Univerzitet u Nišu

Fakultet zaštite na radu u Nišu

predmet: teorija sistema i rizika

SEMINARSKI RAD

tema: TEHNOLOŠKA RAZGRANIČENJA

POJMOVA U VEZI SA RIZIKOM

mentor: studenti:

UVOD

Profesionalni rizik, prestavlja rizik od dešavanja neželjenih posledica u radnoj i

životnoj sredini.

Savremeno društvo, kao celina radne i životne sredine se karakteriše kao društvo

prepuno katastrofa i opasnosti, ali i kao bezbedno društvo. Ono se sastoji od velikog broja

propisa, zakona, i ustanova koje se bave procenom rizika.

Rizik se može okarakterisani i kao strah od dešavanja neželjenih dogadjaja, sa

velikom verovatnoćom neželjenih posledica.

I ako samu „nesreću“ ne možemo sprečiti, možemo umanjiti šanse za njeno

dešavanje, poštujući zakone date od strane institucija za procenu rizika, upravnika

priduzeća, pa i korišćenjem racionalnog razmišljanja i delovanja. Zato je vrlo važno

poznavanje zakona i odredba donetih od strane države, a ako sama država nema potrebne

stručnjake treba angažovati strana lica.

1

1.RIZIK

1.1 Uvod u rizik

U cilju utvrđivanja kritičnih tačaka i mesta,odnosno stanja i procesa u kojima

može doći do narušavanja i ugrožavanja zdravlja radnika na radu, vrši se analiza

profesionalnog rizika. Analiza se vrši i u cilju preduzimanja potrebnih mera za

eliminisanje i smanjenje rizika.

U praksi metodi pristupa ocenjivanju rizika mogu biti različiti, u zavisnosti od

njihovih ciljeva, namene istraživanja, raspolaganja neophodnih informacija, itd.

1.2 Rizik kao pokazatelj neželjenih događaja

i njihovih posledica

Ako govorimo o riziku važno je napomenuti da uvek postoje više ishoda jednog

dogadjaja, u većini slučajeva dva, od kojih je minimum jedan nepoželjan.

Ako pođemo sa stanovišta sistemske analize traženi kvalitet sistema prestavlja

željeni ishod funkcionisanja sistema dok sva odstupanja se tretiraju kao nepoželjna, tj.

tretiraju se kao šteta.

Gubitak može biti:

narušavanje performansi sistema,

ugrožavanje materijalnih dobara,

ugrožavanje bezbednosti zdravlja ljudi,

2

narušavanje ekološke ravnoteže,

nekvalitetan, skup ili na vreme neisporučen proizvod.

U praksi se pod nezgodom podrazumeva ne planiran i ne očekivan događaj koji

prouzrokuje neku negativnu posledicu u procesu rada. Dakle, posledica rizičnog događaja

manifestuje se kao nezgoda. Što je verovatnoća rizičnog događaja veća, veća je i

verovatnoća gubitka.

Rizični događaji sa većom verovatnoćom smatraju se „rizičniji“ pa se često

prisutan termin stepen rizika odnosi upravo, na verovatnoću rizičnog događaja.

Verovatnoća rizičnog događaja Prd je u granicama od 0 do1

0< P rd <1

Prd≠0 – Rizični događaj nije ni nemoguć, Prd≠1 – Ni izvestan, moguć. U

slučajevima kada je prisutna određena vrednost parametra sistema verovatnoća,

mogućnost njegove pojave jednaka je prethodnim uslovima.

Odstupanja od zahtevnog kvaliteta prestavlja gubitak, a veličina tog odstupanja

prestavlja meru gubitka. Mera se može biti izražena proizvoljnim jedinicama (na primer

novčano), a može biti i neki neimenovani broj.

Pilikom povezivanja verovatnoće i mere gubitka koristi se pojam očekivane

vrednosti rizika. Očekivana vrednost rizika prestavlja proizvod verovatnoća rizičnog

događaja i mere njime izazvanog gubitka.

R= P rd G

U praksi se često koristi za iskazivanje očekivane vrednosti rizika termin rizik.

Međutim trebamo uočiti razliku između rizika koji prestavlja stanje sistema iz koga može

3

proisteći rizičan događaj i očekivane vrednosti rizika kao pokazatelja efeka realizacije

rizičnog događaja.

Često se pod rizikom podrazumeva samo verovatnoća dešavanja neželjenog

događaja. Takav našin razumevanja rizika ne uzima u obzir posledice koje bi takav

događaj izazvao. Međutim za ptrebe odlučivanja neophodan je agregatni pokazatelj rizika

koji obuhvata neizvesnost i rezultat te neizvesnosti

Kvantitativna vrednost očekivane vrednosti, koja se dobija na osnovu drugog

izraza je ustvari mera rizika. Njen nedostatak se ogleda u tome da on nedaje na uvid

rizičnu situaciju u smislu da li se radi o situaciji velike verovatnoće i malog gubitka, ili

male verovatnoće i velikog gubitka.

1.3 Analiza procene rizika

Potrebni zahtevi za ocenu rizika sadržane su u direktivama EEZ. Iz njihovih

stavova proističe da svaka država može prilagoditi način i metodologiju procene

nacionalnom zakonodavstvu, zakonima i propisima važećim na njenoj teritoriji. Nameće

se i obaveza poslodavca, radnika i drugih subjekata pridržavanja sledećih stavki u

procesu donošenja mera njihovog sprovođenja.

Ocena rizika za svoj cilj ima omogući poslodavcu da preduzme potrebne mere

zaštite zdravlja i bezbednosti zaposlenih. Te mere podrazumevaju:

Prevenciju profesionalnih rizika,

informisanje radnika o rizicima,

organizaciju i sredstva da se mere ostvare u praksi i

obuku zaposlenih za rad u cilju eliminisanja i smanjenja rizika.

I pored svih preventiva i želja da se pojave opasnih događaja eliminišu, njihova

prisutnost je uvek moguća. Zato je vrlo važno neophodno sprovesti sve kontrole i mere

koje bi omogućile uspostavljanje kontrole nad mogućim rizikom.

4

Stoga je neophodno sprovesti:

indentifikaciju opasnosti na radnom mestu i ocenu njihovih posledica,

utvrđivanje neophodnih mera zaštite zdravlja i bezbednosti zaposlenih,

izbor odgovarajuće opreme, mašina, uređaja materije i energije s obzirom na

smanjenje i upravljanje rizikom,

provera adekvatnosti preduzetih mera,

utvrđivanje prioriteta uvođenja ranije predviđenih mera i po potrebi preduzimanje

drugih mera,

proveru i dokazivanje nadležnim organima, radnicima i njihovim prestavnicima

da su prilikom vršenja procene uzeti u obzir svi važni faktori vezani za proces

rada i da je procena valjano urađena, da su preduzete potrebne mere zaštite

zdravlja i sigurnosti zaposlenih, i da postoji odgovarajuća dokumentacija,

proveru da su, nakon izvršenja procene rizika, usvojene preventivne mere i metode rada, i

da je došlo do unapređenja bezbednosti na radu i zaštite zdravlja radnika

1.4 Razmatranje i uočavanje

opasnosti

Ocenu rizika organizuje uprava uz sudelovanje i konsultovanje: poslodavca,

članova uprave, radnika odnosno njihovih prestavnika. Sve strane koje učestvuju u oceni

rizika imaju određenu ulogu u različitim fazama procesa ocenjivanja.1

Identifikacija radnika (ili drugih osoba)izloženih opasnostima- ocena rizika se

odnosi na sva lica koja se mogu naći na radnom mestu na kome se vrši ocena rizika.

Identifikacija opasnosti- ocena treba da se strukturiše na takav način da se uzmu

u obzir sve postojeće opasnosti. Kada se utvrdi postojanje rizika, osnovni cilj procene je

da se rizik eliminiše, odnosno da se izvor opasnosti odstrani, odnosno da se uvedu mere

koje će moguće negativne posledice eliminisati.2

1 Uvod u zaštitu, prof. dr Branislav Anđelković, Niš 2005, str.1502 Uvod u zaštitu, prof. dr Branislav Anđelković, Niš 2005, str.150

5

2. TEHNOLOŠKI POJMOVI

2.1 Izvesnost, neizvesnost, rizik

Izvesnost se definiše, kao situacije u kojima je potencijalni ishod poznat, dok

nasuprot tome situacije u kojima je sam ishod neizvestan definiše se kao neizvesnost.

Sama neizvesnost takodje podrazumeva i postojanje različitih ishoda, bez

informacija o načinu njihovog nastajanja i pojavljivanja.

Kod rizika se za razliku od neizvesnosti potencijalni ishodi mogu opisati u okviru

poznatih raspodela verovatnoće.

2.2 Opasnost, rizik, hazard

Stanje sistema koje stvara ili povećava već postojeću verovatnoću gubitka naziva

se hazard.

Stanje sistema u kome postoji verovatnoća gubitka kontrole nad tokovima sistema

(energetski, materijalnim...) naziva se opasnost.

Zbog svega malopre navedenog, često dolazi do zamene termina opasnosti i

termina hazard, a u nekim slučajevima je prisutna tendencija zamene termina rizika i

termina hazarda. Zato je vrlo važno da shvatimo da je hazard samo ona "neizbežna"

opasnost, tj. opasnost koja se nikako ne može izbeći.

Hazard je inherentno svojstvo sistema koje ne podleže kontroli (za razliku od

rizika i opasnosti).

2.3 Rizik, udes, vanredna situacija

6

Iznenadni dogadjaj koji izaziva štetu ili povredu definiše udes. Za razliku od

rizika, udes uvek podrazumeva gubitak. Udes se najčešće odnosi na emisije velikih

razmera, požar ili eksplozija, koji predstavljaju rezultat nekontrolisanog razvoja

dogadjaja u nekom sistemu, a koji za posledicu ima ozbiljnu opasnost za ljudsko zdravlje

i okolinu.

Vanredna situacija je poseban vid rizika: predstavlja svaku nepredvidjenu

situaciju koja može da izazove smrt ili značajne povrede zaposlenih, korisnika ili šire

populacije, da bitno ošteti prirodna i materijalna dobra...

Vanredna situacija definiše se kao narušavanje normalnog života i rada ljudi u

objektu ili na odredjenoj teritoriji izazvanoj havarijom, elementarnim ili ekološkim

udesima, epidemijama i dr., što dovodi do ljudskih ili materijalnih gubitaka.

Upravljanje vanrednim situacijama podrazumeva prevenciju, odnosno zaštitu

društvene populacije i imovine od destruktivnih sila, putem smanjivanja rizika,

pripravnosti, odgovora...

7

3. VANREDNE SITUACIJE

3.1 Odredjivanje, pojam i klasifikacija vanrednih situacija

Postoji čitav kompleks uzajamno povezanih i zavisnih standarda koji odredjuju

pravila i norme, načine, usmerene na obezbedjivanje sigurnosti stanovništva i objekata

nacionalne privrede i prirodne sredine u slucajevima vanrednih situacija. Potpisanim

državnim standardom, ovi normativi, poznati su pod nazivom GOST P 22.

Postoje 94 prihvaćena odredjenja po GOST P 22:

Vanredna situacija - situacija u kojoj za rezultat pojave uzročnika vanredne

situacije na objektu dolazi do narušavanja uslova za život i rad ljudi, narušavanja

nacionalne privrede i okoline.

Rizik od pojave vanrednih situacija - predstavlja verovatnoću pojave vanrednih

situacija koja se odredjuje odgovarajucim parametrima.

Izvor vanredne situacije - opasna prirodna pojava, tehnogeni dogadjaj, zarazna

bolest, usled koje dolazi ili može doći do vanrednih situacija.

Bezbednost u slučaju vanredne situacije - stanje zaštićenosti stanovništva,

objekata privrede, okolne privredne sredine od opasnosti koje izaziva vanredna

situacija.

Zaštita u slučaju vanrednih situacija - stanje u kome se sprečavaju, ili smanjuju

negativne posledice vanredne situacije.

Opasnost u slučaju vanredne situacije - to je stanje u kome dolazi do pojave

pogubnog uticaja izvora vanrednih situacija.

Zona vanrednih situacija - to je teritorija na kojoj je usled pojave vanredne

situacije ili širenja izvora vanredne situacije došlo do pojave vanredne situacije.

8

Sprečavanje pojava vanredne situacije - predstavlja kompleks pravnih,

ekonomskih, tehničkih, sanitarno-higijenskih i specijalnih akcija koje su usmerene

na posmatranje potencijalno opasnih objekata.

Potencijalno opasni objekti - je objekat u kome se proizvode, čuvaju, preradjuju

ili transportuju opasne hemiske i biološke supstance, koji su realna pretnja za

stanje izvora vanredne situacije.

Elemetnarna nesreca - rušilačka priroda ili antropogena pojava gde se kao rezultat

može pojaviti, ili se pojavila opasnost po život i zdravlje ljudi.

Tehnogena vanredna situacija - stanje u kome se kao za rezultat pojave izvora

tehnogene vanredne situacije na odredjenom objektu narušavaju normalni uslovi

za život i rad ljudi.

Izvor tehnogene vanredne situacije - opasan tehnogeni slučaj, usled kojeg se na

objektu pojavila tehnogena vanredna situacija.

Havarija - opasan tehnogeni dogadjaj usled koga dolazi do ugrožavanja života i

zdravlja ljudi, rušenje zgrada, oštećenje uredjaja... Velika havarija sa ljudskim

žrtvama se naziva katastrofa.

3.2 Klasifikacija vanrednih situacija

Sama po sebi svaka vanredna situacija sa svim svojim karakteristikama ima samo

sebi svojstvene uzroke nastanka, samim tim i sebi svojstvenu težinu posledica. Iz toga

proizilazi da se vanredne situacije mogu klasifikovati na osnovu brojnih odlika.

Iz praktičnih razloga vrlo je važno, neophodno izdvojiti najzastupljenije elemente

vanrednih situacija na osnovu kojih se one mogu klasifikovati:

Uzroci nastanka,

Brzina rasprostiranja,

Razmera rasprostriranja...

Medju uzrocima nastanka vanrednih situacija možemo navesti sledeće:

- elementarna nesreća

9

- tehnogene havarije

- katastrofe

- primenu sredstva za masovno uništenje...

Prema brzini rasprostiranja vanredne situacije se mogu podeliti na:

- iznenadne

- silovite

- umerene

- slabije

10

4. KRIZA

4.1 Pojam krize

Reč kriza potiče iz grčkog jezika i znači presudu ili odluku.

Kriza je danas izuzetno popularan i široko korišćen termin iako do danas nije

došlo do usaglašavanja njegovog značaja.

Kada smo kod primenjivanja samog termina „krize“, ona se primenjuje na

nepoželjne, nepredvidive i neočekivane situacije.

Ketlin Fern – Benks definiše krizu kao „veći dogadjaj sa potencijalno negativnim

posledicama koje pogadjaju organizaciju, kompaniju ili industriju, kao i njenu ciljnu

javnost, proizvode, usluge ili dobro ime“.3

Savremenu definiciju, krize, daje Pol t’Hart navodeći krizu kao neprijatan

dogadjaj koji predstavlja izazov za donosioce odluka.

4.2 Karakteristike krize

Krize se medjusobno razlikuju po trajanju, sadržini, posledicama i ostalim

karakteristikama. I pored toga mogu se navesti tri zajedničke karakteristike krize.

To su:

neočekivanost

nespremnost i

vremenski pritisak

3 Fern-Benks K., Crisis Communications: A casebook approach, Lawrence Erlbaum Associates Publisher: Mahwah, NJ 1996, str. 1.

11

- Neočekivanost – kod nastanka krize dolazi do neočekivanosti iako su pojedina

obeležja krize bila jasno vidljiva. I pored toga što su retke krize koje nastupaju

bez bilo kakvog upozorenja, sam stepen predvidljivosti se razlikuje u zavisnosti

od toga da li rukovodstvo zaista ne može predvideti krizu ili pak nije svesno

moguće opasnosti.

- Nespremnost – drugo od značenja krize jeste nespremnost. Menadžeri,

rukovodioci su često nespremni krize, cemu u velikoj meri doprinose prinosi

činjenica da je samo po sebi okruženje ujedno i kompleksno i nedovoljno

pouzdano. Da bi došlo do smanjenja nespremnosti često se koriste statističke

ocene o mogućim opasnim situacijama.

- Vremenski pritisak – je treća karakteristika krize. Kriza predstavlja veliku

poteškoću menadžerima jer u trenutcima nespremnosti i iznenadjenja, od

rukovodstva se zahteva još brže donošenje odluka, što za njih predstavlja

visokostresnu situaciju. Zato je vrlo važno poštovanje programa upravljanja.

Pored toga kriza je takodje najčešće i:

Prividno bezazlena

Opasna

Sve prisutno

Situacija odlučivanja

Situacija sa ambivalentnim ishodom

Protestnog karaktera

Pogadja veći broj stejkhlodera

U manjoj ili većoj meri se na nju može uticati.

4.3 Koncepti krize

4.3.1Katastrofa

12

Često dolazi do mešanja termina katastrofa i kriza, ili se ti termini koriste kao

sinonim. Da bi prikazali odvojenost pojma katastrofe i pojma krize prikazaćemo

pokušaj njihovog definisanja.

Konceptu katastrofe se može pristupiti iz četiri glavna ugla:

Prema poreklu4

Prema posledicama5

Prema toku

Prema stepenu rizika koji uključuje.

Naravno nesmemo ni zanemariti klasične definicije katastrofe kojima se bavio

Kvaranteli. I one se takodje kreću oko četiri ključna momenta:

Opis izbora

Fizičkog oštećenja

Društvenog poremećaja

Negativne evaluacije.

Kod starijih definicija dolazi do insistiranja na izvorima i oštećenju, a novije na

društvenim poremećajima koji prate društvenu katastrofu.

Katastrofa za razliku od krize, nema više mogućnosti razvoja dogadjaja, jer ona

sama po sebi predstavlja zaokret ka lošem, ka kobnom ishodu. Tako se one mogu shvatiti

kao krajnji najekstremniji izlaz krize.

4.3.2 Konflikt, poremećaj i vanredno stanje

Konflikti nastaju, proizilaze iz razlike u potrebama, ciljevima pojedinaca, grupe,

tako da ih možemo sresti u svim društvima, i u svim stepenima njihovog razvoja. Priroda

interesa, potreba koji dovode do sukoba može biti veoma raznolika: preraspodele

4 Prirodne ili tehnološke5 Stepen gubitka i oštećenje...

13

nacionalnog bogatstva, moći, ostvarivanje raznih vidova dominacije... Tu možemo

uvideti da pored objektivnih postoje i oni iracionalni interesi. Zato je vrlo važno

napomenuti, prikazati neke od mogućih elemenata društvenih sukoba:

Postojanje dve ili više grupa koje se nalaze u medjusobnom dodiru i svesni su tog

dodira

Postojanje ograničenih mogućnosti ostvarivanja interesa obe grupe zbog

ograničenih vidova dobara

Pokušaj jedne od strana da ograniči drugu, odnosno da joj oteža ostvarivanje

njenih interesa, da je istisne ili potpuno uništi, a sve u nameri da ostvari korist na

njen račun.6

Konflikt predstavlja pojmove koji se u osnovi preklapaju sa krizom. Jedina razlika

se pravi izmedju krize sa i bez konflikta. Važno je napomenuti i da se o krizama koje u

osnovi imaju konflikt govori kao o političkim krizama i mogu biti i unutrašnje i

spoljašnje.

Poremećaj se shvata kao vremenski ograničena ne funkcionalnost u normalnim

okvirima zbivanja. Dogadjaju se praktično svakodnevno, i ne moraju sa sobom nositi

opasnost. Njihovo uklanjanje je daleko lakše od savladavanja krize.

Vanredno stanje samo po sebi još uvek nije krizno. Medjutim komponente

sistema predvidjene za borbu protiv kriza mogu da odgovore na vanredne zahteve

pomoću ustaljenih mehanizama. Vanredno stanje je širi pojam od krize, jer svaka kriza je

ujedno i stanje, dok svako vanredno stanje ne mora da bude kriza.7

4.4 Tipologija krize

Tipologije krize koje se koriste vrlo je teško svrstati u jedinstven, konačan broj

medjusobno odredjenih klasa. Glavni problem je korišćenje prilično uskih kriterijuma

klasifikacije. Samim tim, nove tehnologije bi trebalo da budu zasnovane na različitim

tipovima klasifikacije. U tom smislu se predlažu dva nova kriterijuma klasifikacije:

6 Kavčič B., sociologija dela: delavska enotnost, Ljubljana 1987., str. 3007 Venger D.E., Community response to disaster, in: disaster, London 1978., navedeno prema: Zvonarević M., Socijalna psihologija, Zagreb 1989.

14

Predvidljivost krize

Mogućnost uticaja na krizu pre njenog nastanka

- Predvidljivost – spada u jednu od najznačajnijih karakteristika krize. Svaki put

kada dodje do dramatične krize dolazi do javne debate o tome da li je bilo moguće

predvideti. Beri Tarner je prvi uveo koncept predvidljivosti u naučnu arenu.

- Mogućnost uticaja na krizu – je sledeća karakteristika krize značajna za njenu

identifikaciju, zbog mogućnosti da na nju utiče. Medjutim definisanje tih

mogućnosti uticaja je daleko od teže čak i od slučaja predvidljivosti, budući da je

neophodno razlikovati preventivne i reaktivne mogućnosti uticaja. Nedovoljne

mogućnosti uticaja na krizu mogu same biti prouzrokovane različitim uzrocima.

Jedan od njih je nepredvidiva interakcija u složenim tehnološkim sistemima.

Mada po mogućnosti uticaja sigurno je najteži uticaj na prirodne sisteme, primer

zemljotres.

4.5 Krizna matrica

Na osnovu uspostavljenih kriterijuma mogućnosti uticaja na krizu i predvidivosti

moguće je razlikovati nekoliko klasa kriza. Razlikuju se četiri osnovna tipa krize:

Konvencionalna kriza

Neočekivana kriza

Neopravljiva kriza i fundamentalna kriza

mala predvidljivost

NEOČEKIVANE

KRIZE

2

FUNDAMENTALNE

KRIZE

4

KONVENCIONALNE

KRIZE

1

NEUPRAVLJIVE

KRIZE

3

15

velika mog. uticaja mala

- Konvencionalne krize – nalaze se u prvom kvadrantu, njihove osnovne

karakteristike su predvidljivost i mogućnost uticaja na njih. Katastrofe različitog

oblika u tehnološkim sistemima primer su ovih kriza i njih je često vrlo lako

predvideti. Jedan od primera je slučaj potonuća trajekta „Estonija“ u Baltičkom

moru 1994. godine.

- Neočekivane krize – karakteriše mogućnost da se na njih utiče, uz teškoće

prilikom njihovog predvidjenja. Medjutim one su same po sebi veoma retke.

Stepen ugrožavanja koje one predstavljaju znatno je veći od konvencionalnih

kriza. Tome najviše doprinosi slab stepen pripremljenosti na njih. Primer

predstavlja plamen u tunelu Karpun u Austriji 2000. godine u kome je život

izgubila 151. osoba.

- Neupravljive krize – za njih je karakteristična potpuna nemogućnost uticaja ali

laka predvidljivost kriznog dogadjaja. Njihovo pojavljivanje je zastupljeno u

sistemima cije karakteristike čine rešenje ovog problema još težim. Primer

Černobilja i tragedije na stadionu Hejsa u kojoj je 40 lica izgubilo život, tokom

finala kupa UEFA, 1985. godine.

- Fundamentalne krize – nalaze se u četvrtom kvadrantu i predstavljaju najopasniji

vid kriza, zbog svoje nepredvidivosti i nemogućnosti da se na njih utiče. Krize

ovog tipa su retke ali zbog same kombinacije nepredvidivosti i nemogućnosti da

se na njih reaguje mogu da imaju izuzetno destruktivni potencijal. Primer toga je

11. septembar 2001. godine.

mala predvidljivost velika

Karpun tunel

2000.

11. septembar

2001.

Estonija

1994.

Hasel stadion

1985.

velika mog. uticaja mala

16

ZAKLJUČAK

Dakle, klasična kriza je bila katastrofalni događaj, dok moderna predstavlja period

ozbiljnih pretnji i visoke nesigurnosti, zbog širenja procesa (socijalnih, političkih...). Zato

je važna primena i pridržavanje propisa, algoritama i stanja pribranosti u tim kriznim

situacijama.

Da bi poboljšali primenu mera i propisa, vezanih za procenu rizika, opasnosti i

kriza, potrebno je doneti adekvatne zakone. Naravno vrlo je važno i odrediti propisane

kazne za nepoštovanje ovih propisa. Ove kazne se prvenstveno trebaju odnositi na

poslodavce, ali takodje i na radnike koji ignorišu već data upozorenja.

Pošto je praktično nemoguće sprečiti neželjene posledice, važno je oformiti i

odgovarajuće polise osiguranja.

Naravno tu se javlja pitanje institucija koje se bave proverom primene zakona.

Svako od ovih pitanja i teza je vrlo bitno postaviti, i na kraju neminovno rešiti, jer samo

kroz potpuni osećaj sigurnosti pri radu, življenju, može se ostvariti maksimalni nivo rada

i smanjenje stresa, tj. napraviti se balans negativnih i pozitivnih uticaja, kroz

razgraničenja i poznavanje uticaja pojmova rizika.

17

LITERATURA

Branislav Anđelković, Uvod u zaštitu, Niš 2005.

Suzana Savić, Branislav Anđelković,Miomir Stanković,

Sistemska analiza i teorija rizika, Niš 2002.

WWW.GOOGLE.COM.

18

SADRŽAJ

UVOD. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 01

1.RIZIK. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 02

1.1 Uvod u rizik. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 02

1.2 Rizik kao pokazatelj neželjenih događaja i njihovih posledica. . . . . . .02

1.3 Analiza procene rizika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .04

1.4 Razmatranje i uočavanje opasnosti. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 05

2.TEHNOLOŠKI POJMOVI. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 06

2.1 Izvesnost, neizvesnost, rizik. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .06

2.2 Opasnost, rizik, hazard. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 06

2.3 Rizik, udes, vanredna situacija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .06

3.VANREDNE SITUACIJE. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ..08

3.1 Odredjivanje, pojam i klasifikacija vanrednih situacija . . . . . . . . . . . .08

3.2 Klasifikacija vanrednih situacija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .09

4. KRIZA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11

4.1 Pojam krize. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11

4.2 Karakteristike krize. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .11

4.3 Koncepti krize. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12

4.3.1Katastrofa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12

4.3.2 Konflikt, poremećaj i vanredno stanje . . . . . . . . . . . . . . . . . 13

4.4 Tipologija krize . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .14

4.5 Krizna matrica. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15

ZAKLJUČAK. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .17

19

LITERATURA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .18

20