.5.1. Javna preduzea 2.5.2. Turizam 2.5.2.1. Specijalna bolnica za leenje i rehabilitaciju bolesti organa za varenje i eerne bolesti Vrnjaka Banja 2.5.2.2. Kompleks visoko-komercijalne ponude Vrnjake Banje 2.5.2.3. Kompleks sporta i rekreacije Raj 2.5.2.4. Pojas zelenog izletniko-etnog prostora 2.6. POLJOPRIVREDA 2.7. RURALNI RAZVOJ 2.7.1. Ruralni razvoj (prema programu razvoja optine Vrnjaka Banja iz 2005. god) 2.7.1.1. Specifini ciljevi 2.7.1.2. Indikatori 2.7.1.3. Mere za ostvarenje ciljeva 2.7.1.4. Lista katastarskih optina i pregled povrina poljoprivrednog zemljita po katastarskim optinama 2.8. URBANO PODRUJE 2.8.1. Ekoloka zona Banjski park 2.8.2. Ekoloka zona Crkveno brdo 2.8.3. Smernice za dalji odrivi razvoj 2.9. GLAVNI PROBLEMI U OBLASTI ZIVOTNE SREDINE STANJE IVOTNE SREDINE NA TERITORIJI OPTINE VRNJAKA BANJA 3. VODENI RESURSI 3.1. PRIKAZ STANJA 3.1.1. Povrinske vode 3.1.1.1. Regulacija vodotokova 3

3.1.1.2. Mogunosti navodnjavanja 3.2. VODOSNABDEVANJE 3.2.1. Vodoprivredni objekti 3.2.2. Razvodna mrea 3.2.2.1. Razvodna mrea 2021. godine (DOPUNITI AKCIONE PLANOVE) 3.2.3. Izvetaji o ispravnosti vode u gradskom vodovodu 3.2.4. Mineralne vode 3.2.4.1. Indikaciona podruja 3.2.4.2. Izvor Topla Voda 3.2.4.3. Izvor Snenik 3.2.4.4. Izvor Jezero 3.2.4.5. Izvor Slatina 3.2.5. Zatita ivotne sredine (vode, vazduh, zemljite) prema Generalnom planu Vrnjake Banje Zatita voda 3.2.5.1. Zone zatite izvorita 3.3. ANALIZA TENDENCIJA I TRENDOVA U VODNIM RESURSIMA I VODOSNABDEVANJU 3.3.1. Smanjenje prosene specifine potronje vode u skladu sa evropskim trendovima 3.3.2. Problemi finansiranja vodosnabdevanja 3.3.3. Primena Direktive o vodi za pie (DWD 98/83/EC) i usvajanje i primenjivanje novog Pravilnika o higijenskoj ispravnosti vode za pie 3.3.4. Procena uticaja na ivotnu sredinu, zdravlje ljudi i standard ivota 3.4. ZAKLJUCI 4. OTPADNE VODE 4.1. PRIKAZ STANJA 4.1.1. Kanalisanje otpadnih voda 4.1.2. Kanalisanje kinih voda 4.1.3. Izvetaji o kvalitetu otpadnih voda u sistemu kanalizacije 4.2. TENDENCIJE DALJEG RAZVOJA SISTEMA ZA EVAKUACIJU I REGULACIJU KVALITETA OTPADNIH VODA 4.2.1.Procena uticaja na ivotnu sredinu, zdravlje ljudi i standard ivota 4.3. ZAKLJUCI 5. KOMUNALNI OTPAD 5.1 CILJEVI PLANIRANOG UPRAVLJANJA OTPADOM 5.2.1. Uee javnosti 5.2.2. Veza sa prostornim planiranjem 5.3. POSTOJEE STANjE U UPRAVLjANjU OTPADOM 5.3.1. Metodologija korienja na utvrivanju postojeeg stanja 5.3.2. Utvrivanje stanja u upravljanju komunalnim otpadom 5.3.3. Utvrivanje stanja u upravljanju industrijskim otpadom 5.3.4. Utvrivanje stanja u upravljanju medicinskim otpadom 5.3.5. Vrste, koliine i mesto nastanka otpada 5.3.6. Proizvodnja komunalnog otpada 5.3.7. Tehniki aspekti sistema upravljanja otpadom 5.3.8. Organizacija 5.3.9. Sakupljanje otpada iz domainstava i njemu slinog otpada 4

5.3.10. Pokrivenost podruja sakupljanjem otpada 5.3.11. Broj posuda za sakupljanje komunalnog otpada i mehanizaciona opremljenost 5.3.12. Dinamika odvoza otpada 5.3.13. Odvojeno sakupljanje otpada 5.3.14. Sakupljanje kabastog otpada 5.3.15. Odvajanje komunalnog otpada za recikliranje 5.4. ODLAGANJE KOMUNALNOG OTPADA 5.4.1. Optinska deponija (smetlite) 5.4.2. Divlje deponije 5.5. OTPAD IZ INDUSTRIJE 5.5.1. Proizvodnja otpada iz industrije 5.5.2. Upravljanje industrijskim otpadom u optini Vrnjaka Banja 5.6. OTPAD IZ MEDICINSKIH USTANOVA 5.6.1. Procena koliine medinskog otpada koji se stvara 5.6.2. Podela opasnog medicinskog otpada 5.6.3. Tehniki aspekti upravljanja medicinskim otpadom 5.6.3.1. Organizacija 5.6.3.2. Sakupljanje otpada iz medicinskih ustanova 5.7. FINANSIJSKO UPRAVLJANJE KOMUNALNIM OTPADOM 5.8. UTVRENI VEI PROBLEMI U SISTEMU UPRAVLjANjA OTPADOM 5.8.1. Komunalni otpad 5.8.2 Otpad iz industrije 5.8.3. Medicinski otpad 5.9. ANALIZA TENDENCIJA I TRENDOVA 5.9.1. Projekcije otpada za period 20102020 5.9.2. Komunalni otpad projekcija 5.10. PROCENA UTICAJA NA IVOTNU SREDINU, ZDRAVLJE LJUDI I STANDARD IVOTA 5.11. ZAKLJUCI 6. JAVNE ZELENE POVRSINE i ZEMLJISTE 6.1. PRIKAZ STANJA 6.1.1. Pravila i uslovi ureenja 6.1.2. Spomenici prirode: 6.1.3. Opti uslovi pejzanog ureenja prostora (prema stratekim planskim urbanistikim dokumentima optine Vrnjaka Banja) 6.1.4. Zelenila specijalne namene, zatitna zelenila i zelenelila okunica 6.1.4.1. Zatitno zelenilo 6.1.4.2. Park ume 6.2. ZEMLJITE 6.2.1. Pravni okvir i ouvanje zemljita 6.2.2. Opti pregled zatite ivotne sredine sa aspekta poljoprivredne proizvodnje (prema strunim nalazima i miljenju strune slube Instituta za krmno bilje Kruevac) 6.2.3. Izvori zagadjenja zemljita (prema strunim nalazima i miljenju strune slube Instituta za krmno bilje Kruevac) 6.2.3.1. Analiza dosadanje upotrebe mineralnih djubriva 6.2.3.2. Analiza upotreba pesticida 5

6.2.3.3. Klasifikacija oteenja zemljita u optini Vrnjaka Banja (prema strunim nalazima i miljenju strune slube Instituta za krmno bilje Kruevac) 6.2.4. Hemijska analiza zemljita na teritoriji optine Vrnjaka Banja 6.3. ANALIZA TENDENCIJA I TRENDOVA U SKORIJOJ BUDUCNOSTI 6.3.1. Zatita zemljita prema po Generalnom planu Vrnjake Banje 6.3.2. Procena uticaja na ivotnu sredinu, zdravlje ljudi i standard ivota (ZAKLJUCI) 6.4. ZAKLJUCI 7. JAVNA SVEST 7.1. TEORIJSKI PRISTUP I PRIKAZ PROBLEMATIKE 7.1.1. Standardi Evropske Unije u oblasti uea javnosti u procesima od znaaja za ivotnu sredinu 7.1.2. Pravni okvir Republike Srbije za graansko uee 7.1.3. Zakoni Republike Srbije iz oblasti zatite ivotne sredine od znaaja za uee javnosti 7.1.4. Lokalni propisi od znaaja 7.1.5. Pojam javnosti u sistemu zatite ivotne sredine 7.2. PRIKAZ STANJA 7.2.1. Javnost rada i informisanje graana 7.2.2. Javnost rada u lokalnim aktima optine Vrnjaka Banja 7.2.3. Praksa obezbeivanja javnosti rada optine Vrnjaka Banja aktivno informisanje 7.2.4. Sredstva javnog informisanja 7.2.4.1. Vrnjaka radio televizija 7.2.4.2. Postupak dodele frekvencija 7.2.4.3. Informisanje i tematski sadraji 7.2.4.4. Saradnja medija i lokalne samouprave 7.2.4.5. Praksa obezbeivanja javnosti rada optine Vrnjaka Banja pasivno informisanje 7.2.5. Dvosmerna komunikacija sa graanima 7.2.6. Formalni oblici konsultovanja 7.2.7. Neformalni oblici konsultovanja 7.2.7.1. Javne rasprave 7.2.8. Ostali neformalni oblici konsultovanja javnosti 7.2.9. Nevladine organizacije 7.2.9.1. Dosadanja saradnja nevladinih organizacija i lokalne samouprave 7.2.10. Neposredno uee u odluivanju 7.2.11. Strateki planovi / projektne aktivnosti 7.3. SVEST IRE JAVNOSTI OPTINE VRNJAKA BANJA O PROBLEMATICI IVOTNE SREDINE 7.3.1. Edukacija kao preduslov visokog nivoa ekoloke svesti 7.3.2. Ekologija u obrazovnim ustanovama optine Vrnjaka Banja 7.4. ANALIZA TENDENCIJA I TRENDOVA U BLISKOJ BUDUNOSTI 7.4.1. Procena uticaja neadekvatnog uea javnosti na ivotnu sredinu 7.5. ZAKLJUCI 8. ANKETA 8.1. MILJENJE GRAANA O STANJU IVOTNE SREDINE 8.1.1. Metodologija 6

8.1.2. Rezultati ankete 8.1.2.1 Opti podaci 8.1.2.2. Stanje ivotne sredine 8.1.2.3. Optinske razvojne strategije i pristup informacijama o ivotnom okruenju 8.2. MILJENJE LEAP RADNE GRUPE O STANJU IVOTNE SREDINE 8.2.1. Prioritetne oblasti LEAP-a prema miljenju LEAP radne grupe optine Vrnjaka Banja usaglaenom sa rezultatima ankete o stanju ivotne sredine optine Vrnjaka Banja i razvojnim prioritetima jesu: 8.3. VIZIJA LOKALNE ZAJEDNICE PREMA LEAP RADNOJ GRUPI 8.2.2. Preporuke za tednju energije,energetsku efikasnost objekata i korienje obnovljivih izvora energije 9. AKCIONI PLAN OPTINE VRNJAKA BANJA 10. ZAKONSKI I INSTITUCIONALNI OKVIR KOJIM SE REGULIE STANJE IVOTNE SREDINE I ZAKONSKE NADLENOSTI LOKALNIH ZAJEDNICA 10.1. Zakonski i institucionalni okvir stanja ivotne sredine 10.1.1. Zakonski okvir 10.1.2. Zakonski okvir koji regulie kvalitet vazduha 10.1.3. Zakonski okvir koji regulie kvalitet voda 10.1.4. Zakonski okvir koji regulie kvalitet zemljita 10.2. Institucionalni okvir 10.3. Nadlenosti optine koje su propisane zakonskom regulativom OPTINSKI PLANSKI DOKUMENTI I KORITENI IZVORI ZA LEAP DOKUMENT

7

PREDGOVOR Optina Vrnjaka Banja ima opredeljenje da svoj razvoj u svim oblastima ivota vodi planski i organizovano, kroz proces koji je zasnovan na realnom sagledavanju stanja i potreba, ali i mogunosti kojima raspolaemo da se na identifikovane potrebe odgovori na realan i racionalan nain. U tom pravcu usmeren je i Lokalni ekoloki akcioni plan (LEAP) optine Vrnjaka Banja kao jedan od stratekih dokumenata ija e implementacija omoguiti integralnu zatitu ivotne sredine i obezbediti ostvarivanje prava pojedinca i sveukupne zajednice na ivot i razvoj u zdravoj sredini u uslovima uravnoteenog odnosa privrednog razvoja i ivotne sredine. Ovaj znaajan plansko-razvojni dokument obuhvata prikaz postojeeg stanja ivotne sredine, kao i planiranje za ouvanje i unapreenje iste uz potovanje razvojnih i ekonomskih potreba stanovnika. Zatita ivotne sredine podrazumeva skup razliitih postupaka i mera koji spreavaju njeno ugravanje s ciljem ouvanja bioloke ravnotee. Ekoloka odbrana je multidisciplinarna i trebalo bi da predstavlja trajnu obavezu svih lanova lokalne zajednice. Njena multidisciplinarnost proistie iz injenice to zdravlje, ivotna sredina i socijalni uslovi predstavljaju kompleks oblasti i problema koji su u stalnoj interakciji. Stoga svaki poremeaj stanja ivotne sredine dovodi do ekolokog poremeaja i poremeaja socijalnih odnosa koji su meusobno povezani i uslovljeni. Znaaj Lokalnog ekolokog akcionog plana optine Vrnjaka Banja izmeu ostalog ogleda se i u obezbeivanju pristupa i sticanju reprezentativnih referenci kod domaih i stranih investicionih fondova i finansijskih institucija. Za pruenu podrku i uee u sprovedenim aktivnostima tokom izrade ovog dokumenta zahvaljujem svim graanima, strunjacima i institucijama optine Vrnjaka Banja, a posebnu zahvalnost na materijalnoj i strunoj pomoi izjavljujem Regionalnom centru za ivotnu sredinu za Centralnu i Istonu Evropu i vedskoj Agenciji za meunarodni razvoj (SIDA). Predsednik optine Vrnjaka Banja Dipl. mat. Zoran Seizovi

8

LISTA SKRAENICA LEAP Lokalni ekoloki akcioni plan REC Regionalni centar za ivotnu sredinu za Centralnu i Istonu Evropu ISC Institut za odrive zajednice EU Evropska Unija UN Ujedinjene Nacije EC Evropska Komisija ECE Evropska Komisija za Evropu EAR Evropska Agencija za rekonstrukciju CARDS Pomo zajednicama u obnavljanju, razvoju i stabilizaciji ICPDR Meunarodna Komisija za zatitu Dunava EMEP Evropski program za monitoring i evaluaciju NRS Narodna Republika Srbija SFRJ Socijalistika Federativna Republika Jugoslavija SCG Srbija i Crna Gora RS Republika Srbija LS lokalna samouprava PO politika optina KO Katastarska optina JP Javno preduzee KJP Komunalno javno preduzee JVP javno vodoprivredno preduzee PVA privatna veterinarska ambulanta ZZ z emljoradnika zadruga d.o.o. drutvo ograniene odgovornosti PPD Preduzee poljoprivredno dobro L.U. lovna uprava ZZJZ Zavod za javno zdravlje RHMZ Republiki hidrometeoroloki zavod UG udruenje graana NVO Nevladina organizacija FSH Fabrika stone hrane MIP metalopreraivaka industrija IKB Istrano-eksploatacioni bunar KPZ Kazneno popravni zavod STR Samostalna trgovinska radnja SZR samostalna zanatska radnja BDP Bruto drutveni prihod IPPC integrisano spreavanje i kontrola zagaenja CS Merkali-Kankani-Zibergova skala seizminosti VOS Vodoprivredna osnova Srbije GUP Generalni urbanistiki plan PDR Plan detaljne regulacije GVI Granine vredosti imisija u vazduh 9

GVE Granine vredosti emisija u vazduh MDK Masimalno dozvoljene koncentracije PPOV Postrojenje za preiavanje otpadne vode PPV Postrojenje za preiavanje vode BPK5 Bioloka potronja kiseonika HPK Hemijska potronja kiseonika NTU Poveana mutnoa Qsr proseni viegodinji proticaj reka CC eline cevi ACC azmestno-cementne cevi Fe gvoe Mn mangan NH4 jon amonijum jon KMnO4 kalijum permanganant CO2 ugljen dioksid CO ugljen monoskid O2 kiseonik N azot NOX Aazotni oksidi PAU Policiklini aromatini ugljovodonici SiSO3 Silicijum silikat NPK Natrijum(N)-fosfor(P)-kalijum(K) HCl Hlorovodonina kiselina H2S vodoniksulfid CS2 ugljendisulfid RSH, R, SR2 merkaptani PCB polihlorovani bifenili PP Polipropilen PET polietilen

10

1. METODOLOGIJA Put izrade ekolokog akcionog plana ponekad se smatra vanijim od samog plana jer ovaj proces mobilie i angauje lokalno stanovnitvo, razvija oseaj vlasnitva nad dokumentom od strane lokalne zajednice i gradi konsenzus njenih kljunih interesnih grupa. Takav proces, olien u dokumentu koji se naziva lokalni ekoloki akcioni plan / program (LEAP), identifikuje prioritetne probleme iz oblasti ivotne sredine u lokalnoj zajednici i daje konkretne akcije za njihovo reavanje u odreenom vremenskom periodu. Ovaj pristup se zasniva na originalnoj LEAP metodologiji razvijenoj za drave Centralne i Istone Evrope (CIE) od strane Instituta za odrive zajednice (Montpelier, Vermont, USA) i Regionalnog centra za ivotnu sredinu za Centralnu i Istonu Evropu (Sent Andreja, Maarska). Ova metodologija je potvrena u skoro svim dravama CIE i u potpunosti prilagoena uslovima u Srbiji od strane REC-a Srbija, a od nedavno upotpunjena relevantnim iskustvima i pozitivnim praksama proisteklim iz dosadanjih uspeno voenih LEAP procesa u Srbiji. Osnovni ciljevi ove metodologije su: Da pomogne i olaka javnost procesa izbora i prioritizacije problema iz oblasti ivotne sredine i potreba lokalne zajednice, Da podri izgradnju kapaciteta i ojaa lokalno stanovnitvo da se efikasno i odrivo odnose prema problemima u oblasti ivotne sredine, kako bi bili ukljueni u ovaj LEAP dokument, Da uspostavi vlasnitvo lokalne zajednice nad procesom pripreme i implementacije LEAP-a. Ovaj proces se takoe odnosi na odrivi razvoj, uee javnosti vezano za izgradnju civilog drutva i opti proces demokratizacije i decentralizacije. Na taj nain, doprinosi poveanju transparentnosti i efikasnosti kao i kvalitetu procesa donoenja odluka u oblasti ivotne sredine. 1.1. Ukljuivanje velikog broja zainteresovanih strana Ukljuivanju velikog broja zainteresovanih strana, grupa i pojedinaca, poklonjena je velika panja u svim fazama procesa (u pripremnoj fazi dokumenta, tokom obrazovanja tela koja su bila zaduena da upravljaju LEAP procesom, identifikacije prioriteta, razvijanja tehnikih izvetaja itd.). To je uinjeno uspostavljanjem redovne komunikacije izmeu svih relevantnih interesnih grupa u lokalnoj zajednici kao to su: Lokalna vlast i donosioci odluka, Strune i inspekcijske slube, Javna komunalna preduzea, Privreda i industrija, Nauna i akademska zajednica, Finansijske institucije, Lokalni mediji, Nevladine organizacije, Strunjaci za oblast ivotne sredine, Zainteresovani pojedinci. Ovakav participatorni pristup je zasnovan na: Aktivnom ukljuivanju lokalnih zainteresovanih strana u sve projektne aktivnosti; Radionicama i seminarima iji su ciljevi bili da: o Oznai pravce i ciljeve reforme, definiu raspoloive opcije kao i prednosti i nedostatke razliitih mogunosti za sve zainteresovane strane, o Ukljui sve zainteresovane strane u konstruktivnu razmenu miljenja, o Da uzme u obzir uloge razliitih zainteresovanih strana, o Da potvrde opredeljenja svih relevantnih inioca u procesu, 11

o Da prate promene i da se po potrebi proces prilagodi nastalim okolnostima. 1.2. Zainteresovane strane i partnerstvo Najnovija iskustva ukazuju na potrebu za intenzivnom saradnjom sa relevantnim institucijama /organizacijama na nacionalnom i lokalnom nivou. U cilju dostizanja opisanog nivoa partnerstva, bilo je neophodno da lokalne institucije i partneri u projektu u te svrhe angauju odreena sredstva, pre svega u formi vremena i raspoloivosti. Uloga lokalne samouprave kao veze izmeu razliitih interesnih grupa i autoriteta koji obezbeuje generalnu podrku bila je kljuna za uspean poetak i odvijanje procesa. Strunjaci angaovani u procesu imali su dokazano iskustvo u obuci, formalno i praktino, to je pomoglo da se izgrade vrste veze izmeu lanova tima, jer je prenoenje znanja takoe od velike vanosti za uspenost projekta. Interaktivni proces rada je bio jedan od bitnih oblika funkcionisanja projektnih timova i u skladu sa tim odreivane su teme i ciljevi radionica i sastanaka radnih grupa. 1.3. Organizacija radnih timova i komunikacija sa graanima Polazei od strukture lokalne samouprave u Republici Srbiji, postojee saradnje i koordinacije izmeu lokalne vlasti i relevantnih institucija u lokalnim zajednicama, te stepena ukljuenosti civilnog sektora u procese odluivanja, a na osnovu ugovora o saradnji sa optinama u kojima je projekat Lokalno akciono planiranje u oblasti ivotne sredine za odrivi razvoj u Jugoistonoj Evropi u etiri optine u Srbiji u reavanju problema u oblasti ivotne sredine ivotne sredine implementiran, REC je pomogao formiranje timova koji su proces izrade LEAP-a inicirali i doveli do usvajanja preko lokalnih organa. REC je garantovao transparentan postupak izrade LEAP dokumenta, koji je bio u svakoj svojoj fazi dostupan potpunom uvidu javnosti, ali isto tako i kontrolisan od strane kompetentnih strunjaka, a prema prepoznatim prioritetima. Timovi koji su na dokumentu radili struktuirani su na sledei nain: LEAP koordinatori jedan je postavljen od strane REC-a, drugi od strane lokalne samouprave, Koordinaciono telo imenovano od strane predsednika optine, Radna grupa predstavnici institucija, biznis sektora, nevladinih organizacija i strunih slubi, Ekspertski tim profesionalci angaovani za sastavljanje zavrnih tehnikih izvetaja i akcionih planova prema izabranim prioritetima. Direktnim popunjavanjem anketnih listia, koje je svako domainstvo u optini dobilo potom i graani su direktno uestvovali u odabiru prioritetnih oblasti i definisanju problema iz oblasti ivotne sredine sa kojima se lokalna zajednica suoava. Za komunikaciju izmeu LEAP tima i graana, u optinskim prostorijama funkcionisala je LEAP kancelarija, koja je svakodnevno bila na raspolaganju zainteresovanim pojedincima. Najvanije faze izrade dokumenta ukljuivale su intezivno angaovanje medija, koji su nizom tekstova i priloga pomogli da informacije o bitnim detaljima vezanim za proces stignu do svih lanova lokalne zajednice. 2. OPTIUSLOVI Optina Vrnjaka Banja, najpoznatije banjsko leilite u Srbiji, nalazi se u dolini Zapadne Morave, okruena severnim padinama Goa (1.147 mnv), zaleem junih obronaka Gledikih planina (Crni vrh 819 mnv, Pale 853 mnv), Kopaonika (2.017 m), eljina (1.785 m) i Stolova (1.376 m)

12

Karta 1 Gradsko podruje sa znaajnim objektima

13

Slika 1 Vrnjaka Banja je centar banjskog

Slika 2 Paviljon turizma Srbije

Kao posebno naseljeno mesto, odvojeno od sela Vrnjci, Vrnjaka Banja se prvi put pominje 1916. godine, prilikom popisa koji je izvrila austrougarska okupaciona vlast. Obuhvatajui prostor srednjeg polja Zapadnog Pomoravlja, optina Vrnjaka Banja se nalazi na infrastrukturnom koridoru Kraljevo Kruevac. U neposrednom je teritorijalnom kontaktu sa optinama Kraljevo, Trstenik i Aleksandrovac, sa kojima je infrastrukturno veoma dobro povezana.

Slika 3 Dvorac Belimarkovia

Slika 4 Jedna od banjskih fontana

Zajedno sa optinama Kraljevo, Sjenica, Tutin i Novi Pazar, Vrnjaka Banja teritorijalno pripada Rakom okrugu iji je administrativni i politiki centar Kraljevo. Magistralnim eleznikim i putnim pravcem povezana je preko Kraljeva i Kruevca sa svim ostalim podrujima u Srbiji, a putem preko Goa i neposredno sa Aleksandrovcem. Konfiguracija zemljita i povoljan geografski poloaj, omoguavaju dobre uslove za ivot ljudi, o emu govore i arheoloki podaci koji svedoe o naseljenosti ovog kraja jo u praistoriji. Najznaajniji nalazi su ostaci iz rimskog perioda. Dolinom reke Angros (Zapadna Morava) iao je most kojim je kima Balkana via militaris, preko Kruevca i Kraljeva, aka i Uica bila povezana sa Bosnom i dalje sa Jadranom. Kao i via regis (kraljev put) od Kraljeva, koja je dolinom Ibra vodila ka Kosovu. Nagli razvitak rudarstva na padinama Argentaria (Kopaonik) dao je najvei podsticaj nastajanju banja. S obzirom da su u provinciji Gornjoj Maleziji rudarstvo i pratei zanati izuzetno napredovali u podgorju Kopaonika, na nekim mineralnim izvorima nastale su banje, meu kojima i Vrnjaka. Tako su u Vrnjakoj Banji otkrivena dva izvora rimske aljve (jedan za pie i drugi, topao, za kupanje)., koje su Rimljani koristili 300 godina (od kraja I do druge polovine IV veka). Nakon toga, usled burnih istorijskih promena i ratova, mineralni izvori ostaju zaputeni, prekriveni renim 14

nanosom i zaboravom punih XV vekova. Banja nije postojala ni tokom vizantijske uprave, niti u doba srednjevekovne drave, ni za vreme turske vladavine. Vrnjaka Banja se ponovo, kao feniks, raa u XIX veku, u vreme kneza Miloa Obrenovia, kada je nakon analize vode zapisano da je voda veoma dobra za pijenje i kupanje, zasluuje veliku panju, obeava veliku budunost i poeljno je da se uredi 1.

Slika 5 Vrnjaka Banja s poetka 20. veka

Slika 6 Dvorac Belimarkovia od pre jednog veka

Slika 7 Stara Banja, park sa kupatilom

Slika 8 Stara Banja, banjski paviljon

Posle 1860. godine poinje njen razvoj, emu je najvie doprineo Pavle Mutavdi koji je, te godine, formirao Odbor graana iz Kraljeva, Kruevca i Trstenika za ureenje Banje. Prvi bazen izgraen je 1882. godine i bio je u funkciji sve do 1925. godine. Prva zvanina banjska sezona otvorena je 1870. godine, kad je Banju posetilo oko 100 gostiju. Ministarstvo za zdravlje je 1924. godine proglasilo Vrnjaku Banju za prirodno leilite prvog reda. Naziv Vrnjaka Banja nastao je u selu Vrnjcima, koje se u XIX veku prostiralo od Goa do Zapadne Morave, od koga se izdvojio banjski reon oko mineralnih voda, irei se kasnije prema Gou na jugu i prema Zapadnoj Moravi na severu. Toponim Vrnjci, prema Milanu Sotiroviu u knjizi Vrnjaka Banja i okolina-od najstarijih vremena do 1941. godine potie od starog, danas retkog zanata, koji se naziva vrnanje. Tako se u srednjevekovnoj Srbiji, pa i znatno kasnije, zvala izrada konih kaieva i remenja od kojih su se pletenjem izraivali gornji delovi tadanje narodne obue, sline dananjim opancima 2. 2.1. GEOGRAFSKI POLOAJ I KLIMA Vrnjaka Banja se nalazi u centralnom delu Republike Srbije na 43 23 severne geografske irine i 20 54 istone geografske duine, na oko 200km juno od Beograda.1

Ma . oo aa aa ooa, o ajaj eea o 1941, aoa oea . a a, aa aa, 1996., a oo W.S.A. ee, Bergmanische Reise in Serbien, Budapest, 1846.,a oo: E.eaje, O ea oa Kee j, 1856. 2 , 21., aoa oea . a a, , aa aa 2008. . 60.

15

Karta 2 Podruje optine Vrnjaka Banja

Reljef je meovitog ravniarskog i brdsko-planinskog karaktera, stoga su naselja u optini visoka, srednja ili niska, sva na nadmorskoj visini izmeu 200 i 1100 m. Prosena nadmorska visina Vrnjake Banje je 230 mnv. Visoka sela su Staniinci i Go i prostiru se na visini 4501150m. Sela su razbijenog tipa, prostrana i podeljena na zaseoke. Staniinci i Go su jedina naselja u optini koja zahvataju june, prisojne planinske strane, koje se sputaju uz uzane doline reke Rasine i Zagrae. Sela srednje visine izmeu 250 i 450m nadmorske visine su Vukuica, Lipova, Rsovci i Otroci i prostiru se na severnim padinama Goa. Veina naselja u optini su niska, na visinama ispod 350m; pored Vrnjake Banje tu su Vranei, Vrnjci, Graac, Novo Selo,Podunavci, Ruinci i tulac. Sami topli izvori Banje lee na 255 mnv. Banja lei na krajnjim severnim ograncima Goa, sa koga se ka severu pruaju mnogobrojne kose, koje se sputaju prema moravskoj dolini. Izmeu dve ovakve kose, a skoro prema najviem vrhu, locirana je Banja. U orografskom pogledu najinteresantniji je Borjak umski kompleks, sa izraenim svim ekspozicijama, zaravnjenim grebenima i strmim padinama prema vodotocima. Geoloki sklop je raznovrstan. Najvii delovi planine Go su serpentinski, dok se u niim delovima, u slivu Vrnjake reke sve do naselja, prua zona kristalnih kriljaca i filita. Potez od ua Lipovake reke u Vrnjaku reku, sve do Zapadne Morave, sadri aluvijalni nanos pokriven ilovaom i humusom. Mestimino izmeu prvobitnih stena utisnule su se i stene magmatskog porekla. Zbog specifine konfiguracije terena i bujne vegetacije podruje optine Vrnjake Banje ima umereno-kontinentalnu klimu (temperaturne amplitude nisu velike, kratak suni period, proseno dugotrajan kini period), nizijsku, umskog tipa sa elementima subalpske klime. Zbog ovakve klime, zime su suvlje, a maksimaklna koliina padavina je u rana leta. Lokacija Vrnjake Banje je razlog zato se njena klima razlikuje od klime klasinih gradskih naselja, jer se Banja odlikuje i svojom mikroklimom koju uslovljavaju bujne ume, obilje vegetacije, znatna nadmorska visina, hladni i topli izvori, kao i otvorenost ka severu. 2.1.1. Temperatura Prema meteorolokim podacima, srednja godinja temperatura iznosi 10,60C. Najhladniji mesec je januar sa srednjom temperaturom od 0,70C,a najtopliji avgust sa srednjom temperaturom od 20,20C. Srednja temperaturna razlika najtoplijeg i najhladnijeg meseca je 19,50C. U Vrnjakoj Banji nema jaih vruina (srednje maksimalne temperature kreu se oko 280C). Meteoroloki podaci sa tri stanice (Kraljevo 255 mnv, Vrnjaka Banja 235 mnv i Go 990 mnv) zabeleili su da je apsolutni maksimum 38,40C, a apsolutni minimum 16

27,10C; srednja vrednost temperature u vegetacionom periodu (april-septembar) je 17,8 C. Apsolutni maksimum ikad zabeleen, iznosio je 40,50C (22.07.1939. godine); apsolutni minimum je zabeleen 11.02.1929. godine, i tada je temperatura iznosila 28,50C. 2.1.2. Vetrovi Vetrovi nisu karakteristini za ovo podruje, jer je konfiguracijom terena i bogatom vegetacijom Banja zatiena od vetrova. Najei su severozapadni i severni vetar uz Zapadnu Moravu. Juni vetar duva uglavnom van vegetacionog perioda i srednje je jaine. U letnjim mesecima, predvee, osea se povetarac. Jaina vetra je izmeu 1,8 i 2,6 bofora. Prosena godinja vlanost vazduha prilino je visoka (78%). Najsuvlji je avgust (71%), najvlaniji je decembar (86%). Vetrovitih dana ima u februaru, martu i aprilu, dok ih je u ostalim mesecima mnogo manje. Veliki broj dana (oko 170 dana) u godini je bez vetrova. Srednji pritisak vazduha je u letnjim mesecima gotovo jednak i kree se oko vrednosti srednjeg godinjeg pritiska (990 mbar). U prolenim mesecima se smanjuje (985,6 mbar), dok se u jesen i zimu ide iznad proseka (993,2 mbar). 2.1.3. Oblanost i padavine Prosena godinja koliina padavina u Vrnjakoj Banji je 928 mm, u dolini Zapadne Morave 650 mm; dok u viim predelima padne izmeu 1.000 i 1.200 mm, to povoljno utie na vegetaciju. U toku vegetacionog perioda koliina padavina je 382 mm. Najkiovitiji mesec je jun, dok je najmanje padavina u septembru. Nie planinske temperature omoguavaju izluivanje vee koliine vodenog taloga u toplijem delu godine, ali i pojavu snenih padavina u hladnijem delu godine. Obzirom da padavina ima najmanje u oktobru i februaru, u tim periodima, periodini izvori presuuju, a stalnim izvorima se smanjuje izdanost. Na apsolutnoj visini od 235m, primarni maksimum padavina se, za posmatrani period od 20 godina pojavljuje u julu sa 91mm, a sekundarni maksimum u maju sa 85mm vodenog taloga. Na Gou se najvie taloga belei u prolee (361mm), a najmanje tokom zime (184mm). Magle ima vrlo retko. Karakteristini su kratkotrajni rani jesenji i kasni proleni mrazevi, koji su bez opasnosti za vegetaciju. Prosena godinja oblanost je mala (5,5 desetine povrine neba), a prosena godinja suma sunevog zraenja iznosi 1.922 asa. Najdue trajanje sunevog sjaja je u julu i avgustu, a najkrae u decembru i januaru. Jednom reju, klimatski preduslovi, pre svega u dolini Zapadne Morave, pogoduju kvalitetnoj poljoprivrednoj proizvodnji. Jedini limitirajui faktori su godinje oscilacije temperature i koliine padavina. 2.2. HIDROLOGIJA Podruje Vrnjake Banje bogato je vodnim resursima. Mrea je razgranata, njena gustina se kree u granicama G1.052.2.01km/km; obuhvata veliki broj izvora i izdani (preko 60 izvorita sa prosenom godinjom izdanou od 0.2 do 2.32 lit/sek.). Hidrografsku mreu optine Vrnjaka Banja karakteriu povrinske i podzemne vode. Od povrinskih najznaajnija je Zapadna Morava u koju se ulivaju Graaka, Novoselska, Vrnjaka, Lipovaka i Popinska reka, a od podzemnih voda to su izdani i izvori (koji slue za vodosnabdevanje). Vodotoci (Graaka, Novoselska, Vrnjaka, Lipovaka i Popinska reka) pripadaju slivu Zapadne Morave, Ibra i Rasine. Svi tokovi imaju bujini karakter. Posle otapanja snega i poveanog priliva padavina dolazi do viestrukog poveanja proticaja u njima. To je veoma nepovoljno sa aspekta rezervi vode za pie i zbog posledica poplava, ali su pozitivni efekti u 170

pogledu obnavljanja voda i ispiranja eventualnih zagaenja. Sama Banja poseduje tri vrste vode: toplu i hladnu mineralnu vodu i planinsku pijau vodu, dovedenu sa vie izvora planine Go. Do sada je istraeno est izvora mineralnih voda Vrnjake Banje, od kojih su etiri izvora poznata irom Evrope: topli izvor i tri hladna izvora (Snenik, Jezero, Slatina). Svi ovi izvori su istog vulkanskog porekla i imaju skoro iste mineralne sastojke, ali u razliitim odnosima.

Slika 9 Reka u prolee

Kompleksne analize vode (ija kvalitativna i kvantitativna istraivanja datiraju iz XIX veka), danas ukazuju na njena lekovita svojstva i korienje. Lekovite mineralne vode prema meunarodnoj klasifikaciji, pripadaju sledeim grupama lekovitih voda: topla mineralna voda (36,5S) alkalna ugljeno-kisela homeoterma i mineralne vode mineralne vode: Snenik (17S), Jezero (27S) i Slatina (14S)-zemno-alkalne, ugljeno kisele akrotopege Kroz samo mesto Vrnjaka Banja protiu: Vrnjaka i Lipovaka reka i Petrainoviki i Lipovaki potok, dok sa zapada dolazi Duboki ili Lisiiji potok. Izvori su izvorita ovih reka i njihovih pritoka i veina izvora je kaptirana za potrebe vodosnabdevanja. Najvea vrnjaka reka je Zapadna Morava, koja je duga 295km i koja kroz Vrnjaku optinu protie u duini od oko 20 km. Najveom koliinom vode, Zapadna Morava raspolae u martu, aprilu i maju, a najmanjom u avgustu i septembru. Slivu Zapadne Morave pripadaju: Vrnjaka reka, Novoselska i Graaka reka sa svojim pritokama. Vrnjaka reka nastaje od: ljivarskog, avoljeg, Mejdanskog i Badnjevakog potoka, Negovana, Beljine reke i Male reke. U reku se ulivaju Janiijevski, Mikiki i Miljkoviki potok; kod Snenika se ulivaju Brovski i Piperski potok, a u Banji Lipovaka reka. Na prostoru od oko 50ha, na 15km od Vrnjake Banje, kod sela Podunavci, nalaze se Podunavake bare. One su nastale ekploatacijom ljunka iz Morave, pri emu su se majdani ljunka ispunili vodom. Ukupna povrina registrovane 22 bare je 22,55ha. Hidrografskoj mrei pripada i vetako akumulaciono jezero Selite, izgraeno u periodu 20002006.godine, na reci Zagra, koja zahvata prostor od oko 8ha. Od vodoprivrednih objekata najznaajnije su akumulacije i brana Selite na Gou, sistem odvodnih kanala za spreavanje plavljenja poljoprivrednih povrina u naseljima du 18

Zapadne Morave i Popinske reke, delimina regulacija (u centralnoj zoni Banje) korita Vrnjake i Lipovake reke. Vrnjaka Banja se snabdeva vodom iz etiri izvorita: Goa, Staniinaca, Vitojevakog polja i iz dva bunara u Ugljarevu. Sela optine snabdevaju se vodom iz lokalnih vodovoda. 2.2.1 Nalazita mineralnih voda Vrnjaka Banja danas ima est izvora mineralnih voda koje su relevantne za leenje i primenu balneolokih procedura: Toplu vodu, Snenik, Slatinu, Jezero, Beli izvor i Borjak. Topla voda je kiselo-vrua, temperature 36,5S, a ostale su hladne razliitih temperatura; Topla voda je ujedno i najstariji izvor, upotrebljavan jo u vreme Rimskog carstva. Pojava termomineralnih voda Vrnjake Banje otkrivena je buenjem pet dubinskih sondi u periodu 193234 u zoni Rimskog izvora.Pre istranih buenja u ovoj zoni je postojalo pet izvora, od kojih je najpoznatiji Rimski izvor.

Slika 10 Banjska izvorita mineralnih voda su ureena

Svi termalni izvori su kaptirani i kao takvi korieni su u banjske svrhe. Snenik i Slatina, dva hladna mineralna izvora, u vreme otkrivanja 1896., nalazila su se van granice tadanjeg banjskog reona. Jedan je temperature 14,2S i nalazi se na nekoliko stotina metara od Kupatila uz Vrnjaku reku, a drugi temperature 12,5S, otkriven u potoku Slatina. Izvor Snenik nalazi se 800m uzvodno od Tople vode i prvi put se upotrbljava za leenje 1917.godine, dok se voda sa izvora Slatina koristi u banjske svrhe tek od 1937.godine. Godine 1978. otkrivena je mineralna voda na lokalitetu Jezero, u parku izmeu Slatine i Snenika. Udaljen 350m od Jezera, na uu Lipovakog potoka u Lipovaku reku, 1992. godine je otkriven Beli izvor. Na mestu gde je uz reku iznad Snenika ve izvirala voda, godine 1993. otkriven je izvor Borjak. Krajem XX i poetkom XXI veka, izbuena su jo tri izvora mineralnih voda: Vrnjako vrelo u Novom Selu, Fontana i Zvezda u Vrnjakoj Banji. 2.3. VEGETACIJA I IVOTINJSKI SVET Teritorija optine Vrnjaka Banja spada u jednu od najumovitijih u Srbiji. ume i umski zasadi zauzimaju povrinu od oko 65% ukupne teritorije optine, panjaci i livade se nalaze na 9,7% povrine, oranine povrine zauzimaju 15%, vonjaci i vinogradi 7,4% i neplodno zemljite ini 2,1% teritorije optine Vrnjaka Banja. 19

Na podruju su zastupljena razliita stanita, biocenoze i ekosistemi razliitog stepena autohntonosti i ouvanosti. Biljni pokriva se moe podeliti u tri grupe: 1. Drvenaste vrste sa bunjem i prizemnom florom u umi 2. Travni pokriva 3. Poljoprivredne kulture i vonjaci Kompleks parkova zajedno sa drugim zelenim povrinama specifian je po svom znaaju kao deo Vrnjake Banje, ali i kao deo ireg ekosistema. Parkovi su smeteni u dolini regulisanog korita Vrnjake reke u centralnom delu Banje i zauzimaju prostor od oko 27 ha, irei se prema brdima. U parkovskom delu sree se veliki broj autohtonih i alohtonih vrsta. Zabeleeno je 165 drvenastih vrsta, od toga 38 vrsta etinara, 68 vrsta listopadnog drvea, 5 vrsta etinarskog iblja, 9 zimzelenog i 40 vrsta listopadnog iblja, zatim 1 povijua i 4 sorte rua. Meu autohtonim vrstama koje plene svojom dekorativnou, veliinom i vitalnou ima hrastova, platana, jela, jasenova, javora, lipa, crnih borova; zatim retkih vrsta poput taksodiuma, kanadske smre, alosne vrbe, bodljikave smre, ajanske smre, japanske trenje i dr. Najstarija stabla su starosti od 110 do 120 godina. Autentinu ambijentalnu celinu predstvlja Crkveno brdo, koje se nalazi u centru Vrnjake Banje. Nekada poznat po imenu Aleksandrovo brdo, a zatim i ajkino brdo, ovaj stenoviti masiv karakterie zajednica uma sladuna i cera, kao i lepi primerci jasena, klena, lipe, pitomog kestena, kiselog drveta, tise i nekih bunastih vrsta. Park-ume su znaajni deo kompleksa banjskog zelenila i tu pripadaju kompleksi kvalitetnih uma sa padina planine Go koji se pruaju sve do Zapadne Morave. Na planini Go, ume bukve i jele ine moni pojas po poreklu visoke (semene), izdanake ili niske (nastale vegetativnim putem) i vetaki podignute sastojine. Visoke ume ine 66,4% i preteno su bukove; izdanake ume ine 16,9% i preteno su hrastove, dok ostatak od 16,7% ine umske kulture-etinari. Na teritoriji GUP-a Vrnjake Banje nalaze se ume Borjak, Raj, Brankova glavica, Mezgraja i Duge. Podruje Vrnjake Banje, posebno planina Go, izuzetno je bogato i biljnim svetom, aromatinim i lekovitim biljem, kao i umskim plodovima. Procenjuje se da na Gou ima 650 biljnih vrsta, a od toga preko 200 lekovitih, aromatinih i drugih korisnih vrsta. Na podruju Vrnjake Banje valorizovani su i zatieni sledei objekti-spomenici prirode: Crni bor u parku Vrnjake Banje, neposredno uz Vrnjaku reku, na povrini od 2,50 ari. Ovo prirodno dobro spada u II kategoriju, zatieno 1966. godine i revidirano 1995. godine. Pet hrastova, spomenik prirode zatien 1969. godine, sa revizijom 1995. godine. Nalazi se na ulazu u Banju, na povrini od 10,75 ari. Danas postoje etiri stabla, sa utvrenom III kategorijom zatite. Dva stabla hrasta lunjaka-Vrnjci Hrast luljak-Vranei, lunjak u Vranekom polju Bukva prozorac na Gou U pogledu faune, na podruju optine Vrnjaka Banja javljaju se: - Lovostajem zatiene vrste divljai: srnea divlja, divlja svinja, zec, veverica, fazan, poljska jarebica - Trajno zatiene vrste: jastreb, detli, sova, soko - Divlja van reima zatite: vuk, lisica, divlja maka, svrake, vrane, tvorovi 20

Na teritoriji optine postoje dva lovita: lovite lovakog drutva Vrnjaka reka i lovite Beli izvor. 2.4. STANOVNITVO Optina Vrnjaka Banja obuhvata prostor od 239 km2 na kome ivi 26.492 stanovnika ili 111 stanovnika na km2, to je neznatno iznad republikog proseka. Podruje optine obuhvata optinski centar Vrnjaka Banja i 13 seoskih naselja, tako da stanovnitvo prema urbano-ruralnoj strukturi ini 37,3 % gradskog i 62,7% seoskog stanovnitva. U poslednje etiri decenije prisutan je blagi trend poveanja gustine naseljenosti (1953. godine iznosila je 72,8; 1971. godine 91,8; 1981. godine 102,4 i 2002. godine 111 stanovnika na km2). Kretanje stanovnitva na podruju optine Vrnjaka Banja, pored apsolutnog poveanja stanovnitva, karakteriu tri osnovne determinante: mehaniki priliv, (b) negativni prirodni prirataj i (v) demografsko pranjenje brdskoplaninskog podruja. Godina Broj stanovnika Lanani indeks Indeks porasta (1948=100) 1948 1953 1961 1971 1981 1991 2002 15.916 17.394 18.820 21.940 24.768 25.875 26.492 109,3 108,2 116,6 112,9 104,5 102,4 100,0 109,3 118,2 137,8 155,6 162,6 166,4

Tabela 1 - , 1948-2002.180 170 160 150 140 130 120 110 100 90 80 1948 1953 1961 1971 1981 1991 2002

(1948=100)

Dijagaram 1

Period od 1948. godine do danas karakterie pozitivan trend (sa 15.916 u 1948. godini broj stanovnika na podruju optine Vrnjaka Banja se poveao na 26.492 u 2002. godini). Meutim, u poslednjim dekadama 19711981. i 19912002. godine optina Vrnjaka Banja belei smanjenje stope prirasta ukupnog stanovnitva (12,1 i 4,3 na 1.000 stanovnika). Najvei odliv stanovnitva u periodu 19712002. godine zabeleen je u naseljima: Go (-70% sa 224 na 68), Staniinci (-49% sa 772 na 391), Otroci (-29% sa 761 na 543) i Vrnjci (26% sa 2.729 na 2.025). Optina Vrnjaka Banja dobija karakteristike monocentrine optine, 21

to potvruje i injenica da je 1961. u seditu optine ivelo vie od 26%, a u 2002. godini vie od 37% stanovnika. Osnovno obeleje demografskih kretanja optine Vrnjaka Banja jeste nizak prirodni prirataj. Situacija je na granici koja upozorava da se na ovom podruju moraju preduzeti odgovarajue drutvene mere i akcije. Stopa prirodnog prirataja, belei negativan trend od 1991. godine sa izuzetkom 1992. i 1996. godine. Negativna stopa prirodnog prirataja u duem vremenskom periodu ukazuje na problem depopulacije, odnosno bele kuge.

Slika 11 Banja obiluje prijatnim izletitima ak i u samoj blizini centra grada

Ovaj kraj je zahvaen dosta intenzivnim procesom imigracije stanovnitva, posebno u meupopisnom periodu 19912002. godine (3.375 doseljenika), to pokazuje da postoje odreeni prirodni i stvoreni uslovi za zadravanje stanovnika u optini. Meutim, ovaj zakljuak se odnosi samo na nekoliko naselja u optini, to se odraava na optinu u celini. Treba naglasiti i to da su migracije uglavnom usmerene ka optinskom i banjsko-leilinom centru Vrnjakoj Banji. Najvei deo selidbenog stanovnitva u Vrnjakoj Banji je sa podruja Republike Srbije55,6%, dok je sa iste optine 23,6%, a iz drugih republika 20,8%. Na teritoriji optine Vrnjaka Banja registrovano je oko 877 (3,3%) izbeglih lica, to se namee kao bitan socijalni problem. Vano je istai da popisom nisu obuhvaena raseljena lica sa Kosova i Metohije, kojih na podruju ove optine prema poslednjoj evidenciji ima ak 2.816.16,0 14,0 12,0 10,0 8,0 6,0 4,0 2,0 0,0 1991 1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003

3 2 1 0 -1 -2 -3 -4 -5

Dijagram 2 Starosna, polna, nacionalna i verska struktura stanovnitva

22

Starosna struktura stanovnitva optine Vrnjaka Banja sve vie ima karakteristike regresivnog, odnosno starijeg tipa stanovnitva, budui da se smanjuje fertilni i omladinski kontingent stanovnitva. Posmatrajui stanovnitvo po velikim starosnim grupama, zakljuak je da se inae nisko uee mladog stanovnitva i dalje smanjuje. U skladu s tim moe se rei da na 100 stanovnika uzrasta do 15 godina dolazi 115 stanovnika starijih od 65 godina. Prosean broj lanova porodice je 2,95. Nacionalnu strukturu stanovnitva ini 25305 Srba, 209 Roma, 161 Crnogorac, 79 Jugoslovena, 43 Makedonca, 32 Hrvata, 23 Maara, 21 Bugarin, 11 Rusa, 9 Slovenaca, 8 Slovaka, 7 Muslimana, 5 Ukrajinaca, 5 Rumuna, 3 Bonjaka, 3 Nemca, 2 eha, 1 Albanac i 1 Rusin. Stanovnici optine Vrnjaka Banja se u verskom opredeljenju u 95% izjanjavaju kao pravoslavci, meu 4,5 % stanovnitva su pripadnici katolike, islamske i protestantske veroispovesti, kao i pripadnici proorjentisanog kulta Hare Krine; 0,5% stanovnitva su ateisti. Pad nataliteta i starenje stanovnitva su izazvala i promene u polnoj strukturi ija je osnovna odlika smanjenje udela mukog u ukupnom stanovnitvu (koeficijent feminiteta 107, 12827 mukaraca i 13665 ena prema popisu iz 2002.godine). 2.4.1. Obrazovna struktura stanovnitva Obrazovna struktura stanovnitva ima poseban znaaj u demografskim istraivanjima, s obzirom na uticaj koji ima na prirodno i migraciono kretanje stanovnitva. U obrazovnoj strukturi stanovnitva starog 15 i vie godina na podruju Vrnjake Banje (2002.), zavrena srednja kola je najei vid obrazovanja kod oba pola (43% stanovnika), na drugom mestu je osnovno obrazovanje (23% uglavnom starije stanovnitvo), dok je 10% stanovnitva optine sa viom i visokom strunom spremom. Iako je zabeleen trend smanjenja broja nepismenih u poslednjih deset godina i dalje je prisutan znaajan procenat nepismenog stanovnitva (1447 stanovnika), posebno enskog stanovnitva (5,7% stanovnitva starog 10 i vie godina). Mreu obrazovnih ustanova optine ine etiri osnovne kole sa devet podrunih odeljenja, dve srednjokolske ustanove: Gimnazija i Ugostiteljsko-turistika kola, kao i fakultetsko odeljenje za turizam i ugostiteljstvo Ekonomskog fakulteta, Univerziteta u Kragujevcu. 2.4.2. Zaposlenost stanovnitva optine Vrnjaka Banja Dominantan broj stanovnika spada u kategoriju radno sposobnog stanovnitva, to se moe uzeti u obzir kao znaajan razvojni potencijal. Stepen zaposlenosti ukupnog stanovnitva optine je 32,8% i radno-sposobnog stanovnitva 62,7%. Visoko je uee zaposlenih u preraivakoj industriji (36% zaposlenih u privredi) i vanprivredi (27,5% radnika). Na birou za zapoljavanje registrovano je 4.154 nezaposlenih lica, uglavnom enske populacije (2.258), a nesporno je da ovaj problem moe biti relativiziran samo kroz ekonomski razvoj. 2.4.3. Godinji rast broja stanovnika Prema podacima Republikog zavoda za statistiku Republike Srbije broj stanovnika se u periodu 19982008 kretao kako je prikazano na donjim dijagramima.

23

Dijagram 3 Prirodni prirataj 19502008, Republika Srbija 1) Nisu obuhvaeni podaci za Kosovo i Metohiju

Analizirajuii promenu broja stanovnika u Republici Srbiji u proteklih 10 godina (prema matematikom proraunu prikazanom u tabeli, moe se doi do parametra prirataja broja stanovnika na godinjem nivou. Za proteklih 10 godina vrednost prosean prirodni prirataj na teritoriji Republike Srbije iznosi 3,40/00 na godinjem nivou. to se tie demografskih kretanja na teritoriji optine Vrnjaka Banja evidentan je nizak prirodni prirataj, do mere da je ugroena prosta reprodukcija stanovnitva. Stopa prirodnog prirataja, belei negativan trend od 1991. godine sa izuzetkom 1992. i 1996. godine kada je ona pozitivna i iznosi 1,80/00, odnosno 0,10/00. U periodu od 1997. godine stopa prirodnog prirataja konstantno opada sa 1,80/00 (1997.) na ak 4,2 0/00 (2000), da bi se 2003 vratila ni nivo od 1,80/00. Migracija staniovnitva dovela je poveanja broja stanovnika. U periodu od 19912002.doselilo se 3375 doseljenika. Ovaj parmetar e uticati na planiranu projekciju planiranja broja stanovnika na teritoriji optine Vrnjaka Banja. 2.5. PRIVREDA Optina Vrnjaka Banja se moe svrstati u red privredno relativno razvijenih optina u Republici Srbiji.. Pored dominantno zastupljenog turizma kao tradicionalne delatnosti optine, prisutna je industrijska proizvodnja, u manjoj meri je prisutna i poljoprivredna proizvodnja, zatim saobraajne usluge, graevinarstvo, trgovina i druge uslune delatnosti. Optina Vrnjaka Banja uestvuje sa 15% u stvaranju narodnog dohotka Rakog okruga. Privredna aktivnost optine Vrnjaka Banja odvija se u 11 sektora, ali najvei uticaj na privredna kretanja imaju preduzea iz preraivakog sektora i trgovine, koja zapoljavaju 55,5% ukupno zaposlenih, raspolau sa 38 % osnovnih sredstava, ostvaruju 70,5% ukupnog prihoda, 78,4% dobiti, 72,7% gubitka i 95,7% prihoda od izvoza. Kao znaajan razvojni potencijal optine izdvajaju se preduzea: Todor, Autoprevoz, Voda Vrnjci, Fontana.

24

Dijagram 4 Koncentrini krugovi odrivog razvoja Vrnjake Banje

Pre skoro etiri decenije, krenuo je da se realizuje san Vrnjana da se mineralne vode Vrnjake Banje flairaju i prodaju na tritu. Godine 1970. puten je u rad pogon za flairanje mineralne vode koji je imao jednu proizvodnu liniju kapaciteta 4500 boca na sat. Obzirom da je voda brzo osvajala trite, ukazala se potreba za novim proizvodnim kapacitetima, tako da je 1973. godine zapoeta izgradnja nove fabrike koja je zavrena 1974.godine. Sredinom 1999. godine otvorena je nova proizvodna hala povrine 6000m u kojoj je smeten pogon za flairanje vode i proizvodnju bezalkoholnih pia. ATP Morava ili nekada Autoprevoz je preduzee koje je prve uspone zabeleilo u drugoj polovini prolog veka. Iz prvobitnog komunalnog preduzea Go osnovanog 1948.godine, izdvojilo se posebno preduzee Morava koje je radilo samostalno sve do 1968.godine kada je ulo u veliki sistem aanskog Autoprevoza. Optina Vrnjaka Banja je 1983. godine dobila autobusku stanicu, ija je zgrada posedovala sopstveni motel i niz drugih delatnosti za proizvodnju peciva, kao i restoranske usluge, to je povealo turistiku ponudu ui uticalo na razvoj turizma. Najveu ekspanziju u razvoju saobraaja Autoprevoz doivljava krajem 80-ih godina HH veka, kada je obnovljen vozni park modernim visokoturistikim autobusima. Krajem HH veka, poslovni prostor je proiren za 4000m, otvoren je pogon za reparaciju autobusa, otvorene su meunarodne linije za mnoge evropske gradove i jo jednom je obnovljen vozni park od svetski poznatih proizvoaa kao to je Mercedes. Autoprevoz je prvi put doiveo neuspanu privatizaciju 2004.godine, drugi put je prodat 2005.godine, kada je ovom preduzeu vraen stari naziv Morava. Morava danas poseduje 90 autobusa za prigradski, meugradki prevoz i turistike ture, dva mini-voza za saobraaj u Banji itd. Modna kua Todor osnovana je 1989.godine i bavi se proizvodnjom i prodajom deije, enske i muke odee i vea. Odevne predmete koje kreiraju poznati modni kreatori Todor distribuira irom Srbije, u Crnoj Gori, BiH, Makedoniji, Francuskoj, Rumuniji, ekoj, Rusiji, Engleskoj, Austriji. Todor uestvuje na brojnim meunarodnim sajmovima, zapoljava 200 radnika u fabrikom pogonu u Vrnjakoj Banji i 588 radnika u kooperativnim pogonima irom zemlje. 2.5.1. Javna preduzea 25

Na podruju optine Vrnjaka Banja postoje etiri javna preduzea: JP Direkcija za planiranje i izgradnju, JP Vrnjake Novine i RTV, JP Beli izvor i JP Borjak. Radio-televizija Vrnjaka Banja emituje dva radijska i jedan televizijski program. Prvi program radija je poeo da se emituje daleke 1969. godine pod okriljem radioamatera, sve do 1974. kada je prikljuen Kulturnom centru Vrnjake Banje. U sastavu Kulturnog centra Vrnjake Banje radio je ostao do 1995.godine, kada je odlukom SO Vrnjaka Banja, zajedno sa Vrnjakim novinama izdvojen izdvojen u JP Vrnjake novine i RTV Vrnjaka Banja. Radio je konstantno poveavao broj slualaca, uspostavljajui saradnju sa Radio akom, Studiom B; 80-ih godina uspostavljena je saradnja sa TANjUG-om to je omoguilo da Radio Vrnjaka Banja emituje dnevne, aktuelne informacije iz svih drutvenih sfera ondanje SFRJ. Tokom 90-ih godina prolog veka, Radio Vrnjaka Banja je reemitovala program BBC, Slobodne Evrope, Glasa Amerike i Radija B92. Godine 2000., u Banji je otpoela sa radom Vrnjaka televizija koja pored informativnog programa emituje i filmski, muziki i sportski program, kao i satelitske i programe nezavisnih produkcija. JKP Beli izvor je do 2002.godine obavljao preko sto raznovrsnih delatnosti iz oblasti vodosnabdevanja, komunalne higijene, uklanjanja otpadnih voda, gazdovanja zatitinim umama, odravanja uma, odravanja i ureenja parkova, zelenih i rekreativnih povrina, gajenja cvea, trgovine poljoprivrednih proizvoda, uzgoja i lova divljai. Nakon 2005.godine posluje kao javno komunalno preduzee. JKP Beli izvor je poslednjih 30 godina nosilac nekoliko velikih investicija od kapitalnog znaaja za Vrnjaku Banju kao to je izgradnja poslovno-zanatske zgrade Pijaca, rekonstrukcija sportskih terena Raj i Olimpijskog bazena, izgradnja teniskih terena i dr. U oblasti vodosnabdevanja izgraena je brana Selite na Gou, postrojenje za preiavanje vode sa Novoselske reke, spori peani filteri, talonica, cevovod do Banje, kaptiranje izvora, iskopavanje bunara. Beli izvor je takoe proteklih godina ulagao kanalizacione linije i kolektore, zatim u istraivanje mineralnih voda kao i u nabavku najsavremenijih ureaja i mehanizacije za ienje Vrnjake Banje. Godine 2005. Odlukom SO Vrnjaka Banja izdvajanjem delatnosti iz JKP Beli izvor osnovano je JP Borjak. Preduzee ine sektor za gazdovanje zatitnim umama i lovitem, sektor za primarne prerade drveta u Novom Selu i sektor parkova, bate i rasadnika. Jedan od najznaajnijih projekata JP Borjak je ureenje Crkvenog brda prema Promenadi. JP Direkcija za planiranje i izgradnju optine Vrnjaka Banja osnovano je sa ciljem izrade programa za urbanistike planove, izrade prostornih i urbanistikih planova i projekata, projektovanja graevinskih i drugih objekata, planova parcelizacije, istraivanja za potrebe planiranja i ureenja prostora i dr. 2.5.2. Turizam Temelji ekonomskog razvoja Vrnjake Banje zapoeti su turizmom pre 140 godina. Turizam ini okosnicu privrednog ivota ove optine i zahvaljujui turizmu i druge privredne delatnostisu se uspeno razvile. Najznaajniji razvojni prioritet optine Vrnjaka Banja je turizam i to prvenstveno banjsko-zdravstveni turizam sa velikim potencijalom u komplementarnim oblicima turizma: sportsko-rekreativan, kulturno-manifestacioni, tranzitni i lovni turizam, koji svojim sadrajima doprinose diverzitetu turistike ponude.

26

Dijagram 5 Promet turista

Saobraajno, Vrnjaka Banja je veoma dobro povezana sa gotovo svim veim gradovima Srbije i povezana je sa drugim turistikim atrakcijama kao to je reka zapadna Morava, planina Go, iz pravca Brusa je relativno blizu Kopaoniku. Brojni su prirodni i drutveni faktori koji sainjavaju turistiki potencijal Vrnjake Banje: mineralne vode, reljef, klima, flora i fauna, blizina kulturno-istorijskih spomenika prvog reda kao to su srednjevekovni manastiri i gradovi, zdravstvene, kulturne i sportske ustanove.

Slika 12 Ski staze na Gou

Karta 3 Plan generalne regulacije Goa

Generalno posmatrano, turistiki tokovi posle 2000. godine u optini Vrnjaka Banja belee blagi rast (od 5% proseno godinje). Iako strani turisti belee pozitivna kretanja na skali broja turista, proseno zadravanje u Banji u posmatranom periodu, ovo ne moe da 27

kompenzira drastino opadanje posete domaih turista, koji su dominantni trini segment u ukupnom turistikom prometu optine.

Slika 13 Jedna od atrakcija, most ljubavi

U sektoru turizma posluje 7 ugostiteljsko-turistikih preduzea, koja ostvaruju 3% prihoda privrede i zapoljavaju 9% zaposlenih u privredi. Pored preduzea, na podruju optine Vrnjaka Banja, u ugostiteljstvu posluje 90 privatnih ugostiteljskih radnji i 4 turistike agencije. Fontana a.d. najvea hotelska kua u Vrnjakoj Banji i Srbiji i glavni nosilac turistiko-ugostiteljske privrede Banje. Preduzee raspolae kapacitetom od preko 1100 leaja, velikim brojem zatvorenih restorana i terasa sa oko 7000 sedita. Fontana a.d. je osnovana 1973. godine spajanjem preduzea Beograd i UgostiteljstvaFontana, privatizovana je 2005.godine, ranije izvrivi odreena ulaganja. 2.5.2.1. Specijalna bolnica za leenje i rehabilitaciju bolesti organa za varenje i eerne bolesti Vrnjaka Banja Ova zdravstvena ustanova od republikog znaaja tipa rehabilitacionog centra raspolae izuzetno strunim kadrom lekara specijalista, dijagnostiara, medicinskih tehniara i poseduje savremenu opremu za dijagnostiku, leenje i rehabilitaciju. Specijalna bolnica sarauje sa preko sto velikih privrednih preduzea i sistema u Srbiji (NIS, Galenika, Metalac, Trajal, Tigar...) to je rezultiralo da u posledljih pet godina ugosti preko 60 000 radnika ovih preduzea. Posle 2000. otvorena su i dva znaajna objekta Wallness centar Fons Romanus u zgradi Kupatila i Aljua centar Merkur u hotelu Merkur koji upotpunjuju zdravstveno-rekreativnu ponudu Vrnjake Banje. Pored zdravstvenog i rekreativnog turizma, Vrnjaka Banja ima dosta dugu tradiciju i kongresnog turizma, a nakon osnivanja Ustanove za unapreenje posete i propagandu 1957.godine, Banja poinje da razvija i kulturno-zabavni turizam. Meu mnogobrojnim festivalima i televizijskim serijama koje su realizovane u Vrnjakoj Banji, moda je najupeatljivija manifestacija poetkom 90-ih prolog veka Igre bez granica koje je prenosila Evrovizija. Blizina gradskih centara kao to su Kragujevac, aak, Kruevac pokrenula je reku izletnikog jednodnevnog turizma u Banji, kao i ake i studentske ekskurzije. 28

U pripremi turistike sezone vodeu ulogu ima Turistiko-sportski centar koji organizuje niz sportskih i zabavnih manifestacija kao to je revija oldtajmera Auto-moto vremeplov 2005, dolazak voza Romantika i Plavog voza, Zimski karavan na Gou koji okuplja skijae reprezentativce, Zimske arolije za ljubitelje takmienja na sankama i bobovima na Crkvenom Brdu, letnje turnire u koarci, ahovske simultanke sa velemajstorima i dr. Ponuda V.Banje kao banjsko-turistikog centra najvieg nacionalnog ranga, uklopljena u regionalnu ponudu i ponudu ireg kompleksa V.Banje, obuhvatie tradicionalno je-zgro V.Banje i sportsko-rekretivni kompleks, kao kljune segmente povezivanja Ravne planine / Goa sa Zapadnom Moravom. Tradicionalno jezgro Banje bie rekonstruisano i kompletirano kao matina ponuda i centralni deo poteza od Ravne planine/Goa do Zapadne Morave. Sportsko-rekreativni komples Banje predstavljae jezgro zelenog koridora na potezu Ravna planina/Go Zapadna Morava. 2.5.2.2. Kompleks visoko-komercijalne ponude Vrnjake Banje Ovaj kompleks predstavlja glavno banjsko-turistiko jezgro Vrnjske Banje, sa najviim stepenom postojee (planske i spontane) izgraenosti i ureenosti banjsko-leilinih, hotelskih i drugih sadraja. Radikalne promene u ovom tkivu nisu mogue, ve se njegovo unapreenje (a i ouvanje) zasnivaju na moguoj rekonstrukciji, modernizaciji i ogranienoj dogradnji, u funkciji kompletiranja postojee banjsko-turistike ponude. Rekonstrukcija, modernizacija i dogradnja u funkciji kompletiranja i unapreenja postojee banjsko-turistike ponude odnosi se prvenstveno na ouvanje i unapreenje centralnog banjskog parka kao tradiocionalnog motiva V.Banje, na kreativno ureenje Crkvenog brda kao centralnog prostornog imixa V.Banje i na dogradnju neophodnih zajednikih sadraja drutvenog standarda (posebno sportsko-rekreativnih i sadraja mirujueg saobraaja). U tom smislu, neophodno je kompletirati postojei otvoreni olimpijski bazen kod izvora Snenik, izgradnjom zatvorenog olimpijskog bazena i klizaline sale (sa zajednikim sadrajima xakuzi bazena, sauna, masae, trim kabineta, ugostiteljstva, otvorene plae sunalita i prateih prostorija). Takoe, je potrebno izgraditi novu polivalentnu salu iznad izvora Jezero (za priredbe, koncerte, kongrese i sl., alternativno i za rekreciju gostiju, posebno u zimskom periodu, sa restoranom i terasom na krovu), kao poluukopani objekt preko koga se moe prevui park. Poseban znaaj ima rekonstrukcija i ureenje Crkvenog brda, istovremeno kao dominantnog uzvienja jedinstvenog parka u jezgru Banje i kao kulturno-zabavne ponude (tipa Monmartra, sa galerijama, buticima, bistroima, starim zanatima i dr., uz crkvu, letnju pozornicu i par starih vrednih banjskih zdanja). Na jugozapadnim i jugoistonim padinama Crkvenog brda treba izvriti rekonstrukciju postojee, nekvalitetne i nedovoljno komercijalne izgradnje, u korist nove izgranje savremenih apartmana i pansiona (koji e, izmeu ostalog, pokriti i trokove uklanjanja postojeih kua). Posebnu prednost u ovom prostoru imae izgradnja novih apartmana, sa komforom hotela i veom slobodom izbora usluga nego u hotelu, od posebnog interesa za savremenu, visokoplatenu klijentelu, zainteresovanu za raznovrsniju i bogatiju ponudu od dominantne postojee banjsko-leiline. Novo sagraene tenis terene u junom delu banjskog parka treba izmestiti (u kompleks sporta i rekreacije V.Banje) i ovaj prostor prenameniti za parkovske povrine u masovnoj upotrebi, u duhu opredeljenja za poveanje javnih parkovskih povrina u V.Banji. Kljuni saobraajni problem visoko-komercijalnog kompleksa V.Banje mirujui saobraaj, treba reiti izgradnjom parkinga i garaa na ulazima u kompleks, odnosno podzemnim garaama u kompleksu (posebno u konfiguraciji Crkvenog brda). 2.5.2.3. Kompleks sporta i rekreacije Raj Ovaj kompleks predstavlja glavni sportsko-rekreativni prostor Vrnjake Banje i sadri: sportski centar, teniski centar i jahaki centar. Sportski centar obuhvata aktivnosti fudbala, atletike i malih sportova, sa univerzalnom sportskom salom i sportskim selom. Sadraji fudbala i atletike obuhvataju fudbalski stadion (sa takmiarskim atletskim borilitima) i 29

pomoni fudbalski teren sa pomonim atletskim borilitima. Sadraji malih sportova obuhvataju rukomet/mali fudbal, koarku i odbojku. Univerzalna sportska sala sa gledalitem namenjena je rukometu/malom fudbalu, koarci i odbojci, kao i borilakim i drugim sportovima, ali i nesportskim (kulturno-umetnikim, zabavnim i drugim) manifestacijama. Na pogodnoj, severozapadno orijentisanoj lokaciji u okviru sportskog centra predviena je izgranja apartmanskog sportskog sela. SRC Piskovac koji je planiran preteno za konjike sportove: manje hipodrom, zatim ostale sportske sadraje kao to su fudbal, tenis, mali sportovi i slino. Ako se u planskom periodu ne ukae potreba i interes za konjiki sport mogue je, kasnije ovaj prostor nameniti, samo, drugim sprotovima sa vie manjih celina. 2.5.2.4. Pojas zelenog izletniko-etnog prostora Na podruju GP-a V.Banje, pojas zelenog izletniko-etnog prostora nastavlja iz pravca Goa dolinom Vrnjake reke, kroz visoko-komercijalnu zonu V.Banje (preteno kroz njen parkovski deo), pored sportsko-rekretivnog centra i dalje dolinom ove reke do njenog ua u Zapadnu Moravu, gde se povezuje sa turistiko-rekreativnom zonom Zapadne Morave. Ovaj pojas podrazumeva zaseban zeleni koridor sa posebnom stazom za zajedniko kretanje peaka, jahaa i biciklista, bez ikakvog motornog saobraaja. U koridoru su na distancama od okvirno 1 km predvieni mali prigodni punktovi za zaustavljanje i pristup postojeim i planiranim sadrajima (sa odmoritem, vezovima za konje i dr.). Separirani sadraji sporta i fizike kulture u okviru osnovnih i srednjih kola, fakulteta i radnih organizacija, treba da budu radikalno unapreeni. kole, fakultet i radne organizacije bie takoe meu korisnicima sportsko-rekreativnog kompleksa na podruju GP, posebno sportskog centra (fudbal, atletika, mali sportovi i univerzalna sportska sala). Sa druge strane, slobodni kapaciteti otvorenih terena i sala kola, fakulteta i radnih organizacija (za vreme letnjeg raspusta i letnjeg kolektivnog odmora u radnim organizacijama) bie komercijalizovani za korienje od strane turistike klijentele. 2.6. POLJOPRIVREDA Poljoprivredno zemljite na teritoriji optine zauzima 43% ukupne povrine, to uz strukturu zemljita i klimu pogoduje razvoju ove delatnosti. Visoka zastupljenost oranica nije odlika ove optine i najvei deo poljoprivrednog zemljita je pod livadama i panjacima. Prema analizi kretanja ostvarenog obima proizvodnje najvie se proizvodi kukuruz, zatim krompir, penica i pasulj. Osim ratarskih proizvoda, znatna je i proizvodnja voa, pre svega ljiva. Podneblje Vrnjake Banje pogodno je i za uzgoj stoke, ali su ti potencijali nedovoljno iskorieni. Stoni fond je u 2005.godini iznosio: 4266 grla goveda, 4268 svinja, 4206 ovaca i 65662 ivine. U oblasti poljoprivredne proizvodnje registrovan je veliki broj poljoprivrednih gazdinstava, est preduzea i dve zemljoradnike zadruge. 2.7. RURALNI RAZVOJ

30

Karta 4 Karta koritenja zemljita

2.7.1. Ruralni razvoj (prema programu razvoja optine Vrnjaka Banja iz 2005. god) Kljuni problemi u oblasti poljoprivede i ruralnog razvoja mogu se podeliti u tri segmenta: Ruralna infrastruktura neizgraena komunalna infrastruktura, nedovoljan nivo kvaliteta zdravstvene zatite, nepostojanje kulturno-zabavnih sadraja i otean pristup kapitalu; Proizvodnja i prerada hrane neregulisano trite/plasman poljoprivrednih proizvoda, nizak nivo organizovanosti i povezanosti poljoprivrednika, zastarela mehanizacija, nedostatak preraivakih kapaciteta u blizini sela, usitnjenost poljoprivrednih poseda, neregulisano traite poljoprivrednog repromaterijala, slaba kontrola kvaliteta; Ljudski resursi nepovoljna starosna struktura, nizak nivo obrazovanosti poljoprivrednih proizvoaa, nedostatak motivacije za rad na selu. 31

Ruralna naselja e i dalje svoj razvoj ostvariti u okviru poljoprivredne (primarne) proizvodnje zasnovane na domainstvima (porodici). Meutim, neophodno je pruanje raznorodnih pomoi kroz poljoprivredne klastere i razliite centre (tehnika, veterinarska, obrazovna, finansijska, itd.), kako bi se poboljale proizvodne mogunosti. U tu svrhu treba koristiti MSP infrastrukturu kako bi se ostvarili vei ekonomski efekti kroz bolju organizaciju plasmana. 2.7.1.1. Specifini ciljevi: unapreenje kvaliteta poljoprivredne proizvodnje u skladu sa standardima EU; razvoj ruralnog ambijenta atraktivnog za ivot; poveanje zaposlenosti na selu. 2.7.1.2. Indikatori: broj novoosnovanih farmi i preduzea na ruralnom podruju; broj novih preraivakih objekata; broj domainstava angaovanih u sektoru seoskog turizma; procenat poveanja obima poljoprivredne proizvodnje; broj novostvorenih radnih mesta na ruraralnom podruju; procenat poveanja narodnog dohotka poljoprivrede; procenat smanjenja migracija iz seoskih naselja. 2.7.1.3. Mere za ostvarenje ciljeva Mera 1. Investiranje u porast poljoprivredne proizvodnje i prerade prema standardima EU investiranje u osnivanje i razvoj farmi; razvoj klastera poljoprivrednih proizvoaa (voe, povre, med, lekovito i aromatino bilje i umski plodovi, mleka i mlenih preraevina, uzgajivaa stoke, proizvoaa mesa i mesnih prizvoda); izgradnja hladnjae za prikupljanje vika poljoprivrednih proizvoda; razvoj kooperativa i asocijacija u cilju bolje organizacije otkupa poljoprivrednih proizvoda za plasman na lokalnom i irem podruju; razvoj lokalnog brenda (ljiva, rakija, sueno voe, med, kajmak i sl.); obuka i podizanje svesti za proizvodnju organske hrane. Mera 2. Razvoj ruralnog turizma promovisanje i negovanje starih zanata kao atrakcija sela; ukljuivanje sela (domainstava) u ukupnu turistiku ponudu optine. Mera 3. Investiranje u infrastrukturu i podrka zapoljavanju u ruralnim naseljima poboljanje putne infrastrukture (prilaznih puteva); investicije u komunalnu i informacionu infrastrukturu; razvoj preduzetnikih vetina poljoprivrednih proizvoaa. 2.7.1.4. Lista katastarskih optina i pregled povrina poljoprivrednog zemljita po katastarskim optinama

32

poljoprivredno zemljite u ha r.br. katastarska optina njive 1 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 VRANEI VRNjAKA BANjA VUKUICA GO GRAAC LIPOVA NOVO SELO OTROCI PODUNAVCI RSAVCI RUINCI STANIINCI TULAC 539.9721 306.5844 56.6732 38.0162 455.2889 54.6913 727.5995 67.4018 319.3514 56.2120 157.5209 160.8962 187.6834 obradivo poljoprivredno zemljite u ha vrtovi vonjaci vinogradi livade 2 0.1037 0.0000 0.0000 0.0000 0.6851 0.1079 0.0666 0.2200 0.0251 0.0000 0.1420 0.0000 0.0000 3 118.6815 89.4234 64.7104 18.9939 218.6891 45.5349 136.2456 109.6898 33.7851 46.3994 66.4377 107.6126 51.3006 4 1.5466 14.3014 1.1394 0.0000 3.8422 4.2075 13.2046 2.9719 0.5915 8.0392 13.2244 0.4968 5.9856 5 319.2057 202.1311 102.8047 234.0602 478.4544 48.1387 316.6172 154.8010 158.1315 73.1193 160.1002 491.9602 127.9951 ukupno 6(1+2+3+4+5) 979.5096 612.4403 225.3277 291.0703 1156.9597 152.6803 1193.7335 335.0845 511.8846 183.7699 397.4252 760.9658 372.9647 panjaci 7 87.4759 74.9967 59.5451 293.8571 207.1464 65.4934 138.0283 115.1229 30.2067 29.4327 82.9353 550.1846 70.4908 trstici i movare 8 0.0000 0.0000 0.0000 0.0000 0.0000 0.0000 0.0000 0.0000 0.0000 0.0000 0.0000 0.0000 0.0000 ostalo zemljite 9 9.2105 3.6786 2.5227 2.2667 2.8728 0.2699 5.4502 2.0368 5.2424 0.6892 3.2122 32.1967 1.5706 ukupno 10(6+7+8+9) 1076.1960 691.1156 287.3955 587.1941 1366.9789 218.4436 1337.2120 452.2442 547.3337 213.8918 483.5727 1343.3471 445.0261

Tabela 3. Pregled povrina poljoprivrednog zemljita po katastarskim optinama

2.8. URBANO PODRUJE Ureenje urbanog podruja pored ostalih pozitivnih propisa u uzem smislu regulisano je i PLANOM DETALJNE REGULACIJE CENTRALNE ZONE SA GLAVNIM BANJSKIM PARKOM NA IVOTNU SREDINU Funkcionalnim zoniranjem (funkcionalni eko-zoning), urbano podrucje je predstavljeno jedinstvenom ekolokom celinom Banja-Centar (prema Izvetaju o Stratekoj proceni uticaja Generalnog plana Vrnjacke Banje). U okvirima granica ekoloke celine Banja-Centar koja predstavlja i granice Plana detaljne regulacije, vrednovane su ekoloke zone Banjski park i Crkveno brdo. 2.8.1. Ekoloka zona Banjski park sa forlandom Vrnjacke reke i izvorima slabomineralne vode, sa uredenim zelenim povrinama u postojecem stanju, predstavlja zonu od izrazitog ekolokog znacaja, ali i visokog stepena vulnerabilnosti prostora. Predstavlja zonu sa izrazito pozitivnim uticajima na ivotnu sredinu u okviru celine i uticaja na okruenje. Nacin koricenja i upravljanja prostorom, u postojecem stanju, predstavlja mogucnost uticaja sa ireverzibilnim posledicama po ivotnu sredinu i ukupnu ekoloku vrednost (parcijalna analiza uslova za izgradnju objekata, neadekvatna nega i odravanje zelenila, nepotpuna infrastrukturna i nedovoljna komunalna opremljenost). Izrazita ekoloka osetljivost i uslovljenost ekoloke zone namece obavezu preventivnog planiranja i uspostavljanja uslova i pravila uredenja i gradenja tj. odgovornog upravljanja prostorom, kako bi se sprecili konflikti u prostoru i potencijalna ekoloka teta. Planom ponudeno reenje predstavlja dobar izbor pri cemu ekoloka zona Banjski park predstavlja jedinstven prostor sa uredenim i organizovanim priobaljem, Banjskim parkom kao neposrednim zaledem Vrnjacke reke, to cini uzajamnu uslovljenost, direktnu i indirektnu povezanost prostora, sa uslovima i merama za odrivo koricenje sa: obaveznim utvrdivanjem zona sanitarne zatite i uslova za realizaciju planiranih Projekata, obaveznim prethodnim ispitivanjima terena, projektovanjem, izvodenjem i stalnom kontrolom i nadzorom nad svim merama zatite, a u cilju zatite izvorita mineralnih voda, ocuvanja izdanosti, zatite od zagadivanja i ugroavanja, obaveznim predtretmanom potencijalno zauljenih atmosferskih voda sa parkiralita do zahtevanog nivoa pre uputanja u recipijent (kolektor ili drugi recipijent), obaveznim organizovanim uklanjanjem otpada sa javnih povrina i iz objekata na ekoloki prihvatljiv nacin, obaveznom Procenom uticaja na ivotnu sredinu i merama za sprecavanje i otklanjanje potencijalnih uticaja, merama zatite i monitoringa ivotne sredine za sve Projekte, objekte, delatnosti i aktivnosti potencijalne izvore zagadivanja. 2.8.2. Ekoloka zona Crkveno brdo sa zelenilom, nadvisujuim poloajem i Lipovakom rekom, kao velikim ekolokim potencijalom, predstavlja zonu sa potencijalnim negativnim uticajem na ivotnu sredinu zbog velikih gustina stanovanja, preizgradenosti, pojave poveanih intenziteta komunalne buke, poveanih koncentracija polutanata atmosfere i promenu mikroklimatskih uslova, naroito pri nepovoljnim meteorolokim uslovima. Ekoloka valorizacija podrucja Plana, data je na osnovu postojecih podataka o prostoru, evidentiranih i mogucih konflikata u prostoru, potencijalno ugroenih medijuma i povredivih objekata i lokacija, kao i Smernica Izvetaja o Stratekoj proceni uticaja Generalnog plana na ivotnu sredinu. Ekoloko-prostorna osnova postojeceg stanja i procenjeni kapacitet ivotne sredine za planirane namene, moraju biti ekoloki saglasni kakao bi se sprecilo naruavanje ekoloko-urbane ravnotee. Planiranje i koricenje raspoloivog prostora mora biti u skladu sa ekolokim potencijalom. Na osnovu karakteristika ivotne sredine u celini Centar i njenim zonama, gde postoji mogucnost da ivotna sredina bude izloena znacajnom uticaju, predloene su obavezne smernice i mere:

zatita izvorita lekovitih voda (od nekontrolisanog i neracionalnog koricenja, od zagadivanja i ugroavanja izdanosti) sa preporukom prioritetnog koricenja u funkciji Banje i za razvoj Banje, zatita toka i priobalja Vrnjacke i Lipovacke reke od svih oblika i vrsta degradacije i zagadivanja, funkcionalno povezivanje zona uz prioritetno potovanje mera zatite ivotne sredine, oivljavanje pejzaa uz maksimalnu integraciju priobalja reka realizacijom funkcija i sadraja za sportsko-rekreativne i turisticke potrebe sa maksimalnim ozelenjavanjem prostora, ocuvanje ekoloke stabilnosti stalnom kontrolom granicnih kapaciteta prostora, ekoloke celine i zona pojedinacno, zatite pejzanih vrednosti ocuvanjem elemenata autohtonosti i prepoznatljivosti, obaveznih procena mogucih uticaja na kapacitet i kvalitet ivotne sredine pri realizaciji planiranih Projekata, dozvoljenih minimalnih intervencija za preoblikovanje postojecih uredenih zelenih povrina, parterno uredenje prostora i povrina oko postojecih i planiranih Projekata, saglasno lokacijskim i zonskim uslovima. Ekoloka celina je zonirana prostorno i funkcionalno, prema kriterijumima za odrivi razvoj i prema smernicama Strateke procene uticaja Generalnog plana Vrnjacke Banje. Mere prevencije, sprecavanja degradacije, otklanjanja uzroka potencijalno tetnih uticaja na izvoru nastanka, upravljanje rizikom u ivotnoj sredini, mere zatite i monitoringa ivotne sredine integralni su deo plana namene prostora za podrucje Plana. 2.8.3. Smernice za dalji odrivi razvoj Prema stratekoj proceni uticaja Plana detaljne regulacije centralne zone sa glavnim banjskim parkom na ivotnu sredinu: razvoj podruja Plana u skladu sa procenjenim kapacitetom prostorno-ekoloke celine, zona i lokacija, namena prostora i uslovi koricenja prirodnih resursa i stvorenih vrednosti, usaglaeni sa prostorno-ekolokim kapacitetom, znacajem podrucja i faktorima ogranicenja, predstavlja podlogu za implementaciju Plana, planirani razvoj zasnovan na kvalitativnom unapredivanju trinoodrivog razvoja predstavlja uslov za unapredivanje ekolokih, turistickih, rekreativnih i privrednih vrednosti Banjskog centra, razvoj planiranih kapaciteta odriv je uz specijalizaciju zasnovanu na obelejima i prednostima podrucja, integracija lokalnog stanovnitva zasnovana na ekolokoekonomskim parametrima, razvoj infrastrukturne i komunalne opremljenosti, saglasno merama zatite i unapredenja stanja, valorizacija i planska podrka specificnim prednostima ireg okruenja, zatita izvora mineralnih voda prema uslovima propisanim za zone sanitarne zatite, primenom mera zabrane i ogranicenja.

35

Karta 5 Plan detaljne regulacije centralne zone sa banjskim parkom

2.9. GLAVNI PROBLEMI U OBLASTI ZIVOTNE SREDINE Glavni problemi u optini Vrnjaka Banja se mogu podeliti u 5 osnovnih grupa: Deponije komunalnog otpada glavni problemi vezani za komunalni otpad su postojanje divljih deponija, neadekvatna ureenost i mali kapacitet postojeih legalnih deponija, nekontrolisano spaljivanje otpada na otvorenom, prevelika blizina postojeih deponija naseljenim mestima, neadekvatno reeno upravljanje postojeim legalnim deponijama, nepostojanje selekcije i reciklae komunalnog otpada, neodvajanje komunalnog od opasnog otpada, kao i nereeno odnoenje smea u pojedinim mesnim zajednicama. Otpadne vode u delu grada Vrnjake Banje i u veini naselja ne postoji izgraena kanalizaciona mrea. Pored toga, u delu grada Vrnjaka Banja postoje otvoreni kanalizacioni 36

vodovi. Probleme jo predstavljaju i neadekvatno reeno preiavanje kanalizacionih otpadnih voda u mestima gde postoji kanalizaciona mrea, upotreba nekorienih bunara za odlaganje kanalizacionih otpadnih voda i neadekvatna tehnika ispravnost postojeih septikih jama. Vodosnabdevanje probleme predstavljaju kvalitet i koliina vode u svim naseljima i u gradu Vrnjaka Banja, iako se ubrzano radi u poslednjih par godina na ovom problemu (izrada kljunih dokumenata i dalje infrastrukturni radovi), zatim mali kapacitet izvorita u ovim mestima, postojanje nelegalnih prikljuaka na gradski vodovod, nepostojanje vodovoda u nekim naseljima i dotrajalost vodovodnih mrea tamo gde vodovodi postoje, nepostojanje preistaa u bunarima i nekorienje adekvatnih hemijskih sredstava za preiavanje vode, nepostojanje rezervoara za vodu, kao i nepostojanje organizovanog sistema za distribuciju vode u selima i nezatienost vodozahvata i podzemnih voda. Javna svest i ekoloko obrazovanje probleme predstavljaju pre svega nizak nivo svesti o potrebi ouvanja prirodnih resursa na podruju itave optine, ali i potreba za konstantnim ekolokim edukativnim akcijama u predkolskim i kolskim ustanovama, kao i ukljuivanja svih stanovnika u akcije ozelenjavanja, i organizacija manifestacija poput Dana planete Zemlje, Dana istih reka, dana ivotne sredine i sl., to i te kako moe uticati na poveanje interesovanja i istovremeno ouvanja ivotne sredine u optini Vrnjaka Banja. Urbano planiranje (nedostatak parking prostora i infrastrukturni problemi) probleme predstavljaju neadekvatna reenja u pogledu parking mesta, s obzirom ne veliku koncentraciju turista, nemogunost addekvatnog urbanog planiranja, kao i loa lokalna putna infrastruktura. Ispravnost donoenja odluka pri planiranju i ureenju lokalne zajednice u velikoj meri zavise od kvaliteta i pouzdanosti informacija o stanju ivotne sredine kojima raspolau donosioci odluka. U optini Vrnjaka Banja, kao i u veini optina u Srbiji, trenutno ne postoji organizovan i efikasan informacioni sistem koji bi bio u funkciji unapreenja i zatite ivotne sredine, a izrada katastra zagaivaa (voda, vazduh, zemljite) usporena je zbog prestruktuiranja privrede i poljoprivrede u procesu tranzicije i potrebno je uskladiti sa propisima EU na nacionalnom, ali i lokalnom nivou. STANJE IVOTNE SREDINE NA TERITORIJI OPTINE VRNJAKA BANJA 3. VODENI RESURSI 3.1. PRIKAZ STANJA 3.1.1. Povrinske vode 3.1.1.1. Regulacija vodotokova Zapadna Morava koja ide granicom GP-a i koja je za GP znaajna zbog: (a) toga to je ista recipijent ostalih vodotokova i sa aspekta kvaliteta i kvantiteta, (b) to se GP-om predvia njeno korienje u rekreacione svrhe, (v) to predsatvlja opasnost pri nailasku velikih voda, ali i erozije obala. Ukupna duina obale koja se nalazi na granici GP-a je oko 4 km i ta obala je uglavnom stabilizovana osim na nizvodnom delu. Glavni vodotok unutar podruja GP-a je Vrnjaka reka sa svojom pritokom Lipovakom rekom. Ukupan sliv Vrnjake reke je oko 38 km sa slivom koji je izduen ali sa vrlo strmim koritom. Regulacija unutar GP-a je do sada izvrena na delu Vrnjake i delu Lipovake reke. Korito Vrnjake reke regulisano je kroz jezgro Banje na ukupnoj duini od oko 1500 metara. Radovi su izvedeni za obezbeenje od stogodinje vode koja iznosi 40 m /s. Korito je trapezno, jednogubo, obloeno lomljenim kamenom, a stabilizacija dna je izvrena pragovima od betona. Stanje korita je vrlo dobro. Na poetku regulacije uraena je ulivna graevina. Korito Lipovake reke je regulisano na duini od oko 600 metara od ua u Vrnjaku reku do zgrade komunalnog preduzea JP BELI IZVOR. Profil je trapezast, ozidan, a u koritu se nalaze i kaskade kojima se ublaava veliki poduni pad korita. I stanje regulacije ovog vodotoka je vrlo dobro. Ovim se praktino titi samo staro banjsko jezgro. 373 2

Treba pristupiti regulaciji korita Vrnjake reke od do sad regulisanog korita pa do ua i to za vodu verovatnoe 2% a sa kontrolom za 1%. Ukupna duina regulacije je oko 4.5 km. Regulacija se izvodi prirodna, samo sa stabilizacijom dna, i minimalnim produbljivanjem odnosno proirivanjem korita, uz opstajanje vegetacije na kosinama korita. Obzirom na poveanje urbanizacije, kao i na budui razvoj kine kanalizacije koja poveava piceve koliina vode u vodotocima, treba ispitati da li se zadrava sadanji sistem zatite ili je isti naruen. U sluaju da se proceni da je dolo do znaajnih poveanja piceva poplavnih talasa, treba pristupiti izgradnji reteznija uzvodno od V.Banje do nivoa zadravanja sadanje zatite. Stanje ureenja vodotokova je za sada takvo da nema potreba za hitnim reenjima. Treba postojeu regulaciju redovno odravati ienjem korita, popravljanjem obloge i stalnim merenjima. Zbog toga treba napraviti stabilizovani profil za merenje proticaja u Vrnjakoj reci. 3.1.1.2. Mogunosti navodnjavanja Povrine koje treba navodnjavati u okviru povrina obuhvaenih GP-om su: banjski park povrine oko 28 ha poljoprivredne povrine oko 300 ha Navodnjavanjem poljoprivrednih povrina znatno e se smanjiti potronja vode iz vodovoda. Za banjski park treba uraditi stacionarni sistem sa mikrorasprivaima. Potrebna koliina vode je na bazi hidromodula (efektivni rad 12 asova) oko 0.45 l/s/ha, odnosno potrebno je obezbediti oko 15 l/s vode. Uzimanje vode je iz Vrnjake reke, uz izgraeni vodozahvat, crpnu stanicu visokog protiska (15 l/s, 6 bara, 13 kW), i cevovode ukupne duine oko 150 m/ha ili oko 4.5 km. Navodnjavanje poljoprivrednih povrina reiti zahvatima iz podzemlja ili jedinstvenim zahvatom na Zapadnoj Moravi. Za navodnjavanje koristiti postojei bunar i crpnu stanicu u Vitojevcu, ali i nove bunare samo u aluvionu na desnoj obali Morave (leva obala je rezervisana za vodosnabdevanje). Potrebna koliina vode za 14 asovni rad sistema bi bila oko 0.7 l/s/ha ili za svih 300 ha oko 210 l/s. U sluaju zahvata iz ivog toka Morave zahvat se locira u blizini mosta, gde je obala ali i korito dosta stabilizovano. Treba sagledati da se na pojedinim lokalitetima sakupljaju kine vode izradom malih retencionih bazena i da se iste koriste za navodnjavanje bati. Ti retencioni bazeni mogu biti i za pojedinane kue, ime bi se spreilo uputanje vode sa krovova i dvorita u sistem fekalne kanalizacije.

38

Karta 6 Hidroloka karta optine Vrnjaka Banja

3.2. VODOSNABDEVANJE 3.2.1. Vodoprivredni objekti Uslovi izgradnje objekata vodovoda i kanalizacije definiu se ovim Generalnim planom zbog rezervisanja koridora i prostora za objekte (rezervoare, crpne stanice, ahtove, itd.), prostora za poveanje stepena zatite (vodoprivredni pojasevi, pojasevi sanitarne zatite), kao i izrade urbanistikih uslova za infrastrukturu. Dugorono snabdevanje vodom visokog kvaliteta Vrnjake Banje obezbeivae se iz lokalnih izvorita podzemnih voda u aluvionu Zapadne Morave, iz malih vodotoka sa Goa, kao i iz Ibarsko-umadijskog regionalnog sistema, iz izvorita Studenica-Lopatnica. (a) to se tie rezervacije prostora za objekte vodosnabdevanja potrebno je sledee: za neposrednu zonu sanitarne zatite podzemnih izvorita vodosnabdevanja u ovom GP-u i izvan njega treba rezevisati prostor u skladu sa pozitivnom zakonskom regulativom; za izvorita za vodosnabdevanje koja su iz ivog toka (Vrnjaka i Novoselska i Kamenika reka) moraju biti primenjene sve mere spreavanja bilo kakvog zagaenja uzvodono, a to znai u zoni oceivanja u rene tokove ne smeju postojati: septike jame, ispae i pojila stoke, primena neodgovarajuih zatitinih sredstava u poljoprivredi, kao i uputanje voda iz drenaa i slino; 39

sva izvorita moraju biti ograena na osnovu elaborata o sanitarnoj zatiti i odreivanju prve zone u kojoj se zabranjuje svaka aktivnost. (b) U okviru GP-a nije predviena lokacija za preiavanje otpadnih voda. Ista je predviena u delu optine prema granici sa optinom Trstenik. (v) Koridor za cevi i ostale objekte fekalne kanalizacije je u sredini ulica, osim u ulicama gde su potroai samo na jednoj strani; tada je koridor na 50 cm od ivice trotoara na blioj kolovoznoj traci; ukopavanje cevi se definie najniem mestu sa kojeg se prikuplja fekalna voda. (g) Koridor za cevi i ostale objekte kine kanalizacije je na 50 cm od ivice trotoara na suprotnoj strani od fekalne koja je postavljena na 50 cm od ivice trotoara, odnosno na istom rastojanju na kolovoznoj traci koja je sa niom niveletom; kina kanalizacija se izvodi kao pojedinani-lokalni sistemi sa recipijentima u vodotokove. (d) Koridor za razvodnu mreu za vodosnabdevanje je unutar trotoara na maksimalno 50 cm od ivice kolovoza. Ako ulica nema trotoar razvodnu mreu predvideti u skladu sa prostornim i tehnikim mogunostima, a na osnovu zakonske regulative; () Koridore za glavne dovode i prikljuke od izvorita do ulaza u sistem definisati izradom regulacionih planova koji moraju da se urade odmah po usvajanju ovog GP-a kao i prethodnim studijama, prvenstveno za prikljuenje na sistem LOPATNICE. (e) Prostor za novi rezervoar obezbediti na parceli na koti oko 240 mnm, ukupne povrine parcele oko 6 ari; usvojena zapremina novog rezrvoara zavisi od varijante razvoja vodovodnog sistema odnosno budueg izvorita vodosnabdevanja. () Recipijenti za odvoenje kinih voda su otvoreni vodotoci Novoselske i Vrnjake reke ije korito i mora biti dimenzionisano za vode verovatnoe 2% van zone I odnosno za vode verovatnoe 1% u toj zoni. Sadanje stanje unutar zone I i nizvodno u potpunosti obezbeuje traene kriterijume, ali bi svaka dalja urbanizacija gornjih zona bez realizacije planirane kine kanalizacije smanjila sigurnost; stoga je u okviru reavanja odvodnjavanja viih zona, kao dinamike razvoju kine kanalizacije, potrebno sagledati i alternativna reenja koja se ogledaju u izradi retenzija. (z) Vodu za navodnjavanje parkova unutar gradskog jezgra koristiti iz Vrnjake reke i to izradom vodozahvata na istoj, kao i razvodne mree. U cilju obezbeenja potrebnih nivoa vode, ali i odgovarajue zapremine za izravnanje, mogue je uraditi i pregrade na koritu Vrnjake reke sa regulacionim ustavama. (i) Obzirom da se u letnjem periodu dosta vode koristi za zalivanje bati, naroito u niim delovima banje i u Vrnjcima treba razmotriti izradu parcijalnih sistema za distribuciju vode za zalivanje. Najpovoljnija izvorita su aluvion na desnoj obali Zapadne Morave (moe ponovno da se ukljui i bunar Vitojevac) odnosno zahvat iz ivog toka Zapadne Morave. Ova voda bi mogla da se koristi i kao tehnoloka voda u industrijskoj zoni tako da bi se smanjila potreba za vodom iz vodovodnog sistema. 3.2.2. Razvodna mrea Postojea razvodna mrea je duine oko 47 km i uglavnom je vrlo nepovoljna zbog: Nedovoljnih prenika cevi koje i pored toga to ima na resursima vode ne obezbeuju njen transport; Zastarelih cevi koje usled pucanja ili istrulelosti prouzrokuju ogromne gubitke u sistemu; Usled ogromnih oscilacija pritisaka i neregulisanog sistema, odnosno visinskih zona, dosta cevi je poddimenzionisano po pitanju radnih pritisaka. Sva postojea mrea bi trebalo da se u narednih 20 godina rekonstruie. Gde god je mogue, cevovod za zamenu treba raditi na suprotnoj strani ulice. Prenik mm Duina u m 40 519 50 3606 40

65 80 100 125 150 200 250 300 Ukupno

3111 6212 8024 4190 10667 3801 3108 3821 47058

Tabela 4 Postojea mrea se sastoji od cevi:

3.2.2.1. Razvodna mrea 2021. godine Do 2021. godine treba da se uradi nova mrea u skladu sa razvojem grada po GP-u. Rekonstrukcija i dogradnja mree treba da se uradi u Vrnjcima, dok bi se u Vrnjakoj Banji i Ruincima, a neto manje i u Lipovi i Novom Selu radila dogradnja mree. Prenik mm Duina u m 50 315 100 22293 150 2702 125 471 200 2079 250 4001 300 3446 Ukupno 35306Tabela 5 Ukupne potrebe za novom mreom:

Takoe treba da se rekonstruiu odreene deonice zbog slabe propusnosti, a isto tako i zbog dotrajalosti cevi. Umesto cevi manjeg prenika 4080 mm treba ugraditi: Prenik mm Duina u m 100 1960 150 297 200 2064 250 725 Ukupno 5046Tabela 6 Potrebe zamene prenika cevi

Ukupna mrea 2021. godine treba da bude 77 318 metara. 3.2.3. Izvetaji o ispravnosti vode u gradskom vodovodu

41

42

43

MESTO UZORKOVANjA

Uzorak bakterioloki ispravan i fizikohemijski ispravnih

Uzorak bakterioloki ispravan i fiziko-hemijski neispravan

Uzorak bakterioloki neispravan i fiziko-hemijski ispravan

Uzorak bakterioloki neispravan i fizikohemijski neispravan

broj

%

broj

%

broj

%

broj

%

44

OTROCI STANIINCI NOVO SELO LIPOVA GRAAC TULAC RUINCI PODUNAVCI RUINCI GO VRNjCI VRANEI VRNjAKA BANjA UKUPNO: 1821

0 29 108 4 17 41 0 16 28 13 54 23 8 341

0,00% 51,78% 20,53% 21,05% 8,81% 18,47% 0,00% 12,50% 15,56% 54,17% 21,60% 16,67% 17,02% 18,73%

1 10 103 5 15 44 2 16 28 4 53 9 8 298

6,25% 17,85% 19,69% 26,32% 7,77% 19,82% 9,09% 12,50% 15,56% 16,67% 21,20% 6,52% 17,02% 16,36%

5 11 128 2 64 67 9 35 70 2 60 56 11 520

31,25% 19,65% 24,33% 10,53% 33,16% 30,18% 40,91% 27,34% 38,88% 8,33% 24,00% 40,58% 23,40% 28.56%

10 6 187 8 97 70 11 61 54 5 83 50 20 662

62,50% 10,72% 35,55% 42,10% 50,26% 31,53% 50,00% 47,66% 30,00% 20,83% 33,20% 36,23% 42,55% 36,35%

Tabela 9 REZULTATI ANALIZE:ISPITIVANjE KVALITETA BUNARSKE VODE NA TERITORIJI OPTINE VRNjAKA BANjA BAKTERIOLOKA I FIZIKO HEMIJSKA ANALIZA

3.2.4. Mineralne vode 3.2.4.1. Indikaciona podruja

ecerna bolest, stanje posle preleane utice, bolesti ucne kese i ucnih puteva, obolenja pankreasa, cir eluca i dvanaestopalacnog creva, neinfektivna oboljenja tankog i debelog creva, obolenja organa za varenje, stanje posle hirukog odstranjivanja ucne kese, stanje posle resekcije jednjaka, eluca i creva, hronicna ginekoloka obolenja i sterilitet, infekcije bubrene karlice, mokracne beike i mokracnih puteva, kalkuloza mokracnih puteva i funkcionalnih oboljenja. 3.2.4.2. Izvor Topla Voda

Mineraloki sastav, pH vrednost i temepratura indikuju ovu vodu da se moe koristiti kao pomocno terapijsko sredstvo u terapiji sledecih oboljenja: 1. 2. 3. 4. Hronicni gastritis Ulkusna bolest primarno nebakterijskog porekla Stanja rehabilitacije posle hepatitisa Stanja koja se karakteriu poremecajem u motorici i pranjenju zucne kese i ucnih puteva 5. Stanja rehabilitacije posle hirurkih intervencija na elucu i bilijarno pankreasnom sistemu koje nisu uzrokovane malignom bolecu 6. Ubrzana motorika i evakuacija sadraja debelog creva 7. Prevencija nastanka navedenih poremecaja

Termomineralna voda ovog izvorita po posebnom protokolu koji u sebe ukljucuje volumen per os unesene vode, vreme unosa u odnosu na dnevni bioloki ritam i unos hrane kao i sam nacin i brzina unosa zadatog volumena vode uz izmenjeni reim ivota i za svako stanje prilagodjeni higijensko dijetetski ivotni reim u toku dvonedeljnog (14 dana kako je to svetskim standardima predvidjeno), boravka u Vrnjackoj Banji. 45

Tabela 10 Karakteristike izvora Topla voda Dijagram 6

3.2.4.3. Izvor Snenik Mineraloki sastav, pH vrednost uz posebnu temperaturu kao i znacajno nii sadraj slobodnog CO 2, ovu vodu orjentiu da se u 15-odnevnom periodu moe koristiti kao dodatno terapijsko sredstvo u terapiji sledecih hronicnih gastrointerstinalnih i metabolickih obolenja per os. 1. Hronicni gastritis sa usporenom evakuacijom sadraja 2. Stanja hipomotorike nastale posle hirurkih intervencija u nivou eluca i bilijarnih puteva 3. Usporena evakuacija ucnih i pankreasnih sokova. 4. Usporena evakuacija sadraja debelog creva 5. Dispepticne manifestacije 6. Diabetes mellitus kao nastavak hospitalnog tretmana nevezano za tip, ivotnu dob i pratece manifestacije (posebno gojaznost) 7. Giht 8. Prevencija nastanka ovih poremcaja Upotreba ove vode u smislu uneenog volumena, periodike unosa u odnosu na dnevni ritam i odnos sa unosom hrane, kao i poseban higijensko-dijetetski ivotni reim uz primenu odgovarajuce farmako-terapije, dovodi do breg eliminisanja subjektivnih, a i objektivnih klinickih znakova ovih hronicnih masovnih nezaraznih bolesti, produetak duine trajanja faze remisije, a u velikom procentu i do potpunog izlecenja. Ono to je od posebnog znacaja je ukupan belneoloki tretman koji ne obuhvata samo kontrolisani i individualno zavistan unos mineralne vode, vec i izmenjeni reim ivota, koji ukljucuje i poseban higijensko dijetetski oblik ponaanja, to rezultuje smanjenju ili potpunoj eliminaciji unosa farmaka.

46