umarski fakultet
Planiranje ogleda u cilju oplemenjivanjaLiriodendron tulipifera
na podruju Beograda
Profesor: Mirjana ijani-NikoliStudent: Andjela Staji
210/2012
Beograd, jun 2015.god.Sadraj
1.
Uvod................................................................................
42. Opis
vrste..........................................................................53.
Ciljevi
oplemenjivanja.......................................................74.
Testiranje polaznog
materijala..........................................85.
Kalemljenje.......................................................................126.
Zakljuak...........................................................................157.
Literatura..........................................................................16
Uvod
Izbor polaznog materijaLiriodendron tulupifera- Lalino drvo,
TulipovacPolazni material predstavlja sav biljni materijal kojim se
zapoinje rad na oplemenjivanju biljaka. Od kvaliteta polaznog
materijala esto zavisi i razultat oplemenjivanja. Prvi korak u
oplemenjivakom radu predstavlja: prouavanje prikupljanje
razmnoavanje testiranje polaznog materijaZato je ba Liriodendron
tulipifera ?Ova vrsta je od velikog znaaja za potrebe pejzane
arhitekture, i esto se koristi na naim zelenim povrinama.
Intenzivan rast u visinu i rano ienje od donjih grana favorizuju je
za drvorede. Lalino drvo odlikuje se atraktivnim jesenjim
koloritom, krupnim cvetovima i karakteristinim oblikom listova.
Pored primene u projektovanju , drvo ove vrste je viestruko
upotrebljivo: za dobijanje celuloze, muzikih instrumenata, olovaka,
ibica. Mnogi delovi ove biljke koriste se u medicini.
Opis vrste
Red: MagnoliopsidaFamilija: MagnoliaceaeRod: LiriodendronAreal:
Severna Amerika na nadmorskoj visini od 300-1400 m
Bioekoloke karakteristikeDobro raste na umereno vlanom zemljitu,
a srednje bogatom u mineralnim materijama. Veoma brzo raste.
Relativno je otropan na mraz. Odrasla stabla izdravaju -30 C, dok
mlada stable mogu da izmrznu na -12 do -18 C. Trai dosta svetlost,
naroito u mladosti. Obrazuje dobar korenov sistem. Dozivi 400-500
godina.Morfoloke karakteristikeLiriodendron tulipifera je
listopadno drvo , poreklom iz Severne Amerike, dostie visinu od
30-40 metara i prenik od 2 metra. Kora mu je svetlosiva, kod
starijih stabala poduno plitko ispucala. Granice su sjajne,
zelenkastosmee, gole sa terminalnim pupoljcima koji su jajasti ,
spljoteni, sa dve tamnocrvene ljuspe. Listovi sun na dugim
peteljkama, sa dva bona renja I jednim veim srednjim , koji je
takoe dvorenjevit. Cvetovi su pojedinani, izuzetno dekorativni , a
po obliku podseaju na cvet lale po emu je vrsta i dobila ime. Sveta
od maja do juna, i medonosna je vrsta. Plod je zbiran, raspadajui I
predstavlja iariastu skupinu koja sazrevanjem menja boju iz zelene
u svetlobraon. Pojedinani plodovi su krilate oraice.
Definisanje cilja oplemenjivanja
1. Unapreenje masovne proizvodnje semena i sadnog materijala u
cilju postizanja kvalitetnih podloga za stvaranje novih kulturnih
biljaka
2. Unapreenje dekorativnih svojstava, stvaranjem novih kulturnih
biljaka, superiornijih od osnovne vrste, na nivou fenotipa
Izbor metode oplemenjivanja
1. Individualna selekcija- Uoavanje i odabir dobrih biljaka
unutar populacije, na osnovu fenotipskih karakteristika.
2. Kalemljenje- predstavlja vid vegetativnog razmnozavanja pri
kome se jedan deo biljnog organizma (plemka) prenosi na drugi ili
isti biljni organizam (podlogu) da bi nakon spajanja oni inili
jednu celinu. Ovaj vid razmnoavanja omoguava nam da eljenu
kombinaciju osobina trajno fiksiramo.
Definisanje konkretnih ciljeva
1.Individualna selekcija: selekcija test stabala sakupljanje
semena morfometrijska analiza semena postavljanje testova potomstva
analiza klijavaca analiza jednogodinjih biljaka pilot objekti
2.Kalemljenje:
Stvaranje novih kulturnih biljaka kako bi se unapredila
dekorativna svojstva osnovne vrste Kultivari se od osnovne vrste
razlikuju po boji listova i tipu kronje
Testiranje polaznog materijala
Selekcija test stabala
Selekcionisano je 10 individua na osnovu svojih izuzetnih
fenotipskih i fiziolokih karakteristika, na razliitim lokacijama na
nivou grada Beograda, kako bi uzorak bio merodavan. Neke od
lokacija na kojima se nalaze odabrana test stabla su: Studentski
trg, Poeska ulica, Park Milutin Milankovic...
Neka od selekcionisanih stabala:
Sakupljanje semena sa test stabalaLiriodendron tulipifea
plodonosi u septembru, a seme se sakuplja od oktobra do novembra.
Sa svakog stable sakupljen je odreen broj semena (krilate oraice) ,
jedan deo semena posejan je u prolee naredne godine, dok je ostatak
semena iskorien za ispitivanje klijavosti u labaratorijskim
uslovima. Treba napomenuti da seme ove vrste ima embrionalnu
dormantnost, pa ga je neophodno stratifikovati 2-3 meseca pre
setve.
Morfometrijska analiza semenaMorfometrijska analiza semena
sastoji se od merenja dimenzija, mase i klijavosti semena. Analize
klijavaca vrene su nakon 30 dana, kada je izvreno merenje podzemnog
dela i mase samog klijavaca. Zatim je usledila analiza
jednogodinjih biljaka, izmereni su visina i prenik u korenovom
vratu biljaka.
Testovi potomstvaNakon morfometrijske analize semena,
postavljljeni su testovi potomstva. Testovi potomstva predstavljaju
eksperimente kojim se uporeuju potomstva razliitih roditelja, kao i
roditelja sa potomstvom. Cilj postavljanja testova potomstva je
provera genetike konstitucije odabranih test stabala, tj. da li
odabrane fenotipove odlikuje i dobar genotip. Testovi potomstva
praeni su dve godine.
Pilot objektiPilot objekte predstavljaju otvoreni prostore na
kojima se sadnice iznose iz vetakih uslova u uslove spoljanje
sredine. Sadnice koje su se pokazale najuspenije u predhodnim
testovima potomstva, posadili smo na otvoreno i pratili. Individue
koje su u spoljanjim uslovima pokazale dobru vitalnost, moemo
smatrati za reprezentativne induvidue koje mogu biti izvor
kvalitetnog setvenog materijala i podloge za stvaranje novih
kulturnih biljaka.
Konkretni rezultatiSadnice koje su prole kroz itav proces
oplemenjivanja su u velikom broju pokazale dobre rezultate , te
mozemo smatrati da je prvi cilj koji je definisan na poetku
oplemenjivakog rada uspeno ostvaren.
Upotreba kalemljenja za proizvodnju dekorativnih kultivara vrste
Liriodendron TulipiferaTehnika oplemenjivanja: KopuliranjeMetod
oplemenjivanja: Obino spajanjeObino spajanje je metoda koja se
koristi kada su podloga i plemka iste debljine i relativno tanke.
Plemke se sakupljaju tokom zime ili poetkom prolea.
Planiranje ogleda
Formiranje plemki od kalem granice Priprema plemke Priprema
podloge Spajanje komponenata kalemljenja Vezivanje mesta
kalemljenja Premazivanje mesta kalemljenja
Kalemljenje nam omoguava da eljenu kombinaciju osobina sadranu u
odreenoj indivinui, bez obzira dal je nastala spontano u prirodi
ili svesnim delovanjem oveka trajnoo zadrimo. Uspenost kalemljenja
zavisi od mnogo faktora: kompatibilnosti komponenata kalemljenja,
veliine izmeu podloge i plemke, svojstva komponenata kalemljenja,
vremena i naina kalemljenja, uslova kalemljenja na otvorenom i
zatvorenom, kao i vetine samog kalemara. Komponente kalemljenja
Podloga (hipobiont) je biljka na koju se vri presaivanje.
Generativne podloge su obino bujnije i imaju jai korenov sistem ,
bolje se ukorenjuju i pokazuju veu stabilnost i izdrljivost.
Kalemljenje se odvija na podlogama koje su iz prethodnog ogleda
podrvrgnute testiranju i iji je kvalitet eksperimentalno
utvren.Plemka (epibiont) je nosilac genetikih osobina budue biljke.
Plemke se uzimaju sa vitalnih I fenotipski najboljih stabala. U
ovom sluaju plemka je kalem granica.
Vreme kalemljenjaNajee se kalemljenje odigrava u prolee i preko
leta. Mogue je i zimsko kalemljenje u zatvorenim prostorijama. U
ovom sluaju vreme kalemljenja je prolee i obavljeno je kada su
krenuli sokovi, tanije u vreme mezgre. Podloga je aktivna, dok se
plemka nalazi u stanju mirovanja. Granice su sakupljane sa
spoljanjeg dela kronje jer su tu najbujnije.
Konkretni rezultati
Kultivar sa utim pegama na licu lista Mediopictum
Kultivar sa usko piramidalnom kronjom Fastigiata
Kultivar sa panairanim listovima Aureomarginatum
ZakljuakPostavljen ogled koji se sastojao iz dve tehnike
oplemenjivanja (individualna selekcija, kalemljenje) smatra se
uspenim jer su proizvedene kvalitetne podloge i dekorativni
kultivari to su i bili ciljevi procesa oplemenjivanja.
Literatura Mirijana T. ijai Nikoli - Praktikum iz genetike sa
oplemenjivanjem biljaka Vukievi E., Dekorativna dendrologija,
Beograd 1974
1213
