Seminarski rad Procesi zastite vazduha.doc

Univerzitet u Niu

Univerzitet u NiuTehnoloki fakultet u LeskovcuSeminarski rad

iz

Procesi zatite vazduhaTema: Praenje kvaliteta ambijentalnog vazduha (PM 10) u Panevu i uticaj na zdravlje ljudi u 2013.godini

Profesor: Ljiljana Taki

Studenti: Aleksandra Filipovi 4940/10

Aleksandra Nikoli 4951/10

1. ta su suspendovane estice u vazduhu?

Zagaenje vazduha suspendovanim esticama (na engleskom jeziku particulate matter PM) sastoji se od veoma malih estica (partikula) u tenom ili vrstom agregatnom stanju. Meu njima su posebno znaajne one koje se mogu dospeti do najdubljih delova plua. Ove estice imaju prenik manji od 10 m ili opisno reeno, prenik im je manji od 1/7 debljine ljudske dlake. Obino se ove estice svrstavaju u tri kategorije: one manje od 10 m i oznaavaju se kao PM10, a nazivaju se grube suspendovane estice, i one manje od 2,5 m i oznaavaju se kao PM2,5, a nazivaju se kao fine suspendovane estice, i one manje od 0,1 m i oznaavaju se kao PM0,1, a nazivaju se kao ultrafine suspendovane estice. U nastavku emo govoriti o PM 10.

1.1. Koje supstance ine suspendovane estice u vazduhu?

U proseku na evropskom kontinentu glavni sastojci suspendovanih estica su sulfatna jedinjenja i razne organska jedinjenja. Ove komponente su prisuthe kao u PM10 kategoriji tako i u PM2,5 kategoriji. Uz ove komponente prisutna je i praina mineralnog porekla posebno u blizini puteva, meutim kada je zagaenje od saobraaja veliko i kada koncentracija suspendovanih estica pree vrednost od 50 g/m3 i nitratna jedinjenja postaju znaajanu komponentu u suspendovanim esticama. Konano, u suspendovane estice se ubraja u a koja esto ini 5 do 10% od ukupnog sadraja fino suspendovanih estica (PM2,5), mada koncentracija ai pored puteva dostie i 15 do 20% od ukupnog sadraja fino suspendovanih estica.

PM10 kategorija obuhvata grube i fine suspendovane estice, dok PM2,5 obuhvata fine i ultrafine suspendovane estice.

Usled vrlo sloenog sastava i podele suspendovane estice se nazivaju razliitim imenima:

Suspendovane estice Ukupne suspendovane estice/partikule Crni dim

Lebdee estice itd. Respirabilne estice (dospevaju do alveola)

Praenje koncentracije i sastava suspendovanih estica obavlja se u cilju zatite ivotne sredine i zatite zdravlja ljudi.

Kljune rei: suspendovane estice/ tetni efekat na zdravlje/ zatita ivotne sredine i zdravlja ljudi.2. Uvod

Cilj ovog praenja je da se sazna potencijalna povezanost izmeu zagaenosti ambijentalnog vazduha sa PM10 i stopa uestalosti nekih bolesti kojima je izloeno stanovnitvo u Panevu.

Prakaste materije (PM10) su kontinuirano pratili 24h na tri merna mesta u Panevu: Vatrogasni dom, Vojlovica i Starevo u Starevu, sa centrom za praenje u Sekretarijatu za zatitu ivotne sredine Gradske uprave grada Paneva 2013.godine.

3. Odakle potiu grube suspendovane estice (PM10)?

Poreklo grubih suspendovanih estica je dvojako, kako urbano, tako i ruralno, osnovni izvori su:

Motorna vozila

Pei za sagorevanje drveta

Praina sa gradilita,

Praina sa odlagalita i deponija

Praina iz poljoprivrednih regiona

Poari

Industrijska postrojenja (termoelektrane, postrojenja za prenje rude, cementare ...)

Vetrom podignuta praina.

PM10 je obino smea koja obuhvata dim, a, prainu, soli, kiseline, metale... Suspendovane estice nastaju tokom rada motora, hemijskih reakcija koje se odigravaju u atmosferi neposredno pri izlasku dimnih gasova iz industrijskih dimnjaka.4. Zakonske osnoveOd 1965. godine kada je donet Zakon o zatiti vazduha od zagaivanja ("Sl. list SFRJ, br.30/65) sa prateom podzakonskom regulativom stanje kvaliteta vazduha sagledavano je u skladu sa zakonskim propisima. Ubrzani razvoj grada, industrijalizacija i razvoj saobraaja uticali su da gradska uprava krajem sedamdesetih i poetkom osamdesetih donese niz gradskih odluka u okviru nadlenih sekretarijata, u cilju zatite vazduha od prekomernog zagaivanja. Sa razvojem grada, poveavao se obim i vrste ispitivanja zagaujuih supstanci, predvienih Programom kontrole. Ministarstvo zatite ivotne sredine Republike Srbije, 1991. godine donosi Zakon o zatiti ivotne sredine kojim se na novi nain reguliu zatita i poboljanje stanja resursa ivotne sredine. Novi Zakon o zatiti ivotne sredine (Sl.list SRJ, br. 66/91) uslovio je i donoenje novih pravilnika u oblasti zatite vazduha od zagaivanja, Pravilnik o graninim vrednostima, metodama merenja imisije, kriterijumima za uspostavljanje mernih mesta i evidenciji podataka (Sl.glasnik RS, br. 54/92, II deo taka 2. Zatita vazduha lan 18-22). 5. Kako PM10 utiu na nae zdravlje?

PM10 su meu najopasnijim polutantima u vazduhu, one prilikom udisanja napadaju ljudski respiratorni sistem, utiu na njegovu otpornost i deponuju se u najdubljim delovima plua.

Zdravstveni problemi otpoinju kada organizam pone da se brani od ovih stranih tela (estica). PM10 izazivaju ili osnauju astmu, bronhitise i druga oboljenja plua, a samim tim smanjuju ukupnu otpornost organizma. Iako PM10 napadaju celokupnu ljudsku populaciju, vulnerabilne populacione kategorije (deca, trudnice, stari i bolesni) su posebno ugroene.

Pored toga to oteuju zdravlje PM10 umanjuju i vidljivost tokom dana jer stvaraju efekte vidljivosti koji su karakteristini za izmaglicu koja se esto prepoznaje kao smog.

5.1. ta se sve preduzima da se smanji sadraj grubih suspendovanih estica u vazduhu?

Postoji niz propisa koji su uspostavljeni u skoro svim razvijenim zemljama, pa i kod nas, kojim se regulie generisanje ili emisija suspendovanih estica, njihove maksimalno dozvoljene koncentracije kao i planovi kako se sadraj ovih estica moe smanjiti. Ovo obuhvata:

Kontrolu emisije suspendovanih estica iz motornih vozila, dakle u saobraaju, Postrojenja za preiavanje otpadnih gasova od suspendovanih estica (odpraivai ili skruberi su najpoznatiji)

Postupke za spreavanje irenja suspendovanih estica (pravljenje vodenih zavesa i vlaenje povrina koje stvaraju PM)

Kontrola imisije i emisije na bazi zakonskih obaveza.

5.2. Zdravstveni efekti respirabilnih esticaSmatra se da kvalitet vazduha u urbanim sredinama ima vei uticaj na zdravlje stanovnitva nego ostali faktori ivotne sredine, a da zagaivai ambijentnog vazduha predstavljaju jedan od najznaajnih uzroka zdravstvenih problema uopte. Prema podacima Svetske Zdravstvene Organizacije (2003) u svetu se godinje usled aerozagaenja dogodi preko 2.7 miliona smrtnih sluajeva. Mnogi od tetih zdravstvenih efekata potiu od poveane koncentracije estica koje iz ambijentnog vazduha dospevaju udisanjem u organizam.Brojne epidemioloke studije nedvosmisleno su pokazale da je aerozagaenje u vidu respirabilnih estica povezano sa: poveanjem morbiditeta i mortaliteta od respiratornih i kardiovaskulanih oboljenja (Kunzli&Tager, 2000; Pope et all, 2002), poveanjem posledica od embriotoksinosti (Dejmak et all,2000; Binkova et all, 2003), a vea je i verovatnoa da se pojavi rak plua (Nyberg et all,2000; Cury et all,2000. Zhao et all, 2003).

U istraivanja zdravstvenih efekta izloenosti na respirabilne estice ne spadaju samo studije dugotrajne izloenosti. Jo pre nego to su zapoele studije vezane za zdravstvene efekte aerozagaenja i dugotrajnu izloenist raene su studije o mortalitu vezanom za izloenist ambijentnim koncentracijama respirabilnih estica tokom i istog ili tokom nekoliko prethodnih dana. Na osnovu studije sporvedene u 90 gradova u SAD utvreno je poveanje ukupnog mortaliteta za 0.27% i kardioplulmonarnog mortaliteta za 0.69% sa porastom koncentracije PM10 za 10 g/m3 (Dominici, Burnett, 2003). U velikoj evropskoj studiji koja se bazira na podacima iz 29 gradova procenjen porast ukupnog moratliteta je 0.6 % (Katsoyanni i sar, 2001), dok je procenjen porast kardiovaskularnog mortaliteta 0.76% za porast koncentacije PM10 za 10 g/m3 (Analitis i sar, 2005).

U naunim a posebno medicinskim krugovima pored izloeniosti populacije esticama klase PM2.5 i PM10, veliku panju u izazivaju istraivanja izloenosti i zdravstvenih efekata ultrafinih esticama. I pored velikog broja i obimnih toksikolokih istraivanja o potencijalnim tetnim efektima, jo uvek ne postoji dovoljan broj epidemiolokih podataka da bi se doneli zakljuci na relaciji izloenost-odgovor (Morawska i sar, 2004; Knol i sar, 2009).6. Rezultati merenja PM 10 za 2013. godinuNavodimo podatke iz mesenih izvetaja Sekretarijata za zatitu ivotne sredine sistema za kontinualno praenje aerozagaenja u Panevu, po mesecima, za 2013. godinu, na mernim mestima Vatrogasni dom, Vojlovica i Starevo, gde se meri koncentracija PM10, na osnovu kojih je dat i grafiki prikaz (slika 1 i slika 2)

Januar Vatrogasni dom

Suspendovane estice(10) - 22 prekoraenja GV(24h); 15 prekoraenja TV(24h),

GV (24h) = 50 g/m3 ; TV (24h) = 65 g/m3;

Prekoraenja GV su registrovana 01.-04./08.-13./16.-17./19.-20./23./25.-31. januara.

Ukupan broj (24 h.) merenja: 31

Srednja mesena koncentracija 71,1 g/m3Maksimalna 24-asovna koncentracija 145,5 g/m3 izmerena 09.01.2013. StarevoSuspendovane estice (10) - 22 prekoraenja GV(24h); 20 prekoraenja TV(24h)

GV (24h) = 50 g/m3; TV (24h) = 65 g/m3;

Prekoraenja GV su registrovana 01.-04./08.-13./16.-17./19.-20./23./25.-31. januara.Ukupan broj (24 h.) merenja: 30

Srednja mesena koncentracija 89,4 g/m3Maksimalna 24-asovna koncentracija 219,4 g/m3 izmerena 02.01.2013.

Februar Vatrogasno dom

Suspendovane estice (10) - 15 prekoraenja GV(24h); 10 prekoraenja TV(24h),

GV (24h) = 50 g/m3 ; TV (24h) = 65 g/m3 ;

Prekoraenja GV su registrovana 01./05.-06./09.-11./15.-22./28. februara.Ukupan broj (24 h.) merenja 28


Vojlovica

Suspendovane estice (10) - 6 prekoraenja GV (24h); 3 prekoraenja TV(24h),

GV( (24) = 50 g/m3 ; TV (24) = 65 g/m3 ;

Prekoraenja GV su registrovana 15.-17./19.-20./28. februara.

Ukupan broj (24 h.) merenja- nedovoljan (16)

Maksimalna 24-asovna koncentracija 97,25 g/m3 izmerena 28.02.2013.

Starevo

Suspendovane estica (10) - 12 prekoraenja GV (24h); 8 prekoraenja TV(24h)

GV(24h) = 50 g/m3 ; TV (24h) = 65 g/m3 ;

Prekoraenja GV su registrovana 01./04.-06./08.-11./19.-20./22./28. februaraUkupan broj (24 .) merenja 23

Srednja mesena koncentracija 59,6 g/m3


Mart Vatrogasni dom

Suspendovane estica (10) - 10 prekoraenja GV (24h); 6 prekoraenja TV(24h),

GV (24h) = 50 g/m3 ; (24h) = 65 g/m3 ;

Prekoraenja GV su registrovana 01.-06./08./17./27./31. marta.

Ukupan broj (24 .) merenja 31


Vojlovica

Suspendovane estica (10) - 2 prekoraenja GV(24h); 1 prekoraenja TV(24h),

GV (24) = 50 g/m3 ; TV (24) = 65 g/m3 ;

Prekoraenja GV su registrovana 01./03. marta.



Starevo

Suspendovane estica (10) - 7 prekoraenja GV(24h); 1 na samoj GV(24h);

7 prekoraenja TV(24h)

GV( (24h) = 50 g/m3 ; TV (24h) = 65 g/m3 ;

Prekoraenja GV su registrovana 01.-05./17./29. marta, 31. marta srednja 24-asovna koncentracija je bila na samoj graninoj vrednosti i iznosila je 50,3 g/m3.



April

Vatrogasni dom

Suspendovane estica (10) - 6 prekoraenja GV(24h) i 2 na samoj GV(24h); 2 prekoraenja TV(24h), GV( (24) = 50 g/m3; TV (24) = 65 g/m3 ;

Prekoraenja GV su registrovana 01./19.-21./ 26. i 29. aprila.



Maksimalna 24-asovna koncentracija 59,3 g/m3 izmerena 72,3 g/m3 izmerena 21.04.2013. VojlovicaSuspendovane estica (10) - 5 prekoraenjaGV(24h) 1 na samoj GV(24h); 1 prekoraenja T(24h), GV( (24h) = 50 g/m3 ; TV (24h) = 65 g/m3 ;

Prekoraenja GV( su registrovana 18./20.-21./29. i 30. aprila.


Srednja mesena koncentracija 37,96 g/m3Maksimalna 24-asovna koncentracija 59,3 g/m3 izmerena 73,4 g/m3 izmerena 21.04.2013. StarevoSuspendovane estica (10) - 5 prekoraenja GV (24h); 1 na samoj GV(24h); GV( (24h) = 50 g/m3 ; TV (24h) = 65 g/m3 ;

Prekoraenja GVsu registrovana 02./07./18./20.i 21. aprila,

Ukupan broj (24 h.) merenja 26


Maksimalna 24-asovna koncentracija 62,3 g/m3 izmerena 21.04.2013.Maj Vatrogasni dom

Suspendovane estica (10) - 1 prekoraenja GV(24h)

GV(24h) = 50 g/m3 ; TV (24h) = 65 g/m3 ;

Prekoraenja GV su registrovana 1. maja.

Ukupan broj (24 h.) merenj 31


Vojlovica


GV (24h) = 50 g/m3 ; TV (24h) = 65 g/m3 ;

Prekoraenja GV su registrovana 1. 2. maja.

Ukupan broj (24h.) merenja 31

Srednja mesena koncentracija 25,5 g/m3Maksimalna 24-asovna koncentracija 57,2 g/m3 izmerena 1. i 2.05.2013.

Starevo

Suspendovane estica (10) - 2 prekoraenja GV(24h); 1 prekoraenja TV (24h)

GV (24h) = 50 g/m3 ;TV (24h) = 65 g/m3 ;

Prekoraenja GV( su registrovana 01. i 02. maja, gde je 2. maja prekoraena i tolerantna vrednost).




Jun Vatrogasni domSuspendovane estica (10) - bez prekoraenja GV(24h)

GV(24h) = 50 g/m3 ; TV (24h) = 65 g/m3 ;



Maksimalna 24-asovna koncentracija 59,3 g/m3 izmerena 43,2 g/m3 izmerena 20.06.2013.

Vojlovica

Suspendovane estica (10) - bez prekoraenja GV(24h)

GV (24h) = 50 g/m3 ; TV(24h) = 65 g/m3 ;




Starevo

Suspendovane estica (10) - 2 prekoraenja GV(24h); bez prekoraenja TV (24h)

GV (24h) = 50 g/m3 ; TV (24h) = 65 g/m3 ;

Prekoraenja GV su registrovana 20. i 21. junaUkupan broj (24 h.) merenja 30



Jul Vojlovica


GV (24h) = 50 g/m3 ; TV (24h) = 65 g/m3 ;




Starevo


GV(24h) = 50 g/m3 ; TV (24h) = 65 g/m3 ;




Avgust Vojlovica


GV (24) = 50 g/m3 ; TV (24) = 65 g/m3 ;



Maksimalna 24-asovna koncentracija 48,2 g/m3 izmerena 10.08 .2013.

Starevo


GV (24h) = 50 g/m3 ; TV (24h) = 65 g/m3 ;



Maksimalna 24-asovna koncentracija 40,5 g/m3 izmerena 27.08.2013.Septembar Vojlovica


GV (24h) = 50 g/m3 ; (24h) = 65 g/m3 ;




Starevo

Suspendovane estica (10) bez prekoraenja GV(24h)

GV (24h) = 50 g/m3 ; TV (24h) = 65 g/m3 ;




Oktobar

Vojlovica


GV (24h) = 50 g/m3 ; TV (24h) = 65 g/m3 ;

Prekoraenja GV su registrovana 04. i 25. oktobraUkupan broj (24 h.) merenj 31



Novembar

Vojlovica


GV (24h) = 50 g/m3 ; TV(24h) = 65 g/m3 ;

Prekoraenja GV su registrovana 08. i 17. novembraUkupan broj (24 h.) merenja 30



Decembar

Vojlovica

Suspendovane estica (10) - 7 prekoraenjaGV(24h) 2 prekoraenja TV(24h)

GV (24h) = 50 g/m3 ; TV (24h) = 65 g/m3 ;

Prekoraenja GV su registrovana 11., 12., 13., 21., 22., 23. i 29. decembraUkupan broj (24 h.) merenja 29



Slika 1. Srednja mesena koncentracija PM10 na mernim mestima za 2013.godinuNa osnovu vrednosti ovih merenja i grafika, moemo rei da je prekoraenje vrednosti za srednju mesenu koncentraciju bilo od januara do aprila, to znai da je tada bila najvea koncentracija PM10 u vazduhu na mernim mestima Vojlovica, Vatrogasni dom i Starevo. Te vrednosti premauju graninu vrednost (GV za 1 god.) za PM10 koja iznosi 40 g/m3. Granina vrednost je propisana "Uredbom o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha" (Sl.glasnik RS br 11/10 i 75/10). Granina vrednost (24h) se ne sme prekoraiti vie od 35 puta u jednoj kalendarskoj godini.

Tolerantna vrednost (TV) je propisana "Uredbom o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha" (Sl.glasnik RS br 11/10 i 75/10). Tolerantna vrednost za 2013.godinu iznosi 44,8 g/m3

Slika 2. Maksimalna 24-asovna koncentracija PM10 na mernim mestima za 2013.godinuTabela 1. Vrednosti PM10 na mernim mestima (2013.gdina)Vatrogasni domStarevoVojlovica

MesecSrednja konc.Maksimalna konc.MesecSrednja konc.Maksimalna konc.MesecSrednja konc.Maksimalna konc.

Januar71.1145.5Januar59.6219.4Januar

Februar54117.1Februar49.4171.4Februar97.25

Mart47.7147.6Mart39.2157Mart25.975.7

April43.472.3April19.162.3April37.9673.4

Maj25.150.7Maj17.665.9Maj25.557.2

Jun22.243.2Jun26.359.1Jun22.544.6

JulJul26.842.9Jul28.643

AvgustAvgust19.440.5Avgust33.348.2

SeptembarSeptembar47.2Septembar18.836

OktobarOktobarOktobar28.659.3

NovembarNovembarNovembar27.353.5

DecembarDecembarDecembar36.6106.2

7. ZakljuakNa stanje ivotne sredine u Panevu najvaniji uticaj ima: velika koncentracija bazne i hemijske industrijske proizvodnje na jednom mestu, blizina industrijske zone u odnosu na naseljena mesta, izgradnja hemijskih postrojenja na pravcu dominantnih vetrova, zastarela tehnologija sa postrojenjima koja su uglavnom stara dvadeset i vie godina, a u koja u prethodnom periodu nije dovoljno ulagano u smislu poboljanja i usavravanja procesa proizvodnje, nepotovanje zakonske regulative iz oblasti zatite ivotne sredine, nelegalna gradnja, bez potovanja vaee planske dokumentacije, nedostatak finansijskih sredstava i posledice NATO bombardovanja 1999. godine. Problem postoji 30 godina, od vremena kada su startovale fabrike June industrijske zone, NIS-RNP Panevo, HIP-Petrohemija a.d. Panevo i HIP-Azotara a.d. Panevo, a ogleda se u prisutnom zagaenju vazduha, povrinskih i podzemnih voda i zemljita. Zbog znaajnih problema u oblasti zatite ivotne sredine sa kojima je suoen grad Panevo, Odlukom o izmenama i dopunama Odluke o optinskoj upravi (''Sl. list Optine Panevo'' 9/2003), osnovan je Sekretarijat za zatitu ivotne sredine. Posle bombardovanja 1999.godine, u kontaktima sa UNEP, UNDP, Provincijom Ravena iz Italije, kao najvei problem u Panevu konsenzusom je prihvaen problem aero-zagaenja, a kao prioritet definisano je postavljanje sistema za automatski monitoring imisije. Grad Panevo je donacijama i sopstvenim sredstvima razvio savremeni sistem za kontinualno praenje aerozagaenja (imisije), osnivanjem etiri dopunske stanice za automatski monitoring imisije: Cara Duana, Vatrogasni dom, Vojlovica i Starevo. Rezultati merenja u vidu 1-asovnih koncentracija se svakog sata prenose na centralni kompjuter u Sekreratijatu za zatitu ivotne sredine, gde se vri praenje rezultata merenja i rada sistema.Osetljive grupe prema zagadjenju esticama ukljuuju obolele od sranih i plunih bolesti (ukljuujui one koji mogu imati i nedijagnostikovanu sranu ili plunu bolest), decu, trudnice i stare. Efekti estica na zdravlje mogu biti akutni i hronini. tetni akutni efekti estica na zdravlje ogledaju se u tome to e ljudi sa sranim ili plunim bolestima kao to je zastojna srana insuficijencija, oboljenja koronarnih arterija, astma ili hronina obstruktivna bolest plua, stari i deca zbog poveane ai u vazduhu vie poseivati slubu hitne pomoi, biti ee primani na bolniko leenje ili u nekim sluajevima ak umreti. Kada su izloeni zagadjenju esticama ljudi sa sranim oboljenjima mogu doiveti bol u grudima, palpitacije (podrhtavanje), kratko i plitko disanje i zamaranje. Zagadjenje esticama takodje moe biti udrueno sa sranim aritmijama i sranim napadima. Mogu se javiti simptomi kao kaalj ili kratko disanje. Zagadjenje esticama moe poveati osetljivost za respiratorne infekcije i moe pogorati postojee respiratorne bolesti, kao to je astma ili hronini bronhitis, uzrokujui poveano korienja lekova i vie poseta lekaru. Poveanje koncentracije estica u vazduhu moe da indukuje srane udare kod relativno mladih ljudi, pobaaje i prevremene poroaje. U nekim studijama dokazano je da prisustvo veih koncentracija estica u vazduhu moe biti povezano sa malom poroajnom teinom novoroenadi, poveanim brojem obolelih od respiratornih bolesti kod izloenog stanovnitva, kao i pogoranjem postojeih respiratornih bolesti. Najveu osetljivost ispoljavaju hronini bolesnici (astmatiari, oboleli od hroninog bronhitisa, hronini kardiovaskularni bolesnici ...) kod kojih pogoranje osnovne bolesti moe zahtevati dodatno leenje, ak i bolniko, intervencije od strane slube hitne medicinske pomoi, esto odsustvovanje sa posla i iz kole ....esta pogoranja osnovne bolesti umanjuju kvalitet ivota ovih osoba. Poveane koncentracije estica u vazduhu odgovorne su za poveanu smrtnost kod bolesnika koji boluju od kardiovaskularnih bolesti i hroninih respiratornih bolesti. Veoma su, u tom smislu, ugroeni bolesnici koji boluju od hroninih bolesti srca (angina pektoris, hronina srana insuficijencija...). Poveana koncentracija estica smanjuje vidljivost i moe biti odgovorna za stradanja i povrede u saobraaju.Na osnovu rezultata saoptenih u velikom broju studija koje su se bavile prouavanjem uticaja estica na zdravlje, SZO je usvojila stanovite da ne postoji koncentracija estica u vazduhu koja se moe smatrati bezbednom za zdravlje ljudi. Stoga u najnovijem Vodiu za kvalitet vazduha iz 2006. godine, nisu date preporuke za estice.

Moe se zakljuiti da je prisustvo estica u vazduhu Paneva, a pre svih ai, znaajan ekoloki problem koji zahteva reavanje u cilju mnogostruke zatite zdravlja izloenog stanovnitva. Obolevanje i umiranje zbog izloenosti esticama skopano je sa velikim materijalnim trokovima pojedinaca, zdravstvene slube, ali i itave zajednice.7.1. Predlog mera

Predlog mera za postizanje boljeg kvaliteta vazduha u Panevu podrazumeva niz onih mera koje se moraju sistematski i kontinuirano sprovoditi, da bi se u to kraem vremenskom periodu dostigle norme koje zakon predvia za pojedine zagaujue materije.

Drugi cilj sa kojim se mere sprovode jeste da se tokom vremena postignu minimalne koncentracije zagaujuih supstanci, tj. koncentracije koje su mnogo nie od propisanih normi, a sve u cilju zatite zdravlja ljudi i ivotne sredine. Vezano za najznaajnije zagadjujue supstance u vazduhu Paneva treba naglasiti da njihovo prisustvo u vazduhu potie od emisije iz raznih izvora: individualnih loita, kotlarnica, industrijskih dimnjaka,

vozila iz saobraaja, nehigijenskih deponija i divljih smetlita..., te su mnogostruke i mere koje je u smislu smanjenja njihovog prisustva u vazduhu potrebno preduzeti.

Gasifikacija grada, uz cenu primerenu ekonomskoj moi graana, je bitan uslov za smanjenje prisustva adji i suspendovanih estica u vazduhu. Izgradnja kine kanalizacije i redovno odravanje istoe gradskih ulica, dovodjenje i odravanje kolovoza u ispravno stanje, regulisanje problema odlaganja otpada u smislu izgradnje higijenske deponije i uklanjanje divljih smetlita, takodje bi doprinelo smanjenju prisustva estica, ali i drugih zagadjujuih supstanci u vazduhu. Veoma je vano u primerenom vremenu izvriti obnovu dotrajalog voznog parka, kako javnih prevoznika tako i individualnih lica, jer bi to uz poboljanje regulacije saobraaja i pojaanu kontrolu tehnike ispravnosti vozila doprinelo smanjenju adji, ali i specifinih polutanata kao to je benzen. Neophodno je da industrija stalno planira i ostvaruje mere unapredjenja proizvodnog procesa, skladitenja, manipulacije i transporta u smislu smanjenja zagaivanja vazduha, tj. ivotne sredine.

Odreene mere potrebno je sprovoditi svakodnevno i dugorono sa krajnjim ciljem da se kvalitet vazduha u Panevu popravi do nivoa koji su prihvatljivi sa aspekta kratkoronog i dugoronog uticaja na zdravlje ljudi. Ove mere sastavni su deo Uputstva za postupanje u situacijama prekomernog zagaenja u gradu Panevu. Svakodnevne mere koje podrazumevaju kontrolisanu i tolerantnu emisiju iz industrije tiu se odgovornih i zaposlenih u industriji, donose se od strane industrije i njihovo sprovoenje ima za cilj minimalni doprinos industrijskog zagaenja ukupnoj imisiji. Svakodnevne mere odnose se i na komunalnu zajednicu i lokalnu samoupravu, a odgovornost za njihovo sprovoenje sputa se do pojedinca. O potrebi svakodnevnog sprovoenja ovih mera potrebno je to ee, putem sredstava javnog informisanja obavetavati stanovnitvo. U sluaju poveanog zagaenja vazduha izraenog odreenjim vrednostima AQI kvaliteta vazduha

daju se uputstva koja se odnose na odreene kategorije stanovnitva.

U sluaju predvienih ekstremnih vrednosti AQI donose se mere kao to je:

ogranienje upotrebe individualnog automobilskog prevoza u ugroenim delovima grada ili celom gradu

ukoliko prethodna mera ne dovede do poboljanja zabrana saobraaja treba da se odnosi na sva vozila (osim vozila hitne pomoi, vatrogasnih jedinica i vozila namenjenih kontroli kvaliteta vazduha)

ko je AQI ugroavajui i pored zaustavljenog saobraaja potrebno je smanjiti ili potpuno obustaviti individualno zagrevanje vrstim gorivom u ugroenom periodu dana ili tokom itavog dana i prei na alternativni, prihvatljiviji energent (gas, struja)

ukoliko je AQI i pored svih navedenih i sprovedenih mera i dalje ugroavajui neopnodno je vriti selektivno i postupno zaustavljanje pogona u industriji po dogovoru i unapred stvorenom planu.

Radi sprovoenja dobrog dela odluka u uslovima prognoziranog kratkoronog ili dugoronog zagaenja zbog nepovoljnih meteorolokih uslova, neophodno je da lokalna samouprava donese odgovarajue odluke koje e omoguiti njihovu laku primenu i sprovoenje. Do donoenja zvaninih odluka u uslovima najavljenog zagaenja vazduha zbog loe meteorologije neophodno je putem sredstava javnog informisanja obavetavati stanovnitvo o znaaju i potrebi sprovoenja ovih mera. U uslovima ekstremnih vrednosti AQI neophodno je apelovati na stanovnitvo i industriju da se preporuene mere sprovode u cilju zatite zdravlja stanovnitva i ivotne sredine.8. Literatura http://www.pancevo.rs/Mesecni izvestaj monitoring sistema imisije-171-1 Hemijsi fakultet- Hemija ivotne sredine- Osnovi hemije atmosfere i zagaivai vazduha

Pravilnik o graninim vrednostima, metodama merenja imisije, kriterijuma za uspostavljanje mernih mesta i uspostavljanje mernih mesta i evidenciji podataka (Sl.glasnik RS br 11/10 i 75/10)9. Sadraj

21.ta su suspendovane estice u vazduhu?

21.1.Koje supstance ine suspendovane estice u vazduhu?

32.Uvod

33.Odakle potiu grube suspendovane estice (PM10)?

34.Zakonske osnove

45.Kako PM10 utiu na nae zdravlje?

45.1.ta se sve preduzima da se smanji sadraj grubih suspendovanih estica vazduhu?

45.2.Zdravstveni efekti respirabilnih estica

56.Rezultati merenja PM 10 za 2013. godinu

117.Zakljuak

127.1.Predlog mera

148.Literatura

159.Sadraj

43

Chart2

Sheet1

Vatrogasni domStarevoVojlovica

mesecsrednjamaksimalnamesecsrednjamaksimalnamesecsrednjamaksimalna

Januar71.1145.5Januar59.6219.4Januar40


Mart47.7147.6Mart39.2157Mart25.975.740


Maj25.150.7Maj17.665.9Maj25.557.240

Jun22.243.2Jun26.359.1Jun22.544.640

JulJul26.842.9Jul28.64340






Sheet2

Sheet3

Chart3

Sheet1

Vatrogasni domStarevoVojlovica

mesecsrednjamaksimalnamesecsrednjamaksimalnamesecsrednjamaksimalna

Januar71.1145.5Januar59.6219.4Januar40


Mart47.7147.6Mart39.2157Mart25.975.740


Maj25.150.7Maj17.665.9Maj25.557.240

Jun22.243.2Jun26.359.1Jun22.544.640

JulJul26.842.9Jul28.64340






Sheet2

Sheet3

Documents

Seminarski rad Procesi zastite vazduha.doc