OREZIVANJE BILJAKA

Sve drvenaste biljke imaju potrebu za orezivanjem. Ako to umesto njih ne uini ovek, one e odbacivanjem grana to uiniti same.S tim to kad to uine biljke nakon odbacivanja grana ostaju okrajci grana i dolazi do cepanja kore, te biljke tada postaju ranjive na razne vrste bolesti. Zbog toga ovu ulogu treba da preuzme ovek.ienje od grana kod belog bora (Pinus sylvestris) Razlozi za orezivanje

1) Poboljavanje zdravlja biljakaOrezivanjem je potrebno ukloniti sve mrtve grane , povreene, zaraene, napadnute od insekata, mehaniki oteene i grane koje smetaju drugima u svom rastu, grane koje se sudaraju i oenjuju. Ovim delujemo preventivno na biljku, ali i odstranjujemo zaraene delove biljke.2) Odravanje forme i namene biljkeKada se kae forma misli se na habitus odnosno izgled biljke. Ako je biljka u drvoredu potrebno je orezivati je kao drvoredu sadnicu. U ivoj ogradi iati je ee. Odravati specijalne forme biljke kao to su bonsai, orezivanje u glavu, itd. Kontrola dimenzije same biljke je najbitnija u gradovima gde je prostor najee skuen. Nekada velika stabla zaklanjaju poglede i bitne vizure ili naruavaju koncept zelene povrine, zgrada, itd., tada je iste potrebno prorediti ili u najdrastinijoj meri potpuno ukloniti.

Nepravilno odseena grana3) Podsticanje dekorativnostiPodsticanje biljke da obilnije cveta, uklanjanje divljih izbojaka kod kalemljenih biljaka i izbojaka iz panja su ciljevi za poboljanje dekorativnosti biljke. Vodeni izbojci ili vodopije su vertikalne grane koje se javljaju u unutranjosti kronje biljke, imaju vrlo malu ulogu u transpiraciji, dok sa druge strane umnogome ugroavaju izgled habitusa biljke. 4) Zatita ljudi i imovinePosebno u gradovima treba obratiti panju na zatitu ljudi i imovine. Potrebno je ukloniti mrtve grane, trula stabla i stabla napadnuta od trulenica. Nekada grane smetaju kolskom i peakom saobraaju, umanjuju ili u potpunosti zaklanjaju preglednost puta. To moe predstavljati veliku opasnost posebno kada se radi o prometnim saobraanicama. Posei sve potencijalno opasne grane, one koje formiraju V oblik, a zadrati grane koje zaklapaju blizak ugao uglu od 60 stepeni, koji se smatra najpoeljnijim uglom za stabilnu granu. Deava se da nakon vie godina rasta kronja stabla dosegne visinu ulinih instalacija, pa predstavlja pretnju kidanja istih, tada je neophodno pokratiti vei broj grana, ali paziti da se odri forma habitusa.

Orezujte drvee radi: 1) odravanja zdravlja biljke i zatite ljudi i imovine2) formiranja pravilne kronje3) zatite imovine, telefonskih i strujnih kablovaAlat

Odabir i priprema alata je veoma bitna stavka u procesu orezivanja. Alat biramo u zavisnosti od debljine grane i visine na kojoj se grana nalazi. U obzir dolaze vinogradarske makaze (1), sekaice za deblje grane (2), velike makaze (3) i elektrini ma za ivu ogradu (4), testera za drvo (5) i motorna testera (6). Od sekundarnih alata u upotrebi su razni tipovi merdevina i pomona sredstva za penjanje koja obinom korisniku nee biti potrebna. Alat bih trebalo naotriti pre svake upotrebe da bih rez bio gladak i prav.Pre svakog orezivanja neophodno je dezinfikovati alat kako ne bih dolo do irenja zaraznih bolesti. Oprezno rukujte alatom!

Vreme orezivanja

Najbolje vreme za orezivanje biljaka je kraj dormantnog perioda, momenat pred kretanje vegetacije. Najee je to mesec mart, ali se za kalendarske datume ne treba vezivati, jer su vremenske prilike svake godine razliite. U ovom momentu nakon orezivanja nee doi do curenja soka, ali ako se to i desi to nee u mnogome naneti tetu biljci. Krajem dormantnog perioda se orezuju sve lisnodekorativne vrste, kao i zeljasti delovi grana do odrvenelih.Izbegavajte orezivanje po kinom vremenu i jakom vetru, zbog line sigurnosti i irenja zaraze.Biljke koje cvetaju rano u prolee, pripremile su svoje cvetne pupoljke u jesen, treba orezivati nakon cvetanja: forzicija,magnolije, jasmin, japanska dunja.... etinare je mogue orezivati tokom cele godine.Pravilno orezivanje

Drvee je potrebno orezivati svake godine, jer ako se nekoliko godina preskoi moe doi do pogrenog razvitka kronje koju je kasnije teko ili nemogue ispraviti. Obratite panju na sigurnost ljudi, ivotinja i imovine tokom orezivanja. Pri samoj sadnji odrasle sadnice potrebno je ukloniti 1/3 do ak u nekim sluajevima 1/2 grana. Pri kasnijem orezivanju najvie uklonite do 1/4 grana.

Kod liara potrebno je ukloniti: (1) Izbojke iz panja, (2) Okrajke, (3) Izdignuti kronju, (4) Vodene izbojke, (5) Grane koje se ukrtaju ili oenjuju i kolidere, (6) Slabe grane, (7) Pregusto postavljene grane, (8) Grane konkurente lideru

Potrebno je indentifikovati granu lidera i otkloniti potencijalne grane konkurente, kako bi biljka imala jedan vrh. Uklonite sve grane koje se ukrtaju ili oenjuju, kolidere, grane koje streme ka sreditu kronje i one koje u vegetacionom periodu nee dobiti dovoljno svetla.

a) Vodeni izbojci nakon nekoliko godina postaju konkurenti lideru b) orezivanje vrhova liarskog drvea uzrokuje pojavu velikog broja vodenih izbojaka

Proredite kronju tako to ete uklanjati sve grane koje rastu blizu susednoj. Svim granama obezbedite optimalan priliv vetra i svetlosti. Optimalan razmak izmeu grana je 15-25 centimetara. Uklonite sve slabe grane. Idealan prenik grane bih trebao imati duinu 1/2 do 3/4 debljine stabla. Uklonite okrajke grana. Kod nekih vrsta okrajci mogu biti poeljni.

a) kod nekih vrsta bunja (Prunus laurocerasus) poeljno je ostavljati okrajake radi popunjavanja kronjeb) nepoeljni okrajak kod sibirskog bresta (Ulmus sibirica)Redovno uklanjajte izbojke iz panja i divlje izbojke. Ostavite alibi grane i pomone grane, pa ih sasei nakon 2-3 godine.U gradovima esto je potrebno izdizati kronju same biljke. Krunu izdii najvie od 1/3 visine samog stabla, osim kada je potrebno kronju izdii iznad postojeih zgrada kada se mora odstupiti od ovog pravila. Drveu iznad trotoara je potrebno izdii kronju iznad 250 centimetara, a drveu iznad kolovoza od 250 do 450 centimetara, ako se radi o tranzitnom putu.

Orezivanje drvorednih sadnica u glavu prouzrokuje pojavu velikog broja novih izdanaka. Staru lepotu, ak i redovnim orezivanjem je teko dostii.Pre orezivanja se izdalljite i sagledajte celu biljku, pa orezivanje zaponite odozgo na dole. Ovu radnju ponavljajte vie puta u toku orezivanja. Obratite panju na teite stabla, centar gravitacije, kako nakon orezivanja ne bih dolo do pada stabla. U grane predstavljaju vrstu vezu, dok V grane mogu biti potencijalna opasnost kod starijih stabala.

Tehnika orezivanja

Pri orezivanju pokuajte da izbegnete zacepljivanje kore biljke.Pre samog orezivanja uoite kragnu i greben grane i na osnovu njih odredite mesto finalnog reza. Pri rezanju uklonite samo tkivo grane, koje poinje neposredno nakon kragne grane, ali se potrudite da ne ostavite patrljak , koji moe dovesti do neeljenih komplikacija zdravlja biljke. Kragna grane ima ulogu da formira prsten zatitnog tkiva nakon orezivanja, u sluajevima kada nije dolo do njenog oteenja.Velike i teke grane orezujte iz tri reza kako ne bih dolo do otcepljivanja kore od stabla.

Orezana mesta ne premazujte, osim u posebnim sluajevima zatite od bolesti. Kod orezivanja drvea konsultujte fitopatologa ili pejzanog arhitektu kako bih ste izbegli kritine periode infekcije. Grane orezujte do narednog zdravog ili para zdravih pupoljaka blago kosim rezom.

Pravilan rez: a) nepravilan rez, suvie udaljen od pupoljakab) nepravilan rez, suvie blizu pupoljaka c) nepravilan rez, suvie kos d) pravilan rezOrezivanje ivica

Nakon sadnje ivice iziskuju ee orezivanje. Najee se ono obavlja dva puta godinje i to u prolee i sredinom leta, ali izbegavati orezivanje po visokoj temperaturi vazduha. Kako je ivica starija tako se i broj orezivanja u toku godine poveava.Orezivanje se izvodi vinogradarskim makazama, velikim makazama za ivu ogradu ili elektrinim maem. Grane orezujte kad god izrastu 12 do 20 centimetara do 5 centimetara iznad prethodnog orezivanja. ivu ogradu formirajte tako da je uvek ira pri dnu nego na vrhu, kako bih i donji delovi ivice dobijali dovoljno svetlosti, a time bi se spreilo proreivanje iste. Ne dozvolite da ivica brzo dostigne krajnju veliinu, jer najee u tom sluaju donji delovi ivice ostaju proreeni.ivicu je mogue godinje podmlaivati uklanjanjem celih grana ili kod nekih vrsta ostavljanjem okrajaka grana. U toku zimskih meseci uvajte ivicu od nanosa snega, posebno vlanog, koji moe priiniti velike tete.

U sluaju izmrzavanja ive ograde,istu(Prunus laurocerasus) orezati u jednoj ravni do zdravog, neizmrzlog dela.