Ekonomika Zastite

УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУФАКУЛТЕТ ЗАШТИТЕ НА РАДУ

Основне академске студијеЗаштита радне и животне средине

Предмет: Економика заштите

Семинарски рад ИЗДАЦИ УСЛЕД ОШТЕЋЕЊА СРЕДСТАВА РАДА

ГРАЂЕВИНСКИХ ОБЈЕКАТА И ОПРЕМЕ

Ментор: Студент:др Драган Спасић

Марко Marković 12221

Ниш, децембар, 2013.

САДРЖАЈ

УВОД..........................................................................................................................................1

1. ПОЈАМ И КЛАСИФИКАЦИЈА НЕГАТИВНИХ ЕКОНОМСКИХ ПОСЛЕДИЦА.....2

1.1. Издаци предузећа због незгода на раду и неповољних услова рада.......................2

1.1.1. Издаци услед оштећења средстава рада, грађевинских објеката и опреме........4

1.1.1.1. Оштећења средстава рада, грађевинских објеката и опреме.....................5

2. ОСИГУРАЊЕ ОД ПРЕКИДА РАДА УСЛЕД ОШТЕЋЕЊА СРЕДСТАВА РАДА,

ГРАЂЕВИНСКИХ ОБЈЕКАТА И ОПРЕМЕ....................................................................14

ЗАКЉУЧАК.............................................................................................................................19

ЛИТЕРАТУРА……………………………………………………………............……….....20

УВОД

Припословању, предузеће мора располагати одређеним средствима, тј. имовином,

јер је то услов у процесу рада да би се добио одређени производ у процесу

репродукције. Средства морају и квантитативно и квалитативно да одговарају задатку

предузећа. То значи да ће једно производно предузеће, на пример, за производњу

конфекције имати другачија средства од трговинског предузећа које продаје

конфекцију. Свако предузеће да би могло да послује мора да располаже таквим

конкретним облицима пословних средстава који су прилагођени његовом пословном

задатку. Према економском дефинисању имовине предузећа, сједне стране, је скуп

различитих средстава која се користе и која су у функцији обављања пословних

задатака предузећа, а с друге стране, то је имовина према свом пореклу, тј. чије је

власништво та имовина, коме припада и коме ће припадати у случају престанка рада

предузећа.

Свака непосредна последица неповољних услова рада проузрокује и негативне

посредне последице које имају економски карактер. Ове економске последице погађају,

пре свега самог повређеног или оболелог радника, као и његову породицу. Осим тога,

њихов негативни утицај одражава се и на резултате привређивања предузећа, као и на

друштвену заједницу у целини.

1

1. ПОЈАМ И КЛАСИФИКАЦИЈА НЕГАТИВНИХ ЕКОНОМСКИХ

ПОСЛЕДИЦА

Као једна од последица неповољних услова рада, јавља се и посредна штета.

Посредна штета се манифестује у облику:

1. губитака и

2. издатака.

Губици представљају неостварену вредност рада због изгубљеног радног

времена, застоја и прекида у процесу рада проузрокованих насталим повредама.

Поред одређених губитака, јављају се и одговарајући издаци као последица

неповољних услова рада. Издаци се јављају у облику конкретних исплата које су врше

у случајевима повређивања и обољевања радника.. Ова врста издатака не терети само

предузећа, већ знатним делом и друштвене фондове. У вези с тим, разликују се издаци

чија се исплата врши на терет:

предузећа,

фондова понзијског и инвалидског осигурања,

фондова здравственог осигурања,

фондова заједница осигурања имовине и лица и

осталих фондова.

1.1. Издаци предузећа због незгода на раду и неповољних услова

рада

Издатак предузећа је сваки новчани износ који предузеће исплаћује у вези са

насталим повредама и обољењима. За разлику од “нормалних издатака” који

представљају сва она плаћања другим лицима која су у вези са извршењем задатака

предузећа у процесу репродукције, издаци због незгода на раду представљају

извршење финансијске обавезе предузећа настале у вези са повредама на раду и

професионалним болестима.

У нашој савременој пракси, јављају се разне врсте издатака који заузимају

значајно место у оквиру укупних издатака предузећа.

2

Ови издаци јављају се у облику1:

накнаде личног дохотка,

накнада социјалном осигурању,

материјалне штете на средствима рада, градевинским објектима и

опреми,

материјалне штете на материјалу, полупроизводима и готовим

производима,

материјалне штете на средствима личне и колективне заштите,

помоћи повређеним радницима или њиховим породицама,

преузетих обавеза повређених радника,

казни и пенала,

накнада штете повређеном раднику,

трошкова рехабилитације,

накнаде трошкова других лица,

трошкова прве помоћи,

трошкова код судских поступака,

накнада за рад у отежаним условима,

осталих издатака.

Свака повреда и обољење проузрокује бар један, а најчешће и више наведених

издатака. Свако смањење броја незгода, повреда и обољења неминовно се одражава на

квалитет економије у целини, а посебно на економичност пословања.

1 Спасић, Д., Економика заштите-материјал за припрему испита, Факултет заштите на раду, Ниш,

2009.

3

1.1.1. Издаци услед оштећења средстава рада,

грађевинских објеката и опреме

Оштећења средстава рада и опреме настају као последице организационих

недостатака приликом употребе и одржавања средстава, као и услед елементарних

непогода и незгода на раду. Оштећења као облик трошења средстава су повремена и

дешавају се у неједнаким временским размацима.

Непримењивање техничких мера заштите на средствима рада и неправилно

одржавање (на пример, чишћење и подмазивање се обавља док се средство налази у

покрету) утичу на повећање броја оштећења и смањују безбедност радника.

Уколико се незгода заврши оштећењем материјалних елемената, онда је то квар

(мање оштећење средстава које изазива краће застоје у раду), лом (веће оштећење

средстава због чега је оно или неки његов део трајно или привремено неупотребљив)

или хаварија (оштећења великих размера, на пример: потпуно уништено средство

које је неупотребљиво за даље коришћење, или су потребна толика средства за његову

оправку да је она неекономична).

Раније је констатовано да се услед незгода на раду јављају губици код средстава

у облику изгубљеног производног радног времена. Међутим, осим губитка

производног времена због застоја средстава, у овим случајевима јављају се издаци

због оправке оштећених средстава рада. Ови издаци могу бити веома значајни у

структури укупних последица незгода на раду.

Издаци услед оштећења средстава рада јављају се због оправки или замене

оштећеног или чак потпуно уништеног средстава за рад. Издаци су, по правилу,

најмањи ако је потребно извршити само оправку, нешто су већи ако се приступа

замени појединих оштећених делова, а највећи када се замени читаво средство рада.

Замени средстава рада се приступа онда ако је средство неупотребљиво, тј. потпуно

уништено, или када је даље отклањање лома и квара постало економски неоправдано.

Као последица незгода јављају се и издаци који могу настати услед санација

оштећења на грађевинским објектима и опреми предузећа, у које се могу убројати разне

инсталације и уређаји (електричне инсталације, уређаји за климатизацију, за

опрашивање итд.). У случају тежих незгода на раду (пожари, експлозије, обрушавања,

потапања и сл.) оштећења на објектима и опреми су највећа, па су и издаци за санирање

таквих оштећења доста велики.

4

1.1.1.1. Оштећења средстава рада, грађевинских објеката и опреме

Средства за рад која могу довести до повређивања радника, а тиме и до оштећења

самих средстава су:

средства за рад са повећаним опасностима по живот и здравље запослених

који са њима раде и долазе у додир при раду, а то су: пресе, маказе,

дизалице и друга средства унутрашњег транспорта, грађевинске машине,

машине за обраду и прераду метала и сличних материјала, машине за

обраду и прераду дрвета и сличних материјала, купатила са нитратним

солима, развијачи ацетилена и ацетиленске станице, судови под притиском

и цевна мрежа, покретни затворени судови под притиском и припадајућа

инсталација, компресори и компресорске станице као и електроенергетске

односно електро и громобранске инсталације и

средства за рад која не представљају повећану опасност по живот и

здравље запослених (остала средства за рад).

Периодични прегледи и испитивања одређених средстава за рад врше се у складу

са прописима о заштити на раду, стандардима, техничким прописима, упутствима

произвођача и одредбама овог правилника, ради утврђивања да ли је примењеним

мерама осигуран безбедан рад, а нарочито да ли:

- су израђена упутства за рад, начин монтаже и демонтаже, као и за

руковање и одржавање,

- место на које је постављено одређено средство за рад одговара прописима,

нарочито у погледу слободних површина и пролаза, положаја руковаоца и

др.,

- су темељи урађени у складу са прописима и упутствима произвођача,

- су постављене ознаке са прописаним подацима који су од значаја за

запослене,

- су уграђени мерни, регулациони, сигурносни или контролни уређаји и да

ли је обезбијеђена њихова исправност,

- су уређаји и направе за укључивање у погон и искључивање из погона,

сигнални уређаји и уређаји за управљање сигналима постављени у складу

са захтевима пројектанта, техничким прописима, упутствима произвођача,

стандардима и прописима о заштити на раду, да ли поуздано делују, да ли

су осигурани од ненамерног укључивања, да ли постоје ознаке правца

5

кретања и деловања, укључивања и искључивања, као и да ли се кретања и

деловања одређених средстава за рад или њихових делова остварују према

ознакама које се налазе и показују начин њихове употребе,

- су постављени или уграђени уређаји за заштиту од покретних делова,

физичких, хемијских, биолошких штетности и микроклиме и да ли је

обезбеђено њихово ефикасно функционисање,

- су код одређених средстава за рад примењене мере за спречавање појаве

буке, вибрација, штетних и опасних материја, прашина, пара и сл. и да ли

се ствара концентрација изнад максимално дозвољене у радној средини,

- су због употребе или транспорта настале промене од којих може доћи до

појава (ломови, слабљење материјала због замора и сл.) које угрожавају

безбедност и заштиту здравља запослених,

- су одређена средства за рад која су међусобно повезана у функционалну

целину, а која се у процесу рада стално или повремено користе, безбедна

за рад као функционална целина и

- су електричне инсталације изведене у складу са прописима, а нарочито у

погледу обезбеђења ефикасности заштите од опасног напона додира

(исправност прикључења, мерење одстојања проводника, избор и

подешеност уређаја за контролу, избор опреме и мере заштите према

спољашњим утицајима и сл.).

Периодични прегледи и испитивања одређених средстава за рад врше се док су у

мировању и у погону (статичка и динамичка испитивања).

Периодичним прегледом и испитивањем, врши се провера функционалности

њихових делова, као и мерења инструментима и опремом, док су без оптерећења и при

највећем допуштеном оптерећењу, по редоследу коришћења који је технолошко-

конструкцијски одређен, уз употребу свих направа и алата који се користе на

одређеном средству за рад.

Периодични прегледи и испитивања одређених средстава за рад врше се на

начин, да када се утврде недостаци на неком делу, не смеју се наставити прегледи и

испитивања на осталим деловима, ако су у функционалној вези, све док се утврђени

недостаци не отклоне.

За време прегледа и испитивања одређених средстава за рад морају се

примењивати мере заштите на раду, а нарочито у погледу постављања заштитних

направа и безбедног начина рада лица које врши преглед и испитивање.

6

Пресе и маказе

Периодични прегледи и испитивања механичких и хидрауличних преса са

притиском већим од 10 MPa, и маказа за сечење на механизовани погон са ручним

додавањем материјала врше се:

- пре пуштања у рад,

- после извршене реконструкције делова или склопова који непосредно

утичу на заштиту запослених при раду и

- после премештања на друге темеље односно локацију и

- у року од три године од претходног прегледа и испитивања.

Дизалице

Периодични прегледи и испитивања дизалица, лифтова и жичара са електричним

или моторним погоном, дизалица са делимично ручним и делимично моторним

погоном којима се диже, преноси и спушта терет помоћу челичног ужета или ланца

(изузев дизалица са носивошћу до 10 KN, као и уређаја на ручни погон за дизање и

спуштање терета са носивошћу до 2 KN), дизалица које служе за потребе технолошког

процеса, као и осталих средстава унутрашњег транспорта (виљушкари, карете,

транспортери непрекидног транспорта материјала и др.) врше се:


- пре пуштања у рад после удеса (хаварије),

- после извршене реконструкције,

- после извршеног генералног ремонта,

- после премештања на друге темеље односно локације и


Изузетно, рок прегледа и испитивања за дизалице прве и друге погонске класе

износи пет година, ако је погонска класа дизалице утврђена према важећим

стандардима.

Грађевинске машине

Периодични прегледи и испитивања грађевинских машина са електричним или

моторним погоном врше се:


- пре пуштања у рад после удеса (хаварије),

- после извршене реконструкције,

7

- после извршеног генералног ремонта,

- после премештања на друге темеље односно локације и


Машине за прераду и обраду метала и сличних материјала

Периодични прегледи и испитивања машина за прераду и обраду метала и

сличних материјала (бушилице, рендисаљке (блањалице), глодалице, машине за резање,

комбиноване машине и др.), врше се :



утичу на заштиту запослених при раду,



Машине за прераду и обраду дрвета и сличних материјала

Периодични прегледи и испитивања машина за прераду и обраду дрвета и

сличних материјала (гатери, трачне пиле, кружне пиле, рендисаљке (блањалице),

глодалице, машине за резање, комбиноване машине и др.), врше се :



утичу на заштиту запослених при раду,



Купатила са нитратним солима

Периодични прегледи и испитивања купатила са нитратним солима у којима се

врши термичка обрада легура лаких метала врше се:

- пре пуштања у рад и


Развијачи ацетилена и ацетиленске станице

Под ацетиленском станицом, у смислу овог правилника, подразумевају се и цевни

водови за кисеоник и њима припадајућа арматура, ако се развођење кисеоника врши са

централног места помоћу боца са кисеоником смештених у посебној просторији.

8

Периодични прегледи и испитивања опреме и оруђа за производњу и пуњење

ацетилена у судове, ацетиленских станица за производњу и развођење ацетилена, као и

подстаница за напајање и развођење ацетилена врше се:


- у року од три године од претходног прегледа и испитивања за развијаче

(генераторе) ацетилена, компензационо-сабирне судове, компресоре и њима

припадајућу опрему и пумпе растварача и

- у року од шест година од претходног прегледа и испитивања за све врсте

осталих судова, колекторе, цевоводе са прикључним радним местима за потрошаче

и станице за раствараче ацетилена.

Покретни развијачи ацетилена са пуњењем до 10 kg калцијум карбида у једној

шаржи испитују се у року од годину дана од претходног прегледа и испитивања.

Судови под притиском и цевна мрежа

Периодични прегледи и испитивања котлова (медијум пара или врела вода), као и

стабилних судова под притиском (медијум компримовани, течни и под притиском

растворени гасови) већим од 0,05 MPa (0,5 bara) и капацитетом - запремином већом од

0,5 m3 (500 l), врше се:


- после извршене реконструкције или адаптације,

- ванредним испитивањима (пре пуштања у рад после удеса -

хаварије);

- редовним испитивањима у року од три године од претходног

прегледа и испитивања за котлове (медијум пара или врела вода) са

притиском већим од 0,05 MPa (0,5 bara) и капацитетом - запремином већом

од 0,5 m3 (500 l) и

- редовним испитивањем у року од пет година од претходног

прегледа и испитивања за све врсте стабилних судова под притиском

(медијум компримовани, течни и под притиском растворени гасови) већим

од 0,05 MPa (0,5 bara) и капацитетом - запремином већом од 0,5 m3 (500 l) и

цијевне мреже у радном простору.

Испитивања подразумевају проверу:

- општег стања суда или котла,

9

- општег стања простора у ком се налази суд или котао,

- функционисања и исправности опреме и

- функционисања и исправности сигурносне опреме (сходно

техничким прописима за ту врсту опреме).

Покретни затворени судови под притиском и припадајућа инсталација

Периодични преглед и испитивање покретних затворених судова под притиском

(боца за гас) цилиндричног облика са припадајућом инсталацијом и опремом које се

употребљавају у индустрији, лабораторијама, угоститељским објектима и др., врши се у

складу са упутствима произвођача, стандардима, техничким прописима, прописима о

заштити на раду, а нарочито:

- пре сваког пуштања у рад на новој локацији,

- реконструкције или адаптације и


Свака увезена боца мора поседовати атест о квалитету од домаће референтне

организације.

Медијуми покретних затворених судова под притиском су:

- компримовани гас (азот, водоник, кисеоник, угљен диоксид и др.

гасови који на 15оC имају притисак већи од 1 bara),

- течни гас (угљоводоници, пропан, бутан, смјеше, аргон и др.

гасови који на 40оC имају питисак већи од 1,25 bara) и

- растворени гас под притиском (ацетилен, амонијак и др.).

Компресори и компресорске станице за индустријске гасове

Периодични прегледи и испитивања стабилних компресора и компресорских

станица за ваздух и индустријске гасове, са притиском већим од 10 MPa и

капацитетом већим од од 0,5 m3 (500 l) , врше се :

- пре пуштања у рад и


Мерна опрема се испитује сходно техничким прописима за ту врсту мерне

опреме.

Прегледом и испитивањем се проверава:

- да ли је компресор и компресорска станица урађена у складу са

пројектом,

10

- да ли је избор додатне опреме и заштита изведена према

документацији и избору произвођача,

- начин спајања компресора и /или станице са изведеном

инсталацијом и

- приступачност за рад и одржавање.

Прегледи и испитивања електричних и громобранских инсталација

Прегледи и испитивања противексплозијско заштићених уређаја и електричних

инсталација врше се у циљу избора одговарајуће противексплозијске заштите и

спровођења одговарајућих мера заштите, као што је обезбеђење:

- извештаја о појединачним прегледима и испитивањима

противексплозијско заштићених уређаја од домаћих испоручилаца уређаја са

одговарајућим ознакама противексплозијске заштите,

- атеста овлашћене комисије за увезене уређаје у

противексплозијској заштити са ознакама противексплозијске заштите,

- премошћења металних маса ради изједначавања потенцијала и

спречавања појаве електростатичких набоја,

- обeлежавања граница зона опасности према пројекту,

- подова просторија од материјала који не искри (за просторије где

се развијају смеше експлозивних гасова који се пале малом енергијом),

- таблица упозорења на опасност уношења отвореног пламена као и

алата који искри,

- одговарајућих шема и натписа (о врсти заштите од напона додира,

о струјним круговима, разводним батеријама, о орманима итд.),

- правилно одабране термичке заштите електромотора и других

уређаја прикључених на електричну инсталацију,

- одговарајућег избора заштите од електричног удара,

- проводника исправно положених и механички заштићених на

местима угрожености од механичког оштећења,

- исправног спајања проводника,

- распознавања неутралних и заштитних проводника и

- слободног простора за приступ инсталацији за одржавање.

У циљу утврђивања исправности противексплозијско заштићене електричне

инсталације врше се сlедећи прегледи и испитивања:

11

- провера непрекидности заштитног проводника и проводника за

изједначење потенцијала,

- мерење отпорности уземљивача у складу са стандардом,

- мерење импедансе петље квара у складу са стандардом,

- провера деловања заштитног уређаја диференцијалне струје у

складу са стандардом,

- мерење отпорности изолације проводника,

- провера заштите електричним одвајањем,

- провера отпорности подова у складу са стандардом,

- провера стално уграђених мерача експлозивних концентрација и

- провера стално уграђених мерача влажности у просторији у којој

се као заштитна мера од статичког електрицитета одржава одређени

проценат влажности.

Периодични прегледи и испитивања противексплозијско заштићених уређаја и

електричних инсталација врше се:


- након реконструкције или адаптације,

- након престанка коришћења у трајању дуже од шест месеци и

- у року од 24 месеца од претходног прегледа и испитивања.

Периодични прегледи и испитивања громобранских инсталација врше се у циљу

доказивања да је громобранска инсталација израђена по пројекту у складу са

прописима из заштите на раду, стандардима и другим прописима.

Периодични прегледи и испитивања громобранских инсталација врше се:




- у року од 36 месеци од претходног прегледа и испитивања.

Прегледи и испитивања на електроинсталацији која није у противексплозијској

заштити врше се у циљу доказивања да ли је електрична инсталација изведена у складу

са прописима из заштите на раду, стандардима и другим прописима из

електропривредне делатности.

Прегледом се проверава електроинсталација и то у безнапонском стању, а

нарочито:

12

- да ли је електроинсталација урађена у складу са пројектом

односно са једнополном шемом,

- да ли је избор опреме и заштита изведен према спољашњим

утицајима и стандарду,

- да ли је обезбеђено разпознавање неутралног и заштитног

проводника,

- да ли је обезбеђено присуство шема и таблица за упозоравање и

друге сличне информације,

- да ли су проводници и уређаји постављени на прописани начин,

обезбеђено распознавање струјних кола осигурача, стезаљки и сл.,

- начин спајања проводника и

- приступачност за рад и одржавање.

Код инсталација уземљења и громобранских инсталација посебна пажња се мора

обратити на заједничке преднапоне између напојних инсталација ниског напона и

комуникационих водова који напајају уређаје.

Испитивањем електроинсталација проверава се, нарочито:

- отпор изолације (нисконапонских и високонапонских инсталација

и отпора изолације електроенергских трансформатора),

- отпор петље заштићених струјних кругова и

- отпор уземљивача.

Периодични прегледи и испитивања електроинсталација врше се :




- у року од 36 месеци од претходног прегледа и испитивања.

13

2. ОСИГУРАЊЕ ОД ПРЕКИДА РАДА УСЛЕД ОШТЕЋЕЊА

СРЕДСТАВА РАДА, ГРАЂЕВИНСКИХ ОБЈЕКАТА И ОПРЕМЕ

Прекид рада или смањење привредне активности који наступа као последица

неког штетног догађаја може да изазове економске последице које су често веће него

сама материјална штета настала уништењем или оштећењем грађевинског објекта или

опреме у вашој фирми. Брз опоравак је у оваквим тренуцима одлучујући за реализацију

пословних планова, а често и сам опстанак фирме. Да би то моглo да se оствари у што

краћем року, потребно је да на неки начин обезбедитi новчана средства којима ће се

надокнадити изгубљена добит и трошкови. Предмет осигурања од опасности прекида

рада је:

- пословна добит која се остварује обављањем регистроване

привредне делатности

- трошкови пословања фиксног карактера.

Осигуравајуће покриће се односи на штете настале услед прекида рада или

смањења привредне активности због уништења, оштећења или нестанка осигураних

ствари до којих долази приликом остварења неке од основних опасности, као што су:

пожар и удар грома, експлозија, олуја, град, удар сопственог моторног возила,

сопствене покретне радне машине у осигурани грађевински објекат, пад летелице и

манифестације и демонстрације.

Уколико се посебно уговори, осигуравајућа заштита се пружа и од бројних

допунских ризика у које спадају: поплава и бујица, изливање воде из водоводних и

канализационих цеви, клизање тла и одроњавање, снежна лавина, исцурење (лекажа),

самозапаљење залиха, изливање ужарене течне растопљене масе.

Висина премије осигурања зависи од изложености ризику и неких других

опасности, дужине уговореног гарантног рока, уговорених предмета осигурања

(пословни доходак и трошкови фиксног карактера), уговорених доплатака и одобрених

попуста.

У случају остварења неке од осигураних опасности, накнађује се стварни износ

осигураног дохотка који се није могао остварити за време док траје прекид рада, али

највише до појединачних лимита покрића.

14

Такође се накнађује стварни износ осигураних трошкова ако су они и даље

потребни и економски оправдани а ако би их предузеће имало и да није било прекида

рада, највише до износа појединачних лимита покрића.

Поседовање резервних и других капацитета којима се омогућава делимичан

наставак пословних активности, обим покрића, затим избор периода трајања уговора о

осигурању, начин плаћања итд. су фактори који пружају могућност за одобравање

различитих попуста на обрачунату премију.

Машине, апарати и уређаји представљају осетљиву опрему, подложну

оштећењима. Уколико дође до штете, губици се неће огледати само у виду застоја у

обављању производне, контролне или било које друге пословне или приватне

делатности, већ и у виду трошкова репарације или набавке нове опреме у случају да је

поправка немогућа или неисплатива. Како је често реч о скупој опреми, ризик може да

буде велики, а финансијски терет још већи... Чак и у случају да је опрема у гарантном

року, бројне су опасности које могу довести до штете која није покривена гаранцијом, а

јесте осигурањем машина од лома.

Предмет осигурања су:

машине,

машински уређаји,

апарати,

инсталације, заједно са постољем, лежиштем и темељом.

Ако се посебно уговори, предмет осигурања могу бити и далеководи, каблови

високог и ниског напона, цевоводи, нафтоводи, гасоводи и топловоди, водоводна и

канализациона мрежа, инсталације централног грејања и климатизације, видео

заштитни системи, телекомуникациони водови и водови за пренос података, лифтови,

антенски стубови, персонални рачунари и још много тога.

У сваком случају, ствари се могу осигурати као скуп који обухвата све машине,

апарате и уређаје једне фирме, или, пак, по потреби се могу осигуравати поједине

машине, апарати или уређаји.

Осигуравајућа заштита се пружа од оштећења или уништења осигуране ствари

услед незгоде у погону, под којом се подразумевају догађаји који настају непредвиђено

и изненада у вези са коришћењем осигуране ствари, као и услед неспретности, нехата и

зле намере радника или неког другог лица.

15

Висина премије осигурања зависи од суме осигурања, делатности, предмета

осигурања и жеље за осигурањем појединих или свих предмета осигурања, обима

покрића, уговорених доплатака и одобрених попуста.

Уколико је дошло до уништења ствари, накнађује се вредност осигуране ствари, а

уколико је дошло до оштећења, накнађују се трошкови поправке осигуране ствари.

Како би се избегло умањење накнаде за трошкове рабаћења, постоји могућност

уговарања доплатка за откуп амортизоване вредности код делимичних штета.

Уколико се посебно уговори, накнада се може исплатити и за трошкове земљаних

радова неопходних за санирање последица штете, нпр. на цевоводима и кабловима, као

и за трошкове за изналажење места оштећења на, рецимо, далеководима, цевоводима,

кабловима...

Квалитет одржавања опреме, обим покрића, добровољно учешће у штети, затим

избор периода трајања уговора о осигурању, начин плаћања итд. су фактори који

пружају могућност за одобравање различитих попуста на обрачунату премију.

Градилиште само по себи представља врло разуђен и велики ризик због низа

околности које утичу на квалитетно и благовремено завршавање започетог посла.

Разноврсност материјала који се уграђују, различита техничка опремљеност извођача

радова, специфични захтеви инвеститора, све су то чиниоци који се морају да имати у

виду уколико се предузеће бави градњом, адаптацијом, занатским радовима,

надоградњом и сл. Вероватноћа да се деси нешто непредвиђено је висока - природна

непогода или грађевинска незгода могла би да у потпуности угрози реализацију

планова и рокове за испуњење уговора и да нанесе непредвиђене трошкове. Осигурање

објеката у изградњи пружа различите нивое заштите од многобројних ризика који

извођача или подизвођача радова финансијски могу угрозити и спречити да

испоштујете своје уговорне обавезе.

Овом врстом осигурања могу се осигурати:

- различити грађевински објекти у изградњи, подразумевајући под

тим новоградњу и реконструкцију (поправке, доградње,

надоградње...),

- опрема која је намењена за уградњу у осигурани грађевински

објекат,

- помоћни објекти који се користе за изградњу грађевинског објекта

(помоћне зграде, складишта, скеле...),

- монтажни радови и опрема за монтажу у склопу изградње,

16

- већ постојећи објекти на којима се обављају реконструкције,

- део објекта у изградњи, тј. поједине грађевинске и занатске радове,

- помоћни грађевински материјал и алат,

- грађевинска опрема и помоћни објекти који нису обухваћени

предрачунском вредношћу радова,

- стационарна пловна возила и сл. за време градње на води,

- ствари радника,

- несамоходна механизација,

- трошкови за прековремени рад.

Тако у основне опасности које су покривене ови осигурањем спадају пожар и

удар грома, експлозија, олуја, град, манифестације и демонстрације, пад летелице,

изливање воде, клизање тла, одроњавање, слегање тла, мраз, кретање леда, снежна

лавина, непредвиђене атмосферске падавине, затим удар моторног возила, приколице

или радне машине, пад осигуране ствари, удар или пад неког предмета на осигурану

ствар, непредвиђена грађевинска незгода, неспретност, нехат или зла намера радника

или другог лица и, на крају, провална и обична крађа.

Уз посебно уговарање, осигуравајуће покриће се пружа и за штете настале услед

земљотреса, поплаве и бујице, високе воде и подземне воде.

Посебним уговарањем омогућава се и осигуравајуће покриће за одговорност

извођача радова за штете проузроковане трећим лицима, као и осигуравајуће покриће

за уговорну одговорност извођача радова у гарантном року.

У случају уништења осигуране ствари, накнада штете се врши у висини

вредности осигуране ствари у време настанка осигураног случаја до уговорене суме

осигурања.

У случају оштећења механизације и опреме, накнада штете се врши у висини

трошкова потребних за довођење истих у стање пре оштећења до уговорене суме

осигурања.

Поред овога, врши се и накнада за трошкове који су учињени приликом

предузимања разумних покушаја да се отклони непосредна опасност наступања

осигураног случаја, као и, у одређеном проценту, за трошкове рашчишћавања и

рушења и мере смањења штете.

У највећем броју држава у свету преовладава мишљење да превентива има

значајну улогу. Према већинском опредељењу, суштина осигурања је у осигуравајућој

заштити ризика и економској надокнади штета по настанку штетног догађаја, па је

17

услед тога обавеза и интерес осигуравача да предузме широк спектар превентивних

мера заштите.

Све већи значај превентиве огледа се кроз чињеницу да у свим делатностима

постоје могућности настанка штета са мањим или већим, а често и катастрофалним

последицама, што уједно утиче и на детерминисање њених задатака и циљева.

Упркос чињеници да постоје извесна размимоилажења код аутора који се баве

овом проблематиком, може се рећи да се углавном сви слажу да су фундаментални

циљеви превентиве следећи:

1. предупређење штетног догађаја, односно онемогућавање његовог

остварења;

2. смањење последица штетног догађаја, односно минимизација

економских последица.

У складу са тим, превентива тежи да избегне настанак штете или бар да смањи

њене ефекте у случају њеног остварења. Ово превасходно подразумева потребу за

анализом феномена ризика са свих његових аспеката, као и испитивање и истраживање

адекватних средстава за неутралисање склоности ка губицима. С обзиром да имамо

различите предмете осигурања, а самим тим и различите врсте осигурања, осигуравач

се сусреће са различитим опасностима које захтевају различите мере заштите. Врло је

битно да осигуравач препозна, односно да располаже са комплетним информацијама о

свим опасностима присутним у свом портфељу. Из тог разлога стална је потреба да

осигуравач спроводи истраживања у циљу изналажења оптималних решења на

предупређењу настанка штетних догађаја, односно неопходно је да се непосредно

прате штетни догађаји и уопште трендови штета, да се стручно анализирају настале

штете и формирају адекватне базе података о насталим штетама, узроцима, обимима,

да се континуирано прате штете у садашњости, како би се предвиделе и предупредиле

штете у будућности.

Неопходност развоја савремене превентиве у свим областима живота и рада, а

посебно у осигурању, условљена је етичким, економским, социолошким, као и

еколошким разлозима.

18

ЗАКЉУЧАК

Познато је да постоји корелација између повреда на раду и професионалних

обољења и изгубљених радних дана због одсуствовања радника са посла. Међутим

број изгубљених радних дана сам по себи не даје праву слику економског губитка јер

поред трошкова за изгубљено радно време, присутни су и трошкови за поправку

оштећене опреме за рад, због прекида производње, због оштећења средстава за рад и

грађевинских објеката, као и губитка тржишта итд. Ти трошкови су врло велики.

Безбедност на раду и здрава радна околина спадају у највредније садржаје сваког

појединца, сваке заједнице и сваке земље. Због наведеног, циљ безбедности и здравља

на раду није само осигурање здравља запослених и очувања добара, већ и пружање

позитивног доприноса продуктивности, квалитету производа, животу појединца и

друштва.

19

ЛИТЕРАТУРА

1. Вујовић, Р.. Ј. Тодоровић, М., Станковић, Б., Анђелковић, С. Савић, Управљање

ризиком и осигурање у индустрији, транспорту и складиштењу, Саветовање са

међународним учешћем, Београд, 2001.

2. Спасић, Д., Економика заштите-материјал за припрему испита, Факултет

заштите на раду, Ниш, 2009.

3. Станковић, Ж., Спасић, Д., Значај израчунавања економских показатеља о

стању заштите на раду, Заштита, Сарајево 5/1986.

4. Станковић Ж., Економика заштите на раду, Институт за документацију

заштите на раду, Ниш, 1977.

20

Documents

Ekonomika Zastite